SEMINARSKI RAD

Geoinformacione tehnologije Tema: BIM (Building information modeling)

Nemanja Popovi 12754

Novi Sad 2013

Sadraj
ta je BIM: ...................................................................................................................................... 3 BIM softver: .................................................................................................................................... 4 Razliite metode i koncepti BIM softvera: ................................................................................. 4 Poznatiji BIM softveri: ................................................................................................................ 4 Primena BIM-a................................................................................................................................ 5 Prednosti BIM-a .............................................................................................................................. 6 Interoperabilnost BIM-a sa GIS-om: .............................................................................................. 7 Potencijal GIS-a: ......................................................................................................................... 7 GIS u upravljanju objektima: ...................................................................................................... 7 Napredak interoperabilnosti: ....................................................................................................... 8 Literatura: ........................................................................................................................................ 9

ta je BIM:
Building information modeling (BIM) predstavlja razvoj i korienje raunarski generisanih ndimenzionalnih modela za simulaciju planiranja , projektovanja , izgradnje i funkcionalnosti nekog arhitektonskog objekta. Pomae arhitektama, ininjerima, i graditeljima da vizualizuju ta je to to treba da se izgradi u simuliranom okruenju i indetifikuju potencijalne projektantske i konstrukcione probleme. BIM sadri sve informacije koje su u vezi sa zgradom ili kompleksom u skupu pametnih objekata , ukljuujui njegove fizike i funkcionalne karakteristike kao i ivotni ciklus njegovog projektovanja . Na primer klima uredjaj unutar BIM-a bi takodje sadrao informacije o njegovom proizvoau , garanciji , nainu upotrebe itd. BIM karakterie geometriju , prostorne odnose , geografske informacije , koliine i osobine graevinskog materijala , procene trokova , raspored projekta.

BIM softver:
Otkada je Graphisoft ArhiCAD softver kreirao svoj prvi virtuelni model nekog objekta 1987 , svet arhitekture i dizajna je proao kroz mnoge transformacije. BIM softver je efikasan alat koji kombinuje proces dizajniranja modela sa irokim spektrom drugih podataka , kao to su informacije o planiranju , procene trokova , komunikacije , auriranje projekta i vie. Kada se naemo pri izboru koji emo BIM softver da koristimo postoji nekoliko opcija jer mnogo kompanija danas proizvodi BIM softver.

Razliite metode i koncepti BIM softvera:

3D BIM 4D BIM ( 3D BIM + vreme izgradnje) 5D BIM (4D BIM + procena trokova) 6D BIM ( inteligentno povezivanje svih 3D CAD komponenti sa svim aspektima projekta i njegovim upravljanjem) Architectural engineering Architecture BIM Wash Construction management Design computing Integrated Project Delivery Virtual Design and Construction Whole Building Design Guide

Poznatiji BIM softveri:

Autodesk Revit Architecture Revit je Autodeskova linija BIM softvera. Sadri 3D modelovanje i moe da se kategorie kao 4D CAD ( computer aided design ) to znai da vam takoe omoguava uvanje i upravljanje podacima o fazama procesa izgradnje. Tekla BIM BIM softver koji se koristi u energetskoj i civilnoj izgradnji gde se koriste elik i beton kao glavni materijali. Vico nudi liniju BIM softvera u rasponu od 3D do 5D BIM koji je sposoban za napredne procene i planiranja i moe biti menjana i aurirane od strane razliitih korisnika na razliitim lokacijama. Graphisoft BIMx softver koji kreira 3D model CAD projekata , ukljuujui i one napravljene ArhiCAD-om

Benltey Architecture V8i BIM softver koji koriste velike i globalne arhitektonske i projektantske firme. VectorWorks Architect koristi se za pravljenje 2D i 3D crtea kao i pravljenje celokupne projektne dokumentacije.

Primena BIM-a
Building information model se moe koristiti u sledee svrhe: Vizuelizacija 3D modeli se vrlo lako generiu Izrada ema lako je napraviti ema za razne objekte Forenzika analiza- BIM se moe lako prilagoditi da grafiki ilustruje potencijalne kvarove curenja , evakuacione planove itd. Odravanje objekata Departmani za odravanje mogu koristiti BIM za renoviranje , prostorno planiranje i planove odravana. Procena triokova BIM softver ima ugraene alate za procenu trokova . Koliine materijala se automatski auriraju im se neka izmena izvri. Redosled izgradnje - BIM se koristi za naruivanje materijala , izradu rokove isporuka za sve graevinske komponente Detekcija sukoba smetnji i kolizija BIM modeli su napravljeni u realnoj srazmeri u 3D prostoru pa tako svi glavni sistemi mogu biti provereni na smetnje. Ovaj proces moe da potrvdi da se da se cevovodi ne ukrstaju sa elinim gredama , kanalima ili zidovima.

Prednosti BIM-a
Bolji rezultati kroz saradnju Svi partneri na projektu , razliite dizajnerske discipline , kupac , preduzetnik , sepcijalisti i dobavljai koriste jedan zajedniki 3D model ime se neguju zajedniki radni odnosi . Ovo obezbeuje da su svi fokusirani na postizanje najviih ciljeva od poetka projekta do eventualne dekomisije. Poboljane performanse - BIM omoguava brza i precizna poreenja razliitih projektantskih opcija to omoguava razvoj efikasnijih , ekonominijih i odrivih reenja. Optimizovana reenja- Kroz realizaciju novih generativnih tehnologija modelovanja , reenja mogu biti ekonomski optimizovana uz dogovrene parametre. Vea predvidivost- Projekti od ranih vaza mogu biti vizualizovani , dajui vlasnicima i operatorima jasnu ideju o dizajnu i omoguuje im modifikaciju dizajna da bi postigli ciljeve koje ele. Pre izgradnje BIM omoguuje projektnom timu da izgradi projekat u virtuelnom okruenju , simulirajui sloene procedure , optimizujui privremeni radni dizajn i planiranje nabavke materijala opreme i ljudstva. Bra isporuka projekta Utede u vremenu do 50% , mogu se postii dogovorom za koncept dizajna rano u razvoju projekta , da bi izbegli izmene dizajna u kasnijim fazama, koristei standardne elemente dizajna kada je to mogue , reavanje sloenih graevinskih detalja pre nego to projekat krene u izgradnju , izbegavanje kolizija , izrada graevinskih crtea iz modela i korienje podataka za kontrolisanje graevinske opreme. Smanjeni bezbednosni rizici Momdeliranje kretanja mase i poara omoguuje dizajnu da bude optimizovan za javnu bezbednost. Imovinski menaderi mogu koristiti 3D model da poboljaju operativno bezbednost. Izvoai radova mogu da smanje rizike izgradnje pre nego to izau na teren, pregledom sloenih detalja i postupaka. Smanjenje otpada Tano programsko rasporeivanje i naruivanje omoguuje nabavku tane koliine opreme i materijala ba onda kada su potrebni. Upotreba BIM-a za automatizovanu izradu opreme i komponenti omoguava efikasnije rukovanje materijalom i odlaganje otpada.

Interoperabilnost BIM-a sa GIS-om:

BIM prua fizike i funkcionalne detalje koji obino nisu na raspolaganju u GISu. GIS smeta objekte u postojei kontekst dok je fokus BIM-a specifiniji u okviru konteksta objekta.

Potencijal GIS-a:
Prava snaga GIS-a lei u njegovim analitikim mogunostima: -Analiza preklapanja (union , intersect , erase) -Analiza udaljenosti (bafer , near , point distance) -Analiza povrine (aspect, hill shade, slope) -Praenje i rutiranje ( transportne mree ) - Statike i vremenske analize Dananji GIS proizvodi koriste serverski bazirane arhitekture relacionih baza podataka , inei ih vrlo svestranim . Serverski baziran GIS moe integrisati vie formata podataka ukljuujui vazdune ili satelitske snimke , LIDARSKE oblake taaka , 3D povrine i linkove ka eksternim dokumentima i/ili crteima.

GIS u upravljanju objektima:

GIS se tradicionalno koristi u poetku ivotnog ciklusa objekta , pre nego to je BIM potreban. Uloga GIS-a je primarno bila da se utvrdi koja lokacija je najbolja za na objekat na osnovu razliitih kriterijuma. U kontekstu upravljanja objektom GIS je korien od strane vlasnika objekta i menadera u upravljanju vie objekata rasporeenim po kampusu ili rasporeenim globalno. Ovde se GIS podaci mogu koristi da bi se dobili odgovori na razliita pitanja koja ukljuuju lokaciju, vreme i tabelarne informacije kao to su : Koji je moj prosean broj kvadrata po zaposlenom po departmanu Koliko aparata za gaenje poara moramo pregledati sledeeg meseca i gde su ? Koje ventile moram da zatvorim da bi izolovali glavnu cev i na koje zgrade e to uticati ?

Jedini nain da bi se razvili alati koji bi mogli da odgovore na ovakva pitanja je da se uskladite sve prirodne i vetake karakteristike , ukljuujui ono to je na terenu , ispod zemlje i unutar zgrada u istu besprekornu bazu podataka.

Napredak interoperabilnosti:
Bilo je vie napora da se premosti jaz izmeu BIM-a i GIS-a iz razliitih organizacija irom sveta. Meunarodni standard CityGML je razvijen da podri GIS za zgrade . Iako nudi analitike sposobnosti CityGML je ogranien u upotrebi na eksterijer zgrade i njeno okruenje buildingSMART international je sponzorisala projekat zvan IFC for GIS. Projekat je nastojao da pokae kako IFC modeli mogu sadrati informacije koje bi dale novim objketima prostorni kontekst , neophodan da mi se automatizovale odluke na osnovu prostorne lokacije.Ogranien obim ovog napora pokazao je da integracije moe biti ali nije obuhvatio pune potencijale BIM-a i GIS-a Razvoj Building and Interior Spaces Data Model (BISDM) za GIS od strane Environmental Systems Research Institute Inc. (ESRI) omoguio je prostornim objektima kao to su ( zidovi , vrata , esme) da se poveu sa eksternim objektima.

Iako svi ovi napori imaju vrednost ni jedan od njih nema sveobuhvatno BIM GIS reenje.

Zgrade oznaene po nameni

Literatura:
1. http://en.wikipedia.org/wiki/Building_information_modeling 2. http://ascpro.ascweb.org/chair/paper/CPGT182002008.pdf 3. http://construction.about.com/od/Technology/a/Building-Information-ModelingBenefits.htm 4. http://www.wpi.edu/Pubs/ETD/Available/etd-042011135239/unrestricted/MHergunsel_Thesis_BIM.pdf 5. http://www.mottmac.com/bimbenefits/ 6. http://www.wbdg.org/pdfs/jbim_fall10.pdf#page=26 7. http://www.cadalyst.com/gis/bim-vs-gis-14381?page_id=1 8. http://www.ogcnetwork.net/node/236