Finansijski stres u poljoprivredi

"Ne moe me nagraditi neko ko je javno ve degradiran, jer bi me to ponizilo." Ciceron Rimski filozof

Glavne teme
ta je finansijski stres u agraru? Srpska poljoprivreda na prekretnicu ka tritu Glavne dileme agrarne i ekonomske politike Kriterijumi vrednovanja alternativnih pravaca agrarne politike Perspektive transformacije agrarne politike ta su alternativni scenariji transformacije primarne poljoprivrede? Prednosti privatnog sektora u agraru Srbije Priroda privatnih prava vlasnitva u poljoprivredi Obezbeivanje kredita i potreba kapitala za agrara

Uvod
Srpski agrar, primarni farmerski sektor i mala i srednja preduzea (MSP) u sferi agrobiznisa i ostale firme u ruralnim oblastima su izloeni produenom finansijskom stresu. Nepovoljno finansijsko okruenje se ogleda u produenom periodu opadajue likvidnosti, ugroenih profita i solventnosti. U okviru trinih reformi i tranzicije poljoprivrede i agrobiznisa ka tritu mogue je da prednosti privatnog sektora u sferi efikasnosti i konkurentnosti dou do izraaja. Uslov za to je kreiranje novih institucija, obezbeivanje rastueg dotoka kredita i kapitala

11

u sektor agrara Srbije, uz aktivnu ulogu i asistenciju moderne drave i javnih institucija.

Deo 1 - Institucionalno okruenje

Globalno sagledavanje pozicije agrara i perspektiva

Da je Srbija siromana zemlja u pogledu poljoprivrednog zemljita ne bi imao preteranog smisla da se govori o finansiranju agrara i investicijama u poljoprivredu i agrobiznise. injenica je da je obradivo poljoprivredno zemljite plodno i ima ga u relativnom izobilju. Poljoprivredni proizvoai - farmeri ve vekovima odlino poznaju ratarstvo i stoarstvo. Klima je vie nego dobra. Sve u svemu, to su odlini uslovi za efikasnu poljoprivredu visokih prinosa, profita i likvidnosti. Moglo bi se ak zakljuiti da po potencijalima (neostvarenim mogunostima), srpska poljoprivreda moe da stane rame uz rame sa vodem svetskim. Ipak, jo dugo to nee biti, a kada to je vie neizvesno. Prinosi su relativno niski. Nema profita, ali ima gubitaka. Globalno posmatrano agrar je nelikvidan. Srpska poljoprivreda na prekretnici Mogua su dva alternativna strateka scenarija razvoja dogaaja. Prvi je vie nego realan. Nastavie se stagnacija poljoprivrede. Mogue su implikacije pada proizvodnje, profita i likvidnosti. Drugi je optimistiki, ali je izuzetno nerealan. Nainie se strateki stvarni zaokret ka dubokim i sutinskim reformama koje daju izuzetne pozitivne efekte u praksi. Takva orijentacija vodi ka demontiranju dravnih agrokombinata, uz ubrano jaanje farmerskog privatnog sektora i agrobiznisa. Reafirmie se koncepta privatne svojine u agraru. Jaali bi preradni kapaciteti u prehrambenoj industriji na osnovama akcionarskog kapitala i privatnog vlasnitva. U takvoj rekompoziciji odnosa celine i gradivnih delova bi se formirala realna osnova za potencijalni razvoj, jaanje profitabilnosti i likvidnosti. Za firme u agrobiznisu i banke koje finansiraju agrar raskrsnica je sledea. Da li i kako nastaviti sa opadanjem i smanjivanjem vrednosti firmi (topljenje kapitalne baze). Sledie lanani steajevi, uz sve vee uee nenaplativih bankarskih zajmova. To e potencijalno voditi banke u trajnu blokadu. Trend steajeva banaka koje su se specijalizovane bavile agrarom (Poljobanka ezdesetih godina i velika kriza likvidnosti tokom 1990-ih godina: PKB banka, JIK banka, Slavija banka; Union banka, Beobanka, Investbanka i mnoge druge) upravo potvruje ovu liniju rezonovanja. Finansijski problemi uzrokovani odsustvom ekonomske strategije i taktike srpske privrede na u prvoj deceniji 21. veka posebno industrije prelamaju se preko pogoravajueg ekonomskog i finansijskog poloaja agrara. Agrar "plaa" tue promaaje u gubitke. U sutini izuzetno je vano odvojiti dva plana. Jedan je sa aspekta realne makro - ekonomske analize. Ukazuje da ak i osakaena primarna poljoprivreda i sa njom povezani agrobiznisu jesu ekonomski pozitivni. Takoe treba uzeti u obzir dravne mehanizme administriranja cena, uz dugoronu politiku depresiranih cena hrane radi odravanja "mira u ku", koji vetaki oteavaju stvaran ekonomski i finansijski poloaj agrara.
URL adresa elite da saznate neto o statistikom praenju finansijskog poloaja agrara. Potraite: http://webrzs.stat serb.sr.gov.yu/axd /metodologije.htm

Drugi rakurs je finansijski plan (makro i mikro). Ovde je potrebno uiniti sledeu distinkciju. Prema naem obraunskom sistemu analitiki se prati finansijsko poslovanje agrokombinata, zadruga i banaka. Statistiki se kroz ankete i snimanja obuhvata i iri sektor agrara. Nesmotreno se zapada brzo u sledeu greku. Finansijski rezultati dravnog sektora (agrokombinati, zadruge, preduzea, i sl.) Potom se sasvim pogreno (sluajno ili namerno, zavisno od motiva) generalizuju i projektuju na ceo sektor poljoprivrede. Tako je ne tako davne 1998. godine po ko zna koji put razmatran mogui paket zakonskih mera

Vane injenice Da li smatrate da e lobi grupe i lobisti biti uticajniji ili manje uticajni u trinom privredi i demokratskom drutvu? Kakva je uloga zainteresovane javnosti u otvorenim javnim debatama?

12 Glava 2 Finansijski stres u poljoprivredi reprograma duga dravnog sektora agrara prema bankama. Reenje se sagledavalo u konverziji u dugoroni dug tadanje federacije. Poslovna zajednica Jugoagrar - Beograd. U to vreme ova biznis asocijacija je bila interesna-lobi organizacija dravnih agrokombinata, koji su i danas neto slabiji ali i dalje jaki i uticajni. Objavili su, a kasnije su prihvatila skoro sva sredstva informisanja, da se tim zakonskim projektom trajno reava problem finansiranja srpske poljoprivrede, to e initi i sve naredne vlade, uverene da istorija poinje od njih. U redu je da lobi agrokombinata titi interese onih koji ih plaaju, a ko bi ih drugi titio, to je vie nego legitiman i svetao cilj. Nije u redu, i prema svetskim standardima javnog delovanja nije prihvatljivo da lobi organizacija diktira mere ekonomske politike, posebno ako dominantna drutvena zainteresovana grupa nije predstavljena i ima javnog zatitnika svojih interesa. Veoma je znaajno da Ministarstvo poljoprivrede Srbije omogui istinsku otvorenu javnu debatu o kljunim pitanjima stratekog razvoja agrara, to svakako nisu razne diskusione tribine na kojima uestvuju i mogu prisustvovati samo pozvani, a zovu se samo oni koji e potvrditi da je Ministarstvo uvek u pravu, a posebno je u pravu kada grei. Pod ovim mislimo pre svega na seljake i banke iz Vojvodine i iz Srbije, koje kao da sede na bankini pored puta i pasivno gledaju dok im se kroji sudbina. Ako su agrokombinati 100% obradivog zemljita, 100% prinosa, zakljuci su u redu, jer tada dobijamo sledeu jednainu. Agrokombinati = 1.000% poljoprivrede Srbije, poto je u statistici sve mogue a posebno da 100% bude jednako 1000%. Plaimo se da su dravna poljoprivreda uestvuje sa stvarno manje od 5% i to po slubenim statistikama, u ukupnoj poljoprivredi. Tada dobijamo novu jednainu. Od 5 do 10% = 100%. A kada bi se koristili realni trini obrauni, sam bog zna kakve bi viestruko nie stope ueu dobili kao rezultat realnog pristupa. Slubeni podaci na osnovu podnetih godinjih zavrnih rauna, prema naem raunovodstvu koje je anti - trino orijentisano, nemaju preteranu korespondenciju sa vrednou imovine, obaveza, profita i likvidnosti dravnih firmi u agraru. Razlog je jednostavan. U naem raunovodstvu ne koriste se objektivizirani meunarodni raunovodstveni standardi, uz blage naznake uvoenja od 2004. godine. Revizija je u povoju. Stoga je teko utvrditi signifikantnu funkcionalnu vezu izmeu stvarnog stanja imovine i rezultata i zvaninih podataka iz zavrnih rauna. Jednostavno bi se moglo intuitivno zakljuiti sledee. Stvarni finansijski poloaj dravnog sektora agrara verovatno je znatno nepovoljniji. To konkretno znai da su gubici vii, nelikvidnost nereiva, a profita nema. To je to. Evo izvanrednog izazova za lobi grupe, da spoznaju kroz reviziju stvarni finansijski poloaj agrara i da na toj osnovi signaliziraju republikom ministartsvu poljoprivrede ta da ini. Sada da se malo vratimo onom malom postotku od 95% privatnog sektora. Ko je to? Pa to su seljaci, preciznije poljoprivredni proizvoai-farmeri. Zovemo ih i individualni poljoprivredni proizvoai. A ta ako rade dvoje ili troje? Da nisu tada dualni ili trio proizvoai, pa sve tako u krug imamo javni kviz kako da im naemo kreativno ime da ih niko ne prepozna. U sutini oni su seljaci. Bolje reeno oni su farmeri i to je kraj. Ako se moemo sloiti ak i na osnovu relativno nepouzdanih dravnih statistika (koje se zasnivaju na netrinom raunovodstvu, na koje se oslanja statistika koja predstavlja kvalitetno obraen zbir tano unetih relatino nepouzdanih podataka) da nai farmeri uestvuju samo sa vie od 90% u zemljitu i proizvodnji, bar smo neto spoznali. Na alost, bar prema naem saznanju, nije obavljena ama ba ni jedna statistika anketa i niti je definisan finansijski profil privatne proizvodnje u agraru Srbije. Otuda postaje jasno da izuzetno malo znamo, skoro nita o stvarnom finansijskom poloaju nae ukupne

13

poljoprivrede, jer ne znamo ta se deava sa 95% statistikog uzorka po svim osnovama. Ovde mislimo na celu poljoprivredu, statistiki uzorak od 100%, pod uslovom da je znaajan. Ili je statistika greka od 5% znaajnija (udeo dravne poljoprivrede u ukupnoj) od posmatranje integralne poljoprivrede. Sve zavisi od toga ta vidimo, ta smemo da kaemo da vidimo i kakva je korist od toga da nita ne vidimo. Zadatak nauke nije da vidi ono to ne vidi, jer je to posao za druge ugledne profesije.
Vane injenice Da li Ministarstvo poljoprivrede treba da odobrava kredite i glumi "agrarnu banku"? Koja bi po vama bila stvarna korisna uloga Ministarstva?

Deo 1 - Institucionalno okruenje

Jedno od reenja je da dravni ekonomski stratezi iz beogradske Nemanjine ulice otvore prozore svojih kabineta i vide da su farmeri jo ivi i rade. Jo rade na njivama i u talama, mada ih ima sve manje i uz to stare. Dobro je kada Ministarstvo poljoprivrede uruuje traktore kooperantima, mada ne znamo zato ba uslikanim seljacima sa malih ekrana, a ne nekim drugima, a zato ne svim, koji imaju visoke profite i likvidnost. Uputno pitanje je na osnovu kojih kriterijuma i ko odobrava ova sredstva? Zbog ega nema pravog agrarnog bankarstva za privatni sektor? Nema ga zbog tih par traktora koji se svake godine dodeljuju, jer ne znamo precizniji termin, uglednim kooperantima. Inae, nigde u svetu ministarstva nisu bila dobri bankari, a jo manje kod nas. Posao Ministarstva poljoprivrede je da vodi agrarnu politiku, razvija agrar i poljoprivrednu savetodavnu slubu, titi interese poljoprivrede i agrobiznisa u odnosu na druge sektore i privredu kao celinu. Ako se ministarstvo ne bavi tim, tada ne znamo ko se brine za farmere, osim televizije. Sledei korak jeste sagledavanje kakva je stvarna pozicija i ta drava kroz svoje programe finansijske potpore agraru moe i mora da uini, ako ni zbog ega drugog ono bar iz dva razloga. Prvi je da su farmeri izdani poreski obveznici. Drugi je, da su farmeri dominantni agrarni proizvoai. Mogu proizvoditi sa jo vem profitom ako im drava (itaj Ministarstvo poljoprivrede) vrati likvidnost koju je nedozvoljeno i bez argumentacije prebacila uvoznicima i velikim dravnim firmama - monopolima a sada privatizovanim, koje uz to imaju apsolutno privilegovan pristup svim resursima u zemlji. Stavljanje farmera u fokus razvoja agrara jeste prava strateka orijentacija. Realno du anse blizu neznatnih da e se krenuti tim pravcem. Druga je alternativa definitivno ostajanje na istom oprobanom starom kursu. Njegova je sutina verbalno zakljinjanje u reforme, ali stvarno beanje od trita i politikih i ekonomskih sloboda. Od toga koji e se pravac sprovoditi u praksi zavisie stvarni ekonomski i finansijski poloaj agrara tokom vie decenija 21. veka. Zbog ega je znaajna prethodna linija rezonovanja? Samo zbog toga da kroz par decenije naredna pokolenja ne zamere da smo sve to videli a zatvarali oi pred istinama. Glavne dileme agrarne i ekonomske politike Tokom narednih par godina ekonomski stratezi e se susretati sa vie dilema izmeu kojih istiemo: 1. Krenuti u pravcu transformacije, jaanja prava, reorganizacije cele poljoprivrede uz jaanje privatne svojine. 2. Kreirati nove institucije, koje agrarnim zajmovima i izvorima sredstava finansiranja snabdevaju celu poljoprivredu (privatnu, dravnu) na osnovu kriterijuma profitabilnosti i likvidnosti, a ne administrativne arbirtarnosti 3. Izvozna orijentacija (opravdano je forsira Ministarstvo poljoprivrede Srbije, ali bez reformi i kreiranja novog sistema finansiranja nije izvodljiva, to su sve take ove klasifikacije) 4. Razvoj sistema obrazovanja i informisanja, formiranje poljoprivredne savetodavne slube po uzoru na SAD i Holandiju, sa ciljem da se stimulie razvoj agrara i sa njim povezanih agrobiznisa.

Vane injenice Da li znate da je strategija poljoprivrede Srbije koju je kao predlog kreiralo Ministarstvo poljoprivrede 03.11. 2004. dostupna na: www.minpolj.sr. gov. yu/

Glava 2 Finansijski stres u poljoprivredi

14

Kriterijumi vrednovanja alternativnih pravaca agrarne politike

Jedini kriterijum evaluacije moe biti ostvarena stopa realnog ekonomskog rasta, iskazana kroz prosean realni dohodak po stanovniku i po aktivnom farmeru. Realni dohodak jeste nominalni austiran za stopu inflacije. Ukoliko je godinja stopa inflacije iznad 7%, tada monetarni ekonomisti smatraju da je dotina nacionalna privreda u opadanju. Stvarno nema realnog pozitivnog ekonomskog rasta. Tada postaje izlino govoriti o stopi privrednog rasta, jo manje o realnom rastu dohotka po stanovniku. Ne poznajemo ili do sada nismo uspeli da upoznamo ama ba ni jednog ekonomistu ili agroekonomistu koji bi tvrdio, bez obzira ta radi i ko ga plaa, da je godinja stopa inflacije u Srbiji ispod 7%, mada nikada nije kasno nekoga upoznati.

Perspektive transformacije primarne poljoprivrede

Analiza alternativnih scenarija (pesimistiki, optimistiki, srednji, realni) U zemljama tranzicije bivih socijalistikih centralno - planskih privreda glavni motiv trinih reformi jeste ostvarivanje viih stopa rasta, stabilan i odriv rast ivotnog standarda stanovnitva, uz ostvarivanje stabilnosti snabdevanja hranom stanovnitva i vikova za izvoz. Ipak, sam ekonomski rast se moe ostvariti na vie naina. Za agrar Srbije je najrealnije bolje korienje raspoloivog zemljita, resursa, kapitala i znanja. Na srednji rok znatno manje je realno oekivati neto priliv sveeg inostranog kapitala. Inostrane direktne investicije e prvo doi u velike agrobiznis korporacije, efikasna MSP u oblasti prehrambene industrije, tek e posle par godina doi na red ulaganja u primarnu poljoprivredu. Rast proizvodne efikasnosti u agraru nije nedostian cilj. Realno se moe ostvariti pod uslovom da se odredi kao takav i usmere resursi potrebni za njegovo ostvarivanje. Odredivi strategiju kao dugi pogled u budunost, to je orijentacija kako proizvoditi vie uz racionalno korienje sve manje resursa. Takav izbor jeste najrentabilnija agrarna strategija. Cilj bi nam trebao biti ne najvii prinosi sami po sebi, ili maksimalna proizvodnja u prehrambenoj industriji, ve samo ona proizvodnja koja doprinosi maksimizacija profita i odravanju likvidnosti. To je put koji nas vodi ka viem ekonomskom rastu i realnom standardu. Svi drugi putevi vode negde drugde, ali samo ne tamo. Cena prelaska sa socijalizma na trite Svaki prelazak izaziva nunost plaanja odreene "cene". Posebno to vai za prelazak sa plana i administriranja na slobodno trite i institucije. Potrebno je pre svega izgraditi: 1. 2. 3. Trino usmeren pravni sistem i institucije sa fokusom na trite Mehanizme slobodne konkurencije u privredi, posebno u domenu industrija dobavljaa i industrija koje proizvode gotove proizvode Finansijski sistem koji stabilno snabdeva firme i biznise uopte potrebnim kapitalom, kroz racionalne mehanizme slobodne trine alokacije, formiranje slobodnih profita i cene kapitala.

Vane injenice ta je po vama agrarna strategija a ta ekonomska razvojna strategiji?

Mehanizmi cena i trita (liberalizacija nasuprot administriranju) Proces prelaska na trine mehanizme nije lak. Jo manje je izvestan. Svakako da je pun rizika i neizvesnosti. Mada je koncept trita snaan i robustan, ukoliko

15

mu se dozvoli efikasno i potpuno slobodno funkcionisanje, u sebi sadri opasnosti i ogranienja vezane za preteranu koncentraciju ekonomske snage, formiranje monopola i trine imperfekcije. Sve su to razlozi da se u uslovima neefikasnog delovanja trita uvode pravni mehanizmi i snane javne institucije kao supstituti loeg delovanja ili odsustva delovanja trinih mehanizama. Kroz zakonsku regulativu ograniavamo delovanje trinih mehanizama. Uslov efikasnog delovanja nacionalne privrede jeste generalno posmatrano sloboda delovanja ekonomskih agenasa i pravo odluivanja o upotrebi resursa i imovine. Tada pojedinci deluju u korist sopstvenog ekonomskog interesa. Cene se formiraju slobodno. Svako se trudi da maksimizira svoju poziciju blagostanja i imovine.

Deo 1 - Institucionalno okruenje

Prednosti privatnog sektora u agraru

Vane injenice
Da li smatrate da je privatno vlasnitvo prednost ili nedostatak za razvoj privatne primarne poljoprivrede i preduzetnitva u agrobiznisu?

Privatno vlasnitvo Da li uopte vredi i sme se rei da privatno vlasnitvo ima prednost u agraru. U svetu su vrline privatnog vlasnitva hvaljene. Posebno u kontekstu slobodnog delovanja trita, alokativnih i cenovnih mehanizama. Znaajna je sloboda transfera vlasnitva i formiranje trita poljoprivrednog zemljita. Sve to ubrzava procese racionalne alokacije resursa. Oblici imovine koji najvie vrede idu ka oblicima korienja koji daju najvie ekonomske i finansijske prinose. Zemljite se kree ka najboljoj i najefikasnijoj upotrebi. Farmer koji je istovremeno i vlasnik sopstvenog zemljita postaje odlian agrobiznis planer. Cilja da konstantno poboljava prinos uloenih sredstava (aktive). Njegov osnovni motiv je da poboljava svoj dohodak i ekonomski poloaj. Time se maksimiziraju efekti na makroekonomskom planu u prethodnom kontekstu kako smo ih definisali, uz stvarnu racionalnu slobodnu trinu alokaciju resursa. Privatno vlasnitvo motivie i podstie na rad, ulaganja, odricanja, jer se za uzvrat dobija "nagrada" prinos na uloena sredstva (profit). Motiv profita podstie inovacije i kreacije. To je od koristi dravi mnogo vie nego bilo kakva alokacija centralnog plana. Za dravu je bolje (ili smo u zabludi da je tako) da ubere po malo poreza od izdanih i bogatih obveznika, nego da uzme i otme skoro sve od siromanih. Niko nije toliko zaludan da ulae sebe reavaju drutvene probleme i da doprinosi drutvenim ciljevima, a da se to na njega lino negativno odraava. Takoe, niko nije dovoljno dokon da doprinosi ostvarivanju apstraktnog tueg cilja, ve mu je uvek mnogo prijemivije da ostvaruje opipljivu linu korist. Privatno vlasnitvo nad poljoprivrednim zemljitem nudi izveznost i stabilnost, da e ostvareni ekonomske koristi i rezultati mo da se prisvoje kao isto privatni. Time se ohrabruje preuzimanje rizika po osnovu buduh realnih investicija. Samo privatno vlasnitvo nad zemljitem omoguava seljaku da donosi dugorone odluke kako da ulae i poboljava ga, jer sa izvesnou oekuje budue koristi. Time se uspostavlja trajna i stabilna veza izmeu vlasnitva, ulaganja i koristi. Tokom vremena se formira racionalna struktura investicija. Privatno vlasnitvo zemljita je izuzetno znaajno za finansiranje i proces kreditiranja. Otvaraju se velike mogunosti finansiranja koja su garantovana raznim formama hipotekarnog obezbeenja na zemljite, zgrade, maine, opremu, pa i na prinose. To je kreiranje realnog prostora za sniavanje kamata, to e poveavati ulaganja, proizvodnju, proizvodne rezultate i profite u poljoprivredi.

Glava 2 Finansijski stres u poljoprivredi

16

Priroda privatnih prava vlasnitva

Prava vlasnika Srbi su vekovima, od Svetog Save, pa i pre njega iveli kao privatni vlasnici poljoprivrednog zemljita. Takav drutveni i ekonomski odnos im nije stran, to nee biti ni u budue. Na privatnom vlasnitvu nad zemljitem se razvijala i opstajala nacionalna drava, religija, pravo, obiaji i moral. Sasvim dovoljno da se vratimo korenima, koji su zdrava zaloga za budunost. Znaajna migracija ka gradu u drugoj polovini 20. veka je donekle smanjila agrarnu prenaseljenost. Otvorila je nove prostore za rentiranje zemlje. To omoguava da mladi farmeri ulaze u proizvodnju a da ne moraju nuno u poetku biti vlasnici zemlje. Prava seljaka vlasnika poljoprivrednog zemljita se pre svega ogledaju u pravu raspolaganja, prisvajanja prinosa, zalaganja, nasleivanja i davanja zemlje u arendu. Time se kreira prostor za jaanje trita poljoprivrednog zemljita. Prava drave U normalnim uslovima drava ima pravo i obavezu da vodi agrarnu politiku i politiku iskoriavanja poljoprivrednog zemljita. To je u sutini regulatorna snaga. Drava kreirajui i sprovode zemljinu politiku ne sme to initi na nain koji obara vrednost zemljita. Ve na suprot, drava treba da deluje tako da cena obradivog zemljita raste. Svako eksproprijacija ili bilo kakvo netrino oduzimanje zemljita mora biti kompenzirano kroz isplatu prema vaeim trinim cenama. U sluaju da su postoje relativno bliske trine cene poslednje transakcije, obavezno se mora koristi finansijski metod projektovanja prinosa. Drava ima prava da zavodi racionalne poreze na zemljite i prinose iz poljoprivrede, ali sve to mora biti zasnovano na realnim ekonomskim veliinama.

Obezbeivanje kredita i potreba za kapitalom agrara

Obezbeivanje finansijske podrke agraru i agrobiznisima zahteva ispunjenje makar jednog uslova - uslova svih ostalih uslova. A to je da se prvo takav javni program formira. A zato se ne formira? Zbog toga to bi mogao biti koristan za razvoj srpske poljoprivrede. Mogu strateki izlaz je ka daljoj privatizaciji preostalih par procenata poljoprivrednog zemljita, kao i ostalih resursa u agraru i agrobiznisima. U iu treba uneti stvarne programe potreba kreditiranja agrara, obrazovanja agrobiznis menadera i farmera, a da ne zaboravimo bankara i dravnih slubenika, kako da efikasno koriste resurse. Ameriki ekonomisti generalno predlau da zemljama u tranziciji treba obarati kamate. Istovremeno ne znaju da su kamate i pored toga to su relativno visoke i dalje ispod stope inflacije. Korisnik zajma ostvaruje inflatorni dobitak, ako se zajam dobije prema zakonu koji propisuje minimalne kamate, ali takvih zajmova skoro i da nema. Pod uslovom da se nae zajam po slobodno preovlaujuim kamatama, to je praksa izvan zakona, kamata je realno pozitivna, to znai iznad inflacije.
Vane injenice O trinu novca i kapitala u Srbiji odnosno o Beogradskoj berzi na:

Monetarna i bankarska politika (kamate, dugovi, inflacija) Reenje je da drava obori inflaciju ispod par procenata godinje. Treba uvesti realno pozitivne kamate. Potom je mogue govoriti o nivou kamata u agraru. Kamata je centralna cena. Interesna stopa je cena svih cena u svakoj nacionalnoj

17
www.belex.co.y u

privredi. Pitanje je kolika je kamata kod nas? Odgovorie vam da je to na primer obraunska - eskontna stope NBS uveana za trokove banke, prema poslovnoj politici banke. I sve tako dalje u krug, sve suvi i isprazni verbalni normativizam. Postavimo sledee pitanje. Gde moemo po toj tako lepoj i niskoj kamati da dobijemo bankarski zajam za nau farmu, privatnu zadrugu ili agrobiznis firmu? Odgovor je nigde, ali je model lep. Inae, cena kapitala se kretala krajem 1990-ih godina za devize od par procenata do deset i vie procenata meseno, dok je na dinare iznosila iznad 10% meseno pa gde se zaustavi. Time dolazimo do nedvosmislenog zakljuka da trite novca nije u stanju, ili mu se bolje reeno ne dozvoljava kroz administrativno zakonska ogranienja da slobodno formira cenu novca kroz sueljavanje ponude i tranje. Ako u nacionalnoj privredi ne znate cenu kapitala, tada pada finansijsko upravljanje u firmama, bankarske i makro finansije. Samo je pitanje ta vam ostaje. Odsustvo trinih kamata ograniava racionalnu alokaciju tednje u najproduktivnija ulaganja u agraru, to obara proizvodnju i finansijske rezultate.

Deo 1 - Institucionalno okruenje

Vane injenice O Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju steaj i likvidaciju banaka na www.bra.gov.uu

Jaanje tednje u agraru (realokacija tednje ka agraru) Da li je oportuno zalagati se za jaanje tednje i ukazivati da je tednja stanovnitva klju stabilnosti i razvoja nacionalne ekonomije. Za to je uslov privreda bez inflacije. tednju treba usmeravati ka produktivnim ulaganjima u agraru, to takoe povratno obara kamate. Potrebno je stvarno formirati sistem osiguranja depozita, uz jaanje mera monetarne i prudencione kontrole banaka i tednih finansijskih institucija. Jaanje poverenja graana i farmera u dravu i njene institucije Ovo nije nedostian cilj, jo manje neto to potkopava, ve stvarno jaa dravu. Bolje je da graani ulau tednju preko specijalizovanih banaka u agrar nego u vikendice i druge neproduktivne namene, mada ih istini za volju ima sve manje, skoro da ih i nema, jer nema tednje. Zbog ega graani vie ne veruju u tedno - depozitne institucije u Srbiji? Zbog lananih steajeva banaka poetkom 21. veka gde je drava "oprala ruke". ig moralne neodgovornosti znatno je via cena od izbegavanja materijalne ma koliko bila visoka. U drugoj sekvenci podrazumeva bekstvo tednje iz finansijskih institucija to je njihov stvarni krah i kraj. Prema nepotvrenim statistikama nivo tednje po stanovniku u Srbiji dostie "astronomske" nivoe od neto skupljeg obroka u Mekdonalds restoranu u Beogradu. Samo je problem to nas nema ko Kineza ili Rusa. Jaanje dugoronog bankarskog zajmodavstva A ta to behu dugoroni bankarski zajmovi pitanje je sad? U agraru su u fokusu kratkoroni zajmovi i finansiranje tekue proizvodnje. Ipak, ivot i perspektive poljoprivrede se znatno due proteu od samo jedne godine. Dugoroni bankarski zajmovi (period dui od 7 do 10 godina) su sa prosenim rokom dospea od 25 do 30 godina. Ovi zajmovi se u svetu najee odobravaju kupcima poljoprivrednog zemljita. Navedeno moe biti interesantno u procesu privatizacije agrokombinata i zadruga. Nije logino niti je objanjivo da zemljite koje je do pre par decenija bilo privatno prodajemo stranim kupcima, a ne da pruimo povoljnije uslove naim graanima, konkretno farmerima. Dugoroni zajmovi se odobravaju za ulaganja u poboljavanje poljoprivrednog zemljita. Osnov dugoronog bankarskog zajmodavstva u agraru jeste dugorona namenska tednja, koja takoe bar za

18 Glava 2 Finansijski stres u poljoprivredi sada a verovatno jo dugo nee postojati. Da li je treba stimulisati? Svakako da treba.
Vane injenice O osiguranju useva i plodova, ivotinja DDOR Novi Sad na www.ddor.co.yu

Minimiziranje rizika i jaanje osiguranja Veoma je znaajno razvijati koncepte osiguranja u primarnoj poljoprivredi. Za to je potrebna i pomo dravnog budeta u subvencioniranju premija osiguranja zbog specifino viih rizika u agraru, to je standardna svetska praksa. Time drava u sutini podstie rast proizvodnje i mimimizira rizike vlasnika - proizvoaa. U agrarnom bankarstvu to pre treba ponovo uvesti stare, oprobane, ali izuzetno pouzdane kreditne instrumente hipotekarnih garancija. Hipoteke znatno sniavaju rizik agrarnog zajmodavstva. Komplementarno i sinhronizovano treba izgraivati sistem i mreu zajmodavnih institucija u agraru, specifine politike kreditiranja agrara i agrobiznisa. Uslovi uspeha agrarnog zajmodavstva Radi opstanka jednom uspostavljenog sistema agrarnog bankarstva potrebno je izgraivati sledee elemente institucionalne infrastrukture:

Vane injenice O nedostatku institucija kao to je javni belenik na www.reformapra vosudja.sr.gov.y u

1. 2.

Mehanizme slobodnog trinog transfera sredstava (postoje, ali su rudimentarni) Formiranje javnog registra - belenika za trino usmereno praenje vlasnitva zemljita i hipoteka, kao i ostalih interesa poverilaca u odnosu na instrumente kolateralnog obezbeenja (postoji kroz zemljine knjige i katastre ali sistem nije trino dizajniran) Formiranje i funkcionisanje efikasnog sistema ostvarenja garancija i hipoteka, tako da poverilac stvarno moe da ostvari svoje osnovano potraivanje (ak ni zakoni nisu tako loi, mada bi mogli biti znatno bolji, ali se malte ne ne sprovode u praksi) Zatita farmera dunika i malih agrobiznismena u vreme sadanje ekonomske i finansijske krize od finansijskih trauma (ovo ne bi trebalo biti teko, ako se uzme u obzir velika "simpatija" drave za seljake, pa e se to verovatno brzo ostvariti, ili nee).

3.

4.
Vane injenice O produktnoj berzi u Novom Sadu na www.proberza.c o.yu ao merkantilnoj berzi u ikagu, SAD, kao najveoj berzi termisnkih aranmana u SAD na www.cme.com

U svim analiziranim aktivnostima je proces obrazovanja izuzetno znaajan. Dobra je preorijentacija ka obrazovanju specijalizovanih agrarnih bankara, agrobiznis finansijskih i generalnih menadera, menadera u kooperativama, seljaka - farmera koji trebaju postati jedini korisnici agrarnih zajmova. U svemu tome formiranje poljoprivredne savetovadne i istraivake slube ima kljunu ulogu (koja postoji, ali ne obavlja navedenu funkciju). Potrebno je ubrzati transfer naunih znanja sa univerziteta i iz laboratorije na njive i u staje, obuavati agrobiznismene metodama agro marketinga, agrobiznis i finansijskog menadmenta, i menadmenta rizika. Za sve ovo se novac ima obezbeivati na kontinuiranoj i stabilnoj osnovi iz dravnog budeta, to se svuda u vodem agrarnim zemljama i ini. Mogue je i vee ukljuivanje nae agrarne spoljne trgovine u svetski agrarno - sirovinski berzanski sistem, ime bi se dodatno minimizirao rizik cena, to bi uz dobre programe osiguranja poboljavalo efekte. Poboljavanje knjigovodstva u agrobiznisima i na nivou farmi (ta dalje initi) U svetu a i kod nas farmeri su sa pravom sumnjiavi ak iako im se makar blago pomene anketa o finansijskom poloaju koju e sprovoditi studenti ili asistenti anketari. Odmah je povezuju sa realnom opasnou zavoenja viih poreza. Zbog toga izbegavaju skoro bilo kakvu saradnju u ovoj oblasti, jer sa dravom imaju loa iskustva u produenom periodu. Ipak, ne znai da nauka i struka ne treba da rade bilo ta na ovom planu ve sasvim suprotno. Potrebno je

19

razvijati modele originalnih finansijskih evidencija na nivou farmi, snimanja i rekonstrukcija relevantnih ekonomskih, raunovodstvenih i finansijskih podataka. Time be se objektivnije pratila sredstva i obaveze, prihodi, trokovi, profiti i likvidnost. Za prave zadruge bi trebalo razviti relativno uproeno kooperativno knjigovodstvo u funkciji objektivnog izvetavanja o rezultatima poslovanja i donoenja poslovnih odluka. Takav model knjigovodstva treba kodifikovati kroz relevantno republiko zakonodavstvo. Ovim potezima bi bilo olakano zajmodavcima da odobravaju kreditna sredstva, to bi takoe delovalo pozitivno u pravcu poveavanja priliva novca (kratak rok) i kapitala (dugi rok) u agrar i sa njim povezane agrobiznise. Dobro raunovodstvo koje je trino orijentisano je osnov za donoenje zdravih poslovnih odluka. Bez dobrog raunovodstva, nema dobrog finansijskog upravljanja u agraru. Bez odlino finansijskog menadmenta u agraru nema dobrog bankarstva. I na kraju, ali svakako ne na poslednjem mestu, bez dobrog agrarnog bankarstva nema dobre poljoprivrede. Znamo da su u ovom lancu dve do tri karike vie nego dobre, a to su: klima, poljoprivredno zemljite i farmeri. Ostalo to zavisi od nas a ne od Boga do sada nismo uradili, a kada emo videemo i to.
Vane injenice Da li kombinati treba da plaaju rentu za dravno zemljite? Na sajtu Ministarstva poljoprivrede je 10.08.2005. od 386 glasova 88,34% (341) glasalo da a 11,66% protiv. 11.08.2005. Da li vam ovi odnosi govore bilo ta i ta vam govore?

Deo 1 - Institucionalno okruenje

Dugoroni bankarski i ostali zajmovi namenjeni finansiranju prometa poljoprivrednog zemljita Potrebno je takoe finansirati zajmodavno kupovinu poljoprivrednog zemljita kao i realne investicije u njegovo poboljavanje. To bi bili zajmovi sa rokovima otplate od 10 do 35 godina. Treba formirati "Centralnu banka za zajmove za poljoprivredno zemljite Srbije" Sredstva za ovu banku bi se inicijalno obezbeivala iz dravnog budeta, mada se ne sme ispustiti iz vida injenica da su inostrani privatni i institucionalni investitori i te kako zainteresovani za kupovinu zemljita agrokombinata i zadruga. Ako bi se ilo u pravcu prodaje agrokombinata stranim kupcima, tada bi bilo logino da sredstva dobijena od prodaje neeg to nikada nije bilo dravno, ve uvek privatno, usmere na odobravanje zajmova za kupovinu poljoprivrednog zemljita naim farmerima. Meureenje je da se zemlja agrokombinata podeli farmerima, to takoe nije daleko od pameti i zdravog razuma. Time bi se dobio veliki broj politikih poena kod farmera i u javnosti. Vratila bi im se njihova imovina, osim ako to zemljite u vreme Svetog Save nije bilo uknjieno na agrokombinate i zadruge, pa bi se tako zadovoljila pravda, neto na ta su Srbi toliko ponosni i vole je, pa sada imaju priliku i da je upranjavaju. Dugoroni bankarski i ostali zajmovi namenjeni finansiranju prometa poljoprivrednog zemljita Potrebno je takoe finansirati zajmodavno kupovinu poljoprivrednog zemljita kao i realne investicije u njegovo poboljavanje. To bi bili zajmovi sa rokovima otplate od 10 do 35 godina. Treba formirati "Centralnu banka za zajmove za poljoprivredno zemljite Srbije" Sredstva za ovu banku bi se inicijalno obezbeivala iz dravnog budeta, mada se ne sme ispustiti iz vida injenica da su inostrani privatni i institucionalni investitori i te kako zainteresovani za kupovinu zemljita agrokombinata i zadruga. Ako bi se ilo u pravcu prodaje agrokombinata stranim kupcima, tada bi bilo logino da sredstva dobijena od prodaje neeg to nikada nije bilo dravno, ve uvek privatno, usmere na odobravanje zajmova za kupovinu poljoprivrednog zemljita naim farmerima. Meureenje je da se zemlja agrokombinata podeli farmerima, to takoe nije daleko od pameti i zdravog razuma. Time bi se dobio veliki broj politikih poena kod farmera i u javnosti. Vratila bi im se njihova imovina, osim ako to zemljite u vreme Svetog Save nije bilo uknjieno na

20 Glava 2 Finansijski stres u poljoprivredi agrokombinate i zadruge, pa bi se tako zadovoljila pravda, neto na ta su Srbi toliko ponosni i vole je, pa sada imaju priliku i da je upranjavaju. Naglasci kratkorone zajmodavne politike u agraru Savremena nauka preporuuje da se prvo organizuje na hitnoj i neodlonoj osnovi javna rasprava o strategiji kreiranja sistema za finansiranje privatne poljoprivrede . Ovu aktivnost bi trebalo da pokrenu univerziteti, Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Narodna banka Srbije, Udruenje banaka Srbije, uz uee vodeh banaka koje finansiraju agrar i agrobiznise, ostale predstavnika nauke, profesije i iroke zainteresovane javnosti. Tu je pravo mesto da se sagledaju odnosi snaga, pritisci lobi i interesnih grupa, artikulie odgovorna javna debeta i postave pravi reperi. Ovakav skup su predlagali strunjaci Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zemunu u periodu od 1994. godine do 2005. Ministarstvu poljoprivrede Srbije i navedenim institucijama. Usmeni komentari linosti sa kojima su predstavnici Poljoprivrednog fakulteta kontaktirali uvek su se kretali u pravcu - sada imamo prea posla od toga, mada su posle toga svi odlazili sa poloaja i sa funkcija. Valjda prea posla prethode odlasku sja javne funkcije to sa aspekta javnih interesa i nije previe loe. Mogue je i da smo u zabludi, pa pogreno mislimo da je na agrar i sa njim povezani agrobiznisi u finansijskoj krizi i stresu. Sledstveno, zbog pogrene percepcije traimo reenje u pogrenom pravcu. Ovakav eventualni skup bi na jasan nain mogao adresirati finansijske i bankarske probleme agrara. Ukazao bi nam ta mogue i realno initi na kratak rok, kroz urgentne mere, poev od: 1. 2. 3. Hitnog odobravanja zajmova ugroenim proizvodnjama u privatnom sektoru iz dravnog budeta, ali kroz bankarski sistem. Kreiranje vladinog programa garancija po osnovu zajmova koje agraru odobravaju banke. Stvarno korienje garancija po odobrenim zajmovima.

Hitno treba kreirati vladine programe potpornih - garantovanih cena, sa sve veom orijentacijom na slobodne trine mehanizme. Uz to, treba pokrenuti dravni razvojni program ulaska mladih u agrarnu proizvodnju, sa opipljivim koristima. Mogunosti odravanja produktivnosti u agraru Dugorona strategija razvoja agrara se treba usmeravati ka racionalnijoj alokaciji resursa (zemlja, rad, kapital) sa ciljem maksimizacije stope ekonomskog rasta, uz konstantno poboljavanje sistema obrazovanje (kolskog i vankolskog).

Kljune take
U svetu je trend u okviru moderne poljoprivrede da je rastue kapitalno sve intenzivna ekonomska aktivnost. Na suprot generalnom kretanju, kapitalna intenzivnost srpskog agrara opada. Zbog toga opada proizvodnja i proizvodna efikasnost. Profiti su u agraru stvarno mali. Jo manje farmeri mogu pojedinano kao proizvoai da utiu na cene. Potrebno je kreirati fiskalnu i monetarnu politiku koje stvarno uzimaju u obzir da je Srbija poljoprivredna zemlja. Agrar i agrobiznisu uestvuju vie nego znaajno u drutvenom proizvodu i

21 Deo 1 - Institucionalno okruenje spoljno - trgovinskoj razmeni. I na kraju ta stvarno moemo zakljuiti. Izgradnja sistema poljoprivrednog kredita, agrarnog bankarstva i finansiranja agrobiznisa, u kontekstu jaanja trita, privatne svojine i liberalizacije jeste reenje. Prihvatanje takvog reenja e pomoi rast proizvodne efikasnosti. Njegovo odbacivanje e obarati rezultate. Vreme e potvrditi da li linija rezonovanja u ovoj glavi ispravna ili pogrena. U svakom sluaju obe strane ne mogu biti u pravu. Bie nam ao da budemo u pravu, a da se ostvare naa strahovanja i pesimistika oekivanja da e otpori promenama biti vei od teine problema koji e nastajati pred nama. Odluka o stratekom pravcu razvoja sistema finansiranja, kreditiranja, bankarstva i finansijskih institucija u agraru jeste isuvie znaajna, da bi se smela prepustiti sluaju. Naa je javna obaveza da pokrenemo javnu debatu, ako ni zbog ega drugog ono bar zbog toga to farmeri nisu prisutni u njoj, a nije etiki raspravljati o bilo ijoj sudbini u njegovom odsustvu, a mi ostali smo bar isto toliko zainteresovani kao graani kupci sve skuplje hrane iji kvalitet i zdravstvena ispravnost opada. Otuda i na legitimitet po navedenim osnovama, a da ne govorimo o tome da je pitanje struno, to obavezuje struku da iskoristi svoje pravo i iznese javni stav.

Primena principa
2-1 ta je po vama finansijski stres u poljoprivredi? 2-2 Kako sagledavate globalnu poziciju agrare i njegove perspektive u privredi Srbije? 2-3 Ko treba i kome da odobrava i kakve poljoprivredne kredite? 2-4 ta je program finansijske podrke agraru Srbije? 2-5 Koje su glavne dileme agrarne i ekonomske politike kod nas? 2-6 Na osnovu kojih kriterijuma bi vrednovali alternativne pravce agrarne politike? 2-7 Koje su osnovne prednosti privatnog sektora agrara Srbije? 2-8 Kakva je priroda privatnih prava vlasnitva u poljoprivredi? 2-9 Kako se obezbeuje kredit i potrebe za kapitalom agrara? 2-10 ta se finansira u agraru kroz kratkorone bankarske zajmove a ta kroz dugorone?

Bibliografija i dodatna literatura

Harl, N. E. (1997) Revitalization of Agriculture and Solutions to the Problems of Agricultural Financing. Paper presented at Conference Radical Economic Reforms in Yugoslavia. Belgrade, October 9-10. Schneeberger, K. C., Osborn D. D., Ljuti, B. . (1995) Finansijsko planiranje u agrobiznisu Sa elementima agrarnog kredita - Klju za finansijski menadment kreditom i novcem. Beograd: Panda Graf. http:// www.invest.co.yu/mba_press/htmlknjige/fpa.htm . Ljuti, B. ., Schneeberger, K. C., Osborn D. D. (2003) Moderni agrobiznis menadment: Sistemski pristup farmerskoj proizvodnji i agrobiznisima. Beograd: Edicija MBA.

http://www.invest.co.yu/agrobiznis/ .

Glava 2 Finansijski stres u poljoprivredi

22

Ljuti, B. . (1998) Investicije. Osnove berzanskog i bankarskog poslovanja. Beograd: Pravni fakultet - Univerzitet u Beogradu/Edicija MBA. Ljuti, B. . (1997) Strateki biznis planovi. Tekst i sluajevi. Beograd: Edicija MBA. Ljuti, B. . Glavni urednik (1996) Osnovi finansija za menadere - Fundamentalni koncepti finansijskog menadmenta. Beograd: Panda Graf. Ljuti, B. . (1992) Predlog privatizacije agrarnog kredita u Srbiji. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti - Odeljenje drutvenih nauka - Institut drutvenih nauka Beograd - Centar za ekonomska istraivanja. Okrugli sto: Transformacija svojinskih odnosa - teorijski i empirijski aspekti, str. 21 - 22. Novembar 1991. Beograd: Srpska akademija nauka.