Osnovi hidrogeologije

V
POGLAVLJE

FIZIKO-HEMIJSKI, RADIOLOKI I MIKROBIOLOKI SASTAV PODZEMNIH VODA

FIZIKE OSOBINE PODZEMNIH VODA

Voda je bezbojna, prozrana tenost bez ukusa i mirisa, koja se sastoji od 11,11 % vodonika i 88,89 % kiseonika. Molekuli vode obrazuju kristalnu reetku u formi tetraedra (slika V-1).

Slika V-1. Model molekula vode (Davis & De Wiest, 1966)

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Kombinacije izotopa kiseonika i vodonika obrazuju 18 razliitih molekula vode, koje karakteriu odreena fiziko-hemijska svojstva prvenstveno temperatura prelaska u sistem vodena para - tenost - led. Glavne fizike osobine podzemnih voda su: temperatura, prozranost, boja, miris, ukus, gustina, viskoznost, stiljivost I elektroprovodljivost.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Foto V-1. Termalna voda u Ribarskoj banji

Foto V-2. Termalna voda u Bogatiu

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Foto V-3. Razlika u mutnoi usled razrade bunara

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

HEMIJSKI SASTAV PODZEMNIH VODA

GLAVNI IZVORI RASTVORENIH MATERIJA U PODZEMNIM VODAMA
Glavni izvori rastvorenih materija u podzemnim vodama su: - atmosferske padavine, - stene i minerali u zemljinoj kori, - organske materije, - vode mora i okeana i - magmatski procesi.

FAKTORI I PROCESI FORMIRANJA HEMIJSKOG SASTAVA PODZEMNIH VODA

Hemijski sastav podzemnih voda formira se kao rezultat uzajamnog dejstva vode i materije u zemljinoj kori, kao i materija koje vode poreklo iz drugih geosfera. Karakter toga dejstva moe se predstaviti sledeom emom: voda stena gas iva materija Na formiranje hemijskog sastava utiu brojni faktori i procesi koji se deavaju u zemljinoj kori.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Osnovni faktori formiranja hemijskog sastava Faktori formiranja hemijskog sastava predstavljaju uslove koji omoguavaju stvaranje hemijskog sastava podzemnih voda. Oni uslovljavaju i iniciraju itav kompleks procesa, koji se javljaju kao neposredan mehanizam u formiranju hemijskog sastava podzemnih voda. Pored prirodnih na stvaranje hemijskog sastava podzemnih voda sve vei uticaj imaju antropogeni faktori (tabela V-1). Tabela V.1. Osnovni faktori formiranja hemijskog sastava podzemnih voda (Pineker,1984)
Grupa faktora Osnovni faktori Reljef Fiziko-geografski Klima Hidrografija i hidrologija Geolokotektonski Geoloki sastav terena Hemijsko-mineroloki sastav stena Tektonika Magmatizam Rastvorljivost hemijskih jedinjenja Hemijska svojstva elemenata Kiselinsko-bazni i oksido-redukcioni uslovi Temperatura Pritisak Vreme Prostor Uticaj mikroorganizama, biljaka i ivotinja Naruavanje prirodnog reima u toku eksploatacije mineralnih sirovina, eksploatacije podzemnih voda, navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednih povrina, zagaivanje podzemnih voda
Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Fiziko-hemijski

Fiziki Bioloki Antropogeni

Osnovni procesi formiranja hemijskog sastava podzemnih voda

Mehanizam formiranja hemijskog sastava podzemnih voda ogleda se kroz procese koji se odvijaju pri postojanom uzajamnom dejstvu podzemnih voda, stena, gasova i ive materije. Osnovni procesi koji uestvuju u formiranju hemijskog sastava podzemnih voda, prevode materiju u rastvor, prenose je esto na znatna rastojanja, odnose iz rastvora, koncentriu ili razblauju rastvore (tabela V-52. Tabela V.2. Osnovni procesi formiranja hemijskog sastava podzmenih voda (Pineker, 1984)
Grupa procesa Reprodukcija rastvorene materije Prenos rastvorene materije Apsorbcija rastvorene materije Kombinacija prevoda materije u rastvor i izvoenje iz rastvora Osnovni procesi Hidroliza Isparavanje i rastvaranje Molekularna difuzija Filtracija (difuzno-konvektivni prenos mase) Kristalizacija (taloenje) soli Sorpcija Jonska zamena Oksidoredukcione i biohemijske reakcije Radioaktivni raspad Hidratacija minerala Dehidratacija minerala Podzemno isparavanje Podzemno zamrzavanje Membranski efekti

Dodavanje ili oduzimanje molekula rastvaraa (vode)

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

OSNOVNI POKAZATELJI HEMIJSKOG SASTAVA PODZEMNIH VODA

Veliku ulogu u definisanju hemijskih svojstava podzemnih i prirodnih voda uopte imaju odreeni pokazatelji koji odreuju njihov sastav i u znatnoj meri odreuju mogunost prisustva odreenih elemenata i jedinjenja, kao i vrstu njihovog migriranja. Ti pokazatelji su pH vrednost, oksido-redukcioni potencijal Eh, tvrdoa i mineralizacija.

pH vrednost podzemnih voda

pH vrednost predstavlja veliinu koja karakterie aktivnost ili koncentarciju jona vodonika u rastvorima. Koncentracija jona vodonika u vodenim rastvorima, nezavisno od njihovog porekla, odreuje se jonskim proizvodom vode :
+ K H2O = [H ][OH ]

Veliina je postojana, u znaajnoj meri zavisna od temperature, a u manjoj meri od pritisaka. Pri temperaturi od 25 C, jonski proizvod vode iznosi 10-14:

[H+][OH- ] = 10-14
Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

U neutralnoj vodi koncentracije jona H+ i OH- su jednake, to znai da koncentarcija jona vodonika iznosi 10-7. Praktino, vrednost pH jednaka je stepenu koncentracije vodonikovih jona sa obratnim znakom. Koncentracija vodonikovih jona odrava i kiselu i baznu reakciju vode. Pri vrednosti pH=7 reakcija vode je neutralna, pH<7 kisela, a pri pH>7 bazna.

Na osnovu vrednosti pH, sve podzemne vode mogu se podeliti u sledee grupe:

jako kisele vode (pH < 3), kisele vode (pH = 3-5), slabo kisele vode (pH = 5-6.5), neutralne vode (pH = 6.5-7.5), slabo bazne vode (pH = 7.5-8.5), bazne vode (pH = 8.5-9.5) i jako bazne vode (pH > 9.5).

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Oksido-redukcioni potencijal
Na formu elemenata u podzemnim vodama i uslove njihove migracije, pored pH vrednosti, znaajnu ulogu ima oksido-redukcioni potencijal (Eh), koji je u tesnoj vezi s pH vrednou. Oksido-redukcioni procesi neprekidno se deavaju u zemljinoj kori. Oksidacija je vezana za otputanje elektrona, a redukcija za njihovo sjedinjavanje.

Veliina oksido-redukcionog potencijala neke sredine (Eh) moe se izraziti sledeom jednainom:

0.0581 Ox Eh = Eo + log pri t = 20o C n Red

gde su: Eo Ox Red n

normalni oksidacioni potencijal pri kome su koncentracije oksidacione i redukcione forme meusobno jednake (Ox/Red=1), koncentracija oksidacione forme jedinjenja, koncentracija redukcione forme jedinjenja i broj elektrona koji uestvuje u reakciji.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Oksidacija jedne materije izaziva redukciju druge, pri emu se reduktor (redukciono sredstvo) oksidie, a oksidans (oksidaciono sredstvo) redukuje. Oksidacija se manifestuje odnoenjem elektrona, a redukcija prisajedinjavanjem, to se moe videti iz sledeeg primera:
2+ 3+ Fe Fe + e

Uopte, ovaj proces se moe predstaviti na sledei nain:

Red Ox + n e gde su: Red Ox n e redukcioni oblik jedinjenja, oksidacioni oblik jedinjenja i broj elektrona koji uestvuje u reakciji.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Tvrdoa vode
Tvrdoa vode uslovljena je sadrajem soli pojedinih elemenata u vodi kao to su Ca2+, Mg2+, Fe3+, Al3+, Mn2+, Ba2+, Sr2+ i dr. Izuzev Ca2+ i Mg2+, ostali joni se u podzemnim vodama javljaju u malim koliinama, tako da tvrdou ine sume ekvivalenata navedenih jona. Opta tvrdoa vode. Odreena je sumarnim sadrajem svih soli Ca2+ i Mg2+-Ca(HCO3)2, Mg(HCO3)2, MgCO3, CaSO4, MgSO4, CaCl2 i MgCl2. Prolazna tvrdoa vode. Odreena je sadrajem jona Ca2+ i Mg2+, koji se u kipuoj vodi taloe u vidu karbonata, usled razlaganja hidrokarbonatnog jona:
22HCO3 = CO3 + H2 O + CO2

2 + CO3- = CaCO3 Ca

2+

Stalna tvrdoa vode. Jednaka je razlici izmeu opte i prolazne tvrdoe. Nju odreuju joni Ca2+ i Mg2+, koji posle kljuanja ostaju u vodi, sjedinjeni sa Cl- i SO42-. Tvrdoa se izraava u stepenima, mg ekv ili mg/l. U naoj zemlji najee je u upotrebi nemaki stepen (dH), kome odgovara 10 mg CaO rastvorenog u 1 l vode, ili njemu ekvivalentan sadraj od 7.2 mg/l MgO:

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

1o dH = 10mg/l CaO = 7.2mg/l MgO = 0.357mg.ek v. Ca2+ + Mg

U upotrebi su jo francuski, engleski i ameriki stepen.

2+

Tvrdoa odH 0- 4 4- 8 8 - 12 12 - 18 18 - 30 > 30

Tip vode Veoma meka Meka Umereno tvrda Dosta tvrda Tvrda Vrlo tvrda Tabela V.5. Klasifikacija voda prema tvrdoi (Sawyer & McCarty) Tvrdoa (mg CaCO3) 0 - 75 75 - 150 150 - 300 > 300 Tip voda Meke Umereno tvrde Tvrde Vrlo tvrde

Tabela V.4. Klasifikacija voda prema tvrdoi po Klut-u

Za pie su najbolje vode tvrdoe do 15dH.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Mineralizacija podzemnih voda

Mineralizacija podzemnih voda predstavlja sumu svih mineralnih materija u vodi. Mineralizacija se odreuje preko suvog ostatka, uparavanjem uzorka vode na temperaturi 110 C. Izraava se u mg/l ili g/l kod malomineralizovanih voda, a kod rasola ili visokomineralizovanih voda mg/kg ili g/kg.

Na osnovu veliine ukupne mineralizacije, sve podzemne vode mogu se izdvojiti u dve grupe: malomineralizovane (slatke) i mineralizovane (tabela V-6): Tabela V.6. Klasifikacija podzemnih voda na osnovu ukupne mineralizacije
Podzemne vode Malomineralizovane (slatke) Mineralizovane: a) poveane mineralizacije b) srednje mineralizacije c) visoke mineralizacije d) rasolne vode Ukupna mineralizacija < 1.0 g/l > 1 g/l 1-5 g/l 5-15 g/l 15-35 g/l > 35 g/l

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

KOMPONENTE HEMIJSKOG SASTAVA PODZEMNIH VODA

Podzemne vode sadre bogatstvo mineralnih komponenata koje ukljuuju slobodne jone, nedisosovane molekule i kompleksna jedinjenja. Slobodni joni preovlauju u podzemnim vodama i odreuju njen hemijski tip, dok se nedisocirani joni i kompleksna jedinjenja nalaze u beznaajnim koliinama i karakteriu specifian sastav vode. Suma svih mineralnih komponenata sadranih u podzemnim vodama odreuju njenu mineralizaciju. Meu najvanije komponente koje odreuju mineralizaciju i hemijski tip vode spadaju Na+, Ca2+, Mg2+, Cl-, HCO3-, SO42- i H4SiO4. Ovi elementi predstavljaju primarne komponente hemijskog sastava podzemnih voda (tabela VI-13). Odreene komponente kao to su: K, F, B, Sr, Fe, CO32- i jedinjenja azota, takoe su iroko rasprostranjene u podzemnim vodama. Ove komponente, koje ne odreuju osnovni hemijski sastav, ali u odreenim uslovima mogu formirati specifine tipove podzemnih voda, predstavljaju sekundarne komponente (tabela V.7). Primarne i sekundarne komponente ine grupu makrokomponenti u podzemnim vodama. Svi ostali elementi u podzemnim vodama nalaze se u rasejanom stanju, relativno su niskih koncentracija ili ih ima samo u tragovima (tabela V.7). Najee se nazivaju jednim imenom - mikrokomponente. Iako ne odreuju hemijski tip vode, imaju veliki uticaj na formiranje specifinih osobina podzemnih voda.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Makrokomponente Primarne komponente (1-1000 mg/l) Sekundarne komponente (0.01-10 mg/l)

Mikrokomponente (0.0001-0.1 mg/l) Antimon (Sb)* Aluminijum (Al) Arsen (As) Barijum (Ba) Brom (Br) Kadmijum (Cd)* Hrom (Cr)* Kobalt (Co) Bakar (Cu) Germanijum (Ge)* Jod (J) Olovo (Pb) Litijum (Li) Mangan (Mn) Molibden (Mo) Nikal (Ni) Fosfati Rubidijum (Rb)* Selen (Se) Titan (Ti)* Uranijum (U) Vanadijum (V) Cink (Zn)

Mikrokomponente u tragovima (manje od 0.001 mg/l) Berilijum (Be) Bizmit (Bi) Cerijum (Ce)* Cezijum (Cs) Galijum (Ga) Zlato (Au) Indijum (In) Lantan (La) Niobijum (Nb)* Platina (Pt) Radijum (Ra) Rutenijum (Ru)* Skandijum (Sc)* Srebro (Ag) Talijum (Tl)* Torijum (Th)* Kalaj (Sn) Volfram (W)* Iterbijum (Yb) Itrijum (Y)* Cirkonijum (Zn)*

Natrijum (Na) Kalcijum (Ca) Magnezijum (Mg) Hidrokarbonat (HCO3) Sulfat (SO42-) Hlorid (Cl-) Silicijum dioksid (SiO2) Silicijumova kiselina (H4SiO4)

Gvoe (Fe) Stroncijum (Sr) Kalijum (K) Karbonat (CO32-) Jedinjenja azota (N) Fluor (F) Bor (B)

Tabela V.7. Pregled makro i mikro komponenata u podzemnim vodama (Davis & De Wiest, 1966)

*Ovi elementi su nestalni u podzemnim vodama

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Makrokomponente u podzemnim vodama

Primarne komponente. - osnovni anjoni (HCO3-, SO42-, Cl-) i - osnovni katjoni (Na+, Ca2+,Mg2+).

Sekundarne komponente. U sekundarne makrokomponente spadaju: gvoe (Fe2+ i

Fe3+), fluor (F), kalijum (K+), jedinjenja azota (NH4+, NO2- i NO3-), karbonatni jon (CO32-), stroncijum (Sr) i bor (B).

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Foto VI-7. Rudnike vode sa visokim sadrzajem Fe, rudnik Lipa

Foto V.8. Rudnike vode sa visokim sadrzajem Fe, rudnik Majdanpek

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Foto VI-9 i 10. Vode sa visokim sadrajem Fe (naputeni potkop na Crnom Vrhu kod Bora)

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Mikrokomponente u podzemnim vodama

Mikrokomponente ne odreuju hemijski tip podzemnih voda, ali mogu imati znaajan uticaj na formiranje njihovih specifinih osobina i na bioloke procese u prirodi. U podzemnim vodama otkriveno je vie od 40 mikrokomponenata. One se u podzemnim vodama mogu nai u vidu prostih jona, molekula, koloidnih i lebdeih estica, kao i u vidu minerala i organskih kompleksa. Vanije mikrokomponente mogu se svrstati u nekoliko grupa: mikrokomponente koje obrazuju anjone (J, Mo, As, Se), alkalni metali (Li, Rb, Cs), rasejani metali (Be), halkofilni elementi (Zn, Cu, Pb, Ag) i radioaktivni elementi (U, Ra). Izvori mikrokomponenata u podzemnim vodama najee su rudni minerali (Zn, Cu, Pb, Ag, Mo, U, As), akcesorni minerali u pojedinim stenama (Be, Se), organske materije (J, Mo), morska voda (J), kao i niz magmatskih, metamorfnih i halogenih stena (Li, RB, Cs).

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Foto V-11. Rudnike vode sa viskokim sadrajem Cu u Iranu (lokalnost Sar Chesmeh Kermanska oblast)

Foto VI-12. Rudnike vode sa viskokim sadrajem Cu (rudnik Veliki Krivelj)

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

GASNI SASTAV PODZEMNIH VODA

U podzemne vode gasovi dospevaju iz atmosfere, tokom degazacije mantla, hemijskim i biohemijskim procesima u zemljinoj kori. Gasovi u podzemnim vodama nalaze se kako u rastvorenom, tako i u slobodnom stanju. Pri umanjenju pritiska, rastvoreni gasovi prelaze u slobodne. Rastvorljivost gasova u podzemnim vodama zavisi od temperature. S poveanjem temperature, smanjuje se i njihova rastvorljivost. Najrasprostranjeniji gasovi u podzemnim vodama su: kiseonik (O2), ugljendioksid (CO2), vodoniksulfid (H2S), vodonik (H2), metan (CH4), teki ugljovodonici (etan C2H6, propan C3H8, butan C4H10), azot (N2) i plemeniti gasovi (helijum - He i argon - Ar). Gasovi u podzemnim vodama su atmosferskog, biogenog i radioaktivnog porekla.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Foto VI.13 i VI.14. Pojava gasova na izvoru Banjica u edovu (Peterska visoravan)

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

KLASIFIKACIJA PODZEMNIH VODA NA OSNOVU HEMIJSKOG SASTAVA

Klasifikacija podzemnih voda na osnovu hemijskog sastava bila je predmet izuavanja brojnih autora, tako da danas u strunoj literaturi sreemo vie razliitih podela. Osim na optoj mineralizaciji, najvei broj autora svoje klasifikacije bazira na prisustvu preovladavajuih jona i odreenih specifinih komponenti. Najee su u upotrebi klasifikacije Sulina, ukareva, Slavjanova, Tolstihina, Alekina, Ivanova, Valaka, Aleksandrova i Nevraeva. Nijedna njihova klasifikacija nije sveobuhvatna, odnosno do danas nije postavljena univerzalna klasifikacija podzemnih voda na osnovu hemijskog sastava. Postojee klasifikacije imaju niz nedostataka. Jedne uoptavaju predstavu o sastavu podzemnih voda nekog regiona, dok su druge prilagoene svrhama (mineralne vode, naftne vode, rasoli i sl)..

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Klasifikacija Alekina zasniva se na odnosu preovlaujuih jona. Po njoj, sve podzemne vode dele se na klase, grupe i tipove (slika V-2).

Slika V.2. Klasifikaciona ema podzemnih voda po preovlaujuim anjonima i katjonima (Alekin, 1936) Za oznaku klasa, grupa i tipova u datoj klasifikaciji koriste se simboli. Tako se za klase koriste simboli C (HCO3-), S (SO42-) i Cl (Cl-), za grupe Na (Na+), Ca (Ca2+) i Mg (Mg2+). Tipovi se oznaavaju simbolima I, II, III i IV. Karakteristike osnovnih tipova podzemnih voda date su u tabeli VI-17.
Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Tabela V.8. Karakteristike osnovnih tipova podzemnih voda (Alekin, 1936)

Tip I

Odnos izmeu osnovnih anjona i katjona

HCO3 > Ca2+ + Mg2+

Opte karakteristike Malomineralizovane, meke vode Malomineralizovane i mineralizovane, tvrde vode Slane vode i rasoli Kisele vode

II

HCO3 < Ca 2+ + Mg2+ < HCO3 + SO 2 4

III IV

2 HCO 3 + SO 4 < Ca 2 + + Mg 2 +
HCO 3 = 0

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

HEMIJSKE ANALIZE PODZEMNIH VODA I FORME IZRAAVANJA REZULTATA HEMIJSKIH ANALIZA

Analiza vode predstavlja odreivanje njenog hemijskog, gasnog, radoaktivnog i mikrobiolokog sastava i fizikih osobina. U zavisnosti od cilja istraivanja, u vodi se odreuju: fizika i organoleptika svojstva (temperatura, boja, ukus, miris, prozranost, elektroprovodljivost, gustina), sadraj rastvorenih mineralnih, organskih i radioaktivnih materija, sadraj rastvorenih i slobodnih gasova, osnovni pokazatelji hemijskog sastava (opta mineralizacija, Eh, pH i razliiti vidovi tvrdoe) i izotopski i mikrobioloki sastav. Sadraj hemijskih analiza i stepen tanosti njihovih rezultata odreuje se na osnovu zadataka i etapa istraivanja. Sadraj pojedinih mineralnih komponenti hemijskog sastava izraava se u mg/l, mg ekv/l i mg ekv %. Pri veim mineralizacijama (rasolne vode), sadraj komponenti izraava se u g/kg, a mikrokomponenti u g/l . Sadraj rastvorenih gasova izraava se u mg/l ili %. 1 g/l = 10-6 g/l.
Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Za sistematizaciju rezultata hemijskih analiza ispitivanih podzmenih voda koriste se tabele, formule i razliiti tipovi dijagrama. Zavisno od cilja istraivanja, tabelarno se prikazuje sadraj osnovnih jona, metala, rastvorenih i slobodnih gasova, radioaktivnost, mineralizacija i odreena fizika svojstva (tabela V.9). Kad je u pitanju analitiko predstavljanje rezultata hemijskih analiza, esto se koristi formula Kurlova u modifikovanom obliku:

HCO 3 SO 4 Cl Sp, G, M Eh, pH, TV, t Ca Mg Na

gde su: Sp G M HCO3, SO4, Cl, Ca, Mg, Na Eh TV t sadraj specifinih komponenti, odnosno mikrokomponenti (g/l), sadraj gasova (mg/l), ukupna mineralizacija (g/l), primarne komponente (% ekv) poreane po veliini sadraja iznad 5 % ekv, oksidaciono-redukcioni potencijal (mV), ukupna tvrdoa ( odH) i temperatura (oC).

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Tabela V.9. Tabelarni prikaz hemijskog sastava podzemnih voda iz potkopa Gornja lipa u istonoj Srbiji
Komponente hemijskog sastava Temperatura Boja Mutnoa Prozranost Miris Ukupna mineralizacija (mg/l) Elektrina provodljivost (S/cm) pH vrednost Eh (mV) Opta tvrdoa (odH) Prolazna tvrdoa (odH) Stalna tvrdoa (odH) Hloridi (Cl-) Hidrokarbonati (HCO3- ) Sulfati (SO4
2-)

Vrednosti Komponente hemijskog sastava Vrednosti

Organoleptika svojstva (oC) 8.8 Bez Bistra Prozrana Bez 7009.2 2400 2.83 307 71.62 0 71.62 10.20 0.0 5000.00 10.50 360.00 92.20 107.8

Sekundarne makrokomponente (mg/l) Kalijum (K) Gvoe (Fe) Bor (B) Stroncijum (Sr) Nitriti (NO2) Nitrati (NO3) Mikrokomponente (mg/l) Bakar (Cu) Barijum (Ba) Cink (Zn) Aluminijum (Al) Arsen (As) Olovo (Pb) Gasovi (mg/l) Rastvoren O2 Rastvoren CO2 2.5 0.0 4.20 0.01 22.60 248.60 4.20 0.60 6.30 1080 0.04 1.71 0.001 7.20

Osnovni pokazatelji hemijskog sastava

Primarne makrokomponente (mg/l)

Natrijum (Na+) Kalcijum (Ca2+) Magnezijum (Mg2+) Silicijum (SiO2)

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Pored navedene, koriste se formule materijalnog sastava, formule gasnog i sonog sastava i druge. Za sistematizaciju rezultata hemijskih analiza u hidrogeologiji se esto primenjuju grafike metode, koje su obino u tesnoj vezi sa hidrohemijskim klasifikacijama. Osim to omoguavaju preglednost rezultata hidrohemijskih ispitivanja, grafici imaju prednost pri uspostavljanju odgovarajuih zakonomernosti i njihovoj interpolaciji.U strunoj praksi koristi se velik broj grafika, odnosno dijagrama, od kojih su ovde prikazani samo neki: grafikon vertikalnih kolona, dijagram ortogonalnih koordinata, semilogaritamski dijagram, vektorski dijagram, kruni dijagram i trilinearni dijagram.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

RADIONUKLIDI U PODZEMNIM VODAMA

Nestabilni nuklidi, koji imaju sklonost ka spontanoj promeni u druge vrste nuklida kroz razliite reakcije raspada (dezintegracija), zovu se radionuklidi (Walton, 1970). Svojstvo nestabilnih nuklida da prelaze u postojanija stanja, pri emu dolazi do oslobaanja energije naziva se radioaktivnost. Pri svakom od raspada dolazi do emisije odgovarajuih estica ili elektromagnetnih talasa. Utvreno je da jezgra atoma mogu emitovati tri vrste zraenja (radioaktivno zraenje): alfa (), beta () i gama (). Alfa zraci su jezgra atoma helijuma, beta zraci elektroni, a gama zraci elektromagnetni talasi vrlo male talasne duine. Aktivnost radioaktivnog izvora meri se jedinicama koje se nazivaju bekereli. Jedan bekerel odgovara jednom raspadu (dezintegraciji) bilo kog radionuklida u jednoj sekundi:

1 -1 1Bq = =s 1s
Koliina radionuklida u podzemnim vodama odreuje se indirektnim merenjem broja reakcija raspada tokom date duine vremena. Izraava se u Bq/l.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Poreklo radionuklida u podzemnim vodama

Po svom poreklu, radionuklidi mogu biti prirodni i vetaki. Prirodni radionuklidi. Tokom itave istorije nae planete, radijacija do njene povrine dopire iz kosmosa i radioaktivnih materijala koji se nalaze u zemljinoj kori. Glavni radioaktivni materijali u zemljinoj kori su dugoivei radionuklidi i produkti raspada radioaktivnih nizova 238U, 235U i 232Th. Dugoivei radionuklidi karakteriu se dugim periodom poluraspada. Nazivaju se i primarnim radionuklidima. Najraspostranjeniji su: 87Rb, 232Th, 40K i 238U. Produkti raspada 238U, 235U i 232Th. Teki radionuklidi iji je redni broj vei od 83, a koji se nalaze u prirodi, mogu se grupisati u tri radioaktivna niza (Milojevi, 1995). Posle niza - ili - raspada, ovi radionuklidi se transformiu u stabilne izotope olova. Po svojim prvim lanovima (rodonaelnicima), nazvani su nizovima 238U, 235U i 232Th. Opte karakteristike pomenutih nizova su sledee: Rodonaelnici porodica (nizovi) imaju dugi period poluraspada (108 - 1010 godina). U sredini svakog niza javljaju se gasne emanacije sa rednim brojem 86 (22286Rn, 220 Rn i 219 Rn). 86 86 Gasne emanacije se raspadaju dajui kratkoivee radionuklide. Nizovi se zavravaju stabilnim izotopima olova:
238U206Pb, 235U207Pb

i 232Th208Pb

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Radionuklidi atmosferskog porekla. Kosmiki zraci direktno ozrauju Zemlju stupajui u interakciju sa atmosferom, pri emu se stvaraju nove vrste radionuklida. Karakteristike nekih radionuklida ove vrste date su u tabeli V.10.

Tabela V.10. Karakteristike nekih kosmogenih radionuklida (Dragani, 1996) Period poluraspada (godina) 12.33 1.66 x 106 5730 7.2 x 105 104 0.24 3.01 x 105 269
Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Radionuklid
3H 10Be 14C 26Al 32Si 35S 36Cl 39Ar

Ukupna koliina na povrini Zemlje 7 kg 430 tona 75 tona 1.1 tona 2 kg 4.5 kg 15 tona -

Najpoznatiji u ovoj grupi radionuklida su tricijum - 3H i radioaktivni ugljenik - 14C. Posebno je znaajan ugljenik - 14C, koji se u hidrogeologiji koristi, za odreivanje starosti podzemnih voda i dr. Radionuklidi vetakog porekla. U nuklearnim reakcijama prilikom proba nuklearnog oruja, pri procesu dobijanja nuklearne energije i sl, stvara se niz novih radionuklida. Meu njima se posebno istiu stroncijum (Sr-90) i cezium (Cs-137), koji esto kontaminiraju podzemne vode i predstavljaju opasnost za zdravlje oveka. Odkad se vre probe nuklearnog oruja, pored stvaranja novih, dolo je do poveanja koncentracije kosmogenih radionuklida. Tako su koncentracije tricijuma - 3H poveane 5 10 puta. Izvor radionuklida u podzemnim vodama mogu biti i agrotehnike mere kojima se vri sistematsko obogaivanje 238U i 40K iz vetakih ubriva, a koje nije akcidentnog karaktera.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Radioaktivnost podzemnih voda

Sve podzemne vode su osim retkih izuzetaka, u odreenom stepenu radioaktivne. Njihova radioaktivnost uglavnom potie od radionuklida 238U, 235U i 232Th. U manjem stepenu radioaktivnost potie i od kalijuma - 40K i rubidijuma - 87Rb. Pored navedenih, u podzemnim vodama se javljaju i drugi radionuklidi prirodnog i vetakog porekla (tabela V.11). Sadraj radionuklida u podzemnim vodama je znatno manji nego u stenama. Najvee koncentracije radionuklida nalaze se u podzemnim vodama leita urana. Migrativnost i koncentracija radionuklida u podzemnim vodama, pored njihovog karaktera, zavisi i od drugih faktora, kao to su: geohemijski uslovi sredine (pH - Eh). hemijski sastav podzemnih voda, mineraloki i hemijski sastav stena, granulometrijski sastav stena, jonska zamena i dr.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Radonuklidi jod - 131J i sumpor - 35S ne adsorbuju se mineralnim esticama stena kroz koje cirkuliu podzemne vode. Drugi radionuklidi, kao to su stroncijum - 90Sr, rutenijum 106Ru, uran - 235U i cezijum - 137Cs, slabo se adsorbuju mineralnim esticama. Koncentracija radionuklida atmosferskog (kosmogenog) porekla znatno je manja u podzemnim vodama nego u povrinskim. Ovi radionuklidi dospevaju u podzemne vode putem atmosferskih padavina. U dubljim vodonosnim sredinama, koncentracija kratkoiveih radionuklida praktino je ravna nuli. Tako se tricijum - 3H sree samo u pliim vodonosnim sredinama. Od prirodnih radionuklida, najzastupljeniji u podzemnim vodama su uran, radijum i radon.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Tabela V.11. Karakteristike nekih radionuklida koji se javljaju u podzemnim vodama (Walton, 1970)
Radionuklid
131Ba 140Ba 82Br 45Ca 14C 144Ce 135Cs 137Cs 36Cl 51Cr 57Co 60Co 3H 129J 131J 32P 238Pu

Vreme poluraspada 13 d 12.8 d 36 d 153 d 5600 g 290 d 2.9 x 106 g 33 g 4 x 105 g 27.8 d 270 d 5.3 g 12.4 g 1.72 x 107 g 8.04 d 14.3 d 92 g

Radijacija , , , , , , , , ,

Radionuklid
240Pu 242Pu 226Ra 228Ra 222Rn 86Rb 87Rb 103Ru 106Ru 22Na 89Sr 90Sr 35S 235U 238U 65Zn

Vreme poluraspada 6580 g 5 x 105 g 1620 g 6.7 g 3.83 d 18.7 d 6 x 1010 g 40 d 1g 2.6 g 51 d 29 g 88 d 7.1 x 108 g 4.5 x 109 g 245 d g - godina, d - dan

Radijacija , , , , , ,

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

ORGANSKE MATERIJE U PODZEMNIM VODAMA

U podzemnim vodama prisutne su brojne organske komponente razliite geneze. To su najee humusne i fulvinske kiseline, naftenati, bitumija, fenoli, organski azot i organski ugljenik. Izvor organskih materija u podzemnim vodama je raznovrstan. To mogu biti atmosferski talozi, povrinske vode, zemljite (humus), okeanske (morske) vode, odreene vrste sedimentnih stena, tresetita, blatita, leita uglja, nafte i gasa, kao i antropogeni faktori. Opta koliina organskih materija u podzemnim vodama odreuje se preko utroka KMnO4 ili O2 (1 mg O2 ili 4 mg KMnO4 = 21 mg organske materije).

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

MIKROORGANIZMI U PODZEMNIM VODAMA

Mikroorganizmi obuhvataju heteorgenu grupu organizama za koje je zajednika mikroskopska veliina (ne mogu se videti slobodnim okom jer su sitniji od 0.1 mm), brzi rast i razmnoavanje i iroka geografska rasprostranjenost. Iako velika raznolikost ovih organizama uzrokuje tekoe u njihovoj klasifikaciji, oni se mogu svrstati u tri grupe (Simi, 1988): prokarioti (bakterije i cijanobakterije), eukarioti (alge, gljive i protozoe) i bezelijski organizmi (virusi). Bakterije. Alge Gljive Protozoe (praivotinje) Virusi. Pored navedenih grupa mikroorganizama, pojedini mikrobiolozi izdvajaju i grupu aktinomiceta i rikecija. Aktinomicete su, po njima, mikroorganizmi koji sistematski zauzimaju mesto izmeu bakterija i gljiva, a rikecije izmeu bakterija i virusa. Savremena mikrobiologija ove mikroorganizme svrstava u grupu bakterija.
Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Rasprostranjenost mikroorganizama u prirodi

Mikroorganizmi su veoma rasprostranjeni u prirodi. Mogu se nai u vazduhu, zemljitu i vodi. Gornji slojevi zemljita sadre gotovo sve mikroorganizme. Najvie ih je u humusnom pokrivau dubine do 15 cm, gde se u jednom gramu humusa moe nai i do 25 milijardi mikroorganizama. U slatkim vodama razvija se bogatija i raznovrsnija populacija mikroorganizama nego u slanim. Pored globalnog znaaja za kruenje materije, vodeni mikroorganizmi su vani inioci procesa biopreiavanja zagaenih voda. U vazduhu se mikroorganizmi zadravaju samo privremeno i u malom broju, jer tu nema uslova za njhiovu metaboliku aktivnost. Svi mikroorganizmi, u odnosu na uslove sredine u kojoj se razvijaju dele se na aerobne, anaerobne i fakultativno anaerobne. Aerobni organizmi Anaerobni organizmi Fakultativno anaerobni organizmi

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Prema sposobnosti stvaranja energije za svoju aktivnost, svi mikroorganizmi se dele na dve grupe: fototrofne i hemotrofne. Fototrofni mikroorganizmi Hemotrofni mikroorganizmi. Mikroorganizmi koji se hrane mrtvom organskom materijom nazivaju se saprofiti, a mikroorganizmi koji se hrane na raun ive materije nazivaju se paraziti. U grupu parazita spadaju i patogeni mikroorganizmi, koji izazivaju bolesti kod biljaka, ljudi i ivotinja. U podzemnim vodama nalazi se veliki broj mikroorganizama, i do nekoliko miliona u 1 ml vode, koji dospevaju u vodu iz raznih izvora: iz tla, vazduha, atmosfere i povrinskih voda, iz samih stena i na raun delatnosti ivih organizama.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

U odnosu na temperaturne uslove, izvrena je podela mikroorganizama na psihrofilne, mezofilne i termofilne (tabela V.12). Osim temperaturom, koliina mikroorganizama u podzemnim vodama uslovljena je i prisustvom organskih materija, rastvorenog kiseonika, odreenom vrednosti pH sredine i dr. Tabela V.12. Klasifikacija mikroorganizama prema temperaturnim uslovima (Taube & Baranova, 1983)
T (oC) Grupa Psihrofilni Mezofilni Termofilni Minimalna -5 do +5 10 do 15 40 do 45 Optimalna 15 do 18 20 do 25 35 do 37 55 do 75 Maksimalna 10 do 22 35 do 45 60 do 80

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Mikroorganizmi u podzemnim vodama

Najrasprostranjenija grupa mikroorganizama u podzemnim vodama su bakterije. U prirodnim vodama obino se nalaze sledee grupe bakterija (Milojevi, 1995): fluorescentne bakterije, hromogene, ukljuujui ljubiaste, crvene i ute oblike, bakterije iz plemena Eerihija, bakterije iz plemena Proteja, nesporogeni tapii koji ne razvijaju ni gas iz ugljenih hidrata, ni pigmente, niti obrazuju kolonije slino Proteusu, ali likvefikuju elatin, sporogeni tapii tipa Bacillus sublitis i bele, ute i ruiaste koke. U grupu mikroorganizama, koji se u normalnim uslovima ne nalaze u podzemnim vodama, spadaju: gram-pozitivni sporogeni tapi iz reda anaeroba Clostridium, koji u tenim podlogama razvija gas iz ugljenih hidrata, gram-pozitivne koke iz reda Streptococcus, gram-negativni nesporogeni tapii iz rodova Escherichia, Aerobacter i Proteus, koji se ne smatarju patogenima, organizmi iz reda Salmonella, opasnih patogena i organizmi iz reda Shigella, opasnih patogena, kao i izvesni submikroskopski oblici (virusi i bakteriofage).
Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)

Litotrofni mikroorganizmi
Za formiranje hemijskog sastava podzemnih voda bitan znaaj imaju mikroorganizmi ije je osnovno stanite litosfera, a osnovni izvor hranjenja je razlaganje mineralnih i organskih materija. To su razne vrste bakterija koje vre ili pospeuju oksidaciju mineralnih i organskih materija u razliitim geohemijskim uslovima, pri emu se esto obrazuju pojedini gasovi: H2S, CO2, CH4, N2, H2 i dr. U grupu litotrofnih bakterija spadaju: tionske, sumporovite, sulfatoredukujue, metanske, vodonine, gvoevite i nitrifikujue.

Opta hidrogeologija (Prof Dr Veselin Dragii)