Oskar Vajld Blagosloveni bili oni koji nemaju ta rei pa ute.

BELENICA

3 Votes

OSKAR WILDE Citati iz knjievnih dela

Slika Doriana Graya (1891.) Uvodna re

Umetnik je stvaralac lepoga. Cilj je umetnosti otkriti sebe, a pritajiti umetnika.

Kritiar je ovek kojem uspeva utisak lepog izraziti u nekom drugom obliku ili oblikovati pomou neke nove materije. Najvii i najnii oblik kritike jeste neka vrsta autobiografije. Ko u lepom nalazi ruan smisao, poroan je i bez ljupkosti. To je mana. Ko u lepom nalazi lep smisao, profinjen je. Za takvog oveka jo ima nade. Meu izabrane spadaju oni koji u lepim stvarima vide samo Lepotu.

Nema moralnih ili nemoralnih knjiga. Knjige su napisane dobro ili loe. To je sve. Nevoljnost koju devetnaesti vek osea prema realizmu jeste bes kojim kipti Caliban kad gleda svoj nakazni lik u ogledalu. Nevoljnost koju devetnaesti vek osea prema romantici jeste bes to ga osea Caliban kad u ogledalu ne vidi svoj lik. Moralni ivot ovekov prua umetniku glavnu grau, ali moral umetnosti u osnovi je savrena upotreba nesavrenih sredstava. Umetnik nikad ne eli nita dokazivati. A ak se i istine mogu dokazati. Umetnik nema nikakvih etikih naklonosti. Etika naklonost kod umetnika znai neoprostiv manirizam. Kod umetnika nema morbidnosti. Umetnik moe izraziti sve. Misao i jezik su umetnikovo orue. Poroci i vrline su umetnikova graa. Sa stajalita oblika, obrazac za sve umetnosti je muziarevo umee. Sa stajalita oseaja, obrazac je glumeva vetina. Sva je umetnost povrina i simbol u isti mah. Umetnik koji rije ispod povrine, ini to na vlastitu odgovornost. Ko izmeu redova pronalazi simbole, ini to na vlastitu odgovornost. U umetnosti se zapravo ogleda posmatra, a ne ivot. Opreni stavovi o nekom umetnikom delu dokazuju njegovu novost, raznolikost i ivotnost. Nesuglasice kritiara dokazuju da je umetnik u saglasnosti sa samim sobom. Moemo oprostiti oveku kad stvara neto korisno za sve dok se sam ne pone diviti svome delu. Jedino opravdanje za oveka koji stvara neto beskorisno jeste u tome to se neizmerno divi svome delu. Sva je umetnost sasvim beskorisna.

Glava I.

Vi ste slikari zaista pravi udaci! inite sve kako biste doli na glas. I im steknete slavu, odmah je odbacujete. () Na svetu postoji samo jedna stvar koja je vama gora od toga da svako o vama govori, a to je kad o vama ne govori niko. Lepota istinska lepota prestaje gde produhovljeni izraz poinje. Duh je sam po sebi neka vrsta prekomernosti te unitava sklad svaijeg lica. U asu kad ovek sedne i pone razmiljati, on vam se sav preobrazi u nos ili elo ili u kakvu drugu grdobu. Ta pogledajte samo intelektualce koji su imali uspeha u svojoj profesiji. Oni su izrazito runi! Dakako, izuzevi one u crkvi. No u crkvi, dabome, ne misle. Biskup s osamdeset godina i dalje govori ono isto to mu rekoe neka govori dok je bio osamnaestogodinji mladi, i razume se, usled toga uvek izgleda upravo draesno. I najobinija stvar ima svoju dra ako je krijemo pred drugima. Svaki portret to je slikan s oseajem, slika je samog umetnika, a ne njegova modela. Osoba koju slika prikazuje, samo je sluajnost, povod. Slikar ne otkriva u arenilu boja tu osobu nego sebe. Savest i kukaviluk zapravo su jedno te isto. Smeh i nije ba tako lo poetak prijateljstva, a svakako je njegov najbolji svretak.

Za prijatelje biram lepe ljude, za znance dobronamerne, a za neprijatelje mudre. ovek mora biti oprezan i preoprezan kada bira svoje neprijatelje. Ako pravom Englezu saoptimo neku misao a to je uvek preuranjeno i opasno njemu ni u snu ne pada na um razmiljati je li ta ideja dobra ili loa. Za njega je samo vano veruje li sam sabesednik ili ne veruje u to to je rekao. Meutim, vrednost neke misli nema ama ba nikakve veze s potenjem onoga koji ju je izrazio. I zaista, sva je prilika da e ta ideja biti duhovitija to je neiskreniji ovjek koji ju je izrekao jer u tom sluaju ona nee poprimiti nita od njegovih potreba, elja i predrasuda. Meni su ljudi uvek miliji od naela, a najmiliji na svetu su mi ljudi bez ikakvih naela. Pesnici znaju da strast pogoduje uspenosti njihovih knjiga. Slomljeno srce danas samo pomae da neka knjiga doivi po nekoliko izdanja. Umetnik treba da stvara lepa dela, ali u njih ne bi smeo staviti nita iz svog ivota. ivimo u vremenu kada se ljudi odnose prema umetnosti kao da je ona sredstvo za iznoenje ivotopisa. Prepiru se samo intelektualne nule. Genije nadivljuje Lepotu. To objanjava i na uporni trud za preteranom obrazovanou. U svojoj divljoj borbi za opstanak mi udimo za neim trajnim, pretrpavajui mozak tricama i injenicama, a sve u ludoj nadi da emo tako sauvati svoje mesto u ivotu. Potpuno informisan to je ideal naih dana. Ali mozak toga savreno informisanoga oveka neto je uasno. Taj je mozak nalik na staretinarnicu, nagruvanu pranjavim udovinim stvarima, kojima cena daleko nadmauje njihovu stvarnu vrednost. Pripadnici bilo koje drutvene klase vole priati i pripovedati o vanosti ba onih vrlina ije izvravanje nema nikakve veze s njihovim ivotom. Bogat ovek rado e se raspriati o potrebi tednje, a dokoni padaju u vatru reito brbljajui o dostojanstvu ljudskoga roda.

Glava II.

Uticati na nekoga isto je to i udahnuti svoju duu nekom drugom oveku. Taj onda vie nema svojih misli, ne izgara vie od svojih uroenih strasti. Njegove vrline prestaju biti njegove. Njegovi su gresi ako gresi uopte postoje samo neka vrsta pozajmice. On postaje odjekom neke tue svirke, glumi ulogu koja nije pisana za njega. Svrha je ivota samorazvoj. Izraziti savreno svoju osobnost to je ivotni zadatak svakoga od nas. Samoodricanje, koje rastae na ivot, tragian je preostatak onog samosakaenja kod divljaka. Stie nas kazna i mi ispatamo za svoja odricanja. Svaki poriv to ga priguujemo klija i dalje u nama, klija i truje nas. Jedini nain prevladavanja iskuenja jest da mu se prepustimo. Odupre li se iskuenju, dua ti se razboli od enje za ispunjenjem koje je ona sama sebi uskratila, udei za onim to su udovini zakoni izopaili i uinili protivzakonitim. Neko ree da se velika svetska zbivanja odvijaju u mozgu. U mozgu, i samo u mozgu, dogaaju se i sva velika sagrjeenja sveta.

Jedna od velikih tajni naega bivstvovanja: izleiti duu pomou ula, a ula pomou due. Lepota je samo drugi oblik Genijalnosti savrenija, svakako, od Genijalnosti jer joj ne trebaju nikakva objanjenja. Samo plitki ljudi ne sude po spoljanosti. Istinska tajna sveta jeste ono vidljivo, a ne nevidljivo. Zanosi koji snano biju u ilama dvadesetogodinjaka gube se i tihnu. Udovi nam klonu, ula otupe. Ljudi se izopae u nakazne lutke, mue ih seanja na strasti pred kojima su nekad uplaeno beali, seanja na divna iskuenja davno prolih dana, kojima se nisu imali odvanosti prepustiti. Uvek! Odvratne li rei. Trnem sav kad je ujem. A ene je tako vole. One ubijaju svaku romantinost, nastojei da ona veno potraje. A osim toga, ta je re tako beznaajna. Jedina je razlika izmeu ljubavnog hira i ljubavi do groba to ljubavni hir traje malo due. Ljubomoran sam na svaku stvar kojoj ljepota ne umire. Ljubomoran sam na svoj portret to ste ga vi naslikali. Zato da slika zadri sve ono to ja neminovno moram izgubiti? Svaki asak koji mine, meni neto oduzima, a slici neto daje. O, kad bi bar bilo obratno! Da se slika menja, a ja da ostanem neizmenjen, kakav sam sada! Ko li je ono rekao da je ovek razumna ivotinja? To je najnesmotrenija definicija koja je ikad bila izreena. ovek je sve, samo ne razuman. Ljudi danas prave toliko vike nizato, a sve u ime nekakve vernosti! A zapravo je ta toliko razvikana vernost i u samoj ljubavi tek pitanje fizioloke naravi. Ona nema nikakve veze s naom voljom. Mladi bi ljudi voleli biti verni, a nisu, dok bi stariji rado varali svoje ene, a ne mogu: i to je sve to bi se moglo rei o vernosti.

Glava III.

Samo oni koji plaaju svoje raune trae novaca. Ja mogu podneti sirovu snagu, ali mi je sirovi um nepodnoljiv. Uvek mi se ini kao da je nekako nepoteno kad se ovek njime slui. Njime zadaje niski udarac intelektu. Put do istine vodi preko paradoksa. Da bismo upoznali Javu, moramo je videti kako plee po pelivanskom konopcu. Kad Istine postanu akrobati, onda tek moemo suditi o njima. Prednost oseaja u tome je to nas vode na stranputicu, dok nauka ima prednost jer nema nikakve veze s oseajnou. Danas gotovo svi ljudi umiru od neke vrste latentnog zdravog razuma, pa tek kad je ve prekasno, otkriju da se jedino zbog svojih greha nikad ne kaju. Toliko volim itati knjige da ih ne marim pisati. () No, u Engleskoj nema italake publike ni za to osim za novine, molitvenike i leksikone.

Glava IV.

Wagnerova mi je muzika milija od svake druge. Tako je buna, pa mirne due moemo razgovarati a da nas drugi ne uju.

Mukarci se ene jer su umorni; a devojke se udaju jer su radoznale; ali oboje se razoaraju. Genijalnih ena nema. ene su tek dekorativni pol. One nikada nemaju ta rei, ali to kau draesno. ene predstavljaju pobedu materije nad duhom, ba kao to mukarci predstavljaju pobedu duha nad moralom. Postoje samo dve vrste ena: nenaminkane i naminkane. Nenaminkane su ene od velike koristi. La grande passion povlastica je dokonih ljudi. To je jedino za to je besposliarska klasa neke zemlje sposobna. (La grande passion = velika strast/ljubav) Ljudi koji ljube svega jedanput u ivotu, zapravo su ba plitki i povrni. To to oni nazivaju svojim potenjem i svojom vernou, za mene je umalost usled navike ili pomanjkanja mate. U oseajnom ivotu vernost je ono isto to i rigidnost u duhovnom ivotu jednostavno priznanje neuspeha. Jedino su svetinje toliko vredne da ovek za njima posegne. Zaljubljen ovek isprva obmanjuje sebe, a kad prii doe kraj, onda obmanjuje i druge. I to onda ljudi zovu romansom. Veina ljudi pada pod steaj jer suvie investiraju u ivotnu prozu. No upropastiti se zbog poezije, to je zaista velika ast. Ljudi vole davati ono to je njima samima preko potrebno. Za mene je to bezdan dareljivosti. Od svih umetnika to sam ih ikad poznavao samo su loi umetnici bili osobno zanimljivi i privlani. Dobri umetnici ive samo u svojim delima te su prema tome kao ljudi savreno nezanimljivi. Velik pesnik, istinski velik pesnik, u obinom ivotu nema ni trunke poetinosti. Ali loi pesnici oaravaju ovjeka svojom osobom. to slabiji stihovi, to armantniji pesnici. Sama injenica da je neko izdao zbirku osrednjih soneta, ini ga neodoljivim. On svakidanjicu pretvara u pesme koje ne ume napisati. Drugi opet piu pesme to ih u ivotu ne mogu ostvariti. Obini smrtnici moraju ekati da im ivot razotkrije svoje tajne i samo je malobrojnim izabranicima sueno otkriti ih jo pre nego se veo podigne. Ponekad to biva pod uticajem umetnosti, a posebno one vrste knjievnosti koja neposredno opisuje strasti i duevna zbivanja. Ali ponekad preuzima tu ulogu neka sloena linost, pa obavlja funkciju umetnosti, postaje pravo umetniko delo jer i ivot ima svoja remek-dela, ba kao i pesnitvo ili kiparstvo ili slikarstvo. Dua moe biti proeta animalizmom, ali ima i trenutaka kad se telo uzvine do produhovljenosti. Sami sebe ne razumemo nikad, a druge tek sasvim retko. Iskustvo nema nikakve etike vrednosti. Ono je puko ime to ga ljudi nadevaju svojim zabludama. Iskustvo nema nikakve pokretne sile. Kao ni savest, tako ni iskustvo nije nikakav aktivni uzronik. Ono nam samo uistinu dokazuje da e nam budunost biti isto to i prolost ta da emo greh to smo ga jednom poinili s odvratnou, posle opet poiniti, i to esto s uivanjem.

Upravo one strasti o ijem se poreklu obmanjujemo, imaju najveu vlast nad nama, kao to su u nama najslabiji ba oni porivi za koje nam se ini da ih sasvim razumemo.

Glava V.

Ljubiti znai nadmaiti sama sebe. Gledati ga znai oboavati ga, poznavati ga znai verovati mu. Deca isprva vole svoje roditelje; kad narastu, ona im sude; a ponekad i prataju.

Glava VI.

Prestao sam bilo ta odobravati ili kuditi. To bi znailo zauzeti pogrean i smean stav prema ivotu. Nismo mi na svetu zato da bismo se razmetali svojim moralnim predrasudama. Kad me neka osoba privlai, ona me oarava izraavanjem svoje linosti, ma kakav taj izraaj bio. Najbitniji je nedostatak braka u tome to postajemo nesebini. A nesebini su ljudi uvek bezbojni. Nedostaje im individualnosti. Pa ipak, ima i takvih naravi koje u braku postaju komplikovanije. Sauvavi svoju sebinost, oni e joj dodati jo mnogo drugih egoizama. Razlog to svi mi rado mislimo o drugima samo najbolje jeste taj, to se svako boji samoga sebe. Podloga svakom optimizmu jeste puki strah. Smatramo da smo plemeniti jer pripisujemo svojim blinjima one vrline od kojih bismo mogli imati neke koristi. Uniten je samo onaj ivot iji je razvoj spreen. elite li razoriti neiju linost, tog oveka trebate samo popravljati. Kad smo sretni, uvek smo dobri, ali kad smo dobri, nismo uvek sretni. Biti dobar znai biti u skladu sa samim sobom. Nesklad vlada tamo gde je ovek prisiljen biti u skladu s drugima. Najvea je tragedija sirotinje u tome to nema niega osim odricanja. Lepi su gresi, poput svih lepih stvari, povlastica bogatih. Nijedan se kultivisan ovek ne kaje za bilo koji uitak, dok nekultivisani ljudi ne znaju ta znai uivati.

Glava VII.

I Ljubav i Umetnost su reproduktivni oblici. Postoje samo dve vrste privlanih ljudi: jedni koji znaju apsolutno sve i drugi koji ne znaju apsolutno nita. Tajna vene mladosti jeste u tome da se nikad ne podajemo uvstvima koja nam ne prijaju.

Glava VIII.

S ljudima do kojih nam nije stalo, nije teko biti ljubazan.

ene su draesna vetaka stvorenja, ali za umetnost nemaju nikakva smisla. Mi ivimo u doba kad ljudi previe itaju da bi bili mudri i suvie razmiljaju da bi bili lepi.

Glava XV.

Kad se ena po drugi put udaje, ona to ini samo zato to joj je prvi mu bio odvratan. A kad se mukarac po drugi puta oeni, to je stoga to je oboavao svoju prvu enu. ene probaju svoju sreu, a mukarci je stavljaju na kocku. ene nas vole zbog naih mana. Ako ih imamo u dovoljnoj meri, sve nam prataju, ak i nau duhovitost. Mukarac moe biti sretan sa svakom enom, sve dok je ne zavoli. Volim mukarce koji imaju budunost i ene koje imaju prolost. Umerenost je kobna stvar. Dovoljno, to je kao obian obed. Samo je vie nego dovoljno prava gozba.

Glava XVI.

Ljudski je ivot suvie kratak a da bi sebi naprtio i teret tuih greha. Svako ivi svojim ivotom i za to plaa svoju cenu. Nesrea je samo u tome to je za jednu jedinu pogreku trebalo plaati tako esto. () Sudbina nikada ne privodi kraju raune to ih ima s ovekom.

Glava XVII.

- A Umetnost? upita vojvotkinja. - To je bolest. - Ljubav? - Iluzija. - Religija? - Moderna zamena za veru. - Vi ste skeptik. - Nipoto! Skepticizam je poetak Verovanja. - Pa ta ste? - Definisati znai ograniavati. Svaki na uspeh stvara nam nove neprijatelje jer samo proseni ljudi mogu biti popularni. Romantinost ivi od ponavljanja, a ponavljanje pretvara strastvenu elju u umetnost. Svaki put kad ovek voli, njemu je kao da voli prvi put. Kad se zaljubimo u neko novo lice, jedinstvenost se strasti zato ne menja; ona nakon toga postaje samo jaa. U najboljem sluaju u ivotu moemo imati samo jedno veliko iskustvo, a tajna je ivota u to eem ponavljanju takvih doivljaja.

Glava XVIII.

Jedina strahota na svetu jest ennui. To je jedini greh kojem nema oprotenja. (ennui = dosada) ena e oijukati s bilo kime, samo ako ima ljudi koji je pritom posmatraju. Nesrea je kad ovek neto sigurno zna. Samo neizvesnost ima svoju dra. U magli su sve stvari lepe.

Glava XIX.

Na selu je lako biti dobar. Tamo ne prete nikakva iskuenja. To je razlog to su ljudi koji ive izvan grada, sasvim necivilizovani. Samo su dva puta koja vode do civilizacije: kultura i pokvarenost. Svaki je zloin vulgaran, kao to je i svaka vulgarnost zloin. Zloin pripada iskljuivo niim klasama. () Zloin je za njih isto to je nama umetnost, jednostavno sredstvo za postizanje posebnih uzbuenja. Stvari koje ovek smatra pouzdanima, nikad nisu istinite. A to se tie knjige koja truje toga nema. Umetnost nema uticaja na naa dela. Ona ubija elju za delovanjem. Ona je na neki divan nain jalova. Knjige to ih svet naziva nemoralnima, jesu one u kojima se ogleda njihova sramota.

Nenaveden izvor

Blagosloveni bili oni koji nemaju ta rei pa ute. Tanost oduzima vreme. Mukarci uvek ele biti enina prva ljubav. ene su u tome profinjenije: ele biti njihova poslednja ljubav. Kad jednoj ljubavi doe kraj, slabii kukaju, energini smesta pronau novu ljubav, a pametni su je ve odavno imali u rezervi. Neprijateljima treba neprekidno opratati, jer je upravo to ono to ih najvie ljuti. Postoje mnoge stvari koje bismo odbacivali, kada se ne bismo bojali da bi ih drugi mogli pokupiti. Kad sam bio mlad, verovao sam da je novac najvanija stvar u ivotu. Sad kad sam ostario to znam. Cinik je ovek koji svemu zna cenu, a niemu vrednost. Bigamija znai imati jednu enu previe; monogamija je ista stvar. -

Preuzeto sa: http://hr.wikiquote.org/wiki/Oscar_Wilde ..