1.

ISTORIJA

Klub je nastao u pivnici Cum Vildic (Zum Wildschtz) 19. decembra 1909. godine, kada je grupa studenata napustila crkvenu fudbalsku ekipu i novom timu dala ime po lokalnoj pivari. Standardnu uto-crnu kombinaciju Borusija je dobila 14. februara 1913., ali slavu e stei tek posle Drugog svetskog rata. Posle dve nemake titule tokom 50-ih Borusija je bila ne samo jedan od osnivaa Bundeslige, nego i domain osnivake skuptine. U novu ligu uto-crni su uli kao ampioni, a postigli su i prvi gol u njenoj istoriji. Kup Nemake prvi put im je pripao 1965., a sledee sezone Borusija je u Glazgovu pobedila Liverpul 2:1 i dola do prvog evropskog trofeja (KPK). Slede decenije krize, koja dostie vrhunac 1978, porazom od imenjaka

iz Menhengladbaha od 12:0 (rekord Bundeslige). Novi trofej stie tek 1989. u Kupu Nemake (na finale u Berlin ilo 40 hiljada navijaa), to predstavlja uvod u zlatnu epohu. Zahvaljujui treneru Otmaru Hicfeldu i velikim ulaganjima, kojima su mnogi nemaki igrai vraeni iz Italije, Borusija je tokom 90-ih konstantno postao kandidat za titulu, a naslovi su osvojeni 1995. i 1996. godine. Sledea sezona u ligi je prola loe, ali je Liga ampiona donela slavu. Posle dvostruke pobede nad Manester junajtedom u polufinalu, rival u zavrnom meu bio je Juventus. Najcenjeniji tim epohe pobeen je u Minhenu rezultatom 3:1, uz briljantni gol Larsa Rikena. Od tada u trofejnu salu stigla je samo jo jedna domaa titula - 2003. godine (uz poraz u finalu Kupa UEFA godinu dana ranije), a finansijska kriza u jednom trenutku zapretila je i bankrotom. Ipak, klub sa prosekom od preko 77 hiljada gledalaca po meu u ligi (najvie u Evropi) uspeo je da se i uz pomo sponzora stabilizuje. Tokom narednih decenija kluba uiva samo skroman uspeh igrajui u lokalnim ligama. Oni su imali susret sa steajem 1929. godine kada pokuavaju da poveaju bogatstvo kluba potpisivanjem sa plaenim profesionalnim
1

fudbalerima nisu uspeli i napustili ekipu duboko u dugovima. Oni su samo opstali kroz velikodunost lokalnih pristalica koji pokriva manjak tima iz svog depa. Predsednik Borusija je smenjen kada je odbio da se pridrui nacistikoj partiji, kao i nekoliko lanova koji tajno koriste kancelarije kluba da proizvedu anti-nacistike pamflete pogubljeni su u poslednjim danima rata. Klub je imao vei uspeh u novoosnovanom Gauliga Vestfalija, ali e morati da saeka do posle Drugog svetskog rata da napravi proboj. Bilo je to vreme da Borusija razvije intenzivno rivalstvo sa alke 04. Kao i svaka druga organizacija u Nemakoj, Borusija je rasputena od strane saveznikih okupacionih vlasti posle rata u pokuaju da udaljenost institucija ove zemlje sa tzv nedavne nacistike prolosti. Bio je pokuaj da se spoji sa dva kluba Verksportgemeinschaft Hoesch i Freier Sportverein 98 - kao Sportgemeinschaft Borusija od 1898, ali je kao Ballspiel-Verein Borusija (BOR) su napravili svoj prvi nastup u nacionalnom finale u 1949, gde su izgubili 2-3 u Manhajmu.

1.1 PRVA NACIONALNA TITULA

Prva Zapad, First Division lige u kojoj je bila Borusija, dominiraju Nemakim fudbalom kasnih pedesetih godina. U 1949 Borusija je stigla do finala u tutgartu protiv VfR Manhajma, koji su izgubili 2-3 nakon produetaka. Klub je osvojio svoju prvu nacionalnu titulu 1956 sa 4-2 protiv Karlsruher SC. Godinu dana kasnije, Borusija je sa potpuno istim timom osvojila drugu nacionalnu titulu. Nakon ovog uspeha tri Alfredos-a (Alfred Preiler Alfred Kelbassa i Alfred Niepieklo) su legende u Dortmundu.Godine 1963 Borusija je osvojila treu nacionalnu titulu.

1.2 ULAZAK U BUNDES LIGU

U 1962, DFB sastali su se u Dortmundu i glasali da se konano uspostave profesionalne fudbalske lige u Nemakoj u avgustu 1963, pod nazivom Bundesliga. Borusija je zasluila svoje mesto meu prvih esnaest ekipa da igra u novoj ligi osvajanjem poslednjeg ampionata pre Bundeslige. Prvi strelac Borusije u Bundesligi je bio Friedhelm Konietzka u prvom minutu koji su na kraju izgubili 2-3 od Verdera. Godine 1965 Dortmund je osvojio svoj prvi nemaki kup. Imali su meovite rezultate sledee godine kada su osvojili Kup pobednika kupova, ali je izgubila prvu poziciju na vrhu Bundeslige pri gubitku etiri od poslednih pet utakmica i zauzimali su drugo mesto, tri boda iza ampiona Minhen 1860. Sedamdesete su bile pune finansijskih problema i Borusija je ispala iz Bundeslige 1972 godine i 1974 je otvoren stadion Vestfalenstadion, nazvan po svojoj domovini, Vestfalija. Klub se vratio u Bundesligu 1976 godine, ali je nastavio da pati od finansijskih problema i tokom osamdesetih godina. Borusija Dortmund je zamalo takoe ispala 1986 godine ali je ostala u ligi pobedom u treem odluujuem meu plej-off utakmice protiv Fortuna Koln i sezonu zavrila na 16. mesto. Klub nije nije uivao bilo kakav znaajan uspeh sve 1989 godine kada su osvojili nemaki kup.

1.3 ZLATNO DOBA BORUSIJE DORTMUND

Borusija je 1993 stigla do finala Kupa UEFA, kada su izgubili 1-6 ukupnim rezultatom od Juventusa. Uprkos ovakvom rezultatu Borusija je bila u situaciji da kupi fudbalere koji e joj donet mnogo uspeha devedesetih godina. Oni su osvojili Bundes ligu 1995 i 1996 - sa Matijas Zamer-om koji je 1996 godine bio Evropski fudbaler godine.
3

Slika 1. Borusija Dortmund je 1997 godine osvojila titulu Lige ampiona 1997 godine Dortmund igra finale UEFA Lige ampiona u Minhenu, protiv Juventusa za koji je igrao Zinedin Zidan. Riedle je sa dva pogotka doveo Borusiju na korak od osvajanja Lige ampiona. U drugom poluvremenu, Alesandro Del Pjero je dao gol za Juve i tako smanji rezultat na 2-1. Tada Lars Ricken daje ansu dvadeseto godinjem lokalnom igrau Andreas-u Meler-u. Samo esnaest sekundi po ulasku na terenu, Meler je sa prvim dodirom lopte sa preko 20 metara dap gol Juventusu. Borusija je podigla trofej lige ampiona ukupnom pobedom od 3-1. Borusija je zatim postala svetski prvak pobedom od 2-0 nad ampionom Brazila Kruzeirom. Na prelazu u naredni milenijum, Borusija Dortmund je postao prvi i za sada jedini nemaki klub koji je prodao svoje akcije. Dve godine kasnije je Borusija je osvojila i treu titulu u Bundesligi. Klub je imao veliki priliku da naredne sezone pretekne Bajer Leverkuzen, i obezbedi titulu u poslednjem kolu prvenstva. U istoj sezoni, Borusija je izgubila finale Kupa UEFA 2002 od holandskog Fejnorda. Od tada finansijska situacija u Dortmundu je konstantno ila silaznom putanjom. Loe finansijsko upravljanje dovelo je do velikih dugova i dolo je do prodaje tla Vestfalenstadion-a. Situacija je jo sloenija zbog neuspeha da napreduju u Ligi ampiona 2003, kada je tim
4

eliminisan na penale u kvalifikacionim utakmicama sa Klub Briom. Borusija je ponovo na ivici bankrota 2005 godine kada je vrednost njihovih akcija pala vie od 80% na Frankfurter Vertpapierborse (Frankfurtskoj berzi). Odgovor na krizu je 20% smanjenje plata svim igraima. Tim je pretrpeo mizeran start sezone 2005-06, ali je prvenstvo zavrio na sedmom mestu. Klub nije uspeo da dobije mesto u Kupu UEFA zahvaljujui fer pleju. Klub je nedavno nagovestio da je rukovodstvo kluba imalo veliku dobit, meutim, to je u velikoj meri zahvaljujui prodaji Davida Odonkor-a Betisu i Tomaa Rosickog Arsenalu. Kroz tim je prolo tri trenera i postavljen je Tomas Dol 13. marta 2007, nakon pada na samo jedan bod iznad zone ispadanja. Kristof Mecelder je takoe napustio Borusiju Dortmund. U sezoni 2007-08, klub je izgubio meeve od mnogo manjih klubova u Bundesligi. Ova sezona je bila jedna od najgorih u 20 godina. Ipak, oni su stigli do finala nemakog kupa protiv Bajerna Minhena, gde su izgubili 2-1 u produecima. Konano se Borusija Dortmund kvalifikovala za Kup UEFA jer su stigli do finala kupa. U sezoni 2009-2010, klub se kvalifikovao za UEFA Ligu Evrope i osvojio je peto mesto u Bundesligi. Klub je propustio priliku da se plasira u Ligu ampiona jer nije pobedio jednu od dve poslednje utakmice protiv Volfsburga i Frajburga, osmog i etrnaestog tima u Bundesligi. Ipak, Dortmund je pokazao tokom sezone obnovljenu harizmu pod vostvom trenera Jirgen Klopp-a. U sezoni 2010-11, Dortmund ulazi sa podmlaenom ekipom sa ciljem poboljanja svog poloaja u nemakom fudbalu. Trenutni najbolji strelac ekipe je Lukas Barios, a takoe su tu i igrai Sebastijan Kel, Dede, Nuri Sahin i Shinji Kagava. Dana 4. decembra 2010, Borusija Dortmund je postala nezvanini Herbstmeister (Jesenji ampion) tri utakmice do kraja jesenjeg dela prvenstva.

2.TROFEJI

ampion bundeslige (6): 1956, 1957, 1963, 1995, 1996, 2002 Kup Nemake (2): 1965, 1989 Interkontinentalni kup (1): 1997 Prvak Evrope (1): 1997 UEFA kup (1): (1966)

3.B TIM
Borusijin B tim se u sezoni 2009/10 nije uspio izboriti za opstanak u treoj ligi i kao osamnaestoplasirani tim e se u sezoni 2010/11 boriti u regionalnoj ligi zapad. Trener B tima je bivi igra prvog tima Teo najder.

4.SPONZORI
19741976: Grad Dortmund

19761978: Samson Tabak, cigarete 19781980: Prestolith (Motip Dupli GmbH), lakovi i boje
19801983: UHU, lepilo

19831986: Artic, sladoled

19861997: Continentale, osiguranje 19971999: s.Oliver, tekstil 19992005: E.ON, energija

od 2006: Evonik Industries AG, industrija

5.NAVIJAI BORUSIJE DORTMUND (MILIONERI)

Borusija iz Dortmunda ima najvernije navijae u Nemakoj. Pred novu sezonu Bundeslige prodato je vie od 51 hiljade pretplatnih karata. Na drugom mestu alke, tek na treem Bajern. Navijai Bundesligaa Borusije iz Dortmunda jo jednom su pokazali da su meu najvernijim navijaima na svetu. Pred poetak novog izdanja Bundeslige, "milioneri" su prodali 51,200 pretplatnih karata.

Slika 2. Navijai Borusije Dortmund su najverniji i najbolji navijai u dravi

7

Zahvaljujui vernosti navijaa, Borusija je oborila rekord, koji je i sama drala, 50,675 pretplatnih karata od prole sezone. Na drugom mestu je alke (42 hiljade), a tek na treem branilac titule i najvei klub u Nemakoj, Bajern iz Minhena (37,600).

6.STADION BORUSIJE DORTMUND (SIGNAL IDUNA PARK)

Signal Iduna Park je sportski stadion u Dortmundu. Uefa je ovom stadionu dodelila pet zvezdica i proglasila ga za najbolji stadion Nemake. Domain stadiona je fudbalski klub Borusija Dortmund, lan Bundeslige. Stadion je izgraen za svetsko prvenstvo u fudbalu 1974., gde je bio jedan od deset stadiona domaina prvenstva. Sradion Vestfalen (po imenu pokrajine u kojoj se Dortmund nalazi) izgraen je u sklopu priprema za svetsko prvenstvo 1974. godine, koje je odrana u tadanjoj Zapadnoj Nemakoj. Dortmund je organizaciju dobio kada je odustao Keln, a stadion je izgraen za 32 miliona maraka, polovinu prvobitne planirane cene. Kapacitet od 54 hiljade gledalaca (17 sedenje, 37 stajanje) zadovoljio je potrebe svetskog prvenstva (etiri mea), ali i kluba, koji je prolazio kroz jedine etiri drugoligake sezone u posleratnoj istoriji. Po povratku u Bundeesligu navijai su mogli da se pohvale jednim od najlepih stadiona u ligi, koji je imao 80% pokrivenih mesta, neobino mnogo za to vreme.

Slika 3. Stadion Borusije Dortmund ( Signal Iduna Park )

8

Promene su stigle sa novim propisima UEFA, na poetku 90-ih. Kapacitet je najpre pao na 42.500, ali su dograene bone tribine do starog kapaciteta, a dograivanje je nastavljeno, pa juna tribina sada prima 25 hiljada ljudi, najvie od svih tribina za stajanje u Evropi. Konstantni razvoj doneo je popunjavanje uglova, koji su tri decenije delili tribine, pa sada Signal Iduna Park ima 67 hiljada mesta za sedenje (u meunarodnim utakmicama) i ak 82.932 kada je dozvoljeno stajanje. Od 2005. do 2017. Borusija e otplaivati rate, ime e ponovo postati vlasnik stadiona, prodatog poetkom ovog veka. Da bi se izvukao iz krize. Klub je u decembru 2005. prihvatio da promeni ime stadiona pa e se do 2011. zvati Signal Iduna Park, po osiguravajuem drutvu koje je sponzor. Od 1.decembra 2005. se zove stadion Signal Iduna Park po imenu nemake osiguravajue kue Signal Iduna, koje ima sedite u Dortmundu. Ranije se zvao stadion Vestfalije. Signal Iduna, ima pravo za ime stadiona do kraja fudbalske sezone bundeslige 2010/2011. Sredinom decembra 2006. godine, Savezna eleznica Nemake menja ime njene eleznike stanice Westfalenhalle u Signal Iduna Park.

7.IGRAKI KADAR U SEZONI 2010 - 2011

Golmani Roman Vajdenfeler Miel Lengrak Johanes Foher 2 4

Odbrana Lase Sobijeh Neven Suboti 6 8 14

Vezni red Sebastijan Kel Florijan Kringe Nuri ahin Markus Feulner 7 9 10 11 13

Napad Robert Levandovski Nelson Valdez Mohamed Zidan Dimitar Rangelov Damjen Le Talek Kevin Groskrojc indi Kagava Danijel Ginek Marko Stiperman

20

15 Mats Humels 17 Dede 25 Patrik Ovomojela

41

26 Luka Piek Felipe 27 Santana 29 Marsel melcer

Jakub 16 Blaikovski 22 Sven Bender 30 Tama Hajnal 31 Mario Gece 36 Jasin Octekin

18 Lukas Barios 19 23 28 39

44 Mark Hornu

8.ZAKLJUAK
10

Tema ovog seminarskog je bila istorija kluba Borusija Dortmund, koji je jedan od najveih klubova u Nemakoj, za koji je nastupao uveni Andreas Muller i koji je jedan od najboljih strelaca Evrope. Velika mi je ast zato to sam radio seminarski o klubu koji je inae moj omiljeni klub, koji ima najvernije navijae u Nemakoj i nadam se da sam uz pomo svojih emocija i unutranjih oseanja a takoe i uz pomo interneta doprineo dodatnom kvalitetu ovog rada. Klub je imao velikih oscilacija u svojoj dugogodinjoj istoriji, ali uvek je nalazio nain da svoju tradiciju ouva kao jedan od najboljih nemakih klubova. Ove sezone klub je na prvom mestu Bindeslige i zavrio je jesenji deo prvenstva sa ak 10 bodova vie od drugoplasiranog Mainza, s toga je najvei konkurent za osvajanje titule Bundes lige. Za klub sada ne nastupaja mnoga zvuna imena ali je kolektiv duh ekipe koji ih vodi ka tituli. Najbolji strelac i igra ove sezone je paragvajski internacionalac Lucas Barioss, a takoe srce odbrane Borusije Dortmund je i na reprezentativac Neven Suboti za koga su zainteresovani mnogi evropski velikani.

LITERATURA
11

1. http://en.wikipedia.org/wiki/Borussia_Dortmund

2. http://www.borussiadortmund.azplayers.com/history.html

3. http://www.oleole.com/germany/bundesliga/borussiadortmund/histor y/thi2w.html

12