Zastraujua ispovest mlade Engleskinje primorane na prostituciju

Prevela Sanja Stijovi Mikovi

Naslov originala Sophie Hayes Trafficked

Copyright Sophie Hayes 2012 Sophie Hayes asserts the moral right to be identified as the author of this work. Translation copyright 2012 za srpsko izdanje, LAGUNA

Ova knjiga posveena je Jeni, i svim drugim enama, mukarcima i deci koji su bili rtve trgovine ljudima, i svim onim ljudima koji su me podravali i jo me podravaju na mom ivotnom putu.

Prvo poglavlje

Osamnaesti roendan mog brata bio je paljivo isplaniran dogaaj sjajna proslava koju je do poslednjeg detalja osmislila moja majka tako da nita nije moglo da je pokvari. U hotelu je bila organizovana divna veera za celu porodicu i prijatelje i kada su svi zavrili sa jelom, moj otac je uzeo mikrofon i saoptio da ga je mama zamolila da odri govor u ast njihovog sina prvenca. Mnogo toga dobrog moglo se rei za mog brata, o njemu su se mogle ispriati brojne komine i dirljive anegdote. Svi su se utiali i pogledi su bili uprti u mog oca dok su se prisutni smeili u dobroudnom iekivanju koje se iznenada pretvorilo u uas kada je izgovorio da mu nita ne pada na pamet da kae osim da je razoaran to je otac jednom takvom beskorisnom govnetu. Na trenutak je zavladao muk, zaprepaenje, a onda je agor neodobravanja poeo da se iri prostorijom. Moj deda je skoio, oteo ocu mikrofon iz ruke i sa suzama u oima poeo da pria o svim onim dobrim stvarima koje je njegov unuk Dejson uradio i koliko ga svi u porodici vole.

Sofi Hejz

Kada sam se napokon usudila da pogledam brata, sedeo je potpuno miran i zurio negde u daljinu, iznad glava gostiju, sa izrazom gotovo fizikog bola na licu. Hitro sam odvratila pogled uz oseaj munine, pitajui se kako neko moe da uradi neto tako strano bilo kome, a kamoli svom detetu, koje ni za ta nije krivo osim to je osamnaest godina pokuavalo da pridobije oevu ljubav i odobravanje. Mislim da mi je u tom trenutku postalo jasno da je brak mojih roditelja zavren, mada je agonija jo potrajala pre nego to su se razveli. Sledei dogaaj koji je za moju majku bio kap u prepunoj ai desio se jedne noi nedugo posle Dejsonovog roendana. Izala sam uvee i kada sam se vratila kui, ne znajui da Dejson i njegova devojka Herijet uvaju komijsko dete, zakljuala sam ulazna vrata i otila na spavanje. Pola sata kasnije probudilo me je zvono na vratima. Zazvonilo je samo jednom, ali gotovo istog trenutka ula sam korake niz stepenice, a onda Herijetu koja doziva moju mamu i vriti: Ubie ga. Upomo! Molim vas, neka nam neko pomogne! Mama je ve bila na vrhu stepenica kada sam izletela iz kreveta i stigla do nje. Dok sam za njom trala u predsoblje, videla sam Dejsona kako stoji na pragu dok mu iz nosa lije krv. Herijet je jecala, otac je mahao rukama i vikao kada je Dejson iznenada iskoraio, odgurnuo tatu i viknuo: Jebeni drkadijo. Mrzim te. Zato ne ode i ostavi nas na miru? Onda je Dejson odjurio uz stepenice i zakljuao se u svoju sobu. Otac se zlobno smekao, slegnuo ramenima i otiao da legne. Sreom, ovaj mete nije probudio moju mlau sestru i brau, pa smo Herijet, mama i ja otile u kuhinju. Nekoliko trenutaka sedele smo tako okirane, u neverici, dok mama

Podvoena

nije prekinula tiinu pitanjem koje nam je svima bilo u mislima: ta se, doavola, dogodilo? Ispostavilo se da se tata toliko iznervirao to ga je Dejson svojom zvonjavom probudio da je naglo otvorio ulazna vrata i, bez ijedne rei, sopstvenog sina udario glavom. Mama je uzdahnula, nemono podigla ruke i rekla: Tako, dakle. Ne mogu da stojim po strani i dozvoljavam mu da bije moju decu. Sa tim sigurno nisam spremna da se mirim. Uasno sam se oseala zbog onoga to se dogodilo ne samo zato to mi je bilo ao Dejsona ve i zbog toga to sam znala da sam ja kriva. Dejson nije imao klju od ulaznih vrata, a ja nisam proverila da li je kod kue pre nego to sam ih zakljuala. ak i sada mi je muna pomisao na to koliko mu je bola nanela moja nepromiljenost. To je, dakle, za moju mamu bila druga od tri poslednje kapi. Nakon to joj je neko rekao da se tata via sa drugim enama, aa se prelila. Kada se sa njim suoila, dugo su se svaali i vikali do trenutka kada sam ula u dnevnu sobu i ula tatu kako urla na mamu: Ona je bila tvoja kopija, samo mnogo mlaa. Onda je izjurio iz sobe i mama je briznula u pla. Ispostavilo se da mamina kopija nije bila jedina ena sa kojom je tata spavao. Bilo ih je sijaset. Izgleda da se prikljuio grupi svingera ne onih koji razmenjuju partnere, ve onima koji odlaze na zabave organizovane specijalno radi upranjavanja seksa sa potpuno nepoznatim osobama koje su plaene za sve one udne i nastrane stvari koje mukarci kao to je moj tata ele da im rade. Kada ga je mama napustila, ustanovila je da je ponovo stavio hipoteku na kuu, ali ne iz finansijskih razloga zaraivao je dobro i nije imao novane probleme ve je novac ulagao na raune inostranih banaka. Tako je mama posle

10

Sofi Hejz

razvoda dobila veoma malo novca, ali je to nije preterano brinulo. Jedino je htela da ode od mog oca i za sebe i svoju decu stvori nov dom u kome niko na nju nee da vie i neprestano joj govori da je beskorisna i glupa. Bilo mi je sedamnaest godina kada su se moji roditelji rastali i otada sam retko govorila s ocem. Imala sam samo nekoliko sati kada me je otac prvi put uzeo u ruke. Poela sam da vritim, a on me je pogledao, vratio mami i odmah izgubio interesovanje za mene. Bila je to ravnodunost koja je ubrzo postala uzajamna, da bih u ranim tinejderskim godinama prihvatila injenicu da mi se ne dopada moj roeni otac. Ipak, sreom, uvek sam volela mamu pored toga to je zaista dobra majka, ona je i moja najbolja drugarica i sa njom mogu da razgovaram skoro o svemu. Ne seam se da sam ikada oseala istinsku ljubav prema ocu. Nije me fiziki zlostavljao kad sam bila mala, ali je zaista bio siledija koji je sa enom i decom komunicirao samo kroz viku i psovke i govorio nam da smo beskorisni. Postepeno sam se, s godinama, skoro navikla na to kako mi srce snano lupa svaki put kada je besan to je bilo gotovo stalno. Ali se nikada nisam navikla na ono to je namerno radio da bi nas uplaio ili na njegove bolesne ale koje su me esto okirale i dovodile do suza. Bila sam jedno od petoro dece. Tata nas nije ni planirao ni eleo, dok nas je mama oboavala. Nad moje detinjstvo bila je nadvijena senka oevog verbalnog i emocionalnog zlostavljanja, ali je zbog njegovog nasilnikog ponaanja najvie propatio Dejson.

Podvoena

11

On je bio stidljivo, vedro i energino dete, kome na pamet nije padalo da uradi bilo ta loe niti da iz bilo kog razloga privlai neiju panju. Sama pomisao na mogunost da zakasni u kolu uznemiravala ga je i terala da pone da kri ruke, zbog ega je otac govorio da panii kao neka devojica i postajao prezriv i ljut. U stvari, Dejson je bio toliko daleko od sina kakvog je na agresivni, preterano samopouzdani otac galamdija moda eleo ako je uopte i eleo sina. Srce mi se cepalo dok gledam Dejsona kako se beskrajno trudi da udovolji tati. Iako sam ja dosta rano prihvatila da niko od nas nikada nee moi da uradi nita to bi za njega bilo dobro, moj siroti brat nikada nije gubio nadu da e jednog dana uspeti da pridobije njegovu ljubav i naklonost. Dejson je to eleo vie od iega na svetu, ali to je vie pokuavao, inilo se da ga je tata sve vie zastraivao, omalovaavao i potcenjivao, zbog ega je Dejson bivao sve uznemireniji, da bi na kraju postao emotivno nestabilna osoba. Dejson je bio od one dece koja vee uoi kole sve spreme za ujutro knjige je stavljao na urednu gomilu, a istu odeu slagao na stolicu u svojoj sobi. Tako je ujutro trebalo samo da se umije, obue i krene u kolu. Za mene je, meutim, najvaniji ritual svakog jutra bio da mi uniforma bude savrena i frizura besprekorna to je iziskivalo mnogo vie vremena nego Dejsonu. I dok sam ja jurila po kui i traila kolsku torbu ili knjige, Dejson bi stajao na ulaznim vratima, bled od brige dok je gledao kako minuti prolaze na velikom stojeem asovniku sa tegovima u predsoblju. Najzad bi otac koji nas je uglavnom vozio u kolu kad krene na posao poeo na njega da vie to izgleda tako jebeno bedno, a onda na mene zato to sam toliko neorganizovana i glupa.

12

Sofi Hejz

I dalje sam tuna i oseam se krivom kad god pomislim koliko smo puta zbog mene kasnili u kolu, iako to nisam radila namerno. Ili smo u dobru kolu i mislim da sam, zbog toga to sam ve bila prihvatila oevo miljenje da sam nesposobna, strahovala da ne ispunim oekivanja do te mere da je elja da budem dobra za mene postala opsesija. A opet, znala sam koliko se Dejson uasava pomisli da ue u razred kad su svi ve tu i sede na svojim mestima. I znala sam da sam ja kriva to je, bez daha od ponienja, upravo kroz to morao toliko esto da prolazi. Kada je Dejsonu bilo devet, a meni deset godina, jedno jutro smo, po obiaju, kasnili i kada sam najzad pronala svoju kolsku torbu, izjurila iz kue i uskoila na zadnje sedite automobila pored brata, tata se samozadovoljno osmehnuo i uz lano zaprepaenje rekao: O boe, Dejsone, zakasnie. as e sigurno ve poeti dok ti stigne u kolu. Morae da ue sam. Moda te nee primetiti ako bude puzao na stomaku kao zmija. Onda je zabacio glavu i smejao se, veseo jer je zamislio kako bi to izgledalo i jer je Dejson bio primetno uzrujan. Dejson je poeo da plae i da moli: Molim te, molim te, tata, probaj da stigne na vreme. Ali umesto da kod oca izazove saoseanje to bi se od svakog oveka oekivalo kada vidi da mu je sin toliko uznemiren zvuk Dejsonovog plaa kao da je bio okida koji je ukljuio prekida u njegovom mozgu. Naglo je prestao da se smeje i kada sam nervozno bacila pogled na retrovizor, videla sam kako su mu se usta iskrivila u znak prezira. Iznenada je viknuo: Hoe da stigne ranije, je li? I zato balavi kao devojica? Dobro, Dejsone, stii emo ranije. I onda je pritisnuo papuicu za gas, a mi smo se od siline ubrzanja zalepili za sedite.

Podvoena

13

Izbezumljena od straha, zgrabila sam tako snano sigurnosni pojas koji se protezao preko mojih grudi da su mi zglobovi pobeleli, a nokti mi se bolno zarivali u dlanove. Narednih nekoliko minuta jurili smo iz jedne u drugu ulicu meteorskom brzinom dok se Dejson uplaeno njihao napred-nazad i cvileo. Seam se da sam u deliu sekunde ispred nas videla blesak boje i na trenutak zapazila izraz lica dva oveka koji su stajali i razgovarali pored puta. Nemarno su bili naslonjeni na bicikle koji su se sruili kada je na auto izgubio kontrolu, promenio pravac kretanja i jurnuo ka njima. Bilo je jasno da mukarci nee imati vremena da se sklone. Moj otac je psovao, dok smo Dejson i ja vritali. Nekim udom za dlaku smo ih promaili, otac je uspeo da povrati kontrolu nad kolima, pa smo nastavili, ali sporije. Preko ramena je poeo na nas da vie: Jel vidite! Vidite li ta ste uradili, vi mali smradovi. Skoro da sam zbog vas ubio te ljude. Dejson je bio histerian, a ja sam ridala, zato to sam bila prestravljena, ali i zbog toga to sam imala strahovit oseaj krivice. Da smo zaista ubili te ljude to se inilo da e se dogoditi bila bi to moja krivica jer smo zbog mene kasnili. Otac je bio u pravu, jebeno sam beskorisna. Kada smo stigli do kole, Dejson je gotovo ispao iz kola, a zatim projurio kroz otvorenu kapiju od kovanog gvoa, povijenih ramena, sa kolskom torbom koju je snano privijao na grudi kao da pokuava da se zatiti od fizikog napada. Ja sam, meutim, odbila da krenem za njim. I dalje u oku, drhtala sam i udela za utehom i sigurnou koje je samo majka mogla da mi prui. I tako, plakala sam i vritala sve dok me otac nije vratio kui. Sedela sam u svojoj sobi pokuavajui da ne ujem grub, neprijatan i gnevan zvuk

14

Sofi Hejz

glasova mojih roditelja dok su jedno na drugo vikali i svaali se. Iako se inilo da se moja majka nedovoljno trudi da izbegne oeve gadosti uperene protiv nje, nekako je uvek nalazila snage da progovori u odbranu svoje dece. Incident sa kolima bio je samo jedan od mnogih, gotovo svakodnevnih doivljaja u mom detinjstvu zahvaljujui kojima sam shvatila da nas otac ne voli. Neko je jednom rekao da on u stvari nije sposoban nikoga da voli, i mislim da je bio u pravu. Moja baka je tvrdila da je uivao da razoarava i uznemiruje mamu, ak i kada su tek poeli da izlaze. Izgleda da nikome nije bilo jasno zato je tako lepa, omiljena i vesela devojka pristala da se uda za namorastog, neuljudnog oveka. Ona se, ipak, udala za njega iako je spoznala da ini stranu greku jo dok se svadbeni automobil lagano pribliavao crkvi. Jednom prilikom mama mi je rekla da bi se, i pored toga to je volela tatu, rado okrenula i vratila kui neudata samo da nije oseala krivicu zbog novca koji su njeni roditelji potroili i truda koji su uloili da joj prirede venanje koje e zauvek pamtiti. Jednog jutra, nekoliko meseci posle udaje, kada je mama bila u drugom stanju sa Dejsonom, moj otac je snano zalupao na bakina i dekina vrata i saoptio mojoj zbunjenoj baki da je njena erka govno na kii i da od nje nemaju koristi ni ovek ni zver. Zato je vraa u topli roditeljski dom jer ne eli nita vie sa njom da ima. Meutim, ponovo ju je odveo valjda kada je shvatio kako e mu biti nezgodno da se sam stara o sebi i kui. Ali ovo je bio ablon koji je mnogo puta ponavljao u narednih nekoliko godina i mami nije trebalo mnogo da shvati da je zaista beznaajna, prokleto dosadna i jebeno glupa. Iako je otac esto vikao i psovao i stalno nas sve poniavao, retko je bio fiziki nasilan. Kada sam postala tinejderka,

Podvoena

15

poela sam da mu uzvraam. Mislim da ga je moja spremnost da mu se suprotstavim makar verbalno naterala da malo ustukne. Ali Dejson koji je, uprkos gotovo stalnoj nervozi i uznemirenosti, imao iznenaujuu koliinu bezrazlonog optimizma nije prestajao da pokuava da izgradi odnos sa ocem i pridobije njegovo odobravanje. Bio je to beznadean trud koji mu je donosio samo tugu. Kada mi je bilo sedam godina, mama je rodila Emili, a dve godine kasnije blizance Marka i Dejmija, najmlae lanove porodice, pri emu su sve troje bili nepredvieni dogaaji, ba kao i Dejson i ja. Iako nije imao stabilno i sreno detinjstvo niti solidno obrazovanje, tata se razumeo u posao i pravljenje para, pa smo iveli u veoma lepoj, velikoj kui u bogatom delu grada. Ne seam se, meutim, da je ita posebno uinio za bilo koga od nas i esto sam se pitala zato je mama ostala sa njim. Kada je konano podnela zahtev za razvod braka, osnovna mamina briga bila je da zatiti svoju decu i pobegne od oevog nemilosrdnog omalovaavanja. S obzirom na to da je ocu novac mnogo znaio, nije mogao da veruje da ona ne eli nita od njega, pa je imao obiaj da joj alje zlonamerne poruke da e joj slomiti noge ako mu bude traila izdravanje. I na mene je bio ljut oduvek je bio ljut, mada nisam znala zato i jedna od poslednjih stvari koje mi je rekao, na sebi svojstven nain, bila je: Za mene si mrtva. Moe da trune u paklu, ba me briga. Da gori, ne bih se ni popiao na tebe. Kada su se nai roditelji razveli, Dejson je i dalje pokuavao da pridobije oevu naklonost i toliko je bio pun bola i gneva da je pretila opasnost da izgubi kontrolu. Sve donedavno smatrala sam da otac nije iole bitno uticao na moj ivot s obzirom na to da mi se ba i ne dopada, govorila sam sebi da mogu da se pomirim s injenicom da me on

16

Sofi Hejz

izgleda i ne voli i da mu nije stalo do mene. Danas, meutim, shvatam da me je to to me otac nije voleo dovelo do toga da se oseam nedopadljivom, ali i postanem nesigurna u to ta zaista znai voleti nekoga, nevoljna da verujem bilo kome, naroito mukarcima, i uplaena da neu moi, kao ni moj otac, da stvorim stabilnu vezu ispunjenu ljubavlju. Zamiljala sam da ivim u Maloj kui u preriji,* gde je sve savreno, a ljudi uvek dobri i ljubazni jedni prema drugima. Zakljuila sam da ukoliko ne mogu da imam tako neto, nita drugo i ne elim. Moda je zato iznenaujue da sam u narednih nekoliko godina uopte i imala ma kakvu dugu vezu. Ali jesam jednu sa ovekom koga sam volela i jednu s nekim koga sam mislila da volim, ali se ispostavilo da mi je bio samo dobar prijatelj. A onda je tu bio Kas, koji je, s vremenom, postao moj najbolji prijatelj moda i zato to je bio suta suprotnost mom ocu. Dok je tata bio buan, vulgaran, obuzet sobom i agresivno okrutan, Kas je bio brian, harizmatian, oputen i ljubazan. Ali ak i sa Kasom, koga sam upoznala kada sam imala osamnaest godina, mnogo je vremena prolo pre nego to sam sebi dozvolila da mu verujem. Meutim, onda kada je zaista postao moj prijatelj, dobio je vano mesto u mom ivotu i oseala sam da je on osoba na koju u uvek moi da se oslonim.

* Engl.: The Little House on the Prairie, serija dejih knjiga autorke Lore

Ingls Vajlder originalno objavljenih izmeu 1932. i 1943. Jo etiri knjige objavljene su posthumno 1962, 1971, 1974. i 2006. Po njima je snimljena istoimena TV serija. (Prim. prev.)

Drugo poglavlje

Nekoliko godina posle razvoda naih roditelja, Dejson je bio toliko gnevan zbog svega to se dogodilo da mu je psihiko stanje bivalo sve gore. I dalje je oajniki eleo da ga otac primeti, pa se okrenuo protiv mame, naroito kasnije, kada je upoznala Stiva oveka koji joj je pomogao da ponovo postane osoba koja je nekada bila, naeg budueg ouha, za koga sam elela da je moj pravi otac. Dejson se preselio u uasan stan hostelskog tipa, kilometrima udaljen od mesta gde smo odrasli i zbog toga to je odluio da jednom zasvagda stane na sopstvene noge, mami nije dozvoljavao da mu ni na koji nain pomogne. Na sreu, meutim, na kraju je prihvatio pomo nae bake i polako poeo da se dovodi u red. Kada sam sa osamnaest godina napustila kolu, bio mi je ponuen zaista sjajan posao u Lidsu. Tata me je stalno terao da se upiem na fakultet, ali sam ja elela da ostanem pored mame i moje mlae sestre i brae. Tako sam prihvatila posao i preselila se u grad. Nisam, meutim, shvatala koliko ovek moe da bude usamljen kada tako ivi, kada ne zna mnogo

18

Sofi Hejz

ljudi, niti koliko e mi biti teko da odem od kue i napustim sigurnost i zatienost u koje sam bila uukana itavo svoje detinjstvo. Osim kolega s kojima sam se sprijateljila u Lidsu nikoga nisam znala, pa sam se ponekad oseala kao da sam potpuno sama sve dok na istom mestu posao nije dobila i Serena. Serena i ja smo bile drugarice jo u koli i uvek su govorili da smo sline kao jaje jajetu. Bilo mi je drago to smo ponovo zajedno i uskoro smo postale nerazdvojne. Ile smo zajedno u kupovinu, a onda na kafu u jedan od naih omijenih kafia gde smo prouavale najnovije modne asopise. Moja mama se uvek divno oblaila i kao dete volela sam da je posmatram kada se spremala za izlazak. elela sam da izgledam ba kao ona, zbog ega sam, delimino, najvei deo zarade troila na dobru odeu i uvek obraala posebnu panju gotovo opsednuto na frizuru i minku. Drugi razlog je, meutim, bio taj to me je otac, dok sam odrastala, neprestano kritikovao, zbog ega sam stekla oseaj da sam nesavrena i nepotpuna ne toliko lepa, nedovoljno pametna, nedovoljno dobra u svakom pogledu tako da sam mislila da bar mogu da budem uredna, ista i dobro obuena i da znam da sam uradila sve to je u mojoj moi. Svakog vikenda Serena i ja ile smo u fine barove i klubove uskoro je to postala ustaljena praksa koju je samo bolest ili via sila mogla da sprei. Ipak, nisam bila zainteresovana da se upoznajem sa momcima i da zapoinjem veze gajila sam duboko nepoverenje prema mukarcima i bila sam uverena da su, ovako ili onako, svi oni isti kao moj otac. Volela sam samo lepo da se obuem, da pleem i da sluam muziku, kao i samo oseanje da sam kao i svi drugi mladi ljudi koji su izali u centar grada da se dobro provedu. Uivala

Podvoena

19

sam u ivotu. Ali pretpostavljam da sve to je lepo kratko traje, i kada je Serena prihvatila posao na nekoliko meseci u Americi, ja sam uglavnom prestala da izlazim vikendom. Izvesno vreme oseala sam se sve gore i na kraju sam morala da odem u bolnicu na ispitivanje da bi se ustanovilo ta je uzrok jakih stomanih bolova koje sam stalno imala. Na poslu sam se sprijateljila sa Donom i kada je Serena otila, on me je poseivao u bolnici. Kada budu otkrili ta nije u redu i kada ti bude bolje, ii emo zajedno na odmor, rekao mi je. Ja u te paziti. Samo mi dozvoli da brinem o tebi i da te usreim. Nudio mi je ono to sam oduvek elela i dobijala samo od moje majke: nekoga ko e brinuti o meni i nekoga kome je stalo do mene. Don je bio tri godine stariji od mene i inilo mi se da eli da brine o meni, to mi je i bilo potrebno u tom trenutku. Razvod mojih roditelja bio je alostan i oseanje da u ubudue imati da se oslonim na nekoga kao to je Don bilo je zaista lepo. Nimalo nije bio agresivan ni opasan, vodio je rauna o mom ivotu i ulivao mi je sigurnost, pa sam mu dozvolila da probije zatitni zid koji sam podigla oko sebe i uskoro se preselila u njegov stan. Mislim da sam od poetka znala da Dona ne volim istinski, onako kako treba, mada sam pokuavala sebe da ubedim da ga zaista volim jer sam to stvarno elela. On je, u stvari, bio samo jedan veoma dobar prijatelj i neko sa kim sam se dobro oseala. Izvesno vreme sve je bilo u redu, a onda je on, postepeno, eleo samo da ide na posao, da gleda fudbal na televiziji i izlazi sa svojim drugarima. Zbog svega toga, ja sam ostajala sama, iz noi u no, i ekala da se vrati. Oajniki sam elela da budem srena, ali izgleda da nekada to vie neto elite, sve se vie suprotnih stvari dogaa. Nisam imala

20

Sofi Hejz

ni dvadeset godina, a inilo mi se kao da mi ivot izmie. I onda, ba kada je sve bilo jadno da jadnije ne moe biti, Serena se vratila sa rada iz Amerike i sve je krenulo nabolje. Jedne veeri kada smo Serena i ja bile u naem klubu u koji smo obino ile, nagnula se prema meni i, da bi nadjaala bunu muziku, povikala: Gleda te. Gotovo neprimetno mi je glavom pokazala u pravcu grupe tamnokosih mladia koji su stajali pored podijuma za igru, razgovarali i smejali se. Ko? Ko me gleda?, pitala sam jednako viui. Ali sam znala na koga je mislila. Zapazila sam ga im smo poele da igramo. Sledei put kada smo otile u klub, isti mladi bio je sa svojim drugovima i dok smo Serena i ja igrale, pokuavao je da mi uhvati pogled. Kad god bih pogledala u njegovom pravcu, to sam pokuavala da ne radim, smeio mi se, a ja sam se pravila da ga ne vidim. I naredni put je bio tamo, i nedelju dana kasnije, da bih jedne veeri, kada je muzika na trenutak zamrla, a Serena razgovarala s nekim poznanikom, shvatila da stoji pored mene. Da li e ikada razgovarati sa mnom?, upitao me je. Njegov naglasak kao i gotovo potpuno crne oi dugih trepavica odao ga je da nije Englez, to sam ve i pretpostavljala. Odmahnula sam glavom i rekla: Ne, ne. Izvini. Ne elim s tobom da razgovaram. Ne elim ni sa kim da razgovaram. Onda se ponovo zaula muzika i ja sam se odmakla od njega i poela da igram. Kasnije, kada sam pogledala u pravcu ivice podijuma gde je uvek stajao sa drugovima, i dalje me je posmatrao. Ovog puta je imao izraz povreenosti na licu, zbog ega me je malice grizla savest. I tada sam pomislila na oca i svu nesreu koja je zadesila moju mamu kada se zaljubila, i okrenula sam glavu ne obraajui panju na njegov tuan osmeh.

Podvoena

21

Nakon nekoliko dana bila sam sama u prodavnici u kojoj sam radila kada sam zaula poznati zvuk vrata koja struu svaki put kada neko ulazi. Kada sam pogledala, stajao je ispred mene. Osetila sam kako mi crvene obrazi i hitro sam se okrenula, nadajui se da nije primetio da sam ga prepoznala, to je moralo da se vidi u mojim oima. Promrmljala sam: Poslau nekoga da vas uslui, pobegla kroz zasvoeni hodnik u zadnji deo radnje kao uplaeni zec i siknula na jednog od momaka koji je bio na pauzi: Moram do kancelarije. Moe li da vidi ta treba muteriji koja je upravo ula? Mora da sam izgledala kao idiot, a muteriji mora da je bilo veoma neprijatno. Bila sam iznenaena kada sam ga videla i, zbog neega, instinktivno sam pobegla od njega. Znala sam da nije sluajno doao; nisam sumnjala da je doao da me vidi. Posle toga, dolazio je jo dva ili tri puta, i mada mi je laskalo to je zainteresovan i uporan, svaki put sam se isto ponaala. A onda, jedne veeri kada smo Serena i ja bile u klubu, muzika je prestala da svira i on se iznenada odvojio od svojih drugova, odluno krenuo prema meni, stao ispred mene i rekao: Ja sam Kastriot. Prijatelji me zovu Kas. Da li bi htela sa mnom da ode na pie? Trenutak sam ga gledala pravo u lice i mislila kako ima blage oi i kako deluje samouvereno, naroito kada se ima u vidu injenica da su njegovi prethodni pokuaji da sa mnom razgovara bili tako jasno odbijeni. Ne, hvala. Ne pijem, odgovorila sam usredsreujui panju negde iznad njegovog levog ramena i molei se u sebi da tutnjava muzike ponovo pone i okona na razgovor. Ali izgleda da Bog i di-dej nisu bili na mojoj strani. Dobro, rekao je. Ii emo onda na kafu. Ne pijem ni kafu, rekoh.

22

Sofi Hejz

Onda aj, bio je uporan. Ii emo i piemo aj. Poznato je da svi u Engleskoj piju aj. Pogledala sam ga i primetila da mu se u osmehu ogleda nesigurnost i da su oi izgubile izraz samopouzdanja. Opet sam se loe oseala, ali nisam mogla da ne odgovorim hladno, neprijateljski: Ja ne pijem. Onda us? Bio je zbunjen, a ja sam oseala da mi obrazi gore od stida. Dobro je govorio engleski, sa akcentom koji je podseao na mediteranski, moda grki ili istonoevropski, i neosporno je bio zgodan. Pretpostavila sam da smo vrnjaci ili da je malo stariji, a uprkos vidno pokolebanom samopouzdanju, i dalje je imao stav spokojnog dostojanstva koji je bio suta suprotnost drskoj ogorenosti ili lanoj ravnodunosti koje bi bile reakcija mnogih mladia na koje sam nailazila. Bio je iskreno zbunjen to odbijam svaki kontakt i nije se plaio da pokae da je povreen. Ne elim nita sa tobom da pijem, rekla sam mu, prodorno i divlje ga pogledavi. Neu sa tobom da izaem. Imam deka. I u tom trenutku Bog i di-dej su popustili i prostoriju je ispunila tutnjava muzike spasavajui nas oboje daljih neprijatnosti. Zabacila sam kosu da bih pokazala svoju nezainteresovanost, okrenula se i otila. U dubini due, meutim, znala sam da se ponaam kao uobraeni mali snob, to sam mrzela, ali sam morala da se zatitim. Narednih nekoliko nedelja navikla sam da ga viam u klubu svaki put kada sam tamo odlazila sa Serenom. Bio je to na omiljeni klub iz vie razloga ukljuujui i to da smo znale mnogo ljudi koji su redovno dolazili i da smo se uvek dobro provodile. A s obzirom na to da me ni na koji nain nije ugroavao i da mi nije bilo neprijatno, nikada mi nije palo na pamet da tamo vie ne idem. U stvari, ini mi se da

Podvoena

23

je poeo malice da me zanima. Teko sam mogla zanemariti injenicu da mi njegova panja laska i da gotovo nikada ne skida pogled s mene. Priznajem da mi se dopadalo kako sam na njega delovala i moda je jedan deo mene hteo da vidi koliko dugo moe da izdri pre nego to digne ruke od mene. Don i ja smo i dalje iveli zajedno, mada je svako vodio svoj ivot, pa smo postali vie cimeri nego momak i devojka. Ono to sam nekada doivljavala kao brigu o meni sada je vie liilo na odnos prema nesposobnom detetu, ali je bar ponekad neko sa mnom bio kod kue i nisam se uvek oseala usamljeno. Ali jesam bila sama jedne veeri kada mi je zazvonio mobilni telefon i na displeju se pojavio nepoznat broj. im sam ula glas, znala sam da je Kastriot, moj uporni oboavalac. Kako si doao do ovog broja?, pitala sam. Prvo treba da pita Ko je to?, odgovorio je glasom koji je u isto vreme bio ozbiljan i rugao mi se. Znam ko si, odgovorila sam. Ti si mladi koji me posmatra u klubu. Rekla sam ti, ne elim s tobom da razgovaram. Nisam zainteresovana. Nemoj vie da me zove. Kada sam prekinula vezu, bila sam uznemirena. Znala sam da nemamo zajednike prijatelje. Kako je onda doao do mog broja? Bilo je udno, ali nedovoljno da bi postalo pravi razlog za zabrinutost. Posle toga zvao me je jo nekoliko puta i svaki put sam mu govorila isto da ne elim s njim da razgovaram i da hou da me ostavi na miru. A onda, jedne veeri u klubu, kada smo Serena i ja igrale, a on stajao na svom uobiajenom mestu, uhvatio je moj pogled i poeo da mi se klanja. Bilo je besmisleno i nisam mogla da se ne nasmejem. U sledeem trenutku stvorio se ispred mene molei: Zato nikada nee sa mnom da razgovara? Moram s tobom da priam.

24

Sofi Hejz

Molim te, nemoj tako da me mui. Dozvoli da te odvedem i oenim se tobom. Smejala sam se i rekla: Ti me ak i ne poznaje! Ali, uprkos njegovim besmislenim reima, i premda nisam imala nameru da reagujem na njegovu zainteresovanost, osetila sam uzbuenje i zadovoljstvo. Bila sam, takoe, iznenaena koliko sam se razoarala kada smo Serena i ja jedne veeri otile u klub, a njega nije bilo; tako mi i treba, pomislila sam, kad sam bila toliko neljubazna prema njemu dok je samo pokuavao sa mnom da razgovara. Posle toga vie nije doao, a Serena se ubrzo zaljubila i prestale smo zajedno da izlazimo onako esto kao nekada. Meutim, kad god sam odlazila u klub, traila sam ga pogledom i, zbog neega to nisam shvatala, oseala da sam propustila priliku kada mi se nudila i bila sam sigurna da ga vie nikada neu videti. Don i ja bili smo zajedno gotovo tri godine, mada smo vei deo tog vremena vodili odvojene ivote i izbegavali da priznamo da je naa romantina veza zavrena. Bili smo jo zajedno kada mi je jednog dana stigla poruka s nepoznatog broja. Pogodi ko je, pisalo je i ja sam istog trena znala ko je. Kastriot, napisala sam i poslala poruku. Ne znam zato sam bila tako sigurna. Nisam ga videla skoro dve godine i nije bilo nikakvog razloga da u tom trenutku pomislim na njega. Ali nekako sam znala. Posle nekoliko sekundi stigla je nova poruka: Kako zna? Ja sam te primetio, ali ti mene nikada nisi. Onda sam opisala konu jaknu koju je nosio, kako mu je gusta, tamna kosa u talasu padala preko levog oka i kako je uvek stajao pored podijuma za igru sa svojim prijateljima. Znai ipak si me primetila!, odgovorio je. Zato si uvek bila tako zla prema meni? Zato nikada nisi sa mnom

Podvoena

25

razgovarala? Slomila si mi srce, a ja sam sve vreme uvao tvoj broj. Bila sam tada grozna, rekla sam mu. Mrzela sam sve mukarce i ni sa kim nisam htela da razgovaram. Ne samo sa tobom. Izvini. Uvek sam oseala krivicu zbog ponaanja prema njemu. Iako je bilo oigledno da mu se dopadam, nikada nije navaljivao niti me je uznemiravao ili ma kako bio neprijatan. ak ni kada sam bila hladna i neljubazna i odbila da mu pruim priliku da ga upoznam. Ti si najnepristupanija devojka koju sam ikada sreo, rekao mi je Kas. Kao da si bila u mehuru sa natpisom Ne PriLazi Mi. Bila si devojka sa kojom je svako eleo da razgovara, ali se niko nije usuivao da ti prie. Nema pojma koliko mi je hrabrosti bilo potrebno da nainim prvi korak i obratim ti se. Sramota me je, odgovorila sam mu u poruci. Nisam htela da budem neljubazna. Samo sam pokuavala da se zatitim. Zaljubio sam se u tebe prvi put kada sam te video, odgovorio je. Smejala sam se dok sam kucala poruku: Kako je to mogue? Ne moe da voli nekoga s kim nikada nisi re progovorio. Ne zna kako mi je, uzvratio je. U svakoj devojci te vidim. Ne prestajem da mislim na tebe. Svega se seam to ima veze s tobom pesme koja je bila kada sam te prvi put video, sve muzike uz koju si ikada igrala, odee koju si nosila, kako se smeje Nikada nisam srela nijednog oveka koji tako govori o svojim oseanjima i ni za trenutak nisam pomislila da je Kas ozbiljno zaljubljen u mene. Uostalom, i dalje sam ivela sa

26

Sofi Hejz

Donom. Ipak, postepeno, u narednih nekoliko godina u poetku kada je bio kod kue u Albaniji i kasnije, kada se preselio u Italiju Kas i ja smo postali dobri prijatelji. U prvo vreme samo smo jedno drugom slali poruke, a onda smo poeli da razgovaramo telefonom, dok na kraju nismo bili u gotovo svakodnevnom kontaktu, a on postao ona prava osoba s kojom sam mogla da razgovaram o svemu i svaemu to se deavalo u mom ivotu. Kada sam zbog neega bila uznemirena, izgledalo je da me uvek razume i kae pravu stvar; kada sam bila umorna i kada mi je svega bilo dosta, umeo je da me nasmeje. I kako je moje poverenje u njega raslo, poela sam da razmiljam o tome da moda nisam bila u pravu i da nisu svi mukarci kao moj otac. I pre nego to sam sa Kasom zapoela telefonske razgovore, oseala sam da me sve vie gui veza sa Donom. Da ironija bude vea, zbog njegove navike da o svemu vodi rauna i isplanira svaki na dan zbog ega sam se nekad oseala bezbedno sada sam elela da pobegnem od njega. inilo se da jedno drugom imamo sve manje da kaemo, bila sam sve ravnodunija prema Donu, a sve blia Kasu. Govorila bih Kasu o naim svaama i mojim sumnjama da me Don vara, a on bi saoseajno sluao i onda rekao: Mislim da on nije pravi ovek za tebe. Moda ne bi trebalo da bude s njim. I napokon, uz Kasovu pomo, skupila sam hrabrost da odem i kaem Donu: ao mi je, izvini. Ne volim te i ne mogu vie ovako. Don i ja smo bili tri godine zajedno i mada se naa ljubav oito istroila, rastanak je ipak bio teak. Zato sam Kasu bila zahvalna to je uvek bio uz mene, s druge strane ice, da mi pomogne da sve izdrim. Bio je moj stariji brat i moj najbolji drug i razumeo je sve moje nedoumice i sumnje. Zahvaljujui njemu, oseala sam da sam ispravno postupila

Podvoena

27

kada sam napustila Dona i kad god sam zbog toga bila nesrena, on me je podseao koliko u lepe iveti sada kada sam slobodna. Ali ja sam, u stvari, imala dvadeset jednu godinu, nikada nisam ivela sama, nisam imala mnogo prijatelja nezavisno od Dona i bila sam prestravljena od same pomisli da u morati da ponem ivot iz poetka, sama. Kada je Serena nala deka, manje-vie smo prestale uvee zajedno da izlazimo. Zato sam bila zahvalna Natai, prijateljici koju sam stekla na poslu, kada je jedno vee predloila da odemo u novootvoreni bar. Otada smo redovno izlazile zajedno i budunost je iznenada bila manje mrana i ispunjena osamom. inilo se da je ivot pun mogunosti. A onda, samo nekoliko meseci posle mog raskida sa Donom, ja sam se zaljubila. Kada sretnem nekoga ko me privlai, obino se odmah zaljubim: pogledam ga i tras! ljubav me svu obuzme. To se upravo dogodilo kada sam sa Nataom silazila niz stepenice nonog kluba, a barmen podigao glavu i pogledao me velikim, smeim oima. Dok nam je Nataa uzimala pia, stajala sam pored nje leima okrenuta anku, pokuavajui normalno da diem u nadi da e muzika priguiti otkucaje moga srca koji su mi odzvanjali u glavi. Nataa se konano okrenula i dodala mi au, a ja sam joj rekla: Ovo je najlepi mladi koga sam ikada u ivotu srela. Moram da saznam ko je on. Bilo je veoma rano uvee i u klubu jo nije bila guva, ali je Nataa paljivo prelazila pogledom preko podijuma za igru. Podigavi obrve i izigravajui zbunjenost, pokazala je na deka koji je mlatarao rukama kao pomahnitala vetrenjaa i upitala: Ko? On?

28

Sofi Hejz

Ne, siknula sam na nju. Ne on. Mladi za ankom. Onaj koji te je usluio. Ne. Ne okrei se! Ali bilo je prekasno i kada je okrenula glavu da bi ga osmotrila, on ju je pogledao i nasmeio se. Nataa mu je uzvratila umilnim osmehom, a zatim nastavila da gleda po prostoriji pravei se neubedljivo da ara pogledom. Pogledala me je i rekla smejui se: Ba dobro izgleda, i dodala: O, jasno mi je! Ti to stvarno ozbiljno. Nameravale smo da popijemo samo po jedno-dva pia u tom klubu i da onda odemo u drugi i naemo se s prijateljima. Ali kada se najlepi mladi na svetu naslonio preko anka da porazgovara s nama, samo sam pomislila: Ne elim da idem. zato je ovo moralo da se dogodi veeras? I tako, kada mi je Nataa dodirnula rame, a ja se okrenula i videla kako prstom lupka po satu i glavom pokazuje u pravcu stepenica, bila sam potpuno razoarana. Pa, dobro, mi sad idemo. Onda Dobro Zdravo, rekla sam barmenu, pocrvenevi od sramote na pomisao kako smeteno i budalasto zvuim. Kako to misli, idete?, pitao je. Nemogue da ve idete. Pa, moramo da se naemo s nekim ljudima i I ve u sledeem trenutku popela sam se s Nataom stepenicama i izala na hladan noni vazduh. Samo to nisam briznula u pla. ta ako je on ovek mojih snova?, mislila sam. a ja sam mu upravo okrenula lea, otila i ostavila ga? ta ako ga nikada vie ne vidim? Oseala sam se kao pred napad panike, koji je Nataa spreila podsetivi me da e, s obzirom na to da radi u klubu, verovatno tu biti gotovo svake veeri. Kada smo ponovo dole narednog etvrtka, video nas je im smo sile niz stepenice, i dok smo stigle do anka, ve je sipao dva pia. Pruio nam ih je i rekao: Vratile ste se! Jedan trenutak gledao me je pravo u oi, a onda se okrenuo

Podvoena

29

Natai i nasmeio se. Ali ona je samo odmahnula rukom, nasmejala se i rekla: O, ne obraajte panju na mene. Samo u da stojim ovde i da uivam u svom koktelu! im mi se obratio, srce je poelo da mi tue o rebra i nisam niega mogla da se setim. Pokuavala sam da smislim ta da kaem, ali sam jedino uspela da guknem: Zdravo. Rekla sam to, sreom, upravo u trenutku kada je neko nie za barom uhvatio njegov pogled i on se udaljio, slegnuvi ramenima kao da se izvinjava, a ja sam se okrenula Natai i zavapila: O boe! Ne mogu ak ni da razgovaram s njim. ta da radim? Ne znam ta da kaem. Sve e biti u redu, rekla mi je, cerei se dok je sa svoje ruke sklanjala moju vrelu, vlanu aku. Samo duboko udahni i smei se. I zaudo, stvarno je bilo tako lako. Kada je posluio gosta, vratio se i nastavili smo da razgovaramo kao da se znamo celog ivota, a glavama smo se gotovo dodirivali preko anka. Iako je dobro govorio engleski, imao je akcenat i kada sam ga pitala odakle je, rekao mi je da pogaam. Iz Albanije, odmah sam odgovorila, a on samo to nije ispustio au iz ruke. Otkud zna?, pitao je. Niko do sada nije uspeo da pogodi. Od tog trenutka postali smo par. Na prvi sastanak bio je dva dana kasnije i inilo mi se kao da je uvek bio deo mog ivota, a ja njegovog ja, preterano obazriva ledena kraljica koja je s mukarcima retko razgovarala a ni tad im nije verovala, i Erion, najneniji, najplemenitiji i najlepi mukarac koga sam ikada videla. Zvui otrcano, znam, ali on kao da je u slagalici bio deo koji nedostaje i koji sam toliko traila. Don je jedno vreme popunjavao prazninu, ali se nikada nije uklopio kao Erion.

30

Sofi Hejz

A izgleda da se i Erion tako oseao. Kada smo prvo vee izali, rekao mi je: Nikada nisam zapazio nikoga ko dolazi u klub, ali im si ula, jedino sam video tvoje oi koje gledaju samo u mene. Stalno sam mislio: ta ako se vie nikada ne vrati? ta ako je vie nikada ne vidim? Nisam mogao da podnesem pomisao da bih mogao propustiti priliku da upoznam osobu koja mi je suena do kraja ivota. I ja sam isto mislila i oseala!, rekla sam mu. Oseala sam da moram da znam ko si i da e mi, ako te ne pronaem, uvek neto nedostajati u ivotu. Erion je i dalje jedini mukarac koga sam ikada iskreno volela i verujem da je on jedini ovek koji je ikada voleo mene. Izmeu ostalog, u ivotu u najvie zaaliti to se svom snagom i odlunou nisam borila da ga zadrim.