Sveti Sava je voleo jermensku crkvu i njenu arhitekturu...

JERMENSKA ZAJEDNICA SRBIJE Re predsednika Zajednice 1218.godine Jermeni su izgradili manastir Vitovnicu, posveen uspenju Bogorodice, smeten na desnoj obali reke Vitovnice, severoistono od Petrovca na Mlavi. Sticajem nerasvetljenih okolnosti, u Vitovnici se naao ktitorski natpis na srpskoslovenskom i jermenskom jeziku iz 1218.godine. Sedam redova teksta, od kojih tri na srpskom i etiri na jermenskom jeziku, uklesano je na plou od bledoukastog mermera (140 x 47 cm). Ploa je oteena, pa na poetku svakog reda i u poslednjem redu nedostaje po nekoliko slova. Jermeni se pominju i u Kosovskom boju. Doli su sa turskom vojskom ,a kada su videli barjake sa krstovima i saznali da treba da ratuju protiv hriana, prebegli su kod Cara Lazara i vojevali protiv Turaka. Posle poraza srpske vojske ostatak Jermena povukao se u planine kod Soko Banje gde su izgradili manastir posveen Svetim Arhangelima, u narodu poznat kao Jermeni (zavren 1392.godine). On i danas postoji. Na dananjem Zelenom Vencu u Beogradu, postojalo je Jermensko groblje to potvruju tri nadgrobne ploe na jermenskom jeziku iz 17.veka, naene na tom lokalitetu, a danas smetene na Kalemegdansku tvravu. Bliskost dvaju naroda potvruje i injenica da su prve Vukove knige tampane upravo u jermenskom manastiru u Beu. U Novom Sadu je postojala jermenska crkva sagraena 1762.godine a sruena je 1963.godine radi izgradnje Bulevara Mihajla Pupina, koji tuda nikada nije proao. Relikvije iz te crkve kojih je prema zapisniku bilo sto trinaest (113), date su na uvanje gradskom muzeju. Mnoge od njih su nestale, a samo mali, gotovo bezvredan deo, nalazi se u muzeju. Najvei talas doseljavanja Jermena u Srbiju dogodio se ipak u dvadesetom veku, nakon strahovitog, do tada u istoriji nezabeleenog, genocida, koji su Turci poinili nad Jermenima od 1915.godine pa sve do 1920.godine. Izbeglice od tog neuvenog pogroma, bile su rasute po gradovima Srbije, ali je najvei broj ipak doao u Beograd. Veinom trgovci, veti zanatlije, esto zlatari, imuan i obrazovan svet, ovi doseljenici osnivaju 1935.godine Udruenje Jermena Kraljevine Jugoslavije, tako da je to jedna od najstarijih registrovanih etnikih zajednica u Srbiji. Ubrzo su kupili i kuu sa dve pomone zgrade koja se nalazila u Dalmatinskoj ulici br.78 gde je bio jermenski dom i jermenska kola. Posle oslobodjenja zgrada je na hajduki nain oteta od jermenskog udruenja, a kasnije ista i sruena pa se danas na tom mestu nalazi prazan plac. Jermenska Zajednica Srbije obnovljena je 1995.godine u Beogradu kao sledbenik i pravni zastupnik Udruenja Jermena Kraljevine Jugoslavije i registrovana 26.12.1995.godine kod MUP-a Srbije pod rednim brojem 188 kao Zajednica iji je osnovni cilj uvrivanje i razvoj srpsko-jermenskog prijateljstva to je naznaeno i u reenju. Zajednica na teritoriji Srbije okuplja 1.200 porodica i broji preko 15.000 lanova srpskog i jermenskog porekla. Odmah po obnavljanju Zajednice, otvorena je nedeljna jermenska kola za decu i odrasle gde se ui jermenski jezik i pismo. Zbog nedostatka prostora godinu dana kola za odrasle nije radila, dok kola za decu koju pohaa preko 50 uenika radi ve pune etiri godine, ali je sedam puta menjala lokaciju. Zajednica po Statutu ima Izvrni odbor i Nadzorni odbor, a kao najviu instancu Skuptinu zajednice. Skuptina bira pretsednika, tri podpretsednika i sedam lanova izvrnog odbora, sve sa mandatom od etiri godine.

Veoma smo zahvalni dijaspori, pogotovo fondaciji Gulbenkijan iz Lisabona koja je pomagala i pomae rad kole udbenicima i novano. kolski pribor i drugu humanitarnu pomo obezbeivali su i Plavi krst iz Francuske i Grke. kola ostvaruje maksimum u datim okolnostima u ta su mogli da se uvere svi koji su je posetili. Zajednica ne poseduje kancelariju, a sve aktivnosti odbora Zajednice odvijaju se u jednoiposobnom stanu pretsednika Zajednice Mastilovi Petra. Ovakvi uslovi oteavaju rad Zajednice i umanjuju mogunosti za njenu dalju afirmaciju i proirenje. Svi pokuaji Izvrnog odbora i sva obraanja, kako staroj tako i novoj vlasti, za dodelu prostora ili vraanje placa na kojem je bio jermenski dom, do sada su bili uzaludni.

_____________________________ Srbi su kao Jermeni Ubeen sam da srpski narod nije kriv za ono to mu se desilo i nije takav kakvim ga neki danas u svetu opisuju. Uveren sam da ekonomske tekoe koje vladaju u Srbiji nisu nastale krivicom Srba, nego su spolja nametnute. Molim Boga da te tekoe budu prevaziene Prvi put u istoriji, jedan visoki velikodostojnik Jermenske apostolske pravoslavne crkve boravio je u Beogradu, u Srbiji. Ta, moe se rei i istorijska uloga, i ta ast pripala je arhiepiskopu Voskanu Kalpakijanu, mitropolitu Jermenske apostolske pravoslavne crkve u Grkoj. Tako se podesilo samo od sebe da ova poseta predstavlja i jednu vrstu vraanja duga starog vie od 760 godina. Na svom drugom, poslednjem putovanju u Svetu zemlju Sveti Sava je, tako piu njegovi biografi Domentijan i Teodosije, 1235. godine posetio i Jermeniju. Bio je to, koliko nam je poznato, jedini srpski arhiepiskop koji je boravio u toj zemlji. Boravak arhiepiskopa Voskana Kalpakijana u Srbiji predstavlja, u neku ruku, neku vrstu uzvratne posete, i vraanje duga kojim je Sveti Sava zaduio Jermene. Jermenski arhiepiskop Voskan Kalpakijan boravio je u Srbiji od 20. do 24. februara na poziv Srpskojermenskog drutva, a konkretan povod njegovog dolaska bila je promocija knjige Jermeni, istorija, genocid, rasejanje koja se upravo pojavila u izdanju Srpsko-jermenskog drutva. Prvo se visoki gost 21. februara susreo sa Njegovom svetou patrijarhom srpskim gospodinom Pavlom gde mu je u Patrijariji prireen srdaan doek. Prijemu su prisustvovali i lanovi Srpsko-jermenskog drutva Boda Markovi i Jovo Baji. U srdanom razgovoru arhiepiskop Voskan Kalpakijan preneo je pozdrave patrijarhu Pavlu koje mu je uputio katolikos i vrhovni patrijarh svih Jermena Karegin II. Poglavar Jermenske crkve istovremeno je uputio i poziv patrijarhu Pavlu da poseti Jermeniju. Zatim je istoga dana 21. februara u Udruenju knjievnika Srbije odrana promocija knjige Jermeni, istorija, genocid i rasejanje. Zanimljiv je i taj podatak da je promocija poela molitvom i blagoslovom koju je na jermenskom jeziku izgovorio arhiepiskop Voskan Kalpakijan. Posle su o knjizi besedili Boda Markovi, Predrag Dragi Kijuk, Moma Dimi, Jovo Baji i Adam Pusloji. Razgovor o knjizi vodio je Predrag Bogdanovi Ci. Gosta iz Jermenije pozdravio je i Slobodan Rakiti, predsednik Udruenja knjievnika Srbije. Zatim je jermenski arhiepiskop razgovarao sa predstavnicima Udruenja knjievnika Srbije gde se govorilo o unapreenju inae dobre saradnje srpskih i jermenskih pisaca. Pored toga, arhiepiskop Voskan Kalpakijan posetio je i manastir Vavedenja presvete Bogorodice, gde ga je sestrinstvo srdano primilo i upoznalo sa ustrojstvom manastirskog ivota. Jermenski arhiepiskop boravio je i u Novom Sadu gde je bio gost njegovog preosvetenstva episkopa Irineja Bulovia, sa kojim se odavno poznaje. Prisustvovao je bogosluenju u Sabornoj crkvi u Novom Sadu, posetio je mesto gde je nekada bila novosadska jermenska crkva, a zatim je domain, episkop Irinej svog gosta odveo u manastir Kovilj. Arhiepiskop Kalpakijan rado je pristao da govori za NIN o svom dolasku u Srbiju, o svojoj crkvi, o jermenskom narodu, o utiscima koje je poneo iz Srbije. Prvo o emu svaki Jermenin govori kada se sretne sa strancima je jermenska iva rana, genocid koji su Turci izvrili nad jermenskim narodom. Zbog ega Vae preosvetenstvo eli da razgovor zaponemo o genocidu? - elimo da govorimo o genocidu koji su Turci izvrili nad Jermenima zbog toga to je to jedna velika lekcija iz istorije za celi svet, a mi je stalno pominjemo kako se ona nikada i nigde ne bi vie ponovila. Genocid nad Jermenima ne predstavlja samo ubistvo milion i po ljudi, nego to znai i unitenje tri hiljade jermenskih crkava i manastira. Valja i na to podsetiti da je na narod uniten ili proteran iz svoje zemlje na kojoj je prethodno iveo tri hiljade godina. Mi govorimo o genocidu zbog toga to imamo moralno, ali i zakonsko pravo da od sadanje turske drave zatraimo nadoknadu za rtve koje smo podneli. Ta nadoknada ne bi bila samo novana nego i teritorijalna. Mi imamo pravo da traimo da nam Turska vrati deo nae istorijske teritorije. Kakvo je sada stanje u Jermenskoj apostolskoj crkvi? Je li ona ojaala otkako je Jermenija dobila nezavisnost? - Stanje u naoj crkvi znatno je bolje. Posebno je naa crkva ojaala u samoj Jermeniji. eleo bih da vas podsetim da je jedno vreme, kada je Jermenija bila u sastavu Sovjetskog Saveza, crkveni ivot nasilno bio prekinut. Katolikosa Horena I po Staljinovom nalogu 1934. godine ubio je NKVD. Posle Drugog svetskog rata stanje se neto poboljalo, ali veina crkava i manastira bilo je bez monatva i svetenstva. Monatvo je

bilo potpuno ugaeno. Valja podsetiti na to da monaki ivot u Jermeniji nikada nije bio toliko snaan. U poslednjih desetak godina, otkako je Jermenija stekla nezavisnost, stanje se znatno popravilo. U tri jermenske duhovne seminarije i akademije, u Emijadzinu, manastiru na jezeru Sevanu i u Gjumri, bivem Lenjinkanu, danas studira oko 250 studenata, iskljuivo mukaraca. Pokuali smo da oivimo i monaki ivot. U manastir Svete Ripsime, nedaleko od Emijadzina, uselile su se monahinje. Ali bi nam, to se tie monatva, bilo dragoceno iskustvo Srpske pravoslavne crkve. Razgovarali smo o tome da se nau mogunosti da u jedan od srpskih enskih gradskih manastira dou nae monahinje koje bi ovde provele izvesno vreme i prekopirale organizaciju manastirskog ivota i prenele je u Jermeniju. Inae, stanje u Jermenskoj apostolskoj pravoslavnoj crkvi stalno se poboljava. Gotovo svi nai hramovi u naseljenim mestima, ili u blizini naseljenih mesta imaju svetenike. Jo su nam prazne samo one crkve i manastiri koji su u planinama, daleko od naselja. Naa crkva sa svojih 70 episkopija od kojih je 12 u Jermeniji ivi punim ivotom. Ima li izgleda, Vae preosvetenstvo, da se Jermenska apostolska pravoslavna crkva i vaseljenske pravoslavne crkve jo vie priblie i da prevaziu kanonske razlike? - Do petog veka, do Halkidonskog vaseljenskog sabora koji je odran 451. godine bila je to jedna ekumenska crkva. A onda su se pojavila razliita tumaenja Hristove prirode. Jermenska crkva, koja je prihvatila monofizitsko uenje, govorila je da je Hristos jedan ovek, sa jednom prirodom, a ta priroda sadrala je u sebi i Boga i oveka. Zapadne pravoslavne crkve, kako mi nazivamo vaseljenske crkve, uile su da je Hristos jedan ovek sa dve prirode - boanskom i ljudskom. Razlika je dakle samo u reima, ali ne i u sutini. Bilo je dosta razgovora sa zapadnim pravoslavnim crkvama da se prevazie ovo pitanje i mi smatramo da se to, uz obostranu dobru volju, moe reiti sa jednim, da upotrebim medicinski izraz, bajpasom. U novembru prole godine u Jermeniji i Emijadzinu boravio je patrijarh vaseljenski Vartolomej. Mi smo mu tada ustupili nae crkve i nae oltare gde je on sa svojim svetenstvom obavio bogosluenje. Mi to ne bismo uinili da nismo uvereni da su oni isto to i mi. Imamo izuzetno dobre odnose sa svim pravoslavnim crkvama, a posebno sa Ruskom crkvom, Rumunskom crkvom, Bugarskom crkvom, prvenstveno tamo gde ima Jermena. Jermenska crkva ide tamo gde ima naega naroda i naih vernika. U Srbiji nema jermenske parohije pa nije bilo ni bliih kontakata sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Ali, mi Jermeni moramo da uspostavimo dobre odnose i sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Kakvi su vai odnosi sa Rimokatolikom crkvom? - Nai odnosi sa rimokatolikom crkvom su dobri i bratski. Zna se da je prole godine, kada se slavila dvehiljadita godina hrianstva, u Jermeniji boravio papa Pavle II. Ja mislim da tekoa u naim odnosima nema. I sa Rimokatolicima imamo dodirnih taaka. I mi verujemo i oni veruju da posle smrti ovekova dua ide na nebo. Kako se slaete sa jermenskim rimokatolicima - mehitaristima? - Jermene je u rimokatoliku veru u sedamnaestom veku preveo jermenski monah Petar Manuk Mahitar koji je iz Jermenije, iz manastira sa jezera Sevana, doao na ostrvo Svetog Lazara kod Venecije. Tamo je podigao jermenski manastir u kome je zadrao jermenske obrede, ali je priznao vrhovnu vlast rimskog pape. Po njemu su se jermenski rimokatolici nazvali mehitaristi. Njih danas, od ukupnog broja jermenskih vernika, ima dva do tri posto. Toliko je i jermenskih protestanata. Imaju svoga patrijarha u Damasku koji kao vrhovnog poglavara priznaje rimskog papu. Mehitaristi su za nas dakle Jermeni rimokatolike vere. Kako e, po vaem miljenju, Jermenska apostolska pravoslavna crkva i Srpska pravoslavna crkva preiveti izazove koje pred njih postavlja globalizacija? - Poloaj Jermenske apostolske pravoslavne crkve i Srpske pravoslavne crkve, kada je re o globalizaciji, je isti. Preiveli smo duge vekove turske okupacije, ali i komuniste. U to vreme razmiljali smo samo o tome kako da preivimo, a ne o nekom napretku. Uz preivljavanje morali smo da traimo naina kako da preive i nai narodi, kako da odrimo narod. Iza nas su proli vekovi kada u Jermeniji i Srbiji nije bilo ni nae nacionalne drave, ni cara ni kralja, ali ipak smo preiveli. Crkva je kod oba naroda sauvala veru, jezik i obiaje. I danas su se srpska i jermenska crkva nale pred istim izazovom. Satanski izazovi koji su pred nama su emigracija i globalizacija. Globalizacija pokuava da nametne novi moralni karakter naim nacijama. A taj novi karakter protivi se crkvenom uenju. Materijalizam i globalizacija idu toliko daleko da ljudima uzimaju i veru i humanistike ideje. Raznim metodama utiu na stvaranje oveka koji se interesuje samo za novac i materijalna dobra, za lak ivot, za vrednosti koje su po svojoj prirodi anticrkvene. Ljudi su prevareni i oni ne znaju da su vrednosti koje nudi globalizacija obmana. Crkva u poslednjih desetak godina mnogo razmilja o tome kako se odupreti lanim vrednostima koje donosi globalizacija. Iz toga bi se mogli izvui neki zakljuci. Dobar Srbin i dobar Jermenin moraju biti dobri vernici, dobri pravoslavni hriani. Srbi i Jermeni, kao i mnogo puta ranije kada su se nali pred istorijskim izazovima, mogu se spasti samo ako se okrenu Bogu i vrednostima koje nudi crkva. Mogu sauvati svoju veru, svoj nacionalni identitet ako budu iveli ivotom svojih otaca, ako budu potovali one vrednosti koje su potovali njihovi roditelji. S kakvim utiscima odlazite iz Srbije? - Za ovo kratko vreme uverio sam se u ono to su mi i ranije govorili da su Srbi i Jermeni dva slina naroda. Kada bi se Srbin naao u Jermeniji on bi se oseao kao meu svojima, jedina barijera bio bi jezik.

Slino je i sa Jermenima kada se nau meu Srbima. Ja sam ubeen da srpski narod nije kriv za ono to mu se desilo i nije takav kakvim ga neki danas u svetu opisuju. Uveren sam da ekonomske tekoe koje vladaju u Srbiji nisu nastale krivicom Srba, nego su spolja nametnute. Molim Boga da te tekoe budu prevaziene. Nadam se da u budunosti nee proi toliko vremena, koliko je prolo od Svetoga Save, pa da se visoki predstavnici naih crkava sretnu u Emijadzinu. Jermenski arhiepiskop Voskan Kalpakijan