Dimenzionisanje konektor ploa osnovne postavke

Principi konstruisanja:
- tapovi reetke moraju se centrino vezati u voru;
- kod nastavaka tapova i u vorovima reetke ugrauje se obostrano po
jedna konektor ploa. Ploe su istih dimenzija;
- ploe moraju imati preklop sa pojasom u duini od min. 50mm (d
e
s
50mm);
- veza svakog tapa, bez obzira na silu u njemu, mora biti
dimenzionisana na zatezanje od min. 5 kN;
- ako je tap reetke otereen na savijanje, njegov nastavak je dozvoljen
samo u nultim takama momenta;
- slabljenje u drvetu usled utiskivanja zubaca ne uzima se u obzir.
1. Dokaz prenoenja sile iz drveta u konektor plou (dokaz zubaca)
Proraun se sprovodi na osnovu statikog prorauna iz koga se dobijaju sile u
tapovima reetke.
Pri dimenzionisanju konektor ploa moraju se izvesti sledei dokazi:
1. dokaz prenoenja sile iz drveta u konektor plou (dokaz zubaca)
2. dokaz unoenja sile u konektor plou (optereenje ploe)
3. dokaz naprezanja u drvetu
C 10mm najmanje rastojanje
nosivih zubaca od od slobodne ivice
drveta,
A
i
efektivna povrina za odreivanje
optereenja zubaca,
A
s
efektivna povrina za smicanje
Raunaju se samo zupci na irini koja
nije vea od 0,55 l
e
F
n
= F
i
/ 2*A
i(s)
s
dop
F
n
dop
F
n
doputena vrednost optereenja |N/cm
2
| za razne tipove konektor ploa, zavisno od
uglova o i |
o - ugao izmeu sile i podunog pravca ploe, | - ugao izmeu sile i pravca vlakana drveta
Doputena optereenja zubaca u zavisnosti od uglova o i |, za konektor ploe TIP
GN14 Nemake proizvodnje
F
n
optereenje zubaca |N/cm
2
| usled zatezanja, pritiska ili smicanja
F
i
odgovarajua sila |N| usled zatezanja, pritiska ili smicanja
2. Dokaz unoenja sile u konektor plou (optereenje
ploe)
s efektivna duina ploe u
najnepovoljnijem preseku, bez odbijanja
rupa u ploi;
F optereenje ploe | N/cm| na
zatezanje ili pritisak;
F
s
optereenje ploe |N/cm| na
smicanje
F(F
s
) = F
i
/ 2*s s
dop
F (F
s
)
F
i
odgovarajua sila |N| usled
zatezanja, pritiska ili smicanja
dop
F (F
s
) doputena vrednost
optereenja |N/cm
2
| za razne tipove
konektor ploa, zavisno od ugla
- ugao izmeu podunog pravca ploe i odgovarajue sile smicanja u ploi (F
s
)
Doputeno optereenje ploe na zatezanje (pritisak) i smicanje u N/cm, u
zavisnosti od ugla , za konektor ploe TIP GN14 Nemake proizvodnje
3. Dokaz naprezanja u drvetu
Kao najnepovoljniji sluaj uzima se optereenje upravno na vlakna
KLANFE
DRVENE IVIJE
Cilindrino obraeni komadi drveta, prenika do 2cm.
Koriste se kao pomono sredstvo za fiksiranje tesarskih drvenih veza.
Izrauju se od parene bukovine, drenovine ili hrastovine I klase.
Ugrauju se u prethodno izbuene rupe prenika 2 do 5 % manjeg od prenika ivije.
Raspored ivija:
LEPKOVI
Supstance koje imaju sposobnost transformisanja iz pastoznog (lepljivog) u vrsto stanje
Moraju da zadovolje sledee uslove:
da imaju zadovoljavajuu vrstou kroz vreme,
da im je vrstoa najmanje jednaka vrstoi drveta na smicanje pralalno i upravno na vlakna,
da su otporni na organske i neorganske materije (agense),
da su otporni na hemijske uticaje,
da su vodootporni,
da ovravaju na temperaturi do 25
o
C
Za nosee drvene konstrukcije upotrebljavaju se lepkovi na bazi: fenol-formaldehida,
rezorcin-formaldehida, melemin- formaldehida i epoksida
Uslovi proizvodnje i skladitenja propisuju:
Sastav i izgled, nain pakovanja i skladitenja, nain pripreme za rad i postupak pri radu,
mahanike kerakteristike, postojanost kroz vreme, postojanost u nepovoljnim uslovima
eksploatacije (vlaga, poar, gljive, insekti i dr.)
Dele se prema:
materijalu koji se lepi drvo, metal, guma i dr.
agregatnom stanju vrsto, pastozno, fluidno,
sastavu prirodni i vetaki (sintetiki)
elestinosti elastini i krti,
nainu lepljenja hladni, topli, vrui,
nameni za nametaj, za stolariju i za drvene inenjerske konstrukcije
TAPOVI SLOENOG PRESEKA
1. PRITISNUTI TAPOVI SLOENOG PRESEKA
tapovi koji se sastoje od dva ili vie prostih preseka.
Kod idealno pravih tapova pritiskujia sila se prenosi samo preko elemenata sloenog
preseka.
Kod realnih tapova usled poetne krivine tapa, anizotropije drveta, moguih greaka u
izvoenju, ekscentrinosti i sl., javlja se pomeranje u vezama, odnosno, javljaju se sile u
spojnim ravnima, koje se moraju uzeti u obzir.
Usled pomeranja spojnih sredstava u spojnim ravnima se javljaju smiie sile t
f
, koje se
moraju primiti ogovarajuim spojnim sredstvima.
Pri proraunu izvijanja razlikujemo:
a) izvijanje oko materijalne ose preseka
b) izvijanje oko slobodne ose preseka
a) izvijanje oko materijalne ose preseka
stv
o
c,,
= e N / A s o
c,,d
Proraun je u svemu isti kao za proste preseke
Za
x
odgovarajue e, pa je
napon:
b) izvijanje oko slobodne ose preseka
Proraun je sloeniji jer se u obzir mora uzeti pomerljivost spojnih sredstava,
odnosno raunski moment inercije prema izrazu:

= =
+ =
n
i
i i
n
i
i f
a A J J
1
2
1

- suma sopstvenih momenata inercije pojedinih elemenata sloenog preseka
A
i
- povrina preseka pojedinih elemenata sloenog preseka
a
i
- rastojanje teita pojedinih preseka od teita sloenog preseka
= 1/(1+k) koeficijent koji uzima u obzir popustljivost spojnih sredstava. Dat je u Tabeli
koja je dobijena eksaperimentalno
f
J
Tabela
E
//
- modul elastinosti // vlaknima
e
,
- prosean razmak spojnih sredstava
o = 2,94d (dje prenik eksera)
Svi elementi preseka idu kontinualno duinom tapa
Maksimalna smiua sila u spojnoj ravni (t
f
):

f
= l
i
/ i
f
i
f
=
A
J
f
Prosean razmak spojnih sredstava ( e
,
) proverava se za najveu smiuu silu:
e
,
=
dop
N /
max
t
f
stv
o
c,,
= e F / A s o
c,,d
Napon u tapu je:
Za
f
odgovarajue e
tapovi sloenog preseka sa mestimino rasporeenim podmetaima (vezama)
Najmanji broj podmetaa je 2
Maksimalni razmak podmetaa s l
i
/3
Kod tapova sa podmetaima [ a), c),e)],
treba da je a/h
1
s 3
Kod tapova sa poprenim vezama [ b), d)],
treba da je 3 s a/h
1
s 6
Proraun: a) za izvijanje oko slobodne ose (y y)
Raunska vitkost:
2
1
2
2

m
s
y f
+ =

y
vitkost tapa sloenog preseka u odnosu na y-y osu kao da je kruto spojen
s koeficijent prema Tabeli:
m broj elemenata preseka koji idu celom
duinom tapa

1
lokalna vitkost jednog elementa preseka

1
= l
1
/ i
1
( l
1
s l
iy
/ 3, )
1
1
1
A
J
i
y
=
stv
o
c,,
= e F / A s o
c,,d
Za
f
odgovarajue e,
b) Za izvijanje oko materijalne ose (x-x ) u svemu kao za monolitni presek
Broj spojnih sredstava (n) za vezu podmetaa odnosno poprenih veza odreuje se
u odnosu na smiuu silu T
n = T / N
1
N
1
raunska nosivost jednog spojnog sredstva
Za dvodelne tapove:
T =
max
Q l
1
/ 2a
1
Za trodelne tapove:
T = 0,25
max
Q l
1
/ a
1
Za etvorodelne tapove:
T

= 0,20
max
Q l
1
/ a
1
T

= 0,15
max
Q l
1
/ a
1
(
max
Q kao za kontinualnu vezu)
Dimenzije podmetaa odnosno poprenih veza (b/h) treba proveriti na momenat:
Za dvodelne tapove:
M =
max
Q l
1
/ 2
Za trodelne tapove:
M =
max
Q l
1
/ 3
Za etvorodelne tapove:
M =
max
Q l
1
/ 4
Napomene:
Na krajevima sloenog preseka treba postaviti podmetae odnosno poprene veze istih
dimenzija i sa istim brojem spojnoh sredstava kao i po duini tapa;
Za vezu podmetaa treba usvojiti min. 4 eksera, odnosno 2 zavrtnja ili modanika
Kod lepljenih podmetaa, njihova duina treba da je vea ili jednaka dvostrukom
razmaku izmeu podunih elemenata sloenog preseka.
Reetkaste konstrukcije pritisnutih tapova (ispuna reetke vezana ekserima)
izvijanje oko slobodne ose (x x)
Raunska vitkost
f
rauna se kao kod
tapova sa razmaknutim presecima:
2
1
2
2

m
s
y f
+ =
Ali je za tap na slici a):
|
t

2 sin
4
1
1
2
2
1
nc A
EA
s =
a za tap na slici b):
|
|
.
|

\
|
+ =
c n c n a
EA
s
p d
|
|
t

2
1
1 2
2
1
sin 1
2 sin
4
U ovim izrazima je:
E modul elestinosti paralelno vlaknima,
A
1
povrina jednog elementa preseka,
a
1
rastojanje jednog podunog elementa od ose teita sloenog preseka
n ukupan broj eksera u vezi jedne dvodelne dijagonale sa uzdunim elementom tapa,
n
d
i n
p
ukupan broj eksera kojima je dijagonala odnosno vertikala vezana za uzduni
element tapa,
| - ugao nagiba dijagonale prema pojasnom tapu,
c koeficijent pomerljivosti kao kod sloenih kontinualnih preseka (c = 6000 o )
izvijanje oko materijalne ose (y y) u svemu kao za monolitni presek
Proraun napona u svemu kao i ranije.
Broj eksera za vezu dijagonale n = D / N
1
D =
max
Q / sin| ; N
1
nosivost jednog usvojenog ekesera
max
Q veliina transverzalne sile u svemu kao kod sloenih kontinualnih preseka
2. SAVIJENI NOSAI SLOENOG PRESEKA
Sastavljeni su iz dva ili vie prostih preseka, koji su meusobno spojeni razliitim
spojnim sredstvima. Pri proraunu se uzima u obzir pomerljivost u spojnoj ravni.
Nezavisne grede
w = bh
2
/3
Kruto spojene grede
w = 2bh
2
/3
a) Priblian proraun:
max o
m
= maxM/ W s o
md
max f = M / E
,,
*I s f dop = l/m
W= W
I = I
= 0,85 za dve grede
= 0,70 za tri grede
(za pravougaone preseke)
za I nosae
b) Taniji proraun horizontalne spojne ravni
Svi elementi preseka idu kontinualno celom duinom nosaa, a spojna sredstva su
ravnomerno rasporeena.

= =
+ =
n
i
i i
n
i
i f
a A J J
1
2
1

= 1/(1+k) koeficijent koji uzima u obzir popustljivost spojnih sredstava.
Raunski moment
inercije
c l
e EA
k
2
,
1
2
t
=
Tabela (slajd 15)
(a
1
= h
o
/2)
Za vezu ekserima bruto presek ~ neto presek, pa je J
1
= J
1n
, J
r
= J
rn
, A
1
= A
1n
Normalni naponi:
Napon smicanja u neutralnoj osi:
S
1
statiki moment bruto povrine flane za osu x x
S
r
statiki moment bruto povrine rebra za osu x x
Usvojeni razmak spojnih sredstava (eksera) e odreuje se u odnosu na silu smicanja po jedinici
duine flane:
e =N
1
/ T
1
N
1
nosivost jednog usvojenog eksera
T
1
=
max
T S
1
/ J
f
(S
1
= A
1
t / 2) statiki moment povrine flane u
odnosu na spojnu ravan
Ugib:
max
f = f
M
+ f
T
s f
dop
= l / m
Od momenta
f
M
=
max
M / E
,,
J
f
Od T sile
f
T
=
max
M / GA
R
b) Taniji proraun vertikalne spojne ravni
Normalni naponi:
Napon smicanja u neutralnoj osi:
Razmak spojnih sredstava (eksera) i proraun ugiba, u svemu
kao za I nosae sa horizontalnim spojnim ravnima
KOVANI NOSAI SA TANKIM REBROM
Pojasevi (flane) ovih nosaa izrauju se od gredica ili dasaka i mogu biti iz jednog, dva ili vie
preseka (sl. b, a, c ). Flana se moe ojaati i horizontalnim lamelama. Rebra se rade od
ukrtenih dasaka ili perploa. Daske rebra se mogu ukrtati naizmenino pod 90
o
(sl. e ) ili
jednostrano pod uglom od 30
o
do 45
o
(sl. d )
Du raspona treba postaviti vertikalna ukruenja na
razmaku koji je ~ visini nosaa (sl. f ).
Za nosae konstantne visine, sa paralelnim pojasevima kod kojih je h s h / 7 provera
napona moe se ograniiti na proveru teinih napona o
c,,
i o
t,,
, uz zanemarivanje
sopstvenog momenta inercije pojaseva ( J
f
~ 2 A
1
(h/2)
2
).
(U ostalim sluajevima treba proveriti i ivine napone o
m
).
Sila smicanja po jedinici duine nosaa:
Razmak spojnih sredstava, kontrola smiuih
napona i ugiba u svemu kao i ranije.