Mala Misterija Stvaranja

Mala Misterija stvaranja
Robert Dentri

Naslov originala: Creations Tiny Mystery by Robert V. Gentry
Pre nekoliko godina mini tv-serija "Koreni" proslavila je crnog ame -
rikog pisca ija knjiga je govorila o ropstvu, kao zapis o njihovim ivot-
nim tekoama i vlasnicima. I ova knjiga govori o korenima, ali o koreni -
ma nae planete, kako i kada je postala. Moj metod traganja za korenima
bio je ispitivanje istorijskog zapisa stena Zemljine kore.
Pitanje istine o poreklu donelo mi je linu odiseju u iskustvu istraiva -
nja mikroskopskog sveta zarobljenog u osnovnim stenama Zemlje.
Centralna teza ove knjige jeste da je Tvorac ostavio presudan dokaz koji
nam omoguava da prepoznamo stvorene stene na naoj planeti. Ali,
pravi dokaz za stvaranje negira evolucioni model porekla, bez obzira
koliko se ostali delovi evolucione slagalice meusobno uklapaju.
Po najpopularnijem stavu, naunici su pravedni, otvoreni i poteni,
uvek spremni da prihvate novi dokaz, ak i kada se on sukobi sa omi -
ljenim teorijama. Ova knjiga predstavlja drugu stranu prie - 20 godina
napora da objavim svoja otkria koja podupiru stvaranje. Neki ljudi su
ove rezultate, na osnovu svojih verovanja, potpuno negirali. Mnogi drugi
su pokazali duh potenja za gledite manjine. Njima posebno elim da
iskreno zahvalim. Bez tih osoba meu izdavaima, naunicima, kolega-
ma i vlastima, moji sporni rezultati ne bi bili objavljeni, i to je jednako
vano, ne bih dobio pristup modernim naunim instrumentima tako
neophodnim za napredak mojih istraivanja.
3
Uvod
Rasprava o poreklu oveka jednako je aktuelna devedesetih godina
kao to je bila na uvenom "Skops" suenju 1925. Galup Pol (Gallup
Poll) je 1991. objavio da postoji razlika izmeu verovanja da je Bog stvo-
rio oveka u toku poslednjih 10.000 godina, i verovanja u neki oblik
evolucije. Usred pitanja o poreklu oveka je pitanje o starosti Zemlje.
Kako je Zemlja dospela do sadanjih uslova? Da li kroz lagane, sluaj -
ne evolucione promene? Ili postoji dokaz da je Zemlju stvorio beskrajni
Tvorac, koji je iznad i iza stvorenog? Ova knjiga bavi se tim pitanjima, u
pokuaju da otkrijemo tajnu sakrivenu u granitu prekambrijuma,
osnovnim stenama Zemlje.
Prema modernoj teoriji evolucije, naa planeta stvorena je akumu-
lacijom vrele, gasovite materije izbaene sa Sunca. Prekambrijumski
graniti su nastali u procesu hlaenja, meu prvim stenama.
Univerzitetska nauka usmerila je moja ubeenja da je evolucija Zemlje
samo deo kosmike evolucije svemira. Tako sam postao teistiki evolu-
cionista. Godinama kasnije, poeo sam da preispitujem naunu osnovu
za svoju odluku. Misli su mi bile usmerene na starost Zemlje i prekam-
brijumskih granita. Da li su oni stvarno milijardama godina stari?
Pretpostavljeni dokaz njihove velike starosti ukljuuje odreene uzorke
koncentrinih prstenova naenih u granitu. Pod mikroskopom se moe
videti siuna radioaktivna estica u centru prstenova, kao crni krug u
centru mete. Ovi uzorci prstenova mikroskopske veliine poznati su kao
radioaktivni oreoli zbog njihovog radioaktivnog porekla i izgleda slinog
oreolima svetaca.
Avantura u nauci
Moja oduevljenost za istraivanje radioaktivnih oreola poela je pre
oko 20 godina, dok sam predavao i radio doktorat iz fizike na
Tehnolokom Institutu u Dordiji, Atalanta. Bio sam obaveten da je
starost Zemlje ve nauno odreena, i da odsek za fiziku ne eli da to
ponovo istrauje. Izraena je zabrinutost da bih mogao otkriti neto to
bi se sukobilo sa prihvaenom evolucionom vremenskom skalom, a to bi
donelo odreene smetnje Institutu. Poto moj pogled na istraivanje
radio-oreola nije bio prihvaen, moji planovi za zavravanje doktorata
bili su poremeeni.
Dok sam radio kod kue, koristio sam mikroskop za istraivanje radio-
oreola u tankim, providnim presecima granitnih stena. U prolee 1965.
razmiljao sam o nekim posebnim tipovima oreola, koji su se sukobili sa
pitanjem njihovog porekla. Prema evolucionoj geologiji, graniti koji sada
sadre ove posebne oreole, stvoreni su na poetku dok se uarena
magma polako hladila tokom dugog vremena. S druge strane, radioak-
tivnost odgovorna za ove posebne oreole ima tako kratak ivotni vek, da
bi nestala daleko pre nego to bi magma imala vremena da se ohladi i
oformi granitnu stenu. Pitao sam se, kako da ovu prepreku razreim?
Dok sam gledao ove oreole pod mikroskopo, neka temeljna pitanja
prolazila su kroz moj um: da li je mogue da prekambrijumski graniti
nisu bili krajnji produkt laganog hlaenja magme, ve da su to zapravo
stene koje je Bog stvorio kada je svojom reju doveo planetu u posto-
janje? Da li su posebni oreoli, u stvari, dokaz trenutnog stvaranja? Da li
su oni - otisci Stvoriteljevih prstiju u prvobitnim stenama Zemlje? Da li
je stvaranje pitanje nauke ili vere? Odluio sam da istraim ovo pitanje.
Moj cilj je bio jasan: sprovesti istraivanje ovih oreola sa ciljem da
objavim krajnje rezultate u poznatim naunim asopisima. Mislio sam da
je potrebno da nauna zajednica istrai moj rad pre nego to ga pred-
stavim nenaunicima kao dokaz za stvaranje. Moja istraivanja bi zahte-
vala skupu opremu za istraivanje i izgledi za dobijanje pristupa takvoj
opremi bili su mali. U mojoj sobi nije bilo mesta za laboratoriju i opre-
mu osim za pozajmljeni mikroskop. ak i granitne stene koje sam
prouavao bile su pozajmljene sa Univerziteta u Novoj kotskoj. Lini
fondovi nisu postojali. U to vreme nisam mogao da pretpostavim gde e
me odvesti ovako mrav poetak.
Mada sam bio nepoznat u naunoj zajednici kada su moja istraivanja
poela, nekoliko godina kasnije pruila mi se prilika da u toku jedne
godine budem "gost-naunik" u jednoj od amerikih dravnih labora-
4 5
Pregled
torija. Uspostavio sam izuzetno srdane odnose, i moj ostanak je pro-
duen na 13 godina do 30. juna 1982. U toku tog vremena laboratorijs-
ka preimustva su mi bila pristupana, ukljuujui i rad na poseb nim
radio-oreolima.
Posle ovih istraivanja doao sam do vanih dokazea za globalni Potop
i mladu Zemlju. Objavio sam i preko 20 radova u zapaenim naunim
asopisima. Odnos prema meni je zatim naglo promenjen, to pokazuje
kako naune ustanove reaguju kada su ugroene neke teorije koje imaju
superstatus.
Stvaranje na suenju
Knjiga takoe opisuje poslednje godine mog ugovorenog gostovanja u
dravnoj laboratoriji, kada sam bio suoen sa jednom od najteih odlu-
ka u svom ivotu: da li da svedoim ili ne kao ekspert-svedok na sue nju
stvaranje/evolucija u Arkanzasu. Prijateljstvo i dobra volja uspostavljeni
sa drugim naunicima tokom godina bili su na lomai, kao i mogunost
da nastavim istraivanja u ovoj laboratoriji. to se vie bliilo suenje
brojni istaknuti evolucionisti uporno su tvrdili da nauni dokazi za
stvaranje ne postoje.
Izgleda da je dolo vreme da se ova tvrenja javno ispitaju. Odluio
sam da javno svedoim za stvaranje na suenju u Arkanzasu. Tamo bi
poznati naunici istraili moj rad. Imali bi mogunost da ukau na
nedostatke. Ako specijalni oreoli u prekambrijumskom granitu nisu
dokaz za stvaranje, oni bi mogli da daju alternativno objanjenje koje bi
moglo biti nauno potvreno. Ali, ako dokazi za stvaranje izdre istrai-
vanje vodeih svetskih evolucionista i ostanu neosporeni, ova nauna
istina ne moe ostati sakrivena od javnosti.
Na suenju u Arkanzasu ACLU (Amerika Unija Civilnih Sloboda) je
protestvovala zbog zahteva za istovremeno uenje evolucije i nauke o
stvaranju. Oni su tvrdili da je nauka o stvaranju prikrivena religija, jer ne
postoje nauni dokazi za stvaranje. Svi njihovi svedoci - naunici,
ukljuujui i svetske autoritete iz geologije, sloili su se sa ovim gleditem
pred sudom. Pod unakrsnim ispitivanjem, dravni pravobranilac pitao je
geologa da li moe da objasni specijalne oreole u granitu. On je odgo -
vorio da sam ja pronaao "malu misteriju" koju e naunici jednog dana
reiti.
Ovo je bio trenutak koji sam dugo ekao, trenutak istine. Odlaganjem
odgovora na neodreeno vreme, jedan od svetski najistaknutijih geologa
ustuknuo je pred najveim predstavljenim dokazom za stvaranje. Jo
uvek tampa nije ni spomenula ovaj dogaaj. ak su, posle opirno
objavljenih svedoenja evolucionista u toku prve sedmice suenja, neke
od vodeih dravnih novina moje svedoenje bacili u zaborav, dok se
suenje bliilo kraju. Kada sam poeo da svedoim, neki od predstavni-
ka tampe ak su napustili sudnicu.
U drugim prilikama mediji su izvetavali, naroito nauni asopisi, da
je to fatalan udarac mojim nadama da u nastaviti istraivanje u dravnoj
laboratoriji. Jedan od vodeih naunih asopisa porekao je moje pravo da
ispravim pogrena tvrenja o mom svedoenju, to je imalo dalekosene
posledice na moja istraivanja.
Posle suenja u Arkanzasu, doao je teak period koji se moe opisati
kao prividni poraz. ACLU je ubedio sudiju da moji rezultati nisu bitni za
odnos izmeu stvaranja i evolucije. Na suenju su me pitali da li postoji
verodostojni nauni dokaz za stvaranje. Prihvatili su samo da sam "pro -
naao" malu misteriju. Nauna tampa saraivala je sa ACLU i njihovim
ekspertima - svedocima u potpisivanju moje naune smrtne presude.
Moje traganje za istinom nije bilo zavreno, ali je izgledalo da je moj
doprinos nauci osuen da ostane nepoznat.
Zatim su mi druge misli dole na pamet. Suenje je bilo kljuni test
naunih dokaza za stvaranje. Zaista, ovi dokazi su ostali neopovrgnuti
posle najstroeg ispitivanja. Nita drugo nije tako dobro pokazalo da
stvaranje ima naunu osnovu kao ovo suenje. Poeo sam da shvatam da
tajne zakljuane u granitnim stenama, tajne do tada sakrivene unutar
Zemlje, daju klju koji otkljuava naune istine o poreklu Zemlje i
oveanstva. Osetio sam da ovi podaci mogu biti vani za razmiljanje miliona
pojedinaca na ovoj planeti koji istrauju sa arom istine o njihovim korenima i sud-
bini. Motiv za pisanje ove knjige podigla je iz pepela moj prividni poraz
na suenju.
Nauka o stvaranju: Uzrok istraivanja
U toku suenja u Arkanzasu sluao sam paljivo da bi uo neki novi,
neoborivi dokaz za evoluciju, kao to je stvaranje ivota iz neive mate -
rije. U toku konferencije za novinare mislio sam da ako bude dat takav
dokaz, evolucija e ponovo biti prihvatljiva za mene. Moja namera nije
bila da podcenim evolucioniste koji su svedoili za ACLU, nego sam se
pitao da li njihovi umovi uopte mogu da dozvole mogunost da su
nauno u krivu.
Kao Amerikanci, ACLU i ostali imaju pravo da se protive uenju nauke
o stvaranju u javnim kolama kao to ja imam pravo da prihvatim taj
6 7
koncept. Ako se u kolama ui o poreklu, studenti bi trebalo da imaju
izbor prouavajui i evolucionistiki koncept i koncept stvaranja. Ako
postoji nedvosmisleni nauni dokaz da je jedno gledite istinito, to ne
treba sakrivati. U naem pravnom sistemu graani mogu da brane pozi-
ciju koju su izabrali dokle god se to ne kosi sa ustavom. Ali, da li je
moralno da nauna organizacija koja je odreena da savetuje Federalnu
vladu, nepoteno predstavlja sluaj nauke o stvaranju da bi zadobila
prednost u tretmanu evolucije u kolama? Mislim na najcenjeniju naunu
organizaciju u Americi - Dravnu akademiju nauka.
U prolee 1984. Akademija je objavila knjiicu Nauka i teorija stvaranja:
Gledite Dravne akademije nauka. Na drugoj strani Akademija je opisana
kao privatna, samostalna organizacija razliitih naunika koju je osnovao
pre vie od 100 godina Kongres SAD da bi savetovala Federalnu vladu
po pitanjima nauke i tehnologije. Po zvaninoj ulozi, Akademija ima
dvostruku odgovornost da radi po najviim tradicijama nauke i objek-
tivno istrai naunim metodama sve dokaze za stvaranje. Ali, prethodno
je potrebno da Akademija bude otvorenog uma. Knjiica sadri
deklaraciju koja nepogreivo otkriva njen stav:
"... Hipoteza o specijalnom stvaranju je pre oko dva veka bila stalno i
saoseajno razmatrana, i odbaena na polju dokaza od strane kvali-
fikovanih posmatraa i eksperimentatora. U obliku datom u prva dva
poglavlja 1. Knjige Mojsijeve to je nevaea hipoteza... Suoena sa iza-
zovom celovitosti i efektivnosti na na dravni sistem obrazovanja i na
teko steenim dokazanim osnovama nauke, Dravna akademija nauka
ne moe da uti. Ako bismo to uradili, napustili bi nau odgovornost
za akademsku i intelektualnu slobodu i za osnovne principe naune
misli. Kao istorijski predstavnik naune profesije i zvanini savetnik
Federalne vlade po pitanju nauke, Akademija nedvosmisleno tvrdi da
naela nauke o stvaranju nisu podrana naunim dokazima, pa kon-
cept stvaranja nema mesta u naunim krugovima..."
Pod maskom odbrane intelektualne slobode i celovitosti dravnog sis-
tema obrazovanja, Akademija jasno porie naunu celovitost Biblije. Ako
je specijalno stvaranje, kao to je opisano u 1. Knjizi Mojsijevoj, zaista
bilo odbaeno na polju dokaza i neispravno, kao to Akademija kae,
onda Akademija treba da d osnovu za ova tvrenja, ili da kae gde takvi
dokazi mogu da se nau. Ali, Akademija to nije uinila. Umesto toga,
ona kao sudija promovie gledite da odreeni nauni rezultati potvru-
ju evolucioni model, a da ne spominje sve nesigurnosti u vezi tih rezul-
tata. U knjiici se argumenti verovatnoe, zasnovani na sumnjivim pret-
postavkama, koriste da podre evolucioni scenario. Kao zvanini savet-
nik vlade po pitanju nauke, Akademija ini sve da predstavi evoluciju kao
istinu. Bez sumnje, mnogi veruju da je to merodavan stav. Istorija je ak
zapisala da je ova knjiica jedan od najveih dostignua Akademije.
Druga mogunost jeste da je Akademija dobila prolaznu slavu otvara-
jui svoju Pandorinu kutiju. Sa ekonomskog gledita, ako je vrst nauni
dokaz za stvaranje bio objavljen u vodeim naunim asopisima, i ako je
Akademija ignorisala ovaj dokaz uzdiui evoluciju kao jedinu istinitu
naunu teoriju o poreklu, zar ne bi trebalo ispitati ovaj sluaj?
Potencijalna cena ovog nemara u savetovanju Vlade moe biti ogromna.
Na primer, milioni dolara godinje daju se da bi se ispitali razliiti evolu-
ciono orijentisani projekti. Jedan od skupih projekata su pokuaji
stvaranja ivota iz neive materije. Sva ta istraivanja zasnovana su na
osnovnim evolucionim pretpostavkama da je u dalekoj prolosti ivot
nastao spontano i sluajno. Ipak, verodostojni nauni dokazi da je
Zemlja stvorena pokazuju da je evolucioni scenario pogrean, i da je
pogreno verovanje da je ivot nastao sluajno. Oni koji plaaju porez e
propasti dok shvate da Akademija pokuava da zadri status quo za evolu-
ciju, utei o dokazima za stvaranje. Amerikanci tako imaju veu tetu
nego to je gubitak novca od kojeg se nita ne koristi u istraivanju
naune osnove za stvaranje.
Dravna akademija nauka i akademska sloboda
Ova knjiica Akademije, nepotenim predstavljanjem dokaza za
stvaranje, sugerie da Akademija eli da se obezbedi ocrnjivanjem nauke
o stvaranju na osnovu ugleda lanova Akademije. Koristei privatne fon-
dove, ova knjiica je besplatno deljena mnogim kolskim zvaninicima i
zakonodavcima irom Amerike (36.000 visokokolskim nastavnicima i
voama naunih odseka, i 9.000 kongresmenima SAD, guvernerima i
drugim uticajnim Amerikancima). Jasno je da Akademija preuzima
vodeu ulogu, tako da ima ekskluzivno pravo da ui evoluciju u koli.
Amerikance treba upozoriti ta ova akcija Akademije znai u odnosu
na nae najcenjenije tradicije. Zapoljavanjem autoriteta koji promoviu
evoluciju kao istinu, i nauku o stvaranju kao pogrenu, izgleda da
Akademija direktno protivrei sebi u vezi intelektualne slobode. Kako se
to dogodilo?
27. aprila 1976, 8 godina pre objavljivanja knjiice o nauci o stvaranju,
Akademija je prihvatila nepopustljiv stav, citiran ispod, koji predstavlja i
8 9
amerike principe - slobodu izraavanja gledita manjine bez straha od
represije:
POTVRDA SLOBODE ISTRAIVANJA I IZRAAVANJA
"Ovim potvrujem svoju odanost sledeim principima:
... Da e traganje za znanjem i razumevanjem fizikog univerzuma i
njegovih stanovnika biti izvoeno pod uslovima intelektualne slobode,
bez religioznih, politikih ili ideolokih ogranienja.
... Da e sva otkria i ideje biti objavljene, i mogu biti izazvane bez
ikakvih ogranienja.
... Da sloboda istraivanja i objavljivanje ideja zahteva da angaovani
budu slobodni da istrauju gde ih istraivanje vodi, slobodni da putu-
ju i objavljuju svoja otkria bez politike cenzure i bez straha od
odmazde zbog nepopularnosti njihovih zakljuaka. Oni koji izazivaju
postojeu teoriju moraju biti zatieni od reakcija.
... Da je sloboda istraivanja i objavljivanja zasnovana na linoj slobo-
di istraivaa i izazivaa u traenju i otkriima.
... Da su zatita i proirenje line slobode zavisni od svih nas, indivi -
dualno i kolektivno, u podrci i primeni principa izraenih u
Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava Ujedinjenih nacija, i uzdizanju
univerzalnog verovanja u vrednost i dostojanstvo svakog ljudskog
bia."
Ova Potvrda je sjajan izraaj savesnosti. Ona usmerava panju na
obavezu prema stranim naunicima disidentima koji bi inae bili zabo-
ravljeni. Oekivali bismo da uticajni naunici, naroito akademici, budu
istaknuti u dranju svojih principa. Tragino je da ova vodea organi-
zacija, koja ima takve ideale u zatiti disidenata, moe da brani plan koji
moe nepovoljno uticati na ivote mnogih uenika u Americi.
U svojoj Potvrdi, Akademija se zalae da oni koji trae istinu mogu imati
pravo na slobodu istraivanja i izraavanja. Da li to ukljuuje i studente
u Americi? Da li Akademija veruje da i oni imaju pravo da pitaju, testi-
raju i kritiki istrauju nauku o stvaranju bez straha od optubi svojih
uitelja? Poto su ih uitelji informisali da "Akademija tvrdi da je nesumnji-
vo da ciljevi nauke o stvaranju nisu poduprti naunim dokazima", koliko stude-
nata e tertirati to pitanje? Manjina koja bi pokuala, rizikovala bi da
bude ismejana, zbog uporeenja koje je predsednik Akademije Dr. Frank
Pres (Frank Press) dao u uvodu knjiice:
"...Predavati koncept stvaranja bilo bi kao da traimo od nae dece da
veruju, bez proverenih dokaza, da su dimenzije sveta iste kao na mapa-
ma koje je crtao Kolumbo putujui na svoja tri mala broda, kada znamo
iz injeninog posmatranja da su one potpuno drugaije." (National
Akademy of Sciences 1984, 5)
Presov nagovetaj je jasan. On nagovetava da je koncept stvaranja,
izjednaen u knjiici sa prve dve glave 1. Knjige Mojsijeve, prevara koja
ignorie vidljive naune dokaze. Presov sud se pribliava vreanju ljudi
koji prihvataju naunu verodostojnost 1. Knjige Mojsijeve u vezi stvara -
nja. Teko je smisliti bolji metod zastraivanja, od uitelja koji citira ovu
izjavu kao odgovor na bilo koje pitanje u vezi naunih prednosti stvaran-
ja. Kasnije u uvodu, Pres potvruje svoju nezamenljivu veru u evoluciju:
"Teorija evolucije uspeno je izdrala test nauke mnogo puta. Hiljade
geologa, paleontologa, biologa, hemiara i fiziara sakupilo je dokaze
koji podravaju evoluciju kao osnovni proces prirode. Nae shvatanje
evolucije proieno je tokom godina, i njeni detalji se zaista jo uvek
testiraju i obrauju. Na primer, neki naunici razmatraju uporedne
ideje o stopi dogaanja evolucije. Jedna grupa veruje da evolucija nas-
tavlja malim, naprednim stanjima tokom milijardi godina geolokog
vremena, a druga grupa veruje da su se u toku vremena smenjivali peri-
odi relativno naglih i sporih promena.
Zastupnici koncepta stvaranja citiraju ovu raspravu kao dokaz nesla-
ganja naunika o evoluciji. Neki ak sugeriu da druga grupa naunika
zapravo podrava koncept slian onom o kome se govori u teoriji
stvaranja. Ono to zastupnici koncepta stvaranja nisu razumeli, jeste da
ni jedna nauna kola ne stavlja pod znak pitanja naune dokaze da se
evolucija dogodila u toku milijardi godina. Ova rasprava je usmerena
da detaljnije obradi kako se to dogodilo." (National Academy of
Science 1984, 6)
Ako Pres tvrdi da se rasprava vodi samo o tome kako se evolucija
dogodila, a ne da li se dogodila, time Akademija tvrdi da stvaranje mora
biti lano. Tako studenti nemaju izbora nego da prihvate evoluciju. Da li
je ovo guenje istraivanja u skladu sa principima akademske slobode za
studente? Ili je to primer kako vlasti gue nepopularno verovanje? Neko
e pomisliti da uitelji u slobodnoj Americi nikad nee pokuati da
zaplae studente da ne sumnjaju u evoluciju. Na alost, to je postojalo i
pre 30 godina kada sam bio progonjen na studijama, i sada jo uvek pos-
toji. Rairenost knjiice Akademije koja odraava gledite ubeenih
evolucionista moe samo da pogora savesnost istraivaa koji e se
plaiti ove objave Akademije.
10 11
ta pokree ljude u Dravnoj akademiji nauka i druge ubeene evolu-
cioniste da se ukopaju u svoja gledita? Verovatno se moe nai razlog za
sledea tvrenja: Nepokolebljivost evolucionista ubeenih da njihova
teorija mora biti sutinski tana, zbog broj-nih naunih podataka iz
astonomije, geologije i biologije, izgleda kao mrea koja prirodno stvara
lep mozaik evolucije. Ono to se esto previa, jeste da evolucioni
mozaik dri lepak poznat kao princip uniformizma. U stvarnosti, ovaj prin-
cip je samo pretpostavka da je kosmos, ukljuujui i Zemlju, evoluirao do
sadanjeg stanja delovanjem danas poznatih fizikih zakona. Ako je uni-
formistiki princip pogrean, tada su odlepljeni svi delovi evolucionog sce-
narija, i mozaik se raspada. Zato je ovaj princip kljuan za sve koncepte
evolucije.
Ali, verodostojan nauni dokaz za stvaranje bie suprotan uni-
formistikom principu. Pretpostavljene milijarde godina za evoluciju Zemlje
od neke bezobline mase, nestae kada se suoe sa dokazom trenutnog
stvaranja. Tehnike odreivanja starosti koje daju veliku starost Zemlje
bile bi pogrene. Vreme kao osnovni element potreban za geoloku
evoluciju Zemlje i bioloku evoluciju ivota na Zemlji iezao bi. Tako bi
nedvosmislen dokaz za stvaranje opustoio ceo evolucioni scenario.
Na suenju u Arkanzasu direktno su se sukobili stvaranje i evolucija.
ACLU je imao veliku priliku da opovrgne dokaze za stvaranje. Oni su to
propustili da urade. Umesto toga, oni su sveli na minimum znaaj speci-
jalnih oreola oznaivi ih kao "malu misteriju". Ova igra je bila tako
uspena da je sudija podrao stav ACLU, koristei izraz "mala misterija",
kada je doneo presudu u korist evolucije.
Iako je ova strategija na dobijanju sudske bitke u Litl Roku bila uspe-
na, miljenje suda sveta tek treba da donese presudu u vezi sukoba
stvaranje/evolucija. Ovu presudu delimino e doneti i itaoci ove
knjige. Donosei odluku, italac moe da o maloj misteriji ne razmilja
kao ACLU. Sami za sebe specijalni oreoli su veoma siuni, od kojih je
jo uvek manji jedan atom. Ali dovoljno kombinovanih atoma moe da
stvori planinu. Tako ogroman broj "malih misterija", smetenih u
osnovnim stenama irom nae planete, zajedno ine Malu misteriju stvara -
nja - Gibraltar dokaza za stvaranje.
Kada itaoc proita ovu knjigu imae dovoljno informacija da odlui
da li je Dravna akademija nauka u pravu kada tvrdi da je specijalno
stvaranje pogrena hipoteza, ili je Stvoritelj ostavio dokaz za stvaranje
koji pokazuje da je evoluciona teorija pogrena.
Kao i veina studenata na dravnim univerzitetima pedesetih, ja sam
utonuo u teoriju evolucije na prvom asu biologije. Profesor je ubedljivo
dokazivao bioloku evoluciju ivota u toku ogromnih perioda.
Predstavio je evoluciju kao neizbean produkt prirodnih zakona svemi-
ra, teoriju koja se moe objasniti danas postojeim mehanizmima. To je
bilo jedino objanjenje porekla predstavljeno na asu.
Bio sam jedan od mnogih Amerikanaca koji dolaze iz konzervativne
religiozne sredine suprotne evolucionim konceptima koji se ue u koli.
Ipak, moja ubeenja nisu bila dovoljno jaka da potegnem pitanja neskla-
da izmeu 1. Knjige Mojsijeve i evolucije. Studenti koji su to inili nisu
bili potovani. Kandidatu za naunika najmudriji smer bio je da se klone
svega kontraverznog. Kao to milioni ljudi veruju svojim omiljenim
komentatorima na televiziji kao objektivnim i istinitim, moji kolski dru-
govi i ja verovali smo da nam obrazovanje daje celu priu. Nauni dokazi
za 1. Knjigu Mojsijevu nikada nisu spominjani, pa smo pretpostavili da
oni i ne postoje.
Evolucija kao ukupni okvir
Bioloki argumenti za evoluciju nisu bili dovoljno ubedljivi za mene
kao evolucionistu. Konano ubeenje dolo je nekoliko godina kasnije
kada sam upisao poslediplomski kurs fizike iz kosmologije, na polju koje
se tie porekla i razvoja svemira. Kurs je zasnovan na modelu Velikog
praska, koji oslikava postanak svemira u gigantskoj prvobitnoj eksplozi-
ji.
U nekim delovima ova teorija mi se inila filozofskom. Bilo je zadiv -
ljujue misliti da nauka moe ispitati poetak svemira, i to je trebalo da
zaseni mnoge nesigurnosti u teoriji. Ostalo je jo veliko pitanje: osnovni
12 13
1. Radio-oreoli i starost Zemlje
stav fizike je da materija ne moe biti stvorena niti unitena. Ipak, stan-
dardna teorija Velkog praska pretpostavlja da apsolutno nita nije postojalo pre
Velikog praska - ni materija, ni prostor, ni vreme. Logino, ako se Veliki
prasak uopte dogodio, moralo je postojati stvaranje materije. Prema
zakonima fizike to je nemogue. To je bila osnovna kontradikcija koju
nisam bio sposoban da reim. Da li je bilo realno da verujem da je svemir
evoluirao iz dogaaja za koga nema naunog dokaza?
Jednom se u razredu diskusija usmerila na ovo pitanje. Oseajui
teinu razvoja celog koncepta, profesor je rekao da je katoliki teolog
or Lematri (Georges Lemaitre) postavio mogue reenje. Lematri, koji
je bio kosmolog, sugerisao je da je Bog mogao da pokrene Veliki prasak.
Zato da ne, pomislio sam. Napokon, Bog moe da uini sve. On je
mogao da pokrene Veliki prasak. Krajnji ispit na kursu bio je izrauna-
vanje kada se Veliki prasak dogodio. Moj rezultat bio je - pre 5,7 milijar-
di godina, to se smatralo pravim odgovorom u to vreme. (U poslednjih
30 godina ova cifra je porasla na oko 17 mlijardi godina.)
Uzeo sam krajnji ispit kao pokazatelj - koliko su se moji pogledi na
poreklo promenili u toku studiranja. Moje univerzitetsko obrazovanje
pretvorilo me je u teistikog evolucionistu koji je verovao da Bog u 1.
Knjizi Mojsijevoj alegorijski oslikava stvaranje u ukupnoj evoluciji kos-
mosa. Komadi slagalice sada su izgledali na svom mestu - 6 dana stvara -
nja bili su samo 6 ogromnih, beskrajnih perioda vremena. Bioloka
evolucija ivota na Zemlji bila je umetnuta u geoloku evoluciju nae
planete i sve je pripremljeno za mistini Veliki prasak. Nauka i Bog bili
su opet zajedno, i ja sam opet verovao u Boga koji uvek govori istinu.
Posle odbrane magistrata iz fizike na Florida Univerzitetu 1956., radio
sam na vojnoj primeni efekata nuklearnog oruja u Convair-Fort Worth-
u (sada General Dynamics). Dve godine kasnije nastavio sam isti rad u
Martin-Marietta Korporaciji u Orlandu, revnosno branei evoluciju gde
god je bilo prilike.
Onda me je neko suoio sa veim tekoama mog verovanja u Boga
istine i moje alegorijsko prihvatanje 1. Knjige Mojsijeve. On je istakao da
je Bog prepisao izvetaj o stvaranju iz 1. Knjige Mojsijeve u jednoj od
Deset Zapovesti:
"Jer je za 6 dana stvorio Gospod nebo i Zemlju, more i to je god u njima, a u
sedmi dan poinu ..." (2. Knjiga Mojsijeva 20,11)
Kontekst ovog pasusa izgleda dokazuje da su dani bili doslovni, a ne
figurativni. Ako je to istina, nisam mogao vie da povezujem 6 dana
stvaranja sa 6 dugih geolokih perioda Zemlje, i moja osnova za verova -
nje u teistiku evoluciju bila je negirana. Ovo je bilo uznemiravajue. Da
li su Zapovesti alegorijske? Gde e se sve ovo zaustaviti? Da li je Bog ita
rekao pouzdano? Da li je On zaista Bog istine? Da li On uopte posto-
ji? Moj plan ujedinjenja Boga i nauke izgleda da se sruio. Morao sam da
naem vremena da ponovo istraim naune dokaze za evoluciju. Ovaj
dugotrajni cilj me je podstakao da preispitam svoj stav. Sledee dve
godine predavao sam na Univerzitetu Florida i razmiljao o pitanju
porekla dok je moja ena diplomirala na matematici.
Pitanje porekla je ponovo otvoreno
Opet sam preispitao dokaze pokuavajui da odredim koji faktori su
bili najvaniji za mene da prihvatim evoluciju. Zvui ironino da sam pri-
hvatio teoloko reenje (Bog je pokrenuo Veliki prasak) kao izleenje
kljunog defekta u navodno naunoj teoriji (materija i energija iz niega).
To je ukljuivalo pretpostavku da su se najranije zvezde akumulirale iz
materije stvorene u Velikom prasku. Problem je to delovi eksplozije ne
mogu ponovo da se akumuliraju. Zato bi se onda materija formirala u
najveoj od svih moguih eksplozija i zatim oblikovala zvezde? Moje
sumnje su se kasnije potvrdile kada je jedan astronom rekao: "Kada
zvezde ne bi postojale, bilo bi lako dokazati da je to ono to oekujemo"
(Aller i McLaughlin 1965., 577). ta je uzrok da ogroman broj zvezda u
jatima, u visoko ureenim sistemima, vidimo u razliitim galaksijama?
Da li se sve ovo moe desiti sluajno, u ogromnom homogenom irenju
materije?
Koliko je razumno verovati da je poreklo nae planete samo posled nja
faza u evolucionom razvoju svemira? Pretpostavlja se da je Veliki prasak
stvorio samo vodonik i helijum, samo 2 od 92 elementa Zemljine kore.
Odakle onda ostalih 90 elemenata vode poreklo? Teoretski, doli su iz
termonuklearnih fuzionih reakcija pre vie milijardi godina duboko
unutar odreenih zvezda. Po ovom scenariju, svemir je lagano poprskan
ovim ostalim elementima kada su ove zvezde kasnije eksplodirale (super-
nove). Pretpostavljajui ovo, kako su se ostaci supernova, razbacani u
ogromnom meuzvezdanom prostoru, ponovo akumulirali i postali siro-
va materija za Sunev sistem? Moj kurs iz kosmologije to nikada nije
objasnio, kao ni kako zvezde mogu da se razviju iz Velikog praska.
Koliko je verodostojna ideja da planete vode poreklo iz ogromnog gaso-
vitog prstena oko Sunca? ta je stvorilo prsten gasova? Koje je oprav-
danje za verovanje da je Zemlja nastala kada se deo prstena sjedinio u
uarenu, rastopljenu sferu - protozemlju?
14 15
Ipak, jedan deo naunih dokaza povlai verodostojnost celog scenari-
ja. asovi iz fizike vodili su me u nesumnjivo poverenje u radiometrijsko
odreivanje starosti Zemlje. Ovi podaci oigledno daju direktnu vezu
izmeu Zemljine geoloke evolucije i pretpostavljenog evolucionog
razvoja svemira. Prema tehnikama radiometrijskog datiranja, najstarije
stene Zemlje formirale su se pre nekoliko milijardi godina kada je uare-
na, rastopljena protozemlja poela da se hladi. To unosi verovatnou u
okvir Velikog praska. Moje ranije prihvatanje scenarija Velikog praska,
ukljuujui bioloku evoluciju i geoloku evoluciju Zemlje, vrteo se oko
verovanja da su tehnike radiometrijskog datiranja potvrdile ogromnu
starost Zemlje. Ali, da li je moje verovanje imalo osnove? Vreme je bilo
da kritiki razmiljamo o pretpostavkama na kojima su ove tehnike zas-
novane.
Radioaktivnost i starost stena
Radiometrijsko datiranje stena odnosi se na raspad "roditeljskog" ele-
menta na stabilan, neradioaktivni krajnji produkt. Na primer, uran je
roditeljski element koji se raspada na svoj krajnji proizvod - radiogeno
olovo. Zove se "radiogeno olovo" da bi se razlikovalo od drugog olova
koje nije dobijeno radioaktivnim raspadom. Merenjem: 1) koliko
roditeljskog elementa u steni se raspalo na svoj krajnji produkt, i 2)
sadanje stope raspada, mnogi geolozi veruju da mogu da procene
starost kada je roditelj dospeo u stenu, ili jednako tome, period vremena
koji je protekao od formiranja stene.
Moja panja je usmerena na pitanje - da li su stope raspada razliitih
radioaktivnih elemenata uvek bile iste kao danas. Uniformna stopa ras-
pada bi znaila da e se koliina urana u steni stalno smanjivati, dok e
se radiogeno olovo, kao krajnji proizvod, stalno poveavati. Na ovom
nivou, odnos urana i radiogenog olova pokazao bi vreme kada je stena
ovrsla. Ako je stopa raspada bila mnogo via nekad u prolosti, onda bi
se radiogeno olovo naglo akumuliralo u steni, i ono za ta bi bili potreb-
ni eoni - dogodilo bi se za kratko vreme.
Na osnovu pretpostavke o konstantnoj stopi raspada, stena bi mogla
biti procenjena kao veoma stara, ne zato to je podatak (odnos urana i
radiogenog olova) bio pogrean, nego zbog pogrene pretpostavke. Zato
je veoma vano da znamo istinu po ovom pitanju. Moj univerzitetski
kurs fizike uio me je da verujem da je pretpostavka o konstantnoj stopi
raspada van sumnje, ali nisu dati dokazi. Da li takvi dokazi zapravo pos-
toje? Ako je tako, ja moram to da otkrijem, jer neka teka pitanja za
evolucioni scenario vise o koncu.
Pretpostavka konstantne stope raspada je sastavni deo evolucione
pretpostavke da su svi fiziki zakoni ostali nepromenjeni u toku istorije
svemira. Ovo je uniformistiki princip, lepak koji sastavlja sve delove evolu-
cionog mozaika. Ako je on pogrean, svi delovi se odlepljuju i evolucija
se raspada. Razumljivo je da naunici koji su ubeeni u evoluciju, van
svake sumnje, teko mogu da razmiljaju da su stope raspada mogle da
budu razliite. Uiniti to bilo bi jednako priznanju da uniformistiki princip
moe biti pogrean, to bi bilo jednako prihvatanju da evolucija moe
biti pogrena. Moje prihvatanje evolucije bilo je veoma vrsto, ali sam
uvek rado razmatrao nove dokaze. Tako nisam oseao zabranu istrai-
vanja radiometrijskog datiranja i kljunih pitanja o stopama raspada.
U leto 1962., dobio sam od Dravne naune fondacije da provedem tri
meseca u Ouk Rid Institutu (Oak Ridge Institute) za nuklearna istrai-
vanja u Tenesiju. U slobodno vreme prouavao sam radioaktivnost i
starost Zemlje. Sledeeg prolea predavao sam fiziku puno radno vreme
i istovremeno pohaao poslediplomske studije iz fizike na Tehnolokom
Institutu Dordija u Atalanti. Istraivanje tehnika radioaktivnog dati-
ranja bilo je izmeu nastavnikih obaveza i uenja. Moja panja je sve
vie bila usmerena na siuni radioaktivni fenomen u odreenim stena-
ma, jer je to mogao biti dokaz da li su stope radioaktivnog raspada bile
jednake u prolosti. inilo mi se da novo istraiva nje ovog fenomena
moe sluiti kao pristojna teza za doktorat. Pre nego to sam predsed-
niku odseka za fiziku dao ovaj predlog, uradio sam najvanije naune
radove po tom pitanju. Sledea tri odseka su saetak mojih poetnih
otkria.
Zagonetka prstenova u stenama
Nauna literatura otkriva fascinantnu priu koja poinje da se razvija
kasnih 1800-tih, kada su bili dostupni savreniji mikroskopi. Minerolozi
su shvatili da mikroskop moe biti moan alat u istraivanju mnogih
osobina stena i minerala. Naroito su eleli da pogledaju kroz odreene
delove stene i shvate kako su razliiti materijali isprepleteni. Da bi to
uradili, nauili su da pripremaju tanke, providne listove minerala. Uzorci
minerala bili su bez defekata koji su se obinim okom esto videli kao
sadraj siunih zrnaca drugih minerala. Veina ovih siunih zrnaca nije
privlaila panju. Minerolozi su samo pretpostavili da su oni ugraeni
kada se kristalisao mineral domain.
16 17
Neka od siunih zrnaca su privukla panju, ne zbog svog izgleda,
nego zbog pojave oko njih. Minerolozi su videli da su ova zrnca okrue-
na serijama lepo obojenih koncentrinih prstenova. Pod mikroskopom,
uzorci siunih prstenova bili su slini minijaturnoj meti, sa zrncem u
centru. Zbog njihovog izgleda, nalik na oreole, i zbog razliitosti boja
poznatih kao pleohroizam (obojenost) u odreenim mineralima, primeri
koncentrinih prstenova su postali poznati kao "obojeni oreoli". Daljim
prouavanjem minerolozi su pronali neto to je izgledalo kao serija
pljosnatih koncentrinih prstenova, to je pod mikroskopom izgledalo
kao popreni presek grupe sfernih ljuspica. Da ilustrujem: ako luk tanko
iseete od vrha do dna, prstenovi luka sa najveim prenikom bie naju-
daljenije krike od centra. Krike luka blie centru takoe e pokazivati
prstenove, ali e prenik prstenova biti manji. To je slino onome to su
minerolozi nali kada su istraivali susedne krike minerala koji ima obo-
jeni oreol. Tanke krike iznad i ispod zrna pokazuju manju veliinu prste-
na kada se uporede sa krikama dalje od centra. Ovo dokazuje da je
dvodimenzionalni obojeni oreol vien pod mikroskopom zapravo grupa
kriki siunih, koncentrinih mikrosfera.
Prisustvo siunih zrna u centru je klju za poreklo oreola. Neki
minerolozi misle da je organski pigment mogao biti zarobljen u centru
oreola kada se mineral formirao, a kasnije se irio i oblikovao siune
obojene sfere. Ipak, niko ne moe da identifikuje pigment, ili da zado-
voljavajue objasni kako irenje moe da stvori mnotvo sfera. Obojeni
oreoli prkosili su objanjenju dok se u ovom veku nije otkrilo da su uran
i neki drugi elementi radioaktivni.
Radoaktivna priroda oreola
1907. reenje za zagonetku oreola dola je u sredite panje u geolokoj
laboratoriji profesora Dona Dolija (John Joly) sa Triniti Koleda u
Dablinu. Doliju su bili poznati oreoli, naroito oni u biotitu, tamnom
liskunu koji se lako raspukne na tanke krike. Doli je shvatio da teorija
difuzije ne moe da objasni jasno definisane ivice prstenova oreola, ni
njihovu pravilnu veliinu. Poeo je da razmilja o radioaktivnom porek-
lu oreola.
U to vreme naunici su znali da je uran roditelj lanca radioaktivnog ras-
pada, sa nizom potomakih proizvoda koji su zovu "lanovi lanca". Ovaj
lanac raspada je prikazan na slici 1.1, zajedno sa drugim vanim infor-
macijama. Doli je upozorio da se uran i njegovi radioaktivni potomci,
kao produkti, raspadaju na dva naina: 1) izbacivanjem veoma lakog frag-
menta (beta estice), to prouzrokuje mala oteenja dok prolazi kroz
materiju, ili 2) izbacivanjem mnogo teeg nuklearnog fragmenta (alfa
estice), koja je mnogo reaktivnija dok prolazi kroz supstancu. Zbog
svoje male teine, beta estica se lako otputa i zato je nepredvidiva, sa
cik-cak putanjom pre nego to se konano zaustavi u materiji. Alfa es-
18 19
SIika 1.1 Renik tehnikih termina
Radioaktivni atomi su sposobni da se spontano menjaju, iIi raspada-
ju, na atome razIiitog tipa. RoditeIjski radioaktivni atom raspada se na
atom potomka na razIiite naine, od kojih je jedan emisija aIfa estica
(). Brojni tipovi radioaktivnih atoma postoje u prirodi, aIi samo tri su
pokretai Ianca raspada. Za ovu knjigu najvazniji je onaj koji poinje sa
uranom 238.
Broj koji je iznad oznake eIementa, oznaava broj protona i neutrona
u jezgru, odnosno koIiko je tezak eIement. Izotopi istog eIementa imaju
razIiite mase, aIi skoro identino hemijsko ponasanje, kao na primer
238
U i
235
U. Jedna aIfa estica ima masu 4.
Uran-238 pokrece Ianac koji se zavrsava sa oIovom (hemijski simboI
Pb). Lanac raspada
238
U ovde pokazan, ima neke potomke koji se ras-
padaju emitujuci beta estice (), koje su skoro 7400 puta Iakse od
masivnije aIfa estice.
Vreme poIuraspada radioaktivnog izotopa je vreme potrebno da se
poIovina njegovih atoma raspadne. Ako u odredeno vreme postoji 1000
atoma, onda ce posIe jednog vremena poIuraspada ostati samo 500, a
posIe dva vremena poIuraspada ostace samo 250 atoma od poetnog
broja, itd. Vreme poIuraspada i stopa raspada su veIiine u bIiskom
odnosu. Izotopi koji se brzo raspadaju imaju kratko vreme poIuraspada,
dok oni koji se raspadaju sporije imaju duze vreme poIuraspada. Danas
se
238
U raspada veoma sporo sa vremenom poIuraspada od 4,5 miIi-
jarde godina.
U - uran
Th - torijum
Pa - paIadijum
Ra - radijum
Rn - radon
Po - poIonijum
Bi - bizmut
Pb - oIovo
tica, s druge strane, je dovoljno teka da se kree gotovo pravo pre nego
to stane.
Kao to je Doli mislio da ove estice mogu biti odgovorne za oreole,
bez sumnje je brzo shvatio da lagane beta estice ne bi mogle da stvore
obojenost u liskunu, i da njihove cik-cak putanje nisu mogle da daju otre
granice. Tee alfa estice daleko vie obeavaju kao kandidati. Studija je
pokazala da veina alfa emitera u uranovom lancu raspada imaju razliite
energije, gde izotop
238
U ima najmanju energiju (za dalja objanjenja vidi
sl. 1.1).
Da li postoji veza izmeu razliitih energija ovih alfa estica i razliitih
veliina prstenova u oreolima koje je Doli posmatrao? Alfa estice koje
imaju razliite energije prelazile bi razliite razdaljine u mineralu. ta ako
postoji uran u siunom centru oreola? Da li moe alfa estica iz urana i
njegovih potomaka da stvori dovoljno oteenje okolnog minerala i
stvori obojeni oreol?
U mineralu, alfa estice gube svoju energiju naglo, sudaranjem sa
drugim atomima. Jedna alfa estica e jonizovati oko 100.000 atoma na
svojoj putanji, ostavljajui u svojoj pobuenosti kratak trag oteenja koji
ostaje kao stalan oiljak. Na atomskom nivou, oteenje minerala je tako
malo da predstavlja siuni nevidljivi oiljak. Svaki mineral kao to je
liskun, koji sadri tragove urana, takoe e sadrati tragove alfa otee -
nja uranovih atoma koji su se ve raspali. Uopte, atomi urana su ujed-
naeno raspreni u mineralu, tako da tragovi oteenja ne idu izvan
kruga. Tako mineral moe biti ispunjen nevidljivim tragom alfa oteen-
ja. ak i sluajevi sa nekoliko atoma urana, ili sa ak nekoliko stotina,
skoro su dovoljni da stvore okrugle tragove, pa je ova koliina nedovolj-
na da stvori primetne obojene tragove u mineralu.
Nasuprot, zamislite milijarde uranovih atoma grupisanih u siuno
zrno u centru oreola. Alfa estice izbaene iz ovog zrna mogu se upored-
iti sa izgledom velikog broja ioda zabodenih u jednu taku. Za Dolija
izgleda sasvim verovatno da ovaj kruni efekat oteenja, kao kod emi-
tovanja alfa estica rasprskavanjem, moe biti dovoljan da stvori obo-
jenost kao oreol, nalik naglom izbijanju sunevih zraka. Slika 1.2 ilustru-
je ovaj efekat.
Ostaje samo jedno veliko pitanje: da li veliina prstena oreola odgovara
duini putanje serije uranovih alfa estica u liskunu? Merenja su pokaza-
la da estice iz uranovog lanca raspada prelaze oko 3-7 cm u vazduhu pre
no to se zaustave. Doli je izraunao da alfa estica u liskunu prelazi
samo 1/2000 deo onoga to pree u vazduhu. Smanjenje duine puta nja
uranovih alfa estica izmerenih u vazduhu ovim faktorom, daje vrednost
koja odgovara veliini prstena tipa oreola koji je naao. Delovi slagalice
doli su na svoje mesto. Doli je pretpostavio da alfa emisija iz siunog
centra oreola moe da stvori i sfernost, a i razliite veliine ljuski
sadranih u oreolima. injenica da alfa estice dosta oteuju krajeve
svojih puteva, objanjava zato su spoljne ivice prstenova oreola tamnije
od unutranjih oblasti. Tako je Doli identifikovao uran i njegov produkt
torijum kao radioaktivne elemente koji mogu stvoriti obojene oreole.
Kasnije su postali poznati kao "radioaktivni oreoli" ili "radio-oreoli".
Slika 1.3 grafiki prikazuje idealizovan trodimenzioni popreni presek
uranovog oreola. Ova slika prikazuje 5 prstenova uranovog oreola, koji
su dobijelni od 8 alfa emitera u uranovom lancu raspada, kao to je
pokazano na slici 1.3. Slika 1.1 pokazuje da u ovom lancu ima 5 beta
emitera koji, kao to smo rekli, ne mogu da u liskunu stvore prstenove
oreola.
Radioaktivni oreoli i pitanje stope raspada
Iako siuni, radio-oreoli uskoro su privukli panju mnogih naunika
zainteresovanih za pitanje starosti i porekla Zemlje. Fiziari su raunali
da oreoli mogu da daju potrebne podatke da bi se utvrdilo da li je stopa
raspada uvek bila konstantna. Geolozi su bili zainteresovani jer su eleli
da koriste radioaktivnost za odreivanje starosti. Pitanje starosti Zemlje
jo uvek se energino raspravljalo u nekim geolokim krugovima, pa su
20 21
SIika 1.2 Sema rasprskavanja gde tragovi aIfa ostecenja stvaraju sferne
obojene Ijuspice oko centra oreoIa. Svaka streIica predstavIja 5 miIiona
aIfa estica emitovanih iz centra. Obojenost oreoIa razvija se posIe 100
miIiona aIfa raspada, postaje taman posIe 500 miIiona, i veoma taman
posIe 1 miIijarde.
bili vrlo zainteresovani za Dolijeve rezultate merenja veliina uranovih
i torijumovih oreola. (Da bih pojednostavio, rasprava u ovom poglavlju
bie usmerena samo na uranov oreol.)
Razlog interesovanja bio je jasan: fiziari su dali teoriju da je veliina
oreola u direktnom odnosu sa stopom radioaktivnog raspada u prolosti.
Verovalo se da e bre stope raspada stvoriti alfa estice sa veom energi-
jom, i odatle i vee prstenove oreola. Tako se za prstenove standardne
veliine mislilo da dokazuju konstantnu stopu raspada, dok se za odstu-
panje u veliini mislilo da ukazuje na promenu u stopi raspada u
prolosti. Mnogo godina Doli je prouavao veliinu prstenova oreola u
stenama, verujui da predstavljaju neke od najstarijih geolokih doba.
Godine 1923., Doli je objavio izvetaj koji potvruje da oreoli i velii-
na prstenova variraju zavisno od starosti (Joly 1923, 682). Zakljuak je
bio da stopa radioaktivnog raspada varira u toku vremena. Naravno, ovi
rezultati doveli su u pitanje sve radioaktivne metode datiranja stena.
Ipak, nekolicina istraivaa koji su kasnije prouavali oreole, nisu se
sloili sa Dolijevim zakljucima. Izgledalo je da veruju da njihova
istraivanja reavaju sva preostala pitanja o materiji. Ali, da li je to istina?
Da li imaju odgovarajue, sveobuhvatne podatke? I najvanije od svega,
da li su veliine prstena oreola mera stope raspada u prolosti?
Mikroskopske anse
Krajem 1962. zavrio sam prvu etvrtinu poslediplomskih studija u
Dordiji, i zakljuio da radioaktivni oreoli obavezno trebaju da se
istrae. Razgovarao sam o rezultatima mojih uvodnih prouavanja sa
predsednikom odseka za fiziku i sugerisao da moj rad moe da se proiri
u tezu za moj doktorat. Njemu se to odmah nije svidelo. On je skoro bez
sumnje verovao u tehnike radioaktivnog datiranja, pa je moje anse da
otkrijem neto novo o obojenim oreolima procenio kao mikroskopske.
Nije mu bilo drago da mi da priliku da otkrijem neto novo. Bio je
zabrinut ta bi moglo da se dogodi ako sluajno uspem. Da li bi krajnji
rezultat mog istraivanja smetao Institutu i mnogima na fakultetu? Otro
me je posavetovao da odustanem od interesovanja za radioaktivne ore-
ole i starost Zemlje, i uslovio je moj program za doktorat mnogo kon-
vencionalnijim naslovom teze, ako elim da nastavim poslediplomski na
Dordija Institutu.
Na sreu, data mi je godina milosti da donesem odluku. Da bih to
uinio, morao sam da istraim same oreole, a ne samo da itam ta su
drugi istraivai otkrili. Umesto predavanja u leto 1963. na Dordija
Teu, dobio sam sredstva za istraivanje na Delhousi Univerzitetu u
Halifaksu, Nova kotska, gde je ranije fiziar G. H. Henderson decenija-
ma vodio seriju istraivanja oreola, tokom 1930-tih. Put se pokazao kao
poetna taka intenzivnog prouavanja radioaktivnih oreola i njihovog
zapanjujueg otkrivanja porekla Zemlje.
22 23
POPRECNI PRESEK OREOLA
238
U
(Vreme poIuraspada
238
U = 4,5 miIijardi godina)
SIika 1.3 Popreni presek uranovog oreoIa. IdeaIizovana trodimenziona
iIustracija dobijena razIistavanjem oreoIa od centra. Svaki prsten oreoIa
identifikovan je kao odredeni izotop, sa odredenom energijom u MeV
(mega eIektron voItima).
Fotografije oreola u Hendersonovim naunim izvetajima prikazuju
mnogo jasnije odreene prstenove nego one iz Dolijevih izvetaja. Oba
istraivaa koristili su tamni liskun - biotit, u istraivanju oreola.
Henderson je koristio tanje krike, pa je tako dobio otrije prstenove.
Upravo Hendersonovi oreoli urana su mi bili potrebni za moja merenja.
Da li je njegova zbirka tankih iseaka jo uvek dostupna? Saradnja odse-
ka za geologiju i fiziku u Delhousiju nije bila ohrabrujua. Henderson je
umro pre mnogo godina i dosta iz njegove zbirke oreola bilo je
izgubljeno. Izgledalo je da je put u Novu kotsku najbri nain da se
dobije vie informacija o intrigantnim oreolima.
Put je bio primer tedljivog ivota i posle 7 dana inilo se da e biti
neto od njega. Tada se glavni ovek sa odseka za fiziku vratio sa kratkog
puta i pronaao nekoliko preostalih tankih preseka originalne
Hendersonove zbirke oreola. Par dana kasnije, nestalo mi je novca, a
moje prouavanje tankih preseka tek je poelo. Put se pokazao uspe nim
kada mi je uzorak oreola pozajmljen radi daljeg prouavanja. Sa
geolokog odseka dali su mi dosta sveih uzoraka liskuna iz njihove
muzejske zbirke. Vratio sam se u Atalantu, pozajmio mikroskop i
napravio prirunu laboratoriju u kui.
Na nesreu, Hendersonovi ostaci tankih preseka nisu sadrali najbolje
slike uranovih oreola iz njegovih izvetaja. Trebalo je nai neke sa bolje
odreenim oreolima i to mi je zaokupilo dosta vremena van mojih
obaveza na predavanjima. Uzorci liskuna dobijeni u Delhousiju postali
su moj izvorni materijal za istraivanje. U ovim uzorcima bili su esti ore-
oli sa velikim centrima, a takvi oreoli nisu pokazivali nenu prstenastu
strukturu kao oni sa centrom u vidu take. Savreni uranovi oreoli sa
jasno odreenim prstenovima bili su potrebni da se potvrdi pitanje
razliitih veliina prstenova oreola o kojima Doli izvetava. Proveo sam
mnogo dosadnih sati skenirajui razliite komade liskuna, ali su savreni
uranovi oreoli izmicali.
Kraj moje druge godine na Dordija Teu se primicao, kao i vreme za
odluku o mom programu za doktorsku tezu. Moje interesovanje za isti -
nom o starosti Zemlje bilo je jae nego ikad. Takoe sam bio ubeen da
radioaktivni oreoli mogu biti klju koji otvara tu istinu. Ali, predsednik
odeljenja za fiziku ostao je pri tome da istraivanje radioaktivnih oreola
nije prihvatljiva teza za moj doktorat, pa sam tako napustio Dordija
Te na kraju te akademske godine, i proveo leto 1964. nezavisno istrau-
jui oreole, koristei svoje fondove. (Na sreu, moja supruga se potpuno
sloila sa ovom odlukom.) Uteevina i pozajmice su nestajale, pa sam
na prolee zamenjivao nastavnika matematike na Vioj koli u Atalanti.
A, B, C i D oreoli
U dodatku uranovih (i torijumovih) oreola, Henderson je izvestio o 4
tipa, koje je jednostavno oznaio kao A, B, C i D oreole. U traganju za
savrenim uranovim oreolima, moja panja se usmerila na D oreole. Pod
mikroskopom, ovaj tip oreola video se kao ujednaeno obojeni kolut sa
mutnom periferijom. Imao je samo pola veliine potpuno razvijenog
uranovog oreola, a ipak je liio na uranov oreol u ranom stadijumu
razvoja, kada su vidljivi samo unutanji prstenovi. udio sam se to je
Henderson probno upuivao ovaj tip oreola na izotop radijuma koji ima
vreme poluraspada od oko 1600 godina. (Sl. 1.1 i 1.3 pokazuju gde se
ovaj izotop,
226
Ra, uklapa u uranov lanac raspada.) Za liskun u kojem je
naen D oreol mislilo se da je tako star, da bi sav originalni radijum tre-
bao da nestane; samo stabilni krajnji proizvod trebao bi da ostane u cen-
tru. Henderson je tvrdio da radioaktivnost u centru D oreola ne bi tre-
bala da postoji, da se "ugasila". Ipak, ni jedan nije pokazao da je to isti-
na, pa sam odluio da je to vredno da se istai. Ko zna? Moda je neka
nova informacija o starosti Zemlje prisutna u procesu.
Mali broj radioaktivnih atoma u centrima oreola znai malu stopu
emisije alfa estica - oekuje se samo par estica meseno iz centara ura-
novog oreola. Autoradiografija je jedina tehnika koja moe tano da
pokae odakle alfa estice potiu, pa je otud jedina tehnika koja moe da
odredi da li su centri oreola jo uvek radioaktivni. Autoradiografski
eksperimenti zahtevaju upotrebu posebne fotografske emulzije sposob-
ne da zabelei prolazak jedne alfa estice. Prvi korak bio je da iscepkam
uzorak liskuna tako da centri D oreola budu izloeni na povrini, ili vrlo
24 25
2. Stvorene stene
blizu nje. (Izabrani uzorak ponekad sadri uranove oreole, i jedan ili vie
A, B, ili C oreola.) Drugi korak je sipanje tankog sloja specijalne emulzi-
je na izloenu povrinu. Pod tim uslovima, skoro pola od svih alfa esti-
ca izbaenih iz razliitih centara oreola proi e kroz alfa osetljivu emul -
ziju, gde e ostaviti vrlo kratke tragove jonizovanih atoma. Kratki tragovi
ostae nevidljivi dok se emulzija ne razvije. Posle razvijanja, pojavljuju se
u vidu kratkih crnih tragova pod mikroskopom. Uzorci oreola pokriveni
emulzijom stavljaju se u zamrziva da bi se obezbedilo da siuni tragovi
ne ieznu u toku nekoliko sedmica skladitenja.
U poetnim eksperimentima, emulzija je esto skliznula sa uzorka u
toku procesa. Ovo klizanje unitilo je beleke izmeu emulzije i centara
oreola i onemoguilo saznavanje koliko ima alfa tragova iz centara oreo-
la, ako ih ima. Promenama u proceduri nestao je ovaj problem i uskoro
sam imao tehniku za ostanak tragova u toku eksperimenta.
Posle razvijanja emulzije, ponekad sam video nekoliko kratkih alfa
tragova kako zrae iz uranovog oreola i iz centara D oreola. Oekivao
sam tragove iz centara uranovog oreola, pa su tragovi iz D oreola bili
iznenaujui. Neto to je dugo smatrano za injenicu nije bilo istina:
centri D oreola nisu iezli (kasniji eksperimenti su jasno ukazivali da su
D oreoli samo uranovi oreoli u ranoj fazi razvoja, mada to nije neko
iznenaenje poto im je pojava skoro identina). Trebalo mi je mnogo
napora da doem do ovog zakljuka, ali u svetu nauke to ba i nije neko
otkrie. I izgledalo je da nema nikakve veze sa starou Zemlje.
Iako rezultati poetnih istraivanja nisu bili spektakularni, odluio sam
da ih predstavim na godinjem sastanku Amerike asocijacije nastavnika
fizike u Nju Jorku, januara 1965. Moja supruga me je ohrabrila da idem
na ovaj put, iako je to ispraznilo nae poslednje finansijske rezerve. Nova
saznanja za doktore C. L. i A. M. Trea (Thrash), uinila su da su postali
prvi sponzori mojih istraivanja sledeih godinu i po dana. To je bilo
teko vreme za nas, i moja istraivanja bi se sigurno zavrila bez njihove
pomoi.
Iezli oreoli dolaze na scenu
Neko vreme se inilo da su eksperimenti sa D oreolima vreni bez
nekog smisla. Kada se osvrnem, ini se da su to bili najvaniji eksperi-
menti koje sam napravio. Oni su stalno usmeravali moju panju na A, B
i C oreole. Bez tog usmerenja, sasvim je mogue da bi se moja istraiva -
nja uskoro prekinula. Vie od godinu dana smatrao sam A, B i C oreole
nevanim, nevrednim za istraivanje. Spolja gledano, izgledalo je da
autoradiografski eksperimenti nisu pokazali nita iznenaujue.
Nasuprot uranovim D oreolima, postojao je jedan mogui izuzetak, pot-
puno odsustvo alfa tragova iz A, B i C oreola posle razvijanja emulzije.
Ali, upravo ta opta neprisutnost je privukla moju panju, jer mi se ini-
lo da je radioaktivnost koja je stvarala ove oreole stvarno iezla! Setio
sam se da je Henderson opisao detaljno ove oreole razmatrajui iezlu
radioaktivnost u vezi sa njima. Zato sam ponovo poeo da paljivo
istraujem njegovu obradu.
Moja merenja razliitih veliina prstenova oreola potvrdila su zakljuak
njegovih testova, da A, B i C oreoli potiu od alfa radioaktivnosti iz tri
izotopa polonijuma. Ova tri izotopa -
210
Po,
214
Po i
218
Po, su delovi ura-
novog lanca raspada. To ne znai da su
210
Po,
214
Po i
218
Po obavezno
nastali iz urana, ali iz razloga koje emo uskoro razmotriti, Henderson je
mislio da je to tako. On je dao teoriju da su jednom u prolosti rastvori
koji su sadravali uran i sve njegove potomke, morali da teku kroz
siune pukotine, klivae, i kanale u liskunu. Pretpostavio je da pod tim
posebnim uslovima izotopi sigurno stvaraju razliite polonijumove ore-
ole, to bi se postepeno akumuliralo du putanje rastvora. Navodno bi
se posle odreenog vremena sakupio vei broj da bi oformio poloniju-
mov oreol.
Ranije je ovo objanjenje izgledalo tako verovatno da sam ga odmah
prihvatio i skoro izgubio interesovanje za A, B i C oreole. Ipak, poto su
eksperimenti sa emulzijom pokazali da je radioaktivnost iezla, pitao
sam se zato je iezla i poeo kritinije da razmiljam o
Hendersonovom objanjenju porekla. Slike 2.1 - 2.3 pokazuju idealizo-
vane trodimenzione oreole
210
Po,
214
Po i
218
Po.
Da li se Hendersonova hipoteza o sekundarnom poreklu poloniju-
movih prstenova moe testirati? On je sugerisao da je to mogue.
Njegovo uee u Kanadskoj odbrani u toku Drugog svetskog rata, i
skora smrt, spreila ga je da sam izvri testove. Poeo sam paljivije da
prouavam polonijumove oreole, a posebnu panju sam posvetio tome
zato je Henderson mislio da je neophodno objasniti polonijumove ore-
ole nekom vrstom sekundarnog mehanizma. Naravno! Razlog je ogrom-
na razlika u stopi raspada, ili prosean raspon ivota izmeu uranovih i
polonijumovih atoma. Svaka hipoteza predloena za poreklo poloniju-
movih oreola mora da uzme u obzir ovu razliku. U proseku, uranovi
atomi sada se raspadaju sporo - za 4,5 milijardi godina pola njih se ras-
padne. Nasuprot, tri izotopa odgovorna za poreklo polonijumovih ore-
ola,
210
Po,
214
Po i
218
Po, raspadaju se mnogo bre. Njihov kratak ivotni
26 27
vek predstavlja jedinstven problem u formulisanju zadovoljavajue
hipoteze o poreklu ovih oreola.
Pregled koji sledi, koji pokazuje koji tip radioaktivnosti se uklapa u
evolucioni model porekla nae planete, omoguie itaocu da bre shvati
znaaj ovih problema.
Moderna kosmologija i iezla radioaktivnost
Prema evolucionom scenariju Velikog praska, naa planeta je nastala
kao uarena, rastopljena sfera pre nekoliko milijardi godina. Kosmolozi
priznaju da je Veliki prasak, ako se dogodio, mogao da stvori samo
vodonik (H) i helijum (He), i da su najranije zvezde bile sastavljene samo
od ova dva najlaka elementa. Oni pretpostavljaju da su tei elementi, od
28 29
210
Po
(vreme poIuraspada
210
Po = 138,4 dana)
(vreme poIuraspada
210
Pb = 22 godine)
SIika 2.1 Popreni presek oreoIa
210
Po. IdeaIizovana trodimenziona iIus-
tracija
210
Po oreoIa dobijena Iistanjem oreoIa od centra. Svaki prsten
oreoIa identifikovan je kao odredeni izotop sa njegovom aIfa energijom
u MeV.
214
Po
(vreme poIuraspada
214
Po = 164 mikrosekunde)
(vreme poIuraspada
214
Pb = 26,8 minuta)
214
Po. IdeaIizovana trodimenzina iIus-
tracija oreoIa
214
Po dobijena Iistanjem oreoIa od centra. Svaki prsten
u MeV.
218
Po
(vreme poIuraspada
218
Po = 3 minuta)
218
Po. IdeaIizovana trodimenziona iIus-
tracija oreoIa
218
Po dobijena Iistanjem oreoIa od centra. Svaki prsten
u MeV.
kojih je Zemlja uglavnom sastavljena, nastala termonuklearnim reakcija-
ma (nukleosintezama) u uarenim unutranjostima razliitih zvezda.
Pretpostavlja se da su ti elementi izbaeni u svemir kada su kasnije te
zvezde eksplodirale kao supernove. Oni dalje veruju, da su se novosin-
tetisani elementi iz jedne ili vie supernova verovatno reakumulirali, i
oblikovali meuzvezdani oblak gasa. Pretpostavlja se da se jedan od ovih
oblaka kasnije kondenzovao i oblikovao prvobitno Sunce, a zatim i
zametke planeta naeg Sunevog sistema. Kosmolozi veruju da je pro-
teklo mnogo vremena izmeu nukleosinteze i oblikovanja prvobitne
Zemlje. Oni takoe veruju da odreeni tip radioaktivnosti moe otkriti
priblinu duinu ovog perioda.
Jasno, oni imaju viziju da se neki radioaktivni elementi, formirani nuk-
leosintezom, raspadaju tako sporo, da znaajni delovi poetnih koliina
opstaju do danas, na primer uran i torijum. Oni takoe veruju, da su tu
bili i drugi elementi iji je raspad dovoljno spor da u poetku budu
ugraeni u prvobitnu Zemlju, ali su se skoro potpuno raspali u toku
poslednjih nekoliko milijardi godina. Iezla prirodna radioaktivnost je
termin koji se koristi za ovu posebnu kategoriju radioaktivnih elemena-
ta. Naunici su marljivo tragali za iezlom prirodnom radioaktivnou u
razliitim stenama, jer su mislili da to moe dati gornju granicu vremen-
skog razmaka izmeu nukleosinteze i oblikovanja prvobitne Zemlje.
Poto su verovali da je ovaj razmak dug desetinama ili stotinama miliona
godina, tragali su u stenama Zemljine kore za nekim radioizotopom
dugakog vremena poluraspada (desetine ili stotine miliona godina).
Jedan izotop plutonijuma (ne treba ga meati sa polonijumom), sa vre-
menom poluraspada od 83 miliona godina, naen je i prihvaen kao ie-
zla prirodna radioaktivnost, jer se uklapa u scenario Velikog praska.
Moderni kosmolozi smatraju beskorisnim traganje za produktima
radioaktivnog raspada relativno kratkog vremena poluraspada, jer bi, sa
njihovog gledita, bilo nemogue da postoji takav dokaz iezle prirodne
radioaktivnosti.
Enigma polonijumovih oreola
Polonijumovi oreoli predstavljaju jedinstven izazov evolucionom
gleditu na istoriju Zemlje, jer se njihovo poreklo moe slediti direktno
iz odreenih poznatih izotopa, od kojih ni jedan nema dugako vreme
poluraspada. Slika 1.1 pokazuje da
210
Pb i
210
Bi, ija su vremena poluras-
pada 22 godine i 5 dana, vode beta raspadom u
210
Po, koji je alfa emiter
sa vremenom poluraspada od 138 dana. Poto beta raspad ne stvara obo-
jenost, to znai da radiocentar oreola
210
Po moe imati poetni sadraj
bilo kog od ova tri izotopa, pa bi se opet stvorio oreol
210
Po. Slika 1.1
pokazuje i da je oreol
214
Po mogao imati poetni sadraj beta emitera
214
Pb i
214
Bi, ija su vremena poluraspada oko 27 minuta i 20 minuta, ili
alfa emiter
214
Po ije je vreme poluraspada 164 mikrosekunde. Ovde
nema beta pretka za
218
Po, pa oreol
218
Po mora da potie od ovog izo-
topa ije je vreme poluraspada samo 3 minuta.
Jasno, svaki od ovih izotopa koji je mogao da se oformi u udaljenoj
supernovi, brzo bi se raspao. Ma koliko matali o tome, oni nikad nisu
mogli da preive navodno protekle eone pre nego to se oblikovala prvo-
bitna Zemlja. ak i u hipotetikoj situaciji, gde bismo zamislili da su
polonijumovi izotopi postojali u poetku prvobitne Zemlje, oni nikad ne
bi preiveli pretpostavljene stotine ili milione godina potrebne da se
njena povrina ohladi i kristalie u stene granitnog tipa. Ova konven-
cionalna geoloka teorija smatra da je nemogue da polonijum bude
prvobitni sastavni deo Zemljinih granitnih stena.
Ova nemogunost je motivisala Hendersona da pretpostavi sekun-
darno poreklo polonijuma iz urana. Henderson je klasifikovao poloniju-
move oreole kao iezle, samo u smislu da se polonijum u centrima ore-
ola ve raspao. On nije ni nagovestio da polonijumovi oreoli mogu pred-
stavljati iezlu prirodnu radioaktivnost, pa mi za godinu i po dana ova
mogunost nikad nije pala na pamet. Jednostavno sam pretpostavio da je
Hendersonova ideja o njihovom sekundarnom poreklu istinita, i da nema
druge mogunosti. Ipak, bila mi je zagonetna injenica da u veini slua-
jeva nije bilo vidljivog dokaza koncentracije urana blizu polonijumovih
oreola. Jo zagonetnije je bilo oekivati kako e razliiti polonijumovi
izotopi da se razdvoje i oforme razliite tipove oreola. Tehniki, razdva-
janje izotopa je veoma teko, jer imaju skoro isti hemijski sastav. Jo
neto me je muilo: Hendersonova teorija stvaranja polonijumovih ore-
ola primarnim ulaskom rastvora urana du siunih kanala i rascepa u
liskunu. Ipak, otkrio sam da su polonijumovi oreoli takoe bili vidljivi u
jasnim oblastima bez ovih oteenja. Obojenost koju sam oekivao da
vidim, ako je uran protekao kroz ove oblasti, bila je svuda odsutna. Bila
je to udna situacija. Da li je mogue da uran protekne kroz liskun a da
ne ostavi obojeni trag kao znak svog prolaska?
U to vreme otkrivena je posebna tehnika korienja kiseline, sposobna
da locira vrlo male koliine urana u liskunu. Primena ove tehnike u oblas-
tima liskuna blizu polonijumovih oreola, pokazala je samo koliine urana
u tragovima (nekoliko milionitih delova) koji postoje u svim uzorcima
30 31
liskuna - nije bilo koncentracije urana u ili blizu centara oreola u jasnim
oblastima. Svi moji pokuaji da potvrdim Hendersonovu hipotezu o
sekundarnom poreklu polonijumovih oreola su propali. Izgledalo je da
polonijumovi oreoli ne potiu od radioaktivnosti dobijene iz urana. Koja
druga mogunost ovde postoji? Skoro je zbunjujue imati reenje prob-
lema, a ne znati koji je problem u pitanju.
Polonijumovi oreoli: Revolucionarno novo tumaenje
Jednog prolenog popodneva 1965, prouavao sam neki tanki, provid-
ni presek liskuna pod mikroskopom, to je bio moj glavni zadatak te
godine. Zima je prolazila, pa sam tog dana premestio mikroskop u
dnevnu sobu. Popodnevno sunce koje je osvetljavalo prednje prozore
poboljalo je atmosferu za razmiljanje u odnosu na sobu u senci koja mi
je obino sluila kao laboratorija. Opet sam se zamislio nad poreklom
nekih lepo obojenih polonijumovih oreola. Suprotstavljena tvrenja koja
se tiu njihovog porekla i dalje su ih inila tajanstvenim. Prema evolu-
cionoj geologiji, prekambrijumski graniti koji sadre ove posebne oreole
postepeno su se kristalisali dok se uarena magma polako hladila u toku
dugih perioda. S druge strane, radioaktivnost koja stvara ove specijalne
radio-oreole ima tako kratko postojanje, da bi nestala davno pre nego to
bi uarena magma imala vremena da postepenim hlaenjem oformi
vrstu stenu. To je bila stvarna enigma. Da li u je ikad reiti?
Gledajui kroz mikroskop, primetio sam da je na dom bio tih - naa
buna deija trojka je zaspala. Pitao sam se ta bi mislili da su dovoljno
stari, da li moja istraivanja imaju smisla?
Nazad na posao. Opet sam zurei kroz mikroskop mogao jasno da
vidim polonijumove oreole u tankom preseku liskuna. U tom trenutku,
sledei stihovi iz Biblije proli su kroz moj um, pokrenuvi odmah neka
strana pitanja:
"Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova...
Jer On ree i postade, On zapovedi, i pokaza se." (Psalam 33,6.9)
Da li je mogue da graniti nisu kristalisali laganim hlaenjem magme? Da li je
mogue da Zemlja nije poela kao rastopljena sfera? Da li je mogue da hemijski ele-
menti nae planete uopte nisu rezultat nukleosinteze u nekoj udaljenoj supernovi,
nego da su stvoreni trenutno kada je Tvorac reju doveo planetu u postojanje? Da li
su polonijumovi oreoli nemi dokaz iezle prirodne radioaktivnosti? Da li je onda
vreme poluraspada
218
Po od samo tri minuta ustvari mera vremena proteklog od
stvaranja hemijskih elemenata do vremena kada je Bog stvorio granite?
Da li sam u svom traenju istine o starosti Zemlje otkrio dokaz o njenom trenut-
nom stvaranju? Da li su siuni polonijumovi oreoli otisci Bojih prstiju u Zemljinim
prvobitnim stenama? Mogu li prekambrijumski graniti da budu stvorene stene iz 1.
Knjige Mojsijeve?
Bio sam zapanjen ovim mislima. Bez sumnje, postoje trilioni poloniju-
movih oreola rasutih u prekambrijumskim granitima irom sveta. Ako je
svaki od njih dokaz za stvaranje, zavrtelo mi se u glavi koliko je ovaj
dokaz ogroman i prodoran! Kakav bi njegov efekat bio na radiometrij -
ske i geoloke proraune starosti Zemlje? Koliko on moe uticati na stav
naunika prema evoluciji? Postepeno sam shvatao strahovite posledice.
Stvaranje nasuprot evoluciji i starost Zemlje
Priznati evolucionisti veruju da objektivna nauna istraivanja koja
mogu da uklope brojne delove naunih podataka iz astronomije, geologi-
je i biologije stvaraju lep mozaik evolucije. Lepak koji spaja evolucioni
mozaik je princip uniformizma. Ovaj princip je u stvarnosti samo pret-
postavka da je kosmos, ukljuujui Zemlju i ivot na njoj, evoluirao do
njenog sadanjeg stanja kroz nepromenjeno delovanje poznatih fizikih
zakona. To je osnova svih radiometrijskih i geolokih metoda datiranja.
Bez toga, nema osnove za pretpostavku da je stopa radioaktivnog raspa-
da bila konstantna, niti za verovanje da je Zemlja milijardama godina
stara.
Nema ni osnove za geoloki uniformizam - pretpostavku da je sadanja
stopa akumulacije, raspadanja i erozije bila konstantna u istoriji Zemlje.
Napokon, i geolokim procesima upravljaju fiziki zakoni. Poto se vero-
dostojni nauni dokaz za trenutno stvaranje protivi principu uniformizma,
on je suprotan i geolokom uniformizmu. Tako se spoj svih vezanih delova
u evolucionom scenariju raskida, i mozaik se raspada.
Nigde ovo raspadanje nije oiglednije nego u oblasti vremena.
Nedvosmisleni dokaz za stvaranje obezvrednjuje sve aspekte teorije
evolucije jer ponitava osnovu za tehnike radioaktivnog datiranja koje
podravaju veliku starost Zemlje. Trenutno stvaranje granita obara neko-
liko milijardi godina Zemljine istorije na skoro nita. Poreenje na sl. 2.4
(a) i (b) pokazuje kako dokaz za stvaranje vri preformulaciju ili elimi-
naciju nekih veih dogaaja u evolucionom scenariju i drastino uma -
njuje vremenske intervale. Milijarde godina za koje se veruje da su
neophodne da Zemlja evoluira od neke nejasne mase, jednostavno nes-
taju kada se suoe sa takvim dokazom. Osnovni - vremenski element
potreban da se evolucija dogodi time je obezvreen.
32 33
Prvobitne i sekundarne stene
Ako veina evolucionog vremena iezne, onda je potreban drugi vre-
menski okvir za istoriju Zemlje. Koristei razna tvrenja, moe li opis
Stvaranja i globalnog Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve da obezbedi takav
okvir? Osnovne stene kontinenata, prekambrijumski graniti, bili bi
smeteni u prvobitno stvorene stene na naoj planeti. ta sa ogromnim
formacijama stena nataloenim delovanjem vode, koje sadre biljke, iv-
otinje i morske fosile? Evoluciona teorija tvrdi da je potrebno hiljade
miliona godina da se ove sedimentne stene akumuliraju, i jo milioni vie
da se prodube udni pejsai kao to je Kanjon Kolorado. Svi ovi zaklju-
ci zavise od geolokog uniformizma.
Ako je ta pretpostavka ispravna, onda moram da pitam: da li su velike
sedimentne formacije Zemljine kore rezultat jedinstvenog katastrofinog
dogaaja pre nego uniformnih procesa? Ako bi razliite premise bile
koritene, da li je mogue da sirovi rezultati iz geologije takoe mogu da
se uklope u okvir Zemljine istorije zasnovanom na konceptu stvaranja
koji ukljuuje katastrofizam?
Do ovakvih ideja sigurno ne bih doao 10 godina ranije. Priznajem,
moje interesovanje za ova istraivanja pokrenuta su nekim filozofskim
pitanjima veze izmeu Zemljine istorije i 1. Knjige Mojsijeve, ali sam
odluio da budem veran naunim dokazima bez obzira gde me odveli.
Ove nove ideje u vezi polonijumovih oreola trebale su da se suoe sa
naunim standardima. Jedina sigurna garancija da se predubeenja nee
uvui u moj rad, bila bi da prouim ovaj fenomen to je objektivnije
mogue i da objavim rezultate u poznatim naunim asopisima. Nauna
zajednica pokuava da se brani od predubeenja objavljivanjem rezulta-
ta eksperimenata u navedenoj literaturi. Tako bi moje podatke paljivo
pregledali istraivai iz mnogih disciplina, i svaka greka u metodologiji
ili principu bila bi primeena.
Ako su polonijumovi oreoli u granitu deo evolucionog razvoja Zemlje
od Velikog praska, oni moraju biti objanjivi na osnovu ustanovljenih fi -
zikih zakona, a njihovo poreklo moglo bi se traiti u dejstvima poznatih
hemijskih elemenata. Razmiljao sam, ak i ako ne uspem da otkrijem
injenice suprotne konvencionalnom objanjenju, moje sugestije o
nagloj kristalizaciji prekambrijumskog granita pruile bi priliku drugim
istraivaima da odgovore suprotnim dokazima, ako takvi postoje.
Da bi to bre dobio informativnu povratnu spregu, odluio sam da
piem do osnovnih detalja i tako dobijem kritika istraivanja. Dr. Robert
Pejd (Robert Page), tada direktor Naval Research Laboratorije u
34 35
SIika 2.4 ModeIi porekIa:
a) zasnovan na evoIuciji
b) zasnovan na stvaranju
Vaingtonu, sloio se da ljudi iz njegovog osoblja proue rukopis. Bili su
saglasni da ako se ove ideje objave u pristupanoj naunoj literaturi, one
"e sigurno doneti komentare i stroge analize... radi poboljanja". Bio
sam ohrabren da misterijom porekla polonijumovih oreola pokrenem
avanturu u nauci.
Prekambrijumski graniti - stvorene stene
Za probu, identifikovao sam prekambrijumske granite kao prvobitne
(to jest stvorene) stene, jer one: 1) sadre polonijumove oreole, 2) jesu
osnovne stene kontinenata, i 3) jesu liene fosila koje postoje u sedi-
mentnim stenama. Takvi graniti su grubo kristalizovane stene sastavljene
primarno od lako obojenih minerala, kvarca i feldspata, i manjih kolii-
na biotita i hornblende. Trebao sam da budem oprezan kada sam govo-
rio o granitima, jer geolozi esto koriste ovaj termin za razliite stene, od
kojih neke nisu sline prekambrijumskom granitu.
Bilo je zanimljivo saznati da je poreklo prekambrijumskih granita (u
daljem tekstu samo granit) decenijama sporna tema u geologiji. Jedna
kola geologa nagaa da su se graniti, naroito masivne formacije poz-
nate kao plutoniti, kristalizovali na velikim dubinama sporim hlaenjem
magme.
Druga kola smatra da graniti nastaju rekristalizacijom prethodno pos-
tojeih, duboko zatrpanih sedimentnih stena. U svakom sluaju, oba
gledita su prihvaena kao mogua objanjenja za razliite tipove grani-
ta. Jo uvek nema eksperimentalnog "standarda" kojim bismo prosudili
relativne prednosti ova dva gledita. Ne postoji direktan dokaz za obe
hipoteze, jer niko nije nikada posmatrao formiranje masivnih granitnih
plutonita. Niti su sedimentne stene, kao to su krenjak i pear, posma-
trane kako se pretvaraju u granit. Tako u praksi nema eksperimentalnog
dokaza koji bi nas primoravao da prihvatimo ova gledita kao tana.
Razmiljao sam da ako su polonijumovi oreoli u granitu bili prvobitni,
logino sledi da graniti takoe moraju biti prvobitni - oni moraju biti
Zemljine stvorene stene. Izgleda da kljuni test za ovu ideju zavisi od
odreivanja da li su polonijumovi oreoli bili sekundarno izvedeni iz
urana. Ako veoma iscrpno eksperimentisanje nije pokazalo sekundarno
poreklo ovih oreola, onda hipoteza o prvobitnosti ostaje netaknuta.
Istraivanje koje sam imao na umu zahtevalo bi veoma skupu modernu
laboratoriju. Moj dugotrajni cilj bio je da vodim temeljno istraivanje i
objavim rezultate u vodeim svetskim naunim asopisima. Ovo je
moda bio teak zadatak, zbog jakog evolucionog uticaja na ove
asopise. U leto 1965. moj cilj bio je da za kratko vreme stvorim
neophodno interesovanje za finansiranje daljeg rada.
Da li su polonijumovi oreoli otisci Bojih prstiju ostavljeni da identi-
fikuju stvorene stene na naoj planeti? Ovo pitanje dalo mi je pokre-
taku, motivacionu silu za istraivanja.
36 37
Pri kraju 1965, moja istraivanja polonijumovih oreola dala su neke
rezultate koji su mogli da budu objavljeni. Izgledalo je mudro poeti sa
drugom fazom mojih istraivanja, koja su se ticala zagonetnih, neuo-
biajeno velikih oreola. Poslao sam izvetaj u Applied Physics Letters,
asopis koji je poznat po brzom objavljivanju novih i interesantnih rezul-
tata u fizici. Uspeno je proao kritiku (proces ispitivanja da se vidi da li
je tekst dostojan za objavljivanje), i bio objavljen na poetku 1966. (vidi
Gentry 1966a u referencama).
Neslaganja u evolucionom mozaiku
Uskoro posle toga, poslao sam rezultate mojih eksperimenata na
polonijumovim oreolima istom asopisu. Pri kraju rukopisa, zakljuio
sam sledeom sugestijom o poreklu polonijumovih oreola:
"...Teko je pomiriti ove rezultate sa sadanjim kosmolokim teorijama,
koje zamiljaju dug vremenski period izmeu nukleosinteze i formi-
ranja (Zemljine) kore. Sugerie se da su ovi (polonijumovi) oreoli vie
u skladu sa kosmolokim modelom koji bi opisao trenutno stvaranje
Zemlje po nareenju."
Bio sam naivan kada sam mislio da neto ovako direktno moe proi
reviziju. I nije prolo. Urednik mi je poslao komentare. "x x x x" je zame-
na umesto odreenih urednikovih zapaanja:
"Autor se pojavljuje kao savreno sposoban tehniar koji ne razume ili
ne koristi nauni metod. On je posmatrao odreeni fenomen (oreole
sa nepravilnim prenicima), razmatrao je odreena objanjenja i odba-
cio ih. Da bih ilustrovao njegovu logiku, citirau pretposlednji para-
graf iz pisma: ...mnogi od ovih razliitih oreola ne mogu se opisati na
osnovu hidrotermalnog razvoja... i otud oni predstavljaju iezlu
prirodnu radioaktivnost sa gledita kosmologije. Proputajui da
razmisli o nekim drugim moguim reenjima, on zakljuuje da je
Zemlja oblikovana po trenutnom nareenju. Jednim udarcem, on
bezuslovno odbacuje sve decenijama paljivo sakupljene dokaze koji
su u potpunoj suprotnosti sa zakljukom njegovih zapaanja. On je
nedvosmisleno dobro upoznat sa otkriima moderne geohronologije.
Nauni pristup bio bi korienje svih ovih rezultata kao prednost, i
traenje uklapajueg objanjenja. Bez dugog objanjavanja lane
nauke, dopustite da jednostavno kaem da x x x x i ja mislimo da
razmiljanje pokazano u sadanjem obliku u rukopisu, nije vredno
objavljivanja. Eksperimentalna posmatranja, bez divljih pekulacija,
mogu dostojno biti objavljena u asopisu kao to je Nejer (Nature)."
Kada stavimo na stranu neuljudne komentare, tu je postojalo jedno
pozitivno zapaanje. Kritiar je priznao da moja istraivanja mogu biti
objavljena u dobro poznatom britanskom naunom asopisu Nature ako
se "divlja pekulacija", to jest ukazivanje na stvaranje, izbace iz rukopisa.
Ovo iskustvo mi je dalo dobru lekciju: moram da budem mnogo
oprezniji u izraavanju zakljuaka o polonijumovim oreolima da bi moji
rezultati bili objavljeni.
Novo povezivanje i bolje mogunosti istraivanja
Jasno je da moj rukopis mora biti prepravljen pre nego to ga poa ljem
u asopis Nature. Trebao sam jo vie eksperimenata da uradim. U meu-
vremenu, odluio sam da predstavim moje rezultate o polonijumovim
oreolima na godinjem sastanku Amerikog geofizikog udruenja u
Vaingtonu, u prolee 1966. Ovo je bio nacionalni skup kome su pris-
ustvovale hiljade naunika. Samo mali broj je uo moju prezentaciju.
Ipak, ova prilika je posluila da moje rezultate predstavim naunoj zajed-
nici na ogranien nain. to je jo vanije, ovu prezentaciju su u naj-
manju ruku uli ljudi sa Kolumbija Union Koleda, blizu Takoma Parka
u Merilendu. Bili su zainteresovani da se pridruim koledu i nastavim
svoja istraivanja. To se ostvarilo u junu 1966. Bila je to prijatna prome-
na. Dobijanje kvalitetnog mikroskopa za istraivanje i sloboda korien-
ja prednosti standardne laboratorije olakali su moja istraivanja. Podrka
svih naunika na fakultetu, naroito Dr. Dona Donsa (Don Jones), bilo
je veliko ohrabrenje.
Dodatni eksperimentalni rezultati uskoro su dobijeni. Njih sam ugra-
dio u prepravljeni rukopis koji je poslat u Nature. Izostavljanjem direk -
tnih povezivanja sa stvaranjem rukopis je uspeno proao recenziju i bio
38 39
3. Polonijumovi oreoli idu u tampu
objavljen na poetku 1967. (Gentry 1967). Koristei istu strategiju,
poslao sam drugi rukopis o oreolima u Earth and Planetary Science Letters,
meunarodni nauni asopis iz Amsterdama, i ovaj rukopis je takoe pri-
hvaen i objavljen pri kraju 1966. (Gentry 1966b).
Mada su istraivanja oreola zauzela veinu mog vremena, moje glavno
interesovanje za starost Zemlje vodilo me ka uvodnim istraivanjima
odreivanja starosti fosila pomou ugljenika C-14. Zapravo, na poetku
1965. moju panju je skrenuo izvetaj u Nature koji se odnosi na mogue
poveanje C-14 u atmosferi, kao posledica eksplozije meteora u
Tunguski, 1908. u Rusiji. Moja istraivanja ove teme sumirana su u
rukopisu koji sam poslao u Nature. Rukopis je proao recenziju, i bio
objavljen u septembru 1966. (Gentry 1966c).
Produeni pregled recenzije i sukob
Shvatio sam da moj izvetaj 1967. u asopisu Nature o polonijumovim
oreolima u oima mojih kolega naunika nije postavio pitanje njihovog
porekla. Radi tanijeg testiranja da li polonijumovi oreoli imaju sekun-
darno poreklo, bio mi je potreban metod za otkrivanje da li je rastvor
urana ikad proao kroz uzorak liskuna. Novootkrivena tehnika uinila je
moguom ovu obradu. Zasnovana je na injenici da kada se atom raspa-
da alfa emisijom, on ostavlja vrlo siuno oteenje, brazdu, kada se jez-
gro atoma trgne u liskunu. Kada graviramo liskun kiselinom, ove sitne
brazde mogu se dovoljno uveati da postanu vidljive pod mikroskopom.
Tako, rastvor urana koji bi mogao da snabdeva radioaktivne poloniju-
move oreole u liskunu mora takoe da stvori brojne dodatne brazde
oteenja prolaskom radioaktivnih atoma koji se raspadaju. Svi primerci
liskuna imaju u pozadini guste brazde oteenja od tragova urana. Po
ovoj osnovi, uzorci liskuna koji sadre polonijumove oreole imae veu
gustinu brazdi oteenja nego susedne oblasti koje nemaju polonijumove
oreole. Duga serija eksperimenata nije pokazala razliku u gustini brazdi
oteenja izmeu dva uzorka. Ovi eksperimenti dali su dokaz protiv
sekundarnog porekla polonijumovih oreola u liskunu.
Napisao sam ove nove rezultate i poslao u asopis Science, asopis sa
istaknutim ugledom u svim naunim disciplinama. Moja prva skica
poslata u maju 1967. bila je usmerena na eksperimentalne rezultate i
malo je ukazivala na neke zakljuke. Kao i obino, dvoje anonimnih
recenzenata izabere se za recenziju rukopisa. Recenzent A je prihvatio
rukopis. Recenzent B traio je vie objanjenja odakle potiu poloniju-
movi oreoli. Moj prepravljeni rukopis bio je odreeniji, jer sam ukazao
da
"eksperimentalni dokazi ukazuju da sadraj polonijumovih oreola ima
specifine alfa emitere odgovorne za ove oreole (ili je mogue da ih u
odreenim sluajevima uzrokuju pretee beta raspada olova), u vreme
kada se liskun kristalisao, pa tako ovi oreoli predstavljaju iezlu
radioaktivnost."
Recenzent B je stavio prigovor na ovo tvrenje, rekavi da sam pred-
loio "vrlo slab i protivrean argument", i da rukopis ne moe biti prih-
vaen. Ipak, poto ovaj recenzent nije kritikovao eksperimentalne
podatke, imao sam mogunost da traim dalje razmatranje. Posle diskusi-
ja u uredu izdavaa, prihvaeno je da se rukopis prepravi i da razliiti
recenzenti (C i D) budu izabrani.
U mojoj sledeoj prepravci, izbegao sam direktne suoavajue citate o
polonijumovim oreolima u odnosu na konvencionalni stav o istoriji
Zemlje. Umesto toga, dao sam zakljuke u vidu serije pitanja. Posle
nekog oklevanja, recenzent C je prihvatio prepravljen rukopis. Nadao
sam se da e i recenzent D uiniti tako.
Uskoro sam dobio jo jedno pismo iz kancelarije urednika, gde se kae
da je recenzent D potegao neka ozbiljna pitanja na koja treba odgovoriti
pre no to lanak bude mogao da se objavi. Recenzent D dao je neka
dublja zapaanja o moguim znaenjima mojih rezultata: Da li oni
ukazuju na korenito razliiti model porekla Zemlje? Evo dela te kritike:
"Dentri predlae u ovom i u ranijim radovima da je iezla radioak-
tivnost odgovorna za oreole iji su roditelji polonijum i (ili) izotopi
olova, iji je vreme poluraspada izmeu 3 minuta i 21 godine. Jasno je
da on misli da iezla prirodna radioaktivnost, po njegovom tvre nju,
ukljuuje polonijumove oreole koji sadre specifine alfa emitere
odgovorne za ove oreole (ili mogue u odreenim sluajevima uzroko-
vane preteama beta raspada olova) u vreme kada se liskun kristalizo-
vao, i da nije jasno kako se postojanje radioaktivnosti kratkog vreme-
na poluraspada moe pomiriti sa sadanjim kosmolokim teorijama
koje ukljuuju veliki vremenski raspon izmeu nukleosinteze i formi-
ranja kore. Da li to znai da on ukazuje da su sadanje kosmoloke (i
geoloke) teorije moda toliko pogrene, da su se svi dogaaji od
galaktikih, ili ak protosolarnih, preko nukleosinteze do razvijanja
kristalnih minerala stena mogli dogoditi za nekoliko minuta?"
40 41
Naravno, odgovor je: Da! Bilo je zahvalno videti da eksperimentalni
podaci govore tako jasno da se zakljiak da su polonijumovi oreoli iez -
la radioaktivnost nije mogao zaobii. Slika 2.4a ilustruje evoluciono
znaenje iezle prirodne radioaktivnosti, a slika 2.4b ilustruje zakljuke
o stvaranju polonijumovih oreola kao iezle prirodne radioaktivnosti.
Uprkos suprotnim dokazima, recenzent D je zakljuio da Hendersonov
model sekundarnog razvoja polonijumovih oreola mora nekako biti
taan. Sadraj njegovih komentara inio je uzaludnim dalje razmatranje
rukopisa. Ipak, jedan aspekt njegovog odgovora primorao me je da nas-
tavim.
Retko prekreno pravilo procesa recenzije je da naunici koji slue kao
recenzenti ostaju nepoznati autoru koji je dostavio rukopis. Ali, ovaj kri-
tiar je traio od urednika da mi da njegovo ime i adresu. Po reima ured-
nika, ak me je pozvao da s njim direktno kontaktiram. Ohrabren nje-
govom otvorenou, odmah sam mu telefonirao.
Ve kod prvog razgovora, pitao me za miljenje o zakljucima u vezi
polonijumovih oreola u granitima. Tako direktno pitanje zasluuje direk-
tan odgovor. Odgovorio sam da izgledaju kao dokaz za stvaranje. Na
moje iznenaenje, on nije spustio slualicu. Umesto toga, svetski priznati
autoritet iz radiometrijskog datiranja nastavio je da me obasipa reskim
pitanjima u toku sledeih sat vremena. Na kraju razgovora imao je
dovoljno utisaka o dokazu, pa je ukazao da e drugi eksperimenti
omoguiti da dalje obradi zakljuke mog rada. Ovi dodatni eksperimen-
ti zahtevali su istraivaku opremu nedostupnu na Kolumbija Union
Koledu.
Poetni eksperimenti u Ouk Ridu
Potraga za neophodnom opremom vodila me da se raspitam u Ouk
Rid laboratoriji (Oak Ridge National Laboratory) u Tenesiju.
Godinama pre toga, dok sam bio u Atlanti, naunik koji je deo osoblja,
Roder Neidig (Roger V. Neidigh), ljubazno mi je pomagao da obavim
neke eksperimente u ovom istaknutom istraivakom kompleksu. Bio
sam ponovo krajnje srean to se drugi naunik iz Laboratorije, Don
Bojl (John W. Boyle), lino zainteresovao da ugovori dodatne potrebne
eksperimente. Bez njegove srdane i korisne saradnje oni ne bi bili obav -
ljeni.
Sa rezultatima ovih novih eksperimenata i preraenim rukopisom u
ruci, posetio sam recenzenta D u njegovoj laboratoriji. Ovaj kolega
potenog uma iscrpno je prouio nove rezultate i zakljuio da su poloni-
jumovi oreoli u granitima mnogo sloeniji nego to je isprva mislio.
Nedostatak dokaza koji bi podrali hipotezu da oni potiu od nekog
sekundarnog izvora urana ga je zamislio. Pokazao je volju da razmotri
ovaj prepravljeni rukopis za izdavanje, gde nije spomenuta mogunost da
polonijumovi oreoli mogu poticati od prvobitnog polonijuma. Ovaj
izvetaj, Analiza fosilnog alfa - uzmaka razliitih radioaktivnih oreola je posle
toga objavljen 14. 06. 1968. u asopisu Science (Gentry 1968).
Poziv da se pridruim Dravnoj laboratoriji
Kao dodatak mojim istraivanjima na polonijumovim oreolima nas-
tavio sam da prouavam i neke neobine tipove poznate kao patuljasti i
gigantski oreoli. Njihova retkost i neuobiajena veliina ukazuje da mogu
poticati od nepoznatog tipa radioaktivnosti. Pri kraju 1968., Komisija za
atomsku energiju SAD (AEC) prva je bila upoznata sa mojim istraiva -
njima na patuljastim i gigantskim oreolima, tako to sam kontaktirao sa
tadanjim predsednikom AEC. Posledica je bila ponuda da vodim semi-
nar o mojim istraivanjima na Lawrence Radiation Laboratory (sada
Lawrence Berkeley Laboratory), i na Oak Ridge National Laboratory
(ORNL). Obe laboratorije bile su meu nekoliko u svetu koje su tada
pokrenule istraivanja supertekih elemenata, hemijskih elemenata sa
atomskom teinom veom od bilo koje prethodno otkrivene u prirodi.
Poto su patuljasti i gigantski oreoli izgledali kao dokaz nepoznate
radioaktivnosti, pozvan sam da se pridruim ORNL kao gost-naunik u
traganju za supertekim elementima. Ova jednogodinja prilika, koja se
produila na 13 godina, veoma je ubrzala moja istraivanja.
Pre dolaska u ORNL, AEC su poslali pisma gde su me predstavili i
omoguili mi da posetim dva poznata sovjetska naunika koji su tragali
za supertekim elementima. Moje putovanje u SSSR u prolee 1969.
ukljuivalo je posetu Moskvi i Dubni, gde je smetena sovjetska nuklear-
na laboratorija slina kao ORNL.
Moj premetaj u ORNL dogodio se u julu 1969. Pre poetka 1970.,
dovrio sam seriju novih eksperimenata na gigantskim oreolima koristei
tamo dostupne usavrene naune instrumente. Rukopis sa detaljnim
rezultatima bio je spreman za objavljivanje. Posle prolaska kroz stan-
dardnu unutranju recenziju u ORNL, dostavljen je u Science. Sa manjim
prepravkama ovaj izvetaj je objavljen u avgustu 1970. kao "Gigantski
radioaktivni oreoli: pokazatelji nepoznate alfa - radioaktivnosti?"
(Gentry 1970) Istraeno je osam moguih objanjenja porekla gigantskih
oreola, ali u to vreme ni jedan nije prepoznat kao konano reenje,
42 43
ukljuujui i superteke elemente. Poreklo gigantskih oreola ostalo je
zagonetno i to me je zainteresovalo da ih istraujem.
Traganje za oreolima u stenama sa Meseca
Kada sam stupio u ORNL kao gost-naunik, uputio sam predlog u
NASA-u (National Aeronautics and Space Administration) da traim
oreole u stenama koje je doneo sa Meseca Apolo 11. Ovaj predlog
NASA je prihvatila, pa sam tragao po tankim presecima tada dostupnih
stena sa Meseca. Nisam naao oreole. Ovo nije iznenaujue kada
znamo da minerala koji sadre oreole u stenama na Zemlji nema na ste-
nama koje je doneo Apolo. Veina ovih stena sa Meseca je ponovo
kristalisano kada je udar meteora proizveo rastapanje materijala. Svaki
oreol, ako je i postojao, bio bi uniten u ovom procesu. Moj izvetaj sa
ovih istraivanja objavljen je u saetku radova sa Druge lunarne naune kon-
ferencije (Gentry 1971a).
Analize polonijumovih oreola
Iste usavrene analitike tehnike za prouavanje gigantskih oreola pri-
lagoene su prouavanju polonijumovih oreola. Veina mojih ranijih
prouavanja polonijumovih oreola ukljuivala je optiki mikroskop u
kombinaciji sa hemijskim graviranjem i tehnikama neutronskog zraen-
ja. Ovi postupci bili su korisni da se pokae da je uran potpuno odsutan
oko polonijumovih oreola, ali nisu mogli da otkriju sastav centara oreo-
la. Opremom dostupnom u ORNL, analizirao sam centre oreola, siune
mrlje gde su radioaktivni oreoli na poetku zatvoreni. Koristei mnot-
vo naprednih spektrometrijskih tehnika, otkrio sam da radiocentri
polonijumovih oreola sadre sastav hemijskog elementa olova, koji je
razliit od svih ranije poznatih. Ovaj novi tip olova, dosta obogaen izo-
topom
206
Pb, nije se mogao pripisati raspadu urana, ve je bio upravo
ono to se oekuje u raspadu polonijuma u centru oreola. Ovi eksperi-
mentalni rezultati, zajedno sa drugim dobijenim na zagonetnim patuljas-
tim oreolima, dali su osnovu izvetaja objavljenog u asopisu Science 1971
(Gentry 1971b).
Oekivao sam da e otkrie ovog novog tipa olova u radiocentrima
polonijumovog oreola privui vie panje mom radu na polonijumovim
oreolima nego raniji izvetaji. Dokaz da se to dogodilo doao je 1972.,
kada sam primio poziv da napien lanak sa pregledom radioaktivnih
oreola za asopis Annual Review of Nuclear Science (ARNS). lanak je bio
objavljen u izdanju 1973 (Gentry 1973). Moj ARNS lanak ukratko je
razmatrao: 1) ogranienja standardnih argumenata korienih da se
uspostavi uniformna stopa radioaktivnog raspada u toku geolokog vre-
mena, 2) osobine brojnih neobinih tipova radioaktivnih oreola (patu -
ljastih i gigantskih oreola) ije se poreklo jo uvek istrauje, i 3) dokazi za
postojanje prvobitnih polonijumovih oreola opisujui rezultate mojih
nedavnih eksperimenata u Ouk Ridu. U tom lanku opet sam skrenuo
panju na zakljuke u vezi njihovog postojanja:
"Sada je razlog razliitih pokuaja da se polonijumovim oreolima pripi -
e neka vrsta sekundarnog procesa savim jasan; vremena poluraspada
ovih polonijumovih oreola su suvie kratka da bi se uskladili sa
laganom stopom hlaenja magme stena sa sadrajem polonijuma, kao
to su graniti (t
1/2
= 3 min za
218
Po)" (Gentry 1973, 356).
Nova teorija o poreklu polonijumovih oreola
U vreme dok sam pripremao lanak za ARNS, kolega koji se privatno
interesovao za moj rad predloio je alternativno objanjenje poloniju-
movih oreola. On je razmiljao da neka retka (izomerika) forma
radioaktivnosti moe biti izvor polonijuma. Moje kolege i ja koristili smo
mnotvo spektrometrijskih tehnika da istraimo ovu mogunost, ali
nismo nali ekperimentalni dokaz kao podrku. U petom poglavlju citi-
rani su rezultati uglednih nuklearnih fiziara koji su kasnije iskljuili
hipotezu izomera na osnovu njihovih teoretskih prouavanja. Nai rezul-
tati su objavljeni u asopisu Nature, u avgustu 1973. (Gentry et al. 1973).
Sledei citat iz izvetaja pokazuje da je panja bila usmerena na zakljuke
o polonijumovim oreolima iz prekambrijumskih granita:
"...Direktan pokuaj reenja porekla ovih polonijumovih oreola pret-
postavljanjem da je polonijum bio ubaen u sastav oreola u vreme
kristalizacije minerala domaina susree se sa otrim geolokim prob-
lemima: vreme poluraspada izotopa polonijuma (t
1/2
= 3 min za
218
Po)
je prekratko da bi dozvolilo bilo ta drugo osim nagle kristalizacije minerala, to
je suprotno prihvaenim teorijama brzine hlaenja magme." (Gentry et al. 1973,
282 - naglasak je moj)
Ukazivanje na naglu sintezu Zemljinih osnovnih stena bilo je kao
mahanje crvenom zastavom ispred nekih mojih kolega. Ovakva izjava
izazivala je naunike da opovrgnu moje rezultate ako se to moe uiniti.
44 45
Primedbe su opovrgnute
Iako je eksperimentalni rad u ovom izvetaju u asopisu Nature bio
sporedan, tri naunika su se spremala da opovrgnu moje rezultate o
polonijumovim oreolima u granitima. Njihov izvetaj objavljen je 22. 06.
1973. u asopisu Science (Moazed et al. 1973). Sledei citat pokazuje priro-
du njihovih primedbi:
"Objavljujemo rezultate serije merenja na polonijumovim oreolima.
Naa merenja ne podravaju hipoteze o polonijumovim oreolima. Ne
moemo potpuno da iskljuimo postojanje polonijumovih oreola, ali
se ini da ne postoji dokaz koji zahteva, ili vrsto ukazuje na njihovo
postojanje. Vrlo rano je shvaeno da e njihovo postojanje uzrokovati oigledno
nereive geoloke probleme, poto je duina vremena poluraspada ovog polonijuma
par minuta. Polonijumovi oreoli zahtevaju da polonijumovi atomi
postanu sastavni deo sadraja u minutima formiranja polonijuma, a
time bi za kratko vreme iezli iz roditeljske mase urana, pa njihova
prisutnost ili lokacija bi nestale." (Moazed et al. 1973, 1272)
Problem je doao u centar panje. Ovi naunici su videli da poloniju-
movi oreoli u granitu predstavljaju "oigledno nereive geoloke prob-
leme" konvencionalnom gleditu na istoriju Zemlje. Da bi zatitili svoje
gledite, sugeriu da polonijumovi oreoli moda i ne postoje, tvrdei da
oni mogu biti samo uranovi oreoli.
Kasnijom kritikom mog rada "Misterija radio-oreola" u asopisu
Research Communications Network, veto su zapazili uzaludnost njihovih
napora da izbace polonijumove oreole iz granita:
"Do danas je postojao samo jedan pokuaj da se ospori Dentrijeva
identifikacija polonijumovih oreola. Pokazalo se da je bolje da taj izve-
taj nikad nije ni napisan, jer su autori vie bili podstaknuti brigom da
e polonijumovi oreoli uzrokovati oigledno nereive geoloke prob-
leme nego razmiljanjem o dokazima..." (Talbott 1977, 6 - naglasak je
njegov).
Pripremajui odgovor na izvetaj Moazed et al., mesecima sam
prouavao oreole urana i polonijuma u liskunu i u drugom mineralu, flu-
oritu. Katalog radio-oreola pokazuje raznovrsnost ovih oreola. Fluorit se
ponekad nalazi pored liskuna u takozvanim granitnim pegmatitima -
oblastima u granitu gde kristali razliitih minerala mogu biti vrlo veliki
(dugi nekoliko desetina centimetara na odreenim mestima). Poloni -
jumovi oreoli su stvarno identini svojim kopijama u liskunu. Ponekad se
nalaze du siunih pukotina i rascepa, a ponekad u oblastima bez
oteenja minerala. Polonijumovi oreoli u fluoritu, u oblastima bez
oteenja su znaajni, jer ovaj mineral ne pokazuje savrenu cepljivost
kao liskun. Poto nema rascepa kroz koji bi rastvor urana protekao da
razlista kristale fluorita, to iskljuuje mogunost da polonijumovi oreoli
u oteenim oblastima mogu poticati od sekundarne radioaktivnosti ura-
novih potomaka. Isti zakljuak doneen je ranije u ovom poglavlju kada
je istraivano poreklo polonijumovih oreola u liskunu korienjem tehni-
ka alfa uzmaka.
Brojne nove eksperimentalne tehnike ugraene su u moj odgovor na
izvetaj Moazed et al. 1973. Razliitost eksperimentalnih rezultata dobi-
jenih akceleratorom estica i skeniranjem elektronskim mikroskopom
opremljenim fluorescentnim x-zracima, dala je osnovu za nedvosmisleno
identifikovanje tri razliita tipa polonijumovih oreola u granitima.
Razradio sam novi standard za merenje veliine oreola da bih pokazao
da se polonijumovi oreoli lako mogu razdvojiti od uranovih oreola po
njihovoj strukturi prstena. Analize elektronski pobuenih fluorescentnih
x-zraka odabranih uranovih i polonijumovih centara oreola potvrdila je
ovu razliku: centri uranovih oreola pokazuju znaajne koliine urana i
samo malu koliinu olova, dok centri polonijumovih oreola pokazuju
samo olovo.
Dostavio sam rukopis detaljnih rezultata ovih eksperimenata u asopis
Science. Posle nekih ispravki, objavljen je u aprilu 1974. (Gentry 1974).
On sadri sledea tvrenja o alternativnom okviru istorije Zemlje:
"... Takoe je jasno da Po oreoli stoje kao suprotnost sadanjim vie -
njima Zemljine istorije.
... Sledea neophodna posledica je da takvi Po oreoli mogu biti oform -
ljeni samo ako stena domain potpadne pod naglu kristalizaciju, to
prua neizmerne tekoe, po mojoj proceni, oekivanju objanjenja
ovih oreola sada poznatim fizikim zakonima... (Gentry 1974, 62)
... Pitanje je mogu li oni (Po oreoli) biti objanjeni do sada prihvae nim
kosmolokim i geolokim konceptima koji se tiu porekla i razvoja
Zemlje?" (Gentry 1974, 66)
Ove zakljuke sam jasno izneo, i tako izazvao moje kolege naunike da
provere dokaz. Ipak, niko nije uzvratio na ovaj izvetaj.
Spektakularan oreol
U toku rutinskog ispitivanja uzorka liskuna iz rudnika Srebrni krater
blizu Faraday Township u Ontariju, Kanada, otkrio sam najneobiniji
uzorak oreola
210
Po. U vie od 100.000 oreola koje sam ispitao pod
46 47
mikroskopom, nijedan nije ni blizu bio slian spojenim krunim uzorci-
ma "oreol naoara" (prikazan je na slici 3.1). Oblik ovih posebnih oreo-
la je potpuno razliit od svih poznatih kristalizovanih uzoraka koji daju
otre ivice. Nijedan mineral ne kristalie u krugovima, ali iz nekih razlo-
ga radiocentri "oreola naoara" to ine. Po svojoj pojavi, oni su krunski
dragulj meu oreolima. Ako jedan ili mala grupa polonijumovih oreola
prkosi objanjenju konvencionalnim naunim principima, jasno je da
zamreni oblik polonijumovih oreola u "oreol naoarima" moe samo
dalje da zamrsi problem objanjenja. Zbog njihove posebne vrednosti,
koritene su razliite analitike tehnike u iscrpnim prouavanjima ovih
posebnih primeraka oreola.
Eksperimentalni rezultati ovih jedinstvenih oreola, dobijeni u saradnji
sa nekolicinom mojih kolega, prvi put su predati za objavljivanje u
asopis Geophysical Research Letters, u prolee 1974. U ovom rukopisu dao
sam nekoliko jasnih zapaanja o ogranienjima, na koje polonijumovi
oreoli navode, u odnosu na kosmoloke teorije. Jedan kritiar je pre-
poruio da rukopis bude odbaen, dok je drugi preporuio da se objavi.
Pismo je sadralo zapanjujui komentar da je eksperimentalne rezultate
"...zaista nemogue razumeti u odnosu na poznatu nuklearnu fiziku i geohemiju."
Uprkos ovoj oceni, urednik je odbacio i rukopis i prepravljenu verziju.
Izgledalo je uzaludno pritiskati dalje ovaj asopis, pa sam ponovo
prepravio rukopis, sa smanjenim naglaskom na kosmoloke posledice
polonijumovih oreola, i poslao ih u asopis Nature. Ovaj put je proao
kritiku i bio objavljen 13. decembra 1974. Dole navedene tvrdnje
pokazuju kako izvetaj usmerava panju na zakljuke o vezi poloniju-
movih oreola i nagle sinteze prekambrijumskih stena:
"Polonijumovi radio-oreoli nalaze se udaljeni i nisu uestali (ukupno
oko 10
15
- 10
20
) u prekambrijumskim stenama, ali njihovo prisustvo do
sada prkosi zadovoljavajuem reenju zasnovanom na prihvaenim
nukleo-kosmo-geohemijskim teorijama. Da li Po oreoli ukazuju da je
nepoznati proces delovao u toku perioda oblikovanja Zemlje? Da li je
mogue da Po oreoli u prekambrijumskim stenama predstavljaju ie-
zlu prirodnu radioaktivnost i da zato imaju kosmoloki znaaj?"
(Gentry et al. 1974, 564)
Poslednje poglavlje naglaava da kada poveem polonijumove oreole u
granitima sa iezlom prirodnom radioaktivnou, naunici razumeju da
to ukazuje da je samo nekoliko minuta proteklo od formiranja do
ovravanja Zemlje. Kao to slika 2.4b ilustruje, jedina "nukleosinteza"
koja ovo moe da uini je "nukleogeneza" koju je pokrenuo Stvoritelj,
trenutnim stvaranjem Zemlje.
Ovaj izvetaj nije ostao nezapaen. Profesor J. H. Fremlin, vodei
engleski radiofiziar, u pismu asopisu Nature, vaskrsao je ideju da su
polonijumovi oreoli u granitima sekundarno izvedeni od urana, ali nije
dao nove podatke da bi podrao svoje sugestije (Fremlin 1975). tavie,
bio je sklon da ne zapazi mnoge moje objavljene dokaze koji pokazuju
da polonijumovi oreoli u granitima imaju poreklo nezavisno od urana.
Godinama ranije, shvatio sam da bi ovo moglo da se protegne u
nedogled dok ne naem polonijumove oreole koji imaju oigledno
sekundarno poreklo i pokaem koliko se razlikuju od polonijumovih
oreola u granitima. Moje traganje bilo je uspeno i rezultati toliko pri-
menljivi na pitanje porekla polonijumovih oreola u granitima da sam ih
kratko spomenuo u odgovoru na Fremlinovo pismo (Gentry 1975).
Na alost, neke kolege su previdele ove nove podatke sledee godine
kada su pretpostavili sekundarno poreklo polonijumovih oreola u gran-
itima (Meier i Hecker 1976). Njihov previd je razumljiviji nego to je to
sluaj sa drugima (Hashemi-Nezhad et al. 1979) koji su kasnije prevideli
ceo izvetaj sa novim podacima objavljen 1976. (Gentry et al. 1976a).
Kao to pokazuje sledee poglavlje, taj izvetaj iz 1976. opisuje gde su
otkriveni sekundarni polonijumovi oreoli i kako su sutinski razliiti od
48 49
SIika 3.1 SpektakuIarni oreoI u Iiskunu iz rudnika Srebrni krater
(uvecanje x300)
polonijumovih oreola u granitima. Dokaz u ovom izvetaju direktno je u
suprotnosti sa idejom sekundarnog porekla polonijumovih oreola u
granitima. Ali, mi emo kasnije videti da neki naunici jo uvek teko pri-
hvataju ovaj zakljuak.
Tokom ranih sedamdesetih, poeo sam da razmiljam gde se mogu
oformiti sekundarni polonijumovi oreoli, shvatajui da to prvenstveno
zahteva obilje urana da bi se dobili sekundarni polonijumovi atomi. Koja
god je supstanca domain, ona mora da dopusti naglo kretanje ovih
atoma, inae bi se zbog kratkog vremena poluraspada svi raspali pre
nego to bi bili zarobljeni. Naravno, ak i u matriksu gde polonijumovi
atomi mogu slobodno da se kreu, moraju takoe postojati mikroskop-
ska mesta gde bi polonijum bio sakupljen da bi oformio oreole. Da
zakljuim, traio sam geoloki uzorak koji: 1) ima dosta urana, 2) moe
da dopusti brzo kretanje sekundarnih polonijumovih atoma, i 3) sadri
mesta mikroskopske veliine za zarobljavanje ovih polonijumovih
atoma.
Uran u ugljenisanom drvetu
Ovi posebni zahtevi podsetili su me na radioaktivnost u drvetu o kojoj
sam uo nekoliko godina ranije (Jedwab 1966). Dalja provera otkrila je
da se komadi drveta delimino ugljeniu, neki ak veliine panjeva, a
naeni su u odreenim rudnicima urana u zapadnim dravama. Rudnici
su smeteni u sedimentnim naslagama bogatim uranom, u oblasti geolo-
ki poznatoj kao visoravan Kolorado. Ranije mikroskopske studije tankih
preseka ovih uzoraka pokazali su oreole, formirane oko mesta bogatih
uranom. Dokazi su ukazivali da je drvo bilo natopljeno vodom, u elati-
noznim uslovima u nekom ranijem periodu Zemljine istorije. U to
vreme, rastvori bogati uranom proli su kroz drvo, to je dopustilo aku-
mulaciju urana u odreenim mestima koja su sklona ovom elementu.
Zatim su se oformili sekundarni oreoli oko ovih uranovih centara.
50 51
4. Sekundarni polonijumovi oreoli pot-
piruju sukob
Ranije studije bile su intrigantne. Ako ovi uzorci ugljenisanog drveta
sadre mikroskopska mesta koja su zarobila uran, mogue je da su druga
mesta zarobila polonijum. Uzorci ugljenisanog drveta naeni su u broj -
nim rudnicima urana, ali su bili retki. Neki rudnici bili su sada zatvoreni.
Sakupiti takve uzorke bio bi teak i mukotrpan zadatak. Na sreu, ipak
sam nabavio razliite komade ugljenisanog drveta od kolege koji je rani-
je sakupljao uzorke iz rudnika za svoja istraivanja (Breger 1974).
inilo mi se tada, bez obzira da li ovi uzorci sadre ili ne sadre sekun-
darne polonijumove oreole, oni mogu sadrati vane podatke o starosti
Zemlje i globalnom Potopu. Da biste razumeli moje tadanje misli,
kratko u vam opisati neke razliite tipove stena i njihovu istoriju.
Poreklo sedimentnih stena
Naunici se slau da su sedimentne stene prvobitno rezultat prenoen-
ja i taloenja putem vode, vetra ili leda. Mnoge sedimentne (ili sekun-
darne) stene kao to su glina, pear i krenjak, esto sadre fosilne
ostatke biljaka i ivotinja iz kopnene i morske sredine. Prekambrijumski
graniti, koji su jedan tip kristalastih stena, ne sadre fosile.
Dok postoji opta saglasnost ta su sedimentne stene, razlikuju se
gledita koliko brzo i pod kakvim uslovima su zapravo nastale. Evoluciono
gledite, zasnovano na geolokom uniformizmu, je da se one obino formi-
raju lagano u toku stotina hiljada ili miliona godina, geolokim procesi-
ma koji deluju istom brzinom kao to su i danas. Interesantno je da neki
geolozi sada doputaju da su se neki pojedinani slojevi oformili naglo,
pod "olujnim" uslovima (Ager 1981).
Jedan neposredan problem uniformistikog gledita je tekoa
nalaenja mesta gde su sedimentne formacije stena u procesu razvoja
danas. Reni i okeanski sedimentni se danas formiraju, ali je neizvesno
da li e se ikada pretvoriti u masivne formacije krenjaka i peara viene
u razliitim delovima sveta. Evolucioni geolozi obino pretpostavljaju da
su razliite sedimentne formacije akumulirane graenjem morskih nasla-
ga ostavljenih od plime i oseke mora u toku miliona godina.
Alternativno gledite, kako se veina stena oformila, zasnovano je na
dogaanju natprirodno pokrenute katastrofe - globalnog Potopa.
Biblijski zapis ukazuje da je cela Zemlja bila prekrivena vodom vie od
sto dana. Sedimentni materijal mogao je biti nataloen kada je voda nadi-
rala, i opet kada se povlaila. Biblijsko tvrenje da su se "izvori vodeni
razvalili" ukazuje da su delovi Zemljine kore bili raspuknuti, to znai da
je Potop bio period jake vulkanske aktivnosti. Vulkanske erupcije u
okeanskim basenima pokrenule bi talase plime, to bi zatrpalo ivotin-
jske, morske i biljne ostatke svee nataloenim sedimentom. Postojanje
dobro ouvanih fosila u sedimentnim stenama, koje se esto citira kao
dokaz veoma naglog zatrpavanja, u skladu je sa gornjim scenarijom.
Naglo taloenje razliitih sedimenata takoe bi pretpostavilo samo
malu eroziju izmeu susednih slojeva. Glavni primer uniformnog
taloenja uzastopnih formacija moe se videti u Kanjonu Kolorado
(Grand Canyon). Ako su tamonji horizontalni sedimentni slojevi
stvarno odvojeni ogromnim periodima vremena, trebalo bi oekivati
duboke nepravilne useke i druge znake erozije unutar razliitih slojeva.
Umesto toga, takve osobine su pre izuzetci nego pravilo.
Radiometrijsko datiranje naslaga visoravni Kolorado
Mnogi geolozi obraaju malo panje na ove argumente scenarija
Potopa, moda zato to veruju da radiometrijsko datiranje potvruje nji-
hov stav o velikoj starosti sedimentnih formacija. Pojedinano su naz-
naena radiometrijska datiranja od 55 - 80 miliona godina (Stieff et al,
1953) za neke formacije visoravni Kolorado, gde su naeni uzorci
ugljenisanog drveta. Na osnovu modela Potopa, ove formacije su nat-
aloene za nekoliko meseci, pre nekoliko hiljada godina. ta je tano? Da
li radiometrijsko datiranje opravdava ogromnu starost ugljenisanog drve-
ta ili je poverenje u princip uniformizma neumesno, otud to je konstantna
stopa raspada navela moje kolege da pogreno protumae podatke?
Moda su neki podaci izmakli njihovoj panji.
Tada mi je dola jedna misao. Uzorci ugljenisanog drveta koje u usko-
ro dobiti mogu biti delovi drvea koje je raslo neposredno pre Potopa.
Poeo sam da gradim predvianja. Kada su tajne granita bile reene,
pokazale su se kao stvorene stene, stene iz 1. Knjige Mojsijeve. Da li ovi
uzorci ugljenisanog drveta sadre tajne koje e ih povezati sa drugim
delovima zapisa iz 1. Knjige Mojsijeve - sa nedavnim globalnim
Potopom?
Sekundarni polonijumovi oreoli: Drugo otkrie
Moja posmatranja uzoraka ugljenisanog drveta sa visoravni Kolorado
slau se sa veinom zakljuaka drugih istraivaa. Dokazi ukazuju da je
negde u prolosti, pre ugljenisanja, rastvor urana bio ugraen u drvo
kada je ono bilo natopljeno vodom u elatinoznim uslovima. Kao to je
ranije zapaeno, drugi istraivai su izvestili o oreolima oko centara
bogatih uranom. esto sam video obilje njih. To me je ohrabrilo da nas-
52 53
tavim traganje za sekundarnim polonijumovim oreolima u ovim uzorci-
ma.
U ovom sluaju, upornost se isplatila - doao je dugo oekivani dan. U
brojnim presecima ugljenisanog drveta otkrio sam sekundarne poloniju-
move oreole, u veem broju od sekundarnih uranovih oreola. Ponekad
ih je bilo preko sto na samo nekoliko kvadratnih centimetara tankog pre-
seka ugljenisanog drveta! udno je to sam u ovim uzorcima naao samo
jednu vrstu polonijumovih oreola, one koji se formiraju iz akumuliranog
210
Po. Nijedan od druga dva tipa oreola kojih ima u granitima nije vien.
Razlog odsustva oreola
214
Po postao je jasan kada sam otkrio razliku u
duini vremena poluraspada ova tri izotopa.
Ukratko, atomi
210
Po ive dovoljno dugo (vreme poluraspada od 138
dana) da bi bili zarobljeni u rastvoru urana pre nego to se raspadnu.
Nasuprot tome, druga dva polonijumova izotopa, sa poluivotima od
par minuta ili manje, raspadaju se pre nego to mogu biti akumulirani u
siuna polonijumova mesta zarobljavanja. U prirodi su obezbeeni
najpovoljniji uslovi za stvaranje sekundarnih polonijumovih oreola obi -
ljem urana i velikom pokretljivou. ak i pod ovim optimalnim uslovi-
ma, stvoren je samo jedan tip polonijumovih oreola.
Ovi eksperimentalni podaci predstavljaju nesavladivu tekou ideji
sekundarnog porekla polonijumovih oreola u granitima. To znai, da ako
samo jedan tip polonijumovih oreola moe da bude stvoren sekundarno
u najpovoljnijim prirodnim uslovima, koja je nauna osnova da sva tri
tipa mogu da budu sekundarno stvorena u granitima? U ovim stenama
nedostaju i visok sadraj urana i mogunost brzog transporta.
I to nije sve. Veina sekundarnih oreola
210
Po u ugljenisanom drvetu
imaju eliptian, a ne kruni popreni presek tipian za oreole u minera -
lima. Kako su ovi neuobiajeni oreoli stvoreni? Najjednostavnija rekon-
strukcija dogaaja je slika kako se rastvor urana ugrauje u vodom nato-
pljeno drvo koje je tek zatrpano u naslagama visoravni Kolorado.
Oreolski radiocentri, sastavljeni od olova i selena, akumuliraju atome
210
Po iz tog rastvora. Za manje od godinu dana, razvijaju se sekundarni
oreoli
210
Po alfa raspadom ovih atoma. Naravno, ovi oreoli su prvo
oblikovani kao sfere, i zato na poetku imaju kruni izgled kao i oreoli u
mineralima. Meutim, kako se pritisak gornjih sedimenata poveava,
elatinozno drvo se lako pritiska to dovodi do razvoja eliptinih oreola
kao na slici 4.1a. Ova pojava u tri geoloke formacije ukazuje da su svi
nastali skoro istovremeno, to se slae sa scenariom globalnog Potopa.
Ipak, moe se prigovoriti da su se sekundarni polonijumovi oreoli
mogli oformiti na tri razliita mesta u identinim geolokim scenarijima,
umesto u jednom scenariju kao to je Potop. Da bi bili poteni, moramo
paljivo da ispitamo ovu mogunost.
Ovde moramo shvatiti da formiranje sekundarnih polonijumovih ore-
ola zahteva vanrednu, sloenu, povezanu seriju geolokih dogaaja.
Osnovni inioci su: 1) voda, 2) iupano drvee kao izvor panjeva i man-
jih komada drveta, 3) velika koncentracija urana blizu drveta, i 4) pritisak
odozgo posle ulaska urana u drvo, ali pre nego to se ugljenisalo. elati-
nozno stanje drveta ukazuje da je vrlo kratko vreme proteklo od upa -
nja drveta. U vreme kada je drvo bilo u ovim posebnim uslovima,
54 55
SIika 4.1 PoIonijumovi oreoIi u ugIjenisanom drvetu
a) prikazani su eIiptini oreoIi
210
Po u ugIjenisanom drvetu tipini za for-
macije trijas, jura i eocen sa visoravni KoIorado; b) pokazan je dvojni
oreoI
210
Po (uvecanje x250)
moralo bi da bude proeto rastvorom nedavno osloboenog urana iz
oblinjeg leita. Zapazite da ako bi voda dola do leita urana posle
ulaska u drvo, ne bi bilo radioaktivnosti u rastvoru, pa tako ni mogunos-
ti da oformi sekundarne oreole. Isto vai i ako je drvo ve ugljenisano
pre kontakta sa uranovim rastvorom.
Evolucioni scenario zahteva da gore opisani sled dogaaja mora da se
ponovi vie od 10 miliona godina kasnije na istoj geografskoj lokaciji. Da
se ovaj scenario dogodi i trei put, opet u istoj oblasti oko 50 miliona
godina kasnije, izgleda neverovatno. Ipak, rezultat se ne moe dati samo
na osnovu verovatnoe. Umesto toga, moramo razmotriti da li je ovo
tumaenje u skladu sa svim naunim podacima. Ranije su geolozi
donosili zakljuke o istoriji formacija visoravni Kolorado na osnovu
njima dostupnih podataka. Mi sada moramo usmeriti posebnu panju na
nove podatke predstavljene oreolima u ugljenisanom drvetu, da bi videli
da li su raniji zakljuci jo uvek opravdani.
Novi podaci podravaju model globalnog Potopa
Vrlo je znaajno to se eliptini polonijumovi oreoli u ugljenisanom
drvetu nalaze u tri razliite geoloke formacije naslaga visoravni
Kolorado. Vanost ovog posmatranja ne moe biti precenjeno. Po evolu-
cionom scenariju, ove formacije predstavljaju tri geoloka perioda: trijas
- pre 180 - 230 miliona godina, jura - pre 135 - 180 miliona godina, i
eocen - pre 35 - 60 miliona godina. Pojava eliptinih sekundarnih oreo-
la
210
Po u uzorcima iz sve ove tri formacije je dokaz da je drvo u svakom
od njih bilo u istom elatinoznom stanju kada je prodro rastvor urana. Ovi
podaci se savreno uklapaju u model Potopa.
Drugi vitalni deo naunih podataka odnosi se na pitanje koliko je vre-
mena proteklo od formiranja krunih polonijumovih oreola do izlaga nja
pritisku. Duina ovog perioda ostala bi nepoznata da nije bilo otkria
"dvostrukih" polonijumovih oreola koji su pokazani na slici 4.1b. Ovi
"dvostruki" oreoli
210
Po koje sam video u uzorcima iz trijasa i jure, imaju
i krunu i eliptinu spoljnu liniju. (Traenje dvostrukih oreola u drvetu
eocena spreeno je zbog nedostatka materijala.) Isprva sam se udio
kako se dva oreola razliitog oblika mogu razviti oko istog centra. Tada
sam shvatio da centri oreola sastavljeni od olova i selena, mogu takoe
da zarobe drugog potomka urana -
210
Pb. Poto se izotop olova raspada
sa vremenom poluraspada od oko 22 godine do
210
Po, drugi oreol
210
Po
mogao se razviti oko 20 godina posle prvog. Ako nije bilo deformacije
drveta, oba oreola ostae kruni, pa e se potpuno poklopiti. Ako je drvo
bilo deformisano posle oko 20 godina, oba oreola postala bi pod pri-
tiskom eliptina, i opet bi se poklopila.
Ipak, ako se deformacija drveta dogodila unutar prvih nekoliko godi-
na posle ulaska urana, onda bi samo jedan oreol
210
Po bio pod pritiskom,
jer se tada samo jedan oformio. Nekoliko godina kasnije mogao se ofor-
miti drugi kruni oreol (kad se
210
Pb raspadne na
210
Po) nametnut preko
eliptinog oreola. Ako nije bilo daljih deformacija, ova dva oreola e
zadrati takve oblike, i pokazae se kao dvostruki oreol pokazan na slici
4.1b. Iz ovoga proizilazi jasan zakljuak: prolo je samo nekoliko godina
od ulaska urana do vremena kada je drvo pritisnuto. Ovi podaci veoma
precizno podravaju model Potopa, ukljuujui razmatrani postupak i
deformaciju svee naslaganih sedimentnih stena u godinama posle
povlaenja Potopnih voda.
Dodatni podaci o uzorcima ugljenisanog drveta dobijeni su u saradnji
sa mojim kolegama. Prouavali smo radio-oreole u ugljenisanom drvetu
koristei isti tip usavrenih naunih instrumenata koji se tada koristio za
oreole u granitima. Izvetaj koji je proizaao iz ovog zajednikog proua-
vanja objavljen je 15. oktobra 1976. u asopisu Science (Gentry et al.
1976a). Dokaz dobijen u ovim eksperimentima ukazivao je na zajedni-
ki izvor urana za sve uzorke ugljenisanog drveta. Ovi podaci ukazuju da
je samo jedan rastvor urana uao u razliite uzorke drveta.
Ovi rezultati, zajedno sa posmatranjima koja su upravo opisana, do -
puta da neki raniji vrsti zakljuci budu oboreni. Jedinstveni rastvor
urana znai da je ulazak urana u sve uzorke drveta bio skoro istovremen.
I poto eliptini polonijumovi oreoli uzeti iz jure, trijasa i eocena pokazu-
ju da su svi bili u istim elatinoznim uslovima u vreme ulaska urana u
drvo, neizbeno sledi da su ove geoloke formacije sve nataloene skoro
istovremeno. Prisustvo dvostrukih polonijumovih oreola u uzorcima
drveta iz naslaga jure i trijasa daje jak dokaz da se pritiskanje drveta
dogodilo istovremeno u oba sluaja. Upravo to bismo oekivali pri skoro
istovremenom taloenju svog drvea u vreme Potopa.
S druge strane, upravo razmatrani podaci direktno su suprotni gledi-
tu da su formacije jure, trijasa i eocena sa visoravni Kolorado taloene u
razmaku od nekoliko desetina miliona godina. Ako je evolucioni sce-
nario taan, drvo iz trijasa (najstarije formacije) bi se ugljenisalo milion-
ima godina pre taloenja sloja eocena. U ovom sluaju, pritisnuti oreoli
ne bi mogli da nastanu. Gornji dokazi u suprotnosti su sa evolucionim
gleditem da sto miliona godina ili vie, deli odreene formacije na viso-
ravni Kolorado, a podravaju naglo taloenje svih.
56 57
Ranije, u ovom poglavlju, rekao sam da dobro ouvani fosili u
razliitim geolokim formacijama irom sveta esto sadre dokaz o
naglom zatrpavanju. To potee znaajno pitanje: da li postoji neki slian
fiziki dokaz, nezavisno od pritisnutih oreola, koji bi ukazivao da su
komadi drveta na visoravni Kolorado bili naglo zatrpani u sedimente (to
jest, pre poetka raspada)? Takav dokaz, ako postoji, ostavio bi
najoigledniji utisak na istraivaa koji sakuplja uzorke ugljenisanog
drveta iz rudnika urana koji su tada radili u Koloradu, Novom Meksiku,
Juti i Vajomingu. Jedan naunik, koji radi za U. S. Geological Survey,
objavio je izvetaj o svojim prouavanjima (i kasnije me ljubazno snab-
deo mnogim uzorcima ugljenisanog drveta). Jedna reenica iz sledeeg
izvoda njegovog izvetaja jezgrovito opisuje uslove u kojima je prvi put
video komade drveta:
"Ugljenisano drvo u ovim sedimentima je veliine od nenih, odvo-
jenih srednjezrnastih komada vidljivih pod runom lupom, do celih
debla dugih nekoliko metara, zajedno sa granama i korenjem. Vei
komadi ugljenisanog drveta mogu biti pritisnuti ili nepritisnuti, crne ili
braon boje, i mogu imati ili nemati silikonska, kalcitska ili dolomitska
ispunjenja koja zamenjuju originalno jezgro, sr. Neki ugljenisani koma-
di bili su jo uvek savitljivi kada su naeni, ali su postali krti kada su se osuili.
Crni i braon komadi obino se nalaze jedan preko drugog; ranije su
imali izgled lignita, a kasnije su spolja izgledali staklasto..." (Breger
1974, 100 - naglasak je moj).
Mislim da je savitljivost nekih, tek sakupljenih komada drveta, jak
dokaz za naglo zatrpavanje. Vraajui se na predmet mojih prouavanja
uzoraka ugljenisanog drveta, sumirau druge zakljuke objavljenih
istraivanja u asopisu Science 1976:
1) Naeni odnos izmeu urana i olova ukazuje da su razliite formaci-
je visoravni Kolorado stare samo nekoliko hiljada godina umesto 60 -
200 miliona godina, to zahteva evoluciona vremenska skala. to se tie
vremena, ovaj dokaz se slae sa hronologijom Biblije (oko 2.300 pre
nove ere) kada se dogodio globalni Potop. Tako je cela ema radiometri-
jskog odreivanja starosti, koja je razvijana poslednjih 80 godina, dove-
dena u pitanje.
2) Proces ugljenisanja, gde se organska materija kao to je biljna ve -
getacija ili drvo pretvara u ugalj, moe se dogoditi za godinu dana ili
krae. Ovi rezultati se suprote pretpostavljenim desetinama hiljada godi -
na (ili vie) koliko se misli da je neophodno za proces ugljenisanja.
Zanimljivo je da sam naao eksperimentalne podatke koji ukazuju da pod
odreenim laboratorijskim uslovima proces ugljenisanja moe da se
dogodi za samo nekoliko dana (Stutzer 1940, 105-106; Larsen 1985). Ovi
podaci se slau sa mojim rezultatima.
Profesorov odgovor
Izvetaj u asopisu Science 1976. (Gentry et al. 1976a) o oreolima u
ugljenisanom drvetu doveo je u pitanje konvencionalnu emu geolokog
odreivanja starosti i uniformistiko tumaenje celog geolokog stuba.
On je dao podatke koji razdvajaju mnotvo tipova prvobitnih poloniju-
movih oreola u granitima, od jednog tipa sekundarnog polonijumovog
oreola u ugljenisanom drvetu. Ovi rezultati su bili izazov celoj evolu-
cionoj geologiji, pa nisu proli nezapaeno. Nekoliko meseci posle
objavljivanja izvetaja, primio sam sledea pisma:
(27. januar 1977.)
"Dragi Dr.Dentri,
strpljivo sam razmatrao pisma u asopisu Science, gde su objavljeni
nalazi vas i vaih kolega o radio-oreolima. Tiina je zagluvljujua, i mis-
lim da se moe tumaiti kao zapanjujua tiina, priblina onoj kod
neutrino krize, koja je nastala objavljenim radom u januaru 1976., o
odsustvu oekivanog dotoka neutrina sa Sunca.
Vai rezultati e dovesti u nevolju inenjere rudarstva, geofizike i
hidrogeologije. Udarac geolokoj nauci moguim menjanjem prih-
vaenih stavova o trajanju geolokog vremena oseae se dugo. Vi i
vae kolege ste nas zaduili vaim portvovanim posmatranjima, palji-
vo sroenim u vaem radu, i hrabrou koju ste pokazali objavljujui
dokaze koji se protive konvencionalnoj mudrosti u geolokoj profesiji.
Mogu da dodam da ova otkria imaju direktnu primenu u traganju za
polutrajnim sadrajem radioaktivnog otpada.
Ponovo, moje pohvale za krajnje dobro uraen teak posao.
Iskreno Va,
Raphael G. Kazmann,
profesor civilnog ininjerstva
Louisiana State University
58 59
(9. mart 1977.)
Dragi Dr. Dentri,
hvala vam na odgovoru. Jasno je da ste vi i vai saradnici otkrili fun-
damentalne informacije koje e biti teko, ako ne i nemogue, ukljui-
ti u prihvaene, uniformistiko - evolucione eme.
Ovde na LSU razmiljamo o organizovanju dvodnevne konferencije
o geolokom vremenu, ukljuujui i starost Sunca. Verovatno e biti
pozvani mnogi autori radova, a ja u predloiti organizatoru da pozove
vas, kada bude doneta odluka o organizovanju. Ako znate jo neke
mogue govornike, molim vas da mi javite.
Sve najbolje,
Raphael G. Kazmann
profesor civilnog ininjerstva
Louisiana State University
Profesor Kazman je ispravno shvatio da podaci dovode u pitanje
evolucionu emu. Takoe je shvatio, da ako su konvencionalne tehnike
odreivanja starosti pogrene, kao to podaci ukazuju, to moe pokrenu-
ti pitanje procedure koja se sada koristi za biranje mesta za skladitenje
nuklearnog otpada. Da bi dalje istraio ovo pitanje, organizovao je sim-
pozijum o problemima i metodama koritenim u merenju geolokog vre-
mena.
Razmatranje vremenske skale
Simpozijum "Vreme u punom opsegu" odran je na Dravnom uni-
verzitetu Luizijana, u aprilu 1978. Pozvano je 5 govornika, ukljuujui i
mene. Simpozijum se bavio prvenstveno razliitim aspektima merenja
vremena i starou geolokih formacija. Profesor Kazman kao saziva,
objavio je saetke ovih radova u septembru 1978. u asopisu Geotimes
(Kazmann 1978), mesenom magazinu Amerikog Geolokog Instituta,
i u asopisu EOS od 9. januara 1979. (Kazmann 1979), sedminom
izdanju Amerike geofizike unije. Njegov saetak (Kazmann 1979) mog
prikaza na simpozijumu glasi:
"...Njegova (Dentrijeva) specijalnost je prouavanje siunih oreola u
liskunu i kristalima biotita, i odnedavno u ugljenisanom drveu iz
peska koji sadri uran sa visoravni Kolorado i formacije atanuga gline
(Chattanooga Shale). Oreole stvaraju alfa estice razliitih energija koje
emituju uran, torijum, polonijum i druge radioaktivne supstance.
Pokazao je mikrofotografije razvrstanih radio-oreola u biotitu, fluoritu
i kordijeritu, a zatim i dijagram gde razliite linije predstavljaju razliite
alfa emitere. Meu 8 emitera nalaze se dva izotopa urana i tri poloni-
juma (Gentry 1974; Gentry et al. 1974).
Polonijumovi oreoli, naroito oni koje stvara
218
Po, su sredite mis-
terije. Vreme poluraspada ovog izotopa je samo 3 minuta. Ipak, oreoli
se nalaze u granitnim stenama... irom sveta, ukljuujui Skandinaviju,
Indiju, Kanadu i SAD. Tekoe nastaju kada se posmatranjem ne mogu
identifikovati pretci polonijuma, ve se ini da je to prvobitni poloni-
jum. Ako je tako, kako su se okolne stene kristalizovale tako brzo da
su u kristalima utisnuti radio-oreoli od alfa estica iz
218
Po? To ukazu-
je na skoro trenutno hlaenje i kristalizaciju ovih minerala granita, a
nama nije poznat mehanizam koji bi tako naglo uklonio toplotu. Za
stene je inae pretpostavljeno da su se hladile tokom milenijuma, ako
ne i tokom desetina milenijuma.
Njegova prouavanja ugljenisanog drveta (Gentry et al. 1976a; 315)
ima direktnu vezu sa temom skupa - geohronologijom. Tu su on i nje-
govi saradnici uspeli da odrede siune centre urana i da raspoznaju
razliite oreole stvorene razliitim alfa emiterima.
Ipak, poto se za naslage iz kojih je uzeto ugljenisano drvo smatra da
imaju starost krede, a mogue i jure i trijasa, odnos izmeu
238
U i
206
Pb
trebao bi da bude mali. Umesto toga, brojni oreoli imaju odnos uran-
olovo od 2.200 do 64.000. Ako se odnosi izotopa uzimaju kao osnova
za geoloko odreivanje starosti, onda bi sada prihvaene starosti bile
prevelike, 10.000 puta vee, dozvoljavajui mogunost da se starosti
formacija mogu meriti hiljadama godina. Tako starost celog stratigrafskog
stuba moe sadrati epohe krae od 0,1% trajanja epoha koje su sada prihvaene
i date u literaturi..." (Kazmann 1979, 19 - naglasak je moj).
Objavljivanje ovih jasnih tvrdnji kao obrada mojih rezultata bio je
vaan dogaaj u mom istraivanju. Kazmanovi osvrti na simpozijum u
asopisima Geotimes i EOS, dva dravna geoloka asopisa koji iznose
novosti u nauci, skrenule su panju na moj rad mnogo veem delu
geoloke zajednice. Teko je bilo verovati da moj doprinos na simpozi-
jumu LSU nee biti izazvan.
60 61
Ubrzo posle Kazmanovog saetka objavljenog u asopisu EOS
(Kazmann 1979), dobio sam kopiju pisma istaknutog geohronologa,
profesora Pola Dejmona (Paul Damon), sa univerziteta Arizona, Tuscon,
upueno Dr. A. F. Spilhausu, uredniku asopisa EOS. Mada je
Dejmonovo pismo bilo kritiko, bio sam ohrabren jer su njegovi komen-
tari bili usmereni samo na zakljuke mog rada. Traio je da njegov kriti-
cizam bude objavljen u asopisu EOS. Ako to bude uinjeno, nadao sam
se da u imati priliku da odgovorim na njegove izjave objavljivanjem
daljih objanjenja mog stava. To bi bila prilika da razjasnim spor.
Problem je bio, kao to sledee pismo to pokazuje, da je Dr. Spilhaus
isprva samo traio moje miljenje o Dejmonovom kriticizmu, ne nudei
mi priliku da odgovorim:
(8. februar 1979.)
Dragi G. Dentri,
bio bih vam zahvalan da prokomentariete da li vam zapaanja Pola
Dejmona u pismu od 23. januara, iju kopiju vam aljem, zvue
nauno. Ako je tako, raspoloen sam da ih to pre objavim u asopisu
EOS. Molim vas da mi pismeno date vae miljenje to pre. Dostaviu
vam i druge komentare lanka im stignu.
Srdano va
A. F. Spilhaus, Jr.
Izvrni direktor Amerike Geofizike Unije
Zvao sam, a zatim pisao Dr. Spilhausu da mi dozvoli da odgovorim na
Dejmonovo pismo. Nekoliko sedmica kasnije, dobio sam ovo pismo:
(3. april 1979.)
Dragi profesore Dentri,
kao to znate, i kao to piete u vaem pismu, zakljuci do kojih ste
doli tumaenjem vaih podataka o oreolima smatraju se neodbran-
jivim, osim u manjini naune zajednice. Moji saradnici smatraju da
imate pravo da odgovorite na Dejmonove komentare, ali va odgovor
mora biti kratak...
Srdano va,
Fred Spilhaus
Bio sam vrlo zadovoljan jer sam imao vane stvari na umu.
Dejmonovo pismo nije ostavljalo sumnju da je razumeo da ako su
polonijumovi oreoli u granitima prvobitni, to znai da se Zemlja zaista
oformila vrlo naglo, to dovodi u pitanje celu geohronologiju
(radiometrijsko odreivanje starosti). Citiram prvu reenicu iz njegovog
pisma objavljenog u asopisu EOS:
"Uasnut sam zakljukom Rafaela G. Kazmana u pregledu sa simpo -
zijuma Kosmohronologija, geohronologija i neutrino kriza (Time: In
Full Measure, EOS Trans. AGU, 60 (2), str. 21,22, 9. januar 1979.)
ime zapravo baca sumnju na celu geohronologiju na osnovu
apsurdnog tumaenja porekla polonijumovih oreola u mineralima
koje je posmatrao Robert Dentri..." (Damon 1979,474)
"Apsurdno tumaenje" odnosi se na moju tvrdnju da postoje prvobit-
ni polonijumovi oreoli u granitima. Prvobitni polonijumovi oreoli
obezvreuju pretpostavku o uniformnom raspadu u toku beskrajnog
vremena. Bez ove postavke ne postoji injenina osnova za radiometrij -
ski izvedenu starost Zemlje od 4,5 milijarde godina. Poslednji pasus ovog
pisma zakljuuje:
"Istorija nauke sadri mnoga ispravna posmatranja kojima su data
neprihvatljiva tumaenja. Nema sumnje u verodostojnost Dentrijevih
posmatranja postojanja oreola odreenih osobina da bi se odbacilo
njegovo tumaenje, kae Kazman. Ipak, nadam se da Kazman i nje-
govi inenjeri ne prave, na primer, leita nuklearnog reaktora na
osnovu kratkotrajne skale na koju ukazuju pogrena tumaenja
Dentrijevih oigledno verodostojnih tumaenja!" (Damon 1979, 474)
Dejmon se slae da su moja posmatranja polonijumovih oreola
"oigledno verodostojna", ali odbacuje mogunost da imaju prvobitno
poreklo, ne nudei alternativno objanjenje. Sve vie mi je postajalo jasno
62 63
5. Reagovanja naunika
da je potreban eksperimentalni test da bi utvrdio pitanje njihovog
porekla.
Predloeni tekst opovrgavanja
Dejmonova najjaa primedba na moje rezultate usmerena je na dve
take - povezivanje polonijumovih oreola u granitima sa prvobitnim
polonijumom, i identifikacija prekambrijumskih granita kao prvobitnih
stvorenih stena na naoj planeti. Za mene to znai da bi trebalo postavi-
ti laboratorijski eksperiment, koji ako uspe, teoretski e dopustiti naunici-
ma da potvrde najveu pretpostavku evolucionog scenarija, i u isto
vreme obezvrediti moj model stvaranja.
Da bi razumeli ovaj test, itaoci moraju da se sete da je po evolu-
cionom modelu proto-zemlja nastala pre nekih 4,5 milijarde godina, u
polurastopljenom stanju. Lagano hlaenje Zemlje navodno je dovelo do
formiranja razliitih tipova stena, u razliito vreme i na raznim mestima.
Geolozi misle da su prekambrijumski graniti, kristalaste bazine stene
kontinenata, meu onim stenama oformljenim u razliitim intervalima u
tom dugom periodu hlaenja. Prema principu uniformizma, fiziki procesi
koji su doveli do kristalizacije granita u prolosti, isti su kao oni koji delu-
ju danas. Neizbean zakljuak je da bi bilo mogue ponoviti proces
formiranja granita u modernoj naunoj laboratoriji. To jest, bilo bi
mogue potvrditi princip uniformizma kao stvarno verodostojan.
Ovo je bila osnova mog predloga laboratorijskog testa upuenog
naunoj zajednici kao odgovor na Dejmonovo pismo u asopisu EOS od
29. maja 1979. Dva izvoda iz mog odgovora pokazuju kako ovaj test
treba postaviti:
"...Zato smatram nereenim dugo postojei sukob u geologiji o porek-
lu prekambrijumskih granita, jer takve stene jesu prvobitne, i otud nisu
obavezno objanjive na osnovu konvencionalnih principa. Iako mislim
da mogu da budu smatrane osnovnim stenama kontinenata, smatrau
moju tezu u osnovi opovrgnutom, ako geolozi sintetiu tipian uzorak
granita sa biotitom veliine pesnice, i/ili kristal biotita sline veliine.
Tada u napustiti svaku tvrdnju o prvobitnim
218
Po oreolima kada se
da prinudni dokaz (ne samo verovatan argument) za konvencionalno
poreklo... U tom smislu smatrau moju tezu dvostruko opovrgnutom
ako se sintetie biotit koji sadri samo jedan
218
Po oreol (neki prirodni
uzorci sadre vie od 10
4
Po oreola/cm
3
)." (Gentry 1979, 474)
Mnogo je toga bilo, i jo uvek je, po pitanju ovog izazova da se sintetie
ili stvori duplikat komada granita veliine pesnice u laboratoriji.
Predloeni eksperiment bio je potpuno poten. Osnovne elemente
granita, koji su dobro poznati, trebalo je istopiti, a zatim ostaviti da se
ohlade i stvore sintetiku stenu. Ako moje kolege uspeju da u ovom
eksperimentu u sintetikoj steni ponove mineralni sastav i kristalnu
strukturu granita, tada e kopirati ili sintetisati komad granita. Ako to
uspeju, potvrdie najveu pretpostavku evolucionog scenarija - pokaza-
e da graniti mogu da se oforme iz rastopljene tene mase pri poznatim
fizikim zakonima. Prihvatio bih te rezultate kao opovrgavanje mog
gledita da su prekambrijumski graniti prvobitne stvorene stene nae
planete. Dalje, ako uspeju da stvore samo jedan
218
Po oreol u tom
komadu vetakog granita, prihvatiu da je to opovrgavanje mog stava da
su polonijumovi oreoli u granitima otisci Bojih prstiju.
Ovaj test za modele stvaranja i evolucije objavljen je u javnoj naunoj
literaturi da bi ga prouile sve moje kolege. U duhu slobodnog naunog
istraivanja, nadao sam se da e paljivo ispitati moje objavljene dokaze
za stvaranje i odgovoriti suprotnim dokazima ako nisam u pravu, ili e
priznati da je to verodostojan nauni dokaz za stvaranje. Nita se od
ovog nije dogodilo.
Hrabra odluka urednika
Samo nekoliko meseci posle Dejmonovog pisma i objavljivanja mog
odgovora, pojavila se druga kritika mog rada u obroju od 14. avgusta
1979. u asopisu EOS (York 1979). Autor je bio Dr. Derek Jork (Derek
York) sa Univerziteta Toronto, cenjeni geohronolog koji je takoe
uestvovao na simpozijumu LSU "Vreme u punom opsegu" spomenut u
4. poglavlju pod naslovom "Razmatranje vremenske skale". Njegov
lanak nije bio zasnovan na njegovim eksperimentalnim posmatranjima
polonijumovih oreola. Umesto toga, on je izneo Hendersonovu ideju
sekundarnog porekla iz urana, i kritikovao me to je ne prihvatam. On
nije spomenuo da je uo moje izlaganje o oreolima na simpozijumu LSU.
Isprva nisam imao priliku da opovrgnem Jorkovu kritiku, jer me nije
obavestio da e njegov lanak biti objavljen. Moje pismo protesta
(Spilhausu) zbog njegovog utanja, citirano je dole, kao i njegov odgo -
vor:
64 65
(23. oktobar 1979.)
Dragi Dr. Spilhaus,
proveo sam dosta vremena radei na odgovoru na direktan napad
Dereka Jorka na moja istraivanja. Mogao sam pomoi Jorku da izbeg-
ne zapaanja koja ga zbunjuju, da mi je samo poslao lanak pre
objavljivanja... Ali, ma ta da je razlog Jorkove tajnosti, ne mogu da
dopustim da pogrena tumaenja mog rada prou neodgovorena.
Zapravo, imam mnogo vie toga to bih mogao da kaem o njegovim
komentarima mog rada.
Duina ovog rukopisa je oko pola Jorkovog lanka, a iste duine kao
moj odgovor na pismo Pola Dejmona. Budite sigurni da imam veliko
lino potovanje prema Dereku Jorku, osim njegovih zapaanja.
Va,
Robert V. Dentri
(14. novembar 1979.)
Dragi Dr. Dentri,
predoio sam va lanak jednom od saradnika urednika EOS radi
procene kvaliteta sadraja, i razmatranje podesnosti za objavljivanje u
asopisu EOS. Bie to detaljno ispitivanje. Naa odluka bie doneena
na osnovu toga da li vaa sadanja pisma imaju znaajan dodatak
raspravi, kao i na kompletnosti i verodostojnosti rada na kom je zas-
novan. Novi materijal moe biti odbaen od EOS-a ako nije dosledan
posrednik originalnog izdanja naunih rezultata.
Srdano va,
Fred Spilhaus
Meseci su prolazili bez rei od strane Spilhausa o mom odgovoru na
Jorkov lanak. Napokon, posle 5 meseci, dobio sam pismo od Spilhausa
da e rado objaviti krau verziju mog odgovora. Ipak, verzija koju je on
sugerisao nije ukljuila dovoljno detalja za odgovarajui odgovor Jorkove
kritike, pa sam pisao ponovo Dr. Spilhausu. Citiram njegovo pismo i
moje sledee pismo:
(14. april 1980.)
Dragi Bobe,
zaokruio sam smanjenu verziju pisma koje si predao kao odgovor na
Jorkov tekst o polonijumovim oreolima. Rado u ga objaviti u asopisu
EOS odmah. Verujem da e objavljivanje ovog pisma skrenuti panju
na principijelne prigovore na njegova zapaanja. U interesu voenja
naunog procesa na pravi nain, mnogo ire tehnike diskusije treba
uputiti asopisima koji objavljuju originalna istraivanja i/ili kritike.
Srdano tvoj,
Fred
(28. april 1980.)
Dragi Frede,
prema vaim sugestijama, nadam se da e Derek Jork i drugi eventual-
no objaviti neka originalna istraivanja o radio-oreolima u specijalizo-
vanim asopisima. to se vas tie, voljan sam da uinim neke znaajne
ustupke u duini mog odgovora, ne traei da moja originalna verzija
bude objavljena. Ali, nadam se da moete videti zato nekoliko mojih
kratkih tehnikih komentara trebaju biti ubaeni u prepravljenu verzi-
ju.
Prvo, davanje Dereku privilegiju da tehniki kritikuje moja istrai-
vanja dok meni poriete pravo na specifine odgovore, predstavlja
diskriminaciju stava manjine. Time establihment pokuava da ugui
nepopularne dokaze. Niste postupali sa mnom kao sa pojedincima koji
se slau sa konvencionalnim stavom.
Drugo, ako bi ovaj tekst bio objavljen bez specifinih odgovora na
Derekove tehnike komentare, to bi ostavilo utisak da ja nemam
odgovor. Napokon, opovrgavanje je besmisleno ako ja jednostavno
kaem da sam ja u pravu, a da drugi gree.
Tree, izgleda da ako e ovo pitanje ikad biti razreeno, ovih neko-
liko tehnikih komentara treba ubaciti da bi moj sledei kritiar pucao
na pravo mesto. Da objasnim. Razumljivo je, ini mi se, da je Derek
itao moj izvetaj, ali jednostavno nije shvatio znaaj razlike u Po ore-
olima u granitima i u ugljenisanom drvetu. Ova razlika je kljuna za
svako pretpostavljeno objanjenje Po oreola u granitima, i potrebno ju
je ukratko ralaniti, da drugi istraivai ne bi ili vezanih oiju mislei
da su reili problem. Ovde elim da naglasim da moj kratak tehniki
66 67
odgovor Dereku nije stvar objavljivanja novih podataka, ve razja -
njenje ve objavljenih podataka koji su pogreno protumaeni.
Tako Frede, vraam vam prepravljenu verziju mog odgovora, koja je
zapravo verzija koju ste mi vi poslali sa dodatim tehnikim komentari-
ma. Poslednja reenica je prepravljena da bi ukazala na proputeni
pozadinski, pratei materijal. Jedan vrlo vaan citat je smeten u refe -
rence, sa jo nekoliko izmenjenih rei tu i tamo.
Na kraju bih vas opet podsetio da nisam ja podstakao ovu diskusiju, i
ne elim da je pretvorim u sluaj celebre. Ja sam miljenja da postoje
neki pojedinci koji to moda ele da uine, ako su znali za moje
tekoe pri objavljivanju odgovora. Sa te strane, poto su nepostojani
kao i ovaj predmet, postoji takoe mogunost da se to pretvori u mini
Votergejt, ako neko u medijima posumnja da ovde postoji pokuaj da
se ugue ili prikriju moji opovrgavajui dokazi. to se vas tie, ja se
iskreno nadam da se to nee dogoditi.
Kao i pre, traim da mi poaljete kontra dokaze pre nego to ih
objavite. Preao sam dug put dovde i ne elim da ijedna pogreno
sroena re padne na moje ime, a najmanje nepanjom izostavljena re
koja moe izmeniti znaenje reenice.
Znam da ste pod velikim pritiskom po ovom pitanju, i pokuavam da
vam ne oteavam jo vie. Vae napore da budete poteni veoma
cenim.
Srdano,
Bob
Naravno, jo uvek sam vrlo zahvalan za njegove napore. Mnogo toga
je bilo u pitanju kod mog rada. Bilo je neophodno da mi se da pravo da
odgovorim, jer je Jork potpuno ignorisao dve glavne stvari iz mog pisma
od 29. maja 1979. u EOS-u (Gentry 1979) - izazov da sintetie komad
granita i upuivanje na zakljuke profesora Normana Fiera (Norman
Feather) o poreklu polonijumovih oreola u liskunu.
Polonijumovi oreoli: Nezavisna procena
Interesovanje profesora Fiera za polonijumove oreole oigledno je
upuivalo na neke moje publikacije. On je razumeo da su oreoli
210
Po
otkriveni u ugljenisanom drvetu sekundarno izvedeni iz aktivnosti urana.
U isto vreme, uvideo je da poreklo razliitih tipova polonijumovih oreo-
la u granitima postavlja neka teka pitanja. Njegovo teoretsko istraivan-
je, nazvano "Nereeni problemi Po oreola u prekambrijumskom biotitu
i drugim starim mineralima", objavljeno je 1978. u Communications of the
Royal Society of Edinburgh (Feather 1978). Njegovi zakljuci su veto
izraeni u saetku lanka:
"Od otkria Po oreola u starom liskunu (Henderson i Sparks 1939)
problem njihovog porekla ostao je u osnovi nerazreen. Date su dve
sugestije (Henderson 1939; Gentry et al. 1973), ali nijedna nije trenut-
no ubedljiva. Ove sugestije su kritiki i detaljno istraene, i pokazane
su tekoe za prihvatanje kod obe. Poto su ove dve sugestije izgleda
iscrple logine mogunosti za objanjenje, vue nas da dozvolimo da
jedna od njih mora biti u osnovi ispravna, ali ko god bi to priznao
mora biti uveren u to lakovernou visokog stepena." (Feather 1978,
147)
Fierove dileme o polonijumovim oreolima u liskunima granita koje
potiu od radioaktivnosti uranovih potomaka, to jest od izomera, u
osnovi potvruju moja ranija istraivanja. Njegovi zakljuci izvedeni su
iz teoretskog istraivanja nuklearnog sadraja tih izotopa. Moji izvetaji
u asopisu Science 1968. i 1976. (Gentry 1968; Gentry et al. 1976a) i u
asopisu Nature 1973. (Gentry et al. 1973) o kojima govori Fier,
pokazuju da sekundarna radioaktivnost i teorija izomera nisu ispravne za
polonijumove oreole u granitima. Fier nije predloio prvobitno porek-
lo Po oreola kao to sam ja uinio, ali su rezultati njegovog istraivanja
uveliko ojaali moju raspravu da je konvencionalno objanjenje Po ore-
ola u granitima nauno neodrivo.
Jork nije spomenuo ovu informaciju u svojoj kritici u EOS-u. Oseao
sam da je zato neophodno da komentariem Fierov rad u mom opovr-
gavanju, konano objavljenom 1. jula 1980., skoro godinu dana posle
Jorkovog lanka. Deo je citiran dole:
"Jork izgleda smatra da se i samo postojanje Po oreola ispituje. Ali, ne
protivei se nesigurnostima, njegov lanak jako naginje tvrdnji da Po
oreoli postoje, makar u liskunu. Jorkova teza je da su polonijumovi
oreoli najverovatnije objanjivi unutar prihvaenog okvira, zato to
sama priroda razliitih tehnika radioaktivnog datiranja daje snaan
dokaz da je konvencionalna geologija tana. Jork me je optuio da
ignoriem ovu unutranju skladnost. Nasuprot njegovom shvatanju, ja
nisam ignorisao ove podatke. Ali, nisam ni prihvatio ideju da su pret-
68 69
postavljena slaganja kod tehnika prinudan dokaz za ispravnost uni-
formistikih pretpostavki koje odravaju sadanji model. To nije bila
rasprava o odnosu
238
U/
206
Pb, koji postavlja znaajna pitanja za prih-
vaenu geohronoloku emu.
Dok mogu da istaknem Jorkovu elju da naglasi unutranju skladnost,
trebalo bi da bude jasno da nije uzeto u obzir koliko mnogo podataka
je bilo ili jo moe da bude uklopljeno u sadanji model; pitanje njene
krajnje pouzdanosti zavisi od toga da li postoje bilo kakva posmatran-
ja koja opovrgavaju teoriju...
Jork je iznenaen da iako sam prihvatio Hendersonove hipoteze za
Po oreole u ugljenisanom drvetu (Gentry et al. 1976a), odbacio sam
ovo objanjenje za liskun zbog sporosti ovravanja, ukazujui prvo
da je isti tip Po oreola naen u obe supstance, i drugo, da je moj jedi-
ni prigovor za prihvatanje Hendersonove hipoteze u liskunu sporost
difuzije kroz vrstu materiju. Ovde su neki vrlo vani podaci previeni.
Liskun sadri 3 tipa Po oreola, a ugljenisano drvo samo jedan. Mnogo
dokaza ukazuje da su se oreoli
210
Po u ugljenisanom drvetu oformili
selektivnom akumulacijom
210
Po i
210
Pb, koji imaju dovoljno dugo
vreme poluraspada (138 dana i 22 godine) da migriraju ka radiocentri-
ma pre ozbiljnog gubitka zbog raspadanja. Slino tome, znai da su se
jezgra
214
Po i
218
Po sa relativno kratkim vremenima poluraspada (27
minuta i 3 minuta) potpuno raspala pre nego to su dospela do mesta
gde e biti akumulirana, to objanjava odsustvo oreola
214
Po i
218
Po.
Tako je kljuno pitanje ovo: ako Hendersonov model rezultuje
stvaranjem samo oreola
210
Po pod idealnim uslovima naglog prenosa
(plus obilno snabdevanje) Po atoma izvedenih iz urana, kako onda ovaj
model moe da objasni sva tri tipa Po oreola u liskunu, ako su i sadraj
urana i stopa transporta izuzetno mali? Zaista, mala razdaljina u istom
liskunu (tj. bez ikakvih kanala) dva ili vie tipova Po oreola, predstav -
lja ono to moe biti nepobitan dokaz protiv objanjenja ovih oreola
Hendersonovom hipotezom (Feather 1978).
Napokon, Jork je propustio da spomene da moja hipoteza da Po ore-
oli u prekambrijumskim granitima jesu prvobitni (Gentry 1974), moe
teoretski biti opovrgnuta (to Fierov komentar negira) eksperimental-
nom sintezom kristala biotita koji sadri najmanje dva razliita Po ore-
ola na maloj udaljenosti (Gentry 1979)." (Gentry 1980, 514)
Objavljivanje ovog odgovora pokazalo je da je Dr. Spilhaus odluio da
istraje na principima objavljenim u Proglasu o slobodi istraivanja i izraava -
nja (vidi Pregled). Ovo je bio drugi izazov naunicima da stvore eksperi -
mentalne rezultate koji bi dokazali evoluciono gledite o Zemljinoj istori-
ji i istovremeno teoretski opovrgli moj dokaz za stvaranje. Pitao sam se,
da li e sada biti odgovora ili e izazov i dalje biti ignorisan. Samo vreme
e to pokazati.
70 71
Finansijska podrka za ovo istraivanje je pria za sebe. Dok sam radio
kao gost-naunik na ORNL, moja plata je obezbeivana iz fonda daro-
va za vreme rada na Kolumbia Union Koledu. Ranih 1970-ih, ovi fon-
dovi dolazili su iz privatnih izvora, a NSF je pokrivala trokove. Dravna
nauna fondacija (NSF) je vladina agencija kojoj je povereno da ras-
poredi stotine miliona dolara godinje za istraivanje u naunim disci-
plinama. Kao i sve vladine agencije, fond je javan i zvanino zaduen da
taj novac rasporedi. U praksi, novac poreskih platia trebalo bi da bude
rasporeen bez naklonosti ka odreenim gleditima ili diskriminacije
protiv alternativnih teorija.
Geoloke i planetarne naune discipline dosta su podrane od NSF-a
preko poklona za univerzitetska nauna odeljenja, za istraivanja zasno-
vanim na evolucionom modelu porekla. Ali, da li je NSF jednako sklon
da podri istraivanja koja su zasnovana na konceptu stvaranja planete
Zemlje? Ovo poglavlje je usmereno na reakcije NSF zvaninika, kada su
potpunije shvatili da moja nauna otkria podravaju koncept stvaranja.
NSF je podravao moja istraivanja pre nego to su upozoreni da zaklju-
ci ugroavaju evoluciono gledite.
Godine 1974. NSF me je dotirala dve godine, to se produilo do sre-
dine 1977. sa priblino 55.000 dolara za istraivanja polonijumovih ore-
ola i neobjanjenih patuljastih i gigantskih oreola. U vreme kada je ova
dotacija potvrena, zakljuci mog istraivanja nisu bili objavljeni u punoj
irini. Sasvim je mogue da veina zvaninika i kritiara iz NSF-a nije bila
svesna da polonijumovi oreoli daju dokaz za trenutno stvaranje Zemlje.
Za vreme perioda dotacije 1974-77, objavljeno je nekoliko mojih
naunih izvetaja: jedan u vezi sa istraivanjima "oreola naoara", drugi
o mom radu na oreolima u ugljenisanom drvetu, i jo jedan o postoja nju
supertekih elemenata u radiocentrima gigantskih oreola. Od sva tri,
rezultati u vezi gigantskih oreola i supertekih elemenata privukli su
najveu panju i najvie kritika.
Neuhvatljivi superteki elementi
Pozadina mojih istraivakih napora na supertekim elementima bie
ovde data da pomogne itaocu da razume neke komentare NSF-a o
mojim istraivakim predlozima. Kao to je ranije reeno, prvenstveni
razlog mog prikljuivanju ORNL-u 1969. godine bio je da istraim da li
patuljasti i gigantski oreoli daju dokaze o supertekim elementima. Zato
je veina mojih istraivanja koncentrisana na ove neobine oreole u
saradnji sa kolegama sa ORNL. Uprkos znaajnim naporima, do 1975.
nijedno od naih istraivanja gigantskih i patuljastih oreola nije pokazalo
neki ubedljivi dokaz o supertekim elementima.
Sredinom 1975. nauio sam novu analitiku tehniku iz studija za
odreivanje sastava siunih estica sakupljenih iz zagaenog vazduha. U
ovoj tehnici, koristi se jonski zrak iz nuklearnog akceleratora da bi pobu-
dio karakteristine x-zrake hemijskih elemenata koji sadre esticu.
Njihova vrlo velika osetljivost izgleda idealna za traganje za supertekim
elementima u mikroskopskim radiocentrima gigantskih oreola.
Na poetku 1976. zapoeo sam saradnju sa fiziarima sa Dravnog
univerziteta Florida iz Talahasija (FSU) i sa Univerziteta Kalifornija iz
Dejvisa (UC-Davis), da bi istraili superteke elemente u radiocentrima
gigantskih oreola. Moj glavni doprinos za SHEP (Projekat supertekih
elemenata) bio je u snabdevanju uzorcima eksperimentatore na FSU.
Radili smo nae eksperimente na Van de Graf akceleratoru u odseku za
fiziku na FSU. Nekoliko meseci posle poetka eksperimentisanja, otkrili
smo neto to je ukazivalo na superteke elemente u siunim radio-
centrima odreenih gigantskih oreola.
Na osnovu naih rezultata pripremili smo zajedniki lanak za asopis
Physical Review Letters, asopis iz fizike za brzo objavljivanje. lanak je
objavio nae dokaze o supertekim elementima 5. jula 1976. (Gentry et
al. 1976b). Ovaj izvetaj je odmah pokrenuo intenzivno svetsko traga nje
za supertekim elementima. Mogue otkrie supertekih elemenata
spomenuto je u svim veim asopisima u vestima iz nauke, ak i kao
glavna vest u nekoliko novina.
Na nesreu, kasniji eksperimenti nisu potvrdili nae prvo tumaenje
injenica. Uestvovao sam u obradi dva sledea eksperimenta sa mojim
kolegama iz ORNL, ali nijedan nije dao podatke koji ukazuju na
72 73
6. Reakcija iz Dravne naune
fondacije
superteke elemente. Rezultati ovih eksperimenata zatim su objavljeni u
dva odvojena izvetaja u asopisu Physical Review Letters (Sparks et al. 1977
i 1978).
Iako superteki elementi nisu potvreni u sledeim eksperimentima,
na izvetaj iz 1976. pokrenuo je dovoljno interesovanja kao tema, pa je
odrana Internacionalna konferencija o supertekim elementima u
Luboku, Teksas, u martu 1978. Na toj konferenciji moje kolege sa FSU
i UC-Davis-a nastavile su da tvrde da centri gigantskih oreola sadre
superteke elemente. Izvetaj sa te konferencije pojavio se 15. aprila
1978. u asopisu Science News. Sledei iseak iz tog lanka pokazuje raz-
liku izmeu njihovog i mog gledita u vreme konferencije:
"Na simpozijumu u Luboku, Dentri je razjasnio da dok je 1976.
verovao da injenice potvruju da sadraj ima element 126, sada to ne
veruje: Danas, ja nemam dokaz za superteke elemente u sadraju
gigantskih oreola... Kako injenice danas pokazuju, prihvatam gledite
da eksperimenti sinhrotronog zraenja ne potvruju element 126.
Dentri naglaava da u ovoj izjavi govori samo u svoje ime: Govorim
samo u svoje ime, a ne u ime ostalih.
Razlog zato on to kae jeste, to drugi koautori prvog izvetaja ne
odustaju od tvrenja. Na primer, Tomas A. Kahil (Thomas A. Cahill)
sa UC-Davis-a energino brani prvi izvetaj grupe, i ne slae se sa
Dentrijem: Dokaz za 126 u gigantskim oreolima nije opovrgnut, on
je ak i jai... Linije su tamo, neto je tamo, kae Kahil za Science News.
Dentri kae da postoje neke stvari u prvim eksperimentima koje on
ni danas ne razume, ali on kae, da mora s tim da se suoi: Po mom
miljenju, Stenfordov rad sa osetljivou trebao je da ga pokae (dokaz
za superteke elemente)." (Frazier 1978,238)
Uobiajeno je da naunici pokazuju potovanje prema svojim kolega-
ma kada priznaju greku. U ovom sluaju, neki protivnici mog rada kas-
nije su ipak koristili gornji opoziv da bi bacili sumnju na moje objavljene
dokaze u vezi polonijumovih oreola i njihovog ukazivanja na stvaranje.
Uopte, oni su ignorisali moj doprinos na simpozijumu (Gentry 1978a)
u kojem sam sumirao tehnike detalje mojih istraivanja gigantskih, pat-
uljastih i polonijumovih oreola.
Odbijanje predloga za 1977. godinu
Godine 1977. poslao sam predlog za dotaciju u NSF, koja je bila sli-
na onoj iz 1974. Traio sam fond za: 1) nastavak traganja za supertekim
elementima, 2) dodatno istraivanje polonijumovih, patuljastih i
gigantskih oreola u granitima, i 3) za dalja istraivanja oreola u
ugljenisanom drvetu. Ovog puta, moj predlog je odbijen. Moje saradnike
u eksperimentima sa supertekim elementima sa FSU i UC-Davis-a i
dalje je finansirao NSF, u daljem radu na supertekim elementima. Ali
moj predlog da nastavim slian rad bio je odbijen. Traio sam im pis-
meno objanjenje.
Odluke o finansiranju unutar NSF donose se na osnovu gledita est
naunika koji odgovaraju potom, a dodatno se daju na analizu drugoj
estorici naunika. etiri od est dopisnih recenzenata predloilo je dalje
finansiranje mog predloga za 1977. godinu. Dva negativna, citirali su kao
glavni razlog pogrenu identifikaciju supertekih elemenata.
Suprotno od dopisnih recenzenata, rasprava recenzenata sa panel raz-
matranja o mom predlogu bila je veinski negativna. Na moj zahtev, Dr.
Don Hauer (John Hower), tada direktor programa za geohemiju na
NSF, poslao mi je saetak ove diskusije. On se tie duine mog istrai-
vanja na supertekim elementima, zakljuujui da "postoji mala verovat-
noa njihovog otkrivanja predloenim tehnikama". Iako su moje kolege
sa FSU i UC-Davis-a koristili iste tehnike navedene u mom predlogu,
NSF je nastavio da ih finansira.
U mom sluaju, analitiari koji su raspravljali i odbili ceo moj predlog,
imali su neargumentovane razloge. Sledei citat iz pisma Dr. Hauera
meni, opisuje odlune prigovore kritiara na raspravi o mom predlogu:
"Najvanija kritika predloga nema ipak nita sa otkrivanjem superte -
kih elemenata. Kritika dolazi zbog opte prirode predloenog istraivanja
oreola. Principijelni istraiva sakuplja uzorke, petrografski ih ispita, i
izvetava o njihovoj morfologiji i starou minerala u godinama.
Rasprava je utvrdila da ovaj opisni doprinos ima neku vrednost, ali se
vie osea da isti pristup ima malo mogunosti da donese neto novo.
Glavna tekoa predloga je da (nezavisno od traganja za supertekim
elementima) ne postoji hipoteza koja se odnosi na poreklo oreola koju
bi principijelni istraiva predloio da testira. On je ve to posmatrao
i opisao broj njihovog pojavljivanja. Diskutanti su smatrali da nije
opravdano preporuiti finansiranje istraivakog projekta koji samo
predlae dodatna posmatranja fenomena. Izgleda malo verovatno da
principijelni istraiva moe doi do hipoteze dodatnim posmatranjem
oreola, obzirom da do sada nije bio u stanju da je predloi." (Hower
1977)
Odmah sam shvatio da se "poreklo oreola" odnosi na gigantske i
polonijumove oreole razmatrane u predlogu. "Dodatno posmatranje
74 75
oreola" shvatio sam da se odnosi prvenstveno na gigantske oreole jer se
oni tiu supertekih elemenata. A poto ovi drugi oreoli nisu naznaeni,
opet sam pretpostavio da se odnose na polonijumove oreole u granitima.
Osetio sam da u osnovi postoje suprotnosti u reavanju mog sluaja kod
NSF-a, pa sam odluio da apelujem da promene odluku o mom pred-
logu.
Apel NSF-u
Ovo je deo moje pismene molbe upuene Dr. Edvardu Todu (Edward
Todd), pomoniku direktora za astronomske, atmosferske i geoloke
nauke sa NSF-a:
"S potovanjem za drugu kritiku predloga, pismo direktora programa
kae da u osnovi rasprava nije mogla da uvidi da ja imam hipotezu koju
testiram, iako potuju ostale delove mog istraivanja oreola, i da se ne
vidi da u u budunosti dati hipotezu. Mogu da razumem da takvu
izjavu mogu dati osobe kojima je nepoznata geohemijska terminologi-
ja, a itali su izvetaje koje sam objavio. Ipak, teko mi je da razumem
kako su geohemiari na raspravi mogli da daju takvu izjavu, pogotovo
to sam ranije diskutovao sa direktorom programa o hipotezama i
zakljucima mojih istraivanja Po oreola, koji su objavljeni u javnoj naunoj
literaturi, a navedeni su u ranijem i u sadanjem predlogu za NSF...
Posebno sam ukazao na injenicu da sam predloio da Po oreoli u
osnovnim granitnim stenama Zemlje predstavljaju dokaz o iezloj
prirodnoj radioaktivnosti, i tako ukazuju na kratak period izmeu nuk-
leosinteze i kristalizacije stene domaina (Gentry 1975)... Dalje, 1973.
u izvetaju u asopisu Nature (Gentry 1973), istakao sam da se posto-
janje Po oreola susree sa nekoliko geolokih problema: vreme
poluraspada izotopa Po (t
1/2
= 3 min za
218
Po) je prekratko da bi
dozvolilo bilo ta osim nagle kristalizacije minerala, nasuprot prih-
vaenoj teoriji stope hlaenja magme.
Zapravo, nije ni potrebno da neko bude geohemiar (ja sam zapravo
fiziar koji se bavi nuklearnom geofizikom) da bi video da u mojim
objavljenim izvetajima tvrdim da sam naao dokaz koji drma temelje
moderne kosmologije i geohemije. Poto sam vrlo direktno istakao
zakljuke mojih istraivanja u objavljenim izvetajima, eleo bih da
vam ukaem na mogunost da kada direktor programa i kritiari na
raspravi kau da teko mogu da shvate moju hipotezu, ono to stvarno
misle je da ne mogu da uklope injenice koje sam objavio u neku popu -
larnu, danas prihvaenu geohemijsku ili kosmoloku teoriju koja se tie
porekla Zemlje."
Mnogo kasnije shvatio sam da kritiari na raspravi nisu uopte mislili
na polonijumove oreole u njihovim komentarima. Verovatno su jednos-
tavno odluili da ignoriu ovaj deo mog predloga. U svakom sluaju,
odgovor Dr. Toda na moj pismeni odgovor nije se odnosio na ovo pita -
nje:
"...Moj zakljuak je da je va predlog proao kroz potpun i poten pre-
gled Slube za program geohemije, pregled koji ukljuuje savesno i
paljivo razmatranje est ad hoc dopisnih kritiara. Kao deo procesa
novog razmatranja vaeg odbaenog predloga, ovi kritiari su takoe
konsultovani. Moje miljenje je da je va predlog poteno razmatran, i
da je odluka za odbacivanje opravdana." (Todd 1977)
U ovom odgovoru Dr. Tod je ignorisao tri glavne take moje pismene
molbe: 1) NSF podrava druge istraivae koji su uestvovali u poetnim
eksperimentima na supertekim elementima, dok porie slinu podrku
za moja istraivanja; 2) odbijanje saznanja na raspravi da sam predloio
hipotezu za poreklo polonijumovih oreola; 3) moje tvrenje da sam
naao dokaz koji izaziva osnove moderne kosmologije i geohemije.
Todovo utanje po tim pitanjima navelo me da poverujem da je uzalud-
no uputiti molbu na vii nivo NSF-a. Da li je moj predlog odbijen pre
zbog filozofskih predrasuda nego zbog naunih razloga?
Drugi predlog - drugo odbijanje
Godine 1979. predao sam novi predlog u NSF da istraujem poloniju-
move oreole u mineralima i drugim supstancama. Ovaj je bio specifino
napravljen da opipa puls NSF-a o primarnom poreklu polonijumovih
oreola u granitima. Zakljuci o stvaranju su jasno izneeni. Sa par rei
traio sam finansije za nastavak mojih istraivanja. U ovom kratkom
predlogu nije bilo sporednih pitanja kao to su superteki elementi, na
koje bi se kritiari usmerili. U ovom sluaju nisu mogli da izbegnu da
komentariu moje objavljene dokaze za stvaranje. Mogli su opravdano da
kritikuju predlog zbog njegove zbijenosti. Ali, ako bi njihove reakcije na
dokaz za stvaranje bile pozitivne, ja bih dostavio dui predlog dajui
neophodne detalje. Odgovor kritike pokazao bi da li su zainteresovani za
testiranje istine o stvaranju, ili e zadrati status quo sa evolucijom.
Nije iznenaujue da se veina analitiara ovog novog predloga izjas-
nila potpuno negativno. Pet kritiara ocenilo ga je "nedovoljnim". Ipak,
76 77
bio sam ohrabren zbog jednog kritiara otvorenog uma koji je dao
povoljnu ocenu, i tako ukazao da predlog treba dostaviti sa vie detalja.
Uopte, sugestija o hipotezi prvobitnog polonijuma bila je jako kritiko-
vana, a testiranje modela stvaranja opisan kao "pekulativan" i "smean".
Jedan kritiar je prigovorio da hipoteza prvobitnog polonijuma "ne
moe biti alternativa ak i ako se ubedljivo pokae da je konvencionalno
tumaenje pogreno". Drugi se nada da e konvencionalna objanjenja
ipak biti potvrena: "Sasvim je mogue da se otkriju objanjenja u
svakodnevnim efektima poznatih fenomena, i da su objanjenja koja ve
postoje u literaturi zadovoljavajua." Poto moja objanjenja injenica
nisu bila konvencionalna, jedan kritiar je komentarisao: "Ne vidim
ikakvu osnovu... za traenje alternativnih objanjenja ovih oreola."
Sugerisano traenje objanjenja unutar evolucionog okvira bila je
osnova odgovora, i vodilo je u slepu ulicu. U toku prethodne decenije
ve sam istraivao i izvestio o dva mogua objanjenja za polonijumove
oreole u granitima koja se slau sa evolucijom: 1) sekundarno poreklo iz
urana, i 2) hipoteza izomera. Kao to su raniji delovi knjige pokazali,
naune injenice koje negiraju ove dve mogunosti objavljene su u javnoj
naunoj literaturi pre mnogo godina.
Neki analitiari su mi zamerili to ne nudim "nove tehnike", "sugestije
za novi napredak", ili "osnovu istraivanja za novi napredak po tom
pitanju". Neki od njihovih komentara bili su nesumnjivo inspirisani
kratkoom mog predloga. Kod drugih je postojao emocionalni ton.
Jedan pie:
"Dentri jedino predlae da uradi vie na istom radu koji je i pre radio.
On ne predlae neku novu tehniku ili pristup... On ne opisuje novu
naunu stvarnost, osim to hoe da testira novi okvir za kosmologiju.
Zato ne preporuujem da se predlog podri."
Ovi komentari izraavaju neodobravanje da nastavim rad na hipotezi
prvobitnog polonijuma. Jedan kritiar je ovako izrazio svoje gledite:
"Meni se sigurno ne ini vrednim da se dalje podravaju nagaanja i
smeni zakljuci po ovom pitanju." Mada ovaj kritiar nije dao naune
prigovore na moj rad, nije bio iznad emotivnog reagovanja na moj dokaz
za stvaranje.
Neki kritiari nisu mogli da pozdrave moje hipoteze kao originalne i
naune. Jedan je oseao da ja pre "iznosim line stavove u polemici, nego
to sledim jasne smerove istraivanja". Drugi kritiar je ukazao da prob-
leme koje sam pokrenuo mogu reiti drugi istraivai sa vie objek-
tivnosti. Poto su me prvo kritikovali to ne nudim nita novo, usledila je
najdetaljnija obrada mojih istraivanja:
"S pozitivne strane, Dentri je... verovatno vodei ekspert u svetu na
posmatranju i merenju radio-oreola. On radi svoj posao i njegovi
finansijski zahtevi su vrlo skromni. On je jako istrajan u obavljanju
posmatranja koja je teko objasniti. Njegov dalji rad bie objavljivan. U
prolosti, on je osvojio nekoliko novih tehnika, i odobreno mu je da
provede nekoliko godina na ORNL-u da bi imao pristup raznim
instrumentima i da bi saraivao sa kolegama naunicima. Ipak, njego-
va istraivanja izgleda da su dola do orsokaka..."
Ova kritika pokazuje kontradiktoran odgovor NSF-a na moj rad. S
jedne strane, kritiar procenjuje moj rad kao lo jer ne nudim nita novo,
a ipak belei da sam koristio nove istraivake tehnike. Moja istraivanja
dola su do orsokaka, kae on, a moji budui radovi e ipak biti kvalite-
ta dostojnog za objavljivanje! Ako je tako, zato se ovaj kritiar protivio
daljem finansiranju mog rada? Istraivanje koje se moe objaviti je upra-
vo ono koje NSF hoe da dobije, pa ga i finansira.
Odgovor nije teko nai. Kritiar nastavlja:
"Dentri je naveo u predlogu, a mnogo detaljnije obradio u nekim nje-
govim radovima, da polonijumovi oreoli moraji biti prvobitni poloni-
jum, to on uzima da znai da je polonijum bio stvoren, zajedno sa
stenom domainom... nalik biblijskom trenutnom stvaranju."
Umesto odgovora na dokaze koje sam objavio, kritiar jednostavno
istie da se moj dokaz suproti evolucionom okviru:
"...(Dentri) ne razmatra ogromnu koliinu suprotnih dokaza koji
opisuju dug proces evolucije svemira, Zemlje, ivota na Zemlji, itd. do
sadanjeg stanja. Ako on eli da predloi novi okvir za kosmologiju,
morao bi da to detaljno opie, sa svim svojim dokazima podrke,
zakljucima, kritikim posmatranjima koja mogu ponovo da ispitaju
sada prihvaeni kosmoloki i geoloki okvir."
Kritiar me prekorava zato to ne kritikujem ceo, sveobuhvatan okvir
evolucije koji dodiruje sve naune discipline. Ono to on previa je da
neoborivi dokaz za stvaranje obezvreuje princip uniformizma, koji je u
ovoj knjizi ve opisan kao lepak koji povezuje sve delove evolucionog
mozaika. Gde je logika u obradi raznih delova teorije, ako sve one zavise
od jedne pogrene pretpostavke? Moda je kritiar propustio da zapazi
da posle mnogo godina evolucionisti jo uvek nisu objasnili moje svuda
objavljene dokaze za stvaranje.
78 79
Ovaj kritiar dalje prigovara da su mi potrebna detaljna "kritika pos-
matranja koja mogu da testiraju" moju hipotezu. Ovo je zanimljivo ali
pogreno zapaanje, jer je u moj predlog ukljuen opis takvog testa, onaj
koji je due razmatran u poslednjem poglavlju knjige, a koji je objavljen
u asopisu EOS (Gentry 1979). Sugestija da bih trebao da predloim
novi okvir kosmologije predstavlja ono to sam ve zapoeo, ak i nas-
tavio da razvijam kada je moj predlog na kraju odbijen.
Predlozi iz 1977. i 1979. su odbijeni bez specifinog, konkretnog
prigovora na moje rezultate na polonijumovim oreolima. Zakljuci o
stvaranju su 1977. tretirani utanjem, a 1979. prezirom. Nije postojalo
interesovanje da se vidi da li moja posmatranja ukazuju na opasnu sla-
bost teorije evolucije. Ipak, u svemu ovom postojala je jedna uteha.
Poto su ostavili neizazvanom naunu tanost mojih objavljenih eksperi -
mentalnih radova na polonijumovim oreolima, kritiari su pokazali da je
moj dokaz za stvaranje postojei. Mojim kolegama naunicima, od kojih
su neki bili otvoreni protivnici stvaranja, bili su izloeni zakljuci mojih
istraivanja, i njihov jedini nauni odgovor na dokaze bilo je utanje.
lan Kongresa istrauje moj predlog iz 1977.
Moj intervju za novine Christian Citizen (Melnick 1981) brzo je doveo
do linog kontakta sa njihovim predstavnikom u Kongresu SAD o treti-
ranju mog predloga iz 1977. od strane NSF-a. Dostavljeno mi je dopisi-
vanje izmeu kongresmena i NSF-a. NSF je dao obmanjujui opis moje
situacije. Prvo pismo iz juna 1982. upueno je Robertu Vokeru (Robert
Walker), predstavniku iz Pensilvanije, a pisao ga je Frensis Donson
(Francis Johnson), pomonik direktora na odseku astronomskih, atmos-
ferskih, geolokih i okeanskih nauka:
"G-din Anderson je u pravu kada tvrdi u njegovom pismu da je Dr.
Robert Dentri vodei svetski autoritet na posmatranju i merenju
neuklapajuih radioaktivnih oreola. Zbog njegovih priznatih sposob-
nosti, istraivanja Dr. Roberta Dentrija su finansirana od NSF-a
tokom ranih 70-tih. Ipak, 1977. predlog koji je Dr. Dentri predstavio
odbijen je... Taj postupak je zasnovan na preporuci est naunika koji
su smatrali da predlog nije na nivou ranijeg standarda Dr. Dentrija,
kao ni dokazi kod ranije uspenih predloga, a ni po standardu NSF-
a..." (Johnson 1982)
Ovo pismo ukazuje da su svih est kritiara dali negativnu ocenu pred-
loga iz 1977., iako su zapravo etiri kritiara dali pozitivnu ocenu. (Dva
negativna su se odnosili na istraivanja supertekih elemenata.) Ono
takoe ukazuje na pad standarda mog istraivanja. Kako je NSF odredio
da ovaj predlog "nije na nivou mojih ranijih standarda", niti po stan-
dardima NSF-a? Obino NSF uzima kao merilo objavljene radove u
toku ranijeg perioda finansiranja kao prvi pokazatelj da li je istraiva
napredovao u istraivanju. Tri izvetaja su bila objavljena u toku dotaci-
je 1974-76, a posle odbijanja mog predloga 1977., pet dodatnih naunih
radova bili su objavljeni u sledeih 5 godina. Razmatranje mojih naunih
publikacija sigurno nije pokazivalo pad mog standarda. tavie, rei "Dr.
Dentri je vodei svetski autoritet na posmatranju i merenju neuklapa-
juih radioaktivnih oreola", date su u sadanjem vremenu. Ako bih, po
priznanju NSF, jo uvek imao takav ugled u vreme kada je Donson
pisao pismo (jun 1982.), onda su moja istraivanja posle 1977. zadrala
standard mojih ranijih napora. I, ako NSF proglasi nekog za autoriteta u
njegovom polju, zar to ne ukazuje da je na nivou standarda NSF-a po
naunim zaslugama?
Predstavnik Voker nije dobio celu sliku. Zadravajui kopije mog dopi-
sivanja sa Dr. Todom, Donson je ulepavao diskriminacioni tretman
mog predloga od strane NSF-a. Tanije, da je moja pismena molba bila
poslata Vokeru, on bi mogao da vidi da je NSF izbegao da odgovori na
moje dokaze o stvaranju.
Da bih otkrio da li je Donsonov propust da poalje pismene molbe
bila nepanja, zvao sam ga oko 28. jula 1982., i shvatio da je u svom
potenju, njegovo dopisivanje sa Vokerom ostavilo jako pogrean utisak.
Odgovorio je da nije bio obavezan da mu poalje moje pismene molbe,
i time zavrio razgovor. U svom pismu Donson je uveravao Vokera da
e NSF "rado pregledati i proceniti predlog Dr. Dentrija u svako doba.
Uveravam vas da emo poteno, asno i otvoreno proceniti njegov pre-
gled, i da ako presudimo da su njegove ideje vredne podrke, on e biti
finansiran". (Johnson 1982)
Pitanje je, koji e standard biti koriten da bi se procenilo da li su moje
ideje "vredne podrke" ili nisu? Ako nauna verodostojnost zavisi od
toga da li podaci podravaju evolucione ideje, onda je jasno da moja
istraivanja nee biti na nivou "standarda" NSF-a.
lan Kongresa istrauje moj predlog iz 1979.
Kada je uo moj govor u junu 1982. na sastanku Amerike asocijacije
za napredak nauke (AAAS) u Santa Barbari, drugi graanin pisao je
predstavniku Kongresa o mojim tekoama sa finansiranjem od NSF-a
80 81
1979. Donson je opet odgovorio u ime NSF-a, piui predstavniku
Langomarsinu J. Robertu iz Kalifornije:
"...Samo polovina predloga koje primimo moemo da finansiramo.
Korieni kriterijumi opisani su u naoj knjiici Dotacije naunog i
ininjerskog istraivanja (NSF 81-79). Dranje nepravovernih naunih
gledita nije prepreka za dobijanje podrke od NSF-a, a najbolji dokaz
za to je injenica da je 70-tih NSF finansirao nekoliko predloga Dr.
Dentrija, ukljuujui 54.900 dolara za prouavanje Nuklearne
geofizike radio-oreola.
Molim vas da ponovo uverite vaeg biraa da su odluke NSF-a za
finansiranje zasnovane na dobro poznatom kriterijumu i da gledita
Dr. Dentrija nisu bila prepreka za dobijanje podrke NSF-a."
(Johnson 1983)
Donson je naveo moje ranije dotiranje kao dokaz da je NSF bio
poten u mojim ranijim predlozima. Ipak, propustio je bitnu informaci-
ju u vezi njih: ranija podrka NSF-a data je u toku ranih 70-tih, u vreme
kada zakljuci mog rada u korist stvaranja nisu bili poznati veini naune
zajednice.
Zakljuci mojih istraivanja, vezani za koncept stvaranja, objavljeni su
mnogo direktnije upravo pre i u toku odbijanja mojih predloga, od 1977-
79. Naunici koji su dali poetnu podrku mom radu ranih 70-tih, poeli
su da gube nadu da u otkriti konvencionalno objanjenje polonijumovih
oreola u granitima, i njihovi stavovi su se znaajno promenili. Kao to
jedan kritiar pie o predlogu 1979.: "Ranije sam podravao
(Dentrijeva) nepravoverna tumaenja kao izazov ostaloj naunoj zajed-
nici. Kasnije sam zakljuio da su potrebni novi, nezavisni napori..."
Tako moje iskustvo pokazuje da suprotno od Donsonovih rei
objavljivanje "nepravovernih naunih gledita" o nauci o stvaranju zaista
predstavljaju "prepreku za dobijanje podrke NSF-a" kada jednom kri-
tiari shvate rezultate.
Pro-evolucionizam na NSF-u?
NSF ima dugu istoriju finansiranja predloga koji imaju evolucionistike
stavove. Sigurno jedna od najveih dotacija ove prirode bila je Studija
toka bioloke nauke (BSCS), koja je 1964. objavila kontroverzne serije
tekstova u kojoj je evolucija glavna tema.
Nedavno je zvaninik NSF-a izneo optuujue gledite o razvoju
pokreta nauke o stvaranju u Americi. Na godinjem nacionalnom sas-
tanku Amerike asocijacije za napredak nauke (AAAS) 1981., Dr. Rolf
Sinkler (Rolf Sinclair) iz NSF-a iskoristio je priliku da pokrene protivl-
jenje nauci o stvaranju. asopis Science News je izvestio:
"Druga tema koja je uarila atmosferu bila je oivljeni antievolucioni
pokret. Fiziar Rolf M. Sinkler iz NSF-a organizovao je sastanak pod
nazivom: Gledita o svemiru: Nauka protiv tradicije. Izaao je, kae,
iz svoje kule od slonovae i bio potresen otkriem ta zastupnici kon-
cepta stvaranja rade u kolama. Njihov uspeh u uticaju na kolske
rejone da pouavaju ideje vezane za koncept stvaranja je ograniava-
jue i izopaeno nauno obrazovanje, kae on...
Sastanak na ovogodinjem skupu, objanjava Sinkler, je samo poe-
tak. Tema sledee godine na AAAS-u bie nauno obrazovanje, i prob-
no e ukljuiti diskusiju o nainu suprotstavljanja konceptu stvaranja, i
predavanju religije kao nauke." (Science News 1981,19)
Ubrzo posle toga, Sinkler je dalje obradio svoja gledita u pismu ovom
asopisu (Sinclair 1981). Tamo on naglaava da je Sunev sistem nastao
pre nekoliko milijardi godina, i da je ceo svemir poeo "Velikim
praskom" pre nekih desetak milijardi godina. Takoe je izrazio puno
poverenje u ceo izvetaj organske evolucije, naroito u izvetaj o ivotu
na Zemlji pre vie od milijardu godina. Oba zakljuka imaju znaenje da
je po njemu evolucija neosporna.
Sloboda istraivanja
Od svog osnivanja, NSF je potroio ogromne sume da bi podrao pro-
jekte zasnovane na evolucionistikim pretpostavkama. Moe se prigo -
voriti, da NSF opravdano troi ove ogromne svote zato to brojni,
istaknuti naunici, kao to je Dr. Sinkler, neodoljivo prikazuju evoluciju
kao potvrenu teoriju, ili kao injenicu. Ako NSF moe da dokae da je
evolucija pravi opis porekla i razvoja kosmosa, Zemlje i ivota, onda bi
NSF mogao da opravda poricanje finansiranja naunika ija istraivanja
dovode u pitanje evolucioni scenario.
Ali, evoluciju ne potvruje ni teorija, ni injenice. Ako je svet stvarno
nastao sluajno kao to evolucija zahteva, evolucioni biolozi bi mogli da
ponove taj proces u laboratorijskom eksperimentu. Ipak, uprkos deceni-
jama intenzivnih napora, i velikodunog finansiranja od strane vlasti, svi
pokuaji da se stvori ivot iz neive materije ostali su besplodni. Slino
tome, ako je ivot evoluirao pretvaranjem jedne vee grupe organizama
u drugu, gde su brojne prelazne forme koje su oekivane na osnovu
evolucije? Biolozi bi odavno odagnali uznemirujua pitanja o optem
odsustvu prelaznih formi u fosilnom zapisu kada bi stvorili primerke
82 83
karika koje nedostaju u laboratorijskim uslovima. Svi pokuaji da se
stvore novi oblici u laboratoriji, kao to je podsticanje mutacija putem
nuklearnog zraenja, stvorili su samo varijacije postojeih tipova.
Razvijanje novih osobina kod riba, na primer, pri njihovom poetku
razvoja u vodozemce, sigurno bi bilo jednostavnije nego stvoriti sam
ivot, pa bi to bio danas vidljiv dokaz potreban da bi se evolucija sma-
trala naukom a ne nagaanjem. Onda ne bi bilo sumnje u njenu vero-
dostojnost.
Poto nijedna takva demonstracija nije pokazana, u najboljem sluaju
NSF bi trebao da smatra evoluciju nedokazanom teorijom. Zato je NSF
moralno obavezan da dopusti da ona bude otvoreno izazvana, u duhu
"Potvrde slobode istraivanja i objavljivanja" (vidi Pregled). Sami evolu-
cionisti su tu napisali da "sva otkria i ideje... mogu biti izazvane bez
ogranienja". Pretpostavljam da NSF treba da istraje i na drugom prin-
cipu Potvrde: "Sloboda istraivanja i objavljivanja ideja zahteva da
angaovani budu slobodni da istrauju svoje ideje bez straha od
odmazde kao posledice nepopularnosti njihovih zakljuaka." itaoc
moe da odlui da li je NSF bio dosledan ovom principu pri obradi
mojih predloga iz 1977. i 1979. da nastavim rad na radioaktivnim oreoli-
ma.
Dokumentacija u ovom poglavlju pokazuje reakciju NSF-a kada su
shvatili da su moja otkria suprotna "prihvaenom" modelu istorije
Zemlje.
Nisam ni pretpostavio, kada sam 1962. poeo rad, da e 19 godina kas-
nije rezultati mojih istraivanja biti predmet javne rasprave. Sve je poe-
lo u prolee 1981., kada mi je dravni zakonodavac Arkanzasa dostavio
Akt 590, predloga zahteva "ravnopravnog tretmana nauke o stvaranju i
evolucije u javnim kolama". Amerika unija civilnih prava (ACLU)
podigla je optubu, parnicu, prigovarajui na ustavnost akta, a suenje je
zakazano za 7. decembar 1981. u Federalnom oblasnom sudu u Litl
Roku.
Odredba Akta 590 sluila je kao podsetnik na antievolucioni zakon,
Batlerov Dokument, predloen u Tenesiju 1925. Ovaj zakon je takoe
napala ACLU, to je dovelo do uvenog "Skops suenja" u Dejtonu,
Tenesi. Neophodno je da se ukratko usmerimo na ranije suenje zbog
popularnog miljenja o nadmonoj pobedi evolucije, kao kljunom fak-
toru u oblikovanju posledica Arkanzas suenja.
Glavni na suenju 1925. bili su: 1) Don Skops (John Scopes),
visokokolski fudbalski trener i zamenik nastavnika, 2) Vilijam Denings
Brajan (William Jennings Bryan), veliki religiozni govornik, trostruki
kandidat za predsednika, koji je vodio sluaj protiv Skopsa, i 3) Klerens
Derou (Clarence Darrow), ugledni advokat koji je branio Skopsa.
Skopsov dobrovoljni pristanak da bude uhapen zbog evolucionog ue -
nja postao je nacionalna vest. Reakcije na ovaj vanredan publicitet
pokazao je da mnogi Amerikanci oseaju da su osnove njihovih reli-
gioznih verovanja meta ove bitke. Neki su videli suenje kao potvrdu ili
poricanje njihovog razumevanja Biblije.
84 85
7. Nauka o stvaranju - predmet
javne rasprave
Pouka od Skopsa
Uopte, popularna slika o suenju je da je Vilijam Denings Brajan
ovek koji se boji istine zbog odbijanja da dopusti svedoenje eksperta
za evoluciju na suenju. Klerens Derou je, s druge strane, sve fanatino
izmanevrisao kada je dao da svedok-ekspert da svoje naune dokaze za
evoluciju novinskom izvetau koji je izvetavao sa suenja. Ovim maj -
storskim potezom, Derou je uinio da se teorija evolucije rairi do naju-
daljenijih granica civilizovanog sveta. Takoe je znaajno da se sve
zavrilo tako to nije spomenut ni jedan argument protiv evolucije. Tako
je evolucija prikazana kao da je zasnovana na nepobitnim dokazima.
Kao rezultat, mislilo se da je toga dana pobedila evolucija (iako je
Skops formalno izgubio). Zapaanja sa suenja meu naunicima bila su
izopaena i samoponavljajua. Od tada, svaki naunik koji bi otvoreno
pokazao da veruje u doslovno tumaenje 1. Knjige Mojsijeve (Knjige
Postanja) smatran je sumnjivim. Ovaj prezir prema konceptu stvaranja
predaje se svakoj novoj generaciji studenata, i od naunika i od nastavni-
ka, od kojih mnogi samo ponavljaju rei svojih kolega naunika. Od
suenja Skopsu, tri generacije fakultetski obrazovanih ljudi indoktrinira-
no je evolucionim gleditima predstavljenim kao nauna istina. Rairena
indoktrinacija dala je ACLU-u ogromnu psiholoku prednost dok su se
pripremali za suenje u Arkanzasu.
Predsednik suda nije iveo u vakumu. Iako je suenje u Arkanzasu tre-
balo da se razmatra jedino na osnovu dokaza koji se predoe sudu,
ACLU je dobro znao da istorijski udarac na suenju Skopsu ide njima u
prilog. Dodatno, i pisanje tampe o suenju u Arkanzasu bie odluujui
faktor. Uopte, novinski izvetaji dolazili su iz pera predstavnika medija
koji su odraz amerike kulturne scene. Treba znati da su svi oni obrazo-
vani u duhu savremene nauke, i da su izrazito naklonjeni evoluciji.
Najverovatnije je da su imali sliku o nauci o stvaranju na osnovu suen-
ja Skopsu. Neizbeno je da se na njihove utiske, a tako i na njihove izve-
taje sa suenja u Arkanzasu, odraze ova predubeenja.
Na nesreu, izgleda da mnogo toga to je zapisano ili snimljeno kao
sigurno o tim stvarima, ne moe biti potvreno istorijskim zapisom ili
zapisnikom sa suenja. To ilustruje nedavna kritika Dr. Dejvida Mentona
(David Menton), koja je doivela veliki publicitet, o filmu "Naslediti
Vetar" (Inherit the Wind) koji opisuje suenje Skopsu, a ima malo slinos-
ti sa stvarnim dogaajem i detaljima sa samog suenja. Vaan deo ove
kritike (Menton 1985) usmeren je na okolnosti oko uhapenog Skopsa
zbog pretpostavke da je prekrio zakon. Prema istorijskom zapisu, Skops
nije predavao evoluciju dok je dve sedmice zamenjivao nastavnika iz
naunog predmeta. Zato on zapravo nije prekrio zakon. Njegovo
hapenje bilo je zasnovano na lanoj optubi. To je izmislio, uz
Skopsovo doputanje, lokalni rudarski tehniar, pa je ACLU mogao da
napadne Batlerov dokument.
Da li su advokati koji su radili na Skopsovoj odbrani znali ove okol-
nosti? Gore spomenuta kritika daje jasan odgovor na ovo pitanje kada se
proita knjiga "Veliko majmunsko suenje" (The Great Monkey Trial)
Spregi de Kampa (L. Sprague de Camp). U ovoj knjizi je zabeleen
znaajan razgovor izmeu Skopsa i reportera Vilijama Haisona (William
K. Hutchinson) iz Meunarodne novinske slube (International News
Service):
"Moram neto da vam kaem. To me brine. Ja nisam prekrio zakon."
"Porota kae da jeste", - odgovorio je Hainson.
"Da, ali ja nisam predavao lekciju o evoluciji. Preskoio sam je. Radio
sam neto drugo tog dana kada sam trebao da je predajem, i tako
preskoio celu lekciju o Darvinu. Deca kojoj sam drao nastavu ne
mogu ni da se sete ta sam im tog dana pre tri meseca predavao. Njih
su nauili advokati ta da kau. To su nagaanja ta se desilo 24. apri-
la. Iskreno, bojao sam se u toku suenja da se deca mogu setiti da sam
propustio lekciju. Bojao sam se da e zauzeti stav da im to nisam pre-
davao, to bi upropastilo proces. Da se to desilo, izbacili bi me iz grada,
na ulicu."
"Pa, sada ste bezbedni", rekao je Hainson.
"Da, optuen sam za prestup koji nisam poinio", rekao je Skops, "ist
sam. Ne priznajem da sam kriv."
"Od toga u napraviti veliku priu."
"Moj Boe, ne!" uzviknuo je Skops. "Ni rei dok moja molba ne proe
Vrhovni sud. Moji advokati bi me ubili ako to sada objavite." (de Camp
1968, 432)
Izgleda neverovatno da su oni koji su uestvovali u odbrani Skopsa
oigledno ne samo znali za to, nego su podstakli situaciju ohrabrujui
neke Skopsove uenike na krenje zakletve svedoenjem da je Skops pre-
davao evoluciju. (Interesantno je to se u de Kampovoj knjizi (str. 432)
Derou istie kao advokat koji je sve vodio.) U svojim memoarima Skops
je ponovo porekao da je predavao evoluciju, mada je na suenju
podrazumevao tvrenje da je Zemlja nekad bila "rastopljena masa"
(Scopes and Presley 1967, 132-134). U isto vreme pokuao je da zaobie
prekraj zakletve njegovih studenata tvrenjem da su bili zbunjeni da li
86 87
su sluali o evoluciji ili ne (Scopes and Presley 1967, 134). Ove okolnos-
ti otkrivaju aspekt suenja Skopsu koji nije opte poznat.
Jedan od najsumnjivijih delova u filmu "Naslediti vetar" odnosi se na
portret Vilijema Deningsa Brajana kao oveka koji se boji istine, jer se
usprotivio svedoenju eksperta za evoluciju. Dole su citirana dva pasusa
Mentonove kritike koja predstavlja razliite poglede na ovo pitanje:
FILM: Odbrana nije u stanju da dobije dozvolu da pozove nekoliko
njihovih eksperata svedoka, jer se Brajan boji njihovog svedoenja i
smatra ga beznaajnim. Derou zove jednog po jednog specijalizovanog
naunika da svedoi, ali svaki put zahvaljujui neukom sudiji punom
predrasuda, Brajanu je dovoljno samo da kae "prigovor - beznaaj -
no", i to je kraj.
INJENICA: Tehniki, jedini predmet rasprave na suenju je bio da li
je ili nije Don Skops predavao evoluciju oveka od niih redova ivo -
tinja, pa je prirodno da advokati stave pod pitanje znaaj svedoanstva
eksperta svedoka. Svedoenje evolucionista odbrana je spreila, zato
to je Derou briljantno odbio da dozvoli unakrsno ispitivanje nauni-
ka, svedoka odbrane (zapisnik, str. 206-208). Brajan je zatraio i dobio
pravo da svedok-ekspert bude unakrsno ispitan, ali se Derou toliko
protivio da dopusti njihovim ekspertima da svedoe, da Brajan nije ni
pozvao svedoka da doe! Brajan je istakao, da pod uslovima koje
Derou trai, evolucionisti mogu da svedoe samo o svojim nagaanji-
ma i miljenjima bez straha od krivokletstva ili kontradiktornosti.
(Menton 1985)
Postavljanje pozornice protiv nauke o stvaranju
Negativna slika o nauci o stvaranju data u vrlo gledanom filmu
"Naslediti vetar" znaajno je pojaana objavljivanjem nekih kritikih
gledita o nauci o stvaranju pre suenja. Primer je lanak "Odgovor na
razvoj koncepta", objavljenom u asopisu Science, nekoliko sedmica pre
suenja u Arkanzasu. Ovaj lanak (Lewin 1981) detaljno razmatra rezul-
tate dva nauna sastanka, koja su organizovana da bi se spreilo irenje
nauke o stvaranju u Americi. Prvi koji je odran 19. oktobra 1981., spon-
zorisala je Dravna akademija nauka (NAS). Drugi sastanak odran je 20.
oktobra 1981., a organizovala ga je Nacionalna asocijacija nastavnika
biologije (NABT). Na ova dva sastanka, oba odrana u Washingtonu,
neki uticajni naunici evolucionisti pretstavili su nauku o stvaranju kao
pretnju, ne samo za evoluciju, nego i za celu nauku. Uputili su poziv za
suprotstavljanje nauci o stvaranju u svakoj prilici. Vilijam Mejer (William
Mayer), direktor Studija toka biolokih nauka, Luisvil, Kolorado, objavio
je:
"Cela struktura nauke je napadnuta. Nije samo biologija u opasnosti,
nego sve nauke: geologija, fizika, astronomija. Zastupnici koncepta
stvaranja pokuavaju da odrede ta je dostojno prouavanja, a ta nije."
(Lewin 1981, 635)
Ova alarmirajua zapaanja data su pred publikom koja je bila saglas-
na. Ironino je da ovi evolucionisti nisu uvideli da je njihovo nepokole-
bljivo protivljenje pouavanju dokaza o stvaranju takoe pokuaj da se
odredi ta jeste a ta nije dostojno prouavanja. Zapazite da ovde nije
naglaena borba za ono to je istina, nego za odravanjem postojeeg
stanja u nauci. To je bilo jasno kada je Nils Eldrid (Niles Eldredge)
kurator Amerikog prirodnjakog muzeja u Njujorku, upotrebio zas-
traujuu taktiku da bi se suprotstavio finansiranju nauke o stvaranju:
"Zastupnici koncepta stvaranja su ve povukli poteze da bi obezbedili
finansiranje za takozvanu nauku o stvaranju na jednakom nivou sa
evolucionom naukom. To je vie nego dovoljno da ubedi moje kolege
da je kua zaista u plamenu." (Lewin 1981,635)
Ostali napisi koji su doneli ACLU-u psiholoku prednost pojavili su se
u decembru 1981. u asopisu Science. Ovo izdanje posveeno je prven-
stveno groznim napadima na "obmane" nauke o stvaranju, a posebno je
znaajno zato to su kopije date Dravnoj asocijaciji nastavnika da ih
podeli svojim lanovima. Jedan deo lanka "Zbogom Njutne, Ajntajne,
Darvine..." pokazuje kako autori Alen Hamond (Allen Hammond) i Lin
Margulis (Lynn Margulis) pokuavaju da stvore utisak da je nauka o
stvaranju u direktnom sukobu sa istinskom naukom:
"Sve naune teorije neizbeno su probni odgovori na pitanja o priro-
di... Ova osobina stalnog prepravljanja ideja koje odraavaju svet koji
posmatramo, je ono to nauku ini naukom.
Nasuprot tome, zastupnici koncepta stvaranja poinju sa teorijom ili
verom opisujui neke prirodne tokove ne na osnovu posmatranja,
nego iz Biblije. Prigovor koji zastupnici koncepta stvaranja esto daju,
da teorija mora biti istinita, a ne da dokazi navedu na najbolji izbor, u
osnovi se suproti nauci. Ne biti voljan da promenim teoriju da bi je pri-
lagodio onom to posmatram, je prekraj naunog tvrenja. Zato nisu
injenice ili teorije osnova za rast nauke, nego proces kritikog mi -
ljenja, razumno istraivanje dokaza, i intelektualno potenje pod-
staknuto skeptinim pregledom naune kritike. Po ovom standardu,
88 89
koncept stvaranja nije nauka. Zaista, zastupnici koncepta stvaranja
nemaju naunu smelost i ne objavljuju radove u naunim asopisima.
Time to se zastupnici koncepta stvaranja predstavljaju kao naunici,
oni nanose tetu obrazovnom sistemu." (Hammond and Margulis
1981,57)
Tvrdnja da zastupnici koncepta stvaranja nisu voljni da promene svoju
teoriju da bi je uskladili sa posmatranjem, nije nita drugo do masovno
ubistvo karaktera svih naunika koji zastupaju koncept stvaranja. Ve
sam pisao o prepravci mog rada koja se odnosi na izvetaj o supertekim
elementima. I tvrdnja da naunici koji zastupaju koncept stvaranja ne
objavljuju radove u naunim asopisima u direktnoj je suprotnosti sa
mojim linim publikacijama.
Drugi pisac, Don Skou (John Skow), takoe je izneo negativno
gledite o naunicima koji zastupaju koncept stvaranja u istom izdanju
asopisa Science 81:
"Naunici koji zastupaju koncept stvaranja na sceni su neto vie od 10
godina, i jasno je da njihova tvrdoglavost nije rezultat nedovoljnog
obrazovanja. To je odluno, formulisano neznanje, koje su oni izabrali
i koje je protivprirodno... Oni moraju nai naune razloge za naunu
nerazumnost, i herojskim izvrtanjem dokaza oni to i ine... Njihov sis-
tem verovanja opire se neeljenim informacijama." (Skow 1981, 59)
Postavlja se pitanje: Ko to eli da izvrne dokaze? Skou kae da se
naunici koji zastupaju koncept stvaranja opiru neeljenim informacija-
ma. Njegove optube su potpuno neskladne, jer oba gore citirana lan-
ka ne spominju ubedljive dokaze za stvaranje u mojim naunim izveta-
jima. Da li je moda mogue da on poseduje "sistem verovanja" koji se
"opire neeljenim informacijama"?
irom rasprostranjeno izdanje asopisa Science 81, uveliko je povealo
negativno gledanje na nauku o stvaranju koje je pokrenuto na suenju
Skopsu. Moje kolege na ORNL koje su videle ovo izdanje, nesumnjivo
su se nadale da ja neu biti doveden nasred scene ovog naglo rastueg
sukoba izmeu stvaranja i evolucije.
Suenje u Arkanzasu: Teka odluka
Ujutru 27. oktobra 1981. zvao me je stari prijatelj da me obavesti da su
ga pitali da svedoi kao svedok ekspert na dolazeem suenju u
Arkanzasu. On je pogreno pomislio da je i meni ve uruen poziv da
svedoim. Poto je shvatio da nisam pozvan, obavestio je o mom radu
zvaninika u Glavnom pravobranilatvu Arkanzasa. Kasnije, tog istog
dana, telefonski mi je zatraeno iz kancelarije glavnog pravobranioca da
im poaljem kopije odreenih materijala koji se odnose na moja otkria.
Nekoliko dana kasnije zamenik glavnog pravobranioca pitao me je da li
mogu da svedoim za dravu Arkanzas kao svedok ekspert u prilog
nauke o stvaranju.
Znao sam da mojim meanjem u suenje gubim svaku nadu za nas-
tavak rada u ORNL laboratoriji. Ako moje svedoenje na suenju bude
pogreno preneseno u tampi, to bi skoro sigurno ugrozilo moja istrai-
vanja na ORNL-u. U septembru 1981., nekoliko meseci pre sue nja,
zvao me je istaknuti evolucionista i srano me ubeivao da se ne izlaem
zloj volji naune zajednice svedoenjem za dravu. Ukazao mi je da e se
to loe odraziti na moju naunu reputaciju, i bio sam sklon da se sloim
sa njim. Dok nisam primio poziv u oktobru, izgledalo mi je da bi moje
prisustvo tamo bilo nepotreban rizik.
Nekoliko stvari me je navelo da promenim miljenje o svedoenju za
dravu. Za vreme suenja sve e doi u sredite panje, kao to se vidi u
ostatku ovog poglavlja. Prvo, bilo mi je, i jo uvek mi je teko da sledim
logiku i postojanost ACLU-a u njihovom protivljenju Aktu 590. Oni su
tvrdili da ovaj dokument, u kome se trai ravnopravan tretman evolucije
i nauke o stvaranju, predstavlja religijsku ustanovu koja je u sukobu sa
Prvim amandmanom amerikog ustava. A ipak se jo uvek svedoci na
suenju zaklinju Bogom da e govoriti istinu, a sam sud se otvoreno
poziva na Boga. Takoe, obe grane Kongresa SAD esto poinju pozi-
vanjem na Boga judeo-hrianske etike. Udarni primer ove prakse dat je
otvorenom molitvom za Predstavniki dom 29. aprila 1982.:
"Veleasni Rej Hou (Ray A. Howe) iz Prve prezbiterijanske crkve, iz
Benetsvila, S. C., rekao je sledeu molitvu:
O Tvore Boe, koji si stvorio svet i sve stanovnike u njemu, zah-
valjujemo Ti to moemo jasno da vidimo lepotu Tvog dela.
Zahvaljujemo Ti za sve objave Tvoje lepote i postojanja u svetu
prirode, i za ono to ukazuje na Tvoje postojanje u ivotima Tvog na -
roda. Podiemo svoje glasove u zahvalnosti za slobodnu raspravu u
ovoj sali, gde nae voe mogu zajedno da razmiljaju i prave kartu
naeg puta. Podari im oseaj za stvari za koje su zadueni. Uini da
energiju uvek usmere ka stvaranju plemenitog izraavanja slobode i
pravde. Neka njihovi napori za nau naciju ovde oplemene ideju da je
njihova sluba narodu uzviena i sveta stvar. Amin." (Howe 1982)
90 91
Ova jasna ukazivanja na Tvorca zapisana su u Kongresnom zapisniku. On
je dostupan svim Amerikancima, ukljuujui studente javnih kola koji
prouavaju upravljanje amerikom dravom. Tako je pozivanje na
Tvorca uvek bilo procenjivano kao skladno sa Prvim amandmanom, i
akademska sloboda data studentima i nastavnicima. I ako se javne kole
mogu pozivati na Tvorca na asovima istorije, na osnovu ega bi bilo
pogreno pozivati se na naune dokaze o stvaranju na asovima iz
prirodnih nauka?
Dovoljno nam otkriva sama Deklaracija o nezavisnosti:
"Smatramo da su ove istine samodokazane, da su svi ljudi stvoreni jed-
naki, i da im je njihov Tvorac podario odreena neodvojiva prava,
meu kojima su ivot, sloboda i doivljaj sree."
Svaka drava u Uniji koristi ove rei da informie decu u javnim ko-
lama o Tvorcu. Zato bi onda bilo nelegalno da drava informie iste
studente o naunim dokazima za stvaranje?
Represija u uionici
Razmiljao sam o svojim ranijim sukobima u univerzitetskoj uionici.
Postoje dokazi koji ukazuju da je sada jo gore za religiozno orijentisane
studente univerziteta nego to je bilo u moje dane. Da bih to ilustrovao,
pokazau pismo iz oktobra 1982. u asopisu Physics Today, nacionalnom
asopisu Amerikog instituta za fiziku. Pismo je napisao diplomirani fi -
ziar koji nije zastupnik koncepta stvaranja. To bi trebalo da otvori oi
svakom onom koji brani osnovna ljudska prava i akademsku slobodu
onih koji imaju gledite manjine:
"Posle itanja rasprava otrovnih lanaka i pisama protiv koncepta
stvaranja u vaim publikacijama, smatram da je potrebno da se kae
neto manje otrovno i vie osmiljeno.
Svi se lako moemo sloiti da nije ba nauno stvoriti dogmatske
pretpostavke i onda prihvatati samo dokaze koji idu u prilog ovih pret-
postavki. U praksi se zapaaju razdvajanja nereligioznih od religioznih,
ovaca od jaraca, itd. Veinu od nas istorija je pokazala kao jarce. Zato
treba upozoriti: koliko zapravo mi znamo (osim onoga to ima veze sa
neijom religijom) o ovom skupu ideja koje mi zovemo nauka o
stvaranju? Priznajem da znam malo vie od nita. Da li e bar neki od
tvoraca galame takoe to priznati?
Ja znam ta mi ne znamo o stvaranju - skoro sve. Nauka, kao i religi-
ja, nije samo fizika stvar, nego i nematerijalni skup ideja. To je ide-
ologija, i nije izuzeta od provere kojim podvrgavamo druge ideologije.
Nauka, ako elimo da napreduje, mora biti napajana gorivom
inspirisanog miljenja - modanim olujama ako elite. Religija je uopte
bila skladite stvari za koje smo oseali da su istinite, i na neki nain
oseali da su istinite jer mi sami postojimo, ali koje ne moemo
racionalno da pokaemo ni da razumemo. Nekad je inspiracija koja je
pokrenula veliki nauni napredak bila religiozna. Drugi put su dog-
matski drani religijski koncepti guili objavu i razvoj prave inspiracije.
Sutina je u tome da mi nikad nismo bili dobre sudije po ovom pita nju
kao naunici koji ive u vreme posedovanja istorijskih knjiga o ateisti-
ma nacistima koji su podravali oboavanje nauke i o panskim inkvi -
zitorima koji su navodnim podravanjem Boje volje terali na
poniznost i utiavali nae glasove.
Nekoliko stvari smo dobili stiavanjem naih glasova. Jedna jeste
verovatnoa da emo obratiti panju na neke, u korenu razliite ideje,
koje nam moda mogu ukazati na uvid u nauku koji ne oekujemo. Na
primer, mi nemamo racionalno osmiljenu, testiranu hipotezu o porek-
lu nae vrste. Zapravo se ne moemo sloiti o biolokom sistemu klasi-
fikacije primata. Negde zakopana, u argumentima koje iznose zastup-
nici koncepta stvaranja, mogu biti prava pitanja, koja ignoriemo zato
to nisu bila dostojna da ih razmatramo! Druga stvar koju moemo dobiti
je potenje i humanost. Lino sam as za asom sluao naunike i humaniste gde
je i religiozni nagovetaj bio poniavan, napadan i uutkivan na najnenauniji i
emocionalno okrutan nain. Video sam kako se mladi studenti vaspitavaju fun-
damentalistikom doktrinom sa odvratnim usmerenjem, upropatenom emocional-
nou, i ne mislim da je takav tretman imalo bolji od tretmana njihovih religioznih
predaka koji su imali vlast nad Galileom. Zato vikati protiv nehumanosti nuk-
learnog rata ako i vi takoe prisiljavate ljude fundamentalistikom verom da u
javnim kolama neguju omiljena verovanja ismevanjem drugih? Ovi ljudi su
uglavnom siromani da bi imali mogunost za privatnu kolu. Drava pokuava
da ih sprei da ue svoju decu kod kue tako to e ih poslati u kolu. Kakav izbor
oni imaju? Da li to moete nazvati slobodom? Da li je to poteno?
Da li bi bilo strano da udbenici spomenu, da osim Darvinove teori-
je evolucije postoje i druge ideje, od kojih su mnoge religiozne? Zar to
ne bi pre razvilo um studenata nego to bi ih zatvorilo za naune
mogunosti? Zar to ne bi uinilo da religiozni studenti formiraju
gledita o evoluciji bez predrasuda?
Pa, postavio sam mnoga pitanja na koja ni ja ne znam odgovore.
Radije bih uo fiziare kako diskutuju o takvim pitanjima nego to
92 93
napadaju na ljude od slame, izraavajui kukaviki stav da e celo kol-
stvo propasti ako se uje miljenje nekoliko zastupnika koncepta
stvaranja." (Lane 1982, 15)
Represivni tretman religioznih studenata ne iznenadjuje u totali-
tarnom, ateistikom reimu. Ali veinu italaca ove knjige moe iznena-
diti da ovakvo versko progonstvo postoji ovde u Americi. Ovo pismo
otkriva stranu prie o kojoj ACLU nije govorio na suenju u Arkanzasu.
Protivljenje ACLU-a Aktu 590 bio je direktan pokuaj da se zadri
iskljuivo pravo za predavanje evolucije u javnim kolama. Ovo pismo
otkriva neke zloupotrebe: da studentima koji izraze sumnje u "injenice"
evolucije preti odmazda zbog takvih pitanja. Ovo nije akademska slobo-
da za sve studente. Prava akademska sloboda obezbedie mogunost da
cela istina o stvaranju i evoluciji bude poznata svim studentima.
Ovo verovanje, zasnovano na mom ranijem univerzitetskom iskustvu,
postajalo je sve jaa motivacija za mene da svedoim na suenju. Brojni
kvalifikovani naunici ve su prihvatili poziv drave da svedoe u korist
nauke o stvaranju. Postojala je mogunost da mogu pomoi u njihovim
naporima da se dokazi o stvaranju istrae to objektivnije.
Evolucija predstavljena kao injenica
Potvreni evolucionisti koji su koristili represivne mere u njihovim
nastavnikim karijerama moda misle da su uradili najbolje u interesu
nauke. Moda su oseali da je njihova dunost da ogranie istraivanja o
stvaranju, da ona ne bi naudila drutvu. itaoci se mogu pitati koliko
evolucionisti stvarno veruju da je njihova teorija van svake sumnje?
Oigledno, vrlo malo.
U ranijim poglavljima citirana su protestna zapaanja protiv koncepta
stvaranja Dr. Rolfa Sinklera u januaru 1981. na godinjem sastanku
AAAS. Na istom sastanku slino miljenje izrazio je drugi istaknuti
evolucionista Dr. Porter Kier. Sledei citat uzet iz asopisa Science News
pokazuje da su Kierova uverenja jednaka Sinklerovim:
"Razmatrajui dokaze za evoluciju, naunik Porter M. Kier sa
Smitsonian Instituta, raniji direktor Dravnog prirodnjakog muzeja,
rekao je da postoji 100 miliona injenica koje podravaju evoluciju. U
muzejima sveta, kae on, ima preko 100 miliona fosila koji su identi-
fikovani i ija je starost odreena. Ove fosile istraili su hiljade paleon-
tologa, i od njih smo nauili mnogo o istoriji ivota na Zemlji. Uprkos
ovim dokazima, Kier kae, mnogi visoko obrazovani ljudi ipak
dovode evoluciju u pitanje. Deo problema moe biti u tome to je
evolucija opisana kao teorija evolucije, to daje pogrean utisak da i
sami naunici ne prihvataju evoluciju u potpunosti. Re teorija, kae
on, nanosi veliku tetu, pa je treba ispustiti da bi re evolucija stajala
sama. Naunici mogu da raspravljaju o detaljima evolucije, kae on, ali
se slau da je evolucija injenica." (Science News 1981, 19)
I ovde Dr. Sinkler i Dr. Kier izraavaju potpuno poverenje u evoluci-
ju. Kada se jo vie pribliilo suenje u Arkanzasu, Ameriki geoloki
institut, koji obuhvata 18 geoloki orijentisanih drutava sa preko
120.000 lanova, objavio je sledee:
"Nauni dokazi ukazuju da je van svake sumnje da je ivot na Zemlji
postojao milijardama godina. Taj ivot je evoluirao vremenom stvara-
jui ogroman broj vrsta biljaka i ivotinja od kojih su mnoge istreb -
ljene. Iako naunici raspravljaju koji je mehanizam stvorio ove
promene, dokazi za promene su neoborivi. Zato se u naunim preda-
vanjima protivimo svakom stavu koji ignorie ovu naunu realnost, ili
daje jednako vreme tumaenjima zasnovanim samo na religioznim
verovanjima." (American Geological Institute 1981)
itaoci mogu sami da zakljue da li dogmatizam izraen u gornjim
izjavama ohrabruje zastraivanje studenata. One takoe predstavljaju
udar na predstavnike tampe, dat na vreme, koji e pisati o suenju u
Arkanzasu.
Odbrojavanje do suenja u Arkanzasu
Ovo poglavlje je opis nekoliko incidenata gde su evolucionisti porekli
postojanje dokaza za stvaranje. Izgleda da je jedini nain da se to pita nje
rei bilo odlazak na suenje. Moje prisustvo tamo garantovalo bi da e
moj rad pregledati najbolji evolucioni naunici.
Najvanije je da e suenje otkriti zato nije bilo odgovora od naune
zajednice kada sam ponudio da urade test opovrgavanja objavljen u
asopisu EOS 1979., i ponovo 1980. Kao to je razmatranje u 5.
poglavlju pokazalo, test je bio jednostavan. Prema evolucionom scenari-
ju, prekambrijumski graniti su se od uarene magme hladili tokom vie
milijardi godina evolucije na Zemlji. Ako su graniti stvarno oformljeni na
ovaj nain, onda bi bilo mogue da se taj proces danas ponovi, to jest,
bilo bi mogue da se sintetie mali komad granita iz uarene, rastopljene
mase u laboratorijskim uslovima. Takoe bi bilo mogue stvoriti poloni-
jumov oreol u tom komadu sintetisanog granita. Ako bi ovi eksperimen-
ti bili uspeni, povukao bih svoja tvrenja da su prekambrijumski grani-
94 95
ti stvorene stene i da polonijumovi oreoli predstavljaju prvobitnu
radioaktivnost. Kljuno pitanje bilo je da li moje kolege mogu da izvedu
ove eksperimente.
Dolo je vreme da se ovo pitanje razrei. Naunici su ponavljali tvrd-
nje da ne postoji verovatan dokaz za stvaranje. Na suenju e imati
mogunost da dokau tu tvrdnju opovrgavajui moje objavljene dokaze
za stvaranje. Ako polonijumovi oreoli u prekambrijumskim granitima
nisu dokaz za stvaranje, onda sam eleo da to sve moje kolege naunici
saznaju to je pre mogue. Takoe, ako moji rezultati ne budu opovrgnu-
ti, to e povui interesovanje miliona pojedinaca koji eljno trae da
upoznaju istinu o izvetaju o stvaranju iz 1. Knjige Mojsijeve. Iz ovih
razloga, prihvatio sam poziv Glavnog pravobranioca da svedoim. To je
bila jedna od najizazovnijih odluka u mom ivotu. Nisam zaalio zbog
toga.
Suenje u Arkanzasu poelo je ujutro hladnog ponedeljka u decembru
1981., u Federalnom okrunom sudu u Litl Roku. Sudija Vilijam
Overton (William Overton) predsedavao je na suenju pred vie od 200
posmatraa, ukljuujui 60 iz personala asopisa, novina i TV-a, kao
predstavnika medija. Tu su ukljueni predstavnici poznatih novina iz
metropola kao to su New York Times, Washington Post, The Times iz
Londona, Chicago Tribune, Baltimore Sun, Kansas City Times, Detroit News,
Milwaukee Journal, i Memphis Press Scimiter; asopisi kao to su Time, U.S.
News and World Report, Harpers Nature, Science 81, Science News, Discover, i
Science; AP i UPI servisne vesti; i naravno dravne TV mree NBC, CBS,
ABC, i PBS, pa ak i BBC (britanska TV kompanija).
U toku prve sedmice suenja, svedoanstva su dali evolucioni eksper-
ti. Izali su sa "rafalnom paljbom" koja im je jo vie pojaala psiholoku
prednost koju su ve imali. Svedoci ACLU-a bili su dobro naueni da
stvore miljenje da je evolucija neoboriva. Odlina priprema ovih svedo-
ka pokazala je velike napore kompetentnih ACLU predstavnika.
Predstavljali su ih dva lokalna pravobranioca, dva njujorka ACLU
advokata, i jo dva iz jedne od najuglednijih njujorkih advokatskih kom-
panija: Scadden, Arps, Slate, Meagher i Flom. Pored toga, mnogi drugi
advokati i pravni pomonici iz kompanije "Scaden and Arps" radili su za
ACLU. Ukupno, ACLU je imao preko 50 advokata i pravnih lica koji su
radili na sluaju.
Nasuprot toga, kancelarija glavnog pravobranioca Arkanzasa mogla je
da rauna na samo tri advokata na ovom sluaju. I ovo je bila nepogod-
nost pre nego to je suenje poelo. Zbog tvrenja da je evolucija neo-
boriva, drava Arkanzas je morala da direktno suoi svedoka eksperta za
evoluciju u toku unakrsnog ispitivanja, i to je jednako vano, spremno
96 97
8. Otkrivena strategija ACLU
u Litl Roku
da ukae na svaki nedostatak koji moe biti neotkriven. Bilo je nemogue
da se nekoliko dravnih pravobranilaca u potpunosti pripreme za
unakrsno ispitivanje i da takoe valjano usmere svoje svedoke na direk -
tno svedoanstvo. Nisu imali izbora nego da se koncentriu na dalji tok.
Ipak, unakrsna ispitivanja ACLU svedoka voena su umeno. U nekoliko
prilika dravni pravobranioc istakao je neke fatalne slabosti kod ACLU-
a, ali je izgledalo da je to imalo mali uticaj na sudiju. Zapravo, u jednoj
prilici dravu je zapravo osujetio sam sudija, da ne bi iznela kritine sla-
bosti kod ACLU-a.
Plan ACLU-a za tretman pitanja porekla
Mene kao ranijeg evolucionistu vrlo je interesovalo kako e ACLU tre-
tirati pitanje porekla. U mom univerzitetskom kursu teorija evolucije
podrazumevala je spontano poreklo ivota i njegove raznolikosti. Ali, na
suenju ACLU je predstavio pitanje porekla neto drugaije od evoluci-
je. Jedan od njihovih svedoka, Dr. Francisko Ajala (Francisco J. Ayala),
genetiar sa Univerziteta Kalifornija u Dejvisu, smatrao je da iako je
ivot nastao od neivog putem prirodnih zakona, ova pojava nije deo
evolucije. Ajaline tane rei ovde nisu citirane jer njegovo svedoenje nije
bilo objavljeno do prolea 1986. Ipak, njegovo svedoenje sumirao je
Norman Gajzler (Norman Geisler) u knjizi "Tvorac i sudnica" (The
Creator and the Courthroom) (Geisler 1982, 82-84). Postojao je dobar razlog
zato je ACLU elela da izbegne direktno povezivanje evolucije sa spon-
tanim poreklom ivota.
Posle decenija istraivanja, ACLU je znao da su evolucionisti bili
neuspeni u pokuajima da stvore ivot iz neive materije. Oigledno je
da nisu hteli da drava stavi u centar panje ovaj grub propust kao dokaz
da je jedan od osnovnih eksperimenata evolucije u krivu. S druge strane,
ACLU je podravao stav da je ivot mogao biti formiran naturalistiki,
inae bi morali da razmiljaju o mogunosti naglog stvaranja ivota, to
je Akt 590 opisao kao nauku o stvaranju. Posmatrao sam sa intereso-
vanjem kako ACLU razvija svoju strategiju da bi skrenuo panju sa pred-
meta rasprave.
Direktno ispitivanje ACLU svedoka iz biofizike
Ova strategija je razotkrivena u direktnom ispitivanju njihovog svedo-
ka, eksperta za biofiziku, Dr. Harolda Morovica (Harold Morowitz) sa
univerziteta Jejl. Pravobranilac ACLU Dek Novik (Jack Novik) poeo je
da ispituje Morovica uobiajenim formalnostima, a onda se odmah
usmerio na to kako Akt 590 prikazuje poreklo ivota iz perspektive
nauke o stvaranju. Prema zvaninom zapisniku suenja (Smith 1982a),
razgovor izmeu Novika i Morovica na ovu temu bio je kao to sledi (svi
citati iz rukopisa su originalni izrazi, osim tamo gde je to naglaeno
zagradama):
Pitanje: Dr. Morovic, dozvolite da vam pokaem kopiju, verujem
upadljivog Akta 590, dokaz 29 u ovom postupku. Jeste li itali pre ovaj
dokument?
Odgovor: Da, jesam.
P: Hoete da pogledate 4. deo ovog statuta, gde je oigledno da deo 4a
ima svrhu da definie nauku o stvaranju. Da li u ovom delu vidite neto
to se tie porekla ivota?
O: 4a odnosi se na naglo stvaranje ivota ni iz ega.
P: A da li je "naglo stvaranje" termin koji ima nauno znaenje za vas?
O: Ne. Po mojim saznanjima to nije termin iz naune literature, niti je
u optoj upotrebi u naunoj zajednici.
P: Da li znate znaenje rei "naglo stvaranje"?
O: "Naglo stvaranje" podrazumeva Tvorca, i kao takvo ukazuje na
nadprirodno objanjenje, pa zbog toga lei van granica normalne
nauke. (Smith 1982a, str. 495, I. 20, do str. 496, I. 13)
Poto se usudio da tvrdi da je naglo stvaranje iskljueno iz konven-
cionalne nauke jer zahteva "Tvorca", Novik zatim pita:
P: Da li teorija evolucije koju koriste naunici ukljuuje prouavanje
porekla ivota?
O: Normalo je da se tretira kao poseban predmet u tehnikom smislu.
(Smith 1982a, str 498, II. 17-20)
Obino su Morovicovi odgovori izbegavali pitanje porekla ivota.
Ipak, ACLU je jo uvek podravao prihvatljivost naturalistikog porekla
ivota, da bi sauvao miljenje da evolucionisti imaju istinu o poreklu.
Zato je Novik smatrao da je neophodno da se vrati na pitanje porekla
ivota jo dva puta u toku kasnijeg direktnog ispitivanja Morovica.
P: Dr. Morovic, da li znate kako je ivot prvi put formiran na ovoj
planeti?
O: Mi ne znamo taan nain kako je ivot formiran. Ipak, to je vrlo
aktivno polje istraivanja. Brojne studije su u toku, i mi razvijamo i nas-
taviemo da razvijamo znanje unutar nauke koje poinje da rasvetljava
ovaj problem. (Smith 1982a, 499, l. 24, do 500, I. 6)
P: Da li vi tano znate kako je ivot formiran?
98 99
O: Ponavljam, ne tano u detalje, mada kao to sam istakao, to je aktiv-
na oblast naunog istraivanja, i u ovom trenutku, kao to naunik
entuzijasta uvek osea, mi smo vrlo blizu reenja. (Smith 1982a, 509,
II. 11-15)
ACLU i poreklo ivota: Jedva uspelo bekstvo
Moroviceva drska tvrdnja da smo se pribliili saznanju kako je ivot
formiran, obezbedila je jedinstvenu priliku dravnom pravobraniocu
Kalisu ajldsu (Callis Childs) da ispita slabost ACLU-a po pitanju
porekla ivota. Kao to dalji razgovor pokazuje, pravobranilac ajlds je
u unakrsnim ispitivanju Morovica doao vrlo blizu otkrivanja pukotine u
strategiji ACLU-a po ovom pitanju.
P: Da li vam je poznat rad oveka koji se zove Miler?
O: Stenlija Milera (Stanley Miller)?
P: Da, ba njega.
O: Postoje mnogi ljudi sa imenom Miler.
P: Da li postoji neki drugi Miler osim Stenlija Milera koji je radio u
vaoj oblasti?
O: Koliko ja znam, ne.
P: Da li je g-din Miler, ili da kaem Dr. Miler, da li je Dr. Miler pro -
naao neto neobino u svojim istraivanjima 1950-tih?
O: Da.
P: ta je otkrio?
O: Miler je u eksperimentu koristio sistem metana, amonijaka i vode, i
u zatvoreni sistem uveo energiju putem visoko-frekventne elektrine
iskre, i tako demonstrirao sintezu aminokiselina i drugih prebiotikih
posrednika.
P: Ko je bio raniji istoriar, oprostite, raniji naunik u istoriji koji se
bavio istim predmetom na slinoj osnovi?
O: Porekla ivota?
P: Da.
O: Pre Milerovog eksperimenta, rekao bih da je najvee ime u ovom
polju bio A. I. Oparin.
P: A pre njega?
O: Pre njega to polje zapravo nije ni postojalo.
P: Zato nije?
O: Zato to su ljudi verovali u toku 1800-tih da ivot nastaje spontano,
da crvi nastaju od pokvarenog mesa, mievi od prljavog rublja, i tako
dalje. I poto su ljudi dugo verovali u to, nije postojala potreba da se
bave teorijom porekla ivota.
P: Ko je oborio tu teoriju?
O: Luj Paster.
P: A kakvi su bili eksperimenti Dr. Pastera?
O: U osnovi, njegovi konani eksperimenti bili su najubedljiviji u
ovom polju, i sadrali su bocu zakrivljenog grlia sa sterilnim mediju-
mom u kojima nije bilo organizama, i ove boce su ostale sterilne dugo
vremena.
P: Pa?
O: To znai da u njima nisu nastali ivi organizmi.
P: ta je uraeno od rada Stenlija Milera u oblasti stvaranja ivota u
laboratoriji?
O: Pa, bilo je nekoliko hiljada eksperimenata slinih Milerovom gde su
uvoeni razliiti izvori energije; proputane su razliite vrste energije
kroz sisteme ugljenika, vodonika, azota i kiseonika, i raene su studije
o vrstama molekula koje stvaraju sistemi sa takvim protokom energije.
Ovi eksperimenti univerzalno pokazuju da se protok energije kroz sis-
tem dogaa na molekularnom nivou.
P: Da li je neko stvorio ivot proputanjem energije?
O: Da li je i jedan od ovih eksperimenata rezultovao sintezom ive eli-
je? Da li ste to pitali?
P: Da, gospodine.
O: Ne. Koliko ja znam, ne.
P: Da li hoete da kaete da u ovoj oblasti nauna zajednica radi inten-
zivna nauna istraivanja?
O: Da.
P: Da li imate neko objanjenje zato jo uvek niste u stanju da sin-
tetiete ivot u laboratoriji?
O: To je krajnje teak problem.
P: ta to znai teak?
O: Hou da kaem da smo uloili daleko vie novca u pokuaju da
izleimo rak, i da je to jo uvek nereen problem, takoe. Uloili smo
daleko vie vremena, novca, napora i ljudskog truda u taj problem, i da
je to takoe nereen problem zato to je vrlo teak.
P: Koja informacija vam je potrebna da biste to dovrili?
O: Da dovrimo sintezu ive elije?
P: Da, gospodine.
100 101
O: Dve vrste informacija. Jedna je detaljno razumevanje hemijske
strukture malih molekula, mikro molekula, organela i drugih struktura
da bi stvorili ivu eliju. I drugo, treba znati kinetike procese koji su
pokrenuli ove strukture iz prebiotikih struktura.
P: Dok sam sino itao literaturu koju ste vi napisali, doao sam do
lanka u kome izgleda kao da ukazujete da iskreno verujete da je
utroeno dovoljno vremena i istraivanja da bi vi, ili naunici kao vi,
mogli potpuno da se vratite do krajnjih kombinacija atoma koji vode u
formiranje molekula.
O: To nije pitanje.
P: Da li poriete taj lanak?
O: Pa, kada kaete "mi se moemo vratiti do toga" tome treba dodati
"i uraditi neke stvari".
P: Da li vi verujete da se moete vratiti unazad i potpuno razumeti
kako se atomi kombinuju da bi oformili molekule?
O: To je pitanje za hemiare. Oni e to bolje razumeti.
P: Pa, ja govorim o prvim molekulima na povrini Zemlje. Da li
razumete moje pitanje?
O: Ne, ne razumem.
G-din ajlds: Mogu li pristupiti svedoku, potovani sudijo?
Sudija: Da.
P: lanak koji imam je "Biologija kao Kosmoloka Nauka", iz asopisa
Main Currents and Modern Thought, volume 28, broj 5, od maja do juna,
1972.
Broj strane koji ja ovde imam je 615186. Prvi stubac je u zagradama.
Voleo bih da proitate taj pasus, molim vas.
O: "Ako bismo mogli da dobijemo neku teoriju o samoureenju, ovak-
va teorija samoureenja izazvala bi nas da je primenimo u samim osno-
vama povezivanja biologije i fizike hemije. Taj posao izgleda zaista
uasan, ali nagrada moe biti vrlo velika - sposobnost da imamo uvid
u nae poreklo u smislu zakona koji bi obznanio na rad. To je zaista
novi vidik koji izaziva maksimum naih intelektualnih sposobnosti."
P: Da li vi razumete da ovaj pasus znai da verujete da vi i naunici iz
naune zajednice moete objasniti poreklo oveka u smislu zakona
atomske interakcije?
O: Verujem da se poreklo ivota moe objasniti u smislu zakona atom-
ske interakcije. (Smith 1982a, str. 585, l. 25, do 590, l. 25)
P: Da li je to vaa teorija - dopustite da ponem ponovo. Da li znate
kako je ivot oformljen na povrini Zemlje?
O: Ja imam teoriju kako je ivot oformljen na povrini Zemlje.
P: Da li ste u stanju da na osnovu te teorije stvorite ivot u laboratori-
ji?
O: Ne. (Smith 1982a, str. 600, l. 20, do 601, l. 1)
Dosta otkriva uporeivanje odgovora Morovica u njegovom direkt-
nom svedoenju sa onim koje je dao u unakrsnom ispitivanju. Zapazite
da kada je ACLU-ov advokat Novik pitao: "Da li tano znate kako je
ivot oformljen?", Morovic je svedoio optimistiki, "Ne ba detaljno...
ali smo vrlo blizu toga". Ipak, pred neumoljivim ispitivanjem advokata
ajldsa, pojavila se drugaija slika. Kada je ajlds pitao Morovica da li
zna kako je ivot formiran na povrini Zemlje, odgovorio je samo da on
ima teoriju. A kada ga je pitao da li moe da na osnovu te teorije stvori
ivot u laboratoriji, Morovic je bio prisiljen da odgovori: -Ne. (Setite se
da je ajlds ranije naveo Morovica da prizna da je propalo hiljade
izvrenih eksperimenata u pokuaju da se stvori ivot.)
Sudija spaava ACLU
Morovicevi odgovori su pokazali da vodei evolucionisti imaju samo
teorije o tome kako je ivot nastao, i to je jo vanije, da ni jedna od njih
ne funkcionie. Oigledno da je advokat ajlds osetio da je pogodio
pravo u nedostatak ACLU-a, jer je njegovo sledee pitanje Morovicu for-
mulisano tako da istakne i iskoristi ono to je upravo razotkrio.
Zanimljivo je da sudija Overton nije dopustio dalje ispitivanje ove slabe
take evolucije, kao to moemo videti iz zapisnika sa suenja:
P: Dozvolite da ponovim pitanje. Da li znate kako je ivot evoluirao na
povrini Zemlje?
SUDIJA: On je to upravo odgovorio.
G. ajlds: Mislim da je rekao da ima teoriju.
SUDIJA: Mislim da je to odgovor. Mislim da on ima teoriju. On ne zna
zasigurno.
G. ajlds: Mislim da ovde postoji zamagljivanje razlike izmeu teorije
i injenice u ovom sporu, i to je sutina koju elim da istaknem poto-
vani sudijo.
SUDIJA: Ja ne znam kako je to zamagljeno, jer meni ne izgleda da je
odgovor to zamaglio.
G. ajlds: Nastaviu, potovani sudijo. (Smith 1982a, str. 601, ll. 2-14).
Tako, kakav god vrhunac da je ajlds mogao dosei u ovoj fazi
unakrsnog ispitivanja, to je uskratio sudija Overton pravovremenom
102 103
intervencijom u korist svedoka ACLU. Ovo je bila jedna od kritinih
taki na suenju, koju predstavnici medija uopte nisu zabeleili.
Tako je ACLU izbegao jedan od najveih problema njihovog izlaganja
na sudu. Zapravo, brojnost neuspeha da se ivot sintetie predstavlja
oigledan dokaz da princip uniformizma danas ne postoji, niti je postojao
kao osnova za formiranje ivota. Ako je postojao, evolucionisti bi davno
mogli namerno da rekonstruiu dizajn koji je priroda sluajno stvorila.
Evolucionisti i dalje ne uspevaju da sintetiu ivot iz neive materije zato
to pokuavaju nemogue - ponavljanje procesa koji lei jedino u ruka-
ma Stvoritelja.
ACLU: Ne nauka nego evolucija
Unakrsno ispitivanje Morovica pokazalo je da verovanje u naturalis-
tiko poreklo ivota, koje zahteva evolucija, nema naunu osnovu. Da bi
skrenuli panju od istine, ACLU je upotrebio mudru strategiju prikazi-
vanja nauke o stvaranju kao nenaune. Uopte, ACLU je mogao da
navede veinu svojih svedoka eksperata (Geisler 1982, 92-99) da potvrde
da nauka o stvaranju nije nauna, a da ne budu izazvani u unakrsnom
ispitivanju. Ovo je bio jedan od najveih nedostataka drave. U jednoj
prilici, ipak, drava je pokazala koliko daleko neki evolucionisti mogu da
idu u protivljenju stvaranju. To se dogodilo kada je glavni pravobranilac
Stiv Klerk (Steve Clark) unakrsno ispitivao ACLU svedoka iz biologije,
Dr. Vilijema Majera (William V. Mayer) sa Kolorado Univerziteta.
Citiram Gajzlera (ovaj deo zapisnika o Majeru nije bio dostupan) da je u
direktnom ispitivanju ovaj svedok ranije
"prigovorio zbog termina evoluciona nauka u Aktu 590, zato to to
ukazuje da postoji neka nauka koja je ne-evoluciona, to on tvrdi da
nije istina." (Geisler 1982, 99)
Ova izjava ima za cilj da pokae da samo evolucija moe biti posmat -
rana kao nauka. Tokom unakrsnog ispitivanja pravobranilac Klerk je
zbog ove izjave pitao Majera da li bi mogao da kae da "moe biti da je
koncept stvaranja u pravu po pitanju porekla". Majer se sloio i dodao
da je rekao da "ak i da je istinit, on nije nauan". (Geisler 1982, 102)
Ovo je bilo otkrie. Pre 25 godina prihvatio sam evoluciju zato to mi
je izgledalo da nauni dokazi idu u njenu korist. U to vreme pretpostav -
ljao sam da svi naunici tragaju za istinom, i da su uvek spremni da
isprave svoj stav ako je suprotan otkrivenim dokazima. Zaista, moje tra-
ganje za istinom pokrenuto je nadom da e evolucionisti poteno obra-
diti nove podatke, ak i ako se otkriveno suprote postojeem stanju, pa
sam zato uloio duge, teke napore da ih informiem o mojim rezultati-
ma u naunim asopisima. Ali, bilo mi je teko kada sam video da
Majerovo gledite predstavlja traganje za istinom sa predrasudama. Pre
je izgledalo da se naotrio da zadri status quo o evoluciji, uprkos tome
koliko dokaza je otkriveno o stvaranju.
Ovo je bila sledea kritina taka suenja, taka u kojoj je drava mogla
da desetkuje osnove ACLU sluaja. ACLU je predstavio evolucioniste
kao spremne da otvorenog uma tragaju za istinom u nauci, dok su
naunike koji zastupaju koncept stvaranja predstavili kao one koji nauku
zloupotrebljavaju. Ali, Majerovi odgovori su razbili taj mit. Ako prema
Majeru ne postoji nauka osim evolucije, onda traganje za istinom u nauci
podrazumeva da e samo oni dokazi koji se slau sa evolucionom teori-
jom biti prihvaeni kao nauni. Smatram da je glavni pravobranilac Klerk
trebao jae da istakne ovaj problem u toku unakrsnog ispitivanja Majera.
Starost Zemlje: Svedoenje ACLU svedoka iz geologije
Starost Zemlje je bio kljuni problem na suenju u Arkanzasu. Opta
teorija evolucije podrazumeva vie milijardi godina geoloke evolucije na
Zemlji, kao i vie miliona godina evolucije ivota na Zemlji. Da bi dobi-
la ovaj sluaj, ACLU je morala da nae svedoka koji e snano promo-
visati da je ogromna starost Zemlje u skladu sa geolokom evolucijom.
Da bi ostvarila ovaj cilj, ACLU je pozvala naunika koji se smatra
istaknutim autoritetom u polju radiometrijskog datiranja, Dr. Brenta
Delrimpla (Brent Dalrymple). U vreme suenja, Delrimpl je bio zamenik
predsenika Geolokog istraivanja u Menlo Parku, Kalifornija. Nije izne-
naujue to je Delrimpl svedoio da je Zemlja stara milijardama godi-
na, nasuprot opte prihvaenom stavu u nauci o stvaranju da je starost
Zemlje manja od 10.000 godina. On je takoe rekao da po ovom pita nju
nauka o stvaranju moe biti pogrena, i da se zapravo pokazala
pogrenom mnogo puta u toku poslednjih nekoliko decenija na vie
razliitih testova.
Kao to je ukazano u ranijim poglavljima, popularno naslee sa sue -
nja Skopsu bilo je da pravi naunici veruju u evoluciju. U svakoj prilici,
ACLU je vodio mudar psiholoki rat da bi doneo prednost njihovom
shvatanju. Sledei iseci iz zvaninog zapisnika sa suenja su direktno
ispitivanje Delrimpla od advokata ACLU Brusa Enisa (Bruce Ennis), i
pokazuju ovu efektnost u vezi starosti Zemlje:
P: Da li vam je poznata literatura nauke o stvaranju koja se tie starosti
Zemlje?
104 105
O: Da, jeste. Priitao sam moda dvadesetak knjiga i lanaka, cele ili
delimino. Svi oni izjavljuju da je Zemlja stara izmeu 6 - 10.000 godi -
na, a veina tvrdi da je stara manje od 10.000 godina.
P: Da li vam je poznat neki nauni dokaz koji ukazuje da Zemlja nije
starija od 10.000 godina?
O: Nijedan od njih. Za preko 20 godina istraivanja i itanja naune lit-
erature, nisam se susreo sa takvim dokazom.
starija od 10 miliona godina?
O: Nijedan.
SUDIJA: ekajte malo. ta nauka o stvaranju kae o starosti Zemlje?
O: Oni daju razliite procene. One su izmeu 6 i oko 20 hiljada godi-
na, po onome to sam proitao. Mnogi od njih izjavljuju da je Zemlja
stara manje od 10.000 godina. Oni ne idu van tih procena.
stara vie od 10 miliona godina?
O: Nijedan.
P: Da li vam je poznat neki nauni dokaz koji ukazuje na relativno
mladu Zemlju ili na nedavni poetak Zemlje?
O: Nijedan.
P: Ako biste trebali da predajete o naunim dokazima za mladu
Zemlju, ta biste predavali?
O: Poto nema dokaza za mladu Zemlju, bojim se da kurs ne bi imao
sadraja. Ne bih imao nita da predajem.
P: Da li je izjava naunika koji zastupaju stvaranje da je Zemlja rela-
tivno mlada podlona naunom testiranju?
O: Da, jeste. To je jedna od nekoliko izjava zastupnika koncepta
stvaranja koja je podlona testiranju i opovrgavanju.
P: Da li su takvi testovi raeni?
O: Da, mnogo puta, razliitim metodama u toku poslednjih decenija.
P: ta su testovi pokazali?
O: Testovi stalno pokazuju da je koncept mlade Zemlje pogrean, da
je Zemlja milijardama godina stara. Zapravo, najtanija cifra je 4,5 mi -
lijarde godina. eleo bih da istaknem da ne govorimo o malim razlika-
ma. Naunici koji zastupaju koncept stvaranja procenjuju da je starost
Zemlje 450 hiljada puta manja.
P: Po vaem profesionalnom miljenju, da li je izjava zastupnika
stvaranja da je Zemlja mlada opovrgnuta?
O: Apsolutno. Ja je stavljam u istu kategoriju sa hipotezom da je
Zemlja ravna ploa, i hipotezom da se Sunce kree oko Zemlje. Mislim
da su sve ovo apsurdne, potpuno opovrgnute hipoteze.
P: Po vaem profesionalnom miljenju, u svetlu svih naunih dokaza,
da li su izjave zastupnika koncepta stvaranja da je Zemlja relativno
mlada u skladu sa naunim metodama?
O: Ne, nisu u skladu sa naunim metodama koji ovu hipotezu potpuno
opovrgavaju, tako da je ona sada apsurdna. (Smith 1982b, str. 409, l. 6
do 411, l. 19)
Slaem se da teorije koje se pokau pogrenim treba odbaciti, to je
jedna od glavnih tema ove knjige. Ali, da li je Delrimpl u pravu kada tvrdi
da ovi testovi opovrgavaju da je Zemlja mlada? Kao to emo uskoro
videti, unakrsno ispitivanje Delrimpla pokazao je da svi testovi koje je
naveo da potvuju ovaj zakljuak pretpostavljaju da je stopa radioaktivnog
raspada konstantna. Ova pretpostavka je samo deo principa uniformizma,
lepka koji povezuje evolucioni mozaik, koji je vie puta spominjan u ovoj
knjizi.
Tvrenje Delrimpla da je siguran u starost Zemlje od 4,5 milijarde
godina zajedno sa otrim komentarima o maloj starosti Zemje, bili su
tano ono to je ACLU eleo da sudija Overton uje. Enis je sigurno
unapred znao da Delrimpl planira da psiholoki napadne gledite o
mladoj Zemlji povezujui ga sa hipotezom da je Zemlja ravna. Da li bi
ACLU ikad dopustio Delrimplu da napravi ovo poreenje da nisu imali
osnovanu sumnju da je sudija Oberton bio naklonjen evoluciji?
Enis je zatim u direktnom ispitivanju poeo da pita o razliitim
tehnikama za odreivanje starosti. Iseci iz zapisnika koji slede, pokazu-
ju povezivanje radiometrijskog datiranja i starosti Zemlje:
P: Kako geohronolozi testiraju starost Zemlje?
O: Koristimo takozvane tehnike radiometrijskog datiranja. (Smith
1982b, str. 411, ll. 20-23)
P: Zato se geohronolozi uzdaju u tehnike radiometrijskog datiranja
pre nego u druge tehnike?
O: Zato to je radioaktivnost jedini poznati proces koji je bio kon-
stantan u vremenu, milijardama godina.
P: Da li na radioaktivni raspad utiu spoljni faktori?
O: Ne, na radioaktivni raspad ne utiu spoljni faktori. To je razlog
zato mislimo da je bio konstantan dugo vremena. (Smith 1982b, str.
413, l. 24, do 414, l. 6)
106 107
P: Da li je neki test ikada pokazao neku promenu u stopi raspada
nekog izotopa kojeg geohronolozi koriste u radiometrijskom datira -
nju?
O: Ni jedan. Pokazalo se da su uvek konstantni.
P; Da li su promene u stopi raspada razliitih izotopa makar teoretski
mogue? (Smith 1982b, str. 416, ll. 7-12)
O: ... Nikad nije bilo promena koje su uticale na neki raspad koriten
za radioaktivno datiranje. (Smith 1982b, str. 417, ll. 13-14)
Zapazite ovde da moj potovani kolega izjavljuje da je radioaktivnost
jedini poznati proces koji je bio konstantan milijardama godina, a zatim
potvruje ovu izjavu govorei da nikad nije bilo nikakvih promena u
stopi raspada izotopa koji se koriste za radioaktivno datiranje. Nema
sumnje da su njegova apsolutistika zapaanja neophodna da bi ACLU
podrao svoj sluaj eonima dugim evolucionim razvojem Zemlje. Ali,
istina je da Delrimpl nije bio ni blizu kada je tvrdio da ima pouzdano
znanje o stopi radioaktivnog raspada. Kao to emo videti u sledeem
poglavlju, njegova velika sigurnost po ovom pitanju zapravo nije nita
vie od onoga to evolucionisti smatraju da je istina. To se jasno pokaza-
lo u unakrsnom ispitivanju Delrimpla od predstavnika glavnog pravo-
branioca Dejvida Vilijamsa. U ovom unakrsnom ispitivanju radioaktivni
oreoli doli su u prvi plan.
Uprkos vatrenosti kojom je ACLU ekspert iz biologije iznosio pred-
nosti bioloke evolucije, u ACLU-u su dobro znali da ni geoloka evolu-
cija Zemlje, ni bioloka evolucija ivota nisu ni blizu verovatni kao sa
podrkom ogromnog vremena koje je navodno proteklo. Tako je po
poslednjim analizama, ugaoni kamen ACLU-a poivao na ustanovljenju
verovatnoe velike starosti Zemlje. Zato je svedoenje Delrimpla o
pouzdanosti radioaktivnog datiranja bilo kljuno za njihovu nameru da
opovrgnu Akt 590.
Drava izaziva tehnike radiometrijskog datiranja
U unakrsnom ispitivanju Delrimpl je upitan da potvrdi svoje povere -
nje u uniformnost radioaktivnog raspada tokom ogromnog vremena u
prolosti. Mada je izrazio da veruje u uniformni proces raspada tokom
prolih 4,5 milijardi godina, nastavak unakrsnog ispitivanja dovelo ga je
do priznanja da nije siguran za pretpostavke o ranijim periodima istorije
svemira, govorei da se njegova oblast strunosti ne protee na to vreme.
Dole su citirani segmenti sa unakrsnog ispitivanja od predstavnika
glavnog pravobranioca Dejvida Vilijamsa:
P: Da li je konstantnost stope radioaktivnog raspada neophodna za
radiometrijsko datiranje?
O: Da. Neophodno je da radiometrijsko datiranje bude zasnovano na
konstantnoj stopi raspada, makar unutar granica znaajnih oblasti, a
ono na ta mislim je razlika u stopi raspada od 1-2%, to nee znaa-
jno promeniti neki od znaajnih zakljuaka u geologiji.
P: Na osnovu onoga to znate, da li je stopa radioaktivnosti uvek bila
konstantna?
108 109
9. Suoavanje u sudnici
O: Po onome to znamo, na osnovu svih dokaza koje imamo, uvek je
bila konstantna. Nemamo ni iskustveni ni teoretski razlog da verujemo
da to nije tako.
P: Dakle, po onome to znate, mogla je biti konstantna pre milijardu
godina, isto kao i danas?
O: Po onome to znamo.
P: Pet milijardi godina?
P: Deset milijardi godina?
P: Petnaest milijardi?
O: Ne znam koliko daleko elite da idete unazad, ali mislim da u svrhu
geologije i starosti Sunevog sistema mi smo zainteresovani za
korienje radiometrijskog datiranja samo za predmete koje imamo u
rukama, pa nam je potrebno da idemo unazad oko 4,5 do 5 milijardi
godina. Mislim da to da li je bila konstantna 15 milijardi godina nije
vano. Nemamo naina da nabavimo toliko stare uzorke. Moemo da
sakupljamo samo uzorke unutar Sunevog sistema. (Smith 1982b, str.
449, l. 8 do 450, l. 13)
Zapazite promenu u stavu Delrimpla po pitanju konstantnosti stope
raspada. U njegovom direktnom svedoenju (vidi poglavlje 8) tvrdio je
da zna da je stopa radioaktivnog raspada bila konstantna bez vremen-
skog ogranienja. Na poetku unakrsnog ispitivanja, potvrdio je da je
bila konstantna najmanje 10 milijardi godina. Ipak, na 15 milijardi godi-
na oigledno je osetio da Vilijams dolazi do vremena pretpostavljenog
Velikog praska. Onda je poeo da uzmie, da bi otkrio "da nam je
dovoljno" da je stopa bila konstantna poslednjih 4,5 milijardi godina.
Drugim reima, u ovoj taki unakrsnog ispitivanja, pokazalo se da
traenje, odnosno "potreba" da se ustanovi verovatnost evolucionog
modela odreuje koliko daleko evolucionisti ele da idu unazad u vreme
da bi potvrdili konstantnu stopu raspada.
Mora da je Vilijams shvatio da je ovo poetno otkrie, jer je nastavio
da pritiska Delrimpla da otkrije vie o stopi raspada, i da ispita kakav
dokaz on ima za konstantnost u toku poslednjih milijardi godina.
P: Koliko je star Sunev sistem prema vaim saznanjima?
O: Po onome to znamo, star je 4,5 milijarde godina.
P: Samo Sunev sistem?
O: Samo Sunev sistem. Poto sada govorimo o starosti Sunevog sis-
tema, treba da znate da postoji krajnji period vremena u kojem je sis-
tem oformljen, i mi moemo da govorimo o periodu od nekoliko stoti-
na godina, a to nije precizna taka u vremenu, nego interval. Ali, kada
se uporedi sa starou Sunevog sistema, taj interval je moda krai za
nekoliko procenata.
P: Da li vam je poznato kada su tu hipotezu naunici dali, i kada se
takozvani Veliki prasak dogodio, pre koliko godina?
O: Ne, nisam siguran kada je to pretpostavljeno.
P: Da li je stopa radioaktivnog raspada bila konstantna u vreme
Velikog praska?
O: Ja nisam astrofiziar. Nisu mi poznati uslovi koji su postojali u
takozvanoj iniji primordijale supe, pa se bojim da ne mogu da odgo -
vo rim na vae pitanje.
P: Zar nemate neko miljenje da li je tada bila konstantna?
O: To je van polja moje strunosti. Ne mogu vam rei da li su atomi
bili istovetni kao danas.
P: Ali, vi ste tvrdili da je uvek bila konstantna koliko vi znate, a sada
tvrdite da ne znate da li je kod Velikog praska bila konstantna. Da li je
to tano?
O: Pa, ta da kaem, bila je konstantna unutar granica koje nas
interusuju. Za svrhu radiometrijskog datiranja teko da ima znaaj da
li je bila konstantna u trenutku Velikog praska. Dozvolite da kaem...
P: Ne bih eleo da vas prekidam.
O: U redu je.
P: Rekli ste da za ono to se tie nas, za ono to traimo, jeste bila kon-
stantna koliko vi znate, da bi odredili starost Zemlje od 4,5 milijardi
godina. Da li je to tano?
O: Da, tano je.
P: Ali, rekli ste da se za starost Zemlje pretpostavlja ili je to neophod-
no - da je uvek bila konstantna. Da li je to tano?
O: Ne ba. To je tano, ali to nije pretpostavka. Nije poteno da se tako
kalkulie. U odreenom smislu to jeste pretpostavka, ali je ta pret-
postavka takoe bila testirana. Na primer, ako ispitujete starost naj -
starijeg, najmanje poremeenog meteorita, ovi objekti daju starosti od
1,5 do 4,6 milijardi godina. Variraju razliite eme radioaktivnog ras-
pada, eme koje imaju razliita vremena poluraspada. Zasnovane su na
razliitim elementima. One ne bi dale identine starosti da stopa ras-
pada nije bila konstantana.
P: Ali, da li je za te eme koje ste spomenuli neophodno da je stopa
radioaktivnog raspada uvek bila konstantna?
110 111
O: Da, jeste.
P: Tako sve metode koje poznajete zasnovane su na onom to ste vi
nazvali neophodnim, a to sam ja nazvao pretpostavkom. Da li je to
tano?
O: Tano je.
P: Da li je stopa raspada statistiki proces ili nije? Mislim da ste o tome
jue svedoili.
O: U osnovi jeste.
P: Da li biste se sloili da bi bilo kakva promena u stopi raspada bila
povezana sa promenom fizikih zakona?
O: Koliko mi znamo, svaka promena u raspadu povezana je sa pro -
menama u fizikim zakonima, sa izuzecima koje sam jue spomenuo.
Poznate su male promene u odreenim vrstama raspada zarobljavan-
jem elektrona, desetak procenata.
P: ta smatrate najjaim dokazom da je stopa radioaktivnog raspada
konstantna?
O: Pa, ne bih mogao da vam dam jedan najjai dokaz, nego zbir ukup-
nih dokaza. Ako bih mogao da pojednostavim, stopa raspada je testi-
rana u laboratoriji, gde je potvreno da se u osnovi nije menjala.
Teorija nam kae da ove stope raspada trebaju biti nepromenjene, i
kada moemo da testiramo ove stope raspada u neporemeenim sis-
temima, to jest sistemima za koje imamo dobar razlog da pretpostavi-
mo da su bili zatvoreni od njihovog formiranja kao najstarijih objeka-
ta u Sunevom sistemu, otkrili smo da imamo poklapajue rezultate
korienjem razliitih ema raspada izotopa koji se raspadaju razlii -
tom brzinom. Tako je to u osnovi zbir dokaza za razliiti raspad.
(Smith 1982b, str. 450, l. 14, do 454, l. 6)
Vrlo je informativno uporediti odgovore koje je Delrimpl dao u direk-
tnom svedoenju i u unakrsnom ispitivanju. Poslednje poglavlje otkriva
da je u direktnom svedoenju Delrimpl tvrdio da "testovi stalno pokazu-
ju... da je Zemlja stara milijardama godina". Kada je upitan koji su to
testovi bili, odgovorio je "tehnike radioaktivnog datiranja". A kada je
upitan zato se "geohronolozi oslanjaju" na ove tehnike, odgovor je bio
da je "radioaktivnost jedini poznati proces koji je bio konstantan u vre-
menu tokom milijardi godina".
Gornje unakrsno ispitivanje otkriva ipak, da Delrimplovo poverenje u
konstantnost stope raspada u dalekoj prolosti poiva na verovanju pod
pretpostavkom konstantnog raspada u testovima. Za jedan test naveo je
injenicu da je posmatrana stopa raspada danas konstantna. Naravno, to
nije test o dogaajima u prolosti, nego jednostavno posmatranje
sadanjosti. Jedini drugi test za konstantnost stope raspada bio je to
odreeni uzorci daju usklaene rezultate kada se analiziraju razliiti
radioaktivni elementi koji imaju razliite eme raspada. Pravobranilac
Vilijams, oigledno shvatajui da tu postoji propust u predloenom testu,
nastavio je da pritiska Delrimpla po ovom pitanju.
P: Da li biste nam rekli, da ako stopa raspada varira, dok god stalno
varira, da li biste jo uvek dobijali usklaene rezultate?
O: Mogue je izloiti skup uslova pod kojim moete dobiti usklaene
rezultate.
SUDIJA: Izvinite, nisam to razumeo.
SVEDOK: Mislim da ono to on kae jeste, da li je mogue menjati
stopu raspada na neki nain, a da ipak dobijete usklaene rezultate
korienjem razliitih ema raspada, i ja mislim da je uvek mogue
pretpostaviti takav skup okolnosti. Ovo pitanje je po prirodi od onih
"ta ako," i neko uvek moe doi do zakljuka da moete prestrukturi-
rati nauku ako se neto od toga "ta ako" dogodi. Ali to nije nain kako
mi obino radimo, osim ako imamo dobar razlog da pretpostavimo da
su se fiziki zakoni promenili, a mi pretpostavljamo da nisu.
Isto je i sa brzinom svetlosti, gravitacionom konstantom, itd. Mogu li
jo malo da objasnim? Mi ne govorimo o malim razlikama u raspadu.
Ako su naunici koji zastupaju koncept stvaranja u pravu, i Zemlja
stvarno jeste samo 10.000 godina stara, mi govorimo o mnogostruko
veoj razlici, hiljadama puta. Razlika izmeu starosti Zemlje koju
naunici proraunavaju i starosti koju proraunavaju naunici koji zas-
tupaju koncept stvaranja razliita je sa faktorom od 450.000.
Zato nije dovoljno da malo poremetite zakone konstantnog raspada,
morate ih mnogo poremetiti. (Smith 1982b, str. 454, l. 7. do 455, l. 11)
U gornjim odgovorima moj potovani kolega sada priznaje da
usklaeni rezultati dobijeni razliitim emama raspada zapravo ne
dokazuju konstantni raspad u prolosti. On je zatim pokuao da umanji
udarac od ovog priznanja zapaanjem da razliite stope raspada ukljuu-
ju promene u fizikim zakonima. Njegov jedini argument protiv ove
mogunosti jasno glasi: naunici "pretpostavljaju da se (fiziki zakoni)
nisu promenili". Pretpostavka da se fiziki zakoni nisu promenili u toku
vremena je samo princip uniformizma. Zato celo njegovo svedoenje koje
se tie konstantnih stopa raspada i velike starosti Zemlje visi o veri u ovaj
nedokazani princip. Nije dat dokaz za konstantnu stopu raspada i veliku
starost Zemlje zato to taj dokaz ne postoji.
112 113
Zaista, kada Delrimpl kae: "Ako su naunici koji zastupaju koncept
stvaranja u pravu, i Zemlja samo 10.000 godina stara", njegov jedini
argument protiv ove starosti Zemlje jeste da zakone raspada treba
"dosta" poremetiti. Ali Delrimpl nije dao dokaze da se to nije dogodilo
nekad u prolosti. Ubrzo, nije bio u stanju da nauno razmatra
mogunost da je Zemlja mlada. Na nesreu za dravu, ovo nije bilo opte
shvaeno u vreme unakrsnog ispitivanja. Postojalo je jo neto jednake
vanosti u korist drave to je ostalo neotkriveno.
Ve smo naglasili promenu u stavu mog kolege u vezi stope raspada:
od njegovog uverljivog, otvorenog potvrivanja da je stopa raspada uvek
bila konstantna, do nekog odbrambenog stava da je konstantnost iza
odreene granice nebitna. Sada emo se usredsrediti na deo unakrsnog
ispitivanja kada je dravni advokat Dejvid Vilijam pitao da li je stopa
radioaktivnog raspada bila konstantna u vreme Velikog praska. Odgovor
je bio:
"Ja nisam astrofiziar. Ne znam uslove koji su postojali u takozvanoj
iniji prvobitne supe, bojim se da ne mogu da odgovorim na vae
pitanje." (Smith 1982b, str. 451, ll. 9-11)
Delrimplova suzdrljivost da prizna sebi da ceo evolucioni okvir poi-
va na pretpostavci - principu uniformizma - zajedno sa ranijom odbranom
da je nebitno da li je stopa raspada bila konstantna iza odreenog vre-
mena, stavilo je sluaj ACLU-a u vrlo ranjivu poziciju. Da je drava
privukla panju na zakljuke ovih izjava, to bi znatno smanjilo poveren-
je u stav ACLU-a u ostalom delu suenja. Njegov odgovor takoe mu je
dozvolio da izbegne pitanja o natprirodnosti fenomena Velikog praska.
Mogue je da su u ACLU-u shvatili da takva pitanja mogu otvoriti
poslovinu Pandorinu kutiju. Svaki svedok koji je svedoio o evolu-
cionom poetku svemira dao bi mogunost dravi da opie Veliki prasak
kao dogaaj koji ne podlee poznatim naunim zakonima. Tada bi bilo
jasno da i evolucija kao i stvaranje zahteva natprirodni poetak. Tako bi
kamen temeljac strategije ACLU-a bio smrvljen!
Eksperiment sinteze granita: Perspektiva evolucije
U nastavku unakrsnog ispitivanja, Delrimpl je potvrdio ono to je rani-
je izjavio: datiranje fosila i stena zavisi od geohronologije. Poto smo
ustanovili da geohronologija ima izrazito istaknutu vanost za evoluciju,
Vilijams je dalje kopao da bi se pripremio da pita o mom radu i testu
opovrgavanja.
Oekivao sam ovaj deo suenja sa nestrpljenjem. Svi prisutni uskoro
e uti da li je Delrimpl ili neki drugi geolog uspeo da sintetie komad
granita. Radi ove informacije, odluio sam da reskiram sve i doem na
suenje. Ako je neko bio uspean u sintetisanju, tada bih povukao moje
tvrdnje da su prekambrijumski graniti stvorene stene iz 1. Knjige
Mojsijeve. Ako to nije uinjeno, tada je jasno da dokazi polonijumovih
oreola o stvaranju nee biti opovrgnuti na suenju. Sluao sam paljivo
kako je pravobranilac Vilijams vodio unakrsno ispitivanje.
P: G. Delrimpl, da li je tano da mislite da geohronologija ustanovlja-
va starost Zemlje, i ne samo da je Zemlja mnogo miliona godina stara,
nego odreuje i starost fosila koji su zarobljeni u stenama?
O: Da, tano je. (Smith 1982b, str. 458, ll. 4-9)
P: Dakle, da li znate da biolozi smatraju da su ovi fosili - zatvoreni u
ovim stenama, posmrtni ostaci, ili ostaci nekog evolucionog razvoja?
O: Pa, mislim da fosili jesu posmrtni ostaci ivotinja.
P: Da li bi oni bili dokaz evolucionog razvoja?
O: Pa, koliko ja znam, da.
P: Da li bi onda bilo poteno, po vaem miljenju, da se starost razlii-
tih tipova fosila moe najpreciznije odrediti ili izmeriti radioaktivnim
datiranjem ili geohronologijom?
O: To zvui kao ispravna tvrdnja.
P: Poto geohronologija igra tako vanu ulogu u starosti stena i fosila,
da li biste se sloili da je vano da znamo da li postoji neki dokaz koji
bi potvrdio ovu osnovnu pretpostavku geohronologije?
O: Naravno. Dozvolite da dodam da je to tema koja se stalno razma-
tra u naunoj literaturi. Mi stalno traimo takve stvari. O tom pitanju
se mnogo raspravljalo.
P: Mislim da ste jue rekli da svako ko veruje u malu starost Zemlje,
to po vaem miljenju nije nimalo nauno, spada u istu kategoriju ljudi
koji veruju da je Zemlja ravna?
O: Da. Mislim da kad govorimo o ljudima koji se izjanjavaju kao
naunici, a stalno ignoriu prave dokaze o starosti Zemlje, teko mi je
da verujem da je njihov proces razmiljanja estit.
P: Da li je tano da vi ne poznajete ni jednog naunika koji se ne slae
sa vama, sa vaim gleditem o radioaktivnom datiranju, i o starosti
Zemlje i fosila?
O: Moete li da preformuliete pitanje? Nisam siguran da sam vas
razumeo.
114 115
P: Da li je tano da ste izjavili, mislim u svom izlaganju, da ne pozna-
jete nijednog naunika...
G. ENIS: Izvinite, ako govorite o izjavi, molim vas kaite o kojoj, na
kojoj strani.
G. VILIJAMS: Ja sada ne govorim o stranicama, nego postavljam
pitanje.
P: Da li je istina da vi ne poznajete nijednog naunika koji se ne slae
sa vama, sa vaim gleditem i miljenjem, na primer, o starosti Zemlje
i fosila?
O: Zavisi od toga ta smatrate pod izrazom "naunik". Mislim, ako
elite da ukljuite ljude koji sebe stavljaju u kategoriju naunika koji
zastupaju stvaranje, onda to ne bi bila istinita tvrdnja. Znam da se neki
od njih ne slau. to se tie mojih kolega geologa, geohemiara, geofi -
ziara i paleontologa koje poznajem, ne znam da se neko ne bi sloio
da je Zemlja veoma stara, ili da je radiometrijsko datiranje dobar nain
da se datira Zemlja.
P: Da li vam je poznat neki naunik koji zastupa stvaranje koji je
objavio dokaz u javnoj naunoj literaturi, koji je doveo u sumnju
osnovne pretpostavke geohronologije radioaktivnim datiranjem?
O: Poznajem jednog.
P: Ko je to?
O: To je Robert Dentri. Rekao bih da Robert Dentri karakterie sebe
kao naunika koji zastupa stvaranje, ako dobro razumem ono to je
napisao.
P: Da li vam je poznat Pol Dejmon?
O: Da, poznajem ga lino.
P: Ko je g. Dejmon?
O: G. Dejmon je profesor na Univerzitetu Arizona u Tuksonu. On je
specijalizovao geohronologiju.
P: Da li vam je poznato da je g. Dejmon izjavio pismeno, da ako je rad
g. Dentrija taan, to e baciti sumnju na celu nauku geohronologije?
O: Na koje se pismo pozivate?
P: Da li poriete pismo koje ste mi dali iz asopisa EOS od g.
Dejmona?
O: Da, poriem optu prirodu tog pisma.
P: A da li poriete to to je g. Dejmon rekao, da ako je Dentri u pravu
u svom zakljuivanju, to bi povuklo pitanje cele nauke geohronologi-
je?
O: Pa, mislim da je to opti smisao onoga to je Pol Dejmon rekao, ali
mislim da je to preuveliano. Nisam siguran da bih se sloio sa njim u
tome. (Smith 1982b, str. 459, l. 19, do 463, l. 1)
Ovde vidimo da je Delrimpl tako zabrinuto umanjivao zakljuke prvo-
bitnih oreola u granitima, da je eleo da ospori Dejmonovo objavljeno
tvrenje. To je podstaklo pravobranioca da se usmeri na Dejmonove
kvalifikacije kada je nastavio unakrsno ispitivanje.
P: Da li je g. Dejmon naunik koji zastupa stvaranje?
O: Ne. Dr. Dejmon ni u kom sluaju nije naunik koji zastupa stvara -
nje.
P: Da li ga smatrate kompetentnim naunikom i autoritetom u svom
polju?
O: Da, krajnje je sposoban.
P: Da li vam je poznato da mu je g. Dentri ponudio ili obezbedio
nain da se njegov dokaz opovrgne?
O: Poznato mi je da je predloio jedan, ali ne mislim da bi predlog
opovrgao jednu ili drugu stranu.
P: Da li ste ikada pokuali eksperimentom da opovrgnete njegov rad?
O: Pa, bilo je mnogo njegovih radova, pa mi kaite na koji mislite kad
kaete "njegov rad". Ako mi moete rei taan nauni dokaz o kojem
govorite, onda emo diskutovati o tome.
P: Pre svega, da li se bavite tekuom naunom literaturom koja se tie
geohronologije?
O: Pa, koliko god mogu. Postoji velika koliina literature. U zgradi
pored moje kancelarije postoji preko 250.000 knjiga, uglavnom
geolokih. Krajnje je teko biti u toku. Ali, uglavnom poznajem glavna
strujanja.
P: Sigurno najvanije take?
O: Dajem sve od sebe.
P: Ako bi neko objavio studiju koja bi, ako je istinita, dovela u pitanje
celu nauku geohronologiju, zar ne biste eleli da sami saznate detaljni-
je kao ekspert u tom polju?
O: O, da, bih.
P: I zapravo, vae znanje o radu g. Dentrija nije ogranieno, znate za
lanak koji je napisao 1972., i pismo koja je napisao kao odgovor na
pismo g. Dejmona, to jest proitali ste ga, da li je to tano?
O: To ne mogu rei da sam proitao, a izvetaje koje sam itao samo
se priseam. Nikad nisam posebno bio zainteresovan za radioaktivne
oreole, pa nisam detaljno pratio radove, a to je predmet kojim se g.
116 117
Dentri uglavnom bavi u svojim istraivanjima. Kao to sam vam
rekao u izlaganju, nisam ekspert u tim radovima. Poznato mi je da je g.
Dentri objavio izazov, ali mislim da je taj izazov beznaajan.
P: Dozvolite da vas pitam ovo. Rekli ste u izlaganju, zar ne, da prema
vaem miljenju granit moe biti sintetisan u laboratoriji?
O: Ne znam da li je iko sintetisao komad granita u laboratoriji. Kakve
veze to uopte ima?
P: Ja vam postavljam pitanje, moe li se to uiniti?
O: Pa, moda e u budunosti to biti uinjeno.
P: Razumem. Ali kaete da to jo nije uinjeno?
O: Nije mi poznato da je to uinjeno. To je krajnje teak tehniki prob-
lem, i to je razlog zato nismo dotle stigli. (Smith 1982b, str. 463, l.2
do 465, l. 13)
Dugo ekani trenutak istine je doao. Delrimpl nije imao komad sin-
tetisanog granita na suenju. U ACLU-u nisu uspeli da odgovore na iza-
zov stvaranja, i strano im je bilo potrebno da umanje udarac zbog ovog
nedostatka. Najbolje to je Delrimpl mogao da uradi za njih bilo je da
kae da e sinteza granita moda biti izvrena u budunosti, i da sam ja
predloio beznaajan test. Kasnije emo detaljnije razmotriti oba
komentara. Za sada nastavljamo sa unakrsnim ispitivanjem gde je
Vilijams poeo da pita detaljnije Delrimpla o poznavanju mog rada.
Vrlo siuna misterija
P: Obzirom da vam je poznat rad g. Dentrija, i da ste ga proitali, da
li ga smatrate kompetentnim naunikom?
O: Mislim da se za g. Dentrija smatra da je kompetentan naunik u
svom polju strunosti, da.
P: I vi se slaete sa tim?
O: Po onome to sam video, njegov rad je povoljno ocenjen, da. On je
obavio neka vrlo paljiva i opsena merenja, i doao do razumnih
zakljuaka. Mislim, sa moguim izuzecima onog to se granii sa ovim
ime se ovde bavimo, a to je eksperiment opovrgavanja njegove
hipoteze relativno nedavnog poetka Zemlje. Mi zapravo nismo raz-
matrali koja je njegova hipoteza i njegov izazov, malo idemo po ivica-
ma.
P: Pa, vi niste itali njegov lanak koji je napisao 1972., zar ne?
O: Nisam, to je tano.
P: Ako bi ova hipoteza bila u ovim lancima, vi zaista ne biste mogli
da govorite o tome ni u kojoj meri, zar ne?
O: Njegove hipoteze su, verujem, vrlo dobro prikrivene u ovim pismi-
ma koja su razmenjivali Dejmon i Dentri, o tom delu sigurno mogu
da diskutujem. Ta razmena pisama bila je nedavno. Stara je samo neko-
liko godina. U tom pismu on je uputio izazov geologiji da dokae da
on grei. Govorim da je taj izazov beznaajan.
P: Da li vam je poznata njegova (Dentrijeva) studija o radio-oreolima?
O: Ne, njegov rad mi uopte nije poznat.
P: A taj rad koji pokazuje dokaz da su ove formacije samo nekoliko hi -
ljada godina stare, on vam nije poznat?
O: Nije mi poznat, i ne bih zasigurno prihvatio vae zakljuke dok ga
ne pogledam.
P: Ako vam nije poznat, ja ne elim da vas ispitujem o neemu to vam
je nepoznato.
O: Poteno. (Smith 1982b, str. 465, l. 14, do 467, l. 1)
P: Mislim da ste ranije izjavili da ste pregledali malo literature nauke o
stvaranju u pripremanju za vae svedoenje u ovom sluaju, a takoe i
u Kaliforniji, je li tako?
O: Da. Mislim da sam proitao cele ili delimino dvadesetak knjiga i
lanaka.
P: Ali na listi knjiga koje jeste, i lanaka koje ste proitali, niste ukljuili
nijedan rad Roberta Dentrija da biste ga pregledali, zar ne?
O: Tano je, nisam.
P: Ipak smatrate da je Dentri naunik koji zastupa koncept stvaranja?
O: Pa, da. Ali, znate, nauna literatura, a ak i nauna literatura koja tre-
tira stvaranje, koju ne smatram naunom, je izvan tradicionalne litera-
ture, i to je jako sloen posao. Ima mnogo toga. Mi ne moemo sve
pregledati. Svaki put kad pregledam ak i kratak tekst, potrebno mi je
nekoliko sati da ga proitam, moram da razmiljam o logici uvedenoj
u podatke, moram da ponovo proitam nekoliko puta da bih bio sigu-
ran da razumem ta je autor rekao. Moram da obratim panju na
autorove reference, i ponekad da proitam 20 ili 30 tekstova koje je
autor naveo, da bih otkrio da li je referenca istinita, ili ima li smisla.
Moram da proverim proraune da bih otkrio da li su istiniti. To je
ogroman posao. Dato mi je ogranieno malo vremena da bih u to
uao, a pregledavanje literature nauke o stvaranju nije mnogo produk-
tivna stvar za naunika.
P: Koliko lanaka ili knjiga ste priblino pregledali?
O: Mislite od literature nauke o stvaranju?
P: Literature nauke o stvaranju.
118 119
O: Priblino oko 24 ili 25, tako neto, koliko mogu da se setim. Dau
vam celu listu iju tanost mogu da poreknem.
P: A ako postoje lanci u javnoj naunoj literaturi, izvinite, koji
podravaju model nauke o stvaranju, da li bi to bilo neto to biste
eleli da pregledate od literature nauke o stvaranju?
O: Da, ja sam pogledao jedan broj njih, i ipak nisam naao dokaz.
P: Ali niste pregledali ni jedan od g. Dentrija?
O: Ne, nisam. Do njega nisam doao. Postoji i nekoliko drugih do
kojih nisam doao. Verovatno nikad neu uspeti da proitam svu lite -
raturu koja tretira stvaranje. Ne mogu ak da proitam ni svu zvaninu
naunu literaturu. Ali, mogu da kaem da svaki sluaj koji sam pre-
gledao detaljno, ima vrlo, vrlo ozbiljne nedostatke. A mislim da sam
pregledao reprezentativne primere. Takoe i Dentrijev rad predstav -
lja vrlo siunu misteriju koja pretee na drugu stranu ogromnom kolii-
nom injenica. Mislim da je vano da se zna koji je odgovor na tu malu
misteriju. Ali, ne mislim da moete uzeti jednu malu injenicu za koju
sada nemamo odgovor, i pokuate da uravnoteite, da kaete da dokazi
jednako preteu na drugu stranu. To nije uopte nain da se postavi
redosled.
P: Za tu siunu misteriju je najmanje jedan autoritet, koga vi smatrate
autoritetom, rekao da ako je tana moe baciti sumnju na celu nauku
geohronologije?
O: Pa, Dejmon je tako rekao. A ja sam takoe rekao da se ne slaem
sa izjavom Pola Dejmona. Mislim da se dugo ovaj sluaj prenaglaava.
Mislim da Pol u ovom sluaju koristi retoriku. (Smith 1982b, str. 467,
l. 20, do 470, l. 14)
Gornji odgovori jasno pokazuju da ACLU pokuava da umanji znaaj
mojih izvetaja. Moje kolege su sigurno mogle da ih proue pre suenja
da su u ACLU-u eleli da to bude uinjeno. Oigledno da su u ACLU-u
razmiljali da je sigurnije ignorisati ih, nego rizikovati da priznaju da su
ih prouili bez uspenog opovrgavanja izloenih dokaza.
Povrno gledano, izgledalo bi da polonijumovi oreoli u granitima nose
vrlo siunu misteriju, neto nauno beznaajno, to je bilo jedno od naj-
mudrijih dostignua ACLU-a na suenju. To je podrazumevalo ozbiljne
kontradikcije koje su, na nesreu za dravu, ostale nezapaene u toku
unakrsnog ispitivanja Delrimpla. Sve moje kolege evolucionisti tvrdili su
da ne znaju detalje mog rada, govorei da nisu proitali ni jedan od mojih
naunih izvetaja objavljenih 1972. Ali, ako ih nisu itali, onda nisu mogli
znati mnogo o naunim dokazima za prvobitne polonijumove oreole.
Kako su onda mogli da svedoe da su polonijumovi oreoli u granitima nevani za
pitanje stvaranja?
Mada Drava nije iskoristila ovu priliku da istakne kontradikciju kod
ACLU-a, Drava je u otrom unakrsnom ispitivanju pokazala nesposob-
nost ACLU-a da obori dokaze za prvobitne polonijumove oreole i da
napravi test opovrgavanja. To je nanelo tetu za ACLU, i nateralo
advokata Enisa da povede jo jedno direktno ispitivanje Delrimpla. Kao
to emo videti u sledeem poglavlju, moj kolega je dao izvanredno sve-
doanstvo u ovom novom direktnom ispitivanju i novom unakrsnom
ispitivanju.
itaoci mogu da razumeju da mi je bilo vano da komentariem
razliite faze Delrimplovog svedoenja da bi ova knjiga imala neki
znaaj.
120 121
Poeemo od take novog direktnog ispitivanja Delrimpla gde advokat
ACLU-a Enis poinje da ga ispituje o testu opovrgavanja. Delrimplov
drugi odgovor podstakao je sudiju Overtona da prekine postupak svojim
linim pitanjima o mom radu. Delrimpl nije imao izbora nego da odgo -
vori, i on je to uradio na zadivljujui nain. On je ponudio tako sjajno
objanjenje zakljuaka o polonijumovim oreolima, da je najmanje za
trenutak izgledalo da e ubediti sudiju Overtona u dokaz o stvaranju.
Svedok ACLU-a objanjava dokaz za stvaranje
Iz zapisnika je citiran nastavak Enisovog novog direktnog ispitivanja
Delrimpla:
P: U toku unakrsnog ispitivanja g. Vilijams vas je pitao da li argument
ili hipoteza g. Dentrija moe biti opovrgnuta. Da li je g. Dentri pred-
loio metod za oporgavanje njegove hipoteze?
O: Da, predloio je test koji sam ja okarakterisao kao beznaajan.
P: Zato bi on bio beznaajan?
O: Dozvolite da prvo naem izjavu o testu, pa u to objasniti. Evo ga.
(Zapazite: ovde Delrimpl govori o objavljivanju testa opovrgavanja
koji sam objavio 1979. u asopisu EOS. Objavljivanje ovog testa
(Gentry 1979, 474 i Gentry 1980) ranije je razmatrano u 5. poglavlju.)
SUDIJA: Mogu li da proitam ono to ete citirati iz novina pre nego
to vi to uinite?
O: (nastavlja) U redu gospodine. Eksperiment koji je Dr. Dentri pred-
loio...
SUDIJA: Dozvolite da vas neto pitam. Ja sam razumeo da su to nje-
govi zakljuci. Ja jo uvek ne razumem koja je njegova teorija.
SVEDOK (Delrimpl): Ono to je on (Dentri) predloio da se
opovrgne nije ni teorija ni hipoteza.
SUDIJA: ta je osnova ovog predloga? Kako je on doao do toga?
SVEDOK: Pa, on je zapravo naao niz radioaktivnih oreola u mine -
ralima stena. Mnogi minerali, kao to je liskun, sadre veoma siune
estice drugih minerala koji su radioaktivni, male kristale cirkona i
slino, koje imaju mnogo urana u sebi.
Kada se uran raspada, alfa estice se nee raspasti, ve odlaze napo -
lje kroz liskun. I oni uzrokuju oteenja radijacijom u liskunu oko
radioaktivne estice. I na udaljenosti do koje ove radioaktivne estice
stignu, zapaaju se radioaktivni oreoli. A ta udaljenost direktno zavisi
od energije raspada. I prema energiji raspada, misli se da se mogu pre-
poznati izotopi.
To je rad kojim se Dentri bavio.
Ono to je on otkrio jeste, da je identifikovao odreene oreole za koje
tvrdi da su od Po-218. Po-218 je jedan od izotopa posrednika u lancu
raspada izmeu urana i olova.
Uran se ne raspada direktno do olova. On prolazi kroz celu seriju
posrednikih produkata, od kojih su svi radioaktivni i zato se raspada-
ju.
Po-218 je u ovom sluaju dobijen od radona-222. On je otkrio da
polonijevu oreoli, a to je ono to on tvrdi da je otkrio, jesu oreoli od
Po-218, a ne oreoli od Ra-222. I zato, on kae da polonijum nije nas-
tao raspadanjem radijuma, pa zato nije nastao normalnim lancem ras-
pada.
I on pita, kako je on dospeo tamo? A zatim kae da je jedini nain
kako je mogao da dospe tamo, osim raspadom Ra-222, taj da je tu pos-
tojao prvobitni polonijum, to jest polonijum koji je stvoren u vreme
kada je stvoren Sunev sistem, ili svemir.
Pa, problem je to Po-218 ima vreme poluraspada samo oko 3 minu-
ta. Tako, ako imate granitno telo, stenu koja je nastala od istopljene
mase koja sadri ovaj liskun, i on se hladi, potrebni su milioni godina
da se takvo telo ohladi. Tako bi se, dok se telo hladilo, sav polonijum
raspao poto ima veoma kratko vreme poluraspada. Zato u tom telu
ne bi bilo polonijuma koji bi stvorio polinijumove oreole.
Ono to on kae jeste, da je to prvobitni polonijum, i zato granitna
masa u kojoj se on nalazi nije mogla da se hladi lagano, ve je morala
da bude stvorena trenutno, po nareenju. A za eksperiment koji je
predloio za opovrgavanje ovoga, on kae da e prihvatiti da je ova
122 123
10. Testiranje koncepta stvaranja
na suenju
hipoteza lana ako neko uspe da sintetie komad granita u laboratori-
ji. A ja tvrdim da bi to bio beznaajan eksperiment. Uiniti to, pre bi
iskomplikovalo predmet.
SUDIJA: Nisam siguran da razumem ceo ovaj proces. Oigledno da ne
razumem ceo ovaj proces, zato nastavite g. Enis.
G. Enis: Da, potovani sudijo. Oigledno potovani sudijo, ova tema je
nekako sloena, i ako sud ima dodatna pitanja, nadam se da e sud biti
slobodan da pita svedoka direktno. (Smith 1982b, str. 476, l. 21 do 480,
l. 2)
U ovom trenutku mislim da je advokat Enis bio dosta nervozan zbog
komentara sudije Overtona. Enis je upravo uo moje argumente za
stvaranje, krajnje dobro sumirane od njegovog najvanijeg svedoka. U
svetlu Delrimplovog jasnog komentara, izgleda da se sudija Overton
malo zbunio, jer moda nije shvatio zato bi moji zakljuci bili pogreni
i zato bi test opovrgavanja bio beznaajan.
Seate se da je u ranijem unakrsnom ispitivanju Delrimpl spretno izbe-
gao izazov stvaranja govorei da su polonijumovi oreoli siuna misteri-
ja, koja e jednog dana biti reena. Isto je uinio i sa testom opovrga-
vanja, govorei da misli da e granit biti sintetisan u budunosti. U
ACLU-u su tvrdili da evolucija predstavlja istinitu sliku o poreklu Zemlje,
ali nisu uspeli da odbrane svoj stav u dva velika sukobljavanja.
Suoavanje sa testom opovrgavanja
Ovo ponovljeno izbegavanje suoavanja sa ovim problemom, verujem
da je stavilo ACLU u opasan poloaj. ACLU je bio na ivici da postane
rtva svoje sopstvene strategije - zapravo, nekad, negde, neko e nai
reenje za dokaz o stvaranju. Da bi povratili verovatnost za svoj stav,
Enis je morao misliti da od Delrimpla mora izvui neto opipljivo da bi
potvrdio svoj stav o testu opovrgavanja. Zato je odmah u sledeem
pitanju ponovo pitao o tome:
P: Zato, po vaem miljenju, test koji je predloio g. Dentri ne bi
opovrgao njegove hipoteze?
O: Dozvolite da tano proitam njegov predlog. On kae: "Smatrau
moje teze u osnovi opovrgnutim, ako i kada geolozi sintetiu uzorak
veliine pesnice tipinog granita sa biotitom i/ili kristal biotita sline
veliine." Ako ja razumem ta on ovde kae, on smatra da poto nje-
gov predlog zahteva da se granit naglo oformi, trenutno, trenutnim
stvaranjem, on ne vidi nijedan dokaz da su se ovi graniti zapravo
lagano hladili. I on e prihvatiti kao dokaz ako neko bude sintetisao
komad granita u laboratoriji.
Postoji nekoliko problema u vezi toga. Pre svega, mi znamo da su se
ovi graniti hladili lagano na osnovu sledeih dokaza: ove stene sadre
odreenu vrstu strukture koja se nalazi samo u stenama koje su se
lagano hladile iz tenog stanja. I, moemo da vidimo dve vrste ovih
struktura. Zovu se magmatske i kristalaste strukture.
Moemo posmatrati ove strukture sa kristalastim sastavom u labora-
toriji, i njih moemo da kristaliemo. I oni uvek oformljuju ove krista-
laste strukture. Takoe moemo posmatrati izlive lave kako se danas
hlade, i gledati kakav sadraj oni stvaraju. Vren je eksperiment 1959.
na Kilea-Iki jezeru lave. Sada je Kilea-Iki mala vulkanska taka na vrhu
vulkana Kilea, koji je jedan od 5 vulkana koji sainjavaju Havaje.
1959. izbila je erupcija Kilea-Iki, ne samo izbacivanjem gejzera lave i
tokovima lave, ve je dolo do formiranja velikog jezera lave koje je
zarobljeno u krateru. Ta lava je duboka hiljadama metara. Od 1959,
naunici bue tu lavu posmatrajui njenu kristalizaciju. Svakih nekoliko
godina se vraaju i bue sledeu rupu, posmatrajui stepen u kojem se
jezero lave ohladilo. Puno vremena je potrebno da bi se ona ohladila,
a ona je vrlo debela.
Moemo videti da u sluaju jezera lave i izliva lave, kada se hlade iz
rastopljenog tenog stanja, one oformljuju ove strukture koje su jedin-
stvene za sve stene koje se hlade od tenog stanja. Kada u granitu vidi-
mo ove iste sadraje, mislim da moemo da pretpostavimo da su ove
stene takoe oformljene iz tenog stanja. Ne postoji drugi nain da
one budu oformljene.
Drugi problem sa Dentrijevim predlogom jeste da je kristalizacija
granita krajnje teak tehniki problem, i to je sve. Ne moemo da
kristaliemo granit u laboratoriji, a on predlae uzorak veliine ake,
tako neto, pretpostavljam.
Pre svega, kristalisanje stena dogaa se na povienim temperaturama,
a veina od njih se kristalie na visokim temperaturama od 700 do
12.000 stepeni Celzijusovih, a u sluaju granita i metamorfnih stena
pritisak je vrlo visok, vie kilobara. Zato, da bi se to obavilo potrebni
su aparati koji mogu biti opasni.
A aparati su takve veliine da obino kristaliemo vrlo siune
komadie. Ne znam nikoga ko je napravio aparat koji kristalie neto
veliine ake. Tako je on uputio izazov koji je nemogu u ovom
trenutku, zbog ogranienja sadanjeg tehnikog znanja.
124 125
Druga stvar je da kristalizacija granita, zbog koje nismo uspeli da
kristaliemo ak ni siuni komadi u laboratoriji po onome to ja
znam, osim ako neko nije skoro uspeo, predstavlja sutinski jedinstven
eksperiment. To je kinetiki problem.
Svako ko je pokuao da gaji kristale u laboratoriji, zna da je to vrlo
teko zapoeti sa otopljenim. To jest, da biste zapoeli potrebno vam
je neko malo, siuno seme kristala. I kada industrija poluprovodnika,
na primer, gaji kristale da bi ih koristila u ovakvim satovima, uvek
moraju da ponu sa siunim semenom kristala. Kada jednom imate to
siuno seme kristala, tada moete da zaponete sa kristalizacijom.
U osnovi je problem kako zapoeti reakciju, to je problem pokre-
tanja, to je problem kinetike, pokretanje reakcije u gustoj, veoma toploj
otopini pod visokim pritiskom. Ono to govorim je da ak i kad bi
mogli da kristaliemo komad granita veliine ake u laboratoriji, to ne
bi nita dokazalo. To bi predstavljalo samo tehniki napredak.
Naunici e moi jednog dana da urade eksperimente koje mi sada ne
moemo.
to se tie izazova o starosti Zemlje, to je beznaajan eksperiment.
On je uputio izazov koji nema znaenje - kristalizovani granit veliine
ake. On kae: "Ako vam to ne uspe, onda neu prihvatiti vae
dokaze." Pa, to je beznaajan izazov. To nije eksperiment. (Smith
1982b, str. 480, l. 4 do 483, l. 25)
To je neverovatno! Evolucionisti tvrde da imaju istinu o poreklu i
starosti Zemlje, a ipak kada imaju priliku da daju eksperimentalni dokaz
koji bi podrao njihovo gledite, oni to nazivaju "beznaajnim" iza-
zovom. Ovo me prisiljava da postavim prodorno pitanje: Ako evolu-
cionisti stvarno veruju da se graniti oformljuju laganim hlaenjem
umesto trenutnim stvaranjem, zato se suzdravaju da testiraju svoju
teoriju o formiranju granita? Neizbeno je da test sinteze granita jeste
centar sukoba stvaranje/evolucija. Zbog toga smo morali da paljivo
ispitamo Delrimplov dugaki komentar o tome. inei to, takoe nam se
pruila prilika da objasnimo platformu mog modela stvaranja koji jo
nije razmatran.
Prvobitne stene izvedene iz prvobitne tenosti
Delrimpl je zapoeo svoj odgovor pozivajui se na moju izjavu testa
opovrgavanja. Iz nje je zakljuio da moj predlog zahteva da se granit oformi
naglo, trenutno, trenutnim stvaranjem, gde on (Dentri) ne vidi nijedan dokaz da su
se ovi graniti zapravo hladili lagano; njegovi dokazi kau da su se hladili naglo.
Ova izjava, gde je suprotstavljeno lagano hlaenje granita protiv nji-
hovog naglog hlaenja i trenutnog stvaranja, sugerie da je Delrimpl
shvatio da moj model stvaranja takoe ukljuuje da su stene bile u
tenom stanju. To je tano. Samo zato to se prekambrijumski graniti
smatraju prvobitnim ili stvorenim stenama ne iskljuuje mogunost da
su oformljeni od tenosti. Tvorac je posle dovoenja hemijskih eleme-
nata u postojanje, mogao u sledeem trenutku vremena da od ovih ele-
menata naini tenost, i da odmah ohladi tu tenost kristaliui granite
koji sadre polonijumove oreole. Ovi graniti bili su stvoreni trenutno i
jo uvek pokazuju karakteristike stena koje se kristaliu od tenosti ili
otopljene mase.
Delrimpl nije pokazao direktan dokaz koji bi oborio mogunost
trenutnog hlaenja, nego je umesto toga poeo da gradi sluaj sa formi-
ranjem granita laganim hlaenjem u skladu sa evolucionim scenariom.
Da bi podrao ovo gledite, svedoio je da je struktura stena, za koje je
poznato da su se hladile lagano od tenosti, ista kao kod granita. Ovde
se izraz "struktura" odnosi na veliinu, oblik i raspored estica od kojih
je stena sastavljena. Naravno, on uporeuje slinost strukture granita sa
uzorcima uzetih iz jezera lave Kilea-Iki.
Imitacija granita
U toku suenja dobio sam neke uzorke iz jezera lave Kilea-Iki od
Geolokog pregleda SAD u Restonu, Virdinija. Po sastavu mase i
minerologiji uzorci lave su predstavljeni bazaltom koji je bogat olivinom,
a koji je uveliko razliit od bilo kog granita. Delrimpl nije svedoio o
ovim velikim razlikama, on je samo rekao da je struktura ista. Ali, ispitu-
jui uzorke lave otkrio sam da postoji znaajna razlika u strukturi koju
Delrimpl nije spomenuo. U Kilea-Ikiju uzorci minerala raslii su zajedno
u zarobljenim, intergranularnim delovima stena koje su se kristalisale od
rastopljene mase. Minerali u prekambrijumskim granitima takoe
pokazuju intergranularni, zarobljeni raspored, i zato su po strukturi slini
uzorcima iz Kilea-Ikija po tom jednom pitanju. Ipak, drugi aspekt strukture
je veliina minerala koje sadri stena. Uzorci iz Kilea-Ikija su sitnozrni, to
znai da su razliita zrnca minerala u njima vrlo mala, esto mikro -
skopske veliine. Osobina prekambrijumskih granita, s druge strane, je
da su krupnozrni, da imaju zrnca minerala dovoljno velika da se mogu
vizuelno identifikovati bez uveanja. To znai da je jedina slinost izmeu
granita i uzoraka lave zarobljeni, intergranularni raspored kristala u stenama. Ova
karakteristika se naravno moe pripisati sporom hlaenju lave u sluaju
126 127
uzoraka Kilea-Iki, ili naglom, trenutnom hlaenju prvobitne tenosti u
sluaju granita. Zato Delrimpl nije u pravu kada tvrdi da uzorci lave iz
Kilea-Ikija pokazuju da su se prekambrijumski graniti formirali sporim
hlaenjem. A njegovo pozivanje na sporo hlaenje dovodi nas do naj-
vanije take osnovne pretpostavke evolucione geologije.
injenica je da uarena tenost stena, kao to su one iz Kilea-Ikija,
mogu hlaenjem u toku nekoliko godina da oforme sitnozrne vulkanske
stene sastavljene od kristala mikroskopske veliine. To je tano i za stene
koje se formiraju kada su graniti rastopljeni duboko u zemlji. Rastopljeni
granit moe da se izlije na povrinu i da se naglo ohladi formirajui stak-
lastu stenu; ili moe da se hladi mnogo sporije ispod povrine i postane
riolit, sitnozrna stena (koja u odreenim delovima sadri nerastopljene
fragmente okolnih stena, oteenih prilikom vertikalnog prolaska magme
koja se izliva). I staklasta stena i rioliti su sutinski razliiti od krup-
nozrnih granita. Ova razlika predstavlja drugi razlog zato sinteza granita osta-
je kljuni izazov evolucionoj geologiji: iako laboratorija prirode stalno obezbeuje
odgovarajue uslove da se graniti sintetiu iz rastopljene mase, ipak nema dokaza da
se to dogaa. Geolozi kau da je to zato to temperatura, pritisak i duina
hlaenja mogu biti razliiti. Pokazalo se, ipak, da postoje dokazi, nezav-
isni od polonijumovih oreola, koji su odavno trebali da navedu geologe
da posumnjaju u njihovu teoriju o formiranju granita.
Na primer, siuni kristali od kojih je sastavljen riolit ne mogu da se
porede po veliini sa veoma velikim kristalima naenim u odreenim
oblastima unutar granita, koji su poznati kao pegmatiti. Neki pegmatiti
sadre kristale biotita, minerala u kojima je vrlo lako nai polonijumove
oreole, koji su dugaki nekoliko desetina centimetara. Evoluciona
geologija pretpostavlja da ovi krajnje veliki kristali biotita jesu dokaz za
vrlo veliki period kristalizacije - to je vei kristal, to mu je potrebno vie
vremena da se formira. Problem je u tome to niko jo uvek nije sinteti-
sao ni kristal biotita veliine novia u laboratoriji, pa pretpostavka da
veliki kristali biotita rastu iz manjih je zapravo skok vere bez polazne
take. Drugim reima, ne postoji dokaz iz laboratorije prirode ili nauke
koji pokazuje da pegmatitski kristali biotita dostiu njihovu veliku
veliinu evolucionim procesima. ta vie, postojanje polonijumovih ore-
ola u ovim biotitima daje jasan dokaz da su ovi veliki kristali bili produkt
trenutnog stvaranja. Veina polonijumovih oreola u liskunu naeni su u
uzorcima biotita uzetim iz pegmatita.
Gornje analize pokazuju, verujem, da Delrimplovo uporeenje granita
sa uzorcima lave Kilea-Iki ne daje nauno verodostojnu osnovu za
odbacivanje testa opovrgavanja. Ne znam da li Delrimpl shvata slabosti
datog uporeenja, ali znam da je negde na sredini njegovog odgovora
poeo da govori direktno o izazovu sinteze granita.
On tvrdi da je sinteza granita nemogua - ali samo zbog tehnikih razloga.
Isprva on procenjuje monumentalne tekoe u pokuaju da se sintetie
komad granita veliine ake. Zatim kae on, osim ako nekom nije to
nedavno uspelo, niko jo uvek nije uspeo da sintetie ni siuni komad.
Posle protestvovanja zbog toga to sam predloio nerazumnu sintezu
granita veliine ake, pokazala se istina: eksperimentatori imaju
potekoe ak i da zaponu reakciju sinteze granita.
Preispitivanje polonijumovih oreola
Advokat Enis nastavio je svoje novo ispitivanje vraajui se na temu
polonijumovih oreola.
P: Dr. Delrimpl, ako sam ispravno shvatio, Po-218 je produkt radioak-
tivnog raspada Ra-222, da li je to tano?
O: Da, to je tano.
P: A da li Po-218 moe nastati nekim drugim procesom?
O: Koliko ja znam ne. Moda se moe stvoriti u nuklearnom reaktoru,
ali ja to ne znam. Nisam siguran, ali mislim da Po-218 nije produkt
drugih lanaca raspada.
P: Dakle, ako postoji Po-218 u steni u kojoj nije ranije postojao Ra-
222, onda bi postojanje tog Po-218 znailo da su zakoni fizike, kako ih
vi shvatate, morali bili iskljueni u tom sluaju da bi se taj polonijum
tamo naao, da li je to tano?
O: Pa, ako bi to bio sluaj, mogao bi biti ili ne bi. Ali tu postoji i neko-
liko drugih mogunosti. Jedna je da Dentri moda grei u vezi oreo-
la. To moda nije bio Po-218. Druga mogunost je da on moda nije
mogao da identifikuje oreol Ra-222. Moda je on bio izbrisan, a moda
iz razloga koje mi ne razumemo, on nije ni bio stvoren.
Zato sam rekao da je to samo siuna misterija. Ima puno takvih
malih stvari u nauci koje ne moemo potpuno da objasnimo. Ali ih mi
ne stavljamo na vagu da bi tvrdili da one preteu sve ostalo. To jed-
nostavno nije racionalni put delovanja.
Vrlo sam zainteresovan da saznam koje je krajnje reenje ovog prob-
lema, i verujem da e uskoro biti otkriveno prirodno objanjenje.
P: Da li podaci g. Dentrija daju naune dokaze iz kojih zakljuujete da
je Zemlja relativno mlada?
128 129
O: Pa, ja sigurno ne bih doao do tog zakljuka, zato to taj dokaz
treba uravnoteiti sa svim drugim to znamo, a sve drugo to znamo
govori nam da je ona krajnje stara. Spomenuo bih jo ono to sam za -
bo ravio da istaknem ranije, a to je da g. Dentri kae da su kristalaste
stene, osnovne stene, stare stene kontinenata, bile formirane trenutno.
To tvrdi za granite.
Ali, ono to on izgleda previa je da nisu sve ove stare stene graniti.
Zapravo, postoje izlivi lave ugraeni u ove stare stene, postoje sedi-
menti ukljueni u ove stare stene. Ovi sedimenti bili su nataloeni u
okeanima i u jezerima. ak i prekambrijumski ledniki slojevi govore
da su gleeri postojali na Zemlji pre mnogo, mnogo vremena.
Tako je nemogue okarakterisati da su sve stare kristalaste stene samo
graniti. Graniti su poseban tip stena, i oni ine vrlo mali procenat
prekambrijumskih ili starih kristalastih stena koje su formirane pre
formiranja kontinenata. (Smith 1982b, str. 484, l. 1 do 486, l. 3)
U gornjem svedoenju Delrimpl ukazuje da sam ja moda pogreio u
identifikaciji oreola Po-218. Kao to emo uskoro videti, unakrsno ispi-
tivanje advokata Vilijamsa ipak je pokazalo da su ovi komentari bili samo
nagaanja. Delrimpl takoe nije razumeo kako se razliiti tipovi stena
uklapaju u moj model stvaranja, pa je tako doao do pogrenih zakljua-
ka o mojim gleditima o poreklu granita. Kratko razmatranje mog mode -
la stvaranja neophodno je da bih razjasnio ovaj nesporazum.
Prvobitne i sekundarne stene iz perspektive stvaranja
Slaem se sa Delrimplom da su graniti "poseban tip stena", ali ja nisam
rekao da su "sve kristalaste stene" graniti. Ne smatram da je neophodno
da sve stene koje geolozi klasifikuju kao "prekambrijumske" budu prvo-
bitne. Ono to sam rekao je da polonijumovi oreoli u prekambrijumskim
granitima oznaavaju ove stene kao stvorene stene, stvorene na takav
nain da se to ne moe ponoviti bez intervencije Stvoritelja. Epizoda
stvaranja opisana u 1. Knjizi Mojsijevoj pokazuje veliku geoloku
aktivnost na ovoj planeti u toku sedmice stvaranja. Kada je Zemlja bila
stvorena prvog dana, bila je pokrivena vodom. Treeg dana, pojavljiva -
nje "suve zemlje" iz ove vodene sredine moglo je da ukljui i prvobitne
kristalaste stene iz prvog dana stvaranja, i odreene sedimentene slojeve
stena koje geolozi danas smatraju prekambrijumskim. Naglo pojavljiva -
nje "suve zemlje" takoe ukazuje na velike pokrete ispod i na Zemljinoj
povrini, to bi ukljuilo i vulkanizam i formiranje nekih stena koje
geolozi klasifikuju kao "intruzivne stene". Mogue je da je postojalo
meanje prvobitnih stena iz prvog dana sa drugim stenama stvorenim
treeg dana. Mnoge mogunosti za meanje su mogue poto u prvi i
trei dan moe da se ukljui i stvaranje nekih neprekambrijumskih grani-
ta i metamorfnih stena. Ova rasprava pokazuje da moj model stvaranja
nije nadvladan niti umanjen konvencionalnom geolokom klasifikacijom
razliitih formacija stena.
Ovde moram da naglasim da su sedmica Stvaranja i period Potopa bili
posebni periodi, karakteristini dogaaji neobjanjivi poznatim fizikim
zakonima, periodi kada princip uniformizma nije vredeo. Svaki od ova dva
perioda mogla je pratiti poveana, neunifomna stopa radioaktivnog ras-
pada.
Novo unakrsno ispitivanje
Sada emo obratiti panju na poslednju fazu Delrimplovog svedoe -
nja, njegovo unakrsno ispitivanje od dravnog advokata Dejvida Vili -
jamsa.
P: Vi tvrdite da je izazov koji je g. Dentri postavio, ako sam vas
razumeo, u osnovi nemogu?
O: Za sada je nemogu sa sadanjim tehnikim mogunostima. Ljudi
rade na tome i ja verujem da e jednog dana biti u stanju da to uine.
P: Da li je istina da moete uzeti gomilu sedimentnih stena, i pomou
toplote i pritiska jednostavno ih pretvoriti u neto slino granitu?
O: Neto slino granitu, da, tano je. To jeste slino granitu, ali ima
sasvim drugaiju strukturu. Kada to uinite, imate metamorfnu stenu,
a ona ima razliit sastav, i ima razliitu strukturu, koja je potpuno
razliita od magmatske strukture. Obe se lako identifikuju, i pod
mikroskopom, i kao uzorci veliine ake. Svaki student geologije na
treoj godini moe da prepozna da li je komad stene magmatski ili
metamorfni. To je vrlo jednostavan problem.
P: Dakle, to je vrlo slino granitu, ali vi ipak ne moete da doete do
granita, zar ne?
O: Pa, granit ima dva znaenja. Pre svega, u striktnom znaenju, gra -
nit je samo graa, sklop. To je graa neke magmatske stene. Granit je
re koju koristimo za klasifikaciju stene.
Takoe se koristi u slobodnom znaenju koje ukljuuje sve mag-
matske stene koje se hlade duboko unutar Zemlje. One ukljuuju stene
nalik kvarcu, dioritu - neu vas gnjaviti govorei vam ta su oni, ali oni
su skup sastava stene.
130 131
Ponekad se granit koristi u irem smislu. Ljudi kau da je Sijera
Nevada sastavljena primarno od granita. Pa, tehniki ne postoji granit
u Sijera Nevadi. Tamo je sastav neznatno razliit.
Granit se takodje koristi da bi opisao sastave odreenih tipova meta-
morfnih stena. Zato trebate da budete oprezni kada koristite izraz
granit, i da budete sigurni u kom smislu koristite tu re.
P: Dobro, rekli ste da mislite, u pokuaju da objasnite zato
Dentrijeva teorija ne bi bila tana ili nije vana, da je on moda
pogreno identifikovao neke oreole, i mislim da ste takoe rekli da je
neto pogreno izmerio, je li to tano?
O: Pa, mislim da je to ta izjava. Samo sam ponudio alternativne
hipoteze.
P: Da li znate ta se dogodilo?
O: O, ne, ne.
P: Niste napravili ni jednu od ovih studija i sami to zakljuili?
O: Ne, ne. (Smith 1982b, str. 486, l. 26 do 488, l. 24)
Po mom miljenju, ovi odgovori predstavljaju odlino svedoanstvo za
stvaranje. Ovde smo zapazili da je svedok ACLU-a za geologiju ponovo
posvedoio da je sinteza granita u osnovi nemogua, kako on kae, jedi-
no iz tehnikih razloga. Ali, ako priroda zapone ovu reakciju bezbroj
puta u toku ogromnog pretpostavljenog evolucionog vremena, zato bi
bilo tako teko zapoeti je sada? tavie, poto sinteza granita nikad nije izvre-
na u laboratoriji, kako moj kolega moe znati da su tekoe jedino tehnoloke?
Sigurno da gornji odgovori takoe pokazuju injenicu da on nema
nikakve naune podatke kojim bi podrao svoju kritiku moje identi-
fikacije polonijumovih oreola. Delrimplovo pozivanje na razliita
znaenja rei granit zahtevaju da dam dodatne detalje o mom modelu
stvaranja, jer on ukljuuje mnogo vie mogunosti nego to je on mislio.
Ovi detalji dati su u zavrnom 14. poglavlju.
Reakcije na prvu sedmicu suenja
Unakrsno ispitivanje drave otkrilo je brojne ozbiljne mane u poziciji
ACLU-a, ali je izgledalo da su ih predstavnici medija prevideli. Na
primer, kamen temeljac ACLU-a bio je postavljanje naune verovatnosti
za starost Zemlje od vie milijardi godina. Unakrsno ispitivanje drave je
pokazalo da su dokazi za staru Zemlju zasnovani samo na nedokazanoj
pretpostavci. Brojni izvetai bili su nesvesni ovog otkria.
Njihove reakcije na prikazivanje polonijumovih oreola kao "male mis-
terije" takoe su bile udne. Jedan od svetski istaknutih autoriteta iz
evolucione geologije to je rekao, priznajui da nije u stanju da objasni
moje objavljene dokaze za stvaranje konvencionalnim naunim princi -
pima. Teko da je ovo pokrenulo komeanje meu izvetaima. Skoro
nita nije privuklo panju naunika i reportera vie od naune misterije,
naroito neke siune. "Mala misterija" trebala bi biti reiva, a svaki
naunik voli da radi na problemima za koje osea da mogu biti reeni. Na
suenju su predstavnici ACLU-a imali priliku da ree pitanje "male mis-
terije" i njene zakljuke o stvaranju, odgovorom na test sinteze granita.
Jedini njihov odgovor na ovaj izazov bio je da ga nazovu "beznaajnim
eksperimentom".
Zapazio sam da su se mnogo puta u toku suenja vratili na ovo tvre -
nje. U ACLU-u su sigurno eleli da sudija Overton to poveruje. Ali, da
li je ovaj eksperiment stvarno beznaajan sa gledita ljudi koji plaaju
porez? Svake godine Federalna vlada preko NSF-a pokloni milione
dolara za istraivanja zasnovana na evolucionim idejama, i tokom godi-
na njihovih eksperimentisanja, verovatno stotine miliona dolara odlaze u
istu svrhu. Kada su tolike pare u pitanju, nije teko razumeti zato medi-
ji nisu hteli vie da saznaju o ovoj "maloj misteriji" koju ljudi iz ACLU-a
nisu uspeli da objasne na osnovu evolucionih principa.
U svakom sluaju, prva sedmica po izvetavanju medija, ostavila je uti-
sak da su evolucionistiki svedoci ubedljivi. Pre vie od 60 godina na
suenju Skopsu, dokazi za evoluciju su objavljeni i naciji, i interna-
cionalno, bez spominjanja slabosti i greaka u teoriji. To se ponovilo i u
Arkanzasu. Zato se tako malo govorilo o ovim suprotnim dokazima?
Da li zato to rasprava nije bila sasvim jasna ili zato to se reporterima to
nije svidelo?
Zauzimanje stava
Rasprava je razjanjena u toku druge sedmice suenja. U mom 4 sata
dugom svedoenju u toku dva dana, objavio sam vei deo dokaza za
stvaranje i za starost Zemlje od nekoliko hiljada godina, koje sam objavio
u toku 16 godina istraivanja. Koristio sam projektor da bih pokazao
preko sto kolor slajdova radioaktivnih oreola. Na nekoliko slajdova
izneo sam model stvaranja, pokazujui kako Stvaranje i Potop daju
verovatan okvir koji obuhvata podatke iz istorije Zemlje. Vie detalja o
modelu stvaranja dato je u poglavlju 14. Potanko sam svedoio o poloni-
jumovim oreolima u granitima kao dokazu za stvaranje, i procenio
mogunost opovrgavanja mog modela stvaranja. U toku mog svedoe -
nja, sudiji Vilijemu Overtonu dati su komadi prekambrijumskog granita
132 133
i biotita na uvid, da mu pomogne da shvati ta predstavlja predlog o sin-
tezi granita i/ili biotita. Kakve su bile reakcije na moje svedoenje?
Kakva je bila odluka sudije o Aktu 590? Postoji li dokaz da su neki ljudi
na suenju odbacili "neeljene" informacije?
18. decembra 1981., dan posle zavretka suenja stvaranju u Litl Roku,
arkanzaski list Democrat citirao je na strani 18a, ACLU advokata Brusa
Enisa:
"Drava je pokuala da dokae da postoje nauni dokazi za stvaranje.
Nisu uspeli ne zbog pomanjkanja napora, nego zato to takvi dokazi
ne postoje."
U istom lanku advokat ACLU-a Dek Novik kae:
"Nekoliko puta smo ovo istakli. Ako za nauku o stvaranju postoji ikak-
va verovatnia, trebae im zakon da bi ga predavali u uionici."
Ove izjave odraavaju okvir ACLU-a u toku suenja. Pokuali su da
prikau evolucionistike naunike kao objektivne, iskrene tragae za
istinom, i ocrnili svedoke drave kao vernike koji su se samo maskirali u
naunike. Novikov komentar ukazuje kao da je moje svedoenje za
stvaranje u toku poslednja dva dana suenja bilo potpuno opovrgnuto.
Zapravo, u toku mog unakrsnog ispitivanja, advokat ACLU-a Brus Enis
nije ni pokuao da izazove moje naune dokaze za stvaranje. Umesto
toga, prvo me je pitao da li prihvatam opis stvaranja iz 1. Knjige
Mojsijeve, pokuavajui da me oznai kao vernika pre nego naunika.
Zanimljivo je da se uopte nije pozvao na test opovrgavanja koji sam
predloio.
Enisov okvir pitanja bio je usmeren na dve naune greke u pokuaju
da potkopa moje kvalifikacije kao naunika. Jedna predstavlja ranije raz-
matrani rad na supertekim elementima; a druga je pogrena identi-
fikacija odreenih oreola u mineralu fluoritu. Obe su ispravljene u
tampi godinama pre suenja. Te greke su ispravljene kao prirodni deo
mog razvoja naunog istraivanja, kao stalno nastojanje kod testiranja
134 135
11. Odluka sudije
novih ideja, oblikovanje i/ili opozivanje koje se zahteva zbog daljih
eksperimenata i pregleda kritike. Sve ukupno, unakrsno ispitivanje izgle-
da da je bilo usmereno da skrene panju sudije i medija sa mojih otkria.
Evolucionisti dobijaju igru
5. januara 1982., sudija Overton se izjasnio protiv Akta 590. U zapis-
niku njegovog miljenja, sudija Overton ovako procenjuje nauku o
stvaranju:
"Dokazi za podrku nauke o stvaranju sastoje se skoro u potpunosti
od pokuaja da se opovrgne teorija evolucije preformilisanjem podata-
ka i teorija koje decenijama stoje iza naune zajednice. Argumenti koji-
ma se brane naunici koji zastupaju koncept stvaranja nisu zasnovani
na novim naunim dokazima, ni laboratorijskim podacima naune
zajednice, ve se oni ignoriu." (Overton 1982)
Takve izjave nisu u skladu sa dokazima koje sam izneo pred sud.
Stvarno ni jedno od mojih svedoenja nije sadralo preformulisane ili
prevaziene podatke ili teorije. Nasuprot, jasno su oslikavali kako su moji
nedavno otkriveni dokazi o stvaranju zasnovani na laboratorijskim
eksperimentima, i kako je njih ignorisala veina naune zajednice. U dru-
gom delu svog miljenja, sudija Overton tvrdi:
"Nauka o stvaranju, kako je definisana u Odseku 4(a) (Akt 590), ne
samo da nije sledila definisane kanone naune teorije, nego je pro-
pustila da se uklopi u opti opis "kako naunici misle", i "kako nauni-
ci rade". Naunu zajednicu ine pojedinci i grupe, nacionalne ili meu-
narodne, koji nezavisno rade u razliitim oblastima kao to je biologi-
ja, paleontologija, geologija i astronomija. Njihov rad se objavljuje i
podlee kritici i testiranju. asopisi za objavljivanje su brojni i razliiti.
Ipak, nijedan priznati nauni asopis nije objavio lanak kojim podra-
va teoriju nauke o stvaranju opisanu u odseku 4(a)." (Overton 1982)
Teko je razumeti ova zapaanja. Samo u mom sluaju sudiji Overtonu
su date reference 20 ili vie naunih publikacija. Zar ovo nije ogroman
dokaz da je za 16 godina moj rad bio testiran i podvrgavan pregledu kri-
tike naune zajednice? Da li je mogue da je sudijino rasuivanje ko je
naunik radije zasnovano na neijem stavu o poreklu, nego na radu prav-
ih naunih organizacija?
Presuda sudije otkriva evolucionistike pretpostavke
Moda najvie o gornjim komentarima otkriva ova izjava: "Ipak,
nijedan priznati nauni asopis nije objavio lanak kojim podrava teori-
ju nauke o stvaranju opisanu u odseku 4(a)." To ne bi trebalo da izne-
nauje poto odsek 4(a) Akta 590 pokriva iroki spektar nauke o stvara -
nju. Kao to se ni od jednog evolucioniste ne oekuje da izloi sve
razliite aspekte evolucije, tako se ni od jednog specijalizovanog nauni-
ka koji zastupa stvaranje ne moe oekivati da pie o svim razliitim
aspektima nauke o stvaranju. Pravi spor je usmeren na razliite naune
lanke u korist nauke o stvaranju koji su priloeni sudiji. Zato su oni
izostavljeni kada je sudija pisao svoje miljenje?
Sudija Overton je ovako opisao moj rad:
"...Otkria g. Dentrija bila su objavljena pre skoro 10 godina, i bili su
predmet nekih rasprava u naunoj zajednici. Ipak, ova otkria nisu
dovela do formulisanja neke naune hipoteze ili teorije koja bi objas-
nila relativno nedavni poetak Zemlje ili opti svetski Potop.
Dentrijevo otkrie bilo je tretirano kao manja misterija koja e even-
tualno biti objanjena. Ona moda zasluuju dalja istraivanja, ali NSF
to nije procenio kao dovoljno vano da bi podrao dalje finansiranje."
(Overton 1982)
Ovde sudija Overton strano umanjuje moje potekoe sa NSF-om,
koji su detaljno predstavljeni sudu. itaoci mogu da odlue sami da li su
komentari sudije Overtona u vezi ovih iskustava, opisanih u poglavlju 6,
objektivna obrada injenica.
Radio-oreoli: Mala misterija ili kamen spoticanja za evoluciju?
Zakljuak sudije Overtona da je moj rad "10 godina star", i da su moja
otkria samo "manja misterija koja e eventualno biti objanjena", ostavl-
ja utisak da nauna zajednica nije nala nita znaajno u mom radu.
Zapravo, on tumai njihovo utanje o mojim rezultatima kao da to
pokazuje da nisu znaajni. Da li je ovaj zakljuak opravdan?
Iz pisma profesora Reja Kazmana (4. poglavlje), sudiji je pokazano da
je utanje o mojim rezultatima bilo zato to se ozbiljno sukobljavaju sa
evolucionom vremenskom skalom. Njemu je takoe bio pokazan lanak
pod naslovom "Misterija radio-oreola", koji sadri pisma obrade mojih
istraivanja od strane brojnih istaknutih naunika iz Amerike, Evrope i
SSSR-a. Deo jednog od ovih pisama, od meunarodno poznatog ameri -
kog geohemiara, glasi:
136 137
"Njegovi (Dentrijevi) zakljuci zapanjuju i drmaju osnove radiohemi-
je i geohemije. Jo je bio tako samokritian u eksperimentalnom radu,
i tako suzdran u svojim tumaenjima, da su mnogi ljudi ozbiljno
shvatili njegov rad... Mislim da veina ljudi veruje, kao i ja, da e se
eventualno nai neko nespektakularno objanjenje za neuklapajue
oreole, i da e se konvencionalno verovanje na kraju pokazati kao
ispravno. U meuvremenu, Dentri e biti ohrabren da nastavi na
svome radu." (Talbott 1977, 5)
Ovo je vrlo znaajno pismo. Ovo pismo je bilo napisano oko pet go -
dina pre suenja u Arkanzasu. Za to vreme ja sam nastojao da "nastavim
sa svojim radom". Za ovih 5 godina izazvao sam moje kolege evolu-
cioniste da naprave komad granita ili biotita veliine ake, to bi znailo
potvrdu osnovne pretpostavke njihove teorije. Dokaz za stvaranje koji je
vie godina uznemiravao evolucioniste, sada je bio glasniji nego ikad, ali
iz nekih razloga sudija Overton i ljudi iz ACLU-a to nisu uli. Da li je
ovo sluaj opiranja "neeljenim informacijama"?
Odbacivanje "manje misterije" od sudije Overtona odjek je imenova -
nja "siune misterije" koje je dao svedok ekspert ACLU-a za geologiju.
inei to, sudija je porekao postojanje verodostojnog dokaza za nauku o
stvaranju. Da je uinio drugaije, unitio bi osnovu logike celog svog
miljenja.
Odreenje vere u evoluciju
U odseku IV-C svoje odluke sudija Overton daje ono to on smatra
osobinama koje odreuju nauku:
1) voena je prirodnim zakonima;
2) treba da objanjava pozivajui se na prirodne zakone;
3) moe da se testira u iskustvu;
4) njeni zakljuci su isprobavaju, tj., nisu poslednja re; i
5) podlona je opovrgavanju.
Sudija Overton kae da nauka o stvaranju ne obuhvata ove osnovne
osobine, da arkanzaski zakon o stvaranju "ne potvruje naglo stvaranje
iz niega." On smatra da "takav koncept nije nauan zato to zavisi od
natprirodne intervencije koja nije podlona prirodnim zakonima, ne
moe se testirati i ne moe se opovrgavati". Primenjujui ovaj nain
razmiljanja samo na nauku o stvaranju, sudija Overton je ignorisao deo
dokaza koji su mu predoeni. U mom svedoenju, pokazao sam da
evolucija takoe zahteva natprirodni poetak.
Svedoio sam da je najire prihvaeni evolucioni scenario nastanka
svemira, model Velikog praska, zasnovan na veri. Naunici evolucionisti
pretpostavili su da je sva materija u svemiru potekla pre nekih 17 mili-
jardi godina iz neke gigantske prvobitne eksplozije. Krajnji uzrok takvog
poetka nije stvar izvrenih naunih istraivanja. Za taj dogaaj se ne
pretpostavlja da je bio voen ili da se moe objasniti prirodnim zakoni-
ma, niti se moe testirati u iskustvu. Ako bi sudija postojano primenio
svoj lini opis nauke, trebao je da isto tako kritikuje "poetak" koji pret-
postavljaju evolucionisti, kao to je inio sa natprirodnim poetkom u
nauci o stvaranju.
Dok sam pisao ovu knjigu, naao sam komentar koji sumira moje sve-
doenje pred sudijom o ovom mitskom dogaaju. Dao ga je poznati bri-
tanski astronom, profesor Pol Dejvis (Paul Davies). U jednoj od svojih
knjiga, dao je komentar da stvaranje svemira Velikim praskom
"predstavlja trenutno nevaenje fizikih zakona, iznenadan, nagli blje-
sak bezakonja koji je dozvolio da neto nastane ni iz ega. To pred-
stavlja pravo udo, nadmaivanje fizikih principa..." (Dejvis 1981,
161)
Ova direktna izjava istaknutog evolucioniste priznaje da je evolu-
cionistikoj nauci potrebno "udo" na poetku, gde je "neto nastalo iz
niega". To je osnova mojeg svedoenja o Velikom prasku. Da je sudija
Overton stavio ovu injenicu u svoju izjavu, to bi obezvredilo suprotnost
izmeu stvaranja i evolucije.
Sudijina definicija nauke
Moda najbombastija suprotnost u miljenju sudije Overtona je kada
kritikuje metodologiju naunika koji zastupaju stvaranje:
"Metodologija koju koriste naunici koji zastupaju koncept stvaranja je
drugi faktor koji ukazuje da njihov rad nije nauka. Nauna teorija
mora biti proverena, i uvek podlona promeni, ili naputanju u svetlu
injenica sa kojim se ne podudara, ili opovrgavanju. Teorija koja se
izraava kao dogmatska, apsolutna i nepromenljiva, nije nauna teori-
ja." (Overton 1982)
Ovo je zaista neverovatna izjava. Oigledno je da je sudija odluio da
ignorie veliki deo mog svedoenja koje se odnosi na predloeni test
opovrgavanja. Moje svedoenje o ovom eksperimentu sutinski je
ukljueno u duboko pregledan materijal koji je razmatran u ranijim
poglavljima ove knjige. On ukljuuje: 1) moje izlaganje na simpozijumu
138 139
LSU o merenju geolokog vremena (kada sam predstavio dokaze da
polonijumovi oreoli u prekambrijumskim granitima ukazuje na vrlo
naglo formiranje ovih stena), 2) pismo profesora Dejmona o mom
doprinosu na simpozijumu, sa mojim odgovorima Dejmonu i Jorku
objavljenim u asopisu EOS, i 3) razmatranje komentara profesora
Normana Fiera (vidi 5. poglavlje) koje se tie neizmernih tekoa u
objanjavanju polonijumovih oreola u granitima konvencionalnim
naunim principima. Posebno sam istakao da bi sinteza komada granita
ili biotita bila dovoljna da se moj model stvaranja opovrgne. Zato,
komentari sudije Overtona da nauka o stvaranju nije podlona proveri ili
opovrgavanju suproti se svedoenju koje sam dugo izlagao pred sudom.
U svom Miljenju, izgleda da je sudija Overton prihvatio stav ACLU-a
u veini predmeta rasprave na suenju. Za to postignue moram da
izrazim divljenje timu ACLU-a. Oigledno je da su odneli veliku psi-
holoku pobedu kada je sudija presudio u njihovu korist. To nije bilo
lako postii. Oni su sedeli na Pandorinoj kutiji, i u toku suenja stalno je
postojao rizik da je neko otvori. Zvanino, to je impresivna pobeda. Ali,
kako je to prazna pobeda bila! Nauno, oni su bili suoeni sa dokazom
za stvaranje, i nisu ak ni pokuali da ga obore. Nema greke, da je ACLU
naao manu tom dokazu, oni bi ga sigurno izneli u toku mog unakrsnog
ispitivanja. Njihovo jedino skrovite bilo je da predstave dokaz za
stvaranje kao "siunu misteriju". U ovom sluaju, njihova strategija je
uspela. Da li e ikad ponovo uspeti, ostaje da se vidi.
Sada itaoc moe shvatiti da dogaaji opisani u ovom poglavlju pod-
seaju na pitanja koja sam sebi postavljao kada sam se prvi put susreo sa
konceptom Velikog praska na postdiplomskom kursu fizike. To pitanje
jeste, kako su se materija i energija mogle oformiti u Velikom prasku,
kada to ne doputaju osnovni zakoni fizike? Zapravo, izjava profesora
Dejvisa jasno otkriva da zakoni fizike nikad ne bi bili dovoljni za Veliki
prasak. Zato zvui ironino, da na kraju i najubeeniji evolucionisti
moraju da priznaju kontradikciju - udo stvaranja mora se ukljuiti na
poetku scenarija o postanku.
Zajedno sa nekoliko drugih omiljenih koncepata u nauci, evolucija
uiva superstatus. Preutno se zna da svaki naunik koji hoe da zadri
reputaciju u naunoj zajednici ne sme nikad javno da izazove takvu teori-
ju. Sve do suenja u Arkanzasu, moja istraivanja uopte nisu stavljana u
tu kategoriju, jer sam ostao unutar okvira objavljivanja rezultata u
naunoj literaturi. Na suenju stvaranju u Arkanzasu, istupio sam van
tog okvira, i objavio javni izazov jednoj naunoj teoriji koja ima super-
status. Samo iz tog razloga, moje uee na suenju sigurno je povuklo
raspravu meu mojim kolegama naunicima. Uglavnom, njihove reakci-
je su zavisile od toga da li e moje svedoenje i dokaze za stvaranje kri-
tika u priznatim naunim asopisima prihvatiti sa odobravanjem ili nepri-
jateljski.
Uticaj novinarstva na finansiranje istraivanja
Vladine laboratorije osetljive su na svako vrednovanje radova njihovog
osoblja u priznatim naunim asopisima. Pozitivna ocena projekta ili
naunika u dravnoj laboratoriji dae podstrek matinoj agenciji, kao to
je Ministarstvo za energiju, da preporui podrku na veem nivou kada
se budet bude pripremao za Kongres. S druge strane, vladina labora-
torija mora da bude veoma oprezna u podravanju naunika koji je kri-
tikovan u takvom jednom asopisu. Podrka kontroverznim istraivanji-
ma moe stvoriti negativne reakcije u Kongresu, i zauzvrat umanjiti
finansiranje te laboratorije. Ovo poglavlje je usmereno na dve ocene
suenja, objavljene 1. i 8. januara 1982. u asopisu Science, u kojima su
neprijateljski napali moj status kao profesionalnog naunika.
Ovaj asopis je mojim tehnikim izvetajima uvek davao poten tret-
man. Od njihovog izabranog reportera Rodera Levina, oekivalo se da
140 141
12. Reakcija medija na suenje
u Arkanzasu
d odmerenu ocenu toka suenja. Ali, dok sam itao te izvetaje (Lewin
1982a i 1982b), izgledalo je kao da se poloaj koncepta stvaranja na
suenju, a naroito moje svedoenje, znaajno umanjuje u korist evolu-
cije. Nekoliko meseci kasnije, iz prve ruke sam saznao o njegovoj izrazi -
toj naklonjenosti evoluciji, kada je bio poslat da govori na sastanku
Amerikog drutva fiziara u Vaingtonu, aprila 1982. (Lewin 1982c) U
svom izlaganju on je podrao standardni evolucioni scenario. Iste
godine, napisao je knjigu o evoluciji (Lewin 1982d). Razumljivo, neki
drugi reporter mogao je dati sasvim drugaiju perspektivu suenja, pa
ovo poglavlje ne bi ni bilo napisano.
Izvetavanje iz evolucionistike perspektive
U Levinova dva izvetaja sa suenja trebali su jednostavno da budu
izloeni vani dogaaji. Ali, paljivo itanje otkriva razliitu sliku.
Isputanje i umanjivanje kljunih delova svedoenja na sudu, i naglaa-
vanje drugih faza, predstavlja naklonjenost evolucionom stavu, ostavlja-
jui utisak da stav nauke o stvaranju lii na ruilatvo. Levin je dovrio
ovaj podvig uzdiui stav ACLU-a da je evolucija jedina nauna, dok je
nauka o stvaranju zapravo maskirana religija.
U prvoj oceni, Levin se poziva na svedoenje jednog svedoka ACLU-
a:
"Nauka mora biti podlona testiranju, objanjavanju i isprobavanju,
kae Majkl Ruz (Michael Ruse), filozof sa Univerziteta Gulf, Kanada,
jasno govorei da za njega nauka o stvaranju nije nijedno od ovoga."
(Lewin 1982a, 34)
Nekoliko pasusa dalje, nastavio je dajui ovim svedocima prednost da
odrede nauni status za njihovu teoriju:
"Svaki (evolucionista) je svedoio da je evoluciona teorija potpuno
nauna, iako postoje neki problemi u njoj, a da nauka o stvaranju (Ajala
je jedva naterao sebe da izgovori tu frazu) to sigurno nije." (Lewin
1982a, 34)
Zapazite da se Levin nije usmerio na to kako su evolucionisti obradili
svoju teoriju, ve je umetnuo komentar njegovog doivljaja Ajaline reak-
cije na nauku o stvaranju. Iz ovoga bi neko lako mogao da zakljui da su
svedoci ACLU-a bili intelektualni heroji, hrabri branitelji naune istine.
Kao kontrast, Levin opisuje stav nauke o stvaranju kao konfuzan i
straan:
"Glavni pravobranilac predstavio je 6 svedoka naunika, dva vie nego
to je svedoilo za ACLU, pretpostavljajui da e brojem nadoknaditi
oigledan nedostatak kvaliteta. To je sve manje bio ozbiljan sluaj, to
su nestajali svedoci do zavretka druge sedmice. Din Kenjon (Dean
Kenyon), biolog sa Univerziteta San Francisko, napustio je suenje
posle prisustvovanja ruilatvu od strane etiri dravna svedoka prvog
dana druge sedmice." (Lewin 1982a, 34)
Istina, jedan od planiranih svedoka za dravu napustio je grad u urbi
kada je video kako ACLU pokuava da zastrai dravne svedoke u toku
unakrsnog ispitivanja. Levina ne treba optuivati to izvetava o ovom
dogaaju. Ali, ukazivanje da je to zato to su etiri dravna svedoka inili
ruenje, predstavlja lino miljenje. To ostavlja utisak da nauka o stvara -
nju nije odolela izazovu tog dana. Pri kraju prvog Levinovog komentara,
moj rad je ovako opisan:
"Svedok odbrane Robert Dentri, fiziar koji radi u Ouk Rid dravnoj
laboratoriji, doveo je suenje do kraja sa 4 sata munih detalja o neuk-
lapajuim rezultatima radioaktivnog datiranja starosti Zemlje koje je
Delrimpl opisao kao siunu misteriju. Sudija Overton napustio je
svoju stolicu u etvrtak u 10:46, jo uvek se drei za glavu od
Dentrijevog obimnog predstavljanja..." (Lewin 1982a, 34)
itaoci mogu zapaziti da kada je Levin uo ova 4 sata dokaza koja su
obuhvatila godine istraivanja i mnoge publikacije u poznatim naunim
asopisima, najvie je zapazio u svom prvom napisu da je moje sve-
doenje bilo "obimno", i da ukljuuje "mune detalje neuklapajuih
rezultata". Nema spominjanja mojih naunih publikacija, niti eksperi-
menta sinteze granita koji sam predloio. Levinova najvea pomo
evolucionom stavu, ona koju je najvie bila potrebna da bi ACLU
zadrao imid naune nepobedivosti evolucije, je ponovljeno utanje o
kljunom testu opovrgavanja.
Gde je nauka u nauci o stvaranju?
Druga ocena suenja naslovljena je "Gde je nauka u nauci o stvara -
nju?" i jo jedan je spretan pokuaj da se ustvrdi da nauka o stvaranju nije
nauka. Autor je postavio pozornicu za svoju dramu, tako to niim nije
opisao u lanku ta su sedmorica od 16 potencijalnih svedoka nauke o
stvaranju svedoila na suenju. On kae:
142 143
"...u izjavama pre suenja mnogi naunici koji zastupaju koncept
stvaranja priznali su da ono ime se bave nije nauno." (Lewin 1982b,
142)
Takva izjava nije data. Istina je da rad mnogih naunika koji zastupaju
koncept stvaranja ukljuuje posmatranje i tumaenje postojeih geolo -
kih podataka. Oni takoe koriste model Potopa u Zemljinoj istoriji pri
tumaenju ovih podataka. Poto evolucioni geolozi uopteno iskljuuju
svetski Potop iz svoje naune perspektive, naunici koji zastupaju kon-
cept stvaranja izjavili su da se njihovo tumaenje okvira nauke razlikuje
u nekim pitanjima od gledita konvencionalne nauke. Da bih to ilus-
trovao, citirau izjavu Dr. Ariela Rota (Ariel Roth), jednog naunika koji
zastupa stvaranje, koji je bio meta Levinovog napada:
"...pitanje da li je stvaranje nauka je trivijalno. Ono se okree oko
razliitih definicija nauke i sukobi sa naunom praksom. Izlaui pret-
postavku da stvaranje nije nauno, evolucionisti upravljaju svoju
energiju u prazno, to ih udaljava od mnogo vanijeg pitanja porekla.
Pravo pitanje jeste da li je istina evolucija ili stvaranje." (Roth 1984, 64)
Ove izjave bacaju drugaije svetlo na ovo pitanje. Ovakvoj informaci-
ji Levin je lako mogao da d tanu perspektivu, ali on to nije uinio.
Levin nije ni spomenuo na ovu temu da su moji stavovi potpuno dru-
gaiji. Kao naunik iji rad se uglavnom odnosi na eksperimentalne
podatke dobijene u laboratoriji, ja sam stalno moj rad smatrao naunim,
pa sam i pozivao moje kolege da testiraju moje rezultate. To sam jasno
pokazao u svojim izjavama pre suenja i pri svedoenju, ali je Levin to
preutao. Svako ko bi itao njegovu drugu ocenu suenja mogao bi
pogreno da pomisli da su svi svedoci koji zastupaju koncept stvaranja,
ukljuujui i mene, priznali da nauka o stvaranju, pa ak i moj eksperi-
mentalni rad, nije nauan. Samo ovo jedno pogreno razumevanje bilo
bi dovoljno da pokrene ozbiljna pitanja meu mojim kolegama naunici-
ma. A teta se nije zaustavila ovde.
Levin kae:
"... literatura koja tretira stvaranje, Akt 590, i savet odbrane, izbegava-
ju izraz teorija u objanjavanju stvaranja i evolucije, zato to on ukazu-
je na pravo na testiranje, ponavljanje i objanjenje." (Lewin 1982b, 142)
Ova izjava ukazuje da naunici koji zastupaju koncept stvaranja ne bi
mogli da opstanu kada bi svoje ideje stavili na kritiko preispitivanje
nauke. To je upravo suprotno od onoga to sam ja 15 godina radio. To
je suprotno i svedoenju koje je Levin uo da dajem pred sudom. Ovo
je tree mesto gde je Levin preutao moj stav. A ima jo toga u sledeim
pasusima:
"U dodatku svom proglasu pre suenja da nauka o stvaranju nije
nauka, odbrana je stavila svom naunom sluaju drugu veliku smet-
nju." (Lewin 1982b, 142)
Gde je "proglas pre suenja" koji Levin spominje? Koliko ja znam,
takav proglas nije dat. Da li se to odnosi na izjave pre suenja koje su dali
drugi naunici? Ako je tako, to nije proglas. Kako to moe biti kad sam
u mojoj izjavi pre suenja naglasio suprotan stav? Ovo je etvrti sluaj
kada je autor utanjem zamaglio moje eksperimentalne rezultate i bacio
sumnju na moju reputaciju kao profesionalnog naunika. Kao to je rani-
je zapaeno, to nije morao da bude sluaj sa drugim naunicima sve-
docima za stvaranje, koji su verovatno koristili razliite definicije onoga
ta nauka jeste.
"Druga velika smetnja" u zadnjem citatu odnosi se na nekoliko nauni-
ka svedoka za stvaranje (ukljuujui i mene u to vreme) koji su bili
lanovi Drutva za istraivanje stvaranja (Creation Research Society
(CRS)). Levin je tano zapazio da lanovi CRS-a prihvataju opis stvara -
nja iz 1. Knjige Mojsijeve knjige, kao i Potop. Pitam: Da li ova "smet nja"
koju Levin ovde spominje odraava njegov lini stav prema ovim
postavkama biblijskog izvetaja? Na suenju sam pitao moje kolege
evolucioniste da mi pokau greku u mom dokazu za stvaranje i po emu
je njihov princip uniformizma istinit. Ovo nisu uinili ni na suenju, ni
posle njega. Umesto da evolucioniste okrivi za ovaj propust, on je
oklevetao lanove CRS-a koji su svedoili za dravu:
"Jedan za drugim, ovih pet svedoka sloili su se da su njihov rad i
zakljuci koje su donosili inspirisani njihovim verovanjima." (Lewin
1982b, 143)
Kao jedan od pet svedoka, moram da izuzmem ovakvo karakterisanje
mog rada. Kao naunik radio sam da otkrijem istinu o poreklu i istoriji
Zemlje. Na suenju su moji zakljuci neskriveno podupirali stvaranje, ali
su ovi zakljuci bili zasnovani na naunim dokazima. Ono to je Levin
uinio u gornjoj izjavi unelo je nerazumevanje moje motivisanosti u
istraivanju gde sam eleo da saznam istinu o 1. Knjizi Mojsijevoj,
prema naunim rezultatima koje sam dobio.
144 145
Opovrgavajui dokaz
Piui o mom svedoenju (ono to je on odobrao), Levin je govorio o
mom unakrsnom ispitivanju od advokata ACLU-a Brusa Enisa, i usme-
rio se na moju motivaciju kao da je ona umanjila moj rad:
"Za 10 minuta unakrsnog ispitivanja Enis je pokazao da je glavni motiv
Dentrijevog rada bio doslovno itanje Biblije, naroito 1. Knjige
Mojsijeve..." (Lewin 1982b, 146)
Preciznije, Enis se, ispitujui moju motivaciju, pozivao na Deset Bojih
zapovesti:
P: Da li je prvenstveni razlog to ste ponovo preispitali celo pitanje
evolucije i stvaranja bila moralna perspektiva etvrte Boje Zapovesti?
(Merkel 1981)
Na poetku ove knjige opisao sam kako je moje samozadovoljno pri-
hvatanje teistike evolucije bilo uniteno kada sam shvatio da se ova
Boja zapovest odnosi na est dana stvaranja u kontekstu est doslovnih
dana; tako je moj odgovor na ovo pitanje bio: "Apsolutno."
itaoc se moe pitati zato je Enis izabrao ovo pitanje. Kakve to veze
ima sa sporom koji je pred sudom? Problem je bio u tome to u ACLU-
u nisu imali naina da se direktno suprotstave objavljenim naunim
dokazima za stvaranje koje sam ja otkrio. Tako je u toku mog unakrsnog
ispitivanja advokat Enis ostavio netaknutim moje tvrenje da poloniju-
movi oreoli u prekambrijumskim granitima predstavljaju dokaze za
stvaranje. Da bi sakrio svoju nesposobnost da se suprotstavi ovom
dokazu, bilo mu je potrebno da pokua da me nekako diskredituje, ili
neke delove mog rada. Po pitanju taktike, koristio je dve razliite strate-
gije. Prvo, kao to smo zapazili, usmerio se na moju motivaciju. To je kao
kad bi ACLU pokuao da porekne postojanje polonijumovih oreola u
granitima na osnovu moje motivacije.
Enisova druga strategija bila je da postavi nepoverenje u mene kao
naunika. Da bi to uinio, citirao je izvetaj o supertekim elementima
spomenutim ranije u estom poglavlju. To nije bilo iznenaujue, mogao
sam oekivati da e ACLU pokuati da to uini da bi uzdrmao verodos-
tojnost mojih rezultata koji se tiu stvaranja.
Ipak je zauujue da Levin ocenjuje ovu fazu mog unakrsnog ispiti-
vanja. Ovde postoji ozbiljan nesklad izmeu onoga ega se seam i
onoga to je zapisano. ak etiri godine posle suenja, nisam mogao da
kritikujem Levinovu verziju ove faze suenja, jer moje svedoenje nije
bilo objavljeno. Na sreu, potrebnu informaciju dobio sam na vreme da
bi je ubacio u knjigu. Radi hronolokog reda mojih komentara o ovom
vanom materijalu, ostaviu je za kraj ovog poglavlja. Levinova druga
ocena zavrava se sledeim komentarom:
"Kombinovano svedoanstvo svedoka naunika koji zastupaju
stvaranje, kao to je predoeno, nije bilo impresivno. Svako ko se
nadao da e neki nauni koncept ravnopravno stajati nasuprot kon-
vencionalne evolucione biologije, sa zaleem geologije, hemije i fizike,
bio je razoaran." (Lewin 1982b, 146)
Ko je predoio da kombinovano svedoanstvo svedoka naunika koji
zastupaju stvaranje nije bilo impresivno? Roder Levin? Svedoci ACLU-
a? Ovo je bio stav ACLU-a. Zato Levin dozvoljava da ACLU sam daje
sud o dokazima za stvaranje predstavljenim na sudu. Zato Levin preuz-
ima ulogu krajnjeg sudije na suenju. On oslikava one koji podravaju
nauku o stvaranju kao obeshrabrene, zato to njihov stav nije mogao da
izdri evolucione dokaze. Slaem se da je bilo mnogo razoarenja u vezi
suenja. Ali, da li je to zbog nedostatka dokaza za stvaranje ili zato to o
suenju nije tano i potpuno izvetavano?
Levinova kratka diskusija o mom svedoenju bila je prava prilika da se
opie kljuni eksperiment sinteze granita. Sintetisanjem komada granita
u laboratoriji, evolucionisti bi opovrgli teoriju mog modela stvaranja i
pokazali da njihov princip uniformizma zapravo ima neke osnove.
Objanjavanjem testa opovrgavanja, Levin bi omoguio drugim
naunicima da vide da moje svedoenje ima verovatnu naunu osnovu.
Ali, u svom pisanju izostavio je da opie moje zakljuivanje da su grani-
ti prvobitni, i da ostaju sa izgledom stvorenih stena, ako se testiranjem
ne pokae drugaije. Model stvaranja koji sam predloio kao nauni
okvir koji obuhvata dokaze za stvaranje i Potop nisu ni spomenuti.
(Model stvaranja kasnije predstavljen na simpozijumu AAAS (vidi
poglavlje 14) slian je onom predstavljenom na suenju.) Kao rezultat,
moje svedoenje na suenju u Arkanzasu smeteno je u okvir religioznih
ad hok hipoteza, bez naune vrednosti.
Levinovo utanje o mom zvaninom svedoanstvu naslikalo me je kao
viak u nauci, ili u najboljem sluaju da sam neko kome su samo prsti u
naunoj zajednici, a ne neko ko je vrio priznata nauna istraivanja 16
godina. Da je otvoreno priznao da sam objavio dokaz za stvaranje i
Potop koji nije bio opovrgnut (iako je izazov za opovrgavanje bio ve
nekoliko godina u naunoj literaturi), ovo bi na drugi nain osvetlilo
moje uee na suenju. Ali, to se nije dogodilo, i itaocu asopisa Science
ostavljen je utisak da je nauka o stvaranju neodbranjena.
146 147
Propao pokuaj ispravke
Prethodna ocena suenja imala je negativan uticaj na moj poloaj gosta
naunika na ORNL-u. Stav nekih kolega prema mom radu se promenio.
Sledei odgovor na Levinova zapaanja o mom svedoenju dostavljen je
u asopisu Science od 2. marta 1982., gde sam pokuao da pokaem
mojim kolegama u Laboratoriji i drugde da vide pismeno gde je Levin
propustio da ispravno predstavi moj stav:
MOJ ODGOVOR NA IZVETAJ RODERA LEVINA
"U izvetaju Rodera Levina Gde je nauka u nauci o stvaranju? (8.
januar str. 142), jasno se vidi da je on povlaten da izvesti da su neki
naunici koji zastupaju koncept stvaranja svedoili da ne veruju da je
nauka o stvaranju podlona testiranju, niti da je nauna. Ali, on nije
adekvatno prikazao stanje jer je moj stav na suenju bio jasan. inje -
nica je da sam objasnio da model Velikog praska sa jednom singu-
larnou, i model Stvaranja sa dve singularnosti, (ref.1) oba sadre
pretpostavke, i da su u teoriji podloni opovrgavanju. Dvostruko
zauuje zato Levin nije izabrao da itaocima asopisa Science da
mogunost da sami procene moje teze. (Definisao sam singularnost
kao skup dogaaja za ije objanjenje nisu dovoljni poznati fiziki
zakoni.)
Kao podrku za model Stvaranja navodim moje rezultate (ref. 2) na
oreolima u ugljenisanom drvetu kao dokaz za singularitet vezan za
Potop. Takvi podaci takoe ukazuju da su se odreene vrste uglja
formirale za nekoliko meseci do nekoliko godina (a ne trenutno kako
je Levin izvestio). Ukazao sam da se ove pretpostavke o relativno
naglom formiranju uglja mogu testirati u laboratoriji, na vodom
zasienim uzorcima drveta pri povienoj temperaturi (150-300
o
C), a
zatim analiziranjem ostataka slinim uglju. Govorei o predvianjima,
na osnovu modela stvaranja, takoe sugeriem da treba koristiti novu
razvijenu akceleratorsku tehniku da bi se istraile male koliine
14
C u
uglju i ilibaru (ref.1). Konvencionalna geoloka teorija predvia da e
koliina
14
C u takvim materijalima biti beskrajno mala, i otud nemerlji-
va.
Kao dokaz za singularitet poetnog stvaranja (ref. 1), pozivam se na
moje rezultate (ref. 3,4) koji ukazuju da su polonijumovi oreoli u
prekambrijumskim granitima prvobitni, pa otud ukazuju da i graniti
sami moraju biti prvobitne stene, ili stene koje su stvorene. Ove
hipoteze bile bi nauno beznaajne ako ne bih takoe predloio sledei
eksperiment koji u teoretski prihvatiti kao opovrgavajui za hipoteze,
ako bude uspean.
Ukratko, svedoio sam da poto standardni model Velikog praska
pretpostavlja da su se prekambrijumski graniti formirali lagano u
geolokom vremenu, pri emu nita drugo osim konvencionalnih fizi -
kih zakona nije rukovodilo njihovu kristalizaciju, onda bi bilo mogue
sintetisati u laboratoriji mali (veliine ake) komad takvog granita da bi
se potvrdila ta hipoteza. Svedoio sam da bih prihvatio sintezu koma-
da granita kao opovrgavanje moje teze da su prekambrijumske stene
prvobitne stene, i dalje da sledi sinteza jednog
218
Po oreola u takvom
komadu granita, to bi bilo dovoljno da opovrgne moje gledite da su
Po oreoli u granitima prvobitni.
S nestrpljenjem oekujem kritiki odgovor mojih kolega naunika na
ove predloge. Jasno je da je predmet rasprave suvie vaan za njih da
bi ga i dalje ignorisali."
Robert V. Dentri
Reference:
1. Robert V Gentry, EOS, Trans. Am. Geophy. Union 60, 474
(1979);___, 61, 514 (1980).
2. Robert V Gentry et al. Science 194, 315 (1976).
3. Robert V Gentry, Science 184, 62 (1974).
4. Robert V Gentry et al., Nature 252, 564 (1974).
Kao to pie u sledeem odgovoru urednika, moj pokuaj opovrga-
vanja bio je odbijen. Takvu procenu odbijanja teko je razumeti.
(9. mart 1982.)
Dragi Dr. Dentri,
Hvala Vam na pismu od 2. marta, koje je prouilo osoblje urednika.
alim, ali mi ne planiramo da ga objavimo. Razumljivo je da ste vie
voleli da budu naglaeni drugi detalji u Levinovoj oceni vaeg svedoe -
nja, ali ne nalazimo za shodno da je u sluaju njegovog izlaganja potreb-
no razjanjavanje i proirenje. Oni koji piu za asopis Science moraju
predstaviti materijal na vrlo ogranienom prostoru i obino ne mogu da
ukljue sve detalje koje bi pojedinci eleli da naglase. Zapazili smo da se
148 149
mnogo toga to ste napisali ve pojavilo u drugim publikacijama i da je
tako dostupno vaim kolegama.
S potovanjem,
Christine Gilbert
Urednik pisama
Science
(Gilbert 1982)
Moja situacija u Laboratoriji mogla se popraviti da mi je prueno
uobiajeno profesionalno pravo da se branim u asopisu Science.
Poverenje u mene kao naunika bilo je dovedeno u pitanje, ali je bilo
oigledno da to nije imalo uticaja na odluku da ne objave moje pobija -
nje. Ovo pismeno odbijanje izgleda suprotno uzvienim ciljevima
asopisa Science koji su zapisani na urednikovoj strani svakog broja:
"asopis Science slui svojim itaocima kao forum za predstavljanje i
raspravljanje o vanim pitanjima u vezi sa napretkom nauke, ukljuujui
i predstavljanje manjine sa suprotnim gleditima, a ne samo objavljivanju
materijala do kojih se dolazi sa saglasnou. Prema tome, svi lanci
objavljeni u asopisu Science, ukljuujui urednike, novosti i
komentare, i kritike knjiga, potpisani su i predstavljaju pojedinana
gledita autora a ne zvanino gledite koje je usvojila AAAS, ili institu-
cije kojima autori pripadaju." (naglasak je moj)
Levinova razmiljanja o suenju u Arkanzasu pokazala su da asopis
Science smatra da ishod suenja jeste predmet koji predstavlja "vano
pitanje u vezi sa napretkom nauke". Zato onda moj odgovor nije bio
prihvaen za objavljivanje? Jasno je da spada u "predstavljanje manjine sa
suprotnim gleditima". Prvo, jasno je da bi moje opovrgavajue pismo,
ako bi bilo objavljeno, promenilo stav italaca asopisa Science u svetu o
verovatnosti dokaza za stvaranje. To bi moglo odvesti do nekih prodor-
nih pitanja o tome zato tako vane informacije nedostaju u Levinovoj
objavljenoj oceni suenja. Takoe moramo pitati da li je zvanini stav
AAAS prema nauci o stvaranju delimino odgovoran za obustavu mog
odgovora.
AAAS i evolucione pretpostavke
Na godinjem sastanku AAAS-a 1982. godine, odranom ubrzo posle
suenja u Arkanzasu, Savet AAAS-a i Odbor direktora objavilo je zajed-
niku odluku osuivanja nauke o stvaranju:
"Poto je odgovornost Amerike asocijacije za napredak nauke
(AAAS) da zatiti potenje nauke, i
poto je nauka sistematski metod istraivanja zasnovan na stalnom
eksperimentisanju, posmatranju, i merenju koje vodi razvojnom
objanjavanju prirodnih fenomena, objanjenju koja su stalno otvore-
na za dalje testiranje, i
poto evolucija potpuno zadovoljava ove kriterijume, bez obzira na
preostale rasprave koje se tiu detaljnih mehanizama, i poto AAAS
potuje prava ljudi da zadre razliita verovanja o stvaranju koja ne
spadaju unutar definicija nauke, i
poto grupa ljudi koji zastupaju koncept stvaranja namee verovanja
maskirana u vidu nauke uiteljima i studentima to nanosi tetu i izvre
javno obrazovanje u SAD,
zato je odlueno da poto nauka o stvaranju nema naunu verodostoj -
nost, ne moe biti predavana kao nauka, i dalje, da je gledite AAAS-a
da zahtevi zakonodavstvu da se nauka o stvaranju predaje u javnim
kolama predstavljaju pravu sadanju pretnju potenju obrazovanja i
pouavanja nauke, i
da je dalje odlueno da AAAS urgira na graane, obrazovne autoritete i
zakonodavce, da se suprotstave pokuaju ukljuivanja u krug naunog
obrazovanja onih sistema verovanja koji ne podleu procesu istrai-
vanja, testiranja i revizije koja su nezamenljiva u nauci." (AAAS 1982,
1072)
Ova odluka pokazuje da AAAS ima sliku hijerarhije gde su oni uvari
potenja nauke. Ovom samododeljenom ulogom oni potvruju da nauka
o stvaranju nema naunu verodostojnost. Ali, da li je nauno korektno
da asopis Science, oruje za objavljivanje AAAS-a, gui pismo koje se
direktno suproti ovoj objavi? Kasnije sam bolje razumeo zato je moj
odgovor bio odbijen, to e biti razmotreno u poglavlju 15.
Audio trake otkrivaju pravi izvetaj
Ranije u ovom poglavlju, objavio sam kako je Roder Levin bacio sum-
nju na moje nauno potenje u svom izvetaju sa suenja u Arkanzasu.
Takoe je spominjao mnogo ozbiljnije stvari: na odreanim mestima nje-
gova verzija mog unakrsnog ispitivanja razlikovala se od mojih seanja.
Za oko 4 godine, moje sumnje po ovom pitanju nisu mogle biti
potvrene jer moje svedoenje nije bilo objavljeno. Poto to nije bilo u
planu da bude uinjeno, izgledalo je da e sve ostati na Levinovoj slici.
Kada je ova knjiga bila blizu zavretka, setio sam se da je sudski izveta
150 151
snimio moje svedoenje na audio traci, kao dodatak za zapisnik.
Uspostavio sam kontakt i presnimljene audio trake su mi bile na vreme
poslate da bi ovaj novi materijal bio ubaen u ovo poglavlje. Dole je citat
sa audio trake sa pitanjima o NSF-u i o supertekim elementima, i moji
odgovori Enisu, advokatu ACLU-a:
P: Govorili ste o pismu iz NSF-a od 11. jula 1977., koje vam porie
finansiranje.
O: Da.
P: Zar nije poteno rei da to pismo zakljuuje da je jedan od razloga
to su porekli vae finansiranje u to vreme, to to su na raspravi osetili
da ste vi i vae kolege pogreili u tehnikama koje ste koristili u vaem
poetnom zakljuku da tamo postoje superteki elementi?
O: Da, verujem da su tako rekli.
P: Zar to pismo odbijanja ne kae da su na raspravi mislili da princip-
ijelni istraiva i njegove kolege trebaju da provere sve takve mogue
reakcije pre objavljivanja, jer znamo da ta tehnika moe dati rezultate
koje ste nali?
O: Mislim da je ono to ste rekli tano, gledajui uopteno. (Merkel,
1981)
itaoc bi trebao da razume da sam se sloio sa Enisovim drugim i
treim pitanjem, samo zato to me je pitao da li pismo od NSF-a (vidi
poglavlje 6) sadri ove kritike. Da, "rasprava (geohemiara) je nala greku
kod principijelnog istraivaa (Dentrija) i kod njegovih kolega u
tehnikama koje su koristili pokuavajui da otkriju superteke elemente"
(Hower 1976). Ipak, s potovanjem prema ljudima iz NSF-a, od kojih su
svi bili evolucionisti, nikakva greka nije postojala u tehnikama koje smo
koristili da bi dobili na objavljeni izvetaj o supertekim elementima. A
prigovor NSF-a na drugi metod (vidi Hauerovo pismo) bio je neosno-
van, jer na izvetaj nije sadrao nita to bi se na tome zasnivalo.
Tehnika koja je koriena u eksperimentima sa supertekim elementi-
ma - protoindukovana fluorescencija x-zraka, rutinski se koristi za
odreivanje elementarnog sastava u skoro neogranienom broju uzora-
ka. Zasnovana je na jednom od najpouzdanijih metoda identifikacije ele-
menata u eksperimentalnoj fizici. U naim eksperimentima pogreno
smo protumaili neke linije x-zraka, ali nasuprot zakljucima iz Enisovog
treeg pitanja, mi jesmo proverili druge reakcije pre objavljivanja. Sloio
sam se sa treim pitanjem samo zato to je Enis pitao da li u pismu NSF-
a postoji takva kritika, a ne zato to sam verovao da je ta kritika vero-
dostojna. Zaista, itaoc se moe setiti iz 6. poglavlja da su neke moje
kolege ostale vsto uz to da nai originalni rezultati ipak pokazuju dokaze
o postojanju supertekih elemenata, dugo posle drugih eksperimenata
koji su pokazivali drugaije. Oni su razmiljali da su druge nuklearne
reakcije potpuno istraene i da zato dokaz za superteke elemente osta-
je. Obzirom na ovo, uvek je mogue pogeno protumaiti rezultate
jednog skupa eksperimenata, obzirom na tehnike koje se koriste. Zato je
bio neophodan nastavak eksperimentisanja dok se predloeno tumae -
nje ne potvrdi ili opovrgne.
Sada u citirati Levinovu verziju dela unakrsnog ispitivanja koji se tie
supertekih elemenata:
"...Enis je takoe utvrdio da je Dentri pokazao lou procenu korien-
jem odreenih tehnika u traganju za prvobitnim supertekim elemen-
tima.
P: Govorili ste o pismu vezanom za odbijanjem finansiranja 11. jula
1977. Zar ne bi bilo poteno da se kae da je jedan razlog odbijanja bio
152 153
SIika 12.1 Dzentri se srece sa novinarima.
Ova fotografija je snimIjena ubrzo posIe njegovog svedoenja za drzavu
Arkanzas na sudenju stvaranje/evoIucija u LitI Roku.
to se na raspravi mislilo da ste pogreili pri korienju tehnika koje su
poznate po pogrenim rezultatima?
O: Da." (Lewin 1982b, 146)
Naunik koji koristi tehnike "koje su poznate po pogrenim rezultati-
ma" je nekvalifikovan i nedostojan poverenja, i to je zakljuak koji se
moe doneti o meni na osnovu gornje informacije. Gore navedeni citat
sa audio trake pokazuje da je Levin dodao jako optuujuu frazu "poz-
nate po pogrenim rezultatima", koja nije postojala u Enisovom pitanju.
Ne nalazi se ni u pismu NSF-a (Hower 1976) na koje se Enis poziva. To
znai: 1) Levin nije imao injeninu osnovu za tvrenje da je Enis
"ustanovio" da sam pokazao "lou procenu korienjem odreanih
tehnika" u eksperimentima sa supertekim elementima, i 2) Levinova
verzija dela mog unakrsnog ispitivanja o supertekim elementima je izvr-
nuta uveliko na moju tetu, od zvaninog sudskog postupka. Levin je
pretvorio moje potvrivanje pod zakletvom u neto sasvim drugaije od
onoga to je zapravo advokat Enis pitao; tavie, ja se tada ne bih sloio
kad bi pitanje bilo formulisano na taj nain kao to je Levin tvrdio.
Levinov poslednji komentar o mom radu nalazi se pri kraju njegovog
drugog izvetaja:
"Enis je zavrio unakrsno ispitivanje pitajui Dentrija, da li bi drugi
ljudi koji rade u toj oblasti, konvencionalnim objanjenjima otkrili
neuklapajue rezultate koje je on otkrio. Dentri je rekao: Da..."
(Lewin 1982b,146)
Ova izjava ini verovatnim ideju da e biti otkrivena konvencionalna
objanjenja za moje "neuklapajue rezultate", jer se poziva na autoritet
"ljudi koji rade u toj oblasti", to se u ovom sluaju odnosi na ljude koji
istrauju oreole. Ne poriem da je advokat Enis dao takvu izjavu, jer bi
mi to dalo priliku da sebe izuzmem iz njihovog predloenog objanjen-
ja. Zato sam sumnjao da je Levinova verzija Enisovog pitanja bila
pogrena, i da me je ponovo naslikao kao nekog ko se slae sa neim
razliitim od onoga to se ulo u sudnici. Audio trake su potvrdile moju
sumnju. Ovo je Enisovo pitanje i moj odgovor:
P: Zar nije istina da Viler i Anders, i drugi naunici koji su proitali va
materijal, misle da e se pronai objanjenje konvencionalnim prirod-
nim zakonima za postojanje drugih polonijumovih oreola u granitima?
O: Da, tano je.
P: Nemam vie pitanja. (Merkel 1981)
Gornji citati pokazuju da su naunici, koje je Enis citirao, oni koji su
proitali moj materijal. To je jako daleko i razliito od Levine fraze "drugi
ljudi koji rade u toj oblasti", jer je oigledno da se ova fraza odnosi na
naunike koji istrauju. Zato, "drugi ljudi" na koje se Levin poziva,
nemaju opipljive naune dokaze koji bi podrali konvencionalno obja -
njenje polonijumovih oreola u granitima. Zapravo, bilo bi mnogo vie u
moju korist da je Levin izvestio tano ono to su Dr. Don Viler (John
Wheeler) i Dr. Edvard Anders (Edward Anders) rekli o mom radu
(Talbott 1977). Andersova ocena citirana je u poslednjem poglavlju kao
dokaz koji pokazuje da je sudija Overton ignorisao neke vane informa-
cije u donoenju svoje odluke. Zadnji deo ove ocene glasi:
"Mislim da mnogi ljudi veruju, kao i ja, da e neko nespektakularno
objanjenje eventualno biti otkriveno za neuklapajue oreole, i da e se
konvencionalno objanjenje na kraju pokazati tanim. U meuvre-
menu Dentri moe biti ohrabren da nastavi sa svojim radom."
(Talbott 1977, 5)
Moda je objavljivanje ovog materijala, koji pokazuje kako Levinova
ocena iskrivljuje stvaran tok suenja, uzdrmavanje jo jednog neposto-
jeeg temelja zakopanog unutar naunog establimenta.
Drugo gledite
Pozitivna ocena o mom ueu na suenju u Arkanzasu objavljena je
u asopisu Science News od 16. januara 1982., pod naslovom "Oni to zovu
Nauka o stvaranju", sa podnaslovom "Zato bi neki ugledni naunik
pristao da svedoi u korist drave Arkanzas pre nekoliko meseci na
suenju konceptu stvaranja? Dvojica koja su to rekli za Science News."
Ova dvojica su bili profesor N. C. Vikramasing (Wickramasinghe), ef
Odeljenja za matematiku i astronomiju na Univerzitetskom koledu u
Kardifu, Vels, i ja. Prvi pasus u ovom intervjuu, dole citiran, pokazuje da
pisac, Denet Ralof (Janet Raloff), daje mnogo drugaiju perspektivu
mom doprinosu na suenju u Arkanzasu:
"Nemaju svi u nauci gledite da nauka o stvaranju nema naunu vero-
dostojnost. Meu njima su dvojica koji su svedoili u korist odbrane
glavnog pravobranioca kao kljuni svedoci na suenju nauci o stvara -
nju poslednjeg meseca u Litl Roku, Arkanzas (Science News 1. februar
1982., str. 12). Jedine stvari koje su ovim naunicima zajednike su po-
tovanje naune zajednice za prepedantan kvalitet njihovih primarnih
154 155
radova, i verovanje da je veliku emu ivota mogao stvoriti Stvoritelj."
(Raloff 1982a, 44)
Bio sam nagraen time to se moja istraivanja, kada se poteno
obrade, prepoznaju kao saglasna naunim metodima, i da je to objav -
ljeno u dravnom asopisu koji donosi vesti. Ali u praksi, ovaj izvetaj o
mojim istraivanjima bio je nedovoljan da nadvlada negativni udarac
lanka u asopisu Science.
Istorija nauke otkriva da su odreene omiljene teorije uvek bile sma-
trane imunim na kritiku. Naunici koji odbijaju da prihvate ovaj imunitet
otvorenim izazivanjem ovih teorija, bili su u tom sluaju "iskljueni" iz
naunih ustanova. Bez obzira na to koliko sam dokaza nagomilao, ja sam
otvoreno izazvao teoriju sa superstatusom, za koju odreeni naunici
misle da bi trebala biti imuna od napada. Posledice su usledile.
U vreme suenja stvaranju u Arkanzasu, u decembru 1981., bio sam u
Laboratoriji gost naunik 12 i po godina. To je bilo vrlo srdana i pro-
duktivna saradnja. U toku tog perioda objavio sam istraivake radove u
saradnji sa kolegama sa ORNL-a, i preduzimao istraivake projekte u
saradnji sa naunicima iz drugih laboratorija i univerziteta, i sa druge
strane okeana. Do leta 1981., glavni razlog mog dolaska u Laboratoriju,
otkrivanje supertekih elemenata, jo uvek nije bio dovren. Data mi je
poslednja godina da bih to uradio. Moja traganja za supertekim ele-
mentima ukljuivala su nekoliko razliitih eksperimentalnih pristupa, od
kojih su svi zahtevali vreme.
Zajedno sa ovim istraivanjima, svoju panju sam usmerio na novi
istraivaki projekat: dugotrajno skladitenje nuklearnog otpada u grani-
tu. Dva meseca pre suenja Arkanzasu, neke kolege i ja ve smo dobili
definitivne eksperimentalne rezultate koji se tiu skladitenja otpada u
ovim stenama. Nadao sam se da otkrie ovih novih podataka moe dati
osnovu Laboratoriji da mi produi ostanak posle juna 1982., bez obzira
na moje rezultate na supertekim elementima.
Konvencionalno skladitenje nuklearnog otpada
Poznato je da mnogi pojedinci unutar i van vladinih krugova shvataju
da je dugotrajno skladitenje nuklearnog otpada jedan od najvanijih
tehnolokih problema naeg vremena. Cilj istraivanja nuklearnog otpa-
da je da odredi: 1) koji tip kontejnera za skladitenje e najbolje izdrati
efekte nuklearnog zraenja, da bi se spreilo curenje u toku perioda
skladitenja od nekoliko hiljada godina, i 2) najprikladnije geoloko
mesto koje svodi na minimum curenje u okolinu u sluaju nenamernog
oteenja primarnih kontejnera. Ovo ukljuuje pretpostavku o dugotraj -
156 157
13. Posle suenja u Arkanzasu
noj geolokoj stabilnosti leita, zasnovanoj na dananjoj geolokoj
proceni i proceni geoloke starosti formacije.
Standardni pristup problemu odabiranja mesta predstavlja da su naj-
pogodnije za skladitenje one geoloke formacije koje su dugo ostale sta-
bilne u toku geolokih perioda. Ministarstvo za energiju SAD procenju-
je geoloku starost pozivajui se na pretpostavljeni geoloki razvoj Zemlje.
Procedura odabiranja mesta tako delimino zavisi od pretpostavki uni-
formistike geologije. Ako uniformistika geologija ne daje ispravnu vre-
mensku tabelu za geoloku istoriju Zemlje, onda je jedan od osnovnih
kriterijuma za odabiranje mesta za nuklearni otpad doveden u pitanje.
Ve smo ranije razmatrali (u 4. poglavlju) kako rezultati iz ugljenisanog
drveta sa visoravni Kolorado daju dokaz da su ove formacije stare samo
nekoliko hiljada godina, umesto nekoliko stotina miliona godina. lanak
profesora Kazmana (Kazmann 1978) usmerava panju na zakljuke o
nuklearnom otpadu na osnovu ovih rezultata.
Mada je mogue ispuniti metalne kontejnere radioaktivnim otpadom, i
zakopati ih u nekoj podzemnoj peini, zdrav razum nam govori o dodat-
nim upozorenjima. Uvek postoji verovatnoa da se dogodi oteenje
kontejnera, ili zbog korozije ili zbog nesree kao to je zemljotres. Zato
ne bi bilo mudro odabrati mesto zakopavanja blizu povrine zemlje, gde
je veliki rizik da se otpad izlije u sredinu.
Rizik izlivanja moe se smanjiti zakopavanjem u granitu. Formacije
granita, duboko ispod povrine Zemlje, dale bi mesto za skladitenje na
mnogo veim dubinama. Ipak, na veim dubinama temperatura naglo
raste, ponovo poveavajui verovatnou za oteenje kontejnera sa
otpadom. Sa dodatnom opreznou, trebalo bi prvo uauriti nuklearni
otpad unutar neke vrste nepropustljive matrice koja ne bi dopustila izli-
vanje ni na visokim temperaturama. Najvaniji cilj istraivanja nuk-
learnog otpada je da identifikuje koji tip matrice bi bezbedno zadrao
radioaktivne elemente pod visokim temperaturama.
Nedavno su specijalisti za nuklearni otpad istraivali razliite supstance
koje bi sluile kao medijum za primarno uaurenje. Istraivani su
odreeni tipovi stakla, i na poetku su neke od njih dosta obeavale.
Radioaktivni materijal bio je ubaen u rastopljenu meavinu stakla, to je
posle hlaenja oformilo cilindar. Sledee studije su pokazale da su ipak,
posle nekoliko godina, radioaktivne emisije otetile strukturu stakla,
inei je jo podlonijom koroziji. Ovo je postavilo pitanje dugotrajne
stabilnosti nuklearnog otpada u matriksu.
Alternativni pristup je istraivanje razliitih tipova sintetikih minerala
iji prirodni oblici sadre znaajne koliine radioaktivnih elemenata -
urana i torijuma. Ustanovljavanjem koji prirodni radioaktivni minerali
zadravaju ove elemente u toku Zemljine istorije, moemo da identi-
fikujemo najprikladnije sintetike kopije za dugotrajno uaurivanje nuk-
learnog otpada.
Takoe je pitanje gde smestiti same ogromne kontejnere. Jedan plan je
bio da se ogromni kontejneri zakopaju u duboke rupe u granitu.
Razmiljalo se da ako se oteti primarni kontejner, smanjio bi se rizik izli-
vanja radioaktivnosti u sredinu. Pre nae studije, naunici su istraili
samo zadravanje radioaktivnih minerala uzetih iz formacija granitne
stene blizu povrine Zemlje. Ali, ako se kontejneri nuklearnog otpada
smeste u granitu, traba ih zakopati u 5.000 m duboke rupe, gde su tem-
perature vrlo visoke. Kako e ove visoke temperature uticati na izlivanje
radioaktivnosti iz minerala, bilo je kljuno pitanje. Jedino reenje bilo je
analiza prirodnih radioaktivnih minerala iz dubinske sri granita. Ali gde
nai takve uzorke? Jame dublje od 5.000 m buene su u traganju za
naftom, ali uvek kroz sedimentne stene kao to su krenjaci i peari.
Novootkriveni pristup problemu nuklearnog otpada
Sredinom 1981. uo sam da je 5.000 m duboka jama u granitnoj for-
maciji buena pod okriljem Ministarstva za energiju u Novom Meksiku
kasnih 70-tih. Svrha je bila da istrae mogunost korienja stena sa
visokom temperaturom na dnu jame radi razmene toplote i generisanja
energije pare. U ovom eksperimentu sa toplom suvom stenom, voda se
ubacivala u jednu probuenu rupu sa vrha na dno, bila zagrevana i potom
isparavala. Para se zatim vraala kroz drugu rupu do stanice koja je
generisala energiju na povrini.
Uzorci sri uzeti su sa pet razliitih dubina od 1.000 do 5.000 m u toku
operacije buenja. Na sreu, svaki od ovih sri granita sadrao je mnogo
malih kristala radioaktivnog materijala cirkona. Ba ove sri bile su
potrebni uzorci da bi se odredilo koliko su radioaktivni cirkoni otporni
na curenje pri visokim temperaturama (preko 313
o
C na dnu jame). Moje
uee u radu Laboratorije pokazalo se kao neprocenjivo za dobijanje
komada ovih sri.
Prednost analiziranja cirkona iz ovih sri bila je jasna: oni su ve iskusili
uslove sredine predviene za smetanje nuklearnog otpada u granitu.
Odreivanjem koliine difuzije ili curenja radioaktivnosti van ovih
cirkona, moemo tano odrediti da li e biti bezbedno uauriti nuklearne
158 159
otpade u sintetike cirkone istog tipa. Ovi eksperimenti takoe imaju
potencijal da daju kritine informacije o starosti granita.
Seate se da je olovo krajnji produkt lanca raspada urana i torijuma, i
zato je poznato kao radiogeno olovo. Poto kristali cirkona sadre male
koliine urana i torijuma, onda e akumulacija ovih elemenata u cirkoni-
ma na povrini Zemlje biti konstantna. To znai da olovo difunduje van
cirkona vrlo lagano ka povrinskim temperaturama. Sa poveanjem
dubine, temperatura znaajno raste, i olovo bre difunduje iz cirkona.
Sada se pitanje starosti stavlja na test. Ako su graniti u Novom
Meksiku stari preko 1,5 milijardi godina, kao to pretpostavljaju geolozi
uniformisti, za to vreme bi znaajne koliine olova bile izgubljene iz
cirkona uzetog iz najdubljeg odseka buenja jame, gde je najvia tempe -
ratura. Zapravo, po ovom scenariju, olova bi stalno bilo sve manje sa
poveanjem dubine, zbog stalnog poveanja temperature. Ali, ako je
Zemlja stara samo nekoliko hiljada godina, oekuje se samo zanemarljiv
gubitak olova. U ovom sluaju, koliina radiogenog olova u cirkonima
bila bi skoro ista u odnosu na dubinu. Ovo je kristalno jasan eksperi-
ment.
Eksperimentalni rezultati dolaze do Kongresa SAD
Rezultati naih istraivanja bili su definitivni. Otkrili smo da radioak-
tivni kristali cirkona izvaeni iz sri granita nisu izgubili skoro nimalo
svog radiogenog olova, ak ni na dnu jame gde su temperature bile
najvie. Ovo je izuzetno jak dokaz da pretpostavljena starost ovih grani-
ta od 1,5 milijardi godina predstavlja drastinu greku. Podaci su se
odlino uklapali u starost Zemlje od nekoliko hiljada godina. Ipak, shva-
tio sam da ovi iznenaujui zakljuci o mladoj Zemlji nikad nee proi
pregled kritike ako se jasno izraze u izvetaju koji se predaje za objavlji-
vanje. Oni bi trebali da budu manje naglaeni i stavljeni na drugo mesto,
iza zakljuaka o nuklearnom otpadu, da bi ikako bili objavljeni.
Zato, kada su rezultati bili pisani, naglasio sam da su naeni novi
dokazi koji pokazuju da nuklearni otpadi uaureni u sintetike cirkone
predstavljaju vrlo bezbedan model skladitenja. Na izvetaj je predat u
asopis Science na objavljivanje, oko mesec dana pre suenja u Arkanzasu,
i sticajem okolnosti je bio dat na analizu pre objavljivanja, priblino u
vreme kada sam svedoio u Litl Roku. Izvetaj je proao pregled recen-
zenata, i zatim bio objavljen u asopisu Science pod nazivom
"Diferencijalno olovo zadrano u cirkonu: Zakljuci za skladitenje nuk-
learnog otpada" (Gentry et al. 1982a). Kasnije su neki geolozi kritikovali
odreene aspekte ovog izvetaja. Na sreu, bila mi je data prilika da
odgovorim. (Gentry 1984b).
Denet Ralof (Janet Raloff), pisac koji je objavio intervju o mom sve-
doenju na suenju stvaranju u Arkanzasu (Raloff 1982a), sada je objavi -
la zakljuke ovog izvetaja za skladitenje nuklearnog otpada 1. maja
1982. u asopisu Science News (Raloff 1982b). Neto pre toga uo sam da
Senat SAD razmatra amandman za budet nuklearnog otpada. To je
zahtevalo da Ministarstvo za energiju istrai druga mesta za skladitenje
nuklearnog otpada od probno odabranih kupola u Lujzijani i Misisipiju.
Senator Ted Kohran (Thad Cohran) iz Misisipija, kada je informisan o
naem nedavno objavljenom izvetaju, odmah je pokazao interesovanje,
ija veliina moe da se proceni njegovim akcijama kada je amandman o
nuklearnom otpadu doao pred Senat 30. aprila 1982.
Toga dana on je predstavio amandman na "Dokument o politici prema
dravnom nuklearnom otpadu" iz 1982. Tada je senator Kohran izneo
nae rezultate pred Senatom, predavi ceo izvetaj zajedno sa svojim
komentarima za kongresni zapisnik. Kasnije sam informisan da je iz nje-
gove kancelarije takoe pisano sekretaru Ministarstva za energiju o
naem izvetaju i zakljucima za alternativna mesta skladitenja. Neka od
zapaanja senatora Kohrana slede:
"...Postoji u velikoj meri sukob i zabrinutost, kao to je ve izraeno, o
mestima (za skladitenje nuklearnog otpada) koja Ministarstvo za
energiju sada razmatra kao mogua odredita. Ne postoje vrsti dokazi
da e ijedan od njih dati pristojno, stalno leite. Raniji problemi sa
uurbanim odabiranjem mesta uzrokovali su odlaganja i potkopali
poverenje javnosti. Na primer, predsednik komisije za atomsku energi-
ju je 1972. odustao od mesta bogatog solju u Lionsu, Kanzas, koja su
bila planirana za smetanje otpada, zato to je otkriveno da voda ulazi
u rudnik, pa su naunici odluili da rudnik ima previe rupa.
So je, uprkos ozbiljnih problema koji se njega tiu, bio omiljeni
geoloki medijum u Ministarstvu za energiju (DOE) jer je bio najbolje
prouen. Iako mnogi eksperti veruju da granit i drugi oblici kristalastih
stena predstavljaju obeavajue medijume, nisu bili temeljno istraeni.
injenica je da je vreme potrebno za opisivanje granita ostalo van
reda vanosti uspostavljenog od DOE, i po tabeli koju ova povelja
sadri, kao to je sada odreeno i prosueno, granit se eliminie iz raz-
matranja u procesu odabiranja. Ova odluka je suoena sa naunim
dokazom da granit moe biti najbolji mogui medijum za smetanje
nuklearnog otpada.
160 161
Kao dokaz, gospodine predsednie, citirau lanak koji je nedavno
objavljen (16. aprila 1982.) u asopisu Science. lanak su napisali
naunici iz hemijskog odseka ORNL-a, obraujui pitanje korienja
prirodne granitne stene kao najbezbednijeg mesta gde se radioaktivni
materijal moe smestiti, a da mu se ne dozvoli da iscuri i bude rizian.
Ovi autori su koristili novootkrivenu ultrasenzitivnu tehniku za analizu
izotopa olova u prirodnim leitima granita u Los Alamos nacionalnoj
laboratoriji u Novom Meksiku.
Rezultati su pokazali, gospodine predsednie, da je olovo, koje je rela -
tivno pokretan elemenat u poreenju sa nuklearnim otpadom, u velikoj
meri zadrano na visokim temperaturama pod slinim uslovima kao
kod skladitenja nuklearnih otpada u duboke granitne jame. Ova studi-
ja je kljuna i znaajna zato to nije samo zasnovana na laboratori-
jskom radu, nego i na analizama u prirodnim leitima pod nepovoljn-
im uslovima okoline.
Ministarstvo za energiju trebalo bi da odmah ukljui ova otkria i
istraivanja u proces razmatranja. Slediti diktat ovog zakona i predis-
pozicije ministarstva da nastavi prouavanje drugih formacija, rezulto-
valo bi nemogunou da se iskoriste prednosti ovog istraivanja.
Gospodine predsednie, molim vas da kopija ovog lanka koji sam citi-
rao bude stavljena u zapisnik." (Cohran 1982, S4307)
Senator Kohran nije jedini senator koji je pokazao interesovanje za
ovaj izvetaj. Dan pre nego to je senat glasao o amandmanu, kontakti-
rao me je g. Piter Rosbah (Peter Rossbach), pravni pomonik senatora
Dima Sasera (Jim Sasser) iz Tenesija radi zakljuaka koji su tamo dati.
Neki iz Tenesija su izrazili zabrinutost zbog mogunosti da se nuklearni
otpad prevozi preko drave do leita soli u Lujizijani i Misisipiju. Prema
g. Rosbahu, senator Saser je eleo da bolje razume nae rezultate da bi
mogao adekvatnije da glasa o amandmanu. Mada amandman senatora
Kohrana nije proao, g. Rosbah mi je pismeno zahvalio i zavrio ovako:
"Ako postoji neto to mi moemo da uinimo za vas, molim vas javite
mi."
Apel za nastavak istraivanja
Bio sam zahvalan g. Rosbahu za ponuenu pomo, pa sam odluio da
pitam da li bi senator Saser razmotrio apel Ministarstvu za energiju za
nastavak moje pozicije gosta naunika. Sledeih nekoliko sedmica pri mio
sam kopije sledeih pisama:
G. William S. Heffelfinger (18. maj 1982.)
pomonik sekretara za menadment
i administraciju
Ministarstvo za energiju
Vaington D. C. 20585
Dragi g. Hefelfinger,
ovo pismo je napisano radi Roberta V. Dentrija, profesora fizike na
Kolumbija Union Koledu, koji je sada gost naunik u Ouk Rid
nacionalnoj laboratoriji.
G. Dentri je bio gost naunik na ORNL-u u prolih 13 godina. Za
to vreme, objavio je skoro 20 naunih radova, od kojih su neki dobili
dravno priznanje. Poslao sam vam dva objavljena komentara u vezi
rada g. Dentrija, koji svedoe o dubini i znaaju istraivanja sa kojim
je bio u stanju da rukovodi na ORNL-u.
Robert Dentri bio je od dodatne pomoi meni i mom osoblju za
pitanja u vezi energije, naroito po pitanju problema odabiranja mesta
za nuklearni otpad. On je dao vrednu obradu i tehniku ekspertizu,
koja nam je pomogla u utvrivanju zakljuaka o energetskoj politici.
Po mom shvatanju, g. Dentri je zapazio da se njegov sadanji
dolarski godinji ugovor kao konsultanta zavrava 30. jula 1982.
Takoe sam razumeo da je nedavno otkrio nove dokaze koji se tiu
skla ditenja nuklearnog otpada, u vezi kojih bi voleo da nastavi ekspe -
ri mente i dalja istraivanja. Ipak, on nee biti u stanju da to uini ako
mu se ugovor ne produi.
elim da iskoristim priliku da vau panju skrenem na g. Dentrija, i
zatraim da mu se dopusti da nastavi svoj rad u ORNL, ako je to
mogue. Siguran sam da bi mu produenje ovog ugovora dozvolilo da
zavri svoja istraivanja i pripremi zakljuke zasnovane na ovim
eksperimentima. Bio bih vam zahvalan za svaku pomo koju biste u
vezi ovoga ponudili g. Dentriju, i oekujem da od vas ujem vae mi -
ljenje.
Srdano,
Dim Saser
senator SAD (Sasser 1982a)
Bio sam zahvalan za ovo srdano pismo, ali, kao to sledee pismo
pokazuje, ono nije omoguilo da se obezbedi nastavak mog istraivakog
ugovora.
162 163
(16. jun 1982.)
Dragi Roberte,
elim da vas obavestim o najnovijim informacijama koje sam primio iz
Ministarstva za energiju, a koje se tiu vaeg ugovora gosta naunika
na ORNL. Seate se da sam kontaktirao sa g. Vilijamom S.
Hefelfingerom, pomonikom sekretara za energiju, menadment i
administraciju iz Vaingtona, radi vas. Kao rezultat, primio sam pismo
od g. Hefelfingera da bih vas informisao. Roberte, za mene je bilo
zadovoljstvo da ovo uinim za vas, pa mi je ao to nisam primio
povoljniji odgovor. Ipak, elim da vas ohrabrim da mi se u budunos-
ti opet obratite, kad god mogu da vam posluim u stvarima koje su
nam zajednike.
Iskreno
Dim Saser
senator SAD (Sasser 1982b)
* * *
Potovanom Dimu Saseru (14. jun 1982.)
Senat SAD
Vaington, DC 20510
Dragi senatore Saser,
ovo se tie vaeg pisma od 18. maja 1982., radi Roberta V. Dentrija,
gosta naunika na ORNL-u koji radi u Union Karbid korporaciji za
Ministarstvo energije.
U vreme njegovog dolaska na ORNL, pre 13 godina, sponzor koji je
podupirao g. Dentrija bio je Kolumbija Union Koled. Prvi razlog
njegovih istraivanja bio je prouavanje oreola, za koje su u to vreme
bili zainteresovani na ORNL-u, ali je to polje manjeg znaaja za misi-
ju Laboratorije skorijih godina.
Nedavni napori g. Dentrija za skladitenje nuklearnog otpada koje
ste naveli u pismu, periferni su za sadanji napredak ORNL u progra-
mu izolacije otpada.
Kada je ORNL potpisala sadanji podugovor sa g. Dentrijem 1. juna
1981., bilo je to da bi nastavio svoja istraivanja na oreolima korien-
jem opreme Laboratorije. Bilo je predvieno da on zavri svoj posao u
toku godine; on nije bio ovlaen za drugi posao u podugovoru.
Savetovano mu je u junu 1981. da trai drugi aranman pod kojim bi
nastavio istraivanja za koja je zainteresovan posle 30. juna 1982.
Smanjeni budet ORNL-a zahteva uzmicanje u aktivnostima koji
nisu direktno vezani za oblast prioritetnog programa. Na nesreu, rad
g. Dentrija ne spada u tu kategoriju. Prema tome, nismo mogli da
ohrabrimo produenje njegovog ugovora sa ORNL.
Hvala vam za stalno interesovanje za programe Ministarstva energije.
Srdano,
Vilijam S. Hefelfinger
pomonik sekretara
menadmenta i administracije
ministarstvo energije (Heffelfinger 1982)
Poruka iz Hefelfingerovog pisma bila je potpuno jasna. Nedavna pan-
ja koja je skrenuta na moj rad u senatu SAD nije bila dovoljna osnova da
bi Laboratorija obnovila moj status gosta naunika.
Krajnji rezultati podupiru koncept mlade Zemlje
Drugi izvetaj o sigurnosti dugotrajnog nuklearnog otpada u granitu
bio je zavren upravo pred kraj mog ugovora. Bio je zasnovan na zajed-
nikom istraivanju sa dvojicom kolega i objavljen posle mog odlaska sa
ORNL pod naslovom "Diferencijalni helijum zadran u cirkonima:
zakljuci u vezi skladitenja nuklearnog otpada" (Gentry et al. 1982b).
Kao to naslov izvetaja ukazuje, ponovo smo analizirali cirkone
mikroskopske veliine sa istih 5 dubina, kao to smo uinili i u studiji o
zadravanju olova. Ipak, cirkoni su u ovim eksperimentima analizirani po
pitanju sadraja retkog gasa helijuma. Ovi eksperimenti dali su jo jae
dokaze za starost Zemlje od nekoliko hiljada godina, nego eksperimenti
o zadravanju olova.
Da bi ovo razumeli, moramo se prisetiti da alfa estice koje se emitu-
ju pri radioaktivnom raspadu urana i torijuma, zapravo nisu nita drugo
do atomi helijuma bez njihovih elektrona. Iz toga sledi da se helijum
stvara gde god postoje uran i torijum. Ovo je izvor helijuma u cirkoni-
ma. Ipak, poto je helijum gas, on moe da difunduje ili migrira mnogo
bre nego to to moe teki element olovo. Zaista, studija je pokazala da
helijum migrira iz razliitih minerala, kao to je cirkon, ak i na sobnoj
temperaturi. Zbog ovog stalnog gubitka, naunici su uopte odustali od
upotrebe sadraja helijuma u proceni radiometrijske starosti cirkona
164 165
naenih na ili blizu Zemljine povrine. Zato, prema evolucionom mo -
delu, bilo bi uzaludno pokuavati da se izmeri sadraj helijuma u cirko -
nima uzetim iz dubine granitne sri. Pretpostavljalo se da bi skoro sav
helijum trebao da napusti cirkone u toku milijardu godina dok su bili
izloeni visokim temperaturama na veim dubinama.
Ipak, na osnovu koncepta stvaranja, oekivao sam neto sasvim drugo.
Taj koncept je zasnovan na pojavi prvobitnih polonijumovih oreola u
prekambrijumskim granitima kao dokaz da su sve takve stene stvorene
prvog dana sedmice stvaranja pre oko 6.000 godina. Na osnovu ovoga,
mislio sam da bi helijum mogao biti jo uvek zadran u cirkonima uze-
tim iz dubine granitne sri. Ovo je jedan od najjasnijih i najpovezanijih
testova modela evolucije i stvaranja po pitanju starosti Zemlje.
Eksperimenti su pokazali zapanjujue mnogo zadranog helijuma ak
na temperaturi od 197
o
C, to je direktno u suprotnosti sa oekivanjem
zasnovanom na evolucionom modelu Zemljine istorije. Ovi zapanjujui
rezultati (Gentry et al. 1982b) se potpuno uklapaju u model stvaranja;
tavie, oni sainjavaju ono to izgleda kao najjai do sada otkriveni
nauni dokaz za starost od nekoliko hiljada godina koje su suprotstav -
ljene starosti Zemlje od nekoliko milijardi godina. Oni su savreni
dodatak rezultatima mojih ranijih studija uzoraka ugljenisanog drveta sa
visoravni Kolorado. Ove studije (poglavlje 4) daju dokaz za malu starost
sedimentnih formacija za koje se ranije mislilo da su stare nekoliko stoti-
na miliona godina.
Paradoksalno je da upravo kad su mi uskraene mogunosti za istrai-
vanje na ORNL-u, ostvario se moj dugotrajni cilj sa jo veom pouz-
danou nego ranije. Spolja je izgledalo da gubim sve na emu sam toliko
marljivo radio, prijateljstvo i potovanje kolega naunika, i pristup
najboljoj opremi za istraivanje. U stvarnosti, uspeo sam da otkrijem
udarne dokaze za malu starost Zemlje, dokaze koji se savreno slau sa
gleditem da su prekambrijumski graniti svi stvoreni u priblino isto
vreme. Moje prvo i poslednje nauno otkrie meusobno su se dopu -
njavali i dve decenije mog traganja za istinom o poreklu Zemlje bilo je
ispunjeno. Cena je bila velika u gubitku prijatelja, i moja finansijska
podrka ostala je neredovna dok nije potpuno nestala posle mog odlas-
ka sa ORNL. Moja duga saradnja sa Kolumbija Union Koledom takoe
se zavrila. Odreene osobe su uinile moguim da se ova knjiga napie.
Kraj jednog perioda - saetak
Moj poetni ugovor gosta naunika 1969. sa Laboratorijom bio je pod-
sticaj za moja istraivanja neobinih tipova radio-oreola. U to vreme,
nekoliko laboratorija irom sveta bile su opremljene za traganje za hemi-
jskim elementima teih od svih do tada poznatih. Teoretske studije
ukazivale su na postojanje supertekih elemenata, i traganje za njima se
intenziviralo u toku sledee decenije.
Poziv da se prikljuim ORNL-u dao je izuzetnu priliku ne samo u tra-
ganju za supertekim elementima, nego i u traganju za polonijumovim
oreolima. Moja istraivaka nastojanja potvrena su objavljivanjem u
cenjenim naunim asopisima, pa sam zbog toga pozivan godinu za
godinom da ostanem gost naunik sve do suenja, 12 i po godina posle
mog dolaska u Laboratoriju. Da su moja nastojanja bila nedovoljna, da
moj rad nije objavljivan u javnoj literaturi, ili da sam pokazao predrasude
u mojim publikacijama, rukovodstvo Laboratorije bi pravedno zavrilo
moj istraivaki ugovor mnogo pre 30. juna 1982. Nisam pronaao
superteke elemente u mojim istraivakim naporima i Laboratorija bi
opravdano zavrila moj istraivaki ugovor. Dakle, da nije bilo nega-
tivnog izvetavanja o mom svedoenju na suenju u Arkanzasu, mislim
da bi moje tadanje aktivnosti po pitanju skladitenja nuklearnog otpada
imale dovoljnu vrednost da obezbede nastavak mojih istraivanja na
ORNL-u.
I tako je moj rad na ORNL-u doao kraju. Moje nade za nastavak tra-
ganja za varljivim supertekim elementima, nestale su. Investirao sam
mnogo godina u traganju za njima, i uprkos nesrene sudbine sa rezul-
tatima eksperimenata na gigantskim oreolima u dravi Florida 1976., jo
uvek sam uveren da superteki elementi postoje.
Sluaj neposlatog pisma
Nekoliko sedmica pre mog odlaska sa ORNL-a, uo sam da je Stiv
Klerk (Steve Clark), glavni pravobranioc drave Arkanzas nameravao da
napie pismo za nekoliko kongresmena o mojoj situaciji. Godinu i po
dana kasnije, u prolee 1984., zamolio sam ranijeg zamenika glavnog
pravobranioca (koji je vodio sluaj za dravu na suenju stvaranju u
Arkanzasu) da istrai da li je takvo pismo ikad poslato iz kancelarije
glavnog pravobranioca. Raniji zamenik je naao pismo za senatora
Bampersa u dravnoj arhivi Litl Roka. Prema njemu, plan je bio da se
identine kopije ovog pisma pojedinano poalju svakom lanu cele kon-
gresne delegacije Arkanzasa kada se kopija pisma senatoru Bampersu
166 167
potpie i doda datum. Zaudo, ovo pismo koje je oigledno potpisano u
vreme mog odlaska iz Laboratorije, nikad nije datirano niti poslato.
Izgledalo je da niko ne zna kako se to dogodilo. Kopija pisma sledi, tako
da itaoci mogu da razmisle sami kakvi bi se dogaaju odigrali da je ono
bilo poslato.
Potovanom Dejl Bampersu
senatoru SAD
Nova zgrada senata
Vaington, D.C. 20515
Dragi senatore Bampers,
u mom nedavnom branjenju Akta 590 iz 1981. (poznatiji kao Zakon o
nauci o stvaranju), imao sam priliku da se upoznam sa nekoliko
vodeih svetskih naunika koji su svedoili u korist drave i ACLU-a.
Od svih ovih naunika, najvie me je impresionirao Robert Dentri,
koji je prolih godina bio gost naunik na ORNL-u u Tenesiju. Ovo
pismo je napisano da bi vam skrenulo panju na rad g. Dentrija i da
biste mu pomogli.
Svedoenje g. Dentrija na suenju ticalo se prisustva radioaktivnih
polonijumovih oreola u granitima. Znaaj ovih oreola je u tome to je
njihovo prisustvo u granitima u osnovi neskladno sa konvencionalnim
objanjenjem da su se graniti, kao osnovna struktura Zemlje, hladili
hiljadama godina. G. Dentri je poznat u svetu kao istaknuti autoritet
u ovoj podspecijalnosti.
Po svakoj indiciji koja mi je bila dostupna, Dentrijev rad na ORNL-
u bio je stalno visokog kvaliteta, jer je dao znaajan doprinos napretku
struke. Dalje, kao gost naunik, Dentri je bio plaen od strane vlade
samo 1 dolar godinje. (Kolege koje on ima na fakultetu primaju svoju
platu.) Tako je vlada mogla da koristi njegove usluge potpuno besplat-
no.
Ipak, g. Dentri je nedavno saznao da njegov ugovor gosta naunika
nee biti obnovljen sledee godine. Poto gledam ove dogaaje sa
daljine, ini mi se da je Dentri kanjen zato to je velikoduno
ponudio svoju pomo dravi Arkanzas na osnovu svojih religioznih
stavova. Bob Dentri je vrlo iskren i direktan u iznoenju svojih reli-
gioznih stavova, u to nema sumnje. Ipak, njegova religiozna uverenja
nemaju veze sa radom koji je obavljao u ORNL-u. Njegov rad o
prouavanju granita nedavno je citiran u kongresnom zapisniku u vezi
sa diskusijom o moguem mestu skladitenja radioaktivnog otpada.
Oigledno je da je to pitanje, kojim se Dentri bavio, vano.
elim da vas zamolim za pomo da osigurate da Robert Dentri ne
bude rtva verske diskriminacije u rukama njegovih supervizora. Mada
ORNL radi pod privatnom korporacijom po ugovoru, razumeo sam
da je pod sudskom nadlenou Ministarstva energije SAD. Molim vas
da pomognete kontaktirajui sa ministarstvom preko odreenih
kanala, i zatraite da odluku da se ne obnovi Dentrijev ugovor
preispita lino sekretar ministarstva, da bi bili sigurni da je odluka
doneena samo na osnovu radnih zasluga, a ne na osnovu subjektivnih
predrasuda njegovih nadglednika. Bio bi tuan dan, zaista, ako bi Prvi
amandman koji garantuje slobodu religije i pretpostavljenu slobodu
naunog istraivanja bio samo prazno obeanje za ljude kao to je Bob
Dentri.
Ako mogu da vas snabdem dodatnim informacijama po ovom pita -
nju, molim vas nazovite me po svojoj volji.
Iskreno va
Stiv Klerk (Clark 1982)
Krajnja istraga lana Kongresa
Pismo glavnog pravobranioca nikad nije stiglo do kongresa. Ipak,
1984. Don Stroter (Don Strother), teolog iz Donson Sitija, Tenesi, koga
nisam poznavao, pisao je predstavniku SAD iz Prve oblasti Tenesija
Dejmsu Kuilenu (James H. Quillen), i zamolio ga da istrai okolnosti u
vezi mog odlaska iz Laboratorije. Sledee pismo jeste odgovor na istrai-
vanje Ministarstva energije SAD u Ouk Ridu, Tenesi:
Potovanom Dejmsu H. Kvilenu (4. septembar 1984.)
Predstavniki dom SAD
Cannon House Office Building
Vaington D.C. 10515
Dragi g. Kvilen,
ovo je odgovor na vae pismo od 6. avgusta 1984. sekretaru Hodlu,
koje se tie Dr. Roberta Dentrija, ranijeg gosta naunika na ORNL-u.
Nai zapisnici pokazuju da je Dr. Dentri doao na ORNL u julu
1969. sa Kolumbija Junion koledom kao sponzorom. Prvi razlog bio
je da obavi svoja istraivanja na radioaktivnim oreolima koji su bili u
168 169
oblasti interesovanja ORNL-a u to vreme, ali su poetkom 70-tih
postali manje znaajni za ORNL.
Poto je njegov rad u programu izolacije otpada za Ministarstvo
energije predstavljalo istraivanje sa malim prioritetom, Dr. Dentriju
je savetovano u junu 1981. da potrai druge aranmane pod kojim bi
izveo dalja istraivanja posle 30. jula 1982. Ova odluka bila je rezultat
smanjenja budeta ORNL-a, koji je zahtevao odustajanje od aktivnos-
ti koje nisu u oblasti programa visokog prioriteta. Nismo nali dokaze
koji bi ukazivali da su religiozna uverenja Dr. Dentrija na bilo koji
nain uticala na ovu odluku.
Zahvaljujemo na vaem interesovanju po ovom pitanju.
Srdano
Joe La Grone
menader, Oak Ridge Operations
Ministarstvo energije (La Grone 1984)
Ovo je paljivo sroeno pismo. Nikad nisam rekao da su jedino moja
religiozna ubeenja odgovorna za moje isterivanje, ali verujem da je ne -
ga tivni publicitet sa suenja u Arkanzasu bio faktor.
Posle slanja ovog pisma, imao sam srdanu posetu dva zvaninika sa
ORNL-a koje sam veoma cenio. Izrazio sam zahvalnost za 13 godina
doputanja da ostanem na ORNL-u i pitao za mogunost da nastavim
prekinuto istraivanje supertekih elemenata. Iako je u to vreme odgo vor
bio negativan, izmenjene okolnosti mogle su rezultovati pozitivnom
odlukom. U meuvremenu, moja istraivanja su nastavljena korienjem
druge opreme.
Vrhunac u 20 godina dugoj istoriji mog istraivanja bio je poziv da
govorim pred Pacifikom divizijom Amerike asocijacije za napredak
nauke (AAAS), juna 1982. "Evolucionisti protiv zastupnika koncepta
stvaranja" bio je naslov simpozijuma odranog u kampu Santa Barbara
Univerziteta Kalifornija. Dva biologa sa dravnog univerziteta San
Dijego, Dr. Frenk Obri (Frank Awbrey) i Dr. Vilijam Tvajts (William
Thwaits), organizovali su simpozijum i pozvali 8 naunika da predstave
evoluciono gledite. Dva naunika sa Instituta za prouavanje stvaranja
(ICR) iz San Dijega bili su na poetku predvieni da predstave perspek-
tivu koncepta stvaranja. Zatim se jedan od njih povukao i ja sam pozvan
na njegovo mesto. Ovo je bio novi dan u analima AAAS-a, jer su nauni-
ci koji zastupaju koncept stvaranja bili iskljueni sa simpozijuma na
godinjem sastanku AAAS-a 1981. Dr. Rolf Sinkler (Rolf Sinclair)
opravdao je njihovo iskljuivanje sa ovog sastanka govorei da organiza-
tori nisu znali koga da izaberu da predstavlja stav o stvaranju (Sinclair
1981).
Slian simpozijum evolucija/stvaranje odran je na sastanku
Amerikog udruenja fiziara (APS) u Vaingtonu. u aprilu 1982., i na
sastanku Geolokog drutva Amerike (GSA) u Nju Orleansu u novem-
bru 1982. Ponovo je samo naunicima koji predstavljaju evolucioni stav
dozvoljeno da govore. Moj zahtev da poaljem pisani tekst organizatori
oba sastanka su odbili.
Ali, dolazei sastanak u Santa Barbari bio je drugaiji, pa je oekivanje
bilo uzbudljivo. Sam naslov simpozijuma ukazivao je da e se svim
dokazima za stvaranje suprotstaviti suprotni nauni dokazi. Ako bi moj
rad trebao da bude opovrgnut, najprikladniji govornik za to bio bi Dr. G.
Brent Dalrimple iz Geolokog pregleda SAD u Menlo Parku,
170 171
14. Stvaranje protiv evolucije
Kalifornija. Pre 7 meseci, on je bio glavni svedok ACLU-a na suenju
stvaranju u Arkanzasu, davi podrku za starost Zemlje od 4,5 milijardi
godina. Tamo je dokaz koji sam predstavio u prilog stvaranja on naz-
naio kao "siunu misteriju". Kakav e njegov stav biti na simpozijumu?
Geolog procenjuje nauku o stvaranju
Naslov Delrimplovog rada bio je "Radiometrijsko datiranje i starost
Zemlje - odgovor na koncept stvaranja", ukazujui da se njegovi stavovi
o nauci o stvaranju nisu promenili. U svom izlaganju, Delrimpl je u
osnovi ponovio ono to je rekao na suenju u Arkanzasu, da su stope
radioaktivnog raspada bile "efektivno konstantne u toku vremena", i da
su zato metode radioaktivnog datiranja "danas najpouzdaniji izvor
geolokih informacija" (Dalrymple 1982, 4).
Kao to je ranije naglaeno, dokaz za stvaranje obezvreuje princip uni-
formizma, osnovu za pretpostavku konstantne stope raspada korienu za
radiometrijsko datiranje. Ipak, uprkos naslovu simpozijuma, ni jedan od
govornika nije izabrao da se "suprotstavi" dokazu za stvaranje. Tamo nije
dato objanjenje za formacije polonijumovih oreola u granitima, niti je
dat odgovor na izazov sinteze komada granita. Tamo uopte nije bilo
diskusije o dokazima za mladu Zemlju dobijenim iz ugljenisanog drveta
i iz istraivanja cirkona. Umesto toga, Delrimpl je izabrao da se 1) usmeri
na ono to misli da su najslabiji argumenti za stvaranje, 2) opet naznai
polonijumove oreole u granitima kao "siunu misteriju", i 3) definie
koncept stvaranja i nauku kao meusobno iskljuive. Njegovo miljenje
o nauci o stvaranju bilo je jasno izraeno na kraju njegovog govora:
"Mislim da bi bio tuan dan za civilizovano oveanstvo ako bi nauka,
to veliko polje objektivnog istraivanja, ija je jedina svrha da deifru-
je istoriju i zakone fizikog univerzuma, dopustila da padne kao rtva
intelektualne obmane nauke o stvaranju." (Dalrymple 1982, 27)
Ja ne branim sve to se zove "nauka o stvaranju". Ipak, oni koji kleveu
celu nauku o stvaranju na osnovu slabih ili beznaajnih argumenata koji
idu njima u prilog, trebali bi da uvide da ni oni nisu potpuno bez pre-
drasuda. Takoe bi trebalo da se sete da je veini naunika koji zastupa-
ju stvaranje bilo uskraeno finansiranje istraivanja i oprema koja bi im
dozvolila da bolje urade svoj posao. esto su se oslanjali na podatke koje
su evolucionisti sakupili i smestili u evolucioni okvir. Istina je da proces
uklapanja istih podataka u okvir nauke o stvaranju moe povremeno biti
pogrean. Ali ne postoji polje u nauci bez greaka i pogrenih shvatanja
u stepenu formiranja miljenja, pa ni razvoj praktinog modela stvaranja
nije izuzetak. Napredak nauke zavisi od predlaganja i testiranja ideja i
hipoteza koje podravaju razliite teorije. Naunici ne odbacuju teoriju
samo zato to su nekad davno koriteni slabi i pogreni argumenti za
njenu podrku. Ve suprotno, ako su zaista zainteresovani da saznaju
istinu o teoriji, oni trae najjae argumente koje idu njoj u prilog da bi ih
testirali.
Da li je namera simpozijuma AAAS bila da tako uini? Ili je namera
bila da se nauka o stvaranju obori na drugim poljima? Odgovor nalazi-
mo u Delrimplovim uvodnim zapaanjima njegovog objavljenog dopri-
nosa simpozijumu:
"... ak i povrno itanje literature nauke o stvaranju, ipak otkriva da
model stvaranja nije nauno zasnovan, nego je to religijska apologeti-
ka izvedena iz doslovnog tumaenja 1. Knjige Mojsijeve. Zaista, ova
literatura obiluje direktnim i indirektnim pozivanjem na Boanstvo, to
jest Stvoritelja, a i citati iz Biblije su uobiajeni." (Dalrymple 1984,67)
Ovde moj kolega brani veliku rupu u evoluciji. Diskvalifikovati model
stvaranja zato to se poziva na 1. Knjigu Mojsijevu znai da nikakva koliina
podataka koja podrava taj model nikad nee biti prihvaena, bez obzira kakvu
empirijsku podlogu ima. Na osnovu ovog, evolucionisti nikad nee odgo-
varati na bilo koje nauno otkrie u korist stvaranja, oni mogu izabrati da
odbace sve takve dokaze zato to se granie sa religijskom apologetikom.
Sledei ovu logiku zakljuivanja, to dozvoljava naunicima da sve ove
dokaze oznae kao misterije koje e jednog dana biti otkrivene i uklo-
pljene u evolucioni okvir. Tano tako je Delrimpl naznaio moj rad pri
kraju svog izlaganja:
"Taan nain kako su zagonetni Po oreoli formirani jo nije poznat.
Bojim se da su Po oreoli jedna od siunih misterija kojim nauka obilu-
je. Kao naunik, uveren sam da e ovi oreoli eventualno biti objanjeni
kao rezultat prirodnih procesa. Sigurno, ja ne vidim razlog da bi se
objanjenje trailo van fizikih procesa, ili da se makar na trenutak ba -
vimo Dentrijevim modelom stvaranja koji od nas zahteva da sus-
pendujemo zakone fizike i hemije da bi se pozvali na intervenciju
nepoznatog i nespoznatljivog natprirodnog uzronika, a ignorisati
sveobuhvatne i zakljuujue dokaze da se Zemlja, kakvom je danas
vidimo, oformila i evoluirala prirodnim procesima tokom milijardi
godina." (Dalrymple 1982, 26)
U 11. poglavlju citirao sam opis mitskog Velikog praska profesora
Dejvisa, koji pokazuje da ak i evolucionisti uviaju da je to iznad
172 173
objanjenja zakonima fizike i hemije. To to je moj kolega spomenuo
suspendovanje ovih zakona kao kritiku modela stvaranja, nije u skladu sa
njegovim linim prihvatanjem kosmologije Velikog praska. Istina je da se
stvaranje ne moe objasniti poznatim zakonima fizike i hemije, i da
zahteva intervenciju Boga. Ali, po evolucionom scenariju svi vaniji
dogaaji - Veliki prasak, pa tako i poreklo galaksija, zvezda, Sunca,
Zemlje i ivota na njoj - uvek su bili samo pitanje vere. U velikom broju
sluajeva, vera u evoluciono poreklo se zadrava ak i kad sami evolu-
cionisti nisu u stanju da pronau kljune dogaaje da bi podrali svoja
verovanja. Da to ilustrujem, u jednoj objavljenoj knjizi poznati astrofi -
ziar nedavno je komentarisao poreklo zvezda:
"Univerzum koji vidimo do najdaljih horizonata sadri stotine milijar-
di galaksija. Svaka od ovih galaksija sadri drugih sto milijardi zvezda.
To je broj od 10
22
zvezda. Ovo tiho zbunjuje moderne astrofiziare, jer
ne znamo ni za jednu od ovih zvezda kako se oformila. To nije zbog
nedostatka ideja; mi jednostavno ne moemo da ih objasnimo."
(Harwit 1986)
Njihova nemogunost da dokau ove ideje predstavljena je nera -
zumevanjem. Kao to Harvitov stav objanjava, osnovna premisa svih
modernih teorija o formiranju zvezda ukljuuje vezivanje meuzvez-
danih oblaka praine u guste, masivne objekte. Ovaj snaan proces je
obeleen sa tri razliita astrofizika procesa. Harvit zapaa da astronom-
ski dokazi za ove procese nisu naeni.
Smatram da evolucionisti nisu uspeli da nau kritine dokaze za pred-
vianja njihovog modela zato to zvezde nisu nastale evolutivnim proce-
som, nego ih je doveo u postojanje isti Bog koji je stvorio Zemlju.
Moje izlaganje na simpozijumu AAAS
Organizacija koja podupire koncept stvaranja, Studenti za istraivanje
porekla (SOR), prisustvovala je na simpozijumu AAAS stvaranje/evolu-
cija i njihovi predstavnici su opisali moja istraivanja u njihovom
asopisu Origins Research, zima-prolee 1982. U to vreme, organizatori
simpozijuma Dr. Obri i Dr. Tvajts, poslali su pismo 1. marta 1982. SOR-
u sa sledeim tvrenjem: "Sastanak u Santa Barbari bio bi najvaniji sas-
tanak veka, ako bi bio predstavljen samo jedan verodostojan dokaz za
stvaranje." Dalje su objasnili da bi eleli da vide jake podatke iz poteno
voenih eksperimenata ili pomatranja, bez beznaajnih ekstrapolacija,
bez citata van konteksta i nesigurnih uoptavanja.
Sa ovim izazovom na umu, pripremio sam za Santa Barbaru izlaganje
mojih objavljenih naunih rezultata u kontekstu modela porekla zasno-
vanog na stvaranju. ivahna grupa od oko 200 naunika bila je prisutna
u amfiteatru gde sam govorio prvog prepodneva, a moje izlaganje bilo je
snimljeno na video traci koja je sledeeg dana ponuena (Battson, 1982).
Plakat simpozijuma imao je ratoborni naslov - "Evolucionisti protiv zas-
tupnika stvaranja". Verujui da moji objavljeni dokazi za stvaranje mogu
da zadovolje zahtev da se "vide jaki podaci", odluio sam da okrenem
naglasak naslova simpozijuma u "Stvaranje protiv evolucije". Saetak
mog govora, objavljen u rezimeu sa simpozijuma, pokazuje kako se tema
razvijala:
SAETAK
"Ako je Zemlja bila stvorena, onda je aksiom da stvorene (prvobitne)
stene moraju sada postojati na Zemlji, a ako se dogodio Potop, onda
sada moraju postojati sedimentne stene i drugi dokazi tog dogaaja.
Ali, ako je princip uniformizma naelno u pravu, onda je univerzum
evoluirao do sadanjeg stanja samo delovanjem nepromenljivih, poz-
natih fizikih zakona, i svi prirodni fenomeni moraju se uklopiti u
evolucioni mozaik. Ako je ovaj osnovni princip pogrean, svi delovi
evolucionog mozaika postaju razjedinjeni. Dokaz da je neto drastino
pogreno dolazi od injenice da ova osnovna evoluciona pretpostavka
nije uspela da obezbedi verodostojno objanjenje za veoma rairenu
pojavu Po oreola u prekambrijumskim granitima, fenomena za koji
mislim da predstavlja dokaz da su ove stene stvorene skoro trenutno
kao to pie u Psalmu 33,6.9: "Reju Gospodnjom nebesa se stvorie,
i duhom usta Njegovih sva vojska njihova. Jer On ree, i postade; On
zapovedi, i pokaza se." Uputio sam izazov mojim kolegama da sin-
tetiu komad granita sa oreolima
218
Po, u smislu opovrgavanja ovog
tumaenja, ali nisam dobio nikakav odgovor. Logino je da bi ova sin-
teza bila mogua ako bi princip uniformizma bio taan. Nerazvijeni
oreoli urana u ugljenisanom drvetu koji imaju visoke srazmere urana i
olova, jasni su dokazi za nedavno (u toku prolih nekoliko hiljada godi -
na) nataloivanje geolokih formacija kao posledice Potopa, mada se
za njih misli da su starije od 100 miliona godina. Rezultati diferencijal-
nih analiza helijuma u cirkonima uzetih iz dubinskog uzorka sri grani-
ta, dokaz su za nedavno stvorenu, nekoliko hiljada godina staru
Zemlju. Model stvaranja sa tri singulariteta, koji predstavljaju dogaa-
174 175
je neobjanjive poznatim fizikim zakonima, predloen je u vezi ovih
dokaza. Prvi singularitet je stvaranje nae galaksije ex nihilo (iz niega)
pre oko 6.000 godina. Na kraju, predloen je novi model strukture
svemira, zasnovan na ideji da se sve galaksije, ukljuujui i Mleni put,
okreu oko centra svemira koji je na osnovu Psalma 103,19 jednak fik-
siranoj lokaciji Bojeg prestola. Ovaj model zahteva okvir univerzuma
sa apsolutnom referentnom takom, dok moderna kosmologija
Velikog praska tvrdi da ne postoji centar (kosmoloki princip), niti
apsolutna referentna taka (teorija relativnosti). Kretanje Sunevog sis-
tema kroz kosmiko mikrotalasno zraenje citirano je kao nesumnjivi
dokaz za postojanje apsolutne referentne take." (Gentry 1984a, 38)
Kao to saetak pokazuje, ukazao sam kako dokazi za stvaranje, koji su
razmatrani u ovoj knjizi, mogu da se ugrade u model porekla koji je
sposoban da egzistira, a zasnovan je na 1. Knjizi Mojsijevoj. Ovaj prob-
ni model stvaranja pretpostavlja tri posebna perioda, ili singulariteta, koji
se ne mogu objasniti na osnovu poznatih zakona. Ovi singulariteti su
Stvaranje, pad oveka i Potop, i predstavljaju dogaaje koji su uveliko
obeleeni intervencijom Tvorca.
Poslednji deo saetka odnosi se na moja najskorija istraivanja koja
ukljuuju astronomiju. Tehniki komentari u tumaenju galaktikih
crvenih pomaka, kosmikog mikrotalasnog zraenja i njihovi iznenau-
jui zakljuci u vezi teorije relativnosti, dati su u celom lanku (Gentry
1984a). Ovaj izvetaj tie se mog otkria da je matematika osnova za
model Velikog praska i irenje svemira zasnovana na pogrenim pret-
postavkama. Moj alternativni model pretpostavlja da se galaksije u
svemiru okreu u razliitim orbitalnim ravnima oko fiksiranog centra,
prestola Stvoritelja. Proraunato je da bi ovaj centar bio nekoliko miliona
svetlosnih godina od nae galaksije, Mlenog Puta. Ovi rezultati ine
samo mali deo mog govora, pa zato nisu ukljueni u dalju diskusiju na
simpozijumu.
Za vreme tretiranja pitanja i odgovora, izraene su sumnje da svi
podaci iz mog predloenog modela stvaranja mogu da se prilagode
evolucionom okviru. Podsetio sam sve prisutne da njihov model
podrazumeva najmanje jednu singularnost, Veliki prasak, a zatim pot-
puni uniformizam do danas. Nasuprot tome, moj predloeni model
stvaranja ukljuuje tri singulariteta, sa uniformizmom izmeu ovih
dogaaja. Ukazao sam da svi podaci koji se uklope u model sa jednim
singularitetom, moraju takoe da se uklope i u model sa tri singulariteta,
jer je u ovom sluaju vei opseg.
Ipak, izgledalo je da mnogi sluaoci misle da evolucija mora biti istini-
ta zato to se navodno obilje podataka ve uklapa u ovaj okvir. Dao sam
parabolu da bih pokazao da ove brojne navodne take slaganja ni na koji
nain ne potvruju evoluciju. Traganje za istinom uporeeno je sa
"Parabolom o Velikom dizajnu", koja je zapisana u epilogu ove knjige.
Dravni forum
Istog meseca kada je odran simpozijum AAAS-a, nacionalni aspopis
Physics Today posvetio je stranice pismima na temu stvaranje/evolucija. Iz
tih pisama bilo je sasvim jasno da mnogi fiziari jo uvek nisu obaveteni
o zakljucima mog rada o stvaranju. Koristei prednost ovog novog
foruma, objavio sam pismo koje opisuje rezultate mojih istraivanja u
oktobru 1982. (Gentry 1982). Na ovo prvo pismo obruili su se prigo -
vori geologa. Njihovi komentari i moj odgovor (Gentry 1983a) objav -
ljeni su u aprilu 1983. u ovom asopisu. Drugi prigovori i moji odgovori
(Gentry 1983b, 1984c, 1984d) objavljeni su u novembru 1983., aprilu
1984., i decembru 1984.
Mnogi od ovih prigovora poivali su na pretpostavci principa uniformiz-
ma, pa je zato prigovarano da moje tumaenje polonijumovih oreola
mora biti pogreno. Znaajno je to, da nijedno pismo nije pokualo da
direktno opovrgne dokaz za stvaranje. I to je jo znaajnije, kljuni
eksperiment sinteze granita nije ni spominjan.
asopis Creation/Evolution newsletter napada dokaze polonijumovih
oreola
I mnogo manje poznatiji asopisi nego to je Physics Today, takoe su
pisali o sukobu stvaranje/evolucija. Znaajan primer je asopis
Creation/Evolution Newsletter, iji je urednik Karl Fezer sa Konkord
Koleda, Atina, Zapadna Virdinija. Ove vesti iz pisama su trebale "da
brane i poveaju integritet naunog obrazovanja". One sadre iseke iz
novina koje podravaju evoluciju, vesti o aktivnostima nekih naunika
koji zastupaju stvaranje, i komentare koje daju naunici i teolozi koji
podravaju biblijsko stvaranje. Jedno njihovo izdanje sadralo je i pismo
o mom radu kojem su prethodila ova zapaanja urednika:
DENTRIJEVI OBOJENI OREOLI
"Robert V. Dentri se smatra jednim od najsavesnijih i najobrazovani-
jih zastupnika koncepta stvaranja. Njegova istraivanja radioaktivnih
oreola nalaze se van polja strunosti mnogih naunika. Dentrijeve
176 177
argumente kritikovao je G. Brent Delrimpl, Geoloki pregled SAD,
Menlo Park, Kalifornija, u sledeem pismu Kevinu H. Virtu, direktoru
organizacije Studenti za Istraivanje Porekla (SOR), Santa Barbara,
Kalifornija." (Fezer 1985, 12)
Delrimpl je u tom pismu (Dalrymple 1985) proglasio moj nauni
model "nenaunim i smenim", da je moje tumaenje polonijumovih
oreola kao dokaza za stvaranje "apsurdno i naivno", i da je moj izazov
naunoj zajednici da opovrgne moje zakljuke sintezom komada granita
veliine ake "smean, nelogian i besmislen". Drugi evolucionista
(Osmon 1986) koristio je Delrimplove komentare kada je objavio pismo
u istom asopisu. Moj odgovor (Gentry 1986) na Delrimplovu kritiku,
takoe slui i kao opovrgavanje Osmonovih tehnikih komentara.
Na drugom mestu u svom pismu, Osmon nalae da moju "hipotezu
stvaranja" treba "skroz ispitati" da bi se videlo da li se uklapa u kanone
nauke koje je definisao jedan evolucionistiki filozof (Kitcher 1982).
Kierova knjiga slui u dve svrhe za sve one koji se vrsto protive
stvaranju: 1) pokuava da utvrdi da nauka o stvaranju nije prava nauka, i
2) stvara filozofiju nauke po kojoj evolucionisti nikad nee biti stavljeni
u poziciju da moraju da eksperimentalno dokau osnovne pretpostavke
njihove teorije.
Primenjujui Kierov kriterijum na moj rad, Osmon zakljuuje da:
"...ni (Dentrijeve) hipoteze, ni (njegova) teorija nemaju uopte prob-
lemsku strategiju. Ako ga geolog pita kako su se oformile granitne
stene, Dentrijev odgovor je udo..." (Osmon 1986)
To je ironija, jer mislim da je udo onomatopeja opisa Velikog praska.
Na drugom mestu Osmon nagaa da sam predloio eksperiment
opovrgavanja zato to sam znao "da ga je veoma skupo izvesti". Ovde
Osmon neznajui otkriva osnovnu kontradikciju u svom argumentu. U
toku poslednjih decenija, nebrojeno miliona dolara vladinih finansija
utroeno je na neverovatno velike rizike preduzete za testiranje brojnih
evolucionih pretpostavki. Izraziti primer je skupa, obeshrabrujua
svemirska misija na Mars, da bi se nali dokazi za evolucioni poetak iv-
ota. Ova misija nije uspela da nae nikakav trag ak i najprimitivnijih
oblika ivota. Uprkos ovog neuspeha, evolucionisti nastavljaju da dobi-
jaju finansije za skoro svaki eksperiment za koji misle da je vaan.
Moramo zakljuiti da do sada evolucionisti nisu bili skloni da preduzmu
neophodne napore da bi izveli test opovrgavanja.
Zato priznati evolucionisti ele da stalno odlau suoenje sa eksperi-
mentalnim dokazom dobijenim u laboratoriji? Napokon, uspeh u ovom
eksperimentu je oajniki potreban dokaz da bi se pokazalo da je evolu-
cija zasnovana na injenici, jer bi podrao evoluciono poreklo granita
zasnovano na principu uniformizma. Zato nema rezultata ubeenih evolu-
cionista u traganju za odbranom osnovne pretpostavke koja odrava
zajedno ceo evolucioni scenario, kada je sve na kocki? Kao prvi korak,
zato ne pokau eksperimentalno kako polonijumovi oreoli mogu biti
stvoreni u granitu koji ve postoji, umesto da samo hipotetiu kako bi ovi
oreoli mogli biti oformljeni u skladu sa konvencionalnim zakonima?
Vano je istai da svi nauni modeli porekla poivaju na odreenim
osnovnim pretpostavkama. Zato krajnji nauni test svakog modela
porekla zavisi od toga da li su osnovne pretpostavke istinite ili pogrene.
Ako se otkriveni podaci suprote bilo osnovnoj pretpostavki modela, ili
neporecivoj posledici te pretpostavke, tada je model pogrean bez obzi-
ra koliki broj podataka se u njega moe uklopiti. Polonijumovi oreoli u
prekambrijumskim granitima opovrgavaju celu teoriju evolucije, zato to
se suprote njenoj osnovnoj pretpostavci, principu uniformizma. Jedini nain
da se ova izjava opovrgne je davanje laboratorijskog dokaza koji pokazu-
je da se graniti sa polonijumovim oreolima mogu oformiti prirodno.
Ne verujem da e ikad biti objavljen izvetaj koji opisuje sintezu grani-
ta koji sadri makar jedan oreol
218
Po, a jo manje da e sadrati sva tri
tipa. (Radi uporeenja, neki prirodni uzorci biotita sadre hiljade oreola
218
Po na samo jednom kubnom centimetru.) Moje poverenje je zasno-
vano na eksperimentalnim podacima dobijenim iz laboratorije prirode,
polja koje daje krajnje dokaze za sve modele porekla.
Kao to je razraeno u poglavlju 4, sekundarni polonijumovi oreoli u
ugljenisanom drvetu daju vidljivi dokaz da e se, ak i pod idealnim
uslovima visoke koncentracije urana i naglog transporta, sekundarno
razviti samo tip oreola
210
Po iz aktivnosti akumuliranog urana i njegovih
potomaka. Kao suprotnost, tri tipa polonijumovih oreola nalazimo u
granitima gde nedostaju i koncentracija urana i neophodni uslovi za
stvaranje sekundarnih polonijumovih oreola. Zato smatram da e svi
pokuaji duplikacije granita koji sadri sva tri tipa polonijumovih oreola
doiveti neuspeh.
Ukratko, laboratorija prirode je dala potvrdan, nedvosmislen dokaz za prvobitno
poreklo polonijumovih oreola u granitima kao presudan, nezavisan dokaz protiv
sekundarnog porekla.
178 179
Putevi stvaranja
Ova knjiga pokazuje brojna mesta gde su evolucionisti pogreno
shvatili moj model stvaranja. Taj model, zasnovan na izvetaju o stvara -
nju i Potopu iz 1. Knjige Mojsijeve, nije ogranien niti voen uni-
formistikim konceptom na osnovu geolokog stuba, koji je zasnovan na
radiometrijskom datiranju i klasifikaciji indeks fosilima. On radije poi -
nje sa "U poetku stvori Bog..." dovoenjem u postojanje prvobitnu
Zemlju, prvog dana sedmice stvaranja, pre oko 6.000 godina. Preciznije,
uvodim kontinuiranu seriju geoloki orijentisanih stvaralakih dogaaja,
koji su se desili u toku 24 asa prvog dana, gde svaki ovakav dogaaj
poinje dovoenjem u postojanje odreene stvari iz niega. Kao to je
spomenuto u poglavlju 10, poetno stanje te materije mogla je biti prvo-
bitna tenost, koja je trenutnim hlaenjem oformila prvobitne stene.
Prekambrijumski graniti pokazuju dokaze trenutnog stvaranja, i poto
su identifikovani kao deo prvobitnih stena Zemlje potrebna su dalja
istraivanja da se odredi koje jo stene mogu da se klasifikuju kao prvo-
bitne. Meu ostale prvobitne stene mogu biti ukljuene sedimentne
stene (bez fosila), kao i neki neprekambrijumski graniti i metamorfne
stene, kao to su neke u Novoj Engleskoj. Dok prvi dan stvaranja ine
najvaniji geoloki dogaaji Zemljine istorije, geoloki dogaaji treeg
dana takoe mogu biti znaajni. Naroito pojava kopna iz vodene sre-
dine treeg dana moe biti povezana sa naglim formiranjem odreenih
sedimentnih stena, naroito onih koje geolozi klasifikuju kao prekambri-
jumske. Jasno je da na poetku sedmice stvaranja u sedimentnim stena-
ma nije bilo fosila. Dogaaji treeg dana mogu ukljuiti vulkanizam i
formiranje ili stvaranje nekih intruzivnih stena. Razumljivo, tu je moglo
biti ogranienog meanja razliitih tipova stvorenih stena u toku sedmice
stvaranja.
Moj model stvaranja u globalnom Potopu vidi strahovite poremeaje u
Zemljinoj kori, i mnotvo prilika za taloenje, intruziju, meanje,
erodovanje i preorijentisanje razliitih tipova stena. Ovo su neke
mogunosti: Mada je Potop trajao samo godinu dana, dugotrajni geolo-
ki efekti mogli su biti produeni stotinama godina kasnije. Na primer,
poto su sedimentne formacije stena u Velikom Kanjonu pripisane
samom periodu Potopa, procesi erozije su mogli da zasecaju svee nat-
aloene sedimente, to je moglo da traje vie godina posle Potopa. U
mom modelu glavni deo fosilonosnih sedimentnih stena oformio se u
toku poetnih izvrnih faza Potopa, sa manjim koliinama formiranim u
toku dugog perioda sleganja i oticanja posle Potopa.
Smatram da je vulkanizam bio uestao u toku istog perioda, to znai
da postoji mogunost intruzije vulkanske magme u sedimentnim forma-
cijama. Vulkanizam u toku i posle globalnog Potopa daje mehanizam po
kojem bi prvobitne i druge stene, stvorene u toku sedmice stvaranja,
mogle da se izmeaju sa poslepotopnim vulkanskim i sedimentnim
materijalom. Da ilustrujemo, magma (vrela tena stena) formirana
duboko unutar Zemlje, koja se kree na gore prema povrini Zemlje,
moe proi i rastopiti, i zarobiti razliite stene, pa i one koje su stvorene
prvog i treeg dana, kao i one koje su formirane vulkanskom i sedi-
mentnom aktivnou u toku Potopa. Tako, kada se magma konano
ohladi i ovrsne, to bi bila smesa svih pomenutih stena. Ako temperatu-
ra magme nije previsoka, onda e smesa stene sadrati nerastopljene
delove svih stena kroz koje je magma prola. ta vie, u toku i posle
Potopa na mnogim mestima su toplota i pritisak toplih gasova i rasto-
pljene stene duboko u Zemlji uzrokovali izdizanje i intruziju granitne
stene u okviru nedavno nataloenih sedimenata. Vreli gasovi udrueni sa
ovim vrstim granitnim intruzijama pretvorili bi susedne sedimente u
metamorfne stene.
Ovaj opis mog modela stvaranja nije iscrpan. Ipak, verujem da e dati
iri okvir za tumaenje razliitih geolokih podataka. Za mene zapis iz 1.
Knjige Mojsijeve o stvaranju i Potopu pretstavlja glavni klju koji
otkljuava kompletnu geoloku istoriju Zemlje.
180 181
Ovo zavrno poglavlje ilustruje kako neki potvreni evolucionisti nas-
tavljaju da ignoriu, potcenjuju, pogreno tumae ili gue naune dokaze
za stvaranje. Govorei ovo, i dalje potujem pravo svakoga da bira da li
e prihvatiti evoluciju kao model porekla. To bi bilo poteno. Imamo
pravo da izaberemo svaku filozofiju, ili naunu hipotezu, posle pruene
mogunosti da razmotrimo sve podatke u vezi s njom.
Nekorektan pregled literature nauke o stvaranju
Sa mogunostima urednika istraivakih vesti asopisa Science, Roder
Levin ponovo je napao nauku o stvaranju 17. maja 1985., u lanku
"Dokazi za nauku o stvaranju?" (Lewin 1985). itaoc e se setiti mog
pokuaja da ispravim njegov netani izvetaj o mom svedoenju na
suenju u Arkanzasu (vidi poglavlje 12). Urednik pisama u to vreme,
Kristijana Gilbert, odgovorila je da je uredniko osoblje asopisa Science
odluilo da ne objavi moj tehniki odgovor na njegove komentare mog
istraivanja. Ona je dodala da Levin nije bio u stanju da ukljui odreene
detalje zbog ogranienog prostora. Moja alba asopisu Science nije se
ticala prostora koji je posvetio mom svedoenju, nego njegovog probra-
nog i netanog pisanja. Ipak, zanimljivo je zapaziti da je Science odtam-
pao celo miljenje sudije Overtona. Oigledno da ogranienost pros-
torom nije problem kada komentari podravaju evoluciju.
Ovaj lanak Rodera Levina iz 1985. pogreno prikazuje naunoj
zajednici da nauka o stvaranju oskudeva sa objavljenim materijalima u
istaknutim svetskim naunim asopisima. Uzeo je podatke dobijene
kompjuterskim pregledom od Eugenije Skot (Eugenie C. Scott),
antropologa sa Univerziteta Kolorado, i Henrija Kola (Henry P. Cole),
profesora psihologije obrazovanja na Univerzitetu Kentaki. Levin se
poziva na njihov lanak (Cole & Scott 1982) da bi na osnovu toga rekao
da je "takozvana nauka o stvaranju" zasnovana na "pretpostavljenim
stavovima", a ne na pravim dokazima dokumentovanim u tehnikoj lit-
eraturi. On citira zakljuke Skota i Kola da "nita nalik na empirijski ili
eksperimentalni dokaz za nauku o stvaranju nije otkriveno" u njihovom
pregledu naune literature. Levin ponovo to naglaava u razmatranju
poslednjeg pregleda (Scott & Cole 1985) kada se usmerava na centralnu
temu: "Zato profesionalni naunici meu onima koji zastupaju koncept
stvaranja ne objavljuju empirijske, eksperimentalne, ili teoretske dokaze
za nauku o stvaranju?"
im sam proitao Levinov lanak, bezuspeno sam pokuavao da kon-
taktiram Dr. Skota sa Univerziteta Kolorado, ostavivi joj poruku da mi
odgovori na poziv. Ipak, uspeo sam da kontaktiram sa Dr. Kolom sa
Univerziteta Kentaki. Telefonom sam i detaljno izloio osnovne rezul-
tate mojih istraivanja sredinom 60-tih, i doveo u pitanje zakljuke nji-
hovog nedavnog pregleda. Branio se time to su Dr. Skotu poznatiji
radio-oreoli, i da e je on zamoliti da mi se javi. Posebno sam pitao Dr.
Kola o njihovom izvetaju u asopisu The Quarterly Review of Biology i
sledeim izjavama u vezi sa mojim istraivanjima:
"...Verovatno najvea anomalija u arsenalu naunika koji zastupaju
stvaranje je postojanje polonijumovih oreola, manje misterije po rei-
ma sudije Overtona, na koju su naunici koji zastupaju koncept
stvaranja vrlo ponosni. Dentri tvrdi (Gentry 1982) da postojanje Po
oreola u granitu, ugljenisanom drvetu, liskunu i drugim supstancama,
ukazuju da su takvi materijali formirani naglo, u hladnim uslovima, u
tumaenju koje podrava specijalno stvaranje. Ipak, ova posmatranja
imaju alternativna objanjenja unutar normalne fizike nauke i zato
nisu nedvosmisleni dokazi za specijalno stvaranje" (Dutch 1983 &
Hashemi - Nezhad et al. 1979). (Scott & Cole 1985, 26)
Skot i Koul su pokazali nepoznavanje mog rada kada su ukljuili
ugljenisano drvo u kategoriju supstanci koje su "formirane naglo". Jo
vee nepoznavanje je oiglednije iz njihovog tvrenja da moja posma-
tranja imaju alternativna objanjenja unutar evolucione nauke, tvrenja
koje su poduprli citiranjem Daa i Haemi - Nedada. Ovi naunici nisu
izvrili specifina istraivanja na polonijumovim oreolima (Gentry 1983b,
Gentry 1984a), pa zato oni i nemaju alternativna objanjenja zasnovana
na vidljivim dokazima, nago samo hipotetika reenja. Pretpostavljanje
hipotetikog porekla za polonijumove oreole u granitima je neto to svako moe
uiniti. Ali da bi naunik istinito tvrdio da je otkrio konvencionalno objanjenje
182 183
15. Sadanji napadi na
nauku o stvaranju
polonijumovih oreola u granitima, on mora dati vidljive dokaze da je njegovo
tumaenje ispravno. Kao to sam nekoliko puta rekao, to se moe uini-
ti samo vetakom sintezom polonijumovih oreola u granitima (Gentry
1979, Gentry 1980, Gentry 1984a). Takav dokaz za konvencionalno
objanjenje ovih polonijumovih oreola jo uvek nije pokazan. Objasnio
sam to Dr. Kolu, a on je ponovo ukazao da je Dr. Skot uglavnom odgo -
vorna za komentare o mojim radovima na oreolima.
Ubrzo posle naeg razgovora napisao mi je pismo, gde kae da je
ponovo proitao lanak koji je napisao sa doktorkom Skot, sa posebnim
osvrtom na moj rad. On je insistirao da postoje "zaista drugi naunici
koji su dali alternativna objanje nja za postojanje Po oreola". Zavrio je
pismo uveravajui me da e nazvati Dr. Skot, i zamoliti je da mi se javi.
Trebalo je samo da to ujem od Dr. Skot! Jasno je da razgovor sa Dr.
Kolom nije promenio moje miljenje. Bio je ubeeniji nego ikad da
ostane pri onome to je napisao u svom lanku. On se nadao da argumenti
verodostojnosti slue kao "alternativna objanjenja (za Po oreole) unutar
konvencionalne fizike nauke". Ja sam ukazao da, ako stvarno zna
naunike koji imaju eksperimentalni dokaz koji opovrgava rezultate mog
rada na oreolima, oni su u svakom sluaju trebali da dostave takav dokaz
urednicima u asopisima kao to su Science i Nature, gde bi bili kritiki
analizirani zajedno sa mojim odgovorom. Objavljivanje teorijskih izjava o
poreklu oreola, s druge strane, ne moe, niti e ikad pretstavljati alterna-
tivno objanjenje izvedeno naunim metodom.
U lanku Skota i Kola u asopisu The Quarterly Review of Biology, oni citi-
raju moj izvetaj u asopisu Nature, i komentariu ovako:
"... U jednom lanku u asopisu Nature (Gentry et al. 1974) on se pita:
Da li Po oreoli ukazuju da je nepoznati proces delovao u periodu
formiranja Zemlje? On ovde nije dao izjavu o specijalnom stvaranju,
ali je injenica da trai objanjenje druge vrste: Da li je mogue da Po
oreoli u prekambrijumskim stenama predstavljaju iezlu prirodnu
radioaktivnost, i da zato imaju kosmoloki znaaj?... " (Scott & Cole
1985, 27)
Skot i Kol koji nisu geofiziari, pogreno su protumaili moje
zakljuke zato to ne razumeju terminologiju. Njima nije poznato da
povezivanje polonijumovih oreola sa iezlom prirodnom radioak-
tivnou predstavlja samo tehniki nain da se kae da je prvobitna
Zemlja oformljena veoma naglo. Jedan od mojih najranijih izvetaja bio
je skoro odbijen zato to je kritiar razumeo da je on u vezi sa stvara njem
(vidi poglavlje 2 i 3). Zato su Skot i Kol pogreili kada kau da "traim
objanjenje druge vrste" u zakljucima polonijumovih oreola. Izrazi
"specijalno stvaranje" ili "stvaranje" nisu korieni u mojim izvetajima
da bi se izbeglo odbacivanje rukopisa.
Njihovo zakljuno zapaanje o mom lanku je:
"... Kasnije u (Dentrijevom) lanku (str. 566) dat je drugi nagovetaj:
Kao to je vano postojanje novog tipa olova, vano je i da li Po ore-
oli koji se nalaze u granitskoj ili pegmatitskoj sredini... mogu biti
objanjeni prihvaenim modelima istorije Zemlje?... lanci ove vrste
su ono to naunici koji zastupaju koncept stvaranja koriste maskira-
jui svoje tvrdnje." (Scott & Cole 1985, 27)
Skot i Kol ukazuju da je neto maskirano u gornjoj izjavi, a zapravo
lako zapaaju zakljuke o stvaranju koje sam, kao to pokazije poglavlje
3, namerno stavio u lanak. Daleko vei znaaj ima neto to nisu rekli,
a to je da zakljuci o stvaranju, izneseni u mom lanku, nikad nisu bili
opovrgnuti. Ova injenica je bila paljivo "maskirana" u izvetaju nji-
hovog pregleda. Poslednje obraanje Skota i Kola naunoj zajednici
zvualo je kao truba koja poziva u boj protiv nauke o stvaranju:
"...nastavnici su suoeni sa kampanjom uticajnih osoba u zajednici da
se predaje nauka o stvaranju, za koju stalno ponavljaju da je ima
mnogo dokaza i da je jednako dobra kao to je sluaj sa evolucijom.
Uitelji, kolska administracija i kolski odbornici su pod jakim pri-
tiscima da se efikasno pozabave ovim tvrdnjama. Podrka ljudi sa uni-
verzitetskog nivoa esto je kljuna u ovim sporovima, ali se ne nudi
uvek. Dokumentacija s prigovorima na tvrenja i gledita naunika koji
zastupaju stvaranje, zasnovana na naunim dokazima, predstavlja
municiju protiv ovih ljudi. Nadamo se da e rezultati nae studije biti
korisni onima koji se direktno suoavaju sa naunicima koji zastupaju
stvaranje." (Scott & Cole 1985, 29)
Oigledno da je Roder Levin eleo da koristi njihovu municiju za
"direktno suoavanje sa naunicima koji zastupaju stvaranje", jer je svoj
lanak u asopisu Science od 17. maja 1985. zakljuio citirajui njihove
rei. Nesumnjivo okoreli evolucionisti bili su inspirisani novim arom
dok su se pripremali da iskoriste njihov lanak kao osnovu za obnav -
ljanje napada na nauku o stvaranju. Bez sumnje su pomislili da ih je
Levin snabdeo svim injenicama u vezi sa njihovim stavom. A da li je?
184 185
Drugi odgovor odbijen
U 12. poglavlju naglasio sam da je Levin bio prisutan u toku 4 sata mog
svedoenja na suenju u Arkanzasu, kada su moji objavljeni izvetaji o
stvaranju bili detaljno predstavljeni na sudu. Zato je onda izabrao da
preuti o mojim publikacijama za nauku o stvaranju, i umesto toga pot-
puno podrao tvrdnju Skota i Kola, kada je takav objavljeni dokaz prak-
tino nepostojei? U poglavlju 7 pokazao sam primere gde evolucionisti
tvrde da naunici koji zastupaju stvaranja tee izvrtanju injenica, i opiru
se nepoeljnim informacijama. Pitam: Da li odbijanje Rodera Levina da
objavi celu priu o objavljenim dokazima za stvaranje predstavlja njego-
vo opiranje nepoeljnim informacijama? Njegove novinarske predrasude
o evoluciji naterale su me da poaljem odgovor Kristini Dilbert, ured-
niku pisama u asopisu Science. To je bio pokuaj da se predstavi druga
strana prie koju je Levin izostavio.
ODGOVOR NA LANAK RODERA LEVINA OD 17. MAJA
1985. U ASOPISU SCIENCE - "DOKAZI ZA NAUKU O
STVARANJU?"
Roder Levin (1) citira Skota i Kola (2,3) da bi porekao postojanje
nedavno objavljenih dokaza za stvaranje i verovatnou cenzurisanja.
Uprkos ovim poricanjima, svo ovo troje evolucionista izostavili su raz-
matranje kritinog testa za modele evolucije i stvaranja. Ovaj test je
izveden iz mojih objavljenih dokaza koji ukazuju da polonijumovi ore-
oli u prekambrijumskim stenama potiu od prvobitnog polonijuma (4).
Na osnovu ovoga, ovi graniti moraju biti prvobitne stene iz 1. Knjige
Mojsijeve, koje su pre stvorene nego to su se kristalisale prirodnim
putem, to pretpostavljaju evolucioni geolozi. Ako su prekambrijum -
ski graniti, sa njihovim polonijumovim oreolima, zaista rukotvorina
Stvoritelja, onda je, po mom miljenju, nemogue kopirati ih. S druge
strane, ako su graniti stvarno oformljeni prirodnim putem kao to
evolucionisti pretpostavljaju, onda bi bilo mogue reprodukovati
komad granita veliine ake u modernoj naunoj laboratoriji. Prva pri-
lika koju sam imao da predstavim ovaj test naunoj zajednici bila je
1979. (5). Nije bilo odgovora na ovaj izazov, pa sam ga u svakoj prilici
ponovio (6) i usmerio panju na to koliko je jasno spor definisan:
uspeh u kopiranju granita koji sadri samo jedan oreol
218
Po potvrdio
bi evoluciono gledite da su oba ova entiteta oformljena prirodnim
procesom, i to bi opovrglo moj model stvaranja. Neuspeh ovog
eksperimenta znaio bi da je suprotna tvrdnja istinita.
Sada Skot i Koul kau (3) da je "prirodno da naunici prouavaju i
razmatraju svaku naunu injenicu ili otkrie koje izaziva postojee
naune teorije i modele. Ako bi samo jedna osnovna pretpostavka kon-
cepta stvaranja bila poduprta empirijskim dokazima iz bilo kog polja
naunog istraivanja, pobedili bi naunici koji obuhvataju dokaze, i
iskreno rade da obore ili opovrgnu preovlaujue naune teorije u
svetlu ovih novih dokaza". Zato, kada su ovi naunici suoeni sa
testom opovrgavanja u jednom od mojih radova (7), nisu uputili hitan
poziv za "pobedu naunika" koji bi "iskreno" radili na tome?
Jo prodornije pitanje jeste, zato se Levin branio utanjem po ovom
pitanju preko tri godine? Bio je prisutan na suenju u Arkanzasu kada
sam svedoio o polonijumovim oreolima kao dokazu za stvaranje, i
detaljno objasnio test opovrgavanja. Propustio je i da spomene ovaj
odluujui test za dva modela kada je pisao o suenju (8). Nameravao
sam da ovaj nekorektan propust (i druge netanosti o mom svedoen-
ju) ispravim preko opovrgavajueg pisma u asopisu Science, ali je mom
odgovoru uskraeno pravo na objavljivanje. Kao posledica toga, izgu-
bio sam svoje mesto gosta naunika u dravnoj laboratoriji, iako su
neposredno pre mog otputanja moji poslednji istraivaki napori (9)
bili sa naklonou izloeni panji senata SAD (10).
Koliko dugo e jo nauna osnova za stvaranje biti uguivana? ekao
sam 6 godina da ovi naunici objave njihove rezultate o gore opisanom
eksperimentalnom izazovu. Zato bi bezgranino ekali da opovrgnu
moje tvrenje da je to nedvosmisleni dokaz za stvaranje, osim ako su
suoeni sa nemoguim zadatkom!
Robert V. Dentri
Reference:
1. R. Lewin, Science 228, 837 (1985).
2. H. P. Cole & E. C. Scott, Phi Delta Kappan (April 1982), p. 557.
3. E. C. Scott & H. P. Cole, Quat. Rev. Biol. 60, 21 (1985).
4. R. V. Gentry, et al., Science 194, 315 (1976); Nature 252, 564 (1974);
Science 184, 62 (1974); Annual Rev. Nucl. Sci. 23, 347 (1973); Nature
244, 282 (1973); Science 173, 727 (1971); Science 160, 1228 (1968);
Nature 213, 487 (1967).
5. R. V. Gentry, EOS 60, 474 (1979).
6. R. V. Gentry, Proceedings of the 63rd Annual Meeting, Pacific Division,
AAAS 1, 38 (1984); Physics Today (December 1984), p. 92; Physics
186 187
Today (April 1984), p. 108; Physics Today (April 1983), p. 13; EOS 61,
514 (1980).
7. R. V. Gentry, Physics Today (oct 1982), p. 13.
8. R. Lewin, Science 215, 33 (1982); Ibid., p. 142 (1982).
9. R. V. Gentry, et al., Geophys. Res. Lett. 9, 1129 (1982); Science 216,
296 (1982).
10. Congressional Record - Senate 128, 4306 (1982).
Nadao sam se da e asopis Science biti otvoreniji u objavljivanju ovog
odgovora nego to je bio kod onog kojeg sam dostavio 1982. Na nes-
reu, ovo opovrgavanje Levinovog gledita na nauku o stvaranju takoe
je odbijeno sa izgovorom: "eleli bismo da tampamo vie pisama, ali
nas ogranienost prostorom spreava, pa objavljujemo samo mali deo
onoga to primimo." Bio sam radoznao da saznam da li imaju druge
razloge za odbijanje objavljivanja mojih zapaanja, pa sam telefonirao
urednicu pisama. Ona me je informisala da je odluku da se moj odgo vor
ne objavi doneo urednik asopisa Science Denijel Kolend (Daniel
Koshland). Zatim sam 22. juna 1985. pisao Dr. Kolendu, traei novu
procenu:
Potovani Dr. Kolend,
danas sam dobio odgovor od Kristine Dilbert koji ukazuje da moj
odgovor Roderu Levinu nee biti objavljen. Kao glavni razlog za
odbijanje mog odgovora navedena je ogranienost prostora.
Razgovarao sam sa g-om Dilbert o ovoj odluci i odluio da se
direktno obratim vama za objavljivanje mog odgovora. Shvatam da
moje pismo sadri neke potencijalno uznemirujue informacije o
izvetaima osoblja asopisa Science, ali su sve to istinite informacije i
nauna zajednica zasluuje da zna ta se dogaalo iza scene. Hvala vam
unapred za razmatranje ove molbe za objavljivanje mog odgovora.
Srdano,
Robert V. Dentri
Nikad nisam dobio odgovor od Kolenda u vezi ove molbe.
U maju 1985., Dr. Rasel Hemfris (Russell Humphreys) iz Sandia
nacionalne laboratorije, takoe je napisao pismo odgovarajui na
zakljuke Levinovog lanka iz pregleda Skota i Kola. I njegovo pismo je
takoe odbijeno da se objavi, i 30. juna 1985. on je zamolio Kristinu
Dilbert da to jo jednom razmotri:
Potovana g-o Dilbert,
hvala vam to ste me informisali o vaoj odluci da ne objavite moje
pismo od 28. maja. To je najuglaenije odbijanje koje sam ikad primio.
Ipak, eleo bih da vas zamolim za nekoliko detalja zbog kojih je odbi-
jeno. Znam da imate vrlo ogranien prostor, ali mora da postoje neki
razlozi zato ste prostor ispunili drugim pismima a ne mojim.
Razlog zato vam piem je zato to sumnjam da je pismo odbijeno
zato to podupire koncept stvaranja. Moja sumnja je zasnovana na in-
jenici da sam za 6 godina video u asopisu Science samo jedno pismo u
korist koncepta stvaranja. Siguran sam da ste ih primili mnogo vie, i
mojih izmeu ostalih. ak ih je i va sestrinski prekomorski asopis
Nature objavio razuman broj.
Siguran sam da uviate kako se to odnosi na predmet mog pisma koje
se tie tvrenja Rodera Levina da naunici koji zastupaju koncept
stvaranja ne dostavljaju lanke uglednim naunim asopisima. Ako
Science zaista ima skrivenu politiku uguivanja pisama zastupnika
stvaranja, onda g. Levin sigurno moe shvatiti zato naunici koji zas-
tupaju koncept stvaranja ne ulau vie napora u dostavljanju lanaka.
Bio bih vam zahvalan ako biste mi odgovorili otvoreno: da li va
asopis ima takvu politiku? Ako nema, najbolji nain kako to moete
dokazati jeste objavljivanje pisama kompetentnih ljudi koji se bave
stvaranjem.
S potovanjem,
Russell Humphreys, Ph. D.
Division 1252
Sandia National Laboratories
30. avgusta 1985. ona mu je ovako odgovorila:
Potovani Dr. Hemfris,
hvala vam za pismu od 30. juna. Istina je da radije ne objavljujemo
pisma koja podupiru koncept stvaranja. To je zato to smo odluili da
objavljujemo ono to ima sadraj sa naunom osnovom. Pisma koja
smo primili kao prigovor na studiju koju je objavio Roder Levin
sadre argumente koji su uveliko zasnovani na pretpostavkama ili su
188 189
anegdotske. Zato se oni ne smatraju materijalom prihvatljivim za
Science.
S potovanjem,
Kristina Dilbert
urednik pisama
Science (Gilbert 1985)
Zapazite izgovor koji je dat - da su negativni komentari bili "uveliko
zasnovani na pretpostavkama ili anegdotski". itaoci mogu odluiti da li
se moj odgovor od juna 1985., ranije dat u ovom poglavlju, uklapa u ovaj
opis. Zapazite takoe priznanje g-e Dilbert da Science ima politiku
diskriminacije kojom se protive objavljivanju pisama nauke o stvaranju,
koja se protivi njihovoj linoj urednikoj politici istaknutoj u svakom
izdanju, gde tvrde da ukljuuju "prezentaciju manjine ili konfliktnih
gleditnih taaka".
U saetku, prva namera mog odgovora imala je za cilj da usmeri pan-
ju naune zajednice na Levinovo neprekidno utanje o naunim dokazi-
ma za stvaranje i o testu opovrgavanja. Druga namera bila mi je da
naglasim da u sluaju mojih istraivanja nije postojala namera naune
zajednice da "sakupi dokaze i radi iskreno da bi... opovrgla... ove nove
dokaze" kao to su Skot i Kol sigurni da bi trebao biti sluaj ako bi "samo
jedna osnovna pretpostavka koncepta stvaranja ili sam koncept bio
podran empirijskim dokazom".
Odbijanjem da objavi moj odgovor, urednik asopisa Science se prak-
tino udruio sa Levinom, i odluio da podigne kameni zid oko ovog
pitanja. Moda se oseao sigurnim verujui da njegova odluka nikad nee
biti objavljena naunoj javnosti, ili ako bude, da e dobiti njihovu punu
podrku u akciji guenja razliitih miljenja koja su nepopularna. ta god
bio razlog, i urednik asopisa Science i Levin pokazali su kako uvereni
evolucionisti mogu koristiti silu establimenta da bi spreili slobodnu i
otvorenu diskusiju objavljenih dokaza za stvaranje, dokaza koji najdirek-
tnije i najjasnije opovrgavaju osnovne premise opte teorije evolucije.
Deo "Potvrde o slobodi istraivanja" razmotren u Pregledu kae "da
traganje za znanjem i razumevanjem fizikog univerzuma... treba biti
voeno pod uslovima intelektualne slobode... i da sloboda istraivanja i
objavljivanja ideja zahteva da uesnici budu slobodni da tragaju tamo gde
ih istraivanje vodi, slobodno putujui, i slobodno objavljujui svoja
otkria bez politike cenzure, i bez straha od posledica zbog nepopu-
larnosti njihovih zakljuaka". itaoc moe odluiti da li je urednik
asopisa Science sledio principe ove Potvrde.
Odgovor Dravne akademije nauka
Poslednju bitku protiv nauke o stvaranju, posle suenja u Arkanzasu,
povela je Dravna akademija nauka (NAS). Dosta diskusije o tome kako
je ova prestina nauna organizacija porekla dokaze za stvaranje dato je
u pregledu ove knjige. U ovom zakljunom poglavlju, poto itaoc sada
moe imati drugaiju perspektivu sukoba evolucija/stvaranje, ja pitam:
Da li je Dravna akademija nauka u pravu kada tvrdi da je specijalno
stvaranje nevaea hipoteza? U zakljuku svoje knjiice "Nauka i
stvaranje", nalazi se krajnja ocena Akademije o nauci o stvaranju:
"Zato je na razumljiv zakljuak da nauka o stvaranju, sa svojim
tvrenjem o poreklu ivota na natprirodan nain, nije nauka. Ona
podreuje dokaze izjavama zasnovanim na autoritetu i otkrivenju.
Njihova dokumentacija je skoro potpuno ograniena na posebne pub-
likacije koje ih podravaju. Njihove centralne hipoteze nisu podlone
promeni u svetlu novih podataka ili pokazivanja greke. tavie, kada
su dokazi za stvaranje bili podvrgnuti testovima naune metode,
pokazali su se nevaeim." (National Academy of Sciences 1984, 26)
Ovaj pasus sadri 5 optubi, od kojih svaka zasluuje poseban komen-
tar:
1) Prva reenica pokuava da sakrije propust evolucionista da potvrde
osnovna predvianja njihove teorije - spontano poreklo ivota iz neive
materije. Umesto da priznaju da ovaj propust ini nevaeom celu teori-
ju evolucije, Akademija pokuava da iskljui nauku o stvaranju sa polja
nauke time to nauka iskljuuje natprirodnu silu. Nekako je paradoksal-
no da Akademija daje prednost takvom gleditu kada je teoriji evolucije
oajniki potrebna natprirodna sila i za poreklo ivota, i za Veliki prasak.
Ove injenice uopte nisu poznate javnosti.
2) U sledeoj reenici Akademija tvrdi da je ideja natprirodnog porekla
ivota jednaka stavljanju naunih dokaza ispod otkrivenja. Zapravo, pro-
pust naunika da sintetiu ivot iz neive materije ukazuje na samo jedan
zakljuak, da ivot potie samo od Stvoritelja, kao to je ukazano u
Bibliji.
3) Tvrdei da se dokumentacija za nauku o stvaranju nalazi skoro pot-
puno na podruju posebnih publikacija koje ih podravaju, lanovi
komiteta Akademije zanemaruju naune publikacije opisane u ovoj knjizi
koja podrava stvaranje. itaoci trebaju da razumeju da Akademija ne
190 191
treba da pokazuje ignorisanje za ove publikacije. Putem mog svedoenja
na suenju stvaranju u Arkanzasu 1981., i mog izlaganja na simpozijumu
AAAS 1982., znaajan broj istaknutih evolucionista obaveten je o
zakljucima mog istraivanja.
4) Tvrenje da centralna hipoteza nauke o stvaranju ne podlee me -
njanju u svetlu novih podataka, direktno je opovrgnuta testom opovrga-
vanja koji sam predloio naunoj zajednici pre vie od 6 godina. Kao to
je ranije zabeleeno, propust evolucionista da odgovore na ovaj kritini
test vodi samo do jednog zakljuka - da osnovni princip uniformizma nije
sada, niti je ikada bio, dovoljna osnova da formiranje granita. Bez ovog
principa, evolucioni mozaik se raspada.
5) U poslednjoj reenici Akademija potvruje da su dokazi za stvara -
nje podloni naunim metodima, i da su se pokazali nevaeim. Ova izja-
va je izriita i nedvosmislena, bez ogranienja. Do sada, prema mom
znanju, kad god su moji dokazi za stvaranje bili kritiki ispitivani, oni su
uspeno izdrali ispitivanje. Ipak, prema uvenoj nepogreivosti
Akademije po pitanju naunog potenja, moramo se zapitati: Da li je
Akademija u stanju da potvrdi svoje sveobuhvatne tvrdnje? Ako je tako, trebala bi
da odmah otkrije koji objavljeni nauni izvetaj negira moje objavljene dokaze za
stvaranje.
Poreske platie, naroito oni koji dovode u pitanje evolucioni model,
zasluuju da znaju da li takav izvetaj zaista postoji. Ako on postoji,
potenje Akademije ostaje netaknuto. Ako on ne postoji, onda se tvren-
je Akademije mora oznaiti kao jedna od njenih najveih elja. Dalje, svi
evolucionisti otvorenog uma trebali bi da se zapitaju - da li je njihova
vera u evoluciju neumesna. Oni moraju shvatiti da je Stvoritelj ostavio
trilione "siunih misterija" u Zemljinim stvorenim stenama da bi
uspostavio neoboriv dokaz u inspirisani izvetaj o stvaranju.
Izazvov Dravnoj akademiji nauka
Neto pre no to sam bio na redu da govorim na "Prvoj meunarod-
noj konferenciji o stvaranju" odranom na Univerzitetu Djukens u
Pitsburgu, Pensilvanija, u avgustu 1986., poslao sam pismo Dr. Frenku
Presu (Frank Press), predsedniku Dravne akademije nauka, pozivajui
ga da doe na moje predavanje i izloi bilo kakav dokaz za koji misli da
ini moje naune podatke nevaeim. U nekoliko prilika u toku mog izla-
ganja, pitao sam da li je prisutan neki predstavnik Dravne akademije
nauka (NAS). Publika je utala. Oko mesec dana kasnije, poslao sam
kopiju pisma Dr. Presu. Opet nije bilo odgovora.
Ipak, drugi sluaoci su na konferenciji dali prigovore, to mi je pruilo
priliku da razjasnim mnoga pitanja, a naroito da su graniti Bele planine
u Nju Hempiru takoe stvorene stene. Moj doprinos i odgovor na ove
prigovore, kasnije su objavljeni u saetku radova sa konferencije (Gentry
1987a).
Tu su se zavrili moji pokuaji da izmamim odgovor od Akademije, pre
nego to je ova knjiga prvi put objavljena krajem 1986. Sledee godine je
iskrsla nova prilika da traim javni odgovor od Dr. Presa i drugih
istaknutih evolucionista, a rezultati toga bie sada razmotreni.
Javni forum Univerziteta Tenesi o nauci o stvaranju
Poetkom 1987., studentska organizacija "Drutvo za nauku o stvara -
nju" (Society for Creation Science), pozvala me je da govorim na
Univerzitetu Tenesi (UT) u Noksvilu. Moje izlaganje pod naslovom "Da
li se nauka o stvaranju treba predavati na Univerzitetu Tenesi?" objav -
ljeno je u studentskim i lokalnim novinama, Daily Beacon i Knoxville News-
Sentinel, i na lokalnoj radio i TV mrei. Nekoliko sedmica pre mog nas-
tupa, pisao sam Dr. Presu i drugim evolucionistima, pozivajui ih da
dou i izloe bilo kakav dokaz koji opovrgava moje rezultate o stvara nju.
Oko 600 osoba, predstavnika razliitih organizacija, dolo je u salu
Alumni uvee 13. aprila 1987. Ni Dr. Pres, ni neki drugi pozvani evolu-
cionisti nisu doli, ali su doli sa geolokog odseka Univerziteta Tenesi.
Njihovo prisustvo uinilo je da to vee bude za pamenje.
U svom govoru koristio sam poznati primer da ilustrujem zato su
polonijumovi oreoli u granitima jedinstven dokaz za stvaranje. aa sa
vodom stavljena je na projektor usmeren na veoma veliki ekran ispred
publike. Zatim sam podsetio publiku da se prema evolucionoj teoriji
graniti formiraju od uarene, rastopljene stene koja se lagano hladila mi -
lionima godina geolokog vremena. Da bih ilustrovao da se poloniju-
movi oreoli nikad ne bi oformili pod ovim uslovima, uporedio sam
efekat siune mrlje polonijuma u rastopljenoj steni sa AlkaSeltzer table-
tom (koja "uti" stvarajui mehurove u vodi) koju sam zatim ubacio u
au vode. Poetak penuanja uporeen je sa trenutkom kada atomi
polonijuma poinju da se raspadaju i emituju radioaktivne estice.
Objasnio sam da bi tragovi ovih estica nestali tako brzo iz "tene" stene,
kao to mehurui ove penuave tablete nestaju u vodi. Ali, ako bi voda
bila trenutno zamrznuta, mehurii bi bili sauvani. Ovi zamrznuti
mehurii su slini neizmerno velikom broju polonijumovih oreola sada
zarobljenih u granitima irom sveta. Kao to bi smrznuti mehurii bili
192 193
jasan dokaz trenutnog zamrzavanja vode, na isti nain su polonijumovi
oreoli neoboriv dokaz da su mnoge naglo "zapenuane" mrlje stvorenog
polonijuma reagovale sa morem prvobitne materije, koja je bila skoro
trenutno "zamrznuta" kao vrst granit.
Zatim sam razmatrao test opovrgavanja i odgovorio na pitanje kada je
neko iz publike prigovorio. Ja sam ga ohrabrio da doe pred mikrofon,
jer je bilo oigledno da ima burna oseanja koja eli da izrazi. Usledila je
razmena komentara koja je zabeleena na video traci, i ovde prepisana:
PROFESOR UT: Moje ime je _______, profesor sam geologije na
UT. Ko kae da se granit ne moe stvoriti u laboratoriji? To je
dokazano pre 25 godina, u stotinama publikacija, i to to vi ignoriete
ove publikacije ne znai da se to ne moe uiniti. Ja to mogu uiniti u
mojoj laboratoriji. Ljudi irom sveta to mogu.
DENTRI: Znate, veoma sam srean to ste veeras izali napred. Ja
sam apsolutno zahvalan, jer u vam dati komad granita. Koliko dugo
vam treba da to uinite?
PROF: Pri kontrolisanoj stopi hlaenja, moete ga oformiti za oko 7
dana.
DENTRI: Moemo li svi da doemo za 7 dana, da... ga vidimo? Kao
ovog?
PROF: Priblino veliine zrnca, a ne te veliine, naravno. Bio bi
mnogo manji.
DENTRI: O, ekajte malo. ta sad to znai, veliine zrnca?
PROF: To za priblino veliini zrnca je provereno, i u funkciji je stope
hlaenja, kinetike situacije, kristalizacije i rasta. I moete oformiti
krupnozrne minerale granita, moete oformiti ove mineralne sastave
sa stopom hlaenja od oko 1/2 stepena za sat kristalizacije.
DENTRI: elim da vam pokaem komad biotita, komad granita koji
sadri polonijumove oreole. Zato ih ne biste pogledali?... ta mislite
koliko bi vam bilo potrebno da napravite ovo? Jedan ovakav.
PROF: Takav? Ne znam tano od kojih se minerala sastoji, ali proce -
njujem istu priblinu stopu hlaenja. Sve sporije od 1/2 stepena na
sat, za opseg kristalizacije od priblino 200 stepeni iznad koje ovi mi -
nerali kristaliu, bilo bi dovoljno da to uini.
DENTRI: Da li bi to bilo za 7 dana?
PROF: I ljudi sa UCLA, na Cal Tech-u, u ikagu, na MIT, na
Harvardu, na... gde god odete, oni mogu da to uine. Zato ne vidim
da je to veliki problem. Frenk Pres je iz MIT-a, i tamo je, ini mi se,
govorio o tome. Ali, mislim da je pravi razlog to niste opovrgnuti u
ovome, taj to ljudi jednostavno nisu eleli da to opovrgnu... to je to
dobro opisano u literaturi.
DENTRI: Da li ste sada prvi put uli za ovaj test?
PROF: Da, tako je.
DENTRI: Shvatam. Vi mislite da za jednu sedmicu moete dobiti
ovakav komad granita u laboratoriji?
PROF: Mogu vam dati... mnogo, mnogo publikacija o...
DENTRI: Ne, ne. Ja ne govorim o publikacijama. Ja sam rekao da ste
vi veeras ustvrdili da vi to moete uiniti, je li tako?
PROF: Moja laboratorija nije odgovarajua da bih ba to uradio. Ja
radim na bazaltu, ali da, to se moe uiniti.
DENTRI: Mislim da...
PROF: Rei u vam u koju laboratoriju moete otii i uraditi to, to bi
bio Svemirski centar Donson. Oni to rade i sada.
DENTRI: Sad ste doli na temu, pa mislim da bi publiku trebalo
upozoriti da ste sa granita otili na bazalt. Oni trebaju da shvate raz-
liku... da tu postoji strano velika razlika izmeu veliine zrnca bazalta
o kojoj vi govorite, i kristala granita koji ja ovde imam... (isti komad
pokazan i ranije.)
PROF: Dozvolite da se ne sloim. Dozvolite da se strahovito ne
sloim, moe biti veliine zrnca u bazaltnoj lavi, u havajskoj lavi, to je
iste zrnaste veliine kao ovaj ovde... to se moe ohladiti, to se moe
bre oformiti. Ali, bez obzira na... ja ne govorim o bazaltu... ne znam
ta ste...
DENTRI: Spomenuli ste bazalt.
PROF: Rekao sam, da sam nedavno radio na bazaltima.
DENTRI: Pa, nemam komentara... sledee to ste sada rekli...
PROF: Dobro, u redu... sada kaem da moete stvoriti minerale
veliine zrnca, moete stvoriti sastav minerala bez ikakvih problema u
laboratoriji... kad ste opremljeni za takvu stvar. To zahteva kon-
trolisane stope hlaenja u zatvorenim kontejnerima. Vi ne moete... vi
moete dobiti neto veliine zrnca, a veliine ake - ne moemo ih
stvoriti toliko velike. Imamo probleme sa kontejnerima, pravimo ih sit-
nije. Pravimo ih po nekoliko, znate, 5-6 mm u preniku. Ne pravimo
veliine ake... zapravo, mi moemo sve da kopiramo, i to se moe
uiniti za mnogo, mnogo godina.
DENTRI: Dozvolite da vam postavim pitanje. Prema vaim sada -
njim komentarima, u...
194 195
PROF: Izvinite... eleo bio bih da vam pokaem literaturu. Rado u
razgovarati sa vama o demonstraciji, ta god hoete. Ali neu da
okoliam, da sedim ovde i doputam da izvrete stvari o bazaltima i
granitima. To je dobro utvreno u literaturi. Ja... vam to mogu dati.
(Aplauz)
Njegova bravura imala je efekat na publiku. Svi prisutni su shvatili da
su linije fronta jasno povuene, a jak aplauz posle zapaanja profesora
geologije pokazao je da ima onih koji podravaju njegov stav. Kasnije su
mi neki moji prijatelji rekli da su bili zabrinuti da je moj stav bio izgubljen
u tom trenutku. Ali, ni njima, a ni drugim prisutnim ljudima, nisu bili
poznati neobini dogaaji koji su se deavali u toku prethodnog meseca.
U sledeih nekoliko minuta uli su moju priu kako su ovi dogaaji
povezani sa dovoenjem u centar panje uveliko nezapaenih pred-
vianja u mojoj knjizi, koja se tiu svakog pokuaja da se granit sintetie.
U ovom trenutku izlaganja, vratio sam se na poetak 1987., kada mi je
pisao nepokolebljivi evolucionista iz Kanade o kursu iz geologije
"Razumevanje Zemlje" na TV Ontario. On je bio potpuno siguran da je
trea epizoda serije, "Magmatske stene", pokazala sintezu granita u labo -
ratoriji. Uskoro sam dobio kopiju gore pomenute emisije Dr. Dejvida
Pirsona (David Pearson), geologa sa Univerziteta Lorentin, Ontario, koji
je pravio TV serije sredinom 70-tih. Njegova TV je dala sledea zapaan-
ja:
"Laboratorijski eksperiment pokazuje uslove pod kojim se granit
mogao lagano ohladiti. Granit u obliku praka zapeaen je u kapsuli i
zagrevan na 800
o
C pri pritisku od 7,75 tona po kvadratnom cen-
timetru, a zatim mu je dozvoljeno da se hladi, pokazujui veliku
slinost pravom granitu. Uslovi sa takvom temperaturom i pritiskom
mogli bi biti oni pod kojim se granit kristalie u prirodi."
Odmah sam traio uzorak iz tog eksperimenta. Nazvao sam Dr.
Pirsona radi pomoi, da bih otkrio ta on smatra pod velikom slinou.
Nije bio u stanju da pomogne, jer nije ak ni uestvovao u originalnom
eksperimentu. Ukazao je da je ovaj deo video trake iseak iz filma o jed-
noj staroj Enciklopediji Britaniki, koji je bio napravljen sredinom 60-tih.
Kada sam ga zvao u martu 1987., film vie nije bio dostupan.
Sledeih nekoliko sedmica lutao sam po lavirintu Amerike, da bi na
kraju naao jednog naunika ukljuenog u eksperimente Britanike. Isprva
je ukazao da su svi uzorci tog, deceniju starog eksperimenta, odavno
uniteni. Meutim, moji uporni telefonski pozivi uinili su da se seti da
je jedan uzorak ipak mogao ostati zapakovan negde u drugom delu
drave. Okolnosti su ukazivale da ak nije ni poeo da trai uzorak koji
je u pitanju do samo nekoliko dana pre mog izlaganja na UT. Uprkos
odreenih neobinosti, jedan jedini uzorak ove vrste naen je uvee 11.
aprila 1987. i poslat meni avionom iste noi.
Ako su evolucionisti bili u pravu, taj uzorak stene trebao bi biti komad
granita. Ali, ja sam ve predvideo (10. poglavlje, "Imitacija granita")
razliite rezultate, uporeujui ta se dogaa kada se granit duboko u
zemlji rastopi. Tako stvorena granitska magma moe se izdii do
povrine i brzo ohladiti u staklastu stenu, ili se moe lagano hladiti ispod
zemlje, i eventualno postati riolit, sitnozrna stena. Riolit je potpuno dru-
gaiji od krupnozrnog granita. Tako da sam jo ranije rezonovao: ako
lagano hlaenje otopljenog granita unutar Zemlje ne rezultuje formira -
njem granita, a tu je po evolucionoj teoriji granit trebao da se oformi, to
se nee dogoditi ni u modernoj laboratoriji. To je bilo moje predvianje.
Kada je paket stigao u nedelju ujutro, znao sam da je dolo vreme da se
ovo testira. Otvorio sam kutiju, ispitao uzorak, i nestrpljivo ekao da ga
pokaem sledee veeri.
Sada je doao taj trenutak. Prvo sam publici objasnio prethodni sce-
nario, a onda na ekranu pokazao fotografiju komada riolita i uzorak stene
koji sam dobio prethodnog dana. Struktura i boja stene iz laboratorijskog
eksperimenta pokazali su nepogreivu slinost sa riolitom. Publika je
jasno mogla videti da granit kada se rastopi, a zatim lagano hladi u
uslovima moderne laboratorije, stvara se fino zrnasta stena skoro iden-
tina riolitu. Sitnozrna stena rezultuje iz sporog hlaenja rastopljenog
granita duboko u Zemlji. Ni u jednom sluaju procesom kristalizacije
nije reprodukovana originalna granitna stena kao to je to pretpostav -
ljeno u teoriji evolucije. Moje predvianje se potvrdilo, dok se osnovno
tvrenje evolucije pokazalo pogrenim. Kao nikad pre polonijumovi
oreoli u granitima pokazivali su neizbrisiv potpis stvaranja, otiske prstiju
Stvoritelja koji identifikuju granite kao prvobitne stvorene stene iz 1.
Knjige Mojsijeve. Publika je bila tiha kada sam dao zavrnu primedbu
profesoru geologije:
DENTRI: Onda, dau jednu sugestiju. Ako ikada zaista doe dan
kada ete uspeti da uradite ono to ste veeras tvrdili da moete, dau
vam moj broj telefona. Moete odmah zvati i mene, i WTVK-TV, i
WBIR-TV (ogranke NBC i CBS u Noksvilu). Neka to bude gradski
dogaaj, ili javni dravni dogaaj, ta god elite, i javno izloite dokaz
za koji ste veeras rekli da ste strunjak.
196 197
Dogaaji te veeri dali su publici novi uvid u prirodu evolucione
nauke. Profesor geologije sa UT nikad me nije zvao po pitanju sinteze
granita. Ja sam kasnije zvao njega, ali je odbio da diskutuje po ovom
pitanju. Tada sam pisao predsedniku geolokog odseka UT u vezi toga,
ali nisam dobio odgovor.
Iako Dr. Pres nije prisustvovao, poslao je pismo koje sam proitao
pred forumom UT. Nije rekao nita da bi opovrgao dokaze za stvaranje
Po oreola, nego je umesto toga pokuao da ih svede na minimum, koris-
tei istu strategiju kao i ACLU na suenju u Arkanzasu. Tamo su oni
nazvani "vrlo siunom misterijom". Presovo pismo govori o njima kao
"jednom malom pojedinanom podatku", ime ignorie ogroman broj
neobjanjenih Po oreola u prvobitnim granitima Zemlje. A ta sa evolu-
cionistom koji je tvrdio da je sinteza granita viena na TV-u? Pre foru-
ma na UT, pisao je takoe da su neki geolozi i ostali nali neke probleme
u mom radu. Zato sam ga pozvao da doe na forum da bi njegovi
prigovori bili javno ispitani. Ali, kao i drugi pozvani evolucionisti, kao
to su Karl Segan i Stefan J. Guld (Stephen J. Gould), nije se pojavio.
Forum na UT razjasnio je Amerikoj humanistikoj asocijaciji (AHA)
da rastui sukob koji se tie dokaza za stvaranje iz Po oreola naglo rui
same osnove ateizma. Kako AHA moe objasniti dokaze, koji su preko
dve decenije ostali neopovrgnuti u vodeim naunim asopisima, gde su
i bili objavljeni? Njihova jedina odbrana bila je da tampaju gledita
evolucionista koji nisu doli na forum UT, u svom asopisu
Creation/Evolution (XII, 8, no. 1, 13, 1988). Ovaj lanak 1) ignorie rezul-
tate UT foruma koji je pokazao da je tvrenje o sintezi granita na TV
lano, 2) predstavlja da se graniti i Po oreoli mogu oformiti prirodnim
putem, bez ikakve podrke laboratorijskih dokaza, i 3) govori o oblasti
blizu Benkrofta, Ontario, o mestu sa kog sam izvetavao o Po oreolima
u liskunu, kao objanjivim jedino evolucionim procesima. Da bi potvr-
dio ove rezultate, lanak prvo citira geologe da bi ustanovio navodnu
istoriju oblasti Benkroft, a zatim zakljuuje da su stene Benkrofta tano
formirane na nain kao to ovi geolozi ukazuju. Tipian primer krunog
zakljuivanja.
Ipak, onima kojima nije poznata geoloka terminologija, ovakvo
rezonovanje verovatno moe izgledati povrno ako su citati izabrani da
se blisko prepliu injenini mineroloki opisi stena, sa evolucionim
teorijama njihovog porekla. Ova meavina injenica i pretpostavki lako
moe ostaviti utisak da je pretpostavljeno evoluciono poreklo stena
nauno verodostojno kao i mineroloki opisi. Na nesreu, ova kombi-
nacija naunih injenica i evolucione teorije stvara varljivi lavirint koji
nastavlja da zbunjuje geologe i druge koji su zainteresovani za moje
poglede, kao to je pokazano u ova dva citata iz lanka C/E:
"Poto Dentrijev Bog moe sve da uini, on zakljuuje da je Bog stvo-
rio regione koji imaju osobine, vezano za starost i aktivnost, koje
pokazuju da je On oblikovao stvorene stene da izgledaju celom svetu
kao nedavna intruzija, ime se podsmeva hiljadama geologa... (C/E,
str. 30)
Ne smemo Dentriju ostati duni. Nita u geologiji ne objanjava u
potpunosti navodnu pojavu polonijumovih oreola koje je opisao
Dentri. Oni ostaju manja misterija na polju fizike. Ali, to ne znai da
je objanjenje nemogue, niti da je vreme da se baci pekir i prizove
bog velikih perioda." (C/E, str. 31)
Sigurno je da Tvorac ne moe biti odgovoran za prevarene geologe
koji misle da su trenutno stvorene stene formirane u toku dugih perioda.
Geolozi bi trebali da potrae u svom pretpostavljenom uniformizmu
razlog za svoju konfuznost po pitanju porekla i starosti stvorenih stena.
ta vie, ne postoji nita "navodno" u pojavi Po oreola u granitima, i s
njima povezanim stenama. Njihovo postojanje je van svake sumnje, i
eksperimentalno je potvreno u objavljenim naunim izvetajima u toku
vie od 20 godina. Ali, zato je Stvoritelj ostavio nedvosmislene dokaze
da oni potiu od prvobitnog polonijuma? Zato je razbacao ove oreole
po tipu stena za koje je buotina od oko 12.000 m na poluostrvu Kola
otkrila da su osnovne stene kontinenata?
Smatram da je Bog stvorio prvobitne Po oreole da bi privukao panju
naunika, naroito fiziara i geologa, da mogu razumeti ovaj udesan
zapis trenutnog stvaranja ugraviran unutar ovih stena, koje su u Bibliji
opisane kao "osnove Zemlje". Takvo uklapanje nauke i Biblije podupire
tanost cele Biblije, nasuprot brojnim suprotnostima koje Po oreoli
predstavljaju za evolucioni okvir. Oni koji ignoriu ove suprotnosti, bez
sumnje e nastaviti da gree pri ispitivanju mojih objavljenih dokaza za
stvaranje i mladu Zemlju, kao to je oigledno u dva pisma poslata jed-
nom arheolokom asopisu. Moj odgovor pokazuje zato su Pb (olovo)
i He (helijum) zadrani duboko u granitima, to daje jak nauni dokaz
koji se poklapa sa priblinom starou Zemlje od oko 6.000 godina. Ovaj
dokaz za starost Zemlje je ono to su Po oreoli za njeno stvaranje.
198 199
Neprekidna cenzura nauke
Godine 1989., dva geologa su izvestila o tri gigantska oreola u kvarcu
(Science 246, 107 (1989)), i s druge strane, ukazali da Po oreoli u liskunu
rezultuju od U/Th beta raspada umesto od Po alfa raspada. Poto podaci
iz mojih izvetaja u asopisu Science iz 1968., 1971., i 1974. opovrgavaju
ovu ideju, a poto Science tradicionalno daje naunicima priliku da isprave
greke u tampi u vezi sa njihovim radom, poslao sam pismo kao
ispravku. Ali, urednici asopisa Science odluili su da spree svoje itaoce
da saznaju da su dokazi Po oreola za stvaranje jo uvek verodostojni.
Poto je moje prvo pismo-ispravka bilo odbijeno, poslao sam im
prepravljen odgovor, ali je i on odbijen.
Potvrivanje namere asopisa Science da cenzurie zakljuke o ovim
dokazima, dolo je u srdanom pismu jednog od geologa koji su pot-
pisali ovaj izvetaj. Ovo pismo sadri dve vane injenice: 1) tvrdi da je
njihova ideja porekla Po oreola od beta zraenja bila data bez stvarnog
dobijanja samih Po oreola, i 2) tvrdi da je Science direktno traio da, pre
nego to e njihov izvetaj bude objavljen, ne propuste da se osvrnu na
"trenutno stvaranje" kao mogue objanjenje za Po oreole.
Takoe, Brent Delrimplova nedavna knjiga "Starost Zemlje" (Stanford
University Press, 1991), za koju priznaje da je pokrenuta sukobom sa
naukom o stvaranju, potpuno izostavlja bilo kakvu diskusiju o mojim
naunim izvetajima koji podravaju stvaranje i mladu Zemlju. Razlog
dat u njegovom uvodu je taj to se bavio "naunim" argumentima za
malu starost Zemlje na drugom mestu. On je zapravo utao o mojim
dokazima za mladu Zemlju, a njegovi argumenti protiv "male misterije
stvaranja" bili su opovrgnuti 1984. i 1986. Da li su akcije asopisa Science
i utanje Delrimpla dosledne kriterijumu Dr. Presa da "razmotri sve
dokaze" koji se odnose na Zemljino poreklo i starost?
Da li urednici asopisa Science zapaaju "malu misteriju stvaranja" kao
Ahilovu petu evolucije? Da li su najvii ameriki nauni ealoni odluili
da ocrne ovu "malu misteriju", dok u isto vreme predstavljaju medijima
ideju da evolucionisti "sakupljaju" svaki podatak koji dovodi u pitanje
njihovu teoriju? Ali, ta e se dogoditi ako mediji odlue da ispitaju
zloupotrebu sile u ovoj operaciji ocrnjivanja? Da li e to razjasniti publi-
ci ta "mala misterija stvaranja" otkriva o naim korenima? Mnogi
odgovori bi mogli biti dati u narednim godinama.
U svakom sluaju, moja namera nije da bacam kletve na one koji nas-
tavljaju da prihvataju evolucioni model porekla. Traganje za runim
radom stvaranja, koje sam nastojao da vrim, doao je kraju.
Veliki dizajn
U Pregledu knjige ukazao sam da bi na kraju knjige itaoc trebao da
ima dovoljno informacija da odlui da li nauni dokazi favorizuju evolu-
ciju ili stvaranje. Predstavio sam nove dokaze za stvaranje i dao reakcije
istaknutih naunih organizacija na ove dokaze, i vladinih i privatnih, kao
i predstavnika tampe. Veina naune zajednice nije prihvatila ak ni
mogunost da se ovi dokazi mogu uklopiti u koncept porekla zasnovanom
na stvaranju. Istorijska razmatranja daju osnovu za ovo pitanje.
Na poetku 19. veka, princip uniformizma i iz njega izvedeni geoloki
uniformizam, prihvaeni su kao osnova za rekonstrukciju istorije nae
planete i Sunevog sistema. Objavljivanjem Darvinovog Porekla Vrsta
1859., inilo se da je pronaena karika koja spaja geologiju i biologiju.
Biolozi i geolozi uniformisti slau se da je jedan faktor - ogroman raspon
vremena - bio apsolutno osnovni uslov za evoluciju. Nije moglo biti dru-
gaije. Dogaajima koje je Stvoritelj mogao da dovri u trenucima ili da -
nima, potrebni su eoni vremena ako se objanjavaju na osnovu prirod-
nih procesa koje danas posmatramo. Dogaaj stvaranja bio je jedan od
onih posebnih perioda kada je uniformnost fizikih zakona bila potisnu-
ta. Isto tako, moralni pad oveka i globalni Potop obeleili su druge
posebne periode, karakteristine po udesnim intervencijama Tvorca.
Sa izuzetkom Velikog praska, teorija evolucije iskljuuje svako odstu-
panje od premise kompletne uniformnosti osnovnih zakona svemira u
toku beskrajnog vremena - prolosti, sadanjosti i budunosti. Ovo
gledite je bilo sve vie prihvatano od uticajnih obrazovanih ljudi u
svakoj sledeoj generaciji. Danas, veina u drutvu prihvata da je evolu-
cija istinita, ali ne zbog znanja dobijenog nepristrasnim prouavanjem,
200 201
Epilog
nego zbog knjiga koje evoluciju slikaju kao jedino nauno verovatno
objanjenje istorije Zemlje.
Izazov principu uniformizma koji sam predstavio u ovoj knjizi, ukljuuje
dokaze za trenutno stvaranje i malu starost Zemlje. Tako je osnovni vre-
menski element potreban za geoloku evoluciju Zemlje, kao i za bioloku
evoluciju ivota nestao, pa je ceo evolucioni scenario uniten.
Ovi zakljuci zbunili su mnoge naunike koji su decenijama bili uslov -
ljavani da prihvate dokaze za evoluciju zasnovane na principu uniformizma.
Oni misle da bi naputanje ove omiljene pretpostavke bilo vraanje
unazad, u vreme srednjeg veka, kada su sujeverja i tradicije uobliavali
naune teorije. Da bi izbegli ove ekstreme, odluili su da svoje miljenje
okrenu za 180
o
, i zakljuili da su sve religijske osnove nenaune.
Zapravo, njihovi zakljuci su zasnovani na pogrenim premisama.
Umesto iskljuivanja svih religijskih koncepata iz nauke, oni su samo
pomogli uspostavljanju novog poretka, suprotnog biblijskim osnovama.
Ovaj novi poredak - evolucionizam - rairen je u zapadnom svetu u
obliku teistike evolucije. Pod maskom nauke, prihvaen je od akadem-
skih institucija irom civilizovanih drutava.
U pogledu ovih istorijskih uticaja unutar akademije, nekoliko naunika
je shvatilo da biblijski zapis daje irok, sve prostraniji okvir istorije
Zemlje, sposoban da obuhvati skoro neogranienu raznolikost geolok-
ih podataka. Otkrio sam da "argumenti" i/ili "problemi" izloeni protiv
biblijskog okvira kao modela istorije Zemlje, na kraju predstavljaju one
iji rezultati su silom nametnuti, iako su nepotvreni. Kao to je ranije
spomenuto, neslobodno i nesavesno prihvatanje principa uniformizma je
najtemeljniji primer takvog nametanja. Nema tekoa u povezivanju
geoloke istorije Zemlje sa biblijskim izvetajem, kada se jednom shvati
da taj princip ne vlada niti ograniava Stvoritelja.
Ali oni koji prihvataju uniformistike koncepte, kao to je irom sveta
rasprostranjeni geoloki stub i njegov "pratilac" - radiometrijsko datira -
nje - ne mogu nikad oekivati da e nai tu vezu. Oni koji imaju takva
gledita esto insistiraju na tome da su nali dokaze suprotne biblijskom
izvetaju, a da u isto vreme svi oni ne spominju da je njihov dokaz zas-
novan na uniformistikim pretpostavkama. Zato su u njihovim posled-
njim analizama samo potvrdili da biblijski zapis stvaranja i Potopa ne
moe biti usklaen sa uniformistikim geolokim okvirom. Moda se na
njih mogu primeniti inspirisane rei koje su izgovorene Jovu: "Gde si ti
bio kad ja osnivah Zemlju? Kai, ako si razuman." (Jov 38,4)
Oigledno, mnogi naunici su eljni da prilagode Boga nauci, mislei
da se Njegove aktivnosti mogu uklopiti u njihov evolucioni okvir. Ipak,
kada se otkrije nedvosmisleni nauni dokaz koji se ne moe uklopiti u
evoluciju, i moe se pripisati samo Bojoj stvaralakoj sili, postoje
razliite reakcije u naunom establimentu. I tako imamo nauku o
stvaranju, za koju Dravna akademija nauka kae da je nauno nevaea,
koja nee nai mesto u naunim krugovima ni na jedom nivou.
Akademija ima pravo na svoje miljenje, ali ova knjiga je pokazala da
kada se Akademija suoila sa mogunou da dokae svoja tvrenja o
stvaranju na Prvoj meunaronoj konferenciji o stvaranju i na forumu
UT, ona nije odgovorila na izazov, to samo po sebi jasno govori. Nita
ne moe efektivnije da demaskira netana tvrenja Akademije o stvara -
nju, nego to je odbrana utanjem u ovim prilikama. I nita ne moe jas-
nije da istakne njihov kontradiktoran stav od "Potvrde o slobodi istrai-
vanja i objavljivanja". S jedne strane, Akademija koristi Potvrdu da brani
akademske i civilne slobode stranih disidenata. S druge strane, ona daje
ekskluzivno pravo za predavanje evolucije u javnim kolama ne protivei
se, to definitivno pokazuje Lejnovo pismo (7. poglavlje), praksi progan-
janja amerikih "disidenata", naunika koji su imali hrabrosti da se bore
za svoja religijska ubeenja.
Akademija i drugi protivnici nauke o stvaranju trebali su odavno da
shvate da za neke ljude uenje evolucije predstavlja moralno pitanje.
Filozofija evolucije direktno se suproti ubeenju da doslovnih 6 dana
stvaranja datih u 1. Knjizi Mojsijevoj, koji su ponovo potvreni u etvr-
toj, od Deset Zapovesti, predstavljaju taan opis istorije Zemlje.
Ponavljam, knjiga je pokazala da postojei verodostojni naui dokazi
podravaju biblijski model stvaranja. Da bi se eliminisala sadanja politi-
ka diskriminacije u uionici prema studentima koji se suprotstavljaju
evoluciji, zato ne dopustiti da u svim javnim kolama i dravnim uni-
verzitetima studenti mogu da biraju da li e izuavati koncept stvaranja
ili evolucioni model porekla na naunim kursevima?
Po mom miljenju, ni evolucioniste ni zastupnike stvaranja ne treba
prisiljavati da ue predmet koji naruava njihovu savest. Napokon, slo-
boda izbora, dok god na izbor ne kri suprotna prava drugih, je osnova
naeg politikog ureenja. Ako ne obezbedimo slobodu uenicima u
javnim kolama po ovom kritinom pitanju, mi otvaramo vrata prinude,
nepogreivo obeleje totalitarnih vlada, koja e napredovati u svim
delovima drutva. Na meti je religijska i akademska sloboda svih ljudi.
Da li e nauno obrazovanje zabraniti uenje odreenih dokaza samo
202 203
zbog filizofskih ideja? Nauka je znanje dobijeno traganjem za istinom, i
moe se ilustrovati "Parabolom o Velikom Dizajnu":
"Nekada davno, majstor umetnik zamislio je sliku kojom je eleo da
ilustruje Veliki Dizajn prirode. Mnogo vremena i napora je uloio da
bi zavrio ovaj ogroman zadatak. Na alost, pre nego to ga je izloio,
dogodila se nesrea, i slika se polomila kao ogledalo u bezbroj
komadia i rasula irom Zemlje. Kasnije su filozofi postali zaintereso-
vani da rekonstruiu Veliki Dizajn. Mnogima je bio poznat drevni
nacrt koji je ostavio umetnik, ali su mnogi doveli u pitanje autentinost
nacrta, izabirui da umesto njega konstruiu svoju verziju, zasnovanu
na komadiima naenim na Zemlji. Posle mnogo godina, mudraci i
filozofi su se usaglasili da su razvili osnovni okvir skeleta Velikog
Dizajna, iako su postojali veliki nedostaci u centru, i mnogi komadi
nisu mogli da se uklope u celinu Velikog Dizajna. Ipak, oni su objavlji-
vali da je ovaj okvir skeleta apsolutna istina, da bi na kraju vlada i svi
univerziteti dali potrebne finansije neophodne za njihov rad. Jo uvek
je ostalo nekoliko ljudi koji su verovali da je drevni nacrt bio verni oti-
sak stvarnog Dizajna koji je koristio majstor umetnik. Paljivo su izneli
da se svi sakupljeni komadii takoe uklapaju u ovaj drevni nacrt. I to
je jo vanije, milioni nedavno otkrivenih siunih komadia, koji se
nisu uklapali u okvir skeleta, savreno su se uklapali u drevni nacrt.
Neki su bili ubeeni da bi trebali da preusmere svoje prouavanje i da
koriste drevni nacrt kao model za Veliki Dizajn, ali ih velika veina nije
nikad prihvatila kao verodostojne. Jednog dana e istina svima biti
oigledna, jer je majstor umetnik obeao da e se vratiti da obnovi
velianstveni Veliki Dizajn u njegovoj originalnoj lepoti."
Do tog dana, za koji verujem da je blizu, Mala misterija stvaranja stajae
kao Gibraltarska stena nasuprot plime evolucije. Pre oko 6.000 godina,
Vladar Univerzuma ugravirao je nesumnjivi zapis stvaranja u stvorenim
stenama iz 1. Knjige Mojsijeve, upravo kao to ih je kasnije napisao u
Deset Zapovesti na kamenim ploama na planini Sinaj, ukljuujui i ove
rei:
"Jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more, i to je god u njima..." (2.
Knjiga Mojsijeva 20,8-11)
Jednim udarcem, Majstor Umetnik neopozivo je povezao zapis
stvaranja iz 1. Knjige Mojsijeve sa Moralnim Zakonom u Njegovom
Velikom Dizajnu.
204 205
Ager, D. 1981. The Nature of the Stratigraphical Record. New York: Wiley.
Aller, L. H. and McLaughlin, D. B. 1965. Steller Structure. Chicago: University of Chicago Press.
American Association for the Advancement of Science 1982. AAAS Resolution on Creation
Science. Science 215, 1072.
American Geological Institute 1981. "AGI Statement on Organic Evolution." AGI News
Release, November 5.
Battson, A. 1982. Videotape, Confrontation: Creation/Evolution, Part IV. Santa Barbara, CA:
UCSB Television Services.
Breger, I. A. 1974. "Formation of Uranium Ore Deposits." Proceedings of a Simposium, Athens,
May 6-10, p. 99. Vienna: International Atomic Energy Agency.
Clark, S. 1982. Letter to D. Bumpers, U. S. Senate, not dated. Little Rock: State of Arkansas,
Office of the Attorney General.
Cochran, T. 1982. Senate Proceedings Congressional Record 128, S4307.
Cole, H. P., and Scott, E. C. 1982. "Creation-Science and Scientific Research." Phi Delta
Kappan, April, 557.
Dalrymple, G. B. 1982. "Radiometric Dating and the Age of the Earth; A Reply to Scientific
Creationism." Talk presented at the AAAS Pacific Division meeting, June 22-23.
Dalrymple, G. B. 1984. "How Old Is the Earth? A Reply to Scientific Creationism." Proceedings
of the 63rd Annual Meeting of the Pacific Division, American Association for the Advancement of
Science 1, 66.
Dalrymple, G. B. 1985. Letter to K. H. Wirth dated March 26, 1985. Creation/Evolution
Newsletter 5, 12.
Damon, P. E. 1979. "Time: Measured Responses." EOS Transactions of the American Geophysical
Union 60, 474.
Davies, P. 1981. The Edge of Infinity. New York: Simon & Shuster.
de Camp, S. 1968. The Great Monkey Trial. New York: Doubleday.
Dutch, S. 1983. Letters. Physics Today 36, No. 4, 11.
Earth Science Associates 1987. Videotape, Should Creation Science Be Taught at UT? (To order
send $20.00 for each tape to ESA, Box 12067, Knoxville, TN 37912-0067.)
Eichelberger, J. D. et. al. 1985. "Research Drilling at Inyo Domes, California; 1984 results."
EOS Transactions of the American Geophysical Union 66, 186.
Feather, N. 1978. "The Unsolved Problem of the Po-haloes in Precambrian Biotite and Other
Old Minerals." Communications to the Royal Society of Edinburgh, No. 11, 147.
Fezer, K. S. 1985. "Gentrys Pleochroic Halos." Creation/Evolution Newsletter 5, 12.
Frazier, K. 1978. "Superheavy Elements." Science News 113, 236.
Fremlin, J. H. 1975. "Spectacle Haloes." Nature 258, 269.
Geisler, N. L. 1982. The Creator and the Courtroom. Milford, MI: Mott Media.
Gentry, R. V. 1966a. "Abnormaly Long Alpha-Particle Tracks in Biotite (Mica)." Applied Phisics
Letters 8, 65.
Gentry, R. V. 1966b. "Alpha Radioactivity of Unknown Origin and the Discovery of a New
Pleochroic Halo." Earth and Planetary Science Letters 1, 453.
Gentry, R. V. 1966c. "Anti-Matter Content of the Tunguska Meteor." Nature 211, 1071.
Gentry, R. V. 1967. "Extinct Radioactivity and the Discovery of a New Pleochroic Halo."
Nature 213, 487.
Gentry, R. V. 1968. "Fossil Alpha-Recoil Analysis of Certain Variant Radioactive Halos."
Science 160, 1228.
Gentry, R. V. 1970. "Giant Radioactive Halos: Indicators of Unknown Alpha-Radioactivity?"
Science 169, 670.
Gentry, R. V. 1971a. "Radioactive Halos and the Lunar Environment." Proceedings of the Second
Lunar Science Conference 1, 167. Cambridge: MIT Press.
Gentry, R. V. 1971b. "Radiohalos: Some Unique Pb Isotope Ratios and Unknown Alpha
Radioactivity." Science 173, 727.
Gentry, R. V. 1973. "Radioactive Halos." Annual Review of Nuclear Science 23, 347.
Gentry, R. V. 1974. "Radiohalos in Radiochronological and Cosmological Perspective." Science
184, 62.
Gentry, R. V. 1975. Response to J. H. Fremlins Comments on "Spectacle Haloes." Nature 258,
269.
Gentry, R. V. 1978a. "Are Any Unusual Radiohalos Evidence for SHE?" International Symposium
on Superheavy Elements, Lubbock, Texas. New York: Pergamon Press.
Gentry, R. V. 1978b. "Implications on Unknown Radioactivity of Giant and Dwarf Haloes in
Scandinavian Rocks." Nature 274, 457.
Gentry, R. V. 1979. "Time: Measured Responses." EOS Transactions of the American Gephysical
Union 60, 474.
Gentry, R. V. 1980. "Polonium Halos." EOS Transactions of the American Geophysical Union 61,
514.
Gentry, R. V. 1982. Letters. Physics Today 35, No. 10, 13.
Gentry, R. V. 1983a. Letters. Physics Today 36, No. 4, 3.
Gentry, R. V. 1983b. Letters. Physics Today 36, No. 11, 124.
Gentry, R. V. 1984a. "Radioactive Halos in Radiochronological and Cosmological
Perspective." Proceedings of the 63rd Annual Meeting of the Pacific Division. American Association
for the Advancement of Science 1, 38.
Gentry, R. V. 1984b. "Lead Retention in Zircons" (Technical Comment). Science 223, 835.
Gentry, R. V. 1984c. Letters. Physics Today 37, No. 4, 108.
Gentry, R. V. 1984d. Letters. Physics Today 37, No. 12, 92.
Gentry, R. V. 1986. "Gentry Responds to Dalrymples Letter to Kevin Wirth." See Appendix
Contents of this book.
Gentry, R. V. 1987a. "Radioactive Halos: Implications for Creation." Proceedings of the First
International Conference on Creationism Vol. II, 89.
Gentry, R. V. 1987b. Letter to F. Press, President, National Academy of Sciences, dated March
24, 1987.
Gentry, R. V. 1987c. Letter to K. R. Walker, Head, Dept. of Geological Sciences, University
og Tennessee, dated July 7, 1987.
Gentry, R. V. 1973. "Ion Microprobe Confirmation of Pb Isotope Ratios and Search for
Isomer Precursors in Polonium Radiohalos." Nature 244, 282.
206 207
Literatura
Gentry, R. V. et al. 1974. "Spectacle Array of
210
Po Halo Radiocenters in Biotite: A Nuclear
Geophysical Enigma." Nature 252, 564.
Gentry, R. V. et al. 1976a. "Radiohalos and Coalified Wood: New Evidence Relating to the
Time of Uranium Introduction and Coalification." Science 194, 315.
Gentry, R. V. 1976b. "Evidence for Primordial Superheavy Elements." Physical Review Letters
37, 11.
Gentry, R. V. et al. 1982a. "Differential Lead Retention in Zircons: Implications for Nuclear
Waste Containment." Science 216, 296.
Gentry, R. V. 1982b. "Differential Helium Retention in Zircons: Implications for Nuclear
Waste Containment." Geophysical Research Letters 9, 1129.
Gilbert, C. 1982. Letter to R. V. Gentry dated March 9, 1982. Washington, D. C.: Science.
Gilbert, C. 1985. Letter to D. R. Humphreys dated August 30, 1985. Washington, D. C.: Science.
Hammond, A. and Margulis, L. 1981. "Farewell to Newton, Einstein, Darwin..." Science 81 2,
No. 10, 55.
Harwit, M. 1986. Book Review. Science 231, 1201.
Hashemi-Hezhad, S. R. et al. 1979. "Polonium Haloes in Mica." Nature 278, 333.
Heffelfinger, W. S. 1982. Letter to U. S. Senator J. Sasser dated June 14, 1982. Washington D.
C.: Department of Energy.
Howe, R. A. 1982. House of Representatives Proceedings. Congressional Record 128, H1653.
Hower, J. 1977. Letter to R. V. Gentry dated July 11, 1977. Washington, D. C.: National
Science Foundation.
Jedwab, J. 1966. "Significance and Use of Optical Phenomena in Uraniferous Caustobioliths."
Coal Science (Editor, P. Given). Washington, D. C.: American Chemical Society.
Johnson, F. S. 1982. Letter to R. S. Walker, House of Representatives, dated June 17, 1982.
Washington, D. C.: American Science Foundation.
Johnson, F. S. 1983. Letter to R. J. Lagomarsino, House of Representatives, dated February
14, 1983. Washington, D. C.: National Science Foundation.
Joly, J. 1923. Proceedings of th Royal Society, London, Series A 102, 682.
Kazmann, R. G. 1978. "Its About Time: 4,5 Billion Years." Geotimes 23, 18.
Kazmann, R. G. 1979. "Time: In Full Measure." EOS Transactions of the American Gephysical
Union 60, 21.
Kitcher, P. 1982. Abusing Science. Cambridge: The MIT Press.
Lane, J. W. 1982. Letters. Physics Today 35, No. 10, 15.
La Grone, J. 1984. Letter to J. H. Quillen dated September 4, 1984. Oak Ridge: Department
of Energy.
Larsen, J. 1985. "From Lignin to Coal in a Year." Nature 314, 316.
Lewin, R. 1981. "A Response to Creationism Evolves." Science 214, 635.
Lewin, R. 1982a. "Creationism on the Defensive in Arcansas." Science 215, 33.
Lewin, R. 1982b. "Where Is the Science in Creation Science?" Science 215, 142.
Lewin, R. 1982c. "Recent Advances in Our Understanding of the Mechanisms of Evolution."
Bulletin American Physical Society 27, 464.
Lewin, R. 1982d. Thread of Life, The Smithsonian Looks at Evolution. Washington, D. C.:
Smithsonian Books.
Lewin, R. 1985. "Evidence for Scientific Creationism?" Science 228, 837.
Meier, H., and Hecker, W. 1976. "Radioactive Halos as Possible Indicators of Geochemical
Processes in Magmatites." Geochemical Journal 10, 185.
Melnick, J. 1981. "Polonium Radiohalos & the Case of Dr. Robert Gentry." Christian Citizen
(August 1981) 5; Reprint as "The Case of the Polonium Radiohalos," in Origins Research 5,
No. 1 (1982).
Menton, D. N. 1985. "Inherit the Wind: A Hollywood History of the Scopes Trial." Bible-
Science Newsletter 23, No. 1.
Merkel, P. 1981. Audio Tape of Robert V. Gentrys Testimony. McLean vs. Arkansas State
Board of Education. Little Rock: Official Court Reporter, U. S. District Court.
Moazed, C. et al. 1973. "Polonium Radiohalos: an Alternate Interpretation." Science 180, 1272.
National Academy of Sciences 1984. Science and Creationism. Washington, D. C.: National
Academy Press.
Osmon, P. 1986. Commentary on "Gentrys Pleochroic Halos." Creation/Evolution Newsletter 6,
17.
Overton, W. 1982. Memorandum Opinion. Little Rock: U. S. District Court.
Press, F. 1987. Letter to R. V. Gentry dated April 6, 1987. Washington, D. C.: National
Academy of Sciences.
Raloff, J. 1982a. "They Call It Creation Science." Science News 121, 44.
Raloff, J. 1982b. "Radwaste Solutions Pivot on Politics." Science News 121, 296.
Roth, A. 1984. "Is Creation Scientific?" Origins 11, 64.
Sasser, J. 1982a. Letter to W. S. Heffelfinger, Department of Energy, dated May 18, 1982.
Washington, D. C.: U. S. Senate.
Sasser, J. 1982b. Letter to R. V. Gentry dated June 16, 1982. Washington, D. C.: U. S. Senate.
Science News editorial 1981. "Evolution at the AAAS." Science News 119, 19.
Scopes, J. T., and Presley, J. 1967. Center of the Storm. New York: Holt, Rinehart and Winston.
Scott, E. C., and Cole, H. P. 1985. "The Elusive Scientific Basic of Creation Science." The
Quarterly Review of Biology 60, 21.
Sinclair, R. M. 1981. Creation-evolution Letters. Science News 119, 67.
Skow, J. 1981. "The Genesis of Equal Time." Science 81 2, No. 10, 54.
Smith, S. 1982a. Testimony of Halold Morowitz. McLean vs. Arcansas State Board of
Education. Little Rock: Official Court Reporter, U. S. District Court.
Smith, S. 1982b. Testimony of Gary B. Dalrymple. McLean vs. Arcansas State Board of
Education. Little Rock: Official Court Reporter, U. S. District Court.
Sparks, C. J., Jr. et al. 1977. "Search with Synchrotron Radiation for Superheavy Elements in
Giant-Halo Inclusions." Physical Review Letters 38, 205.
Sparks, C. J., Jr. et al. 1978. "Evidence against Superheavy Elements in Giant-Halo Inclusion
Re-examined with Synchrotron Radiation." Physical Review Letters 40, 507.
Stieff, L. R. et al. 1953. "A Preliminary Determination of the Age of Some Uranium Ores of
the Colorado Plateaus by the Lead-Uranium Method." U. S. Geological Survey Circular 271.
Stutzer, O. 1940. Geology of Coal, translated by A. C. Noe. Chicago: University of Chicago
Press.
Talbott, S. L. 1977. "Mystery of the Radiohalos." Research Communications Network, Newsletter
Number 2.
Todd, E. P. 1977. Letter to R. V. Gentry dated September 15, 1977. Washington, D. C.:
National Science Foundation.
York, D. 1979. "Polonium Halos and Geochronology." EOS Transactions of the American
Geophysical Union 60, 617.
208 209
SADRAJ
UVOD ................................................................................ 3
PREGLED ........................................................................ 4
- Avantura u nauci ............................................................. 4
- Stvaranje na suenju ....................................................... 6
- Nauka o stvaranju: Uzrok istraivanja ......................... 7
- Dravna akademija nauka i akademska sloboda ........ 9
1. RADIO-OREOLI I STAROST ZEMLJE .................. 13
- Evolucija kao ukupni okvir .......................................... 13
- Pitanje porekla je ponovo otvoreno ........................... 15
- Radioaktivnost i starost stena ...................................... 16
- Zagonetka prstenova u stenama ................................. 17
- Radioaktivna priroda oreola ........................................ 19
- Radioaktivni oreoli i pitanje stope raspada ................ 21
- Mikroskopske anse ..................................................... 23
2. STVORENE STENE ..................................................... 24
- A, B, C i D oreoli .......................................................... 25
- Iezli oreoli dolaze na scenu ..................................... 26
- Moderna kosmologija i iezla radioaktivnost ......... 29
- Enigma polonijumovih oreola ................................... 30
- Stvaranje nasuprot evoluciji i starost Zemlje ............ 33
- Prvobitne i sekundarne stene ...................................... 35
- Prekambrijumski graniti - stvorene stene ................. 36
3. POLONIJUMOVI OREOLI IDU U TAMPU ......... 38
- Neslaganja u evolucionom mozaiku .......................... 38
- Novo povezivanje i bolje mogunosti istraivanja ... 39
- Produeni pregled recenzije i sukob ......................... 40
- Poetni eksperimenti u Ouk Ridu ............................ 42
- Poziv da se pridruim Dravnoj laboratoriji ............. 43
- Traganje za oreolima u stenama sa Meseca ............... 44
- Analize polonijumovih oreola ..................................... 44
- Nova teorija o poreklu polonijumovih oreola .......... 45
- Primedbe su opovrgnute ............................................. 46
- Spektakularni oreol ....................................................... 48
4. SEKUNDARNI POLONIJUMOVI OREOLI
POTPIRUJU SUKOB ........................................................ 51
- Uran u ugljenisanom drvetu ........................................ 51
- Poreklo sedimentnih stena .......................................... 52
- Radiometrijsko datiranje naslaga visoravni
Kolorado ....................................................................... 53
- Sekundarni polonijumovi oreoli: Drugo otkrie ...... 53
- Novi podaci podravaju model globalnog Potopa ... 56
- Profesorov odgovor ..................................................... 59
- Razmatranje vremenske skale ..................................... 60
5. REAGOVANJA NAUNIKA ..................................... 62
- Predloeni test opovrgavanja ...................................... 64
- Hrabra odluka urednika ............................................... 65
- Polonijumovi oreoli: Nezavisna procena ................... 68
6. REAKCIJA IZ DRAVNE NAUNE
FONDACIJE ........................................................................ 72
- Neuhvatljivi superteki elementi ................................. 73
- Odbijanje predloga za 1977. godinu .......................... 75
- Apel NSF-u ................................................................... 76
- Drugi predlog - drugo odbijanje ................................ 77
- lan Kongresa istrauje moj predlog iz 1977. .......... 80
- lan Kongresa istrauje moj predlog iz 1979. .......... 82
- Pro-evolucionizam na NSF-u ..................................... 83
- Sloboda istraivanja ...................................................... 83
7. NAUKA O STVARANJU - PREDMET
JAVNE RASPRAVE .......................................................... 85
- Pouka od Skopsa ........................................................... 85
- Postavljanje pozornice protiv nauke o stvaranju ...... 88
- Suenje u Arkanzasu: Teka odluka ........................... 90
- Represija u uionici ....................................................... 92
- Evolucija predstavljena kao injenica ........................ 94
- Odbrojavanje do suenja u Arkanzasu ...................... 95
8. OTKRIVENA STRATEGIJA ACLU-a U LITL
ROKU .................................................................................... 97
- Plan ACLU-a za tretman pitanja porekla ................... 98
- Direktno ispitivanje ACLU svedoka iz biofizike ...... 98
- ACLU i poreklo ivota: Jedva uspelo bekstvo ........ 100
- Sudija spaava ACLU ................................................. 103
210 211
- ACLU: Ne nauka nego evolucija .............................. 104
- Starost Zemlje: Svedoenje ACLU svedoka iz
geologije ...................................................................... 105
9. SUOAVANJE U SUDNICI ...................................... 109
- Drava izaziva tehnike radiometrijskog datiranja ... 109
- Eksperiment sinteze granita: Perspektiva
evolucije ...................................................................... 114
- Vrlo siuna misterija ................................................. 118
10. TESTIRANJE KONCEPTA STVARANJA NA
SUENJU ........................................................................ 122
- Svedok ACLU-a objanjava dokaz za stvaranje ...... 122
- Suoavanje sa testom za opovrgavanje .................... 124
- Prvobitne stene izvedene iz prvobitne tenosti ..... 126
- Imitacija granita .......................................................... 127
- Preispitivanje polonijumovih oreola ........................ 129
- Prvobitne i sekundarne stene iz perspektive
stvaranja ...................................................................... 130
- Novo unakrsno ispitivanje ......................................... 131
- Reakcija na prvu sedmicu suenja ........................... 132
- Zauzimanje stava ........................................................ 133
11. ODLUKA SUDIJE .................................................... 135
- Evolucionisti dobijaju igru ........................................ 136
- Presuda sudije otkriva evolucionistike
pretpostavke ............................................................... 137
- Radio-oreoli: Mala misterija ili kamen spoticanja
za evoluciju? ................................................................ 137
- Odreenje vere u evoluciju ........................................ 138
- Sudijina definicija nauke ............................................ 139
12. REAKCIJA MEDIJA NA SUENJE U
ARKANZASU ................................................................... 141
- Uticaj novinarstva na finansiranje istraivanja ........ 141
- Izvetavanje iz evolucionistike perspektive ........... 142
- Gde je nauka u nauci o stvaranju? ............................ 143
- Opovrgavajui dokaz ................................................. 145
- Propao pokuaj ispravke ............................................ 148
- AAAS i evolucione pretpostavke ............................. 150
- Audio trake otkrivaju pravi izvetaj .......................... 151
- Drugo gledite ............................................................. 155
13. POSLE SUENJA U ARKANZASU .................... 157
- Konvencionalno skladitenje nuklearnog otpada .. 157
- Novootkriveni pristup problemu nuklearnog
otpada .......................................................................... 159
- Eksperimentalni rezultati dolaze do Kongresa
SAD ............................................................................. 160
- Apel za nastavak istraivanja ..................................... 163
- Krajnji rezultati podupiru koncept mlade
Zemlje ......................................................................... 165
- Kraj jednog perioda - saetak .................................... 167
- Sluaj neposlatog pisma ............................................. 167
- Krajnja istraga lana Kongresa ................................. 169
14. STVARANJE PROTIV EVOLUCIJE ..................... 171
- Geolog procenjuje nauku o stvaranju ...................... 172
- Moje izlaganje na simpozijumu AAAS .................... 174
- Dravni forum ............................................................ 177
- asopis Creation/Evolution Newsletter napada
dokaze polonijumovih oreola .................................. 177
- Putevi stvaranja ........................................................... 180
15. SADANJI NAPADI NA NAUKU O
STVARANJU ...................................................................... 182
- Nekorektan regled literature nauke o stvaranju ...... 182
- Drugi odgovor odbijen .............................................. 186
- Odgovor Dravne akademije odbijen ...................... 191
- Izazov Dravnoj akademiji nauka ............................ 192
- Javni forum Univerziteta Tenesi o nauci o
stvaranju ...................................................................... 193
- Neprekidna cenzura nauke ........................................ 200
EPILOG ........................................................................ 201
- Veliki dizajn ................................................................. 201
LITERATURA ............................................................ 206
- Robert Dentri ............................................................ 214
212 213
Robert V. Dentri (D.Sc., Hon.) je fiziar ije polje istraivanja predstavljaju fenomeni
radioaktivnih oreola. Tokom trinaest godina radio je na Hemijskom odelenju Ouk Rid
nacionalne laboratorije, od strane Kolumbija Union Koleda, Takoma park, Merilend.
Nakon zavretka svojih magistarskih studija iz fizike na Univerzitetu Florida 1956.,
Dentri je proveo nekoliko godina radei u industriji (General Dinamycs-Fort Worth and
Martin Marietta-Orlando) i predajui na Koledu i Univerzitetu.
Dr. Dentri je autor i koautor vie od dvadeset naunih radova koji su objavljeni u
naunoj literaturi. On je lan Asocijacije za unapreenje nauke Amerike, Udruenja fizi -
ara Amerike, Geofizikog udruenja Amerike, Sigme Xi, Akademije nauka Nju Jorka, i
nalazi se na spisku Ko je ko u Americi.
Na pisanju knjige Mala misterija stvaranja proveo je tri i po godine i sada je u prodaji
tree izdanje. Od 1986. godine, radi kao direktor istraivanja na Earth Science
Associates, Knoxville, Tennessee. Osea se veoma srenim to njegova ena, ker i
dva sina podupiru njegova rad koji mu zaokuplja vei deo vremena.
Njegov veb sajt moe se pogledati na adresi: www.halos.com

Mala Misterija Stvaranja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mala Misterija Stvaranja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mala Misterija stvaranja

You might also like