a oo aa 45. a 1. aoa o a (e a , .

55/05, 71/05 aa, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 72/12), aa oo TATEJ AOJA OE TJ OMAO TEOOJA UVOD Informacione tehnologije (IT) imaju ve nekoliko decenija najvee stope rasta u svetskoj ekonomiji, a nema sumnje da e se taj trend nastaviti i u narednom periodu. Kako bi uzele uee u tom trendu, mnogobrojne zemlje irom sveta, kako najrazvijenije, tako i zemlje u razvoju, donele su programe podrke IT sektoru (od Sjedinjenih amerikih drava, Evropske unije, June Koreje, Singapura, preko Argentine, Brazila i ilea, Kine i Indije, do Kenije, Ruande, Gane itd.). IT industrija zahteva mnogostruko manja poetna ulaganja za izlazak na svetsko trite, a njena profitabilnost je istovremeno daleko vea. Takoe, IT industrija znaajno utie na smanjenje odliva mozgova, a u mnogim zemljama je dovela i do obrnutog procesa. Industrija softvera i IT usluga bie podstaknuta i podrana u etiri osnovna segmenta: 1) startap (startup); 2) autsorsing (outsourcing); 3) razvoj i izvoz originalnih softverskih proizvoda; 4) razvojni centri velikih multinacionalnih kompanija. Ovi segmenti ine jedinstveni ekosistem, koji na svetskom nivou poslednjih godina belei dinamian razvoj i svake godine donosi sve veu dodatu vrednost. U Republici Srbiji ve postoje uspeni primeri u svim navedenim segmentima, ali u veoma ogranienom broju. Stoga, ova strategija ima za cilj stvaranje uslova za ubrzani razvoj industrije softvera i IT industrije. Infrastrukturni preduslovi za ubrzani razvoj ove industrije postoje, budui da se Republika Srbija rangira izmeu 30. i 60. mesta na relevantnim svetskim rang listama iz ove oblasti, to spada meu najbolje rezultate koje naa zemlja postie na razliitim rang listama koje ocenjuju uslove za poslovanje. I. MERE PODRKE 1. PODRKA ZA IT PREDUZETNITVO I STARTAP PROJEKTE 1.1. Bespovratna sredstva za startap projekte Cilj ove mere je uspostavljanje i jaanje tehnolokog startap ekosistema u Republici Srbiji. U okviru ove mere obezbedili bi se finansijski podsticaji investitorima, koji imaju uspean istorijat investiranja u IT startape, a u Srbiji nameravaju da uloe poetni (seed) kapital u mikro i male privredne subjekte sa inovacijama/proizvodima velikog trinog potencijala. Dodela podsticaja vrila bi se na osnovu javnog poziva.

Na javni poziv mogli bi da se jave domai i inostrani investitori i mikro/mali privredni subjekti, uz podnoenje biznis plana i (pred)ugovora o meusobnom ureenju odnosa. Odluke o dodeli podsticaja donosila bi komisija, koju bi formirao ministar finansija i privrede. Komisija bi ocenjivala da li investitori zadovoljavaju uslove javnog poziva, na osnovu unapred objavljenih kriterijuma i podnetih dokaza (reference/iskustvo/uspenost investitora, sposobnost ulaganja u produenom periodu, trini potencijal projekta, sposobnost tima za realizaciju projekta itd.). Finansijski podsticaji koje bi dodeljivala Republika Srbija ne bi prelazili 50% vrednosti ukupnog odobrenog budeta projekta, a najvie do 25.000 evra, to bi znailo da investitor obezbeuje preostala sredstava za realizaciju projekta. Primalac sredstava imao bi obavezu da, najmanje 24 meseca po isplati celokupnog odobrenog iznosa, obavlja poslovnu delatnost u preduzeu registrovanom u Republici Srbiji. Osim dodele finansijskih podsticaja za investitore, u okviru ove komponente bio bi predvien i poseban program obuke i umreavanja, sa ciljem okupljanja i povezivanja IT preduzetnika, prenoenja znanja iz oblasti startap preduzetnitva, mentorskog rada i pripreme projekata za ulazak u program investiranja, predstavljanja razvojnih timova i projekata investitorima itd. Za realizaciju ovog programa obezbedila bi se posebna sredstva, koja bi se dodeljivala putem javnog konkursa. Na konkurs bi mogli da se prijave tehnoloki inkubatori, IT klasteri i druge organizacije sa razvijenim programima i iskustvom u organizovanju obuka u navedenim oblastima. 1.2. Podrka razvoju tehnolokih inkubatora i podrka IT klasterima

Cilj ove mere jeste jaanje IT klastera, kao i tehnolokih inkubatora, kako bi se poveala njihova sposobnost da podre osnivanje i ubrzani razvoj veeg broja novih preduzea u oblasti IT. Tehnoloki inkubatori pruaju podrku mladim startap preduzeima, tako to im sniavaju trokove za poetak poslovanja, kroz objedinjene usluge administracije (knjigovodstvo, pravne usluge itd.), kao i kroz priliku za bre sticanje novih znanja i vetina (u oblastima menadmenta, finansija, marketinga, razvoja proizvoda, osvajanja novih trita itd.). U okviru ove mere obezbedila bi se finansijska podrka tehnolokim inkubatorima i IT klasterima, koji imaju merljive rezultate rada (odreeni broj startapa u svom prostoru, realizovane programe obuke, potpisane sporazume o saradnji sa visokokolskim ustanovama, realizovane sporazume sa IT firmama o strunoj praksi itd). Dodela podsticaja vrila bi se na osnovu javnog poziva. Sredstva koja bi dodeljivala Republika Srbija mogla bi da se koriste za odobrene namene, odnosno aktivnosti, kao to su: razvoj menadment tima i usluga, opremanje i adaptacija prostora, pokrivanje trokova podrke preduzeima itd. 1.3. Izgradnja tehnolokih parkova Tehnoloki parkovi grade se u Beogradu, Niu i Novom Sadu, sredstvima kredita Evropske investicione banke. Beogradski tehnoloki park na Zvezdari primie prve stanare tokom 2013. godine, a ostali tehnoloki parkovi bie zavreni do kraja 2015. godine. 2

Deo svakog tehnolokog parka trebalo bi da bude adaptiran i stavljen na raspolaganje tehnolokim inkubatorima, zajednikim radnim prostorima i IT klasterima, pod beneficiranim uslovima zakupa. Dodela prostora u okviru tehnolokog parka obavljala bi se preko javnog konkursa. 2. PORESKE OLAKICE ZA SOFTVERSKE KOMPANIJE 2.1. Poreski kredit za ulaganja u istraivanje i razvoj Cilj ove mere je pruanje podrke preduzeima koja ulau u istraivanje i razvoj. Poreski kredit za ulaganja u istraivanje i razvoj uveo bi se kao opte pravo. To znai da bi se, pored ulaganja u osnovna sredstva, ulaganja u istraivanje i razvoj ukljuila u obraun za umanjenje poreske obaveze u skladu sa ve postojeim pravilima. Postojea pravila omoguavaju da se poreska obaveza umanji za 20% vrednosti ulaganja (mala pravna lica 40%), a do 33% ukupne poreske obaveze (mala pravna lica do 70%) za dati poreski period, uz pravo prenosa poreskog kredita u naredne poreske periode. Uvoenje ove olakice podrazumeva izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica (Slubeni glasnik RS, br. 25/01, 80/02 drugi zakon, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11 i 119/12). Da bi navedena olakica mogla da se koristi kod obrauna konane obaveze poreza na dobit za 2013. godinu, Vlada bi trebalo da utvrdi predlog izmena i dopuna pomenutog zakona do kraja marta 2013. godine. Uvoenje ove olakice imalo bi uticaj na prihode od poreza na dobit u 2014. godini, a procenjuje se da umanjenje prihoda po tom osnovu ne bi bitnije uticalo na efektivnu poresku stopu poreza na dobit pravnih lica. 2.2. Poseban postupak obraunavanja i plaanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti Cilj ove mere je podrka preduzeima koja proizvode softverske proizvode i reenja. Ova mera bi se realizovala kroz uvoenje posebnog postupka za obraun i plaanja doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za sluaj nezaposlenosti na teret zaposlenog i na teret poslodavca, uz refundaciju stvarnih trokova zdravstvenih usluga, odnosno naknade za nezaposlenost licima za koja se koristi olakica. Uvoenjem ovog postupka, fiskalno optereenje (porez + doprinosi) na neto zaradu smanjilo bi se za 35,5% (sa 67% na 43%). Pravo da ostvare ovu olakicu imala bi preduzea koja najmanje 67% svojih ukupnih prihoda ostvaruju od: 1) razvoja i prodaje, odnosno ustupanja prava na korienje sopstvenog softverskog proizvoda ili reenja, kao i pruanja usluga u vezi sa, odnosno na bazi tog proizvoda ili reenja; 2) razvoja i prodaje, odnosno ustupanja prava na korienje softverskog proizvoda ili reenja koje se ugrauje u hardver ili prodaje hardvera sa ugraenim razvijenim softverskim proizvodom ili reenjem (embedded softver), kao i pruanja usluga u vezi sa, odnosno na bazi tog proizvoda ili reenja; 3

3) izvoza usluga projektovanja, razvoja, implementacije i odravanja softverskih proizvoda i reenja ili IT sistema. Ispunjenje uslova za sticanje prava na ovu olakicu dokazivalo bi se: 1) za preduzea koja ve posluju izdatim raunima u prethodnoj kalendarskoj godini; 2) za preduzea koja otpoinju poslovanje procenom strukture prihoda iz trogodinjeg poslovnog plana i podacima o kvalifikacionoj strukturi zaposlenih, uz prvu reviziju prava po isteku prve cele kalendarske godine od dana otpoinjanja korienja prava. Preduzea koja otpoinju poslovanje mogla bi da koriste ovu olakicu za do pet zaposlenih. Preduzea koja ve posluju, a imaju manje od 50 radnika, mogla bi da koriste ovu olakicu za 90% zaposlenih. Preduzea koja ve posluju, a imaju vie od 50 radnika, mogla bi da koriste ovu olakicu za 80% zaposlenih. Zaposleni za koje se ostvaruje pravo na ovu olakicu imali bi pravo na zdravstvene usluge, kao i na naknadu za sluaj nezaposlenosti (uz ispunjenje drugih optih uslova za ostvarivanje prava na ovu naknadu). Vaenje ove olakice trebalo bi da bude pet godina. Radi uvoenja posebnog postupka za obraun i plaanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti, Vlada bi trebalo da utvrdi predlog izmena propisa kojima se ureuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje do kraja marta 2013. godine. Procenjeno je da bi uvoenje ove olakice dovelo do smanjenja prihoda po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti od najvie 2,9 milijardi dinara. Meutim, procenjeno je i da razvoj IT industrije i rezultujue poveanje zaposlenosti u ovom sektoru, kao i poveanje izvoza, odnosno supstitucije uvoza, moe doneti znatno vee koristi od trokova koji nastaju usled smanjenja prihoda od ova dva doprinosa. 3. PODRKA IZVOZNICIMA SOFTVERSKIH PROIZVODA I REENJA Cilj ove mere je podrka IT preduzeima koja izvoze sopstvene softverske proizvode i reenja. 3.1. Pokrivanje trokova nastupa na inostranim tritima Bespovratna sredstva za pokrivanje dela trokova nastupa na inostranim tritima dodeljuju se putem javnog konkursa koji raspisuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) u okviru Programa podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede. Za dodelu bespovratnih sredstava mogu da se prijave domaa preduzea i poslovna udruenja/klasteri koji zadovolje uslove konkursa. Sredstva se dodeljuju na principu refundacije 50-75% opravdanih trokova, do ukupno odobrenog iznosa, za jednu ili vie sledeih aktivnosti: 1) internacionalizacija proizvoda putem jaanja konkurentnosti (sertifikacija softverskih proizvoda i reenja, sertifikacija sistema upravljanja kvalitetom, trokovi lokalizacije proizvoda za inostrano trite); 2) zatita industrijske svojine (trokovi registracije iga, dizajna integrisanih kola, industrijskog dizajna i deponovanja softvera kao autorskog dela); 4

3) nastup u okviru organizovanih privrednih misija, poseta i B2B dogaaja na inostranim tritima (trokovi puta i smetaja, trokovi kotizacija); 4) otvaranje predstavnitava na inostranim tritima (zakup prostora, trokovi osoblja, reijski trokovi); 5) nastup na inostranim sajmovima (zakup izlobenog prostora, trokovi izgradnje tanda itd.); 6) jaanje marketinkih kapaciteta (dizajn i izrada promotivnog materijala). 3.2. Podrka u vidu informacija o inostranim tritima Ovu podrku obezbedili bi ekonomski savetnici u dravama koje su znaajni ekonomski partneri nae zemlje, a koji bi dobili aktivnu ulogu u procesu podsticanja i podrke srpske IT industrije. Oni bi redovno analizirali i pravili prikaze stanja lokalne zakonske regulative, IT trita, trendova, mogunosti za plasiranje domaih softverskih proizvoda i reenja, a te informacije bile bi dostupne na srpskom jeziku, putem veb-sajta nadlenog ministarstva. 3.3. Podrka promociji i izvozu domaih softverskih proizvoda i reenja Ova podrka sastojala bi se u organizovanju B2B susreta i poseta dravnoprivrednih delegacija zemljama ZND, Bliskog Istoka, Severne i Podsaharske Afrike itd., kako bi se na tim tritima u razvoju predstavile domae firme i njihovi proizvodi i usluge. Takoe, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) trebalo bi da razmotri mogunost uvoenja novih instrumenata za finansiranje i osiguranje izvoza, prilagoenih IT industriji.

4. UNAPREENJE ZAKONSKOG OKVIRA Ova mera ima za cilj stvaranje zakonskih pretpostavki za razvoj servisa za elektronska plaanja (servisi za e-novac, mobilna plaanja itd.), razmenu elektronskih raunovodstvenih isprava i elektronsku komunikaciju graana i privrede sa dravnim organima. Radi realizacije ove mere, Vlada bi trebalo da, tokom prve polovine 2013. godine, predloi Narodnoj skuptini donoenje novih zakona u oblasti platnih usluga, raunovodstva, revizije i republikih administrativnih taksi. Zakonom o platnim uslugama trebalo bi ustanoviti mogunost za poslovanje institucija za e-novac i drugih posrednika u obavljanju platnih transakcija na internetu. Potrebno je obezbediti i mogunost osnivanja institucija za e-novac pod izuzeem, koje bi imale nii cenzus za osnivanje od onog koji je harmonizovan Direktivom o platnim uslugama Evropske unije, uz uslov da se, u tom sluaju, usluge e-novca mogu pruati samo na teritoriji Republike Srbije. Zakonom o raunovodstvu trebalo bi ustanoviti elektronske raunovodstvene isprave, koje bi bile validne uz identifikacionu oznaku izdavaoca (to ne mora neophodno da bude potpis), mogunost za elektronsku razmenu poslovnih dokumenata (EDI), kao i obavezu dostavljanja godinjih zavrnih rauna elektronskim putem. 5

Zakonom o republikim administrativnim taksama trebalo bi ustanoviti mogunost plaanja administrativnih taksi platnim karticama i drugim elektronskim servisima (POS terminali, e-novac, mobilna plaanja itd.). Dodatno, tokom 2013. godine Vlada bi trebalo da utvrdi predloge izmena i dopuna propisa kojima bi se dalje pojednostavilo poslovanje preduzetnika i samozaposlenih (freelancers). Istovremeno, Poreska uprava bi trebalo da obezbedi podrku poreskih savetnika, koji bi pruali odgovore na sve nejasnoe u vezi sa poslovanjem u oblasti IT. Ministarstvo finansija i privrede bi, saglasno potrebama IT industrije, trebalo da inicira pregovore sa dravama sa kojima Republika Srbija nema zakljuen sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, radi zakljuenja takvih sporazuma i sniavanja trokova poslovanja. Ministarstvo finansija i privrede, Uprava carina i drugi organi ukljueni u sistem kontrole kvaliteta, trebalo bi da, izmenom odgovarajuih propisa, obezbede pojednostavljenje i ubrzavanje procedure za uvoz prototipa, uzoraka, mehanikih i elektronskih delova, radio ureaja i slinih komponenti koje se koriste za istraivanje i razvoj u oblasti IT. 5. UNAPREENJE OBRAZOVANJA Cilj ove mere je poveanje broja upisanih studenata na fakultete koji obrazuju potrebne strunjake i prilagoavanje nastavnih programa kako bi se ve u osnovnim i srednjim kolama, a potom i na fakultetima, mladima omoguilo sticanje upotrebljivih i aktuelnih IT znanja i vetina. Radi realizacije ove mere, Ministarstvo finansija i privrede i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, zajedno sa predstavnicima IT industrije, trebalo bi da razmotre mogunosti i uslove za poveanje upisnih kvota na IT smerovima visokokolskih ustanova, uvoenje obaveznih informatikih predmeta u osnovne kole, kao i redovno prilagoavanje obrazovnih programa u osnovnim, srednjim i visokokolskim ustanovama potrebama IT industrije. Trebalo bi da se obezbedi institucionalizacija saradnje izmeu obrazovnog sistema i IT industrije, kako bi se studentima obezbedili programi stipendiranja i struna praksa u privredi, a privredi omoguilo da aktivno uestvuje u definisanju nastavnih programa i sadraja. Drava bi trebalo da obezbedi uslove za poveanje broja studenata na tehnikim fakultetima, tako to bi tim fakultetima stavila na raspolaganje dodatni prostor i sredstva za tehniko opremanje, kao i ostala neophodna sredstva. Licima koja se nalaze na evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje i koja imaju kvalifikacije za kojima ne postoji potranja na tritu rada trebalo bi da se omogui prekvalifikacija, odnosno dokolovavanje za zanimanja iz oblasti informacionih tehnologija.

6. PROMOTIVNA KAMPANJA Promocija novih mera podrke, i srpske IT industrije uopte, otpoinje na najveem evropskom sajmu informacionih tehnologija CeBIT 2013.

Tokom 2013. godine trebalo bi da bude organizovano i predstavljanje Republike Srbije i mera za podrku IT industriji najveim svetskim multinacionalnim kompanijama, uz podrku onih koje su ve prisutne u naoj zemlji. II. RELIZACIJA STRATEGIJE Vlada e doneti akcioni plan za sprovoenje ove strategije u roku od dva meseca od njenog objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije. III. ZAVRNI DEO Ovu strategiju objaviti u Slubenom glasniku Republike Srbije. 05 Broj: 090-1875/2013 U Beogradu, 7. marta 2013. godine VLADA PREDSEDNIK Ivica Dai