16.

Telekomunikacioni forum TELFOR 2008

Srbija, Beograd, novembar 25.-27., 2008.

Internet televizija
D. Milovanovi, Z. Bojkovi

Sadraj Internet televizija je prvi uspean primer konvergencije digitalne televizije, telekomunikacija i raunara. Evolucija obuhvata digitalnu televiziju, multimedije i personalne raunare povezane na Internet. Tehnoloki izazovi Internet televizije su infrastruktura i procesi standardizacije, promena strukture industrija, globalni uticaj na modele poslovanja i strategiju, kao i regulativa. U radu su selektovane InternetTV aplikacije i prikazani primeri objavljivanja video materijala, TV programi na zahtev i emitovanje prenosa uivo. U drugom delu rada su prezentovani IPTV sistemi sa strane operatora i testiranje kvaliteta servisa prema korisnicima. Kljune rei - InternetTV, IPTV, multimedijalne komunikacije.

II. INTERNETTV InternetTV se pojavljuje pod razliitim nazivima (WebTV, EnhancedTV) u irokom rasponu sloenosti sistema. Najjednostavniji sistemi su individualizovani dvosmerni kanali u internet stilu, koji su povezani (ali i ne potpuno sinhronizovani) sa standardnim TV programima. Internet kanal slui za prenos dodatnih informacija za TV program (detalji vesti i sportskog programa) i omoguavaju transakcione aktivnosti u interaktivnom oglaavanju. Sledei korak sloenosti sistema je kombinacija Internet kanala za selekciju video programa na zahtev (Video on Demand). Najsloeniji sistem je potpuno asinhrona dvosmerna televizija, u kojoj korisnici primaju i emituju individualizovane TV programe, a izdavai imaju direktan distribucioni kanal do potroaa. A. Video portal YoutTube video portal omoguava korisnicima objavljivanje, pregledanje i meusobnu razmenu video sadraja (Sl. 1). Portal koristi Adobe Flash tehnologiju za prikazivanje razliitog video sadraja koji su producirali korisnici (filmski inserti, TV klipovi i muziki spotovi, amaterski snimci).

nternet televizija je nastala evolutivnom konvergencijom televizije, telekomunikacija i raunara. Evolucija obuhvata digitalnu televiziju, multimedijalne telekomunikacije i personalne raunare povezane na Internet [1]. Tehnoloki izazovi Internet televizije su infrastruktura i procesi standardizacije, promena strukture industrija, globalni uticaj na modele poslovanja (novi izvori zarade) i strategiju, kao i regulativa [2]. Postoji znatno interesovanje za isporuku TV servisa preko IP mrea. Servisi televizijske difuzije postaju digitalni i interaktivni, tako da tehnoloki zahtevi postaju sve sloeniji. Napredne tehnike digitalne obrade i komprimovanja video/audio signala, kao i distribucije omoguavaju projektovanje ekonominih sistema. Veliki broj operatera i proizvoaa opreme radi na standardizaciji IPTV sistema (ATIS/IIF, ITU-T FG IPTV) kako bi servisi postali iroko dostupni i pouzdani. Osnovne tehnologije paketiziranog digitalnog video signala su dostupne ali preostali su brojni problemi projektovanja, razvoja i putanja u rad komercijalno dostupnih IPTV servisa: standardizacija pojedinih elementata arhitekture, zatita sadraja, kao i aspekti servisa (skalabilnost, interoperabilnost, performanse i naplaivanje) [3]. U radu je Internet televizija prezentovana kao dve odvojene oblasti: InternetTV i IPTV sistemi. U prvom delu uporedno su prikazani aktuelni InternetTV portali za objavljivanje video materijala sa strane korisnika, TV na zahtev i emitovanje programa uivo. U drugom delu rada su prezentovane arhitekture IPTV sistema i testiranje kvaliteta servisa prema korisniku.
D. Milovanovi (e-mail: DragoAM@Gmail.com). Z. Bojkovi (e-mail: Z.Bojkovic@Yahoo.com).

I. UVOD

Sl. 1. Primer publikovanja video sadraja na InternetTV portalu http://www.youtube.com/user/simposion50rts. Neregistrovani korisnici mogu pregledati veinu sadraja na portalu, registrovani mogu postaviti neogranienu koliinu video materijala. Web stranice portala prikazuju srodne povezane video sadraje na osnovu naslova i oznaka (tags). Mogue je objaviti komentar i pretplatiti se na selektovani sadraj. B. TV na zahtev Joost TV portal distribuira video sadraj P2P (peer-topeer) tehnologijom. Samo manji broj korisnika je direktno povezan sa video serverom, tako da propagiraju video stream do susednih korisnika, koji dalje ponavljaju proces (Sl. 2). P2P Joltid tehnologija je ekonomina i pomera trokove distribucije sa vlasnika mree na korisnike. Joost se finansira na slian nain kao i TV difuzne kompanije (interaktivno oglaavanje).

601

III. IPTV SISTEMI I SERVISI Tradicionalni nain distribucije TV signala omoguava korisniku praenje ogranienog skupa dostupnih kanala. IPTV (Internet Protocol Television) svakom korisniku omoguava izbor individualnog skupa kanala. Interaktivnost otvara brojne dodatne mogunosti, kao to su glasanje ili izbor razliitih video sadraja na zahtev jednostavnom upotrebom daljinskog kontrolera. Na ekranu svakog korisnika pojavljuje se jedinstveni intuitivan vodi dostupnih sadraja. Korisnik pretrauje po anru ili naslovu filma i selektuje sadraj (Sl.5). Sl. 2. ematski prikaz P2P distribucije TV programa. Joost sistem pretvara PC kuni raunar u TV prijemnik sadraja-na-zahtev (on-demand), tako da ne zahteva dodatni STB (set-top-box) ureaj (Sl. 3). Video je priblino standardnog TV kvaliteta (H.264 CoreAVC) sa poluprovidim menijem za izbor programa (28000 emisija, 480 kanala), novosti, forum, procene gledanosti i IM (Instant Messaging) sesije vie gledalaca.

Sl. 3. Primer zahteva TV programa na InternetTV portalu http://www.joost.com. C. Emitovanje uivo Y!Live portal omoguava korisnicima emitovanje video sadraja u realnom vremenu. Korisnik kreira kanal, autorizuje web kameru i startuje javno emitovanje (Sl. 4). Gledaoci prate video i postoji mogunost da se ukljue video/audio ili tekstualno. Korisnik postavlja profil i prati broj gledalaca, broj emitovanja i vremensko trajanje emitovanja. Ne postoji mogunost emitovanja predhodno snimljenog video materijala. Emitovani video se ne arhivira.

Sl. 5. Primer IPTV sistema sa strane operatora i klijenta http://www.minervanetworks.com. Potencijalni korisnici IPTV servisa su korisnici sa irokopojasnim pristupom (ADSL2+, VDSL, FFTH). Korisnik raspolae ureajem za prijem IP paketa, detektuje video sadraj, dekoduje podatke i prikazuje na TV ekranu. IPTV operator raspolae jedinstvenom IP mreom i centrom (headend) za prikupljanje, digitalizovanje, komprimovanje video sadraja i pakovanje u odreeni format za isporuku korisniku. Osnovna komponenta IPTV sistema (middleware) obezbeuje interaktivnost korisnika, upravljanje sadrajem sa strane korisnika i operatera. Komponenta analizira zahteve korisnika sa STB na IP mrei i ako je zahtev regularan, dozvoljava pristup zahtevanom sadraju. Na ovaj nain, IPTV operator potpuno kontrolie pristup korisnika, istovremeno korisnik raspolae potpunom slobodom izbora dostupnog sadraja u realnom vremenu. A. IPTV sistemi IPTV distribuira servise digitalne televizije pomou mrene infrastrukture, irokopojasnih pristupnih mrea i standardnog IP protokola. Najoptija definicija IPTV je emitovanje televizijskih sadraja, koji se tradicionalno distribuiraju satelitskim/zemaljskim/kablovskim difuznim mreama, tehnologijama raunarskih mrea. Za rezidencijalne korisnike, IPTV sadri i VoD (Video on Demand) video na zahtev, kao i Internet servise (VoIP). Komercijalni TriplePlay servis sadri IPTV, VoIP i pristup Internetu. IPTV provajder isporuuje servise zatvorenom mreom ili korporativnim lokalnim mreama. Postoje dva osnovna tipa arhitekture IPTV servera: centralizovana i distribuirana. Centralizovana arhitektura je relativno jednostavna i podesna za upravljanje. Celokupan sadraj je arhiviran na centralizovanom serveru i ne zahteva sloen distribucioni sistem. Model je dobar za relativno manje mree sa odgovarajuim protokom u jezgru i na ivicama kao i efikasnim CDN (Content Delivery Network) sistemom za isporuku sadraja. Distribuirana arhitektura efikasnije koristi protok mree i inherentno sadri prednosti u upravljanju velikim serverskim mreama. Model zahteva sloenu tehnologiju za distribuciju multimedijalnog sadraja.
602

Sl. 4. Primer emitovanja uivo na InternetTV portalu http://live.yahoo.com/simposion50rts.

Robustni i skalabilni IPTV servisi zahtevaju paljivo projektovanje: distribucija sadraja, srednji sloj (middleware), transportna infrastruktura i ureaj sa strane korisnika. Podsistem za distribuciju sadri kodere u realnom vremenu, arhiviranje sadraja i IPTV video server za striming servisa do korisnika. Distribucija, obrada i adaptacija su funkcije IPTV centra (headend). Meutim, serveri mogu biti smeteni na najviem nivou mree ako se primenjuje multicast distribucija, tako da se efikasnije koriste kapaciteti jezgra mree. Ako se primenjuje unicast distribucija, serveri se smetaju blie korisnicima i minimiziralo optereenje jezgra mree. Reprodukcija IPTV programa zahteva PC personalne raunare ili STB (set-top-box) ureaje povezane na TV prijemnik. Video sadraj je komprimovan MPEG-2,4 koderima i prenosi se kao MPEG transportni strim. Osnovni IPTV protokoli su IGMP za promenu TV programa uivo, RTSP (Real Time Streaming Protocol) protokol se koristi za VoD servis i NPVR (Network-based Personal Video Recorder). Nedostaci IPTV sistema su osetljivost na gubitke IP paketa i kanjenje transporta u realnom vremenu. Ako IPTV konekcije nisu dovoljno brze dolazi do prekida programa i gubitka slike. B. IPTV servisi IP-sistemi omoguavaju integraciju TV i IP servisa, interaktivnost i VoD/NPVR servise. IP mree omoguavaju distribuciju razliitog sadraja i dodatne funkcionalnosti. Tipine TV ili satelitske mree, emituju kompletan sadraj do korisnika koji selektuje program na STB. IP mree su u prednosti zato to transportuju sadraj samo na zahtev korisnika, tako da izbor sadraja nije ogranien ukupnim zahtevima propusnog opsega do korisnika. Meutim, privatnost korisnika je mogue naruiti ili direktno ometati servis. IPTV sistemi omoguavaju znaajne mogunosti interaktivnosti i personalizacije. Provajder moe ponuditi interaktivni programski vodi EPG koji omoguava korisniku pretraivanje sadraja prema anru/naslovu ili PiP (Picture in Picture) pretragu kanala tako da se ne prekida selektovani program. Korisniku su na raspolaganju dodatne informacije o programu, ili programiranje snimanja pomou mobilnog telefona. NPVR (Network Personal Video Recorder) je korisniki servis koji omoguava arhiviranje TV programa uivo i naknadni pristup od strane korisnika, koji sada nije ogranien TV programskom emom. NPVR sistem omoguava odloeno gledanje TV programa, tako da personalni video ureaj za snimanje nije potreban. VoD (Video on Demand) omoguava korisnicima pretraivanje programa ili filmskih kataloga i selektovanje snimljenog materijala. Pregled selektovanog programa startuje praktino istovremeno na korisnikovom PC kunom raunaru ili TV prijemniku. Kada korisnik selektuje program, uspostavlja se unicast konekcija izmeu STB dekodera korisnika i striming servera. Dodatne kontrole (pause, slow-motion, wind/rewind) su podrane RTSP protokolom. VoD sadraj je zatien DRM (Digital Rights Management) enkriptovanjem.
603

IPTV sistemi omoguavaju jednostavnu interakciju postojeih servisa u nove funkcionalnije servise. IP servisi omoguavaju korisniku pristup sadrajima u svakom trenutku i mestu na TV prijemniku, PC monitoru ili mobilnom telefonu, kao i integraciju servisa i sadraja. C. Testiranje QoE kvalitet servisa Kvalitet video signala koji korisnik opaa QoE (Quality of Experience) zavisi od velikog broja parametara. IPTV provajderi u prvoj fazi koduju i komprimuju video program koderima MPEG-2/MPEG-4/WM9/VC-1 nastojei da postignu optimalni kompromis izmeu stepena redukcije zahtevanog protoka i kvaliteta video materijala [3]. Nakon kodovanja, video je spreman za transport IP mreom primenom UDP (User Datagram Protocol) protokola malog kanjenja. Na odreditu rezidencijalnog korisnika, video strim se dekoduje u STB i prikazuje na TV ekranu. Parametri koji utiu na QoE korisnika su pojava blokova piksela u slici, slika malog kontrasta, distorzija ivica, prekid audio signala i kanjenje prilikom promene kanala (zap time). Ogranieni propusni opseg je osnovni faktor u fazi projektovanja IPTV sistema. IPTV sistem koji koristi DSL (Digital Subscriber Lines) u pristupnoj mrei do korisnika je aktuelna tehnologija sa velikim trinim potencijalom. Modemi ADSL+/VDSL2 omoguavaju dovoljno protoka za TriplePay integraciju telefona, pristupa Internetu i video servise koristei samo jednu pretplatniku telefonsku liniju. Postaje ekonomino distribuirati skup SDTV/HDTV program do rezidencijalnih korisnika [4]. Ukupna koliina podataka koja moe biti isporuena korisniku je ograniena ADSL/ADSL2+ protokom. Jezgro IP infrastrukture je optika mrea sa malom verovatnoom zaguenja saobraaja, prema tome protok je ogranien pristupnom mreom sa strane rezidencijalnog korisnika. Kada saobraaj dostigne maksimalno dostupni protok, paketi se unitavaju prouzrokujui smanjenje kvaliteta IPTV slike. ADSL protok moe biti privremeno ugroen spoljanjim faktorima prouzrokujui blokove piksela u slici. Sledea situacija je kada je IPTV servis ugroen velikom koliinom podataka koji se preuzimaju sa Interneta a prioritet saobraaja nije korektno podeen. Situacija od znaaja je striming video podataka koji su kodovani promenljivim protokom VBR (variable bit rate), kada promena sadraja slike moe prouzrokovati trenutno poveanje zahteva za protokom [5]. Kvalitet IPTV signala na prijemu nije odreen samo dostupnim protokom. Karakteristini problemi su gubitak paketa, kanjenje u prenosu i varijacija kanjenja. Gubitak paketa je prouzrokovan brojnim faktorima: ogranieni propusni opseg, zaguenje mree, neispravne konekcije i greke pri prenosu. Gubitak paketa se dogaja u grupama, uglavnom u periodima zaguenja mree. U zavisnosti od primenjenog transportnog protokola, gubitak paketa razliito utie na kvalitet dekodovane slike. Kada se primenjuje UDP protokol, gubitak paketa direktno utie na sliku, ne postoji mehanizam oporavka podataka. Kada se koristi TCP protokol, gubitak paketa prouzrokuje ponovni prenos podataka, to moe dovesti do pranjenja bafera dekodera i ponavljanja dekodovane slike.

Merenje kanjenja transportnih paketa se obavlja u realnom vremenu. IP mrea rutira pakete razliitim putanjama tako da je vreme prenosa paketa razliito. Primenjuje se RTP (Realtime Transport Protocol) protokol koji sinhronizuje pakete i obeleava vremenskim oznakama (time-stamp) u trenutku poetka transporta. Protokol omoguava isporuku paketa u redosledu koji ne odgovara poetku transporta. Svaki RTP paket sadri broj sekvence, tako da se paketi mogu obraivati i postaviti na pravu vremensku poziciju ako je prijemni bafer dovoljnog kapaciteta. Ako kanjenje prekorauje bafer, paket se odbacuje i smatra izgubljenim. Varijacije dolaska paketa u kratkom vremenskom periodu (jitter) prouzrokuju zaguenje mree ili servera. Ako Ethernet okviri pristiu u STB sporije ili bre, u zavisnosti od uslova na mrei, neophodno je baferovanje za ublaavanje varijacija. U zavisnosti od veliine bafera, nastupa prekoraenje ili pranjenje bafera, to prouzrokuje degradaciju dekodovanog video signala. U fazi projektovanja, provajder na osnovu STB karakteristika, specificira maksimalno dozvoljene varijacije sa strane IPTV mree, tako da se odri zahtevani nivo QoE sa strane korisnika. Meutim, kvalitet video signala QoE koji korisnik opaa zavisi i od vremensko/prostorne rezolucije (brzina promena i koliina pokreta u slici odreenog formata [6]) kao i primenjenog hibridnog prediktivnotransformacionog MPEG kodera TV signala. Prema tome, od interesa je modelovanje prenetog video signala i procena subjektivnog kvaliteta slike. Subjektivni kvalitet slike se ocenjuje na skali 1-5 (neprihvatljiv kvalitet neprimetno oteenje) pri emu nije poznat referentni video signal na predaji. Razvijen je V-factor model [7] koji apstrahuje osobine sadraja, kao to su stepen komprimovanja i vrsta kodera, vizuelna nedoslednost, kompleksnost i nepovezanost video frejmova (Slika 6). Vfactor formula uzima u obzir i kanjenje paketa, varijacije kanjenja, kao i gubitak paketa ili njihovo naknadno stizanje u dekoder u redosledu koji je razliit od redosleda slanja (Slika 7). Na kvalitet video signala QoE koji korisnik opaa utie i vreme potrebno za promenu kanala (channel zaping): odjavljivanje iz grupe gledalaca trenutno selektovanog kanala i prijavljivanje u grupu eljenog kanala. U fazama odjavljivanja/prijavljivanja mogue je preklapanje prenosa dva kanala ili potpuni nestanak slike sa ekrana.

Sl. 7. Primer uticaja mrenih parametara (out of sequence, network loss, lost episodes) na V-factor [7]. IV. ZAKLJUAK InternetTV omoguava multimedijalne sadraje na postojeoj mrenoj infrastrukturi i standardnim protokolima, Web tehnologijama i PC kunim raunarima. Prikazani su primeri upotrebe aktuelnih portala Internet televizije sa strane korisnika. Sa strane provajdera usluga, IPTV servisi irokopojasnih mrea predstavljaju nov i kvalitetan izvor prihoda. Meutim, uspena implementaciju razliitih IPTV infrastruktura zahteva adekvatno testiranje opreme u laboratoriji i predvidjanje ponaanje sistema u praksi. U radu je preporuen ekonomian model testiranja kvaliteta slike koji sadri relevantne parametre transportne mree. LITERATURA
[1] [2] [3] [4] [5] K.R.Rao, Z.Bojkovi, D.Milovanovi, Wireless multimedia communications, CRC Press 2008. K.R.Rao, Z.Bojkovi, D.Milovanovi, Introduction to multimedia communications, Wiley 2006. K.R.Rao, Z.Bojkovi, D.Milovanovi, Multimedia communication systems, Prentice Hall 2002. A.Stjepanovi, S.Stjepanovi, Z.Bojkovi, IPTV service, MMV8.8 TELFOR 2007. S.Wright, S.Jones, C.S.Lee, IPTV systems, standards, and architectures: Part I/II, IEEE Communication Magazine, vol.46, no.2/5, pp.69-69/92-93, Feb./May 2008. A.Takahashi, D.Hands, V.Barriac, Standardization activities in the ITU for a QoE assessment of IPTV, IEEE Communication Magazine, vol.46, no.2, pp.78-84, Feb. 2008. IPTV real-time video quality testing, (online: http://www.spirentcom.com/documents/3942.pdf)

[6]

[7]

ABSTRACT Internet television is the first convergence success of digital television, telecommunications and computers industry. The evolution involves digital television, multimedia communications and personal computers connected to the Internet. Technological challenges of Internet television are infrastructure and standardization processes, changes in industry structure, global influence on business models and strategies, as well as regulation issues. InternetTV applications of video sharing, TV on demand and live broadcasting are selected, as well examples are presented in the paper. IPTV systems on operator-side and quality of service testing on users-side are presented in the second part of the paper. INTERNET TELEVISION Dragorad Milovanovi, Zoran Bojkovi

Sl. 6. Primer smanjenja vrednosti V-factora u zavisnosti od protoka IPB frejmova MPEG kodera [7].

604