Dananje demokratije mogu ostati demokratije samo ako budu u stanju da pomire pluralizam i zajednitvo, sukob i pravdu, racionalnost

i identitet. ta moramo da uinimo da bismo odgovorili na ovaj izazov, pita Geran Rozenberg i daje jedan moguan odgovor: federacija. Ali gde su politiki mislioci i lideri koji bi mogli da formuliu i zadobiju narodnu podrku za sporazum kojim bi se u Evropi podelila vlast? 1. DVE TRADICIJE MILJENJA Tokom evropskih pokreta reformacije i prosvetiteljstva, kadikad nevidljivo isprepletana s njima, razvija se zamisao o drutvu kojim se upravlja prirodno. Uporedo sa slabljenjem pojma boanske vlasti, a on slabi rano, u drutvenom se poretku stvara vakuum. Ko vlada drutvom, i kako, i po kom pravu? Upravo taj vakuum i obra uju Tomas Hobs (1588-1679) u Zakonima Prirode na kojima treba da se zasniva jedan miroljubivi zajedniki svet, Don Lok (16321704) predlae Prirodno stanje iz kog se moe izvesti drutveni ugovor, Dejvid Hjum (1711-1776) razmilja kako su zdrav razum i moralnost prirodna svojstva ovekova, an-ak Ruso (1724-1804) iskazuje svoje vjeruju u prirodno drutvo, Adam Smit (17231790) razvija teoriju o prirodnoj ekonomiji (nevidljiva ruka), a Imanuel Kant (1724-1804) raspravu o prirodi razumnog oveka. Svi su oni traili nova naela na kojima bi se zasnivalo ljudsko drutvo, i svi su verovali da se ta naela moraju izvesti iz Prirode uopte uzev, i iz Prirode oveka posebno. Nikakvo iznena enje, svi su oni imali sopstveno i konano miljenje o tome kakva je Priroda oveka. Prvih esnaest poglavlja svog Levijatana Hobs posveuje tom pitanju, a preostala svemonoj Dravi koja mora proistei iz njegovih nalaza. Po pri-

PLURALISTIKA DEMOKRATIJA
JORAN ROZENBERG S engleskog prevela Jelena Staki

rodi, svaki ovek je u neprestanom ratu sa svakim ovekom, i po prirodi se, dakle, mora potiniti nekom monom odravaocu mira. Dok stvorovi kao to su pele i mravi mogu da ive u miru bez samonametnute vie vlasti, ovek ne moe. Ta vlast koja je oveku potrebna da upravlja njime nazvana je Levijatan, po zastraujuem morskom udovitu iz Knjige o Jovu,1 a zauzvrat je zauzdana Zakonima Prirode koje Hobs mukotrpno nabraja i opisuje. Don Lok gaji veu veru u sposobnost oveka da vlada samim sobom, ali samo ako i kada su se razvile neke sposobnosti ljudske prirode: Prepustiti (oveka) nesputanog neogranienoj slobodi, pre nego to stekne razum koji e ga voditi, ne znai dopustiti mu povlasticu njegove prirode da bude slobodan; nego izbaciti ga me u ivotinje.2 Adam Smit, iz slinih razloga, pretpostavlja postojanje prirodnog oseaja pravde u ljudskom srcu: bez nje, drutvena bi se strukutra naprosto raspala na atome a ovek sretao svog suseda kao da ulazi u lavlju jazbinu.3 Dananji branioci Smitove teorije o nevidljivoj ruci uglavnom su prevideli njegovu pretpostavku o moralnoj prirodi ovekovoj, kao i njegovo preutno verovanje da se ovek neprestano razvija od nieg do vieg razuma, pa prema tome i od nie do vie moralne osetljivosti. Nevidljiva ruka moe dejstvovati samo ako i kad je ovek dostigao izvestan nivo razuma i moralnosti. ak ni Don Stjuart Mil, najartikulisaniji pobornik individualne slo- 200 bode, nije mogao da predvidi potpunu slobodu za oveka koji jo nije razvijen. U delu O slobodi (1859) on podvlai da je despotizam opravdani oblik vladanja varvarima, ako je cilj njihov razvoj, a sredstva se mogu opravdati postizanjem tog cilja. Naelo slobode ima smisla samo kad je ovek dostigao stupanj na kom je sposoban da se popravi kroz slobodan i ravnopravan razgovor. Zakoni Prirode odvee oveka Slobodi, a Sloboda Istini, veruje Mil. Sloboda slui uspostavljanju istinitijeg odnosa izme u oveka i Boga, olakava traganje za istinskim zakonima prirode, daje prostora istinskoj Prirodi oveka, i jaa sposobnost ljudskog razuma da pravi razliku izme u istine i neistine. Stoga je sloboda osnovno sredstvo za dostizanje ne samo svakog poretka, nego i istinitijeg poretka, poretka koji najbolje odgovara Zakonima Prirode i Prirode oveka. Rani liberalizam, o socijalizmu da i ne govorimo, ne moe se shvatiti bez uzimanja u obzir izraenog uverenja da se oveanstvo razvija prema jednom
1 Knjiga o Jovu, 41:25. 2 Concerning Civil Government, drugi ogled, # 63 3 Theory od Moral Sentiments, od Adama Smitha, Prometheus Books, New York, 2000, str. 125-126.
Re no. 68/14, decembar 2002.

201

univerzalnom poretku zasnovanom na istini. Logino, kako se istina sve vie razvija, tako e se razreavati i sukobi o tome koji poredak postii. Napredovanje slobode mogao bi stoga initi upotrebu te slobode sve manje nunom. Ili, kako to kae Don Stjuart Mil u O slobodi: Kako se ljudski rod popravlja, tako e broj uenja koja se vie ne osporavaju ili u koja se vie ne sumnja neprestano rasti: dobrobit ljudskoga roda skoro da se moe meriti brojem i teinom istina koje su stigle do stupnja neosporavanja. On je zapravo bio malo zabrinut da bi slobodan razgovor, koji je smatrao nunim za traganje za istinom, mogao da izbledi i zamre kad se svi budu slagali, za ta je pak mislio da e na kraju svako morati: Gubitak jedne tako vane pomoi pronicljivom i ivom shvatanju istine kakvo je nunost da se ona objasni protivnicima, ili da se odbrani od njh, iako nije dovoljna da odnese prevagu, nije nevano umanjenje koristi koju donosi njeno univerzalno priznanje. Kako odrati pitanja ivima ako su argumenti usaglaeni jednom zauvek? Ovo je izazov za koji Mil ne nalazi odgovor. U Milovom pisanju jasno se vidi rascep koji od samog poetka obeleava kako liberalizam, tako i socijalizam, pa prema tome i demokratije koje su se u velikoj meri oblikovale po njihovim predstavama. Da li je demokratija poredak za postizanje sklada, ili poredak za mirenje raznovrsnosti? Unutranji sukob vidljiviji je u liberalizmu nego u socijalizmu. Socijalizam (da ne pominjemo komunizam i nacionalizam) nikad se nije kolebao oko svog ideala drutvene harmonizacije, dok se liberalizam s vremena na vreme muio nad sukobima svojstvenim njegovom idealu slobode. U svojoj knjizi The Two Faces of Liberalism (Dva lica liberalizma), Don Grej pravi razliku izme u dve tradicije liberalnog miljenja.4 Jedna tradicija, koja vue korene od Loka, Smita, Kanta i upola od Mila, projekt je ispunjenja iji je cilj razvoj jednog sve savrenijeg drutvenog poretka. Druga tradicija, iji su koreni kod Hobsa, projekt je koegzistencije iji je cilj odranje drutvenog poretka koji e biti sposoban da izmiri vazda prisutne ljudske sukobe. Grej tvrdi da je tradicija istine, koja je onako dugo preovla ivala, stigla do kraja puta. Pojam drutvenog poretka u kom se univerzalno istiniti ciljevi i vrednosti mogu stei u jednu taku i uskladiti neodriv je i logiki i empirijski. Zajednika je karakteristika najistinitijeg od svih ciljeva i vrednosti, kao i najdragocenijeg od svih prava ta da oni, kad se s njima ode dalje od izvesne take, postaju neusaglasivi i moraju se odmeravati jedni spram drugih. ini se da nema vrednosti koju je sama Priroda izdvojila kao sposobnu da poniti ostale, niti postoji bilo ka4 Danas je John Gray profesor Evropske misli na London School of Economic & Political Science.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

kav prirodan nain odmeravanja jedne vrednosti spram druge. Umesto toga, postoji mnogo podjednako istinitih naina da se odmerava mnogo podjednako istinitih vrednosti, te otuda i isto toliko mnogo istinitih drutvenih poredaka. Sudari izme u sukobljenih pojmova ispravnog i pravde, kao i izme u neusaglasivih gledita o tome ta ini dobar ivot i dobro drutvo, svojstveni su ljudskim drutvima. Takvi sukobi potiu iz ljudske prirode i ne mogu se razgraditi i odstraniti, ma koliko se naporno zdrav razum trudio da to postigne u drutvenom poretku, koliko god ovaj bio razuman. Iz slinog ugla Stjuart Hempir tvrdi pravda je sukob.5 U jezgru pravde lee kulturno i istorijski duboko ukorenjene procedure za postupanje sa neizbenim sukobima izme u razliitih ideja dobroga i ispravnoga. Nikakva pravda ne moe postojati iznad i van takvih sukoba. Ranije ili kasnije, svaki pojam prirodno dobrog ili ispravnog bie doveden u pitanje i osporen. Ne samo to je mogue, nego je, po sadanjim dokazima, i verovatno da e se esto initi da je najvei broj shvatanja dobrog, i najvei broj nain ivota koji su tipini za trgovaka, liberalna, industrijalizovana drutva, sve u svemu mrska velikim manjinama u tim drutvima.6 I Hempir i Grej tvrde da se sad nalazimo u dobu kad se nereivi sukobi izme u razliitih vrednosti i ivotnih stilova vie ne mogu podre ivati iluzornim pojmovima istorijske sudbine, prirodnog zakona ili racionalnog poretka. Pravinost i pravda u postupku jedine su vrednosti za koje se razumno moe smatrati da postavljaju norme koje e biti univerzalno potovane, pie Hempir.7 Trajni sukobi vrednosti pravilo su, a ne izuzetak, veli Grej. Zadatak drutvenog poretka nije da umrtvi te sukobe. Zadatak je da se pojedinci i naini ivota koji prihvataju sukobljene vrednosti izmire za zajedniki ivot. Nisu nam potrebne zajednike vrednosti da bismo iveli u miru. Potrebne su nam zajednike institucije u kojima mogu uporedo da postoje mnogi oblici ivota.8

202

5 Stuart Hampshire je bivi saradnik na All souls, Oksford, koji je ranije drao katedre za filozofiju na Prinstonu i Stanfordu. Godine 1999. objavio je Justice is Conflict, Duckworth, London, 1999. 6 Iz Justice is Conflict, Stuarta Hampshirea, Duckwort, London, str.33. 7 Isto delo, str. 56. 8 Iz Two Faces of Liberalism, od Johna Graya, Polity Press, London 2000, str. 5-6.
Re no. 68/14, decembar 2002.

2. LOGIKA TOPLOG KRUGA Jasno, o miroljubivoj koegzistenciji mnogo je lake govoriti nego je postii. ini se da su jednoobraznost i zajednitvo mnogo prirodniji temelji demokratije nego to su to pluralizam i sukob. Lake je stii do demokratskih usaglaenih odluka kad je demos mali a stupanj konsenzusa visok. Demokratija kao savremeni sistem upravljanja postala je moguna kad je postalo moguno razgraniiti demos teritorijalno i kulturno, i kad su se postojei sukobi vrednosti mogli zauzdati time to su po strani ostavljeni zajednica i zajednika nacionalna sudbina. Topli krug istorijskih lojalnosti i veza mogao se proiriti tako da obuhvati milione ljudi.9 Zajednica je stvorena tamo gde ranije nije postojala nikakva zajednica. Ovaj implicitni oseaj pripadnosti, ovaj proireni krug lojalnosti i pravde, omoguio je ne samo demokratiju i vladavinu zakona, nego i javne institucije drutvene zatite koje sad smatramo delom demokratske vladavine. Oseaj pripadnosti zapravo je bio preduslov za volju za pravdu. Stoga se volja za pravdu neprestano stavljala na probu na granici izme u onih koji pripadaju, i onih koji ne pripadaju. Metodi za jaanje oseaja pripadnosti bili su, isto tako, i metodi za iskljuivanje i potiskivanje. Demokratija nacije-drave stoga je inherentno pocepana izme u to203 plog kruga pripadnosti, identiteta i emotivne lojalnosti s jedne strane, i hladne sfere gra anstva, politikih institucija i konstitucionanih lojalnosti (pravde) s druge. vedska demokratija dugo se zasnivala na dalekosenom stapanju tih dveju sfera, do te mere da su u svakodnevnom govoru drava i drutvo postali sinonimi, a gra anske strukture demokratije postale su tesno povezane sa institucijama drave. Ovo je dobro funkcionisalo sve dok je podela izme u dva shvatanja demokratije ostala nevidljiva. Funkcionie manje dobro kad se dve sfere demokratije vie ne preklapaju kad se lojalnosti toplom krugu vie ne proiruju i na sferu drave. Neki tvrde da na topli krug treba gledati kao na zastarelu fazu u istoriji demokratije, da je moderni ovek prosvetljen i da mu je svest toliko proirena da svoj oseaj pripadnosti moe da povee sa isto gra anskim naelima pravde, bez pretpostavljanja emotivnih lojalnosti zasnovanih na poreklu, kulturi ili jeziku. Kao
9 Za dalju diskusiju o mom pojmu toploga kruga (koji definiu odnosi preutnog razumevanja i subliminalnog identiteta), videti Moderna Tider (Moderno vreme, vedski jeziki asopis), broj 104, jun 1999, na nemakom Wrmekreise der Politik. Recht, Loyalitt und Emotion in der postetnischen Gesellschaft Lettre International, no 49, jun 2000).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

to pie Jirgen Habermas: Skriveno iza svake fasade kulturne homogenosti, vreba, u najboljem sluaju, tlaiteljsko odravanje hegemonijske veinske kulture.10 Kad mnogo razliitih kulturnih, etnikih i religijskih potkultura mora da koegzistira i sara uje u istom drutvenom okviru, politiki definisana zajednica mora se odvojiti od toploga kruga veinske kulture, i naterati da funkcionie bez pribegavanja njenim kodovima i sistemima. Veinska kultura mora odustati od svog istorijskog prerogativa da odre uje zvanine uslove generalizovane politike kulture koju treba da dele svi gra ani, bez obzira na to odakle dolaze i kako ive.11 Kako ovo postii? Kakvo je dravnitvo u stanju da ujedini pluralizam sa zajednitvom, raznovrsnost sa jednakou, sukob sa miroljubivom koegzistencijom? vedska vlada je nedavno proglasila da je vedska drutvena zajednica zasnovana na drutvenoj raznovrsnosti i da opta politika na jedan sasvim nov nain mora da potie iz etnike i kulturne raznovrsnosti vedskog drutva, i da ove odraava.12 Pitanje na koje preostaje da se odgovori jeste: kako se jedna opta politika zasnovana na jednoobraznosti i zajednitvu, to jest politika zasnovana na preferencijama koje se u velikoj meri mogu uoptiti, moe izmeniti prema jednoj optoj politici zasnovanoj na raznovrsnosti i sukobima vrednosti, to jest zasnovanoj na preferencijama koje se ne mogu tako lako uoptiti? Moramo postati lojalni ustavima, a ne emocijama, veli Habermas. Ali koje se ljudske vrednosti mogu odvojiti od emocije, iskustva, strasti i tradicije? I kakvi e ustavi moi da usklade emotivno nabijene sukobe izme u vrednosnih sistema i, istovremeno, da podstaknu lojalnosti koje prevazilaze vrednosti? Kako povezati lojalnosti toplom krugu sa pravdom ustavne demokratije? I Grej i Hempir trae odgovore u ustavno regulisanom sukobu izme u vazda promenljivih shvatanja o dobrom ivotu i dobrom drutvu, u istorijski i kulturno osobenim institucijama za pravino reavanje sukoba, u funkcionisanju politikih arena za raspru i kompromis. Neophodan je, tvrde oni, korenit prekid moralno preobraanje, kako kae Habermas sa duboko ukorenjenim pojmom da politika treba i mora da stremi konsenzusu i drutvenom skladu.

204

10 Evropska nacija drava njena postignua i ogranienja, izvorni rukopis na engleskom, u rukama autora. 11 Isto. 12 Sweden, the Future and Social Diversity: From the Policies of Immigration to Those of Integration, Government White Paper 16, 1997/98.
Re no. 68/14, decembar 2002.

3. POLITIKA POSTAJE NEPOTREBNA Oigledna nesposobnost ili nespremnost da se napravi upravo taj prekid jedno je od mogunih objanjenja za uporno opadanje poverenja u politike institucije koje vidimo u celom zapadnom svetu. Mogunosti i reenja politike kao da se stiu prema jednoj taki, ostavljajui malo politikog prostora za sukobe zasnovane na moralu i vrednostima. I za Jedini nain (Karl Bilt), i za Zlatnu ludaku koulju (Tomas Fridman) ini se da su sve neizbeniji.13 Reavanje istinskih sukoba vrednosti kao da sve vie prelazi u ruke vrednosno neutralnih sudova, gra anskih slubenika, naunika, centralnih banaka, EU-birokrata i trinih delatnika. Od profesionalnh elita sve se vie oekuje da naprave istinski razumne odluke (utirui tako put istinski razumnom drutvenom poretku). U me uvremenu, zadatak sve marginalizovanijih politiara svodi se na izlaenje na kraj sa onim sve veim segmentima njihovih izbornih tela koji se tvrdoglavo dre svojih odstupajuih i nerazumnih miljenja otvoreno zasnovanih na vrednostima. Zbog toga e se smatrati da politiarima nedostaje bilo legitimnost, bilo efikasnost. Gra ani ija se vrednosno zasnovana miljenja neprestano prenebregavaju ili osujeuju smatrae da je akcija politiara nelegitimna, dok e vrednosno neutralna elita, reena da postigne razumno od205 luivanje, smatrati politiku akciju neefikasnom. Frustrirane manjine sve e vie zauzimati stanovite da je demokratija nemoguna. Vrednosno neutralna elita sve e vie zauzimati stanovite da je demokratija (i politiari uopte) nepotrebna. Ako demokratija ne moe da ponudi racionalne odluke, onda e se ove postii nekim drugim sredstvima. Hod prema univerzalnom, racionalnom drutvenom poretku nastavie se van demokratije. Stoga e se demokratske procedure opaati kao sve suvinije, a njihove e funkcije preuzimati uglavnom trite i sudstvo. Trite, oslobo eno istorijskih stega, prirodno e regulisati sukobe oko resursa i vlasti. Sudstvo, na slian nain nesputano zastarelim emocijama, obezbe ivae vrednosno neutralna razreenja
13 Karl Bilt (Bildt), konzervativni politiar, bio je premijer vedske (199194) kad je skovao izraz Jedini put da opie politike privatizacije i deregulacije kojima je teila njegova vlada nesocijalistike koalicije. Tomas Fridman (Friedman) je vodei ameriki novinar koji u svojoj knjizi o novoj globalnoj ekonomiji The Lexus and the Olive Tree pie o predmetu monetarne kontrole. Kad vaa zemlja jednom navue Zlatnu ludaku koulju, njeni politiki izbori svoje se na Pepsi ili Coke (...) Vlade (...) koje suvie odstupaju od centralnih pravila videe kako investitori trkom bee od njih, kako kamatne stope rastu a akcije na berzi padaju.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

sukoba o pravima i pravdi. Zakoni i institucije koji e ostati bitni zato to niko nee predlagati da bilo trnica bilo sud treba da postoje u nekakvom zakonskom ili institucionalnom vakuumu racionalna e elita opisivati kao prirodne (ranije boanske) konstituente drutva, jo distanciranije od istorijskih i kulturnih sukoba oko vrednosti koji su ih jednom oblikovali i odlikovali. Jedini zadatak koji ostaje demokratiji bie da legitimie drutveni poredak koji je u svakom znaajnom pogledu obrazovan van demokratskih institucija. Ona e morati da i dalje iri informacije, sve dok ne stekne neophodnu narodnu podrku, i da odrava referendume dok se ne donesu neophodne odluke. Drutveni sukobi e stoga biti uoblieni kao sukobi izme u znanja i neznanja, izme u prosvetljenih i oni kojih jo nisu informisani. Jedan simptom ovog razvodnjavanja demokratskih vrednosti jeste preobraaj politikih sva a u zakonske sporove i mnjenja zasnovanih na vrednostima u zahteve zasnovane na pravima (promena naglaska sa ovo je moje mnjenje u ovo je moje pravo). Sva e zbog suprotstavljenih gledita i prava (koje se najbolje reavaju kompromisom vezanim za vreme i kontekst) pretvaraju se u sukobe suprotstavljenih zahtevanja prava (i najbolje se reavaju sudskim nalogom kojim se uspostavlja presedan). Ova judicijalizacija politike verovatno nee ublaiti istinski sukob vrednosti, a jo e ga manje reiti. Kad se miljenja zasnovana na vrednostima pretvore u zahteve zasnovane na pravu, ishodi e verovatnije odvesti pojaanim oseanjima osujeenosti kod pojedinaca i grupa ije vrednosti nisu politiki ispravne, i ija prava sudovi ne podravaju. Grej pie: Kad u drutvu postoje etika uverenja koja se otro razilaze, onda poziv na osnovna prava nee dovesti do sporazuma koji e biti prihvaen kao legitiman. Ako teimo legitimnom i stabilnom sporazumu o pitanjima povodom kojih su miljenja podeljena, nemamo alternative za mukotrpnost politike.14 Ova Grejova tvrdnja nije zamiljena kao argument protiv univerzalnih teorija pravde, ili univerzalno prihvaenih ljudskih prava, nego kao opovrgavanje onih koji veruju da je politike kompromise moguno zameniti zakonskim pravima. Nikakva prava nisu jaa od volje da se ona potuju. Volju da se prava potuju stvara politika, a ne sudovi. Ako hoe da bude demokratski, politiki sistem mora priznati postojanje neprevazilazivog sukoba oko vrednosti, pie francuski sociolog Alen Turen. Neko drutvo koje u dananjem svetu eli da ostane kulturno homogeno po defi-

206

14 John Gray, isto delo, str. 117.

Re no. 68/14, decembar 2002.

niciji je antidemokratsko.15 Demokratija je u ovom trenutku jedini politiki sistem s potencijalom da priznaje sukobe i da se istovremeno nosi s njima. Samo u demokratskom sistemu, tvrdi Turen, mogu se stvoriti neophodne veze izme u naih protivrenih vrednosti i naeg zajednikog sveta. Zato samo u demokratiji? Zato to samo demokratija daje pojedincu ulogu politikog subjekta ili aktera, a samo akter pojedinani ili kolektivni moe izmiriti univerzalno sa posebnim, i instrumentalnost sa uverenjem.16 4. OD OBJEKTA DO SUBJEKTA Samo kao politiki subjekti, veli Turen, biemo sposobni da svoje vrednosti prilagodimo vrednostima drugih, svoje ideje o onome to je dobro naoj proceni onoga to je moguno i razumno. Samo kao politiki subjekti moemo da stvorimo neophodne veze izme u naih odvojenih ideja o ispravnom i naih zajednikih institucija pravde. Demokratija se moe prvenstveno definisati kao institucionalni prostor koji titi napor pojedinca ili grupe da se pojave i budu priznati kao subjekt, pie Turen.17 Shvatanje da se prava mogu formulisati i zajamiti izvan politike, ili da prava mogu postojati bez odgovarajuih dunosti, u svakom je sluaju iluzija. Isto je to i pretpostavka da se nae istinske potrebe mogu meriti na skali utilitarne vrednosti. Istinski sukob vrednosti moe se zapravo otkriti iza veine racionalnih shema za zadovoljavanje navodno istinskih potreba. ta je racionalan sistem transporta? Racionalan sistem zdravstvene brige? Racionalna kola? Racionalno staranje o deci? U svakoj oblasti drutva otkriemo da razliita gledita o dobrome vode razliitim gleditima o potrebama koje treba zadovoljiti. Poveana uloga privatizacije i konkurencije kao naina da se razree takvi sukobi (to poveava slobodu izbora na sve irem tritu javnih dobara i usluga) pretpostavlja da emo svi prihvatiti trite kao preovla ujue opravdanje (ako ste nezadovoljni ivotom, odaberite drugi). Upravo racionalnost umanjuje znaaj politike raspre i kompromisa, te stoga slabi i nau sposobnost za odravanje, obnavljanje i prilago avanje onih javnih institucija i zajednikih pravila koja se nalaze u sri svakog demokratskog drutva. Turen pie: Kad god postoje sukobi oko interesa i vrednosti, mora se organizovati prostor za politike debate i odluivanja.18 Kad preovla ujua postane
15 Quest-ce que la dmocratie, od Alena Turena (Touraine), Fayard, 1994. Navod iz engleskog prevoda What is Democracy?, Westview Press, 1997, str. 119. 16 Isto, str. 121-122. 17 Isto, str. 125. 18 Isto, str. 120.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

207

racionalnost trnice, politiki je prostor ispranjen a sukobi oko vrednosti ostaju bez doma. Turen se plai da e takvo beskunitvo iskidati drutveno tkivo na komadie i odvesti jo dubljim podelama nego u starom klasnom drutvu. Sukob izme u instrumentalne racionalnosti trita i ovekovog indentiteta zasnovanog na vrednostima neunitiv je. Ne moe ga ponititi racionalno rezonovanje ili vea informisanost, nego se mora ili potisnuti, ili reiti kompromisom. U demokratiji, kompromis ostaje poslednja opcija. Demokratija koja nije u stanju da kompromisom razrei sukobe vrednosti ne moe ostati demokratija. Dananje demokratije mogu ostati demokratije samo ako su u stanju da naprave kompromis izme u pluralizma i zajednitva, sukoba i pravde, racionalnosti i identiteta. ta demokratije moraju da uine da udovolje ovom zahtevu? 5. PLURALISTIKA DEMOKRATIJA Jedan jo neisprobani odgovor u veini evropskih zemalja jeste ustav koji povezuje razliite politike prostore na razliitim nivoima drutva u okviru jedne sveobuhvatne politike zajednice. Ovaj nain organizovanja demokratije naziva se federacija. U federaciji se prostori mogu menjati, kao i nivoi, kao i veze izme u njih, kao i priroda sveobuhvatne zajednice. Zavisno od stepena zavisnosti izme u viih i niih nivoa, razlikujemo federaciju i konfederaciju (latinska re foedus, izvedena od latinskog fido imati poverenja, znai sporazum ili unija), ali u oba sluaja imamo posla sa sistemima za izmirenje raznih interesa i vrednosti. U oba sistema nii nivoi ustupaju vlast viima putem sporazuma. U federaciji, samovladavina na niim nivoima kombinuje se sa sve viim stupnjevima zajednike vladavine na viima. Nivoi su povezani, ali i jasno razdvojeni. Vii nivo ne moe da se umea u nii po volji, niti nii nivo moe hirovito da prenebregava odluke donete na viem nivou. I bez detaljnog razmatranja porekla i strukture razliitih federacija, oigledno je da svaka federacija ima jedinstvenu istoriju i jedinstvenu strukturu. Evropsku federaciju 21. veka oblikovae drugaije sile i drugaije okolnosti nego Severnoameriku federaciju na njenim poecima u kasnom 18. veku. Glavni zadatak jedne federacije u dananjoj Evropi mora biti izmirenje demokratije s pluralizmom, ne samo sa istorijski uspostavljenim pluralizmom nacija-drava nego i sa rastuim pluralizmom kultura, vrednosti i identiteta u svakoj naciji-dravi. Federalizam stoga nije samo moguno reenje za demokratske probleme u Evropskoj uniji nego i za one u njenim dravama lanicama. Unitarni model demokratije, koji je pogodovao manje-vie homogenim nacijama-dravama, vie nee odgovarati.
Re no. 68/14, decembar 2002.

208

Glavna odlika federacije jeste njena sposobnost da u zajednikom politikom sistemu kombinuje nivoe vlasti, pri emu pojedinci i grupe mogu delovati kao subjekti pokretani vrednostima i odluivati za sebe, i nivoe vlasti na kojima e oni prihvatati da budu objekti sve daljih odluka i uslova. Postojae nivoi na kojima e se postavljati pitanje ko ste, ta mislite i ta radite, i nivoima na kojima e to biti manje vano. Uzmemo li da su nivoi povezani a vlast svakog od njih sankcionisana dogovorom, bie, bar na papiru, postavljeni uslovi za to da raznovrsnost na niem nivou koja postoji od ranije sad postoji uporedo, i stupa u sadejstvo sa uim obimom vrednosti na viim niovima. Da bi jedna federacija bila demokratska, svi njeni nivoi moraju imati ustavom odre ene prostore za politiku raspru i kompromis. Na svim se nivoima moraju uspostaviti procedure i institucije za izmirenje sukobljenih vi enja ispravnog i pogrenog na naine koji su usaglasivi sa zajednikim politikim poretkom. Po sebi se razume da federacije nije lako izgraditi, niti je lako upravljati njima, utoliko pre to se one moraju stvarati putem demokratske procedure. Osim ube ivanja uspostavljenih elita da se odreknu nasle ene vlasti, tu je i zadatak zadobijanja narodnog pristanka za poredak zasnovan na raznovrsnosti i sukobu. Logiku toploga kruga teko je razbiti. Homogenost je instinktivnija osnova za zajed209 nitvo od raznovrsnosti. Uspeh nacije-drave doprineo je vizijama jednoobraznosti i sklada, a ne vizijama pluralizma i nesloge. Na izbor, me utim, nije izbor izme u pluralizma i homogenosti, nego izme u pluralizma sa demokratijom i pluralizma bez nje. Stoga je pluralizam polazna taka za svako drutvo koje tei da bude demokratsko. Jednoobraznost se moe postii samo nedemokratskim sredstvima. Proireni topli krug to su ga nekad prizivali nacionalni mitovi o krvi i sudbini vie nije izvodiv drugaije do kao nostalgina fantazija i oklopljeno udovite. Uslovi za stvaranje demokratskih zemalja zasnovanih na jednoobraznosti i konsenzusu bili su jedinstveni i sluajni, i vie ne postoje. Snovi o novoj homogenosti odveli su ratovima na Balkanu i politikim liderima kao to su Jerg Hajder u Austriji, Karl Hagen u Norvekoj, Umberto Bosi u Italiji i Pia Kjersgard (Kjaersgaard) u Danskoj. Proirite njihove politike programe na njihovu politiku akciju, i ishod e biti reimi zasnovani na represiji i iskljuivanju. Neka vrsta pluralizma, zapravo, ali sa diskriminacijom, etnikim ienjem i nasiljem kao metodima za reavanje sukoba. Jedina drutva koja su do sada bila u stanju da izmire pluralizam sa izvesnim nivoom tolerancije bila su kolonijalna carstva koja su obuhvatala mnogo naroda, i u njima je uslov za pluralizam bio jednoobrazno potovanje centralne vlasti. Ono to je na kraju okonalo doba kolonijalnih carstava bio je uspon demokratije nacije-drave, to jest demokratije jednoobraznoasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

sti. Zadatak da se osnova za demokratiju promeni od jednoobraznosti u raznovrsnost stoga je nov i politiki neproveren. Ono to nas tera da demokratiju, umesto na jednoobraznosti, zasnivamo na raznovrsnosti, jeste naa potreba za mirom i redom. Jednoobraznost moe mirno da postoji uporedo s demokratijom, a miroljubivi pluralistiki poredak ne moe se uspostaviti i odravati bez demokratije. Ovo ne znai da je demokratija neto dato, kao to to nije ni mir. Drutveni poreci (kao ni trita) ne pojavljuju se prirodno. Drutveni poreci su manje-vie sofisticirani ovekovi konstrukti obrazovani i reformisani u kulturno specifinim sadejstvima izme u prava i moi, sile i slobode, reda i sukoba, stvarnosti i vizije, korisnosti i vrednosti. Zasnivanje takvog poretka na heterogenosti nesumnjivo je tei zadatak nego njegovo zasnivanje na homogenosti. Pleme ili klan jednostavniji su poredak nego to je to federacija. Put do Severnoamerike federacije drava, od ustavne konvencije u Filadelfiji (1787) do nametanja novog ustava (1791), poploan je sva ama, nacrtima, pamfletima, raspravama, sastancima i glasanjima. Postojali su federalisti i antifederalisti, oni koji su insistirali na federalnom nivou vlasti, i oni koji su se plaili da e to utrti put nekoj super-dravi (autokratskoj monarhiji). Ishod ovog procesa bio je nepredvidljiv do poslednjeg trenutka, ali je na kraju odveo stvaranju Sjedinjenih Amerikih Drava, poto je postojao briljivo uoblien obuhvatni predlog podran jednom vetom marketinkom kampanjom. Samo tokom jeseni 1787. pojavilo se osamdeset pet (!) lanaka u kojima su izlagani kljuni argumenti u korist federalnog ustava, objavljenih u etiri glavna njujorka lista (drava Njujork bila je potencijalno slaba karika u procesu ratifikacije). Ovo je bio plod napora trojice Oeva Ustava Dejmsa Medisona, Aleksandra Hamiltona i Dona Deja, koji su pisali pod zajednikim pseudonimom Publijus. Medison i Hamilton e uskoro poeti duboko da se ne slau povodom politike novoformirane federacije, ali kad je branjena federacija kao politika konstrukcija, teko je videti ko je ta napisao.19 Gde su nai medisoni?, s pravom pita engleski drutveni kritiar Lari Sidentop u svojoj lucidnoj knjizi o budunosti demokratije u Evropi.20 Zato Evropa nije uspela da pokrene ustavnu debatu koja bi se po temeljnosti i duhu makar izdaleka mogla porediti s onom u Americi? Gde su politiki mislioci i lideri ko19 Up. Friare kan ingen vara (Nikakva vea sloboda) od Grana Rosenberga, Nordstedts, Stockholm, 1991, pogl. 5, za opirniji prikaz amerikog ustavnog procesa. 20Democracy in Europe, od Larryja Siedentopa, Penguin Books, London 2001.
Re no. 68/14, decembar 2002.

210

211

ji bi mogli da iskau i zadobiju narodnu podrku za sporazum o podeli vlasti u Evropi? Ko bi mogao da objasni gra anima sadanjih nacija drava da moraju birati ne izme u nacionalne samovladavine i neke nove Evropske Superdrave nego izme u demokratije koja je neodriva i demokratije koja je i dalje mogua? Ko bi mogao da ubedi evropske glasae da je federalizam potencijalna konstrukcija za demokratski pluralizam, a ne gotov recept za birokratsku vladavinu iz Brisela? Ko bi mogao da ubrizga politiku strast u raspru o ustavu za Evropu? Do sada, ustavna raspra u Evropi bila je proeta mutnim tehnikim argonom kojim se slue politiki naunici koji su, kako pie Sidentop, uglavnom prestali da rade na bilo kakvom poimanju ovekove dobrobiti ili blagostanja (...) Izvori i ciljevi politike aktivnosti zanemareni su u korist analiziranja trendova koji se mogu posmatrati. To je pomalo nalik prouavanju seksualnog ina bez ikakvog pominjanja seksa ili elje!21 Posledica je da je to postala raspra u kojoj rezultat gotovo nasilno preovla uje na raun forme, jezik ekonomije na raun jezika politike, a i kratkorone manifestacije i loe smiljeni sporazumi postignuti na razglaenim konferencijama na vrhu kojima prisustvuju neodluni evropski efovi drava i vlada. Pri svemu tome na se fokus sad mora pomeriti sa rezultata na formu. Ako neemo da evropske demokratije svenu, i ako neemo da se miroljubivo reavanje sukoba pretvori u rat svakoga protiv svih, onda te demokratije treba izgraditi iznova. U tom smislu, Hobs je formulisao pravi problem, a to je kako navesti ljude sa sukobljenim vrednostima i interesima da koegzistiraju u miroljubivom zajednikom svetu, ali je predloio reenje koje je od njegovog vremena odavno izgubilo svaki znaaj. Da bi se u dananjem modernom svetu odrao miroljubivi poredak, moraju se kombinovati pluralizam i demokratija. Polazite svakog takvog poretka mora biti da su istinski sukobi oko vrednosti neizbeni i da su deo ljudskog postojanja, te da je na oveku samom da izgradi skoro sasvim prirodne institucije neophodne za njihovo izmirenje.
The author Eurozine (www.eurozine.com)

21 Isto, str. 37.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja