VEBA 3.

OTPORNICI

Veba 3. Student (ime prezime, indeks): Datum: Pregledao: Ocena:

OTPORNICI
Otpornik (eng. resistor) je dvopolna pasivna elektronska komponenta koja prua otpor struji , stvarajui pritom pad napona izmeu prikljuaka. Osnovna osobina otpornika je elektrini otpor. Prema Omovom zakonu elektrini otpor jednak je padu napona na otporniku podeljenom sa jainom struje koja protie kroz otpornik. Drugim reima, otpor je konstanta srazmere izmeu napona i struje otpornika. Otpornik se koristi kao element elektrinih mrea i elektronskih ureaja. Primena Ako je struja u kolu poznata, tada se otpornik koristi za stvaranje poznate razlike potencijala proporcionalne toj struji. Obratno, ukoliko je poznata razlika potencijala izmeu dve take u kolu, tada se otpornik moe koristiti za stvaranje poznate struje proporcionalne toj razlici potencijala. Ograniavanje struje. Postavljanjem otpornika u seriju s nekom drugom komponentom, kao to je LE dioda(LED), struja kroz tu komponentu se ograniava na poznatu i dozvoljenu vrednost. Priguiva (atenuator) je mrea dva ili vie otpornika (delitelj napona) koji slue za smanjenje napona signala. Linijski terminator je otpornik na kraju prenosne linije, konstruisan kao zavrna impedansa (otpor ija vrednost otpora odgovara otporu ostatka kola na koji je spojen) i time minimizira refleksiju signala. Idealni otpornik SI jedinica elektrinog otpora je 1 (om). Komponenta ima otpor od 1 (oma) ako napon od 1V (volt) na krajevima elementa daje struju od 1A (ampera), koja je ekvivalent toku od 1 C/s (kulona elektrinog naboja u sekundi). esto se koriste i viekratnici k (kiloom - 1000 oma) i M (megaom - milion oma). Kod idealnog otpornika otpor ostaje konstantan bez obzira na dovedeni napon ili struju kroz element ili brzinu promene struje. Iako stvarni otpornici ne mogu postii ovaj zahtev, oni su projektovani da imaju male varijacije u elektrinom otporu kada su podvrgnuti tim promenama, ili promenama temperature ili ostalim faktorima iz okoline.

Otpor provodnika Za izraunavanje otpora provodnika moemo koristiti sledei izraz: gde je, R20 otpor na 20C, specifini elektrini otpor materijala od koga je sainjen provodnik, l duina provodnika i A povrina poprenog preseka provodnika.

Realni otpornik Otpornik ima najvei radni napon i struju iznad koje se otpor moe promeniti (u nekom sluajevima i drastino) ili otpornik moe biti fiziki oteen (na primer moe biti pregrejan ili moe pregoreti). Iako neki otpornici imaju odreenu naponsku i strujnu klasu, veina se razvrstava prema maksimalnoj snazi koja se odreuje prema fizikoj veliini otpornika. Najee klase snage za ugljene i metal-film otpornike su 1/8 W (vata), 1/4 W i 1/2 W. Otpornici izraeni od metal-filmova i ugljenih filmova su puno temperaturno, i zbog starenja, stabilniji od ugljenih otpornika. Veliki otpornici mogu disipirati vie toplote jer imaju veu povrinu. iani i otpornici omotani keramikom se koriste kada se trai visoki razred snage. Realni otpornici unose i neto induktiviteta i malu koliinu kapaciteta, koji menjaju dinamike karakteristike realnog otpornika u odnosu na idealni otpornik. Otpornici su elementi ija se svojstva menjaju s promenom temperature. Iako je promena otpora u odnosu na promenu temperature vrlo nelinearna, moemo je aproksimisati sledeim izrazom: gde je Vrste otpornika Fiksni otpornici Neki otpornici su cilindrini, s aktivnim otpornim materijalom u sredini (maseni otpornik, vie se ne koriste) ili na povrini cilindra (film) otpornici, i

vodljivih metalnih prikljuaka izvedenih uz osu cilindra na svakoj strani. Koriste se ugljen-film i metal-film otpornici. Otpornici velike snage dolaze u velikim pakovanjima projektovanim da efikasno disipiraju toplinu. Otpornici za velike snage se obino izvode kao motani otpornici. Otpornici u raunarima su puno manji, obino izraeni u SMD kuitima bez ianih prikljuaka. Otpornici se ugrauju u integrisana kola kao deo fabrikog postupka, koristei injenicu da poluprovodnik ima otpornost i da se moe koristiti kao otpornik. Promenljivi otpornici Promenljivi otpornik je otpornik ija se vrednost moe namestiti okretanjem osovine ili pomicanjem klizaa. Zovemo ih i potenciometri ili reostati i omoguuju da se otpor ureaja runo menja. Reostati se koriste za sve otpornike iznad 1/2 W. Promenljivi otpornici mogu biti jednookretnog tipa ili vieokretnog tipa. Najei primeri: Reostat: promenljivi otpornik s dva prikljuka, jedan fiksni, a drugi klizni. Koristi se za velike struje. Potenciometar: najei tip promenljivog otpornika. esta primena je kontrola jaine glasa u audio pojaavaima . Ostali tipovi otpornika Metal oksidni varistor (MOV) je specijalni tip otpornika koji menja svoj otpor s porastom napona: vrlo veliki otpor na niskom naponu i vrlo mali otpor na visokim naponima. Radi kao prekida. Obino se koristi kao zatita energetskih sklopova od kratkog spoja ili odvodnik atmosferskog pranjenja na ulinim svetiljkama, ili kao element za ograniavanje porasta struje u induktivnim kolima. Termistor je temperaturno zavisan otpornik. Postoje dve vrste, a razlikuju se prema predznaku njihovog temperaturnog koeficijenta: PTC (Positive Temperature Coefficient) otpornik je otpornik s pozitivnim temperaturnim koeficijentom. Kako raste temperatura tako se i otpor PTC poveava. PTC se esto mogu nai u televizorima u serijskom spoju s demagnetizirajuim namotom gde se koriste za osiguravanje kratkotrajnog strujnog udara kroz zavojnicu kada je televizor ukljuen. NTC (Negative Temperature Coefficient) otpornik je takoe temperaturno zavisan otpornik, ali s negativnim temperaturnim koeficijentom. Kada se

temperatura poveava otpor NTC-a pada. NTC se esto koriste u jednostavnim temperaturnim detektorima i mernim instrumentima. Tehnologija Otpornici se obino proizvode namotavanjem metalne ice oko keramike, plastike, ili oko staklenog vlakna. Krajevi ica se zaleme na dva izvoda koji se nalaze na krajevima jezgre. Sklop se zatiti slojem boje, plastikom ili slojem emajla, peenog na visokoj temperaturi. iani izvodi obino imaju promer izmeu 0.6 i 0.8 mm i presvueni su zatitinim slojem da se omogui lake lemljenje. Oznaavanje otpornika Veina cilindrinih otpornika ima uzorak obojenih prstenova za oznaavanje otpora. SMD otpornici imaju numeriki uzorak. Kuita su obino smea, plava, ili zelena, iako se povremeno mogu nai i boje kao tamnocrvena i tamnosiva. Cilindrini otpornici sa 4 prstena Identifikacija s 4 prstena u boji je najee koriteni nain kodiranja vrednosti na svim otpornicima. Sastoji se od etiri prstena u boji, oko tela otpornika. ema je jednostavna: prve dve boje su prve dve znaajne cifre vrednosti otpornika, trea je mnoilac, i etvrta je vrednost tolerancije. Svaka boja odgovara odreenom broju. Cilindrini otpornici sa 5 prstenova Identifikacija s 5 prstenova se koristi kod otpornika s manjim tolerancijama (1%, 0.5%, 0.25% i 0.1%), za zapisivanje dodatne cifre. Prva tri prstena predstavljaju znaajne cifre, etvrta je mnoilac, a peta je tolerancija.

Tabela standardnih EIA kodova boja Boja Crna Smea Crvena uta Zelena Plava Ljubiasta Siva Bela Zlatna Siva Bez boje
1.prsten 2.prsten 3.prsten (Mnoilac) 4.prsten (tolerancijaa) Temperaturni koeficijent

0 1 2 4 5 6 7 8 9

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 0.1 0.01 5% (J) 10% (K) 20% (M) 0.5% (D) 0.25% (C) 0.1% (B) 0.05% (A) 1% (F) 2% (G) 100 ppm 50 ppm 15 ppm 25 ppm

Narandasta 3

SMD otpornici SMD (eng. Surface Mount Device) otpornici imaju ispisane numerike vrednosti na isti nain kao kod cilindrinih otpornika. SMD otpornici sa standardnim tolerancijama se oznaavaju trocifrenim kodom, u kom prve dve cifre predstavljaju prve dve znaajne cifre vrednosti, dok je trea cifra potencija broja 10 (odnosno mnoilac). Na primer, 472 predstavlja 47 (prve dve cifre) pomnoeno s deset na potenciju 2 (trea cifra), tj. 47h10=47h100=4700O oma. Precizni SMD otpornici se oznaavaju s etverocifrenim kodom u kome su prve tri cifre ujedno i prve tri znaajne cifre vrednosti, a etvrta cifra je stepen broja 10. Industrijske oznake Prema podruju radne temperature razlikujemo komercijalnu, industrijsku i vojnu klasu komponenata.

Komercijalna klasa: 0C do 70C Industrijska klasa: -25C do 85C Vojna klasa: -25C do 125C Prorauni Omov zakon Odnos izmeu napona, otpora i struje kroz element dat je jednostavnom formulom poznatom pod imenom Omov zakon: gde je U napon na elementu u voltima, I je struja kroz element u amperima, i R je otpor u omima. Ako su U i I linearno povezani tj. ako je R konstantan - na odreenom podruju vrednosti, kaemo da je materijal na tom podruju omski. Savreni otpornik ima fiksnu vrednost otpora na svim frekvencijama i amplitudama napona ili struje. Superprovodni materijali na vrlo niskim temperaturama imaju otpor (praktino) jednak nuli. Izolatori (kao to su vazduh, dijamant, ili ostali neprovodni materijali) mogu imati ekstremno (ali ne beskonano) visok otpor, koji se moe probiti i tako desiti veliki protok struje. Disipacija snage Snaga disipacije (potroene) na otporniku jednaka je naponu na otporniku pomnoenom sa strujom kroz otpornik: Sva tri izraza su ekvivalentna, zadnja dva su izvedena iz prvog koritenjem Omovog zakona. Ukupan iznos osloboene toplotne energije je integral snage po vremenu: Ukoliko prosena snaga disipacije premai klasu snage otpornika najpre dolazi do odstupanja otpora u odnosu na nominalnu vrednost, a kasnije i do unitenja (pregorevanja) zbog pregrevanja. Redna i paralelna veza Otpornici u paralelnoj vezi imaju osobinu da im je isti napon na izvodima. Izraunavanje ukupnog ekvivalentnog otpora (Req):

Zapis paralelne veze se u jednainama moe prikazati kao dve vertikalne linije ||, ime se pojednostavljuje jednaina. Za dva otpornika, Otpornici spojeni u red imaju osobinu da je struja kroz sve njih ista, ali napon na pojedinom otporniku moe biti razliit. Zbir napona jednak je ukupnom naponu. Odreivanje ukupnog otpora:

Otpornika mrea, kombinacija paralelno i serijski vezanih otpornika, se ponekad moe rastaviti na manje delove koji su ili paralele ili serije. Provodnost Provodnost je reciprona vrednost otpora: SI jedinica za elektrinu provodnost je 1 S (simens). Otpornici snage ( snagai ) Kada kroz otpornik tee struja, on se zagreva. Ako se pregreje dolazi do razaranja otpornog materijala i unitenja otpornika. U elektronskim kolima najvie se koriste otpornici snage 1/4 W (njegovo telo je dugako oko 6 mm) i 1/2 W (oko 9 mm). Proizvode se otpornici manjih snaga od 1/8 W, i veih snaga od 1 W , 2 W, 5 W itd. Ako snaga na otporniku nije napisana procenjujemo je po veliini otpornika vee dimenzije znae i veu snagu. Umesto otpornika odreene snage moe da se koristi i otpornik iste otpornosti i bilo koje vee snage, ali poto je on vei to e se odraziti na dimenzije tampane ploe i na cenu ureaja (skuplji je).

Program Resistor Code (Grafiki raunar boja) Program funkcionie tako to se sa otpornika ( cilindrini otpornik sa 4 prstena ) nepoznate vrednosti oitaju boje ( pogledati tabelu standardnih EIA kodova boja ) i ubace u program koji na ekranu izbacuje vrednost otpornika sa njegovom tolerancijom ( % ). Print Screen programa

1. unoenje oitanih boja sa otpornika, kako se boje unose tako se menjaju na crtezu 2. unoenje boje koja odredjuje toleranciju u procentima ( % ) 3. oitavanje vrednosti otpornika sa tolerancijom u procentima ( % ) Izmerene vrednosti otpornika sa vezbe

Program Resistor Color Code ( moze nam posluziti za proveru rezultata ) Print Screen programa

1. Value: Duplim levim klikom misem na ovu rec mozemo uneti vrednost otpornika, kako se unosi vrednost otpornika tako se menjaju boje na crtezu. 2. Reset levim klikom misem na ovo dugme resetujemo vrednost koju smo uneli i mozemo uneti neku drugu vrednost otpornika. 3. Levim klikom misem na strelice menjamo toleranciju unete vrednosti otpornika, a samim tim i boju na crtezu koja odgovara toj toleranciji.

ZADATAK: 3.1. Odrabrati 20 otpornika i uneti njihove vrednosti u sledeu tabelu: Redni I boja broj I cifra 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. II boja II cifra III boja IV boja Vrednost Tolerancija Izmerena mnozilac tolerancija ( ) (%) vrednost

3.2. Podesiti na OTPORNIKOJ DEKADI 10 razliitih kombinacija i izmeriti vrednost tih otpornosti. Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. X 10 X 100 X 1K X 10K X 100K Izmerena vrednost