Ocenjivanje i upore ivanje naunih teorija

Ocenjivanje i upore ivanje naunih teorija

Glavni epistemoloki problem nauke jeste objanjenje naina ocenjivanja i upore ivanja teorija. U mnogim podrujima nauke ima dve ili vie teorija koje se odnose na istu oblast stvarnosti i reavaju iste naune probleme, pa je potrebno iznai kriterijume opredeljivanja za neku od njih. Razna usmerenja u filozofiji nauke i metodologiji imaju razliita, pa i oprena shvatanja:
uloge i vrednosti raspoloivih kriterijuma za ocenjivanje i upore ivanje teorija same mogunosti upore ivanja nekih novih teorija sa suparnikim teorijama koje su im prethodile

Danas se smatra da je upore ivanje alternativnih teorija mogue i da su mnogi od kriterijuma ocenjivanja teorija koji se razmatraju u filozofiji nauke i metodologiji izvanredno znaajni za izbor teorija i razvitak nauke. Me utim, izbor izme u alternativnih teorija u nekim sluajevima nije mogue obaviti, tako da ostaje dotadanji suparniki odnos me u alternativama. Alternativne teorije mogu da budu u odnosu komplementarnosti pa razreenje nije u eliminaciji jedne od njih. 2

Ocenjivanje i upore ivanje naunih teorija

Kriterijum relativne prihvatljivosti ili potencijalne progresivnosti, koji moe da bude primenjen na teoriju i pre nego to, pomou nekih odlunih provera, doznamo da li je ona stvarno zadovoljavajua (jednostavan i intuitivno jasan). On upuuje na pripisivanje preimustva onoj teoriji koja vie saoptava, odnosno koja: sadri veu koliinu empirijske informacije ili poseduje vei sadraj ima veu logiku strogost veu objanjavalaku i predvi aku mo moe da bude stroe proverena (pore enjem predvi enih injenica posmatranih nalaza) Interesantna, smela i visokoinformativna teorija vs. trivijalna teorija Ocenjivanje suparnikih teorija delom prethodi testiranju (prethodno ocenjivanje), a delom sledi testiranje teorija (a posteriori ocenjivanje).
3

2.1. Poperovi kriterijumi

Testiranju prethodi i (empirijski) sadraj teorije koji je blisko povezan sa njenom objanjavalakom moi, odnosno sa moi teorije da reava prethodno postojee naune probleme (s obzirom na to koje su teorije u suparnikom odnosu). Samo se s obzirom na neki skup prethodno postojeih naunih problema mogu da ocenjuju teorije i porede njihove vrednosti. Sadraj i objanjavalaka mo teorije su najznaanije regulativne ideje za prethodno ocenjivanje teorija, a blisko su povezane sa stepenom proverljivosti teorija. Za naknadno ocenjivanje teorija najznaajnija je ideja bliskosti istini, koja se odnosi na koliinu interesantnih i znaajnih istinitih logikih posledica teorije. (Teorije bez sadraja mogu da budu istinite; ali one su tautologije iji su empirijski sadraj i stepen bliskosti istini jednaki nuli.) Naknadna ocena teorije u potpunosti zavisi od naina na koji ona odoleva strogim i domiljatim iskustvenim proverama. Ako neka vrlo proverljiva teorija i ne uspe da odoli strogim proverama, ona moe biti pouna i plodonosno sugerisati konstruisanje bolje teorije.
4

2.2. Lakatoevi kriterijumi

Istraivaki program napreduje sve dok njegov teorijski rast uspeva da anticipira njegov empirijski rast, tj. ukoliko nastavlja da sa nekim uspehom predvi a nove injenice.
Ako teorijski rast programa zaostaje za empirijskim rastom, tj. ukoliko daje samo naknadna objanjenja (sluajnih otkria, injenica anticipiranih ili otkrivenih suparnikim programom) onda je re o njegovoj stagnaciji. Ako istraivaki program progresivno objanjava vie nego suparniki, on ga "prevazilazi" i suparniki program moe da bude odstranjen. Progres jednog istraivakog programa je bitnim inilac degeneracije suparnikog programa. to je neki istraivaki program progresivniji, to vie oteava progres suparnikog programa; ako istraivaki program stalno proizvodi "nove injenice", one su po definiciji, kae Lakatos, anomalije za suparniki program koji te injenice tek naknadno objanjava, pa se stoga smatra degeneriuim.
5

2.3. Laudanovi kriterijumi

Ocenjivanje istraivaki tradicija moe da bude:
sinhrono adekvatnost uspenost vladajuih teorija u reavanju problema dijahrono progresivnost stepen efektivnosti reavanja problema posmatran u vremenu

Bez znanja istorije istraivake tradicije nemogue je rei neto o njenoj progresivnosti. Progresivnost zavisi od:
mere opteg progresa istraivake tradicije (koja se odre uje upore ivanjem adekvatnosti skupa teorija koje sainjavaju najstariju verziju istraivake tradicije sa adekvatnou skupa teorija koje sainjavaju sadanju verziju istraivake tradicije) mera prirasta progresa istraivake tradicije (koja se odre uje na osnovu promena adekvatnosti istraivake tradicije tokom odre enog perioda).

Sklad izme u procena vrednosti teorije na osnovu adekvatnosti i progresivnosti nije nuan, kao to nije nuan ni sklad izme u procena na osnovu mere opteg progresa i mere prirasta progresa (istraivaka tradicija moe imati visok stepen opteg progresa, a pri tom nizak prirast progresa, ili moe imati poetni visok prirast progresa a zatim ispoljiti mali stepen opteg progresa).

2.4. Kunovi kriterijumi

Iako metodoloki standardi i kriterijumi nisu dovoljni za razumevanje zamene jedne paradigme ili teorije drugom, budui da na to znaajno utiu subjektivni inioci mogue je uoiti nepotpuni spisak karakteristika dobre teorije koje predstavljaju optu osnovu za izabiranje teorija. Teorija treba da bude:
akuratna u svom domenu: logike posledice izvedene iz teorije bi trebalo da budu u saglasnosti sa rezultatima eksperimenata i posmatranja konzistentna, ne samo interno nego i u saglasnosti sa usvojenim teorijama primenljivim na povezane aspekte stvarnosti obuhvatna, a posebno, logike posledice teorije se moraju rasprostirati daleko iza posebnih opservacija, zakona ili teorija, radi ijeg objanjavanja je data teorija konstruisana jednostavna i da uvodi red u fenomene koji bi bez nje ostali nepovezani, izdvojeni i neure eni plodna u pogledu novih istraivakih nalaza, ona treba da otkriva nove fenomene ili dotad neotkrivene odnose izme u ve poznatih fenomena.

2.5. Bandovi kriterijumi

(I) Sintaksiki kriterijumi 1. Sintaksika pravilnost 2. Sistematinost ili konceptualno jedinstvo (II) Semantiki kriterijumi 3. Lingvistika tanost 4. Empirijska tumaljivost 5. Reprezentativnost (potpunost obuhvata injenikog polja) 6. Semantika jednostavnost (III) Epistemoloki kriterijumi 7. Spoljanja neprotivrenost 8. Objanjavalaka mo 9. Predvi aka mo 10. Dubina (pronicanje u sutinu) 11. Rasprostranjivost (mogunost ekstrapolacije sa jednog podruja na drugo) 12. Plodnost 13. Originalnost (IV) Metodoloki kriterijumi 14. Mogunost kontrolisanja 15. Opovrgljivost 16. Potvrdljivost 17. Metodoloka jednostavnost (V) Filozofski kriterijumi 18. Nesvodljivost nivoa 19. Metanauna izdrljivost 20. Usaglaenost sa optim pogledom na svet

2.6. Novakoviev pregled kriterijuma

1/3

Kriterijumi za ocenjivanje teorija mogu podeliti u tri grupe: a) formalno-logiki i metodoloki kriterijumi, koji se tiu nekih osnovnih uslova koje neka teorija mora da ispunjava da bi uopte mogla da stekne status teorije (ispravnost, jasnoa i preciznost formulacija na odre enom jeziku, koherentnost, formalno-logika neprotivrenost i sistematinost, logika i empirijska dopustivost i slini kriterijumi) b) kriterijumi za procenjivanje prethodne prihvatljivosti novih teorija (iskustvena proverljivost teorije, smelost teorije, prethodna verovatnoa teorije, objanjavalaka mo teorije, plodnost teorije, predvi aka mo teorije, saglasnost teorije sa ve usvojenim naunim znanjima, principima teoretisanja i usvojenim optim pogledom na svet, jednostavnost teorije i dr.) c) krikterijumi za procenjivanje naknadne prihvatljivosti teorija (podranost teorije ishodima iskustvenih provera, skladnost ugra enosti teorije u iri sistem znanja i dr.)

2.6. Novakoviev pregled kriterijuma

Ako se predloena teorija, na osnovu procena prethodne prihvatljivosti, smatra prihvatljivom, onda sledi period iskustvenog proveravanja teorije. Za procenjivanje naknadne prihvatljivosti teorije se, pored kriterijuma kao to su:
podranost teorije ishodima iskustvenih provera uklopljenost teorije u iri teorijski sistem

2/3

koriste i neki kriterijumi upotrebljeni u procenjivanju prethodne prihvatljivosti:

jednostavnost teorije njena objanjavalaka i predvi aka mo

jer osobine teorija na koje se ti kriterijumi odnose ne moraju biti jednake pre i posle iskustvenog proveravanja teorije. Tokom empirijskih proveravanja, teorija biva preinaavana i poboljavana, tako da njena jednostavnost, objanjavalaka i predvi aka mo budu vee u naknodnoj prihvatljivosti teorije nego to su bile prilikom ocenjivanja njene prethodne prihvatljivosti

10

2.6. Novakoviev pregled kriterijuma

3/3

a) iskustvena proverljivost (Od teorije se zahteva da bude proverljiva u smislu da je iz nje mogue izvesti logike posledice ija se istinitosna vrednost moe utvrditi posmatranjem, eksperimentima i empirijskim istraivanjem. Pri ostalim jednakim uslovima, prihvatljivijom se smatra teorija ija je iskustvena proverljivost vea.) b) smelost (Teorija je smela ako u prethodno znanje unosi veliku koliinu neoekivane, iznena ujue novine, ako se sukobljava sa ve usvojenim, dobro zasnovanim uverenjima, izazivajui u prethodnim znanjima velika preinaenja i ako neoekivano objedinjuje razne delove naunog znanja.) c) prethodna verovatnoa (Suprotan kriterijumu smelosti: Prihvatljivom se smatra ona teorija koja je, pri ostalim jednakim uslovima, verovatnija s obzirom na raspoloivo prethodno znanje.) d) objanjavalaka mo (Od teorije se zahteva da objanjava injenice i prirodno postojee pravilnosti u oblasti na koju se odnosi, od nje se zahteva da objasni naune zakone koji ulaze u njen sastav kao i manje opte teorije ako ih ukljuuje. Ako bi dve teorije imale jednake ostale osobine, prihvatljivijom bi se smatrala ona koja objanjava vei broj injenica i optih pravilnosti u datoj oblasti.)

11

2.6. Novakoviev pregled kriterijuma

e) predvi aka mo (U svrhu plodotvornog usmeravanja prakse, o vrednosti naune teorije naroito ubedljivo svedoe uspena predvi anja do tada nepoznatih injenica i iskustava.) f) plodnost (Procenjivanje potencijala teorije za Teorija bi trebalo da vodi novim zamislima, stvara uslove za nova istraivanja i neoekivano proirivanje primene na nove oblasti u budunosti. Re je procenjivanju potencijala teorije za budui razvoj i primenu.) saglasnost sa ve usvojenim znanjima (U relativnom smislu da se ne bi sputavalo postavljanje smelih, iznena ujuih hipoteza, nesaglaljivih sa usvojenim znanjima.) jednostavnost (Formulisanost manjim brojem izraza, posedovanje manjeg broja bazinih pretpostavki, sadravanje iskaza iji smisao olakava sistematsku iskustvenu proveru, lakoa izvo enja posledica iskustvene prirode i lakoa primene u praksi.) podranost ishodima iskustvenih provera (Odolevanje teorije strogim iskustvenim proverama usmerenim na njeno opovrgavanje je, iako ne presudno, veoma znaajno merilo u ocenjivanju teorija.) uklopljenost u teorijski sistem 12 (Skladnost teorije sa racionalnom arhitekturom sistema znanja.)

2.7. Njutn-Smitovi kriterijumi

Opservacioni uspeh teorije, iji je najznaajniji aspekt generisanje novih predvi anja koja se obistinjuju, je najvaniji kriterijum pri izboru teorija. Ali kako je razlika izme u teorijskog i opservacionog samo u stepenu, to je ovo izdvajanje samo uslovno. Teorijski uspeh se odnosi na generisanje novih predvi anja koja su teorijska i na objanjavanje ve usvojenih teorija. Uspeh ovih teorija vieg nivoa zavisi od toga koliki opservacioni uspeh, posredovan kroz teorije nieg nivoa, one generiu. Kada smo nezadovoljni postojeom teorijom, a ne moemo prosto da kreativno generiemo drugu niti da izna emo principe po kojima emo videti koja je bolja (jer nas ti principi vode ka odluivanju koju teoriju da razvijemo pre odluke da radimo na njoj) moramo da izna emo kriterijume.

13

2.7. Njutn-Smitovi kriterijumi

1) 2) opservaciona ugnjedenost (Teorija treba da ouva opservacioni uspeh teorija koje su joj u istoj oblasti prethodile. Ako teorija u tom pogledu oskudeva, od nje se kao naknada, zahteva izvanredan opservacioni uspeh u podrujima u kojima vaea teorija nema opservacioni uspeh.) plodnost (Teorija bi trebalo da ima razmah za svoj budui razvoj i da sadri ideje-vodilje za istraivanje. Teorije evoluiraju i imaju svoju istoriju. One teorije koje su imale tendenciju da budu uspene dolazile su povezane sa idejama za dalji razvoj.) zapisi tragova teorije (U procenjivanju stepena plodnosti teorije pogled je uperen u budunost: to je teorija due u igri, sve znaajniji postaju zapisi njenih tragova u prolosti. Neprekidni opservacioni uspeh je pokazatelj budue plodnosti.) me uteorijska potpora (Obezbe ivanje objanjenja zakona jedne teorije drugom teorijom govori o oekivanju mogunosti ujedinjavanja razliitih teorija u jednu obuhvatnu teoriju ili zasnivanja porodice teorija koja se uzajamno podupiru.) izglaanost (Prilagodljivost teorije u suoavanju sa slabostima i grekama uslovljena je eventualnim uvo enjem to manjeg broja pomonih hipoteza. Izglaana teorija moe svoje greke otkloniti jednom dodatnom hipotezom.) interna konzistencija (Odsustvo mogunosti da se iz nekog iskaza teorije mogu da izvedu suprotni iskazi predupre uje mogue protivrenosti teorije) saglasnost sa dobro zasnovanim metafizikim verovanjima (Konstruisanje teorije i odabiranje teorije vo eno je nekim vrlo optim metafizikim verovanjima.) jednostavnost (Problematian kriterijum, jer:
a)

3) 4) 5) 6) 7) 8)

b)

niko nije proizveo kriterijum relativne jednostavnosti koji uspeno meri jednostavnost teorije u odnosu na jezik kojim je teorija izraena, niti ikada moemo uspeno oceniti jednostavnost razliitih lingvistikih formulacija iste teorije. oigledna jednostavnost teorije je u suprotnosti sa ukljuivanjem faktora za koje se pretpostavlja da su indikatori budueg opservacionog uspeha teorije

14

2.8. Rojsovi kriterijumi

Ocenjivanje teorija je ometeno nesamerljivou teorija (raznorodne, takmiarske), koje su zasnovane na disparatnim ili neuporedivim kriterijumima o tome ta sainjava valjanu teoriju. Ocenjivanje teorija najee uzima u obzir snane teorije, ali kako su neke snane teorije razvijene iz slabih, to unosi dodatnu tekou pri opredeljivanju. Tri tipa teorija: Kriterijumi za ocenjivanje teorija: 1. programatske (socijalne) 1. empirijska proverljivost 2. deskriptivne (bioloke) 2. stepen empirijsko-formalnog sklada 3. eksplanatorne (eksplanatorne) 3. obuhvatnost 4. jednostavnost 5. dubina pronicanja u prouavani domen 6. stepen formalizacije 7. stepen kohezivnosti 8. eksplicitnost konceptualizacije Kompleksnost pojma teorijske moi ili snage teorije: stepen razvoja teorije jeste neka nepoznata, optimalno ponderisana, kombinacija tih dimenzija. Potrebni su razliiti kriterijumi za svaku vrstu teorije pri emu su u ovom kontekstu vane samo slabe i snane teorije, ali to je u koliziji sa zahtevom za iznalaenjem 15 zajednikog skupa kriterijuma.

2.9. Gergenovo shvatanje

Ocenjivanje teorija se razlikuje u fazi normalne nauke i u transformacionoj fazi nauke Tokom normalne nauke, naune teorije mogu prikladno da se ocenjuju s obzirom na njihovu:
sposobnost da koordiniraju naunu zajednicu oko zadatka predvi anja (koji je jedan od osnovnih ciljeva nauke) mo da odraze valuacione predanosti naunika (raznolikost valuacionih perspektiva: moralna, politika, ideoloka, religijska i dr.)

Teorija koja pojaava koordinaciju naune zajednice i odraava potpunije moralnu predanost date zajednice moe da bude u toj fazi smatrana nadmonom Ali, ostajanje u toj fazi bilo bi predupre ivanje novih opcija predvi anja, ograniavanje naih mogunosti za reavanje problema i smanjivanje prilika za realizovanje ovekovih mogunosti. Potrebni su novi kriterijumi za ocenjivanje teorija u transformacionoj fazi nauke.
16