Ana ivanovi Radivoje Arsi Amazonke svetenice ili ratnice

Na Hibrist reku besnu, tad stii e, ne prelazi je, jer se prei ne moe, dok na sam Kavkaz na tu goru najviu, ne prispe, gde no reka besno navire sa glavice. Prevaljujui visove do zvezde to se diu na jug udari, I tada vojsci doi e amazonskoj to ne voli mukarce; u Temiskiri kraj Termodonta one jednom ivee...
(Eshil: Okovani Prometej, 731-740)

Zagonetni antiki mit

U helenskoj mitologiji Amazonke su ene ratnice, poreklom od boga Areja i nimfe Harmonije, koje su ivele oko reke Termodonta u dananjoj Kapadokiji. Glavni grad bio im je Temiskira. Helensko predanje pripisuje im surov odnos prema mukarcima, koje su odstranjivale iz zemlje, ili ih sakatile i terale da se bave onim poslovima, koje su Grci smatrali enskim. Odnose sa mukarcima imale su samo jednom godinje, kako bi obezbedile potomstvo. Muku decu su ubijale, ili ih slale oevima da ih odgajaju, dok su ensku same podizale. Devojicama su uklanjale desnu dojku kako im ne bi smetala u gaanju strelom i bacanju koplja. Grci su ih predstavljali kao ratoborne i nasilne ene, koje su preduzimale osvajake pohode ka teritoriji Grke, Trakije i Sirije. Na tim pohodima, osnivale su mnoge gradove, posebno one na maloazijskoj obali - Mirna, Kima, Grinion, Smirna, Efes. Amazonke su u mitovima tesno povezane sa Arejem i Artemidom. Nazivane su Artemidinim pratiljama, a njima se pripisuje i osnivanje kulta Artemide Efeske. Kasnije se pripovedalo da Amazonke ive na dalekom jugu, u Libiji, na ostrvu u Tritonskom jezeru. Iz te oblasti, pod vostvom kraljice Mirine, preduzimale su pohode sve do Lezba i Samotrake. Neki kau da su naseljavale i Trakiju i Iliriju.

Reljef sa helenistikog sarkofaga iz Soluna na kome je prikazana borba sa Amazonkama.

U trojanskom ratu, prema Homeru i Ilijadi, Amazonke su se borile na strani Eneje i Trojanaca. Poslale su pred Troju jedan odred, koji je predvodila kraljica Pentesileja. Najpoznatiji mitovi o Amazonkama vezuju se za Herakla i Tezeja, a za svaki, helensko predanje izgradilo je vie razliitih varijanti. Kada je Euristej naloio Herakluda mu donese pojas amazonske kraljice Hipolite, krenuo je na dalek put i stigao do obale Termodonta. Kraljica je htela da mu preda svoj pojas, ali je Hera pobunila ostale Amazonke, tako da je Herakle morao da se bori sa njima. U tom pohodu, Herakla je pratio Tezej, koji je oteo Amazonku Antiopu i odveo je u Atinu. Da bi se osvetile, Amazoke su krenule na grad, ali su bile poraene na Areopagu i morale su da se vrate u svoju zemlju. Motiv eneratnika, bio je omiljen u grkoj umetnosti V veka pre nove ere. Ove borbe Grka i Amazonki, zapravo su bile aluzija na velike ratove Grka i njihovih persijskih neprijatelja.

Jedan od najranijih prikaza borbi sa Amazonkama (700 godina pre nove ere).

Osim ovog istorijsko-politikog znaenja, Amazonka je bila enski ekvivalent tipu atleta, koji je, umesto boanske, odraavao isti ljudski ideal enske snage. U grkoj umetnosti, osim Amazonki, jedino su velike boginje Atena, Artemida i Afrodita prikazivane sa orujem. Amazonke i amazonomahiju, helenski umetnici prikazivali su na reljefnim frizovima, frontonima, vaznom i monumentalnom slikarstvu, ali su izraivali i vajarska dela koja su predstavljala ene-ratnike. Navedene mitoloke prie nisu odraz istorijske stvarnosti, ve su prilino nerealni opisi, a niim nije dokazano da je na podruju Kapadokije ikad postojalo drutvo u kome su ene imale dominantnu ulogu.

Amazonke su bile inspiracija i antikim skulptorima Praksitelu i Kvesijusu. Najee se prikazuju skulpture ranjenih Amazonki obuene u helensku odeu.

ta kae Herodot?
Pominjanje ena ratnika nije iscrpljeno mitologijom. Ovo pitanje, zanimljivo je iz razloga to ih antiki pisci, od Herodota do Marcelina, pominju van mitolokog konteksta kao istorijsku stvarnost, to je i otvorilo mogunost za arheoloku proveru ovakvih pria. Od posebnog znaaja je Herodotovo izlaganje u etvrtoj knjizi, gde se svojom priom nadovezuje na stare

grke mitove i objanjava ta se desilo sa preivelim Amazonkama nakon rata sa Helenima. U ovoj prii, Herodot prenosi legendu o nastanku nomadskog naroda Sauromata (Sarmata). "... kada su Heleni ratovali sa Amazonkama (Skiti nazivaju Amazonke Oiorpata, to na helenskom jeziku znai "muoubica", jer oior znai ovek, a pata znai ubiti), tada su, kako se pria, posle pobede kod Termodonta Heleni otplovili na tri lae s onim Amazonkama koje su uspeli da zarobe, a ove su na puini napale na mukarce i sve ih poubijale. One nisu znale za brodove niti su umele da rukuju krmama, jedrima ni veslima, nego su, kada su poubijale sve mukarce, pustile da ih nosi vetar i talasi, pa su tako dospele do grada Kremna u Meotskom jezeru (danas Azovsko more - prim. autora). Ovaj grad nalazi se u zemlji slobodnih Skita. Tu su se Amazonke iskrcale sa laa i krstarile po okolnim predelima. Od prve ergele na koju su naile otele su konje i, jaui na konjima, pljakale su skitska naselja. Skiti su bili u nedoumici ta da rade, jer im nije bio poznat ni njihov jezik, ni njihovo odelo, ni sam narod, i nisu nikako znali otkud su dole, a mislili su da su one mladi momci; najzad ipak stupe sa njima u borbu. U borbi Skitima padne u ruke nekoliko njihovih leeva i tako doznaju da su to ene. Oni se posavetuju i odlue da ih vie nikako ne ubijaju, nego protiv njih poalju onoliko svojih mladih momaka koliko je i njih bilo. Ovima narede da podignu logor u blizini logora Amazonki i da rade isto to i one rade; a ako ih one napadnu, da se ne bore, nego da se dadu u bekstvo; a kad prestanu da ih gone, da ponovo dou blizu njih i da podignu logor. To su Skiti odluili zbog toga to su hteli da im one rode decu". Nakon toga je dolo do postepenog zbliavanja skitskih mladia sa Amazonkama. O njihovom zajednikom ivotu Herodot govori sledee: "...otada su spojili svoje logore, zajedno se nastanili i svaki je uzeo za enu onu sa kojom je prvo stupio u odnose. Muevi nisu bili u stanju da naue jezik ena, dok su ene nauile jezik mueva. Kad su ve mogli da se sporazumevaju, rekoe muevi Amazonkama: "Mi imamo roditelje i imanja i ne treba i dalje ovako da ivimo, nego hajdemo da ivimo sa ostalima. Tamo ete nam jedino vi biti nae ene i ne trebaju nam druge". Ove im na to ovako odgovore: "Mi ne moemo iveti s vaim enama, jer smo naviknute na jedne, a one na druge obiaje. Mi gaamo strelama, bacamo koplja, jaemo konje, a ne znamo da radimo enske poslove; a vae ene ne bave se tim poslovima koje smo nabrojale, ve one obavljaju enske poslove i sede na kolima i nikud ne idu, pa ak ni u lov. Mi se, dakle, s njima neemo moi slagati. Ve ako ste reili da se s nama oenite i ako hoete da dokaete da s nama imate asne namere, to idite svojim roditeljima, uzmite svoj deo nasledstva i onda doite da sami ivimo".

Verni prikaz stepske konjanice .

Skiti su prihvatili njihov predlog i primili deo imanja od roditelja, ali ubrzo su Amazonke postavile jo jedan uslov. Ovoga puta su elele da se zajedno nasele u novoj zemlji. U daljem izlaganju, Herodot opisuje njihovo putovanje:

"Mladii i na to pristanu. A kad su preli preko Tanaisa (dananja reka Don prim. autora), putovali su prema istoku od Tanaisa puna tri dana, a od Meotskog jezera tri dana prema severu. Najzad su doli i naselili se u zemlji u kojoj i sada ive. I posle toga su one ivele isto onako kako su odvajkada ivele ene kod Sauromata: ile su na konjima u lov, i sa muevima i bez njih, ile su u rat i oblaile se isto kao i mukarci. ...Sauromate govore skitskim jezikom, ali oduvek govore nepravilno, jer ga Amazonke nisu bile dobro nauile. U pogledu udaje kod njih postoji ovakav obiaj: ni jedna devojka ne moe da se uda dok ne ubije bar jednog neprijatelja. A neke od njih ostare i umru neudate, jer nisu mogle da ispune odreene propise".

Grob naoruane Sarmatke, IV vek pre nove ere, Holodnji Jar, Ukrajina.

A ta kau arheolozi?
Ako ispratimo navedeni opis Herodota o kretanju skitsko-amazonske druine, vidimo da se njihovo boravite nalazilo na prostoru istono od donjeg toka reke Don i oko reke Volge. Na tom prostoru treba oekivati arheoloku potvrdu ili negaciju Herodotove prie. Ruski arheolozi, materijalnu kulturu nomada iz Herodotovog i neto ranijeg vremena (VI/V vek pre nove ere) otkrivenu na tom prostoru, nazvali su kultura Donja Volga i Samara-uralska kultura. Kao i kod veine nomada, jedinu materijalnu zaostavtinu ovog naroda ine ostaci pokojnika sahranjenih ispod kamenih ili zemljanih humki. U ovom sluaju, to je bilo dovoljno da se pokae da Herodotove, ali i prie drugih istoriara, nisu sasvim bez osnove.

Rekonstrukcija sarmatskog para - konjanika, na osnovu nalaza iz grobova i prikaza na persijskim reljefima.

U brojnim enskim grobovima pored ostataka pokojnice, pronaena je uobiajena enska oprema: bronzane i zlatne narukvice, naunice, bronzana ogledala, oglice sa perlama od zlata, staklene paste, kalcedona i ilibara. Pored nakita, u 20% enskih grobova pronaeno je oruje, poloeno na istovetan nain kao i kod mukih sahrana. Uglavnom se radi o standardnoj ratnikoj opremi ranih Sarmata: bodeima, maevima, luku sa strelama. Treba napomenuti da je do sada otkriveno i istraeno vie stotina grobova. Takoe je zanimljivo da je skoro svaki grob odrasle osobe, bez obzira na pol, sadrao barem jedan no. U jednom manjem broju sluajeva i mukarci i ene sahranjeni su zajedno sa konjem, to je predstavljalo osobitu poast u tradiciji nomadskih naroda. Ipak, ovaj obiaj je neto ei kod mukih sahrana. Na istom podruju, uoena je jo jedna zanimljiva pojava u pogrebnom ritualu. Naime, veliki broj ena sahranjen je sa neobinim prilogom - kamenim posudama, ukraenim u skitskom tzv. ivotinjskom stilu. Analizom ostataka sa posuda utvreno je da je na njima sagorevao tamjan ili sline aromatine smole. Poto ovakvih predmeta nema u mukim grobovima, pretpostavlja se da su ove ene imale istaknutu ulogu u zajednici, verovatno kao nekakva vrsta svetenica, u nama nedovoljno poznatoj sarmatskoj religiji.

Kamene posude pronaene u skitskim enskim grobovima.

Slina praksa prethodnoj postojala je kod sarmatskih plemena u V stoleu, istono od Volge, na junim obroncima Urala. Arheolozi su ovu kulturu nazvali Prokhorovka kultura, u okviru koje je istraeno vie stotina grobova. Pronaeni dugi maevi i skitske trobride strelice od bronze, pretstavljaju uobiajnu opremu skoro svakog mukog groba, ali se isti sadraj esto moe nai i u enskim sahranama. I ovde, zajedno sa pokojnicima pokopani su esto konj ili ovca.

Popreni presek jedne od humki iz Pokrovke, ispod koje je sahranjena ena ratnik.

Kao to se vidi, arheolozi su utvrdili da Herodotova pria nije bez osnova, odnosno bar poslednji njen deo, koji se odnosi na sam poloaj ene u sarmatskom drutvu, kao i na ivotni prostor ovog naroda u vreme Herodotova ivota. Pria je tim delom istinita verovatno i zbog toga to je Herodot sredinom V veka boravio u helenskim kolonijama na Crnom moru. Sarmate, zbog njihove udaljenosti od Olbije, nije mogao videti svojim oima, ve je mogao uti prie koje su lokalni Grci primili posredstvom Skita, zajednikih suseda Grka i Sarmata. Matoviti Grci preuredili su prie, vezujui ih za stariji "sloj" vlastite mitologije, kako bi objasnili nastanak njima udnog naroda. Prostorni problem udaljenosti mitskih Amazonki od Sarmata reili su tako to su poraene Amazonke "prevezli" iz Kapadokije preko Crnog mora, do obale Meotskog jezera gde su iveli Skiti, i na taj nain objasnili poreklo ovog naroda i sebi i drugima.

Vrhovi strela i ma pronaeni u jednom enskom grobu iz VI veka pre nove ere.

Arheoloka istraivanja u bivem Sovjetskom Savezu, pokazala su da fenomen enskih grobova sa orujem zahvata mnogo iri prostor od onog na kome su iveli Sarmati u VI i V veku pre nove ere. Tako, pojedini enski grobovi na teritoriji susednih Skita pokazuju prisustvo naoruanih ena i kod ovog naroda. U oblasti umovitih stepa Ukrajine otkriveno je vie enskih grobova iz V i IV veka sa tobolcem i strelicama. Posebno se izdvaja grob iz Kutija, zapadno od donjeg Dnjepra, gde se pored sahranjene ene nalazio gvozdeni ma i tobolac sa 36 strelica. Neki istraivai pokuali su da objasne ovu pojavu brakovima izmeu Skita i sarmatskih ena. Sa druge strane, paljivo iitavanje antikih istoriara govori u prilog postojanja ne samo ena ratnika, ve i njihovog aktivnog uea u rukovoenju ovim zajednicama i drugim stepskim plemenima. Ovo potvruje dobro poznati istorijski primer naroda Masageta, severnih suseda carstva Ahmenida, koji su iveli izmeu reka Sir-Darije i Amur-Darije (dananji Uzbekistan), u oblasti koja je tada bila mnogo pogodnija za ivljenje nego danas. Njihov nain ivota

bio je skoro identian skitskom ili sarmatskom. Pored toga to su vaili za dobre i surove ratnike, ovom narodu se pripisivao kanibalizam, a njihovim enama sloboda u vanbranom optenju sa mukarcima. U istoriji je ostalo zapisano da su pod vostvom svoje velike kraljice godine 529. pre nove ere potukli vojsku persijskog cara Kira, osvajaa itave Azije, dok je sam car bio ubijen.

Amuleti koji su pripadali ratnici-"Amazonki".

Novija istraivanja na rusko-kazahstanskoj granici, potvrdila su prethodne pretpostavke. Ameriki arheoloki tim otkrio je veliki broj enskih grobova u kojima su pronaeni maevi i strele. Pored toga, pronaeni su i drugi dokazi da su ene iz ove zajednice vodile ivot slian mukarcima. Naime, antropolokim analizama primeene su deformacije kostiju specifine za dugogodinje jahae konja, dok je za jednu enu ustanovljeno da je preminula od posledica ranjavanja strelom. Narod Sarmata, na ijoj teritoriji se nalazi i najvei broj grobova ena-ratnika, pripadao je indoevropskoj jezikoj porodici, odnosno grani severnoiranskih jezika. Po svedoenju antikih pisaca, Sarmati su bili najsrodniji Skitima, ali takoe bliski i sa Medima, Perasijancima, Paranima, te sa plemenima naseljenim u ogromnim prostranstvima severno od Kavkaza i iranske visoravni, koje su Persijanci nazivali Sakima i Masagetima. Stotinama godina, antiki pisci opisivali su ova plemena kao stalno pokretne stoare. Preteno su iveli od blagodeti koja su im pruala njihova stada - mleka, mlenih proizvoda i mesa, mada im ni ratni plen nije bio stran. Celokupnu imovinu koju su imali, smetali su na kola prekrivena brezovom korom, koja su vukli volovi. Njihovi neprijatelji, Grci, Rimljani i Persijanci, govorili su za njih da su dobri ratnici koji su se od malih nogu priremali i vebali za teak ratniki ivot. Na to upuuju i nalazi grobova dece od 10 do 13 godina, pokopane sa delovima ratnike opreme. No, osim jezike i opte srodnosti (materijalne kulture i naina ivota), ovi narodi su imali i specifine muko-enske odnose u poreenju sa svim susednim narodima, a posebno sa onima koji su izgradili velike civilizacije Mediterana i Bliskog istoka. Ovo takoe potvruju arheoloka otkria koja izlaze iz okvira sarmatske teritorije, a razbacana su po ogromnim prostranstvima evroazijskih stepa.

Mozaik sa prikazom ene-ratnice, na konju.

Saznanja dobijena dosadanjim arheolokim istraivanjima su ipak nedovoljna za stvaranje jasne slike o ustrojstvu drutava severnoiranskih nomada. Prouavanje odnosa meu polovima unutar drevnih zajednica ogranieno je na tekstove antikih pisaca i predstave u umetnosti. U nedostatku istorijskih izvora, ili proveri onih sumnjivih i nepouzdanih, kljunu ulogu imaju arheoloka istraivanja. Naroit znaaj imaju grobovi, kao jedan od pouzdanijih izvora, pod uslovom da su se odreene razlike u drutvenom statusu odrazile na pogrebne rituale. Zato, ne treba da udi iroka lepeza tumaenja ove pojave, koja kreu od toga da je oruje u enskim grobovima pripadalo njihovim postradalim muevima u tuini, do toga da se tumae kao znaci enske dominacije u ovim zajednicama. Kao to se moe pretpostaviti, ovakvi stavovi su preteno zavisili od ideoloke opredeljenosti i pola samih autora-arheologa.

Prikaz borbe dve osobe, sa natpisom ispod, koji pominje Amazonke.

injenice, meutim, ne idu u prilog ni jednom od ovih krajnjih stavova. Brojnost ovakvih grobova, kao i tragovi na kostima pokojnika, govore o tome da jedan deo ena imao udela u nekim bitkama, ali su neto brojnije bile ene koje su sahranjivane samo sa nakitom i kozmetikim priborom. Pored toga, veliki broj ena je verovatno obavljao funkciju svetenica ili proroica, to im je obezbeivalo uvaeni poloaj nevezan za noenje oruja. Sa druge strane, u VI i V veku pre nove ere, skoro svi mukarci bili su sahranjivani sa orujem, a uz to, njihovi grobovi su uglavnom bogatije opremljeni. Ovakav odnos nam govori da je samo jedan deo ena, uglavnom mlaih, igrao ulogu ratnika i to iskljivo u odbrambenim ratovima, ili u odsustvu mukaraca, kada su direktno bili ugroeni njihovi kampovi i teritorije. Velike koliine nakita u istim grobovima pokazuju da se uprkos ratovanju, ove ratnice nisu odricale sitnih enskih zadovoljstava i potreba. Ovakvom razmiljanju ide u prilog i injenica da nikada nije zabeleen sukob Grka i Rimljana sa ovakvom vojskom, koji su dodue bili esti tek od II veka pre nove ere. Upravo negde u to vreme datuju se poslednji enski grobovi sa orujem, iji je broj u postepenom padu od kraja V stolea. Proces smanjivanja procenata ena-"ratnika", verovatno ne bez razloga, paralelan je sa pojavom izraene socijalne diferencijacije i postepenim jaanjem posrednike trgovine, posebno kod sarmatskih plemena. Na arheolokom planu ovo se ogleda u pojavi posebnih aristokratskih grobalja sa bogatim prilozima grkog porekla (iz crnomorskih kolonija), zatim sa Kavkaza, Persijskog carstva i Srednjeg Istoka sa jedne, dok sa druge strane postoji veliki broj grobova bez ikakvih priloga. U vreme kada su se pojedina sarmatska plemena doselila na granice Rimskog Carstva, umesto maa, kraj ruku svojih pokojnica su uglavnom polagali preslice za predenje vune.

Karta rasprostranjenosti stepskih naroda od VI do IV veka pre nove ere.

Dakle, sarmatske ene u vremenu izmeu VI i II veka jesu bile ratnice, ali njihov ivot osim te injenice nema drugih dodirnih taki sa mitskom Amazonkama, te ih zato ne treba poistoveivati. Osim povremenog vojevanja i noenja odee sline mukoj, vodile su izgleda, uobiajan porodini ivot za to vreme, koji je obuhvatao i brigu o kolima i potomstvu. Ova dvojaka uloga obezbedila je mnogo bolji status u drutvu nego to su ga ikad mogle imati helenske ene. Stoga je jasno zato ih heleni ipak nisu izjednaavali sa Amazonkama, ve su ih smatrali potomcima nastalim iz meanja sa Skitima. Sa druge strane, stare mitoloke prie predstavljale su antitezu grkom drutvu i poruku potomstvu o nadmonosti helenskih predaka nad svim moguim i nemoguim protivnicima, pa i nad enskim ovinistikim drutvom Amazonki.

Ana ivanovi student 4. godine arheologije Jagodina Radivoje Arsi apsolvent arheologije Parain Preporuena literatura:

Davis Kimball, J. 1997. Warrior Women of the Euroasian Steppes. Archaeology. 44-48. Herodot. 1988. (Preveo Milan Arseni). Istorija. Novi Sad: Matica srpska. Srejovi, D. i Cermanovi, A. 2000. Renik grke i rimske mitologije. Beograd: SKZ. Sulimirski, T. 1970. The Sarmatians. Southampton: Thames and Hudson.

Preporuene Web stranice:

http://russianculture.about.com/culture/russianculture/library/weekly/aa020700a.htm http://www.arthistory.sbc.edu/imageswomen/papers/snideramazons/intro.htmlhttp://www.csen.org/ %20http://www.geocities.com/Athens/Olympus/3505/wmnarmor.html http://www.net4you.co.at/users/poellauerg/Amazons/index.htmlhttp://www.sbcnews.sbc.edu/9702/9702nytsci-amazon-women.html http://www.womanwarrior.co.uk/