Cvetana Krstev

Raunarsko okruenje
Centralno mesto u raunaru pripada procesoru (engl. processor) u kome se tumae instrukcije i generiu signali koji pobuuju odreene aktivnosti u raunaru. Program i podaci koji se neposredno obrauju uvaju se u takozvanoj glavnoj memoriji (engl. main memory), koja se jo naziva i primarna memorija (engl. primary memory) i unutranja memorija (engl. internal memory). Ponekad se procesor i glavna memorija nazivaju jednim imenom centralna procesna jedinica (engl. central processing unit, skraeno CPU). Procesor komunicira sa glavnom memorijom radi pribavljanja instrukcija programa i podataka koji su predmet obrade kao i radi slanja rezultata obrade u memoriju. Ovakva vrsta komunikacije zahteva da glavna memorija bude brza, odnosno da se podaci i instrukcije iz nje mogu direktno uzimati. Ona se obino realizuje kao elektronska memorija koja gubi svoj sadraj po prestanku elektrinog napajanja. Raunar je, stoga, obino snabdeven spoljnim skladitem (engl. external storage), koje se jo naziva i spoljna memorija (engl. external memory) koje je pod kontrolom raunara ali nije integrisan sa njim (na primer, diskovni pogoni i transporti traka). Podaci i programi koji se nalaze u spoljnom skladitu procesoru nisu neposredno dostupni. Karakteristika ove memorije je da trajnost zapisa ne zavisi od napajanja elektrinom energijom.

Slika 1. Raunar ili raunarski sistem Za komunikaciju korisnika sa raunarom zadueni su ulazni i izlazni ureaji (engl. input and output devices). Ulazni ureaji prenose podatke, programe, signale u centralnu procesorsku jedinicu. Danas se kao ulazni ureaj najvie koristi tastatura a ranije su se koristili ita papirnih kartica, ita papirnih traka, isl. Izlazni ureaji pretvaraju elektrine signale, koji predstavljaju

informacije u raunaru, u oblik koji moe postojati ili biti detektovan izvan raunara. Danas se kao izlazni ureaji za komunikaciju sa ovekom najvie koriste tampai i ekrani. Raunar ne mora komunicirati sa ovekom, na primer, tamo gde se koristi za upravljanje industrijskim procesima, za upravljanje letilicama, isl. 1.1 Centralna procesorska jedinica

Procesor kombinuje aritmetike, logike i kontrolno komunikacione operacije na jednom ili vie ipova to zavisi od veliine raunara. Memorija za smetaj podataka i programa se realizuje na nekoliko ipova. Operacije koje se izvravaju unutar procesora i memorije sinhronizuje elektrini asovnik (engl. clock) koji je ugraen u CPU. asovnik emituje elektrine signale sa fiksnim ritmom ponavljanja. Brzina asovnika je, u stvari, frekvencija emitovanje elektrinih signala i izraava se u hercima. Prvi originalni IBM personalni raunar sa procesorom Intel 8086 imao je asovnik ija je brzina bila 4.77MHz dok njegov naslednik sa procesorom Intel 80286 imao asovnik ija je brzina bila 8MHz. Danas brzina asovnika mikroraunara moe biti 100MHz, 200MHz, 1GHz, 2GHz itd. i ona odreuje brzinu procesora. Rad asovnika sinhronizuje izvravanje programa. Vreme koje je potrebno za izvravanje instrukcija zavisi od broja ciklusa koji su potrebni za njeno izvravanje i od vremena potrebnog za izraunavanje adrese u memoriji. 2

Tako se, na primer, na procesoru 8086 sa asovnikom od 5MHz instrukcija ADD AX,2 za ije je izvravanje potrebno 4 ciklusa izvrava za 0,8msec. Procesor Transformacije podataka, iako mogu izgledati komplikovane i raznovrsne, zasnivaju se na jednostavnim principima: raunari mogu da sabiraju i porede vrednosti. Ove jednostavne operacije izvravaju se u procesoru veoma brzo. Brzina njihovog izvravanja meri se delovima sekundi, i to:
milisekundama (hiljaditi delovi sekundi, 10 sec);
-3

nanosekundama (milijarditi delovi sekundi, 10-9sec); pikosekundama (milijarditi delovi sekundi, 10-12sec).

mikrosekundama (milioniti delovi sekundi, 10 sec);

-6

Umesto da obavlja kompleksne operacije, raunar obavlja mnogo jednostavnih operacija veoma brzo. Operacije koje procesor moe da obavi se mogu razvrstati u tri vrste. To su: aritmetike, logike i kontrolno/komunikacione operacije. Aritmetike operacije koje raunar obavlja svode se, u osnovi, na sabiranje. Raunar sabira dva broja da bi dobio zbir. Oduzimanje se svodi na sabiranje negativne vrednosti, mnoenje na ponovljeno sabiranje, deljenje na ponovljeno sabiranje negativne vrednosti. Na primer:
6-3= n 6+(-3)=3 6*3=n 6+6+6=18 6/3=n 6+(-3)+(-3)=0

Rezultat operacije deljenja dobija se brojanjem ponavljanja operacije sabiranja negativne vrednosti. Ova operacija se ponavlja sve dok je njen rezultat vei od 3 (u gornjem primeru rezultat je 2). Jednostavna operacija sabiranja omoguava raunaru da obavi sloene aritmetike operacije. Ponavljanje operacije sabiranja oduzima malo vremena jer se milioni operacija sabiranja mogu obaviti u jednoj sekundi. Logike operacije se u osnovi svode na poreenje dve vrednosti. Raunar moe da odredi da li je neka vrednost jednaka, vea ili manja od druge vrednosti. Pomou ove jednostavne operacije ostvaruje se velika procesna mo. Na primer, u programu za izdavanje pozorinih karata poreenjem broja prodatih karata sa brojem mesta u pozoritu moe se utvrditi ima li jo slobodnih mesta ili je predstava rasprodata. Ova operacija moe se koristiti za ureivanje podataka u alfabetskom ili brojanom redosledu. Kao i za aritmetike operacije, tako i za ove operacije vai da se one izvravaju veoma brzo milioni operacija u sekundi. Procesor, pod kontrolom raunarskog programa, koristi kontrolno/komunikacione operacije za usmeravanje protoka podataka i instrukcija u memoriju i iz memorije. On takoe koordinie rad aritmetikih i logikih operacija. Da bi se te operacije obavile, instrukcije i odgovarajui podaci alju se preko busa (engl. bus) koji se jo naziva i glavna pruga (engl. trunk) i magistrala (engl. highway). Magistrala je put koji povezuje procesor sa ostalim unutranjim komponentama raunara. Ova magistrala se u sutini sastoji od tri odvojena puta. To su: kontrolni bus (engl. control bus), podatkovni bus (engl. data bus) i adresni bus (engl. address bus). Podaci koji se smetaju u memoriju ili se iz nje pribavljaju putuju podatkovnim busom. Adrese u memoriji na koje 3

se podaci smetaju ili sa kojih se pribavljaju putuju adresnim busom. Kontrolni bus, na primer, menja pravac putovanja po podatkovnom busu u zavisnosti od toga da li se podatak smeta u memoriju ili pribavlja iz nje. Procesor komunicira sa ostalim hardverskim ureajima aljui elektrine impulse po magistrali periferijski ureaji se povezuju du te linije. Programi i podaci se pune u memoriju preko ove linije a tampai proizvode izlaz prikazujui podatke koje im je poslao procesor. Centralna memorija Podaci i programi se smetaju u centralnu memoriju privremeno dok obrada ne bude zavrena. Oni moraju da budu neposredno dostupni procesoru u toku obrade a poto se podaci menjaju u toku obrade, memorija mora da ima mogunost i itanja i pisanja. Za memoriju se kae da mora obezbeivati nasumini pristup (engl. random access) a to znai da vreme potrebno da se pristupi svakoj memorijskoj eliji treba da bude otprilike isto. Ureaji koji obezbeuju pristup podacima na neki odreeni, predefinisan nain, kao magnetne trake, ne mogu se koristiti za implementaciju centralne (unutranje) memorije. Sve to se registruje u memoriji registruje se koristei cifre binarnog brojnog sistema. Pojedinana binarna cifra naziva se bit (engl. bit - binary digit). Sve do 70-tih godina unutranje memorije sastojale su se od feritnih jezgara koja su bila rasporeena u ravni i upredena icom koja je obezbeivala operacije itanja i pisanja. Binarna cifra se u jezgrovnim memorijama realizuje preko magnetnih jezgara koji mogu biti u dva stabilna stanja, a prebacuju se iz jednog u drugo promenom magnetnog fluksa koji proizvodi elektrina struja u provodnicima provuenim kroz jezgra. Ovakve memorije bile su relativno jeftine i obezbeivale su relativno brz pristup. Njihova mana je bila to su bile dosta glomazne. Kasnije su memorije raene od poluprovodnika koristei tehniku integrisanih kola. U poluprovdonikim memorijama binarna cifra se realizuje razliitim naponom na izlazu iz bistabilnog elementa ili klackalice (koji moe biti vakuumska cev, tranzistor, integrisano kolo). Integrisano elektronsko kolo ima dva stanja u koja se dovodi ulazni signal to su bipolarni tranzistori ili MOS tranzistori. Na izlazu iz ovakvog elektronskog kola je ili napon U1 (binarna cifra 1) ili napon U2 (binarna cifra 2). Bez obzira na konkretnu realizaciju, bitno je za realizaciju bita da element koji ga realizuje da ima dva razliita stanja i da ostaje u stanju u kome se nalazi sve dok se odgovarajuim impulsom ne izazove njegova promena. Elektronske memorije s realizuju u obliku memorijskih ipova razliite vrste i kapaciteta. Programi specijalne namene smeteni su ROM ili memoriju iz koje se samo moe itati (engl. read only memory) ipove jo u vreme njihove proizvodnje. Poto su oni u ROM-u trajno zapisani ne moraju se puniti u memoriju.U ROM se obino zapisuju sistemski programi i neki jeziki procesori (na PC-ju, to je obino BIOS (Basic Input/Output System) i procesor za BASIC). RAM ili memorija sa nasuminim pristupom (engl. random access memory) predstavlja privremenu memoriju opte namene. Programi i podaci smetaju se u RAM iz nekih spoljanjih izvora. Prilikom nestanka struje, sadraj RAM-a se u potpunosti brie. PROM ili programabilna memorija iz koje se samo moe itati (engl. programmable read-only memory) je vrsta ROM memorije u koju korisnik moe da natovari programe i podatke koji se samo itaju. Fle memorije (engl. Flash memory) su vrsta PROM memorije iji sadraj korisnik moe lako da menja. One se nalaze na novim procesorima, ulazno-izlaznim ureajima i skladitima. To je neunitiva memorija jer prestanak napajanja strujom na nju ne utie. Fle memorija omoguava nadogradnju logikih mogunosti ovih ureaja tako to se novi softver za njihovu podrku moe istovariti s Interneta ili

kupljenog CD-a, a za ta je ranije trebalo zameniti stare ploe ili ipove novim. Ke memorija (engl. cash memory) dodaje se raunarskom sistemu da bi se poveala njegova prolaznost. Ove memorije su mnogo bre od konvencionalne memorije pa se u nju smetaju instrukcije i podaci koji e najverovatnije sledei biti potrebni. U standardnu PC konfiguraciju obino ide cash memory level 1 koja se instalira u procesoru i cash memory level 2 koja se instalira na zasebnom ipu izmeu procesora i konvencionalnog RAM-a.

Bitovi se u memorijama obino grupiu celine od 8 bitova. Te celine nazivaju se bajtovi (engl. byte). Bitovi se takoe grupiu u mainske rei, ili samo rei (engl. machine word). Te niske bitova hardver tretira kao celinu. Re je obino dovoljno duga da primi instrukciju ili ceo broj. U raunarima danas se ovakvim celinama, bajtovima ili reima, pridruuje mainska adresa koja predstavlja broj koji na jedinstven nain odreuje poziciju svakog bajta, odnosno rei, u memoriji. U personalnim raunarima se broj, odnosno adresa, pridruuje svakom bajtu u memoriji. Programeri koji piu programe na asemblerskom jeziku ili na viem programskom jeziku koriste simbole ili imena da bi oznaili podatak u memoriji. Raunar, preko odgovarajueg softvera, zatim ovakvom imenu pridruuje adresu, odnosno, broj njegove lokacije u memoriji. Memorijski kapacitet meri se obino brojem bajtova koje moe da sadri. Tipine jedinice mera memorijskog kapaciteta su: kilobajt (1K) koji predstavlja 1024=210103 bajtova, megabajt (1M) koji predstavlja 10241024=220=1,048,576106 bajtova, gigabajt (1G) koji predstavlja 102410241024=230=1,073,741,824109 bajtova, terabajt (1T) koji predstavlja 102410241024 1024 = 2401012 bajtova. 5

Jedan nedostatak glavne memorije je njena nemogunost da rukuje dugakim poslovima zbog ograniene koliine prostora koji je na raspolaganju za uvanje velikih i kompleksnih programa. Kako se samo mali deo programa i memorije moe obraditi u datome trenutku, vei deo programa i memorije se ne koristi. Ipak, ceo program zauzima prostor u memoriji u toku obrade. Da bi se smanjili zahtevi za prostorom u glavnoj memoriji nastale su virtuelne memorije. Virtuelne memorije koriste spoljna skladita za proirenje unutranje memorije. Procesor tretira skladite na ureaju diska kao deo memorije i praktino ne pravi razliku meu njima. Veliki program se deli na sekcije koje se nazivaju stranice. Stranice koje procesor trenutno ne koristi se prenose na disk. Kada je stranica potrebna, operativni sistem je prenosi u memoriju zamenjujui celu stranicu. Virtuelna memorija poveava efikasnost procesora dozvoljavajui mu da izvrava programe koji prevazilaze njegov memorijski kapacitet. Rad procesora Postavlja se pitanje kako procesor usklauje sve akcije koje su ukljuene u izvravanje programa. Princip rada konvencionalnog raunara zasniva se na obradi u dve faze: pripremna faza ili faza pribavljanja, i izvrna faza.

U toku pripremne faze kontrolno/komunikaciona jedinica procesora identifikuje sledeu programsku instrukciju i njenu lokaciju (adresu) u memoriji. Sadraj te memorijske elije (koja sadri programsku instrukciju) smeta se zatim u komandni registar (procesora) gde se instrukcija interpretira, to jest utvruje se ta instrukcija treba da uradi i nad kojim podacima. U tom trenutku poinje faza izvravanja u kojoj procesor vri transfer odgovarajuih podataka iz memorije (ili u memoriju) i, po potrebi, izvrava odgovarajue aritmetike ili logike operacije na podacima. Instrukcije programa se, dakle, obavljaju sekvencijalno koristei magistralu da prvo prenese instrukciju a zatim podatke iz jedne jedinice u drugu. Poto se ova komunikaciona putanja naizmenino koristi za prenos instrukcija i podataka ona se esto naziva i fon Nojmanovo zaguenje. pripremno/izvrnog ciklusa ilustrovaemo na programskoj instrukciji UKUPNO=KARTE*CENA recimo iz FORTRAN-a ili BASIC-a. UKUPNO, KARTE i CENA su simbolika imena adresa u memoriji raunara. Ovoj instrukciji vieg programskog jezika odgovaraju etiri mainske instrukcije, koje bi na nekom procesoru mogle biti predstavljene su dvobajtnim reima na sledei nain:
1011 1111 0001 1110 0011 0101 1000 1010 1001 1101 0010 0110 0100 1100 1001 0100

Primer

Pribavi vrednost KARTE iz memorije Pribavi vrednost CENA iz memorije Pomnoi KARTE sa CENA Smesti izraunatu vrednost u UKUPNO

Faze obrade pripremna faza i izvrna faza

Kada raunar izvrava instrukcije mainskog jezika u koje se prevodi instrukcija vieg programskog jezika UKUPNO=KARTE*CENA obavljaju se etiri ciklusa pripremna faza/izvrna faza.

1. Pripremna faza: Instrukcija

1011 0011 1001 0110

se smeta u komandni registar Izvrna faza: Premesti 4 U podatkovni registar

1011 1111 0001 1110

0011 0101 1000 1010

1001 1101 0010 0110

0110 1100 1001 0100

1011 0011 1001 0110

Kontrolnokomunikaciona jedinica

00000100 00001001

00000100 (4)

Aritmetiko-logika jedinica

2. Pripremna faza: Instrukcija

1111 0101 1101 1100

se smeta u komandni registar Izvrna faza: Premesti 9 U podatkovni registar

1011 1111 0001 1110

0011 0101 1000 1010

1001 1101 0010 0110

0110 1100 1001 0100

1011 0011 1001 0110

Kontrolnokomunikaciona jedinica

00000100 00001001

00000100 (4) 00001001 (9)

Aritmetiko-logika jedinica

3. 1. Pripremna faza: Pripremna faza: Instrukcija

0001 1000 0010 1001 1011 0011 1001 0110

se smeta u komandni registar Izvrna faza: Mnoi se 4 Premesti 4 i 9 u aritmetiko ogikoj U podatkovni jeidnici registar

1011 1111 0001 1110

0011 0101 1000 1010

1001 1101 0010 0110

0110 1100 1001 0100

0001 1000 0010 1001 1011 0011 1001 0100

Kontrolnokomunikaciona jedinica

00000100 00001001

00000100 (4) * 00001001 (9) 00100100 (36)

Aritmetiko-logika jedinica

4. Pripremna faza: Instrukcija

1110 1010 0110 0100

1011 1111 0001 1110

0011 0101 1000 1010

1001 1101 0010 0110

0110 1100 1001 0100

1110 1010 0110 0100

se smeta u komandni registar

Kontrolnokomunikaciona jedinica

Izvrna faza: Izraunatu vrednost 36 premesti iz podatkovnog registra u memoriju

00000100 00001001 00100100

00000100 (4) * 00001001 (9) 00100100 (36)

Aritmetiko-logika jedinica

Periferijski ureaji
Periferijski ureaji, ili periferici (engl. periferials), predstavljaju deo hardvera za ulaz, izlaz i skladitenje i oni su direktno povezani sa procesorskom jedinicom. Tipovi i raspored periferijskih ureaja u raunarskom sistemu razlikuju se koliko i raunarske aplikacije. Ulazno-izlazne operacije najee slue za komunikaciju oveka sa raunarom premda se optije mogu definisati kao komunikacija raunara sa spoljanjim svetom gde se ovek ne mora javljati kao direktni uesnik (na primer, kod automatske kontrole industrijskih procesa, ili beleenja rezultata naunih eksperimenata, i slino). Da bi se prihvatili razliiti tipovi ulaznog i izlaznog hardvera, raunar ima vie ulaznoizlaznih porti (engl. I/O port) koje doputaju povezivanje U/I ureaja na unutranji bus raunara. Postoji dve vrste porti: serijske i paralelne. Podaci se razmenjuju izmeu raunara i prikljuenog hardvera preko serijskog porta bit po bit. Kada se koristi paralelni port, ceo bitovski obrazac karaktera (najee jedan bajt) prenosi se istovremeno. U/I porte su spojne take za periferike koje obezbeuju vezu izmeu hardvera i busa.

Slika 1. Serijska i paralelna transmisija Razliiti periferici zahtevaju razliite U/I porte. Prednost korienja paralelne porte je to je ona bra jer omoguava simultani prenos vie bitova. Meutim, u tom sluaju periferci moraju biti fiziki blizu raunaru. Serijske porte ne podravaju veliku brzinu prenosa ali zato periferici mogu biti veoma udaljeni. Preko serijskih porti se podaci alju preko telefonskih i drugih komunikacionih linija. Tipini ureaj koji se prikljuuje na paralelnu portu je tampa dok je tipini ureaj koji se prikljuuje na serijsku portu modem. Priroda posla koji e se obavljati na nekom raunaru esto diktira tip periferika koji e se koristiti. Posao kakav je na primer meseni obraun plata zaposlenih je tipian primer posla koji se obavlja paketno jednom meseno (ili dva puta meseno) se obrauju svi podaci relevantni za obraun koji mogu biti pripremani tokom celog obraunskog perioda. Posao kakav je na primer rezervacija i kupovina avionskih karata je tipian primer interaktivnog posla. Prvi raunari su omoguavali samo paketnu obradu koju su podravali i adekvatni periferici kakvi su bili, na primer, buai kartica i itai kartica kao odvojeni ureaji. Raunari tree generacije nastali ezdesetih godina omoguavali su interaktivnu obradu (ili obradu na liniji) koju su podravali odgovarajui operativni sistemi i periferici kakvi su terminali. Ulazni ureaji Danas je najpopularniji interaktivni ulazno-izlazni ureaj terminal kao ureaj na kome korisnik moe preko ugraene tastature unositi podatke koji se reprodukuju ne ekranu dok korisnik kuca. 9

Izlaz, odnosno odgovor raunara, se prikazuje takoe na ekranu. Ovakav izlaz naziva se meka kopija (engl. soft copy). Neki od prvih terminala su umesto ekrana koristili tampae. Takvi terminali su se esto nazivali teleprinterski terminali. Kako se izlaz na njima proizvodio na papiru on se nazivao tvrda kopija (engl. hard copy). I ovi terminali su reprodukovali sve to se unosi sa tastature. Terminali koji nemaju ugraenu procesnu snagu esto se nazivaju neinteligentni terminali (engl. dumb terminals) jer se u potpunosti oslanjaju na komunikaciju sa centralnim raunarom. Korisnik unosi podatke na terminalu dok centralni raunar obezbeuje programe, procesiranje i memorijske kapacitete za podrku obradi. Centralni raunar takoe vraa izlaz terminalu. Ovakvi terminali su veoma jeftini ali njihovo korienje znatno optereuje glavni raunar i komunikacione linije. Vie mogunosti pruaju inteligentni terminali koji se takoe povezuju sa snanim centralnim raunarom. Inteligentni terminali su najee mikroraunari koji imaju ugraene procesorske i memorijske resurse kojima zamenjuju procesorsku snagu glavnog raunara. Oni su esto bez diska (engl. diskless computers). Mnoge operacije kao unoenje podataka, njihovo menjanje i formatiranje mogu se u potpunosti obaviti pomou inteligentnog terminala ime se smanjuje potreba za stalnom komunikacijom izmeu terminala i glavnog raunara a ovaj se oslobaa dela posla. Personalni raunari, u iju standardnu konfiguraciju spadaju tastatura i ekran, predstavljaju specijalnu vrstu terminala: oni, s jedne strane, predstavljaju raunar za sebe koji ima procesorsku snagu i memorijske kapacitete da obavi razne poslove, dok, s druge strane, moe biti povezan sa nekim centralnim raunarom i u odreenim situacijama se ponaati kao inteligentni terminal (neki podaci se mogu uvati na glavnom raunaru, ili se, pak, na njemu moe vriti obrada). Tastature veine terminala su sline. One imaju tastere za unoenje slova, cifara, interpunkcijskih znaka, i oni su u slinom rasporedu kao tasteri na klasinoj pisaoj maini. Uvek su prisutni i tasteri za pozicioniranje kursora na ekranu (kao strelica na dole, na levo, PgUp, PgDn, Home, End), zatim kontrolni tasteri koji upravljaju radom ostalih tastera (Ctrl, Insert, CapsLock, i slino) kao i funkcionalni tasteri ijim pritiskom se aktivira neki proces. Funkcije ovih tastera esto zavise od sistemskog ili aplikacionog softvera koji se koristi. Mnoge tastature takoe sadre numerike tastature (engl. numeric pad) koje olakavaju unos numerikih podataka. Tipian raspored alfanumerikih tastera, ukupno 47, na QWERTY tastaturi PC raunara koja je izraena za ameriko trite je dat na slici 2.

Slika 2. Tastatura za personalni raunar za ameriko i britansko trite

10

Raspored alfanumerikih tastera na tastaturi PC raunara za na jezik, kada se koristi latinini alfabet, propisan je standardom JUS I.K1.002 Jedinice za unos podataka Tastatura sa 47 tipki za slovenako i hrvatsko latinino pismo iz 1986. godine. Tipina domaa latinina tastatura ima 48 tastera i raspored tastera na njoj je sainjen po ugledu na nemaku QWERTZ tastaturu koja je prikazana na slici 3.

Slika 3. Tastatura za personalni raunar za nemako trite Raspored tastera na domaoj latininoj tastaturi je dat na slici 4.

Slika 4. Domaa latinina tastatura za personalni raunar Zaista domaa tastatura se u praksi retko sree esto se koristi amerika ili nemaka tastatura koja se prilagoava domaim potrebama tako to se pod kontrolom operativnog sistema ili aplikativnog programa redefinie, ime se postie raspored tastera na tastaturi, bez obzira ta na 11

samim tasterima pie, onakav kakav je propisan standardom (ili priblino takav). Takav raspored tastera je obino prirodan za korienje. Pod operativnim sistemom Windows izbor tastature obino podrazumeva i izbor odgovarajueg karakterskog skupa. Tako izbor srpske latinine tastatura podrazumeva izbor karakterskog skupa Win CP 1250, a izbor srpske iriline tastature izbor karakterskog skupa Win CP 1251. Tako, ako se izabere srpska latinine tastatura pritisak na taster A proizvodi unoenje u tekst koda 97 (heksadekadno 61) to je kod iz donje kodne strane karakterskog skupa CP1250 za malo latinino slovo a, a pritisak na taster [+{ kod 154 (heksadekadno 9A), to je kod iz gornje kodne strane istog skupa za malo latinino slovo . Ako se, pak, izabere srpska irilina tastatura pritisak na taster A proizvodi unoenje u tekst koda 224 (heksadekadno E0), to je kod za malo irilino slovo a iz gornje kodne strane karakterskog skupa CP1251, a pritisak na taster [+{ kod 248 (heksadekadno F8), to je kod za malo irilino slovo iz gornje kodne strane istog skupa. Drugi ulazni ureaj koji je danas uao u redovnu upotrebu je mi (engl. mouse). To je pokazivaki ureaj koji se rukom pokree po ravnoj povrini: ovi pokreti se prenose u raunar i uzrokuju odgovarajue kretanje kursora na zaslonu. Mi poseduje i jedno ili vie dugmeta kojima se kazuje raunaru da je kursor dostigao eljeni poloaj. Osim toga, mi se intenzivno koristi za aplikacije sa kojima korisnik uspostavlja komunikaciju preko menija, ikona, klizaa i slino. On je obino kablom povezan za raunar a bezrepi mi komunicira s raunarom infracrvenim a ne elektrinim signalima. Slian ulazni ureaj je komandna palica (engl. joystick) koji se uglavnom koristi za igranje igara na raunaru. Ureaj generie signale koji izazivaju brzo kretanje kursora ili nekog drugog simbola na ekranu. To je ruica visine desetak centimetara koja stoji vertikalno u bazi a moe se pomerati rukom u svim pravcima. Svetlosno pero (engl. light pen) je ulazni ureaj koji lii na pero koje se koristi sa ekranom katodne cevi. Moe da slui za biranje elemenata iz liste prikazane na ekranu tako to se upravi na eljeno mesto ili za crtanje likova. Ova tehnologija bi trebalo da omogui da ulazni podaci budu rukopis na raunaru veliine sveske. Svetlosno pero se moe koristiti za editovanje rukopisa dokumenta direktnim unoenjem korektorskih simbola. Dodirno osetljivi ekran (engl. touch-sensitive screen) predstavlja pljosnati pravougaoni ureaj koji reaguje na dodir, recimo prsta, prenoenjem koordinata dodirne take raunaru. Ovi ekrani su osetljivi na takav nain da pritisak prsta, olovke ili pera prekida snop zraka ispred ekrana to se interpretira kao ulaz. Ovakvi ekrani se mogu koristiti u velikim trnim centrima, na aerodromima i slino. Dok svi do sada pomenuti ulazni ureaji podrazumevaju, na izvestan nain, operaciju unoenja podataka, ureaji kakvi su skeneri itaju neke postojee podatke. Oni itaju slike, karaktere ili grafiku koja se zatim konvertuje u bitovski obrazac za dalje obraivanje, skladitenje ili prikazivanje. U tipinoj realizaciji pomou jednog fotosenzora ili vie fotosenzora vri se sistematsko ispitivanje pogodno osvetljene stranice. U svakom trenutku fotosenzor je optiki stimulisan sjajnou odreene minijaturne povrine piksela na stranici i proizvodi elektrini signal proporcionalan toj vrednosti. Piksel je izvedeno od engl. picture element i predstavlja jedan od elemenata u velikom nizu elemenata koji nosi informacije o slici. Piksel sadri podatke o intenzitetu osvetljenosti i eventualno boji malog dela slike.

12

Jedan od najrasprostranjenijih ureaja ovakve vrste su itai prugastog koda )engl. Bar code reader) koji se upotrebljavaju u trgovinama, skladitima, bibliotekama i slino. Ovi itai uitavaju obrazac zapisan u prugastom kodu i pretvaraju ga u mainski itljive karaktere, to znai u sekvenciju kodova kojima se u raunaru predstavlja niska cifara i, eventualno, slova koja je na proizvodu kodirana prugastim kodom. Optiko itanje oznake (engl. Optical mark reading, skraeno OMR) je unoenje podataka fotoelektrinom detekcijom oznaka zabeleenih na unapred formatiranim dokumentima. Oznake se interpretiraju bilo kao karakteri bilo kao vrednosti, ve prema njihovom poloaju na obrascu. Ovakvo unoenje podataka je efikasno u primenama u kojima ima relativno malo odgovora na ogranien broj pitanja. Naime, ureaj moe da prepozna samo ogranien broj simbola koje je prethodno nauio. Obino se koristi za standardizovane testove, upitnike i slino. Prepoznavanje karaktera u namagnetisanoj boji (engl. magnetic-ink character recognition, skraeno MICR) je proces tokom koga se podaci tampani mastilom sa feromagnetnim esticama itaju pomou magnetne itae glave. Karakteri po obliku lie na karaktere pisae maine ali su predstavljeni vertikalnim crtama na promenljivom rastojanju i prilikom skeniranja itaom glavom svaki generie jedinstveni signal. Najea primena je za kodiranje brojeva na bankovnim ekovima. Danas se pod nazivom skener najee podrazumeva skener slika koji omoguava uitavanje fotografija, crtea, mapa i slinog materijala ime oni postaju dostupni za korienje u stonom izdavatvu (engl. desktop publishing) i u grafikim paketima. Svaka slika se skenira i konvertuje u svetle i tamne piksele (ime se dobija rezultat koji nalikuje na fotografiju u novinama). Pikseli se zatim konvertuju u bitovske obrasce. Ovakvi periferci su dostupni za skeniranje crno-belih slika i slika u boji. Skeniranjem se slika prevodi u dvodimenzionalan niz signala ija amplituda predstavlja osvetljenost date pozicije. Ovi signali se prevode u piksele. Rezolucija je finoa uzimanja uzorka i izraava se brojem taaka po inu (tipine vrednosti su 300 dpi, 600 dpi, 1200 dpi, itd). Amplituda se obino kodira sa 3 do 8 bitova za nijanse sivog ili najvie sa 16 bitova za boju. Nad ovako reprezentovanom slikom moe se obavljati raznovrsna obrada, kakva je na primer, distorzija kontrasta, ekspanzija specificiranog raspona osvetljenosti, uporeivanje jedne slike sa drugom. Jedna od rairenih obrada nad ovakvo reprezentovanom slikom je optiko prepoznavanje karaktera (engl. optical character recognition, skraeno OCR) u toku koga se od bitovske mape skenirane slike tampanog teksta dobija tekst u mainski itljivom obliku, dakle sekvencija kodova simbola pisanog teksta. Softver namenjen optikom prepoznavanju karaktera moe imati razliite performanse: prepoznavanje samo jedne garniture slova, mogunost uenja u toku prepoznavanja isl. Njegovo korienje zahteva manju ili veu pripremu teksta i korekturu posle prepoznavanja. Proces prepoznavanja sastoji se od pronalaenje redova teksta u slici a zatim izdvajanje posebnih simbola u redu. Slike izdvojenih simbola se zatim prepoznaju i klasifikuju kao odreeni karakteri. Softver treba da vodi rauna o razlikovanju simbola ili grupe simbola koji imaju slian oblik kakvi su, na primer, u latininom pismu slovo l i cifra 1, slova e i c, n i u, a i u, slovo m i grupa ni, itd.

13

Ureaj za glasovni ulaz (engl. voice input device) predstavlja ureaj za direktno unoenje podataka ili sistemskih komandi posredstvom govora. Takva oprema koristi postupak za prepoznavanje govora. Neki ureaji za glasovni ulaz mogu prepoznavati izgovorene rei iz unapred definisanog renika, dok se neki moraju obuavati za odreenog govornika. Kod nekih ureaja rei se moraju izgovarati veoma polako i re po re. Korisnici esto moraju da nekoliko puta proitaju listu rei koje se skladite u renikoj tabeli. Ovi sistemi za sada imaju ogranienu upotrebu ali se predvia napredak u ovoj oblasti. Jedna od primena je prepoznavanje govora ljudi vezanih za kolica, pri emu se izgovorene komande prevode u komande za pokretanje kolica. Izlazni ureaji Uloga raunara je ne samo da obavi odreenu obradu ve i da spoljanjem svetu saopti rezultate obrade. Tipovi izlaznih ureaja se razlikuju koliko i aplikacije koje podravaju. Najgrublje se mogu podeliti u tri kategorije: Privremeni izlaz Trajni izlaz Akcija kao izlaz

Privremeni izlaz se najee koristi za interaktivan rad, gde na odgovor raunara treba reagovati novom komandom a podaci koji se na njemu pojavljuju imaju samo trenutni znaaj. Razvoj ureaja za privremeni izlaz koji su u velikoj meri zamenili trajni izlaz na papiru doprineo je znaajno tednji papira i zatiti uma. Od ureaja za privremeni izlaz najznaajnije su jedinice za vizuelno prikazivanje, odnosno monitori video-terminala. Monitori video terminala se najee realizuju u dve tehnologije. Ekrani sa katodnom cevi (engl. cathode ray tubes, skraeno CRT) veoma nalikuju televizijskim ekranima. Raunar generie signale koji se prevode u snopove elektronskih zrakova koji se fokusiraju na fosforom prekrivenoj povrini u unutranjosti katodne cevi. Pljosnati ekrani su kompaktniji i koriste se u prenosivim raunarima (engl. laptop i notepad), a sve ee se koriste i za stone raunare jer tede prostor. Oni se obino realizuju pomou tehnologije tenih kristala (engl. liquid crystal display, skraeno LCD). Ovakvi monitori su veoma pljosnati, kompaktni i svetli. Ako su u boji onda su tehnoloki su veoma zahtevni jer zahtevaju tri tranzistora za svaki piksel za crvenu, zelenu i plavu boju. Ekrani osim toga mogu biti monohromatski, ili jednobojni (obino zeleni ili uti) ili viebojni. Informacije koje se na ekranu mogu prikazati mogu biti iskljuivo alfanumerike ili i grafike. U alfanumerikom reimu rada na ekranu se najee moe prikazati 40 redova teksta, svaki sa po najvie 80 simbola. Grafiki monitori moraju da imaju grafiki adapter (engl. graphics adapter) koji upravlja radom monitora. Grafiki adapter se prikljuuje na matinu plou, a kabl monitora se ukljuuje u plou grafikog adaptera da bi se monitor povezao sa procesorom. Svi signali koji putuju ka monitoru prolaze kroz grafiki adapter gde se digitalni signali prevode u signale koji su kompatibilni sa karakteristikama ekrana. Veina grafikih adaptera ima sopstvenu memotiju koja se naziva video RAM ili VRAM u kojoj se priprema slika za prikazivanje. Veliina video RAM-a je veoma bitna jer od nje zavisi koliko se boja moe prikazati i kolika je rezolucija ekrana, a takoe i

14

brzina kojom se signali alju monitoru. Video RAM treba da ima najmanje 8Mbajta memorije, a dananji grafiki softver zahteva i mnogo vie (64Mbajta). U grafikom reimu rada ekran je izdeljen u odreen broj piksela. Ukupna broj piksela predstavlja rezoluciju ekrana. Grafiki ekrani su danas najee u boji. Tako su za personalne raunare razvijeni tokom vremena standardi za grafike ekrane koji se zasnivaju na rezoluciji i broju dostupnih boja. Standardne rezolucije ekrana su danas od 640480 piksela, zatim 1024768, 12801024 pa sve do 12001600 piksela. Ekran ija je rezolucija 12801024 ima 1,048,576 adresivih taaka na ekranu. Dubina boje je karakteristika ekrana koja se odnosi na broj bitova koji se pridruuju svakom pikselu radi prikazivanja boje. Ako su pikselu pridruena 3 bita, onda se moe prikazati 23=8 boja, ako je pridrueno 8 bitova onda se moe prikazati 28=256 boja, a ako je pridrueno 16 bitova onda se moe prikazati 216=65,535 boja. Fotografski kvalitet se postie sa 24 ili 32 bita po pikselu ali to bitno utie na performanse celog raunarskog sistema. Na rezoluciju ekrana utie i koliko su udaljeni pikseli jedan od drugog. Da bi slika bila jasna potrebno je da udaljenost piksela ne bude vea od 0.28mm. Veliina ekrana se meri duinom dijagonale, i moe ii od 5 do 30 ina. Za personalne raunare su dugo vremena preovladavali ekrani od 14 ina, dok su danas uobiajeni ekrani od 15 i 17 ina. Ukoliko se predvia rad sa grafikom ili nekom vrstom raunarski potpomognutog dizajna ne treba ii na ekrane manje od 19 ina. Brzina osveavanje ekrana je sledea vana karakteristika ekrana. Ako se radi o ekranu katodne cevi onda se njegova fosforom premazana povrina mora ponovo premazati, tj. Osveiti najmanje 50 do 100 puta u sekundi, to jest, brzina osveavanja mora da bude 50 do 100Hz. Ekrani koji imaju veu frekvenciju osveavanja su bolji za oi. Drugu vrstu privremenog izlaza ine zvuni i govorni izlaz. Zvuni sintesajzeri (engl. sound synthesizers) kreiraju poruku koju korisnici raunara mogu da uju. Takve ureaje esto koriste muziari za komponovanje i izvoenje muzike. Osim muzike, moe se generisati i govor, pri emu se govorna poruka proizvodi asembliranjem govornih zvukova iz osnovnog skupa zvukova koji mogu biti vetakog porekla ili ekstrahovani obradom ljudskog govora. Primene ovakvog sistema su recimo automatsko generisane poruke za govorne automate koji saoptavaju informacije o tanom vremenu, meteroloke vesti, vesti sa berze isl. Ureaj koji se najee koristi za trajni izlaz je tampa, kojih ima veoma razliitih prema metodi, brzini i kvalitetu tampanja. Izbor tampaa zavisi kako od raunara tako i od oekivane primene. Prvi su u upotrebu uli linijski tampai (engl. line printer) ija je karakteristika da se u svakoj operaciji odtampa ceo tamparski red. irina reda je od 80 do 160 simbola u redu, a realizuju se kao tampai sa doboem ili lanani tampai. Prva vrsta postie tampanje celog reda se valjkom koji ima na svakoj poziciji za tampanje traku koji ima sve raspoloive karaktere za tampanje. Samo tampanje proizvode udarci ekia kojih takoe ima koliko i pozicija za tampanje. Papir za tampanje, kao i obojena vrpca, umeu se izmeu ekia i valjka. Ovi tampai su relativno brzi i mogu odtampati od 150 do 3000 redova u minuti. Oni najee koriste kontinuirani papir razdvojen perforacijom na ijim marginama su izbuene rupe koje u tampau prihvataju traktori sistema za uvoenje papira (takav papir se zato ponekad naziva traktorski). Dobra strana ovih tampaa je da, s obzirom da spadaju u udarne tampae mogu istovremeno

15

proizvoditi vie kopija. Nedostatak im je da mogu koristiti samo ogranien skup karaktera one koji se nalaze na trakama valjka ili lancu. Druga rasprostranjena vrsta tampaa su tampai sa takastom matricom ili matrini tampai (engl. dot-matrix printer). Oni se najee realizuju kao serijski tampai (engl. serial printer), to jest kao tampai koji tampaju jedan po jedan karakter, onim redom kako se pojavljuju u redu. Sled moe biti s leva na desno, ili naizmenino od reda do reda, ime se izbegava neproduktivan povratak kolica. Otisak se proizvodi udarom u papir preko obojene vrpce. Brzina serijskog tampaa je mala u poreenju sa brzinom linijskih tampaa. tampaa glava se sastoji od, najee, 9 ili 24 pisaljki, najee u obliku iglice, koje se elektromagnetski pokreu. Glava je montirana na kolicima koja se pokreu paralelno s poloajem reda koji se tampa. Pisaljke se aktiviraju selektivno, tako da grade alfanumerike karaktere i druge oblike iz matrice malih taaka koje se tampaju lakim udarcem. Na primer, slovo B se formira biranjem odreenih taaka u matrici 75.

Od udarnih tampaa koriste se jo tampai sa margaretom (engl. daisywheel printer) i tampai sa kuglicom (engl. golfball printer). tampa s margaretom je vrsta serijskog udarnog tampaa kod koga je garnitura slova formirana na krajevima opruenih prstia koji se radijalno proteu od centralne glave. Nosa slova se okree pomou servo-sistema dok eljeno slovo ne zauzme poloaj naspram ekia koji ga jednim udarcem priljubljuje uz pisau vrpcu i papir. Ovi tampai su dosta spori (od 3060 karaktera u sekundi) a na jednom nosau moe biti od 96192 karaktera. tampa s kuglicom je vrsta serijskog tampaa s reljefnom garniturom kod kojeg su slova izlivena na sferinom nosau. Nosa se obre oko dve ose da bi se eljeni znak doveo u poloaj naspram papira. Mehanizam je prvo korien kod pisaih maina a kasnije prilagoen za tampae. Ovi tampai su dosta spori, od 1012 karaktera u sekundi i stoga zastareli. Neudarne tampae koji ne koriste ekie za svoj rad su mnogo tii. Njihov nedostatak je da mogu proizvoditi u jednom trenutku samo jednu kopiju. Oni se realizuju u raznovrsnoj tehnologiji. tampa sa trcaljkom (engl. ink-jet printer) prska majune kapljice mastila da bi formirao oblike karaktera na papiru. Kao i kod matrinih tampaa, simboli se formiraju kao obrazac takica, ali kao rezultat se dobija mnogo bolji kvalitet tampanja. Termiki tampai (engl. thermal printers) koriste zagrejane ice takaste matrice za tampanje na specijalnom papiru koji menja boju pod uticajem toplote. Njihova pogodnost je to ne zahtevaju toner. Elektrostatiki tampai (engl. electrostatic printers) emituju elektrine impulse koji se reprodukuju kao karakteri na elektrostatikom papiru. Ureaji za crtanje (ploteri) se esto proizvode u ovoj tehnologiji. Nedostatak termikih i elektrostatikih tampaa je to zahtevaju specijalni papir. Od neudarnih tampaa sada su najvie u upotrebi laserski tampai koji proizvode velikom brzinom vrlo kvalitetan izlaz. Njihovo funkcionisanje nalikuje u velikoj meri radu kopirnih maina i odvija se u nekoliko faza: 16

Kontrolisani intenzivni laserski zraci formiraju slike na elektricitetom napunjenom bubnju; Te slike privlae estice tonera; estice tonera, ureene kao slike, prenose se na papir; Toplota se koristi za vezivanje estica za papir.

Laserska tehnologija omoguava kreiranje vrlo kvalitetnih dokumenata u visokoj rezoluciji (300dpi ili 600 dpi). Laserski tampa tampa u jednom trenutku celu stranicu. Ono to je za njih najznaajnije je da oni ne koriste skup unapred oblikovanih slova: ukljuivanje novih fontova, grafike, slika se lako podrava. Njihovu iru upotrebu je dugo onemoguavala visoka cena, kako samog ureaja kao i trokovi potronog materijala (toner, bubanj i drugo). Razvojem tehnologije, cena je pala i oni su sada u najiroj upotrebi. U izlazne ureaje mogu se ubrojati i ureaji za fotoslog (engl. phototypesetting) koji su se za potrebe profesionalne tipografije se razvijali nezavisno od raunara ali se danas najee koriste kao izlazni ureaji specijalizovanih raunarskih sistema. Oni mogu koristiti tehnologiju katodnih cevi ili lasersku tehnologiju. Njihova karakteristika je da oni koriste digitalizovana, nematerijalna pisma (za razliku od konvencionalnih tehnika slaganja). Karakterie ih velika brzina i finoa ralanjavanja od 512 taaka po cm do 800 taaka po cm. Oni izlaz ne proizvode na papiru ve na filmu, u obliku slike u ogledalu. Najvei proizvoai ovakve opreme su nemaka firma Hell i amerika firma Mergenthaler Linotype. U mnogim aplikacijama potrebna je izrada sloenih crtea u obliku grafikona, mapa, dijagrama i slino. Takve su, na primer, aplikacije u arhitekturi, graevinarstvu i slino. Za takve aplikacije se esto koristi ureaj koji ne tampa nego crta izlaz. To je ploter (engl. plotter). Signali iz raunara upravljaju perom plotera koje crta po papiru. Ploter moe imati i vie pera i na taj nain izraivati crtee u boji. Ploteri se izrauju u dva osnovna oblika. U jednoj varijanti se papir privruje na ravnu povrinu a pero se eta u svim pravcima po papiru i tako crta. U drugoj varijanti, papir se obmotava oko valjka; raunar koordinira rotiranje papira i pomeranje pera po jednoj dimenziji i tako proizvodi slike. Za njih je znaajno da se crtei mogu proizvoditi u mnogo veim dimenzijama od uobiajenih dimenzija papira (A4, B3). Ceo postupak crtanja, meutim, dosta dugo traje. Velike koliine informacija mogu se uvati na rolnama filma to je mikrofilm ili na listiima filma to je mikrofi (engl. microfiche) na kojima se belee minijaturne slike. Mikrofilm i mikrofi imaju veliki kapacitet i na njima se moe beleiti veliki broj stranica teksta kojima korisnik moe da pristupi brzo i jednostavno. itaju se preko zasebnog itaa koji je jednostavan i jeftin ureaj. Osim toga, mikrofilm se koristi za trajno uvanje tampane informacije jer je film izdrljiviji od papira. Vrlo je pogodan za uvanje kataloga proizvoda, novinskih arhiva i slino. Sa tehnikom raunarskog izlaza na mikrofilm (engl. computer output microfilm, skraeno COM) rezultati raunarske obrade direktno izlaze na mikrofilm ili mikrofi. Kod mikrofilma se stranice podataka sekvencijalno snimaju na rolnu filma. Listi mikrofia je obino dimenzija 4 ina puta 6 ina i na njega se snima obino 20 stranica teksta. Akcija kao izlaz se sastoji od rezultata obrade koji iniciraju neko kretanje ili kontrolu nekog procesa. Mnogi primeri mogu se nai u robotikim sistemima u kojima se maine kojima upravljaju

17

raunari programiraju da obave neki posao (na primer, pomeranje mehanike ruke koja obavlja neki posao u industrijskom procesu). Roboti su ponekad prikaeni na kameru koja im omoguava da nadgledaju okolinu i prema tome prilagoavaju dalju akciju. Roboti se esto upotrebljavaju za rizine poslove ili za poslove u rizinom okruenju (zagaenje, radioaktivnost) kao i za zamorne, rutinske poslove (sklapanje delova, farbanje, mua krava i slino). Akcija kao izlaz je nala mnogo primena u oblasti medicine: na primer u intenzivnoj nezi, raunari preko senzora nadgledaju pacijentove vitalne funkcije i kao izlaz javlja se akcija adekvatan dotok kiseonika ili lekova. Ureaji i medijumi za skladitenje Medijumi za skladitenje omoguavaju uvanje podataka pre obrade (to mogu bit programi i podaci koje ti programi obrauju) i skladitenje rezultata obrade. Rezultate obrade na medijum za skladitenje belei ureaj za skladitenje. Termin medijumi za skladitenje odnosi se na materijal na kome se podaci zapisuju: najpoznatiji su trake i diskovi. Taj materijal je najee magnetni pomou koga se podaci mogu dugo uvati. Termin ureaj za skladitenje odnosi se na ureaje koji itaju ili piu na medijum za skladitenje. Ureaji trake funkcioniu u velikoj meri kao magnetofoni ili kasetofoni. Oni predstavljaju jeftino sredstvo za sekvencijalno skladitenje velike koliine podataka. Veliki raunari su u prolosti koristili ureaje traka za skladitenje i itanje podataka sa koturova traka. Magnetna traka je obino iroka ina i na nju se podaci belee gustinom od 1600 do 6400 karaktera po inu. Duina trake je obino milje. Mikroraunari nikada nisu koristili koturove traka ve ulonice trake (engl. tape cartridge) u kojoj je traka smetena u plastinu kutiju koja se lako montira u ureaj i lako skladiti. irina ove trake je ina, a kapacitet je obino vie giga-bajta. One su se obino koristile kao priuva za vane programe i podatke jer im je cena bila mala, a sigurnost podataka bila je velika. Ureaji trake belee podatke kao magnetizovani bitovski obrazac. Prisustvo ili odsustvo magnetizovane take na povrini trake oznaava binarno 1 ili 0. Uzdu trake protee se 8 ili 9 staza ili kanala trake u kojima su zapisani bitovi. Kombinacija bitova pozicioniranih popreko trake predstavlja zapis jednog bajta.
kanal 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C X Y Z 0 1 2 3 4 5 $ * . Bit 1 2 3 4 5 6 7 8 paritetni bit

Svako zapisivanje na nekom medijumu za skladitenje zahteva proveru. Tu proveru obavljaju raunar i ureaj za skladitenje da bi se obezbedila tanost zapisa i tanost uitavanja podataka. Jedna od najee primenjivanih procedura za proveru je korienje paritetnog bita. Paritet je funkcija koja proverava grupu binarnih vrednosti (re, bajt ili karakter) sumiranjem bitova po modulu 2. Dobijena suma zove se paritetni bit. Paritetni bit je 0 ako je broj jedinica u polaznoj 18

grupi paran, odnosno 1 ako je broj jedinica bio neparan. Ovakvim izraunavanjem pariteta za jedan uveana grupa binarnih vrednosti ima sigurno paran broj jedinica i to je parni paritet. Hardverski uslovi ponekad nameu da se ima neparan broj jedinica u uveanoj grupi i to je neparni paritet. Na primer, slovo X u EBCDIC kodnoj emi ima kod 11100111. Broj postavljenih jedinica u kodu je 6 pa, ako se koristi neparni paritet, paritetni bit treba postaviti na 1 da bi ukupan broj zabeleenih jedinica bio neparan. S druge strane, slovo Z u EBCDIC kodnoj emi ima kod 11101001 pa paritetni bit treba da bude 0 da bi broj jedinica u kodu ostao neparan. Alternativa traci je magnetni disk. Diskovi sa direktnim pristupom (engl. direct access storage devices ili DASD) su okrugle ploe prekrivene tankim slojem materijala koji moe da se magnetizuje. Ureaji diska belee podatke na disku u obliku namagnetisanih taaka. Postoje dve osnovne vrste diskova: tvrdi disk (engl. hard disk) i savitljiv disk (engl. floppy disk). Tvrdi diskovi mogu imati razliite dimenzije, od 14 ina u preniku za velike raunare do 3.5 ina za mikroraunare, a ima ih i od jednog ina u preniku. Kapacitet tvrdih diskova je danas reda veliine 1Gbyte (40GB, 60GB, itd). Savitljivi diskovi, ili diskete, koriste se prvenstveno na mikroraunarima. Veliki raunari ih koriste uglavnom za unos podataka. Oni predstavljaju savitljivi komad plastike smeten u omot, koji moe takoe biti savitljiv ili tvrd. Tipine dimenzije disketa su 8 ina, 5 ina i 3 ina. Prorezi u omotu diskete dozvoljavaju da se pristupi njegovoj povrini za itanje i pisanje. Maksimalni kapaciteti disketa, u zavisnosti od njihove veliine, gustine zapisa i broja povrina za zapis dat je u tabeli. veliina (ini) 5.25 3.5 povrine (jedna ili dve) jedna dve dve dve dve gustina (dvostruka ili visoka dvostruka dvostruka visoka dve visoka kapacitet (kilobajti ili megabajti 180KB 360KB 1.2MB 720KB 1.44MB

Danas su u upotrebi samo diskete od 3 ina, ali i one polako izlaze iz upotrebe zbog malog kapaciteta u odnosu na savremenije izmenjive medije za skladitenje. Da bi se nadoknadio kapacitet disketa jedno vreme su se koristile zip-diskete ili zipete iji je kapacitet 100Mbytes, 250 Mbytes dp 750MBytes. Prenik ovih disketa je takoe 3 ina ali zahtevaju zaseban ureaj za itanje i pisanje koji je esto spoljanji (nije ugraen u kuite raunara) i prenosiv. Osim kapaciteta ove diskete su bile i bre od klasinih disketa (imale su krae vreme pristupa) ali se nisu mogle meriti sa diskovima. Tvrdi diskovi se obino sastoje od vie ploa, do 12 to se onda zove diskovno paklo (engl. diskpack). Sve ploe su montirane na jedan mehanizam. Pisati se moe na obe strane ovakvih ploa, tako da diskovno paklo od etiri ploe ima osam povrina za pisanje. Svi diskovi se zajedno okreu konstantnom velikom brzinom (od 3600 do 10.000 obrtaja u minuti) unutar zavarenog kuita. To kuite uva povrine diskova od zagaenja praine i dima. Bolja zatita od zagaivaa ini da se na tvrde diskove podaci mogu upisivati s veom gustinom. Svaka povr ima svoju glavu za itanje i pisanje koje su sve montirane na jedan mehanizam. Tako svaki podatak

19

postaje dostupan u vremenu potrebno za jedan okretaj diska. Glave za itanje su montirane na pokretne ruice koje bukvalno lebde iznad povri za itanje i pisanje. Glave za itanje su toliko blizu povri da estica dima ne moe da stane izmeu njih.

Slika 5. Fiksni tvrdi disk sa etiri ploe i osam povri za zapis. Cilindar predstavljaju isto numerisane staze na povrima diskovnog paka. Na ovoj slici su itae glave postavljene na cilindru 12. Kada su glave u ovoj poziciji onda su podaci na svim stazama koje su numerisane kao 0012 dostupni za itanje prilikom svakog okretaja diska. Da bi se pristupilo podacima na drugim stazama itae glave se moraju pomeriti one se pomeraju du ose koja je paralelna sa prenicima diskovnih ploa. Jedno vreme su upotrebi bili i zamenljivi diskovi koji su se nazivali Jaz drives. Njihov kapacitet je bio 1GB ili 2 GB. Medijum se sastojao od 2 ploe zatvorene u kuite dok su motor i glave za itanje i pisanje bile u fiksiranom ureaju. Medijum se smetao u ureaj podjednako lako kao i disketa. Performanse ovog izmenljivog diska su bile skoro isto tako dobre kao i fiksnog diska, ali ipak nije nikada imao veliku popularnost. Nain na koji su podaci organizovani na tvrdim i na izmenjivim diskovima, kao i nain pristupa je gotovo istovetan. Tako je konceptualno je disketa isto to i tvrdi disk sa jednom ploom. Ploa je u oba sluaja premazana tankim slojem nekog elementa, na primer kobalta, koji se lako moe namagnetisati. Taj premaz se magnetie pomou glava za pisanje, a prisustvo i odsustvo namagnetisanja predstavlja binarne vrednosti 0 i 1. Ureaji disketa i diska zapisuju podatke u koncentrinim krugovima koji se zovu staze (engl. tracks). Bitovi se na stazama zapisuju serijski, to jest, bitovi se zapisuju jedan za drugim na stazi. Broj staza se razlikuje od medijuma do medijuma: diskete obino imaju 80 staza, dok diskovi imaju i vie hiljada staza. Gustina staza odreuje se brojem staza po inu (engl. tracks per inch, skraeno tpi). Na primer, disketa od 3.5 ina je najee gustine 135tpi, dok se gustina zapisa kod

20

diskova meri hiljadama tpi. Gustina staza je samo jedan aspekt kapaciteta medijuma. Drugi je gustina zapisa koja se meri u kilobitovima po inu (engl. kilobits per inch ili kbps). Ova veliina govori koliko bitova se zapisuje na duinski in staze diskovne ploe. Tvrdi diskovi sa velikom gustinom zapisa imaju vie od 250kbps.

Slika 6. Rastojanje glave za itanje i pisanje od diskovnih povri. Kada se diskovne ploe okreu brzinom od 7200 obrtaja u minuti, povr diska sa nalazi na rastojanju od 100 mikro 15-50 mikro-ina (37.5-127 * 10-6cm). od keramikih glava za itanje i pisanje. Na personalnim raunarima staze se dele u lokacije koje se nazivaju sektori (engl. sector). Sektori predstavljaju najmanji adresivi deo diska. Njegova adresa je lokacija staze i broj sektora. Broj sektora na stazi zavisi od gustine zapisa. Tvrdi diskovi mogu imati hiljade sektora na stazi. Sektor na PC raunarima ima veliinu od 512 bajtova. Susedni sektori se dalje udruuju u klastere (engl. cluster). Veliina jednog klastera je dakle umnoak od 512. Klaster se obino sastoji od 8 do 64 sektora pa mu je, dakle, kapacitet od 4096 do 32.768 bajtova. Klaster je najmanja jedinica prostora koja se moe dodeliti datoteci, pa svaka datoteka bez obzira na stvarne potrebe ima veliinu najmanje jednog klastera. Staza 0 na disketi ili disku rezervisan je za informacije o sadraju diskete odnosno diska. Pod operativnim sistemom DOS i Windows, tu se smeta koreni katalog (engl. root directory) i tabela alokacija datoteka (od engl. file allocation table, skraeno FAT.) Brzina diska se stalno poveava ali je jo uvek mnogo manja od brzine unutranje memorije (RAM-a). Pristup podacima sa diska traja otprilike 4 do 8 milisekundi. Da bi se povealo vreme pristupa podacima (engl. access time) neki ureaji diska imaju vie pristupnih ruica, a neki vie glava za itanje i pisanje. Drugo merilo brzine diska je brzina prenosa podataka (engl. data transfer rate) i ona govori koliko se bajtova podataka moe preneti s diska u memoriju raunara i obrnuto u jedinici vremena. Kod tvrdih diskova ta brzina moe da bude i 400 miliona bajtova u sekundi ali je to jo uvek mnogo manje od brzine prenosa podataka unutar RAM-a. Da bi se poveala ova brzina koristi se kairanje diska (engl. disk cashing) tako to se oni podaci s diska za koje se pretpostavlja da e biti potrebni smetaju unapred u RAM.

21

Slika 7. Unutranjost diskete. Pristupna ruica ove tri i po inne diskete je pozicionirana na odreenu stazu na slici to je staza 2). Podaci se upisuju serijski na stazi unutar jednog sektora. Kod diskete je povr za itanje i pisanje smetena u omot od tvrde plastike radi zatite. Kada se umetne u disketni ureaj metalni preklopnik sklizne i otkrije prozor kroz koji se vri itanje i pisanje. Optiki diskovi se razlikuju od magnetnih diskova po nainu na koji se podaci smetaju na njih i itaju sa njih. Oni koriste laserske zrake za itanje i pisanje. Podaci na optikom disku se belee tako to jaki laserski zrak izgori minijaturne rupe na povrini diska i pomou njih se belee bitovski obrasci. Drugi laserski zrak slabijeg intenziteta koristi se za itanje. Poto se ovaj laserski zrak moe lako usmeriti na eljenu poziciju na povri diska, mehanike ruice za pisanje i itanje nisu potrebne. CD-ROM (skraeno od engl. Compact Disk with Read Only Memory) se pojavio 1980. godine kao produkt muzike industrije i postigao fantastian uspeh. ROM u nazivu ovog medija ukazuje da se jednom zabeleeni podaci ne mogu menjati. Analogni zvuk muzika se digitalizuju i smetaju n optiki disk ija je dimenzija 7,72 ina. Sedamdeset i dva minuta muzike moe se

22

predstaviti pomou 2 milijarde bitova na ovakvom disku. Zbog izvanrednog kapaciteta odmah je naao primenu i u raunarskoj industriji. Naime, jedan ovakav CD-ROM ima kapacitet od 650MB, to odgovara kapacitetu 450 disketa od 3 i po ina.

Slika 8. Organizacija CD-ROMa. Laserski zrak detektuje jame i uzvienja koji predstavljaju bitove, 0 i 1, koji su smeteni u sektorima na spiralnim stazama (a ne u koncentrinim krugovima kao kod magnetnih diskova) na povri CD-ROMa koja odbija svetlost. Kada se podaci jednom zapiu, stavlja se zatitni omota. Jame i uzvienja se mnogo gue pakuju na novijem medijumu DVD-ROM iji je osnovni kapacitet 4,7GB (DVD dolazi od engl. "Digital Versatile Disc" or "Digital Video Disc"). Novije verzije imaju i vei kapacitet ako se jame i uzvienja belee po slojevima (8,5GB). Danas je u upotrebi i dvostrani DVD iji je kapacitet 9,4BG (2 puta 4,7GB) ili 17BG (2 puta 8,5GB, a to je kapacitet 11.800 disketa). Ureaju koji itaju CD-ROM obino se klasifikuju kao 32X, 40X ili 75X. Oni se okreu 32, 40, odnosno 75 puta bre od prvobitnog CD standarda. Brzina prenosa podataka kod 1X CD-ROMa bila je 150KB u sekundi, tako da je brzina prenosa podataka kod 75X CD-ROMa 75 puta vea, a to je 11,25MB. Zanimljivo je da zbog tehnikih karakteristika brzina okretanja diska zavisi toga gde se nalaze podaci koji se itaju kada se itaju podaci blii centru disk se bre okree. Brzine okretanja su ipak jo uvek dosta manje nego kod magnetnog diska pa je pristup podacima na CD sporiji nego kod magnetnog diska. Osim toga, potrebno je znatno due vreme da se ureaj CD-a pripremi za itanje nego to je to sluaj kod magnetnog diska (10 do 50 puta). Danas se optika tehnologija sve vie kree ka korienju CD-RW, DVD-RW i DVD-RAM (RW u ovoj skraenici dolazi od engl. ReWritable). Ova tehnologija dozvoljava korisnicima da ponovo piu po medijumu koji nalikuju po izgledu ili veliini CD-u na slian nain na koji se koriste i magnetni medijumi. Kod ovih medijuma je povr diska presvuena posebnom legurom (najee srebra, indijuma, antimona i telurijuma). Koristi se infracrveni laserski zrak koji na temperaturi od 400C selektivno zagreva i topi ovu povr i tako je pretvara iz kristalne u amorfnu, a kada se deluje niom temperaturom amorfno stanje se opet pretvara u kristalno. U zavisnosti od stanja u kome se nalaze male take na povri diska, laserski zraci za itanje se drugaije odbijaju, pa te take izgledaju kao jame i uzvienja klasinog CD-a. Nove vrste medijuma se stalno pojavljuju sa sve veim kapacitetom i veom brzinom. 23

Danas su veoma prisutne i mnogo se koriste USB fle memorije koje se koriste za skladitenje podataka i za razmenu podataka izmeu raunara. Radi se o malim tampanim ploicama koje se kae na standardni USB (engl. Universal Serial Bus). USB dozvoljava da se do 127 periferika prikai na jednu USB portu. Periferici personalnih raunara se povezuju na USB portu na matinoj ploi raunara pa nije potrebno instaliranje dodatnih kartica prilikom instaliranja novih periferika. Dodatna karakteristika ove porte je da se ureaji mogu kaiti na nju i skidati sa nje u toku rada raunara. Fle memorije su trajne memorije (na njih ne utie prestanak napajanje elektrinom energijom). Kompaktnije su, bre, pouzdanije i veeg kapaciteta od disketa. Ponaaju se kao RAM memorije, ali ne u potpunosti (RAM memorije za itanje ali se brisanje vri samo u veim blokovima). Njihov kapacitet se kree od 128MB do 64GB. Jedini nedostatak im je da dozvoljavaju ogranien broj itanja i pisanja (ali taj broj je veoma velik).

24