FAKULTET TEHNIKIH NAUKA Departman za arhitekturu i urbanizam Doktorske studije kolska 2012/2013.

godina

ARHITEKTONSKI ELEMENTI OMOTAA PASIVNIH ZGRADA

Predmetni nastavnik: prof. dr Predrag ianin Student: Dobrila Stefanovi

Novi Sad, mart, 2013.

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

SADRAJ
1. UVOD

2. PRENOS TOPLOTE KROZ OMOTA ZGRADE 2.1. 2.2. 2.3. 2.3.1. 2.3.2. 2.4. 3. ZIDOVI 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. PASIVNI SOLARNI ZID ZIDOVI OD LAKIH BETONA PROVETRENI ZIDOVI ZIDOVI SA LATENTNIM SKLADITENJEM TOPLOTE TOPLOTNI GUBICI PASIVNO HLAENJE TOPLOTNI DOBICI INDIREKTNI TOPLOTNI GUBICI DIREKTNI TOPLOTNI DOBICI PRENOS TOPLOTE TRANSMISIJOM

4. PROZORI I VRATA 4.1. VRSTE STAKALA 4.1.1. STAKLO NA BAZI AEROGELA 4.1.2. IZO STAKLO 4.1.3. REFLEKTUJUE STAKLO 4.1.4. ELEKTROHROMNO ZASTAKLJENJE

5. KROV 5.1. 5.2. 5.3. 5.4.. 5.5.

TIPOVI KROVOVA LAKE KROVNE KONSTRUKCIJE VENTILISANI KROVNI SISTEMI REFLEKTUJUI HLADNI KROVOVI ZELENI KROVOVI

7. ZAKLJUAK 8. LITERATURA 9. IZVOR ILUSTRACIJA

Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

1. UVOD
Ubrzani tehnoloki razvoj u 20. veku naruio je balans izmeu prirode i oveka i stvorio iliuziju da tehnoloka reenja mogu kontorlisati prirodne procese tj. da ovek moe kontrolisati prirodu. Neracionalna potronja i sagorevanje iscrpljivih izvora energije, doveli su ivotnu sredinu do kritinog stepena zagaenosti. Zagaivanjem zemljine atmosfere poremeen je prirodni odnos zraenja Suneve energije na povrinu Zemlje, odnosno njenog zraenja prema kosmosu, ime je ravnotea u eko-sistemu izloena opasnosti sa nesagledivim posledicama. Kao rezultat toga nastale su globalne promene klime i temperature: zagrevanje Zemlje izazvano neistim tehnologijama i emisijom tetnih gasova, pojaan je efekat staklene bate i oteenja na ozonskom omotau atmosfere, a generalan zakljuak je da se ove alarmantne posledice poremeaja ivotnog okruenja i promene klime na zemlji, mogu stabilizovati jedino smanjenjem emisije CO2 u atmsoferu. Zgrade se mogu prepoznati kao veliki potroai energije. Energetska efikasnost u zgradarstvu podrazumeva efikasno korienje energije uz primenu optimalnih mera iji je cilj: smanjenje potronje energije uz finansijsku utedu za krajnjeg korisnika, ugodniji i kvalitetniji boravak u zgradi, smanjenje trokova odravanja i produenje ivotnog veka zgrada, doprinos zatiti okoline i smanjenju emisija tetnih gasova kao i globalnim klimatskim promenama. Merenje potronje energije u zgradama, odnosno prikazivanje energetskih svojstava zgrade izradom energetskog pasoa, ima za cilj trajno smanjenje energetskih potreba zgrada pri projektovanju, izgradnji i korienju novih zgrada, odnosno sanaciji i rekonstrukciji postojeih. Na potronju energije u zgradama bilo koje vrste, ukljuujui i stambene ide procentualno najvie energije od ukupne potronje energije u mnogim zemljama, proseno i do 60%, a u Srbiji 39-42%. U veini zemalja zgrade troe oko 40% od ukupne potronje energije a slian udeo imaju i kada je re o emisiji CO2.

Slika 1.1. Potronja energije po sektorima

Pasivna gradnja se moe initi kao najsavremenije dostignue u energetsko efikasnoj gradnji, ali njeni principi su daleko od novih. Ljudi su kroz istoriju koristili pasivnu gradnju da izgrade i zadre svoje domove udobnim vie od hiljadu godina. Ovakvi sistemi gradnje i funkcioniu zato to besplatna energija nikada ne izlazi iz mode. Zbog svojih visoko tehnolokih uslova, dananji
2 Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

programi pasivne gradnje mogu izgledati kompleksno, ali osnovna premisa je jednostavna: umesto da se koristi energiju za grejanje i hlaenje doma sa aktivnim sistemima koji su esto skupi, pasivni objekat se koristi klimatskim kontrolama koje priroda prua besplatno - sunce, hlad, zemlja i vetar.

Slika1.2. ema pasivne kue

Pasivna kua je energetski efikasna zgrada u kojoj termiki komfor (ISO 7730) moe biti postignut iskljuivo naknadnim grejanjem ili hlaenjem sveeg vazduha koji je potrebno obezbediti radi postizanja dovoljnog kvaliteta unutranjeg vazduha (DIN 1946). Ove kue troe i do 90% manje energije nego standardne kue, pre svega zahvajujui dobro izolovanoj konstrukciji bez termikih mostova, izuzetnoj zaptivenosti i izolaciji otvora, sistemu rekuperacije vazduha. Takoe pasivne kue se neretko oslanjaju na prirodne izvore energije, kao to su suneva i geotermalna energija. Projektom CEPHEUS (Cost Efficient Passive Houses as European Standard) studijski tim je praenjem i merenjem analizirao razliite performanse energetskog ponaanja veeg broja objekata i dokazao da su pasivne kue energetski efikasne i ekonomski isplative. Zbog ostvarenja u utedi energije ovakav nain gradnje se danas razvio u standard pasivnih kua. Energetska potreba za grejanjem ne sme prei 15 kWh/m2 godinje,to predstavlja oko 20% energetske potronje objekata izgraenih po sadanjim vaeim propisima zemalja Zapadne i Severne Evrope, ili da bude projektovana sa maksimalnim toplotnim optereenjem od 10 W/m2.Takve se kue zovu i ''jednolitarske kue''. Prema jednostavnom proraunu proizilazi da bi takva kua na grejanje troila otprilike 1,5 lit/m2god. lo ulja, 1,5 m3/m2god prirodnog plina ili 3 kg/m2god drvenih peleta. Potronja ukupne primarne energije, tj. potronja primarne energije za grejanje, toplu vodu i elektrinu energiju ne sme prei 120 kWh/m2 godinje. Arhitektonski elementi omotaa zgrade kao to su zidovi, prozori, vrata, krov, temelji, toplotna izolacija, termalna masa, ureaji za zatitu od sunevog zraenja su vaan deo bilo koje zgrade, a kod projektovanja pasivnih objekata mora se posvetiti dodatna panja njihovom pravilnom izobru i inkorporaciji u ostale elemente konstrukcije. Kod pasivnih objekata je neophodno postii visoku nepropusnost graevinskog omotaa. Kroz male otvore i upljine u konstrukciji moe prolaziti toplota koja stvara realnu opasnost opasnost da vlaga kondenzuje unutar konstrukcije, to moe znaajno uticati na njen vek trajanja. Zato je ve u fazi
3 Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

projektovanja potrebno predvideti celoviti nepropusni omota oko celog objekta, bez prekida. Dobra vazduna zaptivenost i neprekinuta kvalitetno izvedena termoizolacija omoguavaju potpunu eliminaciju toplotnih mostova. Prednost objekata bez toplotnih mostova je odrivost objekta, trajnost konstrukcije i uteda energije za grejanje. Strategije aktuelnih istraivanja vezana za energetski performans omotaa zgrade i njihov uticaj na utedu energije ukljuuju primenu novih toplotno izolacionih materjala, primenu naprednih tehnologija za proizvodnju konstruktivnih elemenata, reflektujue krovne i zidne povrine i reflektujua stakla, nisko emisiona stakla, razne mehanizmi zatite od sunevog zraenja. Napredne i odrive tehnologije proizvodnje graevinskih materjala su doivele znaajan napredak u poslednjih nekoliko godina. Pored vetakih materjala, prirodni materjali kao to su blokovi od gline, opeka u kombinaciji sa slamom i balirana slama se takoe popularizuju u primeni kako na novim pasivnim objektima tako i kod sanacije postojeih objekata. Ovakvi zidovi imaju koeficijent prolaza toplote manji od 0,35V/m2K. Pravilno arhitektonsko reenje omotaa moe znaajno smanjiti potronju energije kod upotrebe sistema KGH, i stvoriti toplotni komfor za korisnike. Najvanije komponente omotaa pasivne zgrade i njihove karakteristike sa aspekta energetske efikasnosti razmotrene su u u ovom radu.

2. PRENOS TOPLOTE KROZ OMOTA ZGRADE 2.1 TOPLOTNI GUBICI

U toku zimskog perioda, kada je spoljna temperatura vazduha nia od eljene temperature u prostorijama zgrade, dolazi do odavanja toplote prostorije kroz graevinski omota zgrade. Odata koliina toplote okolini nadoknauje se sistemom za grejanje. Potrebna koliina toplote za grejanje se dovodi prostoriji da bi se u njoj odrala eljena temperatura unutranjeg vazduha (tun = const). Potrebna koliina toplote za grejanje jednaka je odatoj toploti u okolinu. Ta koliina toplote se u terminologiji koja se koristi u inenjerskoj praksi naziva toplotni gubici. Toplotni gubici se menjaju tokom grejne sezone, ali i tokom dana, zbog stalnih promena spoljne temperature i brzine strujanja vetra. 2.2 TOPLOTNI DOBICI Kada je u pitanju letnji period, temperatura spoljnog vazduha je visoka, dani su preteno dugi i vedri, sa velikim uticajem sunevog zraenja. U zgradu dospeva znaajna koliina toplote, koju je potrebno eliminisati, kako bi se u prostorijama odravala nia temperatura vazduha od spoljne. Dobici toplote predstavljaju koliinu toplote u jedinici vremena koju prostorija prima (bilo od spoljnih ili unutranjih izvora toplote). Koliina toplote u jedinici vremena, koju je tokom leta potrebno odvesti iz prostorije nekom od tehnika pasivnog hlaenja ili dimenzionisanjem adekvatnog mehanikog postrojenja naziva se toplotno optereenje. Osim to sunevo zraenje zagreva spoljnu povrinu fasadnih zidova i krova objekta, ono prodire u prostoriju kroz transparentne povrine (stakla prozora i vrata). Dizajn pasivnih objekata je zasnovan pre svega na lokalim klimatskim uslovima to kao rezultat obezbeuje kako termalni komfor tako i zadovoljavajui estetski efekat objekta. To je korisno za kategorizaciju struktura u donosu na nain pasivnog zagrevanja kako bi se shvatile
4 Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

njihove razliite primene i ogranienja, zbog nepostojanja univerzalnog reenja koje zavisi kako od klimatskih uslova tako i od potreba korisnika. Korienjem suneve energije pasivnim putem smanjuje se potronja energije za grejanje iz klasinih izvora. Pasivna kua nema posebne ureaje ve itav objekat radi kao kolektor sunevog zraenja: sve funkcije aktivnog sistema na sebe preuzimaju delovi i elementi objekta. U isto pasivnim solarnim kuama nemogue je skladititi energiju od leta do zime, tako da efekat termikog skladitenja uglavnom ima za cilj da sprei pregrevanje i odloi raspodelu toplotnog fluksa.

2.2.1. INDIREKTNI TOPLOTNI DOBICI

Sunevo zraenje se apsorbuje i uva u masivnim zidnim konstrukcijama ili elementima krovne konstrukcije koji su u kontaktu sa enterijerom objekta. Pokretni izolacioni paneli u vidu raznih vrsta zastora i kapaka se primenjuju sa spoljne strane apsorbjue povrine tokom perioda bez Sunca kako bi se smanjili toplotni gubici. Kod vertikalnih termalnih skladita za zagrevanje prostora koristi se princip prirodnog strujanja vazduha ili prinudna konvekcija vazduha koja se ostvaruje mehanikim ureajima zajedno sa efektom zraenja same termalne mase.

2.2.2. DIREKTNI TOPLOTNI DOBICI

Sunevo zraenje prolazi kroz velike zastakljene povrine orijentisane ka jugu pri emu biva aposrbovano od strane elemenata konstrukcije (zidova, podova i plafona). Predata toplota od sunevog zraenja zagreva masu zidova i poda prostorije i kada temperatura unutranjih povrina omotaa prostorije poraste iznad temperature vazduha u prostoriji, zidovi i pod predaju odreenu koliinu toplote vazduhu u prostoriji, i na taj nain poveavaju vrednost toplotnog optereenja. Najvie korieni pasivni solarni sitem je staklenik, ijom se izgradnjom postiu najbolji energetski rezultati. Pored energetskih prednosti, izgradnjom staklenika dobija se kvalitetan osunan i ozelenjen prostor, koji poveava kvadraturu i doprinosi podizanju kvaliteta stanovanja. Iskorienje solarne energije na pasivan nain sastoji se u sledeem: zastakljena povrina staklenika proputa suneve zrake u prostor gde oni postaju zarobljeni (efekat staklene bate). U toku zime, prostor unutar staklenika se greje a toplota se predaje masivnim zidovima i podu koji akumuliraju toplotu. Oni postaju termalna masa, koja nakon zalaska Sunca i tokom noi zrai toplotu.

Slika 2.1. Direktni toplotni dobici

Slika 2.2. Indirektni toplotni dobici

Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

2.1.1. PASIVNO HLAENJE Tehnike pasivnog hlaenja se mogu koristiti za smanjenje, a u nekim sluajevima i eliminisanje, zahteva za klima ureajima u oblastima gde je hlaenje dominantan problem. Pasivno hlaenje je eliminsanje toplote iz unutranjosti zgrade korienjem prirodnih procesa razmene toplote. Kao i projektovanje pasivnih solarnih objekata u kojima je zagrevanje primarni problem, primena pasivnih rashladnih tehnika je vieslojni proces neraskidivo povezan sa arhitektonskim dizajnom zgrade i njenim okruenjem. Pasivno hlaenje objekta koristi silu vetra i protonost vazduha nastale razlikom u tempeaturi ili vlanosti spoljnjeg i unutranjeg vazduha. Leti treba provetravati kuu tokom noi kada je spoljnja temperatura nia, pa strujanje vazduha pomae pri hlaenju i dovodi sve vazduh. Jednostrana ventilacija je dobro reenje ukoliko su prozori podeljeni po horizontali. Poprena (dvostrana) ventilacija je znatno bolje reenje, posebno ako ima mogunosti postavljanja prozora na obe strane objekta. U nekim podnebljima se kao sistem pasivnog hlaenja koriste i elementi tradicionalne arhitekture hvatai vetra i solarni dimnjaci. Funkcionisanje hvataa vetra se zasniva na nekoliko principa: uz pomo vetra zatvarajui sve otvore sem onog okrenutog naspram vetra, gde se stvara negativan pritisak, vazduh se izvlai iz prostorija; vazduh koji ulazi u objekat se hladi tako to prelazi preko vodenih povrina u zemlji. Gradovi Persije su graeni iznad podzemnih vodotokova a du vodenog toka pravljene su buotine u zemlji koje su sluile dvojako, i to: za odravanje podzemnih vodenih tunela i za usisavanje toplog vazduha koji se prelaskom preko vode hladi vlai. Hvata vetra stvara razliku vazdunog pritiska na dnu i vrhu kule ime se topao vazduh isisava iz objekta a hladan, podzemni, vazduh uvodi.

2.3. PRENOS TOPLOTE TRANSMISIJOM

Prenos toplote transmisijom (ili samo transmisija) podrazumeva razmenu toplote kroz graevinski omota zgrade mehanizmom prolaza toplote, koji se karakterie preko koeficijenta prolaza (prolaenja) toplote U (W/m2K). Prolaz toplote obuhvata mehanizme provoenja i prelaza toplote. Provoenje toplote (ili kondukcija) je mehanizam razmene toplote kroz vrste materije, prilikom ega je toplotni fluks usmeren od toplije ka hladnijoj strani. Karakterie se preko toplotne provodljivosti (W/mK), koja predstavlja termo-fiziku osobinu materijala. Prelaz (ili prelaenje) toplote je mehanizam prenosa toplote koji nastaje prilikom strujanja (konvekcije) nekog fluida preko vrste povrine. Pri tome se razlikuju dva sluaja: kada toplota prelazi sa toplijeg fluida na hladniju vrstu povrinu i kada toplota prelazi sa toplije vrste povrine na hladniji fluid koji preko nje struji. Ovaj mehanizam razmene toplote se karakterie preko koeficijenta prelaza toplote (W/m2K). Transmisioni gubici kroz graevinski omota prostorije (zid, pod, tavanica, prozor, vrata) raunaju se preko jednaine:

QTRANS = Q =U * A*( )
u st

1.1

kada je u pitanju jedna pregrada; transmisioni gubici za celu prostoriju su:

6 Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

n

2012/2013

Q T=Ui* Ai*( )
u st

1.2

gde je A povrina pregrade a n broj pregada posmatrane prostorije kojima se ona granii sa okolinom.

i=1

Toplotni fluks

Slika 2.1. Transmisija toplote kroz jednoslojni spoljni zid

3. ZIDOVI Zidovi kao dominantni deo omotaa svakog objekta moraju ispuniti termalni i akustini komfor unutar objekta bez naruavanja njegovih estetskih vrednosti. Vrednost toplotnog otpora (R W/m2) je od kljunog znaaja jer utie na potronju energije u velikoj meri, naroito kod visokih objekata gde je odnos izmeu povrine zidova i ukupne povrine omotaa zgrade izuzetno veliki. Prilikom prorauna ukupnog toplotnog otpora zida neophodno je uzeti u proraun i toplotni otpor toplotne izolacije koja se koristi. Zidovi sa tolpotnom izolacijom imaju poveanu opasnost od povrinske kondenzacije kada je relativna vlanost vazduha vea od 80% pod uslovom da su koeficijenti radijalnog i konvektivnog provoenja toplote mali. Ovaj problem se pre svega odraava na zimske mesece u podrujima sa hladnijom klimom i visokim procentom relativne vlanosti. Proces kondenzacije na spoljanjim zidovima omoguava rast mikroba koji mogu smanjiti ivotni vek materjala zida i takoe uticati na kvalitet uslova ivota u objektu. Pored povrine koju zauzimaju zidovi, bitna je i njegova izloenost sunevom zraenju, debljina, boja koje takoe odreuju njegovu energetsku efikasnost. Idealna debljina zida zavisi od materijala koji je upotrebljen, sa ciljem da obezbedi minimalne temperaturne oscilacije u toku dana. Nezavisno od upotrebljenog materjala deblji zidovi usled njihove poveane sposobnosti da akumuliraju toplotu i usled uticaja veeg faznog kanjenja prilikom provoenja toplote toplotu emituju u toku noi kada je u prostoriji hladnije. U konvencionalne tipove zidova u zavisnosti od upotrebljenog materjala spadaju zidovi od drveta, zatim zidani zidovi i metalni zidovi. Predmet dalje analize bie napredne tehnologije zidnih konstrukcija koje poveavaju energetsku efikasnost i nivo udobnosti u zgradama.

Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

3.1. PASIVNI SOLARNI ZID-TROMBOV ZID

Ovi zidovi se obino koriste u uslovima hladnije klime s obzirom na njihovu sposobnost akumulacije i emitovanja toplote. Ovaj tip zida prvi je razvio Edvard S. Mors u 19. veku da bi ga kasnije unapredio francuski inenjer Feliks Tromb. On je kreirao zid koji je orijentisan ka jugu (za lokacije na severnoj zemljinoj hemisferi) ija se konstrukcija sastoji od stakla, vazdunog meuprostora i tamno obojenog betonskog zida velike debljine. Staklo se koristi kako bi se u vazdunom meuprotsotru stvorio efekat staklene bate. Sunevo zraenje prolazi kroz staklo koje delom zagreva vazduh a delom apsorbuje zid. Topao vazduh se zatim podie i ulazi u prostoriju kroz pravougaoni otvor na betonskom delu zidne konstrukcije, a hladan izlazi kroz donji otvor ime se omoguava kruenje vazduha u i van protorije. U sluaju obrnutog procesa kruenja vazduha u toku noi mogue je jednostavno mehaniki zatvoriti otvore u zidu kako bi se spreio gubitak toplote.

Slika 3.1. Pojednostavljeni prikaz Trombovog zida

Nekoliko naprednih tehnologija je rezultiralo primenom sistema Trombovog zida. Jedan takav sistem pogodan za hladnije klimatske uslove se sastoji od elinog panela sa izolacijom od polistirena postavljen na junoj fasadi. Ovakav dizajn je poveao efikasnsot klasinog Trombovog zida za 56%. Komparativna studija koja je sprovedena za etiri razliite konstruktivne varijante solarnih zidova-neventilisani solarni zid, Trombov zid, toplotno izolovani solarni zid i kompozitni solarni zid, pokazuje da svi zidovi sem neventilisanog solarnog zida prenose toplotu kondukcijom kroz zid i konvekcijom putem vazduha, koji prenosi toplotu iskljuivo kondukcijom. Kompozitni solarni zid i Trombov zid sa izolacijom se koriste u podrujima sa kraim periodom grejne sezone kako bi se izbeglo pregrevanje leti, dok su ostala dva tipa solarnih zidova pogodnija za podruja sa duom grejnom sezonom. Problem pregrevanja u toku leta moe se reiti postavljanjem zatite od Sunca.

Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

Slika 3.2. Razliite konstukcije Trombovog zida (a) neventilisan, (b) provetren u zimskom periodu (c) provetren u letnjem periodu

Jedna od konstruktivnih varijanti Trombovog zida koja se smatra i estetskim pomakom to se tie dizajna ima ugraene fotnaponske (PhotoVoltaic cells) elije sa spoljanje strane. Fotonaponske elije koji otev prodor sunevih zrk u vzduni meuprostor. Dkle, efiksnost Trombovog zida smnjena je u smislu toplotnih dobitaka. Meutim, ov vrst Trombovog zid generie struju, to se smtr prednou.

Slika 3.3. Detalj Trombovog zida sa fotonaponskim panelom

Materjali sa promenom faze (MPF) koji skladite toplotu u latentnom obliku se takoe mogu primeniti u konstrukciji Trombovog zida. Eksperimentalna istraivanja pokazuju da ovi materjali omoguavaju manju debljinu i vee energetske performanse od betonskih zidova. Kada temperatura sredine raste, hemijske veze materijala e se prekinuti, ime e materijal prei iz vrstog u teno stanje. Ta promena faze je endotermni proces koji e dovesti do apsorpcije toplote. Kada se temperatura sredine opet snizi, MPF e se vratiti u vrsto stanje i odati apsorbovanu toplotu. Taj ciklus stabilizuje unutranju temperaturu, smanjuje rashladno optereenje u vreme kada ono nije maksimalno i smanjuje toplotno optereenja, ne utiui na toplotni otpor omotaa zgrade.

Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

Trasnparentni zid (Transwall) je transparentni modularni zid koji omoguava kako zagrevanje tako i osvetljavanje prostora. Konstrukciju sainjavaju stakleni paneli u metalnom ramu izmeu kojih se nalazi voda. Polutransparentno staklo se nalazi izmedju ova dva staklena panela. Sunevo zraenje je delom apsorbovano od strane ovih panela i vode, a ostatak se prenosi zraenjem u prostoriju. Na taj nain su postignuti direktni i indirektni toplotni dobici. Pogodan je za podruja sa visokim dnevnim temperaturama.

Slika 3.4. Presek kroz Transwall

2.2. ZIDOVI OD LAKIH BETONA

Pod lakim betonima se podrazumevaju betoni sa zapreminskom masom manjom od 1900kg/m3. Ovi betoni u optem sluaju imaju dobra termoizolaciona i zvukoizolaciona svojstva, a pojedine vrste i relativno visoka mehanika svojstva. U novije vreme, pogotovo nakon promovisanja koncepta energetske efikasnosti, proizvodnja i primena lakih betona belei konstantan porast, jer se njihovom primenom tedi energija i sniava cena izgradnje. Toplotna otpornost lakih betona moe se poboljati dodavanjm lakih agregata, koji mogu biti prirodnog porekla (diatomit, ekspandirana glina itd.) ili sekundardni industrijski proizvodi (loina zgura, kristalasta zgura, granulisana zgura). Ageragti sa malom toplotnom provodljivou su i ekspandirani polistiren, vermikulit i leka koji su predmet izuavanja poslednjih godina. Svi tipovi lakih betona naroito su primenljivi u zemljama gde je dominantna upotreba betona u graevinskoj praksi ali ne i upotreba toplotne izolacije.

2.3. PROVETRENI FASADNI ZIDOVI

Provetreni zid je sistem dvostukog graevinskog omotaa i moe se razlikovati po svojim konstruktivnim karakterstikama. Kod sistema dvostrukih fasada spoljni sloj je obino trnsprentn povrina i postoje ventilcioni otvori n spoljanjem sloju i na unutrnjem sloju najee zidanog zid, tko d je mogua cirkulcij spoljnjeg vzduh u unutrnjost zgrde. Nsuprot tome, u provetrenom zidu postoje otvori smo n spoljnom sloju, koji je neprozirn i cirkulcij spoljnjeg vzduh se postie kroz vazduni prostor izmeu spoljnjeg sloj i unutrnjeg zid.

10

Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

Provetreni zidovi su korisni tokom grejnog period, jer je tokom dn oni omoguvju toplotne dobitke putem kondukcije i konvekcije, tokom noi vreme oni odrvju temperturu vazduha u meuprostoru n vioj temperaturi nivoim nego mbijentalne, ime se smnjuju toplotni gubici objekt. Postoje dve vrste provetrenih zidova, jedni sa prinudnom ventilacijom i drugi sa prirodnom ventilacijom. Uteda energije od oko 40% na hlaenje objekta u letnjem periodu moe biti postignuta samo paljivim proraunom ventilisanog zida.

Slika 3.5. Prikaz konstukcije provetrene fasade

2.4. ZIDOVI SA LATENTNIM SKLADITENJEM TOPLOTE

Ve pomenuti materjali sa promenom faze inkorporirani u lake zidne konstrukcije poboljavaju energetsku efikasnost zidne konstrukcije. Princip skladitenja latentne toplote moe se primeniti na svaki porozni graevinski materijal, ali dosadanja istraivanja se prvenstveno bave gipsanim zidnim ploama, betonom i izolacionim materijalima. Ukljuivanje takvih materijala sa promenom faze u graevinske konstrukcije, ini poeljnim neke specifine toplotne, fizike, kinetike i hemijske osobine. Sa termike take gledita, poeljan je odgovarajui temperaturni opseg promene faze, velika latentna toplota fuzije i dobar prenos toplote prema MPFu. eljena temperatura promene faze e zavisiti od klimatskih uslova i eljene temperature ugodnosti. Sa hemijske take gledita, poeljna je dugotrajna hemijska stabilnost MPFa uprkos ciklinoj kompatibilnosti sa konstrukcionim materijalima, netoksinosti i odsustvu opasnosti od poara. Gipsane zidne ploe su jeftine i iroko koriene u graevinarstvu, to ih ini veoma pogodnim za primenu MPFa. Zidne ploe ojaane MPFom obezbedie skladitenje toplote distribuirane kroz celu zgradu, omoguujui pasivnoo zagrevanje objekta. Karakteristike zidnih ploa ojaanih MPFom zavise od nekoliko faktora: temperature topljenja MPFa, temperaturnog opsega u kome dolazi do topljenja, latentnog kapaciteta po jedinici povrine zida, naina na koji je MPF ugraen u zidnu plou, orijentacije zida, klimatskih uslova, dobitaka od direktnog sunevog zraenja itd. Meutim, poto se ne mogu uzeti u obzir
11 Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

svi faktori, najvei broj prouavanja zidnih ploa ojaanih MPFom bavi se izborom materijala sa promenom faze, metodama proizvodnje i metodama ispitivanja.

Slika 3.6. Materjali sa promenom faze i njihova uloga u toplotnom uinku

4. PROZORI I VRATA
Veoma vaan deo sistema izolacije pasivne kue jesu prozori i vrata. Njihova veliina, poloaj, nain ugradnje imaju veoma bitan uticaj na celu kuu na njene estetske, funkcionalne i energetske osobine. Gubici infiltracijom spoljanjeg vazduha moraju biti veoma mali. Za dostizanje vrednosti koeficijenta prolaza toplote ugraenog prozora Uw<0,85W/(m2K) moraju biti ispunjeni sledei zahtevi: - zastakljenje Ug<0,75(0,6)W/(m2K) koristiti kvalitetna stakla u tri sloja ispunjena inertnim gasom; - izbegavanje termikih mostova na mestu ugradnje stakla u ram i prozora u zid reava se ugradnjom prozora u sloj izolacije; - solarni dobici moraju biti vei od toplotnih gubitaka kroz staklo. Materijal koji je razvijen sa mogunou da menja svoja energetska svojstva je staklo. Staklo menja svoja optika svojstva, a time i transmisiju svetlosti i energije, refleksiju svetlosti i energije apsorpciju energije, koeficijent zasenenja, kao reakciju na potrebe ambijenta objekta kao to su nivo osvetljenja ili potrebni dobici toplote od Sunca. Danas su poznati neki pokuaji da se proizvedu takvi slojevi koji se mogu upotrebiti i kao zastakljenje i kao krajnji povrinski sloj za neproziran omota: elektrohromni prozori predstavljaju najuveniji eksperiment, praen brojnim jeftinijim alternativnim pristupima.

12

Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

4.1. VRSTE STAKALA 4.1.1. ZASTAKLJIVANJE AEROGLEOM

Aerogel ili zamrznuti dim je najlaki vrsti materijal koji postoji, poluprovidan, odlian izolator i ima veliku praktinu primenu. Na dodir je slian stiroporu. Aerogel je napravljen prvi put jo 1931. godine i to ekstrakcijom tene komponente iz gela. Poto je ekstremno lak, dobar je za smanjenje tereta sa noseih struktura graevina. Granule silikatnog aerogela su materijal koji obeava u primeni na omotaima zgrada zbog svoje vizuelne propustljivosti i male toplotne provodljivosti. Pored svoje male toplotne provodljivosti, aerogel je nosilac optereenja koje ga ini privlanim za primenu kao izolacionog sredstva. Dimenzije granula aerogela su izmeu 0,001 i 0,002 mm. Aerogel debljine 2,5 cm ima isti efekat termoizolacije kao i 30 klasicnih prozorskih stakala. Prozirna priroda aerogela doprinosi njihovoj popularnoj primeni u proizvodnji krovnih prozora u kolama ili zgradama komercijalne namene gde se tei smanjenju potronje elektricnog osvetljenja. Prirodno osvetljenje smanjuje potrebu za koriscenjem vetackog osvetljenja, to je jo jedan bitan element enegetske efikasnosti objekta.

Slika 4.1. Komparacija performansi inovativnih aerogel tehnolgija i klasinog zastakljenja

4.1.2. IZO STAKLO IZO staklo je stakleno telo sastavljeno od vie staklenih ploa odvojenih najmanje jednim hermetiki zatvorenim meuprostorom koji je ispunjen vazduhom ili gasom. Najvanija svojstva IZO stakla su da zadrava: jednaku vrednost toplotne izolacije, zadate vrednosti prolaska energije, zadate vrednosti prolaska svetlosti, bistrinu i istou unutranjeg stakla, pravilan odraz slike okoline. Ugradnjom IZO stakla sa niskim koeficijentom toplotne provodljivosti postiu se velike utede na grejanju prostora, a time se posredno utie i na smanjenje zagaenja okoline.
13 Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

Niski faktor toplotne provodljivosti-l (W/mK) se postie na sledee naine: debljinom i brojem meuprostora (l-faktor se smanjuje veim brojem meuprostora i veom irinom meuprostora); punjenjem meuprostora nekim od gasova (argon, kripton, ksenon, SF6). Prilikom izbora staklenih panela koristi se staklo niske emisivnosti ili low-e staklo. Low-e staklo bitno smanjuje U-vrednost stakla blokirajui prolaz ultravioletnog zraenja, a proputajui sunevu svetlost. Zato, ako se eli blokirati gubitak toplotne energije iz prostorije, unutranja strana (prema prostoriji) IZO stakla mora biti low-e, tako se doputa ulazak suneve toplote koja doprinosi grejanju prostorije. U sluaju da se eli spreiti ulazak suneve toplote u prostoriju, tada se low-e nanos postavlja na spoljanju stranu IZOstakla. Nanos metalnog oksida je uvek okrenut u unutranjost IZOstakla. Low-e staklo proputa zraenje kratkih talasa, a reflektuje duge talase. Proboj u energetski efikasnoj gradnji je pojava trostrukog zastakljenja primenom nisko emisionog stakla. Dvostruki sloj izmeu stakla ispunjen inertnim gasom daje vrednost U izmeu 0,5 i 0,8 W/(m2K). Kvalitetno nisko emisiono staklo, termoizolacioni prozorski okvir i nepostojanje toplotnih mostova na mestu ugradnje daju kao rezultat "prozor sa efektom toplotne ugodnosti" ili "prozor pasivne kue". Prednosti prozora kod pasivnih objekata nisu samo smanjeni gubici toplote, ve i poveanje oseaja ugodnosti. ak i u toku vrlo hladnog perioda, temperatura povrine sa unutranje strane nee pasti ispod 17C-ne postoji hladno zraenje kroz povrinu prozora.
Tabela 4.1. Koeficijent prolaza toplote za IZO staklo (spoljanje staklo float, unutranje low e)

k-faktor, W /m K 0,8 1,0 1,1 1,3

Potrebna debljina meuprostora vazduh argon kripton 10 16 20

ksenon 8

4.1.4. REFLEKTUJE STAKLO

Reflektivno staklo je standardno float staklo (staklo dobijeno 60-ih godina prolog veka tzv floatprocesom) sa gotovo nevidljivim metalnim premazom koji smanjuje zagrejavanje prostorije. Pirolitikim procesom, nanosi se tokom proizvodnje float stakla metalni oksid na staklo dok je jo vrue i u uarenom stanju. Postoje i drugi naini nanoenja slojeva, kao to su: hemijski proces, nanoenje folija, potapanje itd. Specijalni metalni premaz proizvodi i efekat ogledala, pa se time spreava i vidljivost kroz staklo. Glavna primena je kod strukturalnih fasada. Antireflektivno stklo kombinovno je od dve pirolitiki obrene povrine stkl u jednostruko lminirno stklo, kko bi redukovlo vidljivo svetlo refleksije n mnje od 2% (npr. sprev kd se gled kroz stklo d vidimo sebe i pozdinu u stklu ko odrz), istovremeno omoguv veu vidljivost kroz stklo, k i od obinog, bezbojnog float stkl. Ovkvo stklo uz njegove nti-refleksivne krkteristike sprev i prolz 99% UV zrenj, titei unutrnjost prostorije i njen sdrj. Reflektivno staklo se moe koristiti i za svetlosne police i tube. Svetlosne polica je horizontalna ploa koja deli prozor na gornju i donju zonu. Ploa izgleda kao polica na prozoru (izmedju gornjeg i donjeg para prozorskih krila, ako su visoki prozori) i slui dvojako - za
14 Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

spreavanje prodora direktnog sunevog zraka po dubini te suvinog bljeska i zagrevanja i drugo, kao reflektor svetla navie u pravcu plafona i zatim indirektno i difuzno po dubini prostorije. Kao rezultat postie se efekat ravnomerno osvetljenog prostora preko gornje zone svetlosne police i neometanog pogleda ka spolja, zaticenog senkom od direktnog svetla, u donjoj zoni prozora. Drugo reenje koje takodje tretira dnevno svetlo i temu uvodjenja svetla u prostor zove se svetlosna tuba i to je metalni cilindar prenika od 35 centimetara (ak do preko jedan metar), visoko reflektujuih unutranjih zidova kanala, otvoren s jedne strane na krovu a sa druge na plafonu u enterijeru. Sistemom zaptivanja i izolacije, soiva i ogledala, svetlost se minimalnom intervencijom u krovu i plafonu dovodi do mranijih prostora (hodnik, garderoba, kupatilo, kuhinja).

Slika 4.2. Prikaz svetlosne police

4.1.5. ELEKTROHROMNI PROZORI

Istraivanje aktivnih sistema za regulaciju sunevog zraenja zapoeto je pre oko 15 godina. Elektrohromni prozori menjaju svoja optika i toplotna svojstva zahvaljujui delovanju elektrinog polja i vraaju se u prethodno stanje kada se polje promeni. Elektrohromni prozori se menjaju od bistrog do potpuno zatamnjenog i mogu se zadrati na bilo kojoj nijansi izmeu. Vidljiva propustljivost moe se obino menjati u opsegu od 5 do 80%. Prozori rade na vrlo malom naponu (13V) i zahtevaju energiju samo radi promene svoga stanja, a ne za odravanje nekog odreenog stanja. Elektrohromni materijali se sastoje od tankog, vieslojnog sklopa koji se obino nalazi izmeu tradicionalnih stakala. Dva spoljna sloja sklopa su providni
15 Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

elektronski provodnici. Meutim, elektrohromno zastakljenje u arhitektonskoj primeni ne moe da traje due od 20 godina, prema brojnim ispitivanjima starenja o kojima se raspravlja poslednjih godina zbog brzog propadanja tokom ciklinog rada. Osim toga, u toku su istraivanja koja treba da poboljaju ultravioletnu stabilnost sistema, poto je bilo nekoliko pokazatelja rastavljanja i raslojavanja nekih prototipova elektrohromnog stakla ultravioletnim zraenjem u prolosti. Drugi njihov nedostatak u arhitektonskoj primeni je visoka proizvodna cena velikih panela od elektrohromnog stakla.

5. KROV
Krovovi su kritini deo omotaa objekta visoko izloeni sunevom zraenju i klimatskim promenama, istovremeno znatno utiui na uslove udobnosti korisnika objekta. Toplotni gubici i dobici kroz povrinu krova su veliki, naroito u zgradama sa velikom krovnom povrinom, kao to su sportski kompleksi, dvorane,sajamske hale itd. U skladu sa zakonskom regulativom Velike Britanije, gornja granica U-vrednosti za ravne krovove 1965.,1976. i 1985. su bile 1,42W/m2K, 0,6W/m2K i 0,35W/m2K, respektivno. Trenutna propisana vrednost je 0.25W/m2K ili manje za sve nove zgrade u Velikoj Britaniji. Ovo smanjenje U-vrednosti tokom godina naglaava znaaj termikih performansi krovova u nastojanju da se povea ukupna toplotna performansa zgrade. Neke tehnike pasivnog hlaenja (evaporativno hlaenje) mogu se realizovati u uslovima tropske klime, kao rezultat arhitekture krova. Pasivni objekti zahtevaju kompaktne krovne konstrukcije sa minimalnim stepenom izloenosti Suncu, kupolaste i zasvoene krovove, krovove sa prirodnom ili mehanikom ventilacijom, mikro ventilisane krovove. Druge metode, kao to su svetlo obojene krovne povrine kako bi se smanjila apsorpcija sunevih zraka, krovovi prekriveni vegetacijom kako bi se obezbedila vlanost i hlad i korienje materjala visokih termikih performansi kako bi se minimizovalo toplotno optereenje takoe dobijaju na popularnosti. Krovni premazi su jo jedan nain za ublaavanje uticaja sunevog zraenja na povrinu krova. Visok stepen refleksije i emisivnost su parametri koji diktiraju izbor krovnog premaza. Razvijeni su razliiti sistemi krovnih konstrukcija od kojih e nekoliko njih biti dalje analizirani.

5.1. LAKE KROVNE KONSTRUKCIJE

Laki aluminijumski krovni sistemi sa stojeim falcom (LASRS) se popularno koriste na komercijalnim i javnim zgradama, zbog svoje ekonominosti. Meutim, osetljivi su na uticaj vetar zbog slabih veza meu avovima i na tim mestima takoe imaju loe termike karakteristike. Dva jednostavna naina za poboljanje termikih karakteristika ovih krovova su postavljanje toplotne izolacije i upotrebom svetle boje krovne povrine. Utvreno je da svetlije obojene povrine kao to su bela, prljavo bela, braon i zelena smanjuju toplotno optereenje za 9,3%, 8,8%, 2,5% i 1,3% u odnosu na crno obojene povrine. Rezultati testiranja ovog krovnog sistema izvrenog na zatvorenim stadionu velike krovne povrine 51mx41 m, ukazli su da je krovna konstrukcije sa poliuretanskom izolacijom i belom bojom krovne povrine smanjuje toplotno optereenje objekta za 53,8% u odnosu na tamni krov sa izolacijom od staklene vune. Ovo se moe pripisati niskom koeficijentu toplotne provodljivosti i difuzivnosti poliuretanskih materijala i veem stepenu refleksije krovne povrine svetle boje.
16 Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

5.2. VENTILISANI KROVNI SISTEMI

Ventilisani krovni sistemi predstavljaju konstrukciju dve krovne povrine koje stvaraju kanal kroz koji struji vazduh. Ovaj sloj vazduha umanjuje prenos toplote preko krova u zgradu. Ventilisani krov moe biti ili pasivan, sa prirodnim strujanjem vazduha pri emu je neophodan minimalni nagib od 8%, ili aktivan, sa ventilatorom koji omoguava prinudno strujanje vazduha. Zastupljeniji su u toplim klimatskim uslovima a naroito kod objekata prosene visine sa velikom krovnom povrinom. U zavisnosti od veliine kanala, protok kroz njega moe biti paralelan ili turbulentan. Ovi krovovi mogu utedeti i do 30% energije na hlaenje u toku leta u odnosu na neventilisane krovove. Sa stanovita utede energije neophodno je tokom hladnih zima kanal za vazduh zatvoriti pomou odgovarajuih amortizera. Ovi amortizeri omoguavaju neophodno strujanje vazduha kako bi se izbeglo bilo mogue stvaranje kondenzata u kanalu.

Slika 5.1. prikaz ventilisanog krova

5.3. REFLEKTUJUI ILI HLADNI KROVOVI

Reflektujui krovovi predstavljaju moda jedan od najjeftinijih geoinenjerskih predloga za kontrolisanje klimatskih promena i poveanje energetske efikasnosti objekta. Oni odravaju niu temperaturu krovne povrine i spreavaju provoenje toplote u zgradu. Dve osobine koje utiu na toplotne performanse ovih krovova su solarna refleksija (SR) (refleksivnost, ili albedo efekat) i Infracrvena emisivost (ili emisija). Refleksivnost je mera procenata sunevog zraenja koje je reflektovano kada doe u kontakt sa krovnom povrinom. Infracrvena emisivost, ili emisija, je mera preostalog sunevog zraenja koje je osloboeno iz krovne povrine ka nebu. Sunevo zraenje se sastoji od tri oblika energije: oko 5 odsto ultraljubiaste, 45 odsto vidljive svetlosti i 50 odsto infracrvene. Kada ta energija dospe na krovnu povrinu, ona se ponaa na nekoliko naina. Kod hladnih krovova, najvei deo se reflektuje, ali energija se takoe emituje kao infracrvena energija u atmosferu. Energija koja se apsorbuje i pretvara u toplotu se prenosi putem konvekcije sa vazduhom neposredno iznad povrine, dok se ostatak toplote sprovede u objekat. Konvencionalni krovni materijali imaju SR 0.05-0.25. Reflektujui krovni pokrivai mogu poveati SR na vie od 0,60. Veina krovnih materijala ima emisivnost 0,85 ili veu, sa
17 Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

izuzetkom metala, koje imaju nisku emisivnost od 0,25. Dakle, iako su veoma reflektujue povrine (tj. SR vei od 0,60), metalni krovovi i limeni krovni pokrivai su skloni pregrevanju, jer oni ne mogu da emituju apsorbovanu toplotu efikasno putem zraenja. Novi infracrvenireflektivni pigmenti koji su inkorporirani u boje koje se koriste na metalnim krovnim proizvodima omoguavaju im da ostvare vee reflektivne vrednosti, ak i kod tamnih boja kao to su crna i braon. Ova poboljana reflektivnost znai mnogo hladniju povrinsku temperaturu i tako vee utede energije za objekat. Ovo omoguava projektantima odabir odrivog krov bez potrebe da se rtvuje izbor boja i estetika samog objekta. Kombinacija visoke reflektivnosti, koja je obino rezultat svetlih ili belih povrina, i visoke emisivosti tokom toplih letnjih meseci rezultira povrinskim temperaturama koje su ponekad ak od 15 do 20 stepeni hladnije nego kod nereflektvnih krovnih povrina. Iako su reflektujua i emisiona svojstva krova najvanija, drugi faktori, kao to su izolacija, orijentacija krova i njegov nagib dorpinose ukupnoj energetskoj efikasnosti zgrade.

5.4. ZELENI KROVOVI

Zeleni krovovi su jedan od bitnih principa projektovanja pasivnih objekata. Sa aspekta energetske efikasnosti objekta zeleni krovovi imaju funkciju da ublae efekat urbanih toplotnih ostrva (heat island efect), tako to smanjuju temperaturu krovne povrine na 40C, dok temperatura betona moe da dostigne temperaturu do 70C. Ve 20 cm supstrata sa 20 do 40 cm visokom travnom pokrivkom ima istu mo izolacije kao kada bi se stavila staklena vuna u sloju od 15cm. Vazduh u prostorijama zgrada koje su prekrivene zelenim krovom je za 3 do 4C hladniji nego vazduh spolja, kada je dnevna temperatura izmeu 25 i 30C. Zeleni krovovi se koriste kao prirodna izolacija zgrada. Oni izoluju zgrade tako to onemoguavaju da toplota prodire kroz krov zagrevajui ga. Zeleni krov moe redukovati sunevu radijaciju do 90% pri spoljanjoj temperaturi vazduha 25-30C. Kapacitet izolacije moe da se povea korienjem supstrata manje gustine i vee vlanosti, kao i odabirom vrsta sa veom lisnom povrinom. Pored toga imaju i niz ekolokih i estetskih prednosti u odnosu na konvencionalne krovove: apsorbuju zagaenje iz vazduha, apsorbuju padavine i smanjuju optereenje na kanalizacioni sistem tokom perioda kia i otapanja snega, smanjuju nivo buke za oko 50dB, efekti proizvodnje kiseonika i isparavanja vode poboljavaju mikroklimu, isparavanje vode kontrolie temperaturu vazduha, dok biljke preiavaju zagaeni vazduh, obezbeuje se dodatni ivotni prostor biljkama i ivotinjama. Postoje tri tipa zelenih krovova: ekstenzivni, intenzivni i poluintenzivni. Ekstenzivno ureeni krovovi su ekoloka alternativa konvencionalnoj zatiti povrinskih slojeva ili balasta, kao to su ljunak i elementi za poploavanje. Oni su lagani i imaju malu visinu konstrukcije, odnosno sloja zemljita. Pogodne biljke obuhvataju razliite sedum vrste, bilje i neke trave. Nakon zasada vegetacije, odravanje je ogranieno na proveru zasada jednom ili dva puta godinje. Ekstenzivno ureenje takoe moe biti primenjeno na kosim i strmim kosim krovovima.Krovni vrt intenzivni krov je multifunkcionalni zeleni krov, koji zadrava velike koliine vode. Pogodan je za travnjake, viegodinje biljke i sa dubljim sistemom supstrata, za bunje i drvee. Integracija staza, terasa, prilaznih puteva i igralita, bazena i dr. su takoe mogue. Praktino ne postoje ogranienja dizajna, pod uslovom da struktura zgrade to dozvoljava. Poluintenzivni
18 Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

krovni vrt predstavlja kombinaciju prethodna dva, odravanje je potrebno na svakih 6 meseci, a biljke koje se sade nisu teke za odravanje.

Slika 5.2. Ekstenzivni krov-slojevi

5.5. KROVOVI SA SISTEMOM EVAPORATIVNOG HLAENJA

Neke pasivne metode hlaenja koje su sastavni delovi konstrukcije objekta imaju prednost nad mehanikim nainom hlaenja jer manje zagauju okolinu. Analiza letnjih temperatura i studije o prolazu toplote su pokazale da do 60% toplotnog toka leti prolazi kroz krov. Rasprimo li vodu po krovnoj konstrukciji, mogue je toplotno optereenje smanjiti i do 40%. Indirektno hlaenje sa isparavanjem vode sniava temperaturu vazduha u unutranjosti zgrade bez poveanja vlanosti. Evaporativni krovni sistemi za hlaenje sniavaju temperaturu u unutranjosti zgrade za 3C do 6C pri dnevnoj temperaturi. Sistemi isparavanja za hlaenje krovnih konstrukcija poznati su pod imenom ERCS (Evaporativ Roof Cooling System) i koriste se za hlaenje svih vrsta krovnih konstrukcija. Sistemi se lako postavljaju na objekte kao to su skladita, proizvodne hale, poslovni objekti, trgovine, zgrade za stanovanje. Pasivne tehnike hlaenja prisutne tropskim klimatskim uslovima su krovni bazen i nakvaene vree od jute. Krovni bazeni su plitke vodene povrine koje se nalaze na ravnom krovu u konetejnerima napravljenim od fiberglasa ili plastike. Pored toga to je krov izolovan toplotnom izolacijom, vodena povrina je takoe pokrivena izolovanim krovnim panelima u zavisnosti od doba dana. U toku dana pokretni paneli prekrivaju krovni bazen, titei ga od sunevog zraenja, dok vodena povrina apsorbuje toplotu iz objekta koja se prenosi kroz krovnu konstrukciju. U toku noi bazen je otkriven i izloen hladnijem nonom vazduhu, to omoguava hlaenje vode. U toku zime proces se deava obratno. Upotrebom krovnih bazena temperatura prostorije se moe smanjiti za ak 20C leti. Nakvaene vree od jute mogu smanjiti temperaturu prostorije za 15C. Neka razmatranja treba uzeti u obzir prilikom projektovanja krovnih bazena. Moraju biti
19 Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

nesmetano izloeni putanji kretanja Sunca. Susedno drvee, zidovi i drugi objekti mogu uticati na uinak hlaenja krovnog bazena. Takoe oblanost moe uticati na uinak hlaenja.

Slika 5.3. Sistem evopartivnog hlaenja sa vreama od jute

Slika 5.4. Sistem evopartivnog hlaenja sa krovnim bazenom

7. ZAKLJUAK U radu su predstavljene razliite arhitektonske komponente omotaa objekata sa aspekta energetske efikasnosti. Strategije poboljanja energetskih performansi su u direktnoj vezi sa klimatskim uslovima u kojima se objekat nalazi, pa samim tim zahtevaju poznavanje klimatskih uslova od strane projektanata. Kao primer se navodi primena termalne mase, ko metod z utedu energije, ija je primena efikasnija u podrujima gde je prisutna velika razlika izmeu dnevne i none spoljanje temperature. Kompjuterski softveri igrju vnu ulogu u izboru njboljih modela utede energije z dtu lokciju. Periodina revizija energetskih performansi omotaa objekta i odravanje su vni z postiznje njboljih performnsi i pravilno funkcionasnje zgrade tokom njenog ivotnog veka. Trenutno su neka od dostignua naprednih tehnologija isplativa za primenu dok su ostale u fazi istraivanja. Holistiki pristup energetski efikasnom dizajnu smanjuje trokove neophodne za postavljanje mehanikih postrojenja u zamenu za napredne tehnologije koje se primenjuju za projektovanje arhitektonskih elemenata pasivnih objekata. Podsticajima vlade u mnogim zemljama sveta se promovie plasiranje ovih tehnologija na ire trite i podie drutvena svest o njihovom znaaju.

20

Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka

2012/2013

LITERATURA
(1) Almusaed, A. (2011), Biophilic and Bioclimatic Architecture: Analytical Therapy for the Next Generation of Passive Sustainable Architecture, Springer London Dordrecht Heidelberg, New York (2) Bradshaw, V. (2006), The building Environment: Active and Passive Control Systems, 3rd edition, John Willy & Sons. Inc. Hoboken, New Jersey (3) Eicker, U. (2003), Solar Technologies for Buildings, John Wiley & Sons Ltd, The Atrium, Southern Gate, Chichester, West Sussex (4) Hassanaina, A. A., Hokamb, E. M., Mallickc, T. K., (2012), Effect of solar storage wall on the passive solar heating constructions, Energy and Buildings Energy and Buildings vol. 50, str. 49 62 (5) Johnson T. E. and Johnson, T.C., (1977), , Energy and Architecture, Vol. 30, No. 3, str. 1620 (6) Kaan, H.F., De Boer, B.J. (2005), Passive houses: achievable concepts for low CO2 housing Paper presented at the ISES conference 2005, Orlando, USA (7) Kharrufa, S.N., Adil, Y., (2008),Roof pond cooling of buildings in hot arid climates, Building and Environment, Volume 43, Issue 1, pp. 8289 (8) Marsh,R., Lauring, M. and Holleris Petersen, E.B. (2001). Passive solar energy and thermal mass: the implications of environmental analysis. arq: architectural research quarterly, 5, pp. 7989 (9) Milovanovi, B., tremer, N., Mievi, Lj. (2012), Pasivna kua, poboljanje kvaliteta stanovanja, Hrvatska konferencija o kvalitetu i 3. Nauni skup hrvatskog drutva za kvalitet, Brioni (10) Pacheco, R., Ordez, J. , Martnez, G., (2012), Energy efficient design of building: A review Applied Energy Volume 98, , pp. 396403 (11) Rodriguez-Ubinasa,E., Ruiz-Velaroa, L., Vegaa, S., Neila, J., (2012), Applications of Phase Change Material in highly energy-efficient houses, Energy and Buildings Energy and Buildings vol. 50, pp. 4962 (12) Sopian, K., Lim, C.H. Asim, N., Sulaiman, M.Y., (2012), Trombe walls: A review of opportunities and challenges in research and development, Renewable and Sustainable Energy Reviews Volume 16, Issue 8, pp. 63406351 (13) Todorovi, M., Eim, O., Martinovi,I. (2010), Izbor prilaza unapreenju energetske efikasnosti zidanih zgrada, Materjali i konstrukcije, Vol.53, br. 4, str.5-27

21

Odnos delova i celine u arhitekturi i urbanizmu