25

2

Neke specijalne funkcije







Neelementarne funkcije pod nazivom specijalne, nastale su kao rezultat reavanja
raziliitih matematikih modela u fizici i tehnikim naukama, i to najee kao reenja
diferencijalnih jednaina. Njihove vrednosti se ne mogu dobiti analitiki (pomou
elementarnih funkcija), nego odgovarajuim numerikim postupcima. Po obliku, mogu se
podeliti u dve klase:
Funkcije u obliku odreenih integrala,
Funkcije u obliku beskonanih konvergentnih redova.
Vrednosti specijalnih funkcija su tabelirane u matematikim prirunicima, a u softverskim
proizvodima namenjenim za matematike proraune (Mathcad, Maple, Mathematica, Matlab
itd.) postoje odgovarajue funkcije.
2.1 FUNKCIJA GREKE
Pri reavanju parcijalnih diferencijalnih jednaina provoenja toplote i difuzije esto se
pojavljuje funkcija greke, definisana kao:

=
x
t
dt e x
0
2 2
) ( erf (2.1)
Dakle, erf(x) je funkcija gornje granice integrala eksponencijalne funkcije
2
x
e

.
Da se podsetimo da se u matematikoj analizi dobija vrednost sledeeg nesvojstvenog
integrala:

=
0
2
2
dx e
x
(2.2)
Koristei taj rezultat, dobijamo :
1 ) ( erf lim =

x
x
(2.3)
26
Izvod i integral funkcije
Funkciju diferenciramo imajui u vidu da je izvod odreenog integrala po promenljivoj
gornjoj granici jednak podintegralnoj funkciji :

2 2 2 2
) ( erf
0
x
x
t
e dt e
dx
d
x
dx
d

(2.4)
Za integral se dobija parcijalnom integracijom:
C x x x dx x +

+ =

) exp(
1
) ( erf ) ( erf
2
(2.5)
Zaista,


{
C e x x xdx e x x vdu uv dx x
x x
dv
u
+

+ =

= =


2 2 1
) ( erf
2
) ( erf ) ( erf
3 2 1

itaocu ostavljamo da izvede sledei razvoj za funkciju greke:

=
+ +
+

+
+
+ +

=
0
1 2 1 2 5 3
) 1 2 ( !
) 1 (
2
) 1 2 ( !
) 1 (
5 ! 2 3 ! 1
2
) ( erf
n
n
n
n
n
n n
x
n n
x x x
x x L L (2.6)


Izraunavanje vrednosti funkcije. Stabilnost numerikog procesa
Poto se integral kojim je definisana funkcija greke ne moe dobiti analitiki, njena
vrednost za neko x se moe izraunati samo priblino (ili numeriki) i to
numerikom integracijom funkcije
2
t
e

u intervalu [ ] x , 0 , prema definiciji (2.1)

kao delimina suma njenog Maklorenovog reda (2.6)
Praktino izraunavanje specijalnih funkcija kao suma stepenih redova kojima su
definisane je praeno problemima, za vee vrednosti argumenta. Naime, neophodno je radi
postizanja zadovoljavajue tanosti sabrati vrlo veliki broj lanova reda, to moe biti
praeno akumulacijom mainske greke (greka raunara), koja onemoguava dobijanje
traenog rezultata. Za takav proraun se kae da je nestabilan, jer tokom dugog raunskog
procesa greka raunanja raste i prevazilazi dozvoljenu granicu. Kod nekih nestabilnih
raunskih procesa raunska greka u toku procesa monotono raste po apsolutnoj vrednosti,
dok se kod nekih uoavaju oscilacije greke uz poveanje amplitude. Rezultat je, da iako niz
parcijalnih zbirova reda { } ) (x s
n
teoretski konvergira, niz izraunatih parcijalnih zbirova ne
pokazuje tendenciju nagomilavana kada n raste oko neke vrednosti koja predstavlja sumu reda
) (x s , ve divergiraju monotono ili oscilatorno. Jasno je da je numerika nestabilnost pri
izraunavanju parcijalnih suma beskonanih redova utoliko vea ukoliko je konvergencija
reda sporija, jer tada ono ukljuuje vei broj raunskih operacija (vei broj lanova reda).
27
Numerika integracija, koja se bazira na integraciji interpolacionog polinoma
podintegralne funkcije [Bront] je stabilan raunski proces, koji nije praen uveanjem
(propagacijom) greke u toku procesa. Ugraeni postupci za numeriko izraunavanje
odreenih integrala u Mathcad-u su:
1. Romberg: Rombergova iteraciona metoda - vidi Dodatak C
2. Adaptive: postupak sa varijabilnim korakom integracije (adaptive quadrature
method), koji je manji to je nagib krive vei.
Oni se odlikuju se velikom tanou. Izbor jedne od navedenih metoda se vri u meniju koji
se aktivara desnim klikom na sam integral u matematikom regionu i koji pored navedene dve
sadri jo dve metode, namenjene izraunavanju nesvojstvenih integrala (Dodatak C):
3. Infinite Limit za izraunavanje nesvojstvenog integrala prve vrste;
4. Singular Endpoint, za izraunavanje nesvojstvenog integrala druge vrste
Veba 1.1. Nacrtati u Mathcad-u funkciju erf(x) u intervalu [-2, 2], koristei ugraenu
funkciju erf(x). Proveriti identitete (2.4) i (2.5), koristei simboliko raunanje.
Veba 1.2. Definisati funkciju za priblino izraunavanje vrednosti funkcije greke, koja se
bazira na definiciji (2.1) i testirati njenu pouzdanost (tanost i numeriku stabilnost)
poreenjem sa ugraenom Mathcad funkcijom erf(x)
Veba 1.3. Uoiti numerike nestabilnosti sledee dve Mathcad funkcije (Mcad fajl, Vezba
1.3) za priblino izraunavanje funkcije greke pomou Maklorenovog polinoma stepena
2N+1, prema jedn. (2.6),
Erf2 x ( ) z x
s 0
10
9

n 0
s s z +
z z
2n 1 +
2n 3 + ( ) n 1 + ( )
x
2

n n 1 +
z > while
s s
2

s return
:=
Erf1 x N , ( )
2

0
N
n
1 ( )
n x
2n 1 +
n! 2n 1 + ( )

=
:=

za vee vrednosti argumenta ( 5 > x ) i uporedit trend raunskih greaka (monoton ili
oscilatoran).



28
2.2 INTEGRALNE EKSPONENCIJALNE I TRIGONOMETRIJSKE
FUNKCIJE
Integralna eksponencijalna, sinusna i kosinusna funkcija su definisane redom kao
integrali:
0 ,
) exp(
) ( Ei =

x dt
t
t
x
x
(2.7)
,
sin
) ( Si
0

=
x
dt
t
t
x (2.8)
0 ,
cos 1
ln
cos
) ( Ci
0
>

+ = =

x dt
t
t
x dt
t
t
x
x
x
(2.9)
Mogu se izvesti sledee granine vrednosti datih funkcija:
= = = ) 0 ( Ci , 0 ) 0 ( Si , ) 0 ( Ei (2.10a)
2 ) ( Si , ) ( Ei = = (2.10b)
U literaturi [Bront] se mogu nai sledei razvoji u redove integralnih funkcija:

=

+ + =
1
!
ln ) ( Ei
n
n
n n
x
x x (2.11)

+

=
1
1 2
1
)! 1 2 )( 1 2 (
) 1 ( ) ( Si
n
n
n
n n
x
x (2.12)

=

+ + =
1
2
)! 2 ( 2
) 1 ( ln ) ( Ci
n
n
n
n n
x
x x (2.13)
U datim razvojima, predstavlja Ojlerovu (Euler) konstantu :

+ + + + = =
0
01533 5772156649 . 0 ln
1
3
1
2
1
1 lim ln K L n
n
tdt e
n
t
(2.14)

Izraunavanje vrednosti funkcija.
Integralna eksponencijalna funkcija (jedn. 2.7) je definisana sloenim nesvojstvenim
integralom (Dodatak C), jer je,
donja granica integrala beskonana,
29
za pozitivne vrednosti argumenta, imamo singularnu taku, 0 = x u oblasti
integracije.
Pri tom je funkcija u oblasti 0 > x definisana kao Koijeva glavna vrednost (Dodatak C):
x c dt
t
t
dt
t
t
dt
t
t
dt
t
t
x
x
c
c
c
c
< < +

+ + =

0 ,
) exp( ) exp( ) exp(
lim
) exp(
) ( Ei
0
(2.15)
gde je c proizvoljno odabran pozitivan broj, manji od x.
Praktino izraunavanje vrednosti teoretski konvergentnih nesvojstvenih integrala, sa
jednom ili obe beskonane granice integracije praeno je, slino izraunavanju suma
beskonanih redova, problemom konvergencije odgovarajuih numerikih postupaka.
Mathcad ima ugraen Rombergov iteracioni postupak za izraunavanje takvih
nesvojstvenih integrala, u kojima se u kriterijumu za okonanje iteracionog postupka koristi
sistemski parametar (tolerancija) TOL (Dodatak C). Izraunavanje nesvojstvenog integrala se
realizuje kao i izraunavanje bilo kog odreenog integrala, pomou operatora integracije iz
Calculus palete, u koju je ukljuen i simbol . Izbor odgovarajueg postupka se postie
izborom: Infinite Limit iz menija koji se otvara desnim klikom na integral. eljena tanost,
ukoliko proraun konvergira, postie se smanjivanjem tolerancije TOL, ija je vrednost po
default-u jednaka 0.001, tako to se ona smanjuje dok se odreeni broj cifara ne poklopi u
dva uzastopna rezultata. Tako ako elimo rezultat sa s sigurnih cifara, smanjujemo toleranciju
(recimo delei je sa 10 ili 100) dok se dva uzastopna rezultata ne sloe na (s+1) znaajnoj cifri
(nakon zaokruivanja).
U Mathcad nisu ukljueni postupci za izraunavanje nesvojstvenog integrala druge vrste
sa singularnom takom unutar inervala integracije. Tako se vrednosti integralne
eksponencijalne funkcije za pozitivne vrednosti argumenata ne mogu raunati po jednaini
(2.7).
U analizi problema numerikog izraunavanja funkcije greke (Vebe 1.2 i 1.3) zapazili
smo da je pogodnija formulacija funkcije u obliku integrala od one u obliku beskonanog
reda. To vai i u sluaju da definicija funkcije ukljuuje nesvojstveni integral, ali je tada
raunski problem tei imajui u vidu problem konvergencije iterativnog izraunavanja
nesvojstvenog integrala. Tako emo radi izraunavanja vrednosti integralne eksponencijalne
funkcije za vee vrednosti argumenta poi od definicije (2.7), imajui pri tom u vidu da
Mathcad ne podrava neposrednu primenu te formulacije zbog singularne take 0 = x
(podintegralna funkcija neograniena). Zato emo integral (2.7) raunati kao zbir integrala
(2.15).
Prvi integral u zbiru (2.15),
x c dt
t
t
I
c
< < =

0 ,
) exp(
1
(2.15a)
je nesvojstveni integral prve vrste sa beskonanom donjom granicom integracije, pa ga u
Mathcad-u raunamo birajui metod Infinite Limit. Poslednji integral u zbiru,
x c dt
t
t
I
x
c
< < =

0 ,
) exp(
3
(2.15b)
30
je 'obian' tj. Rimanov odreeni integral, pa za njegovo izraunavanje moemo da biramo
metode: Romberg ili Adaptive. Pri tom za male vrednosti donje granice c prednost treba
dati metodi Adaptive imajui u vidu veliki nagib podintegralne funkcije u blizini donje
granice.
Preostaje problem izraunavanja granine vrednosti:
x c dt
t
t
dt
t
t
I
c
c
< <

+ =

0
) exp( ) exp(
lim
0
2

Podintegralnu funkciju emo zameniti razvojem u Maklorenov red, pa dobijamo:

(
(

'

+ +

'

+ =
(

'

'

c
n
n
c
n
n c
n
n
c
n
n
n n
t
t
n n
t
t dt
n
t
dt
n
t
I
1 1
0
0
1
0
1
0
2
!
ln
!
ln lim
! !
lim

+ +

+ =
+ +
=

=


=
+
=

=
L
! 5 5 ! 3 3
2
)! 1 2 ( ) 1 2 (
2
!
) 1 (
!
5 3
0
1 2
1 1
2
c c
c
k k
c
n n
c
n n
c
I
k
k
n
n
n
n
n
(2.15c)
Konano, moemo da predloimo praktine formule za izraunavanje vrednosti
integralne eksponencijalne funkcije u Mathcad-u, pod pretpostavkom da se za pozitivnu
konstantu c bira neki relativno mali broj:
0 za ,
) exp(
) ( Ei <

x dt
t
t
x
x
(2.16a)
c x
n n
x
x x
N
n
n
<

+ +

=
0 za ,
!
ln ) ( Ei
1
(2.16b)
x c dt
t
t
k k
c
dt
t
t
x
x
c
N
k
k c
< < +
+ +
+

=
+

0 za ,
) exp(
)! 1 2 ( ) 1 2 (
2
) exp(
) ( Ei
Adaptive metodom
0
1 2
Limit Infinite metodom
43 42 1 43 42 1
(2.16c)
Predloene formule zahtevaju odgovarajui izbor broja c, maksimalnog indeksa u sumama,
N, kao i sistemskog parametra TOL, radi dobijanja vrednosti funkcije sa zadovoljavajuom
tanou.
Integralni sinus je definisan jednainama (2.8) i (2.12). Za praktine proraune ove
funkcije, kao delimine sume reda, u Mathcad-u, pogodno je sumu (2.12) reformulisati
kao:

=
+

=
1
1 2
1
1
1 2
) 1 (
) ( Si
n
n
i
n
i
x
n
x (2.17)
ime se menja redosled operacija pri izraunavanju lana reda i tako izbegavaju veliki
brojevi. Svakako da prednost treba dati formulaciji (2.8), koja omoguuje vrlo tano
izraunavanje s obzirom da je podintegralna funkcija konana u celom intervalu integracije
te integral (2.8) nema karakter nesvojstvenog integrala.
31
Za integralni kosinus, jasno je da je najpogodnija za proraune druga od formula u
jedn. (2.9) jer ukljuuje izraunavanje 'obinog' odreenog integrala (podintegralna funkcija
je konana),

x
dt
t
t
0
cos 1

umesto sloenog nesvojstvenog integrala,

x
dt
t
t cos

u prvoj od formula.
Veba 2.1. a) Proveriti da li je Ojlerova konstanta definisana simboliki u Mathcadu i
izraunati je sa tanou od 10 sigurnih cifara.
b) Definisati Mathcad funkcije za priblino izraunavanje integralne eksponencijalne
funkcije pomou predloenih formula (2.16a-c). Nacrtati grafik funkcije u intervalu ] 10 , 0 ( sa
parametrima:
5
10 TOL , 1 , 10

= = = c N . Proveriti da li je odabran broj lanova deliminog
reda dovoljno veliki, a odabrana tolerancija dovoljno mala, da bi se obezbedilo izraunavanje
vrednosti funkcije sa 10 sigurnih cifara.
Veba 2.2. a) Formirati Mathcad funkcije za priblino izraunavanje integralnog sinusa kao
integrala (2.8) i kao delimine sume reda u jedn. (2.17).
b) Koristei kao referentnu vrednost za Si(10) onu izraunatu pomou druge od
formiranih funkcija sa 100 = N , uveriti se da je za izraunavanje prvom funkcijom
pouzdanija Adaptive metoda od Romberg metode. Uveriti se da je pri tom dovoljno uzeti
001 . 0 TOL = .
c) Nacrtati grafik funkcije u intervalu (0, 20].
Veba 2.3. Nacrtati grafik integralnog kosinusa u intervalu (0, 20]
. 2.3 GAMA I BETA FUNKCIJA
Gama funkcija ) (x definisana je, za pozitivne vrednosti argumenta, kao
parametarski nesvojstveni integral, tj. x figurie kao parametar u podintegralnoj funkciji:
0 , ) (
0
1
> =

x dt e t x
t x
(2.18)
Izraunaemo vrednosti Gama funkcije za x = 1 i x = 1/2:
1 ) 1 (
0
0
= = =

t t
e dt e (2.19a)
32

= = =

0
) (
0
2 1
2
2
2
2
1
du e dt e t
u
u t
t
(2.19b)
Potraiemo graninu vrednost funkcije kada 0 x :

= = = = =
0
0
0
) (
) 0 ( Ei ) 0 ( du
u
e
du
u
e
dt
t
e
u u
u t
t
(2.20)
Kada x raste, ) (x raste vrlo brzo, u ta emo se uveriti u Vebi 3.2., i pri tom se vrlo
brzo pribliava elementarnoj funkciji:

x
e
x
x
x

2
) ( (2.21)
Kaemo da se Gama funkcija asimptotski pribliava datoj elementarnoj funkciji, tj. da je
ona asimptotska aproksimacija (Dodatak A) Gama funkcije. Aproksimacija (2.21) je
poznata pod imenom Stirlingova (Stirling) formula.
Parcijalnom integracijom se izvodi sledea rekurentna formula :
) ( ) 1 ( x x x = + (2.22)
Uzastopna primena rekurentne formule za celobrojnu pozitivnu vrednost, x = n daje:

) 1 ( 1 2 ) 2 )( 1 ( ) 1 ( ) 1 ( ) ( ) 1 ( = = = = + L L n n n n n n n n n
i poto je 1 ) 1 ( = (vdi jedn. 2.19a) ,
! ) 1 ( n n = + (2.23)
Tako se Gama funkcija moe smatrati generalizacijom faktorijela, na koga se svodi za
pozitivne celobrojne vrednosti argumenta. Primenom Stirlingove formule (2.21), faktorijeli
veih brojeva se mogu priblino dobiti, kao:

n
e
n
n n

2 ! (2.24)
Nesvojstveni integral (2.18) (podintegralna funkcija je neograniena u donjoj granici
integrala, a gornja granica integrala je neograniena) konvergira (ima graninu vrednost)
samo za pozitivne vrednosti x, pa je definicija Gama funkcije ograniena na interval x > 0.
Koristei meutim rekurentnu formulu u obliku:

x
x
x
) 1 (
) (
+
= (2.25)
moe se proiriti definicija Gama funkcije i na negativne vrednosti argumenta . Naprimer,
33
=

2
2
1
2
1
2
1

Iz (2.25) sledi da funkcija ima vertikalne asimptote u x = 0, kao i za sve negativne
celobrojne vrednosti.
Veba 3.1. Izraunati u Mathcad-u ) 2 1 ( i ) 2 1 ( numeriki (pomou ugraene Mathcad
funkcije) i simboliki
Veba 3.2. Nacrtati grafik ) (x u opsegu : 5 ) ( , 4 x x i uporediti ga sa teorijom.
Beta funkcija
Beta funkcija je definisana kao parametarski integral sa dva parametra :

> =

1
0
1 1
0 , , ) 1 ( ) , ( y x dt t t y x
y x
(2.26)
Izmeu Beta i Gama funkcije postoji veza:

) (
) ( ) (
) , ( B
y x
y x
y x
+

= (2.27)
Neki odreeni integrali se mogu izraziti preko Beta funkcije.
Primer:

= =

=
3
2
,
2
3
2
1
) 1 (
2
1
1
2
1
1
1
0
1
3
2
1
2
3 1
0
3
1
0
3 2
2
2
B dt t t
t
dt t
x
dx x
t x

Veba 3.3 Izraunati integral iz poslednjeg primera direktno i pomou Beta funkcije
2.4 BESELOVE FUNKCIJE


Beselove (Bessel) funkcije su partikularna reenja poznate Beselove dif. jednaine
(Glava 7), koja predstavlja matematiki model prenosa toplote i komponente u sistemima
cilindrine geometrije. One imaju formu beskonanih stepenih redova. Interesovae nas
ponaanje Beselovih funkcija samo za nenegativne vrednosti argumenta, 0 x , s obzirom
da x u pomenutim problemima uzima samo pozitivne vrednosti, kao koordinata take unutar
tela kroz koga difunduje toplota ili masa.
34
Beselova funkcija prve vrste
Beselova funkcija prve vrste, reda p, definisana je kao stepeni red:
R

+ +

=

=
+
p
x
p n n
x J
n
p n
n
p
,
2 ) 1 ( !
) 1 (
) (
0
2
(2.28)
Ako je red celobrojan, p = m, ona postaje:

=
+

=
0
2
2 )! ( !
) 1 (
) (
n
m n
n
m
x
m n n
x J (2.28a)
Naprimer, Beselova funkcija prve vrste nultog reda je red:
L + + + =

=
2 8
8
0
2 6
6
2 4
4
2
2
2
2
0
) ! 4 ( 2 ) ! 3 ( 2 ) ! 2 ( 2 2
1
2 ) ! (
) 1 (
) (
x x x x x
n
x J
n
n
n

Moe se pokazati da se Beselove funkcije prve vrste, reda 1/2 i 1/2 svode na elementarne
funkcije:
x
x
x J sin
2
) (
2 1

= (2.29a)
x
x
x J cos
2
) (
2 1

(2.29b)
Zaista,
( ) ( ) ( ) ( )
(

'

'

'

'

'

'

'

+

=


=
+

=
+

=
+
L
2 9 ! 3 2 2 7 ! 2 2 2 5 2 2 3 2
2
2 ) 2 3 ( !
) 1 ( 2
2 2 ) 2 3 ( !
) 1 ( 2
2 ) 2 3 ( !
) 1 (
) (
7
7
5
5
3
3
2 1
0
1 2 2 1
0
2 1 2 1 2 2 1
0
2 1 2
2 1
x x x x
x
x
n n x
x x
n n x
x
n n
x J
n
n
n
n
n
n
n
n
n

Ako primenimo rekurentnu formulu (2.22):
( )
( )
x
x
x x x x
x
x x x x
x
x J
x
sin
2
! 7 ! 5 ! 3 ! 1 2 1
1 2
2 1 2 3 2 5 2 7 ! 3 2 2 1 2 3 2 5 ! 2 2 2 1 2 3 2 2 1 2 2 1
1 2
) (
sin
7 5 3
1
2 1
7
7
5
5
3
3
2 1
2 1

+ +

4 4 4 4 3 4 4 4 4 2 1
L
3 2 1
L

Veba 4.1. Nacrtati grafike Beselove funkcije prve vrste, nultog, prvog i drugog reda u
intervalu [0, 15], pomou ugraenih Mathcad funkcija.
35
Beselova funkcija druge vrste
Definie se Beselova funkcija druge vrste, celobrojnog reda, m, Y
m
(x) Izrazi su vrlo
kompleksni i daemo samo Beselovu funkciju druge vrste, nultoga reda:

)
`

+
(

'

=
+
1
2
2 2
1
0 0
) ! ( 2
) 1 ( ) (
2
ln
2
) (
n
n
n
n n
x
n
h
x J
x
x Y (2.30)
gde je Ojlerova konstanta (2.14), a h
n
je parcijalna suma harmonijskog reda:

n
h
n
1
3
1
2
1
1 + + + + = L (2.30a)
Ova funkcija je u literaturi poznata i kao Veberova (Weber) funkcija.
Veba 4.2. Nacrtati grafike Beselove funkcije druge vrste, nultog, prvog i drugog reda u
intervalu [0, 15]
Modifikovane Beselove funkcije prve i druge vrste
Modifikovana Beselova funkcija prve vrste je definisana kao:
) ( ) ( ix J i x I
p
p
p

= (2.31)
to daje:

=
+

+ +
=
0
2
2 ) 1 ( !
1
) (
n
p n
p
x
p n n
x I (2.32)
Za 2 1 i 2 1 = = p p svodi se na elementarne funkcije:
x
x
x I sinh
2
) (
2 1

= (2.33a)
x
x
x I cosh
2
) (
2 1

(2.33b)
Definisana je modifikovana Beselova funkcija druge vrste, celobrojnog reda
(modifikovana Veberova funkcija), K
m
(x) i daemo samo izraz kojim je definisana
modifikovana Beselova funkcija druge vrste, nultog reda:

'

+
(

'

=
1
2
2
0 0
2 ) ! (
) (
2
ln ) (
n
n
n
x
n
h
x I
x
x K (2.34)

Veba 4.3. Nacrtati grafike modifikovanih Beselovih funkcija
1 0 1 0
, , , K K I I u opsegu [0, 3]
36
za argument i [0, 2.5] za funkcije.
Asimptotsko ponaanje Beselovih funkcija za velike vrednosti
argumenta
Za velike vrednosti argumenta, vae sledee asimptotske aproksimacije []:

2 4
cos
2
) (
p
x
x
x J
p
(2.35a)
)
2 4
sin(
2
) (

m x
x
x Y
m
(2.35b)

x
x
x I
p

2
) exp(
) ( (2.35c)
) exp(
2
) ( x
x
x K
m

(2.35d)
Neke rekurentne formule
Daemo neke od rekurentnih formula [Rice,R.,D. Duong, 1995], koje su korisne za
dobijanje vrednosti funkcija jednog reda i njihovih prvih izvoda preko poznatih vrednosti
funkcija iste vrste drugog reda. Za Beselovu funkciju prve vrste vai:
) ( ) (
) (
), (
2
) ( ) (
1 1 1
x J
x
p
x J
dx
x dJ
x J
x
p
x J x J
p p
p
p p p
= = +
+
(2.36a)
Analogna formula, formuli (2.36a), vai i za Beselovu funkciju druge vrste, ) (x Y
p
.Dalje,
) ( ) (
) (
), (
2
) ( ) (
1 1 1
x I
x
p
x I
dx
x dI
x I
x
p
x I x I
p p
p
p p p
= =
+
(2.36b)
) ( ) (
) (
), (
2
) ( ) (
1 1 1
x K
x
p
x K
dx
x dK
x K
x
p
x K x K
p p
p
p p p
= =
+
(2.36c)
Diferenciranje Beselovih funkcija
Pokazuje se da za Beselovu funkciju prve vrste, ) (x J
p
vae relacije [Varma A., M.
Morbidelli, 1997]:
[ ] ) ( ) (
1
x J x x J x
dx
d
p
p
p
p

= (2.37a)
37
[ ] ) ( ) (
1
x J x x J x
dx
d
p
p
p
p
+

= (2.37b)
Analogne relacije vae i za Beselovu funkciju druge vrste.
Za modifikovanu Beselovu funkciju prve vrste vai:
[ ] ) ( ) (
1
x I x x I x
dx
d
p
p
p
p

= (2.38a)
[ ] ) ( ) (
1
x I x x I x
dx
d
p
p
p
p
+

= (2.38b)
a za modifikovanu Beselovu funkciju druge vrste
[ ] ) ( ) (
1
x K x x K x
dx
d
p
p
p
p

= (2.39a)
[ ] ) ( ) (
1
x K x x K x
dx
d
p
p
p
p
+

= (2.39b)

ZADACI
2.1 Pokazati metodama matematike analize da je erf(x) neparna i monotono rastua funkcija.
2.2 a) Polazei od jedn. (2.5), definisati funkciju

=
x
dt t x F
0
) ( erf ) (
b) Pokazati da je parna i konkavna (udubljena, gledano odozgo), sa jedinim ekstremumom u
taki 0 = x i skicirati njen grafik.
c) Nacrtati njen grafik u Mathcad-u, u intervalu 10 10 x
2.3 U literaturi se definie komplementarna funkcija greke kao:

=
x
t
dt e x
2 2
) ( erfc
a) Pokazati da je erf(x) + erfc(x) = 1
b) Pronai u Mathcad-u ovu funkciju i nacrtati je u intervalu [-2, 2]
c) Proveriti u Mathcad-u identitet u a)
2.4 Gustina verovatnoe sluajne promenljive X sa normalnom raspodelom je :

=
2
2
2
) (
exp
2
1
) (
x
x f
gde su i srednja vrednost i disperzija raspodele. Funkcija raspodele verovatnoe sluajne
promenljive X , F(x) predstavlja verovatnou da bude x X < :
38

= =
x
dt t f x X P x F ) ( ) ( ) (
Pokazati da se funkcija normalne raspodele moe izraziti kao:
(
(

'

+ =
2
erf 1
2
1
) (
x
x F
Ako definiemo bezdimenzionu sluajnu promenljivu (standardizovana sluajna promenljiva)

=
x
z , nacrtati standardizovanu funkciju normalne raspodele,

(

'

+ =
2
erf 1
2
1
) (
0
z
z F
u intervalu 5 < z .
2.5 Imajui u vidu da je, praktino, funkcija greke jednaka 1 za 5 > x , modifikovati
funkciju Erf2(x) (Veba 1.3.), koristei instrukcije if i otherwise, da bi se izbegle greke pri
izraunavanju za vee vrednosti argumenta.
2.6 Izvesti izraz za integralnu ekpsonencijalnu funkciju datu jednainom (2.11). Uputstvo:
Prikazati polazni integral kao zbir integrala sa intervalima ] , 0 [ ], 0 , ( x i prvi od njih reiti
parcijalnom integracijom, a u drugom razviti podintegralnu funkciju u red.
2.7 Dokazati granine vrednosti : = = ) 0 ( i , ) 0 ( Ei C
2.8 Izvesti razvoj za integralni sinus (2.12).
2.9 Pokazati da je integralni sinus neparna funkcija i to:
a) Analizom njenog reda (2.12)
b) Koristei geometrijsku interpretaciju odreenog integrala
2.10 U literaturi [Bront.] se nalazi i sledea definicija gama funkcije preko beskonanog
proizvoda:

) ( ) 2 )( 1 (
!
lim ) (
n x x x x
n n
x
x
n
+ + +
=

L

a) Koristei tu definiciju izvesti rekurentnu formulu (2.19).
b) Pokazati da se ) ( 1 x moe prikazati kao:
( )

+
=

n
k
n
x
n
k x xh
n
n
x x x
x
x
1
exp ) exp(
1
2
1
1
1
lim
) (
1
L

gde je
n
h parcijalni zbir harmonijskog reda (2.30a) i odatle izvesti:

+ =

1
) exp( 1 ) exp(
) (
1
n
n x
n
x
x x
x

39
gde je Ojlerova konstanta (2.14)
2.11 Izvesti sledee rezultate: 1 ! 0 = , =

3
4
2
3
,
8
15
2
7

2.12 Izvesti i proveriti matematikom indukcijom sledee formule:
( ) ,... 2 , 1 ,
! )! 1 2 (
2
1
2
1
,
2
! )! 1 2 (
2
1
=

+ n
n
n
n
n
n
n
n

2.13 Polazei od Stirlingove formule (2.21), izvesti aproksimaciju (2.24). Izraunati priblino
faktorijele brojeva 5, 7 i 10 i relativne greke rezultata.
2.14 Izraunati pomou Gama funkcije integrale:
a)

0
2 . 5
2
dx e x
x
b) ,... 2 , 1 ,
0
2
2
=

n dx e x
x n

2.15 Pokazati da je :

2
1
ln
1
0

dx
x
(Pomo: uvesti smenu
t
e x

= )
2.16 Pokazati :
0
) 1 (
=
+ =
x
x
dx
d

2.17 a) Pokazati da je ) , ( ) , ( x y y x = .
b) Izraunati: ) 2 1 , 2 1 ( ), 2 1 , 1 ( ), 2 , 1 ( i proveriti rezultate, koristei simboliki raun u
Mathcad-u.
2.18 Pokazati :
a) ,... 2 , 1 , ,
)! 1 (
)! 1 ( )! 1 (
) , ( B =
+

= n m
n m
n m
n m b)

3
1
,
2
1
3
1
1
1
0
3
x
dx

c)

+ +
=
2
0
2
1
,
2
1
B
2
1
cos sin xdx x x (Uputstvo: smena x t
2
sin = )
d) ,... 4 , 2 2 ,
2 2
! )! 1 2 (
sin
2
0
= =

=

k m
k
k
xdx x
k
m

2.19 Napisati prvih 5 lanova reda kojim je definisana funkcija ) (
2
x J .
2.20 a) Izvesti, koristei formulu iz zadatka 2.11, sledei izraz za opti lan reda funkcije
) (
2 1
x J :
2 1
1 2
2
! )! 1 2 ( ! 2
) 1 (

+
x n n
x
n
n
n

b) Pokazati matematikom indukcijom da je : )! 1 2 ( ! )! 1 2 ( ! 2 + = + n n n
n

40
c) Koristei izraz u a) i jednakost u b), izvesti jedn. (2.25a).
2.21 Izvesti jedn. (2.29b).
2.22 Izvesti izraz (2.32).
2.23 Pokazati (2.33a,b).
2.24 Izvesti sledee aproksimacije za male vrednosti argumenta:
x x K
x x Y
p
x
x I x J
p
p
p p
ln ) (
ln
2
) (
) 1 ( 2
) ( ) (
0
0

+


2.25 Pokazati da je:
broj) ceo je ( 0 ) ( , 0 ) ( Y
broj) realan je ( ) ( , 0 ) (
) 0 ( , ) 0 ( Y
0) broj, ceo je ( 0 ) 0 ( ) 0 (
1 ) 0 ( ) 0 (
0 0
0 0
m K
p I J
K
m I J
I J
m m
p p
m m
= =
= =
= =
= =
= =

2.26 Proveriti grafiki aproksimacije (2.35a,b) za p =2.
2.27 Proveriti grafiki aproksimacije (2.35c,d) .
2.28 Pronai prve (po veliini) tri nule funkcije ) (
2
x J .
2.29 Pronai prve (po veliini) tri nule funkcije ) (
2
x Y .
2.30 Napisati formule kojima se, polazei od vrednosti funkcija ) ( i ) (
1 0
x J x J mogu dobiti
vrednosti funkcija ) ( i ) (
3 2
x J x J i proveriti ih u Mathcad-u.
2.31 a) Pokazati :

= x
x
x
x
x
x
x J x
x
x
x
x J cos
3
sin
3 2
) ( , cos
sin 2
) (
2
2
2 5 2 3

i proveriti simboliki u Mathcad-u.
b) Pokazati da se , uopte, bilo koja Beselova funkcija prve vrste, reda 2 1 + m ( m je ceo
broj) moe izraziti preko elementarnih funkcija.
41
2.32 a) Izvesti sledeu aproksimaciju treeg reda za funkciju greke, za male vrednosti
argumenta:

3
2
) (
3
x
x x erf
b) Koristei ovu aproksimaciju, proceniti ) 3 . 0 ( erf sa preciznou od 4 decimale.
c) Procenti granice intervala u kome lei tana vrednost za ) 3 . 0 ( erf , sa preciznou od 5
decimala i proveriti ih, smatrajui tanom vrednost koju daje Mathcad funkcija erf.