UPRAVLJANJE VRSTIM OTPADOM U OKVIRU ZATITE IVOTNE SREDINE SOLID GARBAGE MANAGEMENT IN HUMAN ENVIRONMENT

dr Rade Bioanin1), Dr sci med Branka Amidi2)

Rezime: vrst otpad je sloen i heterogen materijal koji nastaje ovekovim aktivnostima u stanu, na poslu, javnom mestu, industriji, poljoprivredi i drugim mestima. Najvei proizvoai otpada u gradovima, su domainstva i javne gradske povrine (ulice, trgovi, parkovi). Urbanizacija i industrijalizacija su uticale na poveanje otpada, koji postaje svetski problem, a u narednom periodu bie jedan od prioriteta za reavanje. Polazei od rastuih zahteva svetske zajednice, veliki broj preduzea i ustanova svoju poslovnu strategiju prilagoava potrebama savremenog drutva za ouvanje radne i ivotne sredine. Mogunosti za zatitu od vrstih otpada rastu u skladu sa razvojem ekoloke odgovornosti. Javljaju se nove tehnologije za upravljanje otpadom, a "proizvoai" otpada otkrivaju nove mogunosti primene recikliranih materijala. Kljune rei: ivotna sredina, opasne materije, vrst otpad, rizik, sanitetski otpad, zagaujue materije, kontaminacija, upravljanje otpadom, reciklaa, monitoring, zatita. Abstract: These materials are generated in a working process, labor, use, traffic and other activities. A solid garbage is compact and heterogenous material which is generating by human activities in home, working place, public place, industry, agriculture, and elsewhere. The major garbage generator in towns are households, and public urban areas (streets, squares, parks). Urbanisation and industralisation have impacted the garbage proliferation which is becoming the major worl dproblem, and will be top priority for resolving in future. Starting from ever increasing requirements of world community, great numberof enterprises and institutions adopt their business strategy to contemporary society needs for working and life enviroment preservation.Protection possibilities against solid garbage increase according to ecological responsibility developement. New tehnologies for garbage management are emerging. "Garbage producers" discover new possibilities for the recycled materials applications. Key words: life environment, solid garbage, dangerous materials, risk, medical garbage, polution materials, contamination, garbage management,recyclation, protection.

1) Pukovnik doc. dr Rade Bioanin, 2) Dr sci med Branka Amidi2 1-Uprava za kolstvo MO SCG, 2-Zdravstveni centar Kruevac

1. UVOD
Upravljanje otpadom u okviru zatite ivotne sredine podrazumeva nastanak, prikupljanje, skladitenje, transport, tretman, reciklau, korienje i odlaganje sekundarnih sirovina, tetnih i opasnih materija. Upravljanje otpadom zavisi od od vie faktora, a pre svega od njegovih osobina i na osnovu toga moe se predvideti reenje minimiziranja, sakupljanja, reciklae, transporta i odlaganja. U srednjem veku, hrana sa otpadom bacana je na ulice, pa su glodari i insekti prenosili mnoge zarazne bolesti i opasne epidemije (od kuge je u IV veku umrla blizu polovina stanovnika Evrope). I danas, zbog neadekvatnog tretmana otpada moe se pojaviti vei broj zaraznih bolesti. Po jednom stanovniku, u veim svetskim gradovima, ima 3,5 kg otpada dnevno. Poveanjem broja stanovnika i standarda ivota, poveava se i otpad, koji se sve vie smatra resursom. Prema podacima sekretarijata Bazelske konvencije, u svetu godinje se produkuje oko 4oo.ooo.ooo t opasnog otpada. Posebno je opasan vojni otpad i radiohemijske industrije, koja koristi razne sirovine i iji proizvodi imaju opasna svojstva. Do produkcije opasnog otpada moe doi u ratnim dejstvima, razaranjima hemijskih postrojenja, pri NHB akcidentima (transport, skladitenje, havarije, elementarne nepogode, prirodne katastrofe) itd. U tetne i opasne zagaivae radne i ivotne sredine spadaju fiziki (vrst otpad, praina, buka, vibracije), hemijski (aerosol, gasovi, pare, dim, praina, otpad), zraenje (jonizujue, UV, ULJ, IC, radarsko, lasersko, ultrazvuno, rendgensko) i bioloki (virusi, bakterije, plesni, gljive, paraziti, insekti, glodari). Antropogene supstance dospevaju u spoljanju sredinu razliitim putevima i na vie naina. Otpadne vode se izbacuju u povrinske i podzemne vodotokove i basene. vrsti otpad se skladiti na specijalnim deponijama, zakopava se i odlae u naputenim kopovima ali esto baca nekontrolisano. U poljoprivredi se koriste vetaka ubriva i pesticidi (oko 70.000 razliitih tetnih i opasnih supstanci, a spisak se godinje dopunjuje sa 900-1000 novih naziva). Sintetizovane su nove supstance koje se ne nalaze u radnoj i ivotnoj sredini, a koje ivi organizmi nisu u stanju da razloe (PVC materijali). Ocenjuje se da samo u okeanima i morima pliva blizu 40.000.000 plastinih boca i kesa, veliki broj izgubljenih i odbaenih ribarskih mrea od najlona, metalnih udica i dr.

2. KARAKTERISTIKE OTPADA
Prema EPA klasifikaciji, utvrena su etiri kriterijuma za odreivanje karakteristika opasnog otpada: zapaljivost, eksplozivnost, reaktivnost i toksinost. Zbog nepravilnog tretmana, opasan otpad moe oslobaati gasovite produkte u atmosferu (zbog isparavanja, sagorevanja, odvijanja odreenih reakcija) i tako zagaditi ivotnu sredinu za dui vremenski period. Ovi gasovi mogu spiranjem sa kiom zagaditi vode i zemljite na koje padavine dospevaju. Povrinske i podzemne vode mogu biti zagaene tenim produktima raspadanja i filtratom koji preko zemljita dospeva do podzemnih i povrinskih voda. Otpad moe biti razneen po okolnom zemljitu, a preko vazduha, vode i putem lanca ishrane ugroene su sva iva bia.

C-57

Tabela 1. Opasne materije u ivotnoj sredini U vazduhu U zemlji{tu 1. olovo 1. sumpor-dioksid 2. iva 2. azotni oksid 3. kadmijum 3. organske isp. materije 4. arsen 4. hlor 5. amonijak 5. bakar 6. cink 6. fluorovodonik 7. nikl 7. ugljen-disulfid 8. hloroform 8. cijanovodonik 9. nafta 9. fozgen 10. vinil-hlorid 10. pesticidi 11. benzo-piren 11. nitriti 12. sulfati 12. tetraetilolovo 13. mazut 13. ozon i oksidansi 14. radionuklidi 14. aerosoli 15. polihlorbifenili 15. adj

U vodi 1. sulfati 2. nitriti 3. pesticidi 4. polihlorbifenili 5. nafta 6. benzin 7. mazut 8. radionuklidi 9. piren 10. olovo 11. iva 12. kadmijum 13. arsen 14. bakar 15. cink

vrst otpad moe se svrstati u otpad od hrane (iz domainstva, pijace, prodavnice, restorana), pepeo (iz domainstva, od spaljivanja smea), smee (hartija, drvo, batensko smee, tekstil, guma, plastika, metalne konzerve, staklo, keramika), vozila (odbaena vojna, putnika i teretna vozila), industrijski otpad (od prerade hrane, pepeo kotlovskih loita, otpad bio-hemijske industrije, rudarstva i metalurgije), otpad graevinskog materijala (drvena graa, cigla, cevi, crep, ut), specijalni otpadni materijal (medicinski, eksplozivan, radioaktivan) i otpad od obrade otpadnih voda (vrsti materijal sa reetki i mulj). Po nainu nastanka deponije mogu biti smetlita (nastale proizvoljnim izborom lokacije i odlaganjem smea), deponije odreene od neke institucije (bez analize terena i kontrole deponije) i deponije uraene po ekolokim propisima i standardima.

3. ZAGAUJUE MATERIJE U OTPADU

Spaljivanjem otpada dobija se energija i smanjuje potronja fosilnih goriva. Smatra se da se moe dobiti i do 10% energije od otpadaka od celokupne potrebne energije jedne zemlje. Najvea zastupljenost spaljivanja otpada je u Japanu. Energija se najee koristi za zagrevanje vode i odvoenja tople vode ili pare do korisnika. Spaljivanje otpada, reava jedan problem, ali stvara druge: zagaenje vazduha, zagaenje vode od hlaenja pepela i nastanak vrstog otpada. Kao zagaujue materije pri spaljivanju otpada javljaju se: hlor, fluor, hrom, nikal, cink, olovo, sulfati i dr., a vrsta i sastav zagaujuih materija zavise od sastava otpada. Prilikom spaljivanja otpada u gasovima se javljaju i neke nove materije kao to su halogenoorganska jedinjenja. Tako nastaje dioksin, koji stie do biljaka, a potom i u ljudski organizam. U organizam dospeva i putem vazduha. U okolini pei za spaljivanje deca do 18 godina u velikom broju dobijaju leukemiju

C-58

Slika 1. Lanac procesa i zagaenja ivotne sredine Piroliza otpada je proces koji nastaje dejstvom vrelih gasova bez kiseonika. Tada organske materije podleu pirolizi dajui gasovite produkte i ugljenisane ostatke. Gas dobijen pirolizom uglavnom se sastoji od metana, ugljen(II)oksida, ugljen(IV)oksida i vodonika.. Ovaj gas podlee sagorevanju i koristi se za zagrevanje. U daljem periodu iz otpadnog materijala koji moe da sagoreva, izdvajae se ono to moe sagoreti i izraivati briketi koji mogu da sagorevaju u manjim kotlarnicama, a vee koliine u namenskim peima za dobijanje energije za grejanje prostorija. Jedna od najee zagaujuih materija u radnoj i ivotnoj sredini je pepeo. On nastaje od uglja prilikom rada termoelektrana pri emu zagauje zemljite, vodu i vazduh. Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu. Ovaj otpad moe biti: inertan i opasan. Inertan industrijski otpad se u celini ili posle izdvajanja odreenih komponenti moe odlagati na komunalne deponije. Odreene industrije imaju razno uee u stvaranju industrijskog otpada. Industrijski otpad moe biti: vrst, tean, mulj i neidentifikovan. U industrijskoj proizvodnji, energetici, poljoprivredi, komunalnoj delatnosti, preradi sirovina prirodnog i sintetikog porekla i pri raznim drugim aktivnostima javljaju se otpadne materije koje mogu biti: visoko toksine, kancerogene, korozivne, eksplozivne i iritantne, pa kao takve predstavljaju opasan otpad. Sastav industrijskih deponija zavisi od samih industrija. Iz industrijskih deponija mogu se pojaviti tetni i opasni elementi po ivotnu sredinu: As, Cr, Hr, Mn, Pb,Ni, Zn.. Pored neorganskih sastojaka na deponijama se mogu nai i organske materije koje mogu biti u tragovima, pa do makrokoncentracija. Mnoga organska jedinjenja su kancerogena pa predstavljaju veliku opasnost za oveka. Mnoge deponije su divlje i nisu registrovane, pa posle njihovog naputanja na njihovom mestu moe nastati naselje, vonjak, bata ili neto drugo. Industrijski otpad koji sadri stabilne materijale, kao to su: plastika, guma, stakleni i porcelanski kr, ut i slino, odlae se u deponije koje su najmanje kontrolisane i predsravljaju veliki sanitarni i zdravstveni problem.

C-59

4. OTPAD U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Paleta proizvoda nauno-istraivakih instituta i zdravstvenih ustanova obuhvata serume i vakcine, imunobioloke preparate, preparate za dijagnostiku, alergene, natibiograme, opitne ivotinje, podloge i preparate za veterinarsku upotrebu. Osima toga, prisutne su i druge aktivnosti, kao to su dijagnostika i razne usluge.U biohemijskim laboratorijama koriste se najee: laboratorisjki mi, zamorac, kuni, majmun, zmije (poskok i arka) i pauk (crna udovica). Za proizvodnju animalnih hiperimunih seruma (difterija, tetanus, otrov zmija i otrov crne udovice) u insitutima za imunologiju i virusologiju koriste se ovnovi, konji i magarci. Ovnovi se koriste za dobijanje defibrisane ovnujske krvi koja se koristi za pripremanje hranljivih podloga (krvni agar). Laboratorijske ivotinje upotrebljavaju se za eksperimentalni rad i proizvodnju (njihova krvi i organi), dobijanje toksinih produkata za antigene i za kontrolu kvaliteta (testovi potence vakcina i seruma, testove nekodljivosti, neurovileulencije, specifine tokisnosti, imunogenosti, kontrole toksina, reverizbilne toksinosti, na ive rezudentne viruse i na mikrobnu kontaminaciju). Na osnovu dozvoljenih vrednosti, uoava se u praksi, da samo u objektima za uzgoj laboratorijskih ivotinja nisu uvek ispunjeni potrebni mikroklimatski uslovi. Odstupanja od dozvoljenih veliina utiu na koliinu tetnih materija (amonijak i sumporvodonik) koji se ventilacionim sistemom izbacuju u okolni vazduh. Pri funkcionisanju objekata javljaju se polutanti koji doprinose zagaivanju ivotne sredine. Identifikovane organske otpadne materije u ustanovi za imunologiju i virusologiju vode poreklo od animalnih leeva i konfiskata laboratorijskih i ivotinja koje se koriste u proizvodnji i kontroli kvaliteta vakcina, seruma i drugih imunobiolokih preparata, kao i fiziolokih otpadnih materija, koje sainjavaju ivotinjske fekalne materije (urin i feces). Na osnovu merenih vrednosti moe se zakljuiti da godinja prosena masa ivotinjskih leeva i konfiskata (nastalih od ivotinja za laboratorijska ispitivanja) iznosi vie tona. Ovoj masi treba dodati i masu leeva od ivotinja koje se koriste u proizvodnji, kako bi se ostvarila potpuna kvantifikacija ovog tetnog otpada. Tabela 2. Pregled koncentracije zagaivaa u opitnom objektu Objekt za smetaj laboratorijskih ivotinja Farma laboratorijskih ivotinja Prostorija sa zamorcima Farma opitnih mieva Sadraj polutanata vazduha (mg/m3) Amonijak Sumporvodonik 0,3 0,3 0,2 0,3 0,64 1,03

Fizioloke otpadne materije animalnog porekla potiu od laboratorijskih ivotinja (zamorci, mievi, kunii, majmuni i zmije) i ivotinje koje se koriste u proizvodnji (konji, magarci i ovnovi). Koliina stajnjaka zavisi od broja i uzrasta grla, ishrane, naina ubrenja i mera zatite na radu. ivotnjiski leevi i ostale organske materije, podleu u ovekovoj okolini brzom razgraivanju. Pri tome dolazi do stvaranja raspadnih produkata, mahom gasova. Produkti razgradnje su: amonijak,

C-60

sumporvodonik, merkaptan, indol, skatol, masne i aromatske kiseline. Osim toga, neprijatnog su mirisa, tako da vazduh ine neugodnim za rad i boravak. Ako se nau u veim koncentracijama, ovi gasovi mogu da budu otrovni, izazivajui kod ljudi oteano disanje, poremeaje funkcije krvotoka, malaksalost i pospanost. Na mestima gde se razgrauje organska materija (smetlite), redovno se okupljaju rojevi muva, razni insekati i ptice grabljivice, a takvi uslovi pogoduju koncentrisanju pacova i drugih glodara. Muve i glodari mogu da postanu vektori u irenju infektivnog materijala. Otuda uklanjanje ivotinjskih leeva moe da se posmatra i sa epizootiolokog-epidemilokog aspekta. Invazija muva, glodara, pasa lutalica, maaka i divljai ima za posledicu zagaenje ivotne sredine, inei je neugodnom za oveka, to ini i estetski aspekt posmatranog problema dananjice. U dubljim slojevima zagaenog zemljita se odvijaju aneorobni procesi razgradnje, pri emu nastaju tetni zagaivai: NH3, H2S, CH4, isparljive masne kiseline i drugi produkti koji zagauju ivotnu sredinu. Pod dejstvom bakterija nitrifikatora dolazi do razgradnje izdvojenog amonijaka do nitrita, dok se dalje razlaganje vri u prisustvu bakterija. Obzirom da je mogue prisustvo patogenih mikroorganizama u stajnjaku, javlja se mogunost opasnosti da se izluevinama ivotinja zagade povrinski i dublji slojevi zemljita, a zatim podzemne i povrinske vode.

5. PROCESI RAZLAGANJA OTPADA

Smetlita predstavljaju veliku opasnost za radnu i ivotnu sredinu. Ona su izvor zagaenja ivotne sredine: otpadom, dimom prilikom gorenja otpadaka, metanom, mogu biti izvor zagaenja povrinskih i podzemnih voda, izvor zaraznih bolesti, poara, eksplozija i drugih slinih pojava. Posebno veliki problem smetlita predstavljaju leti, kada se koncentracija zagaenja moe premestiti dimom na vea podruja. Sa vremenom u deponijama se odvijaju degradacioni procesi koji su podeljeni u etiri faze. Prvu fazu karakteriu aerobni procesi razgradnje organskih materija, potronja kiseonika je poveana, a pH vrednost opada, to povoljno utie na rastvaranje sastojaka. U drugoj fazi produkti aerobnog razlaganja razlau se anaerobno, a pH vrednost pada na 5. U ovoj fazi se izdvajaju mnogi joni (gvoe, kalcijum, magnezijum, sulfati, hloridi). Takoe se oslobaa CO2 i H2, a troi N2, stvara se i siretna kiselina razgradnjom masti. U treoj fazi od siretne kiseline stvara se metan. Ova faza je anaerobna, kisela, a stvara se i CO2. Ove tri faze traju do 200 dana. etvrta faza je poznata kao metanska, gde se oslobaa 55% metana i 45% ugljen(IV)oksida zapreminskih. Gas se u ovoj fazi razvija oko 10 godina, a svi degradacioni procesi organskih materija zavravaju se nakon 30 godina. Iz otpada zapremine 1 m3 izdvaja se ista koliina gasa. Priblino 90% zapremine tog gasa sastoji se od metana i ugljen(IV)oksida. Mada je metan eksplozivan u granicama od 5-15 % zapreminskih, manja je verovatnoa da do eksplozije doe, jer u delu deponije gde se pojavljuje ova koncentracija nema dovoljno kiseonika. Metan ima manju gustinu od vazduha, pa svakodnevno odlazi u atmosferu preko prekrivnih

C-61

slojeva. Deponije predstavljaju velike prljave filtere. Vode, a pre svega kia i sneg, utiu na stvaranje filtrata. Filtrat moe biti veoma zagaen, to zavisi od hemijskog sastava otpadaka. Koncentracija zagaenja filtrata moe biti pet do deset puta vea od zagaenih otpadnih i fekalnih voda iz domainstva.

6. UPRAVLJANJE OTPADOM U OKVIRU ZATITE

Upravljanje otpadom u okviru zatite ivotne sredine svodi se u pet faze (minimiziranje opasnog otpada, prikupljanje i reciklaa, ponovna upotreba, tretmanspaljivanje i deponovanje preostalog otpada. Naunici veruju da bi svet trebalo ultimativno da smanji otpad za najmanje 10% i povea recikliranje za vie od 50% potroakog otpada. Svetska budua ekonomska stabilnost, zdravlje i kvalitet ivotne sredine zavisi od toga, kako e ljudi da upotrebljavaju energiju, sirovine i informacije. Vlade razvijenih zemalja troe sve vie novca na unapreivanje procesa recikliranja otpadaka, to e se odraziti na ljudsku zajednicu kroz bolju ekonomiju resursa i zdraviju radnu i ivotnu sredinu.

Slika 2. Vozilo za transport vrstog otpada Otpad se danas najee odlae na deponije, u starim rudnicima i u mora i okeane. Reciklaa otpada podrazumeva proces vraanja korisnih otpada u proces proizvodnje. Ona se javlja kada treba zatititi radnu i ivotnu sredinu, kada je visoka cena osnovne sirovine (bakar) i kada je visoka cena uklanjanja otpadaka. Razni otpadni materijali mogu se koristiti kao sekundarne sirovine za proizvodnju. Na taj nain smanjuje se koliina otpada, preskau pojedini procesi proizvodnje i smanjuje zagaenost ivotne sredine. Njome se smanjuju koliine komunalnog i industrijskog otpada i smanjuje korienje prirodnih sirovinskih resursa. Pepeo, kao nus-produkt termoelektrana pre svega, moe se upotrebiti za proizvodnju keramikih elemenata, za proizvodnju suvih i maltera na gradilitima. Takoe se moe upotrebiti u proizvodnji blokova na bazi pepela i krea, kao dodatak betonu i cementu, kao punilac za asfalte i bitumenske mase. Deponija opasnog otpada projektuje se tako da aktivna zona odlaganja bude najmanje 305 m od objekta koji su u funkciji deponije (objekat za osoblje, laboratorija, postrojenje za preiavanje otpadnih voda-filtrata, mokri vor), da ne bi dolo do akumulacije deponijskih gasova u objektu. Prilikom izrade deponija mora se voditi rauna o deponijskom filtratu, a pre svega o komunikaciji deponijskog filtrata sa povrinskim i podzemnim vodama . Pri organizovanju deponovanja opasnog otpada

C-62

postoji nekoliko faza: izbor lokacije, izgradnja deponije, upravljanje deponijom, monitoring i osiguravanje objekta po zatvaranju. Ove faze treba da obezbede zatitu ivotne sredine i to: podzemne vode, povrinske vode, zdravlje stanovnitva, biljni i ivotinjski svet, kvalitet vazduha i sigurnost pri radu na deponiji. Radioaktivni otpad je materijal koji sadri radionuklide ili je njima kontaminiran, a nije predvien za dalju upotrebu i ija je aktivnost vea od zakonski dozvoljene. Prema poreklu, radioaktivni otpad moe biti nenuklearni (bolnice, istraivake laboratorije i farmaceutska industrija), nuklearni otpad (nastao u gorivom nuklearnom ciklusu u rudnicima i nuklearnim reaktorima) i zatvaranje zastarelih nuklearnih centrala. Sa aspekta zatite ljudi i zatite ivotne sredine, najvei problem predstavlja odlaganje nuklearnog radioaktivnog otpada. Otpad visoke radioaktivnosti zaliva se smolom ili betonom i pakuje u burad. Nuklearna elektrana od 1300 Mw stvara godinje 34 tone radioaktivnog otpada (uran i plutonijum). Ovaj otpad se ponovo koristi, ali deo se skladiti. Spreavanje stvaranja otpada treba da se realizuje uvoenjem tehnologija koje nee stvarati vee koliine otpada. Sa take gledita energije i resursa, recikliranje nije dobra opcija kao viekratna upotreba, ali ono je daleko bolja opcija nego bacanje materijala. Ono nije uvek izvodljivo. Trite mora uvek biti pristupano, a ako nije recikleri su nesposobni da prodaju. Izdvajanje materijala sposobnih za recikliranje iz komunalnih otpadaka je dodatni troak. Odvajanje na izvoru, pre nego to materijal ue u otpadni tok, zahteva iroku kooperaciju izmeu stanovnika, od kojih mnogi nemaju volju da utroe ak i mali napor, koji se zahteva od njih, drutva i proizvoaa. Sve je vei broj proizvoda koji se pakuju u materijale koje je mogue reciklirati, a ovo se posebno odnosi na staklo i papir. to se tie plastike tehnologija za recikliranje postoji, ali da bi reciklaa bila uspena mora se ii na unificiranu proizvodnju plastine ambalae. Da bi proces recikliranja bio opte prihvaen, neophodno je da i drava preduzima odreene korake. U SAD nepotovanje odredaba recikliranja povlai kazne i do 500 dolara. U Njujorku se rauni za iznoenje smea smanjuju i do 30%, za one koji se odlue da se u proces recikliranja. I ako se ne obavlja u krugu reciklanog centra, primarna separacija na mestu nastajanja (domainstva, preduzea, industrija ) mora biti pod kontrolom reciklanog centra. Ovim se dobijaju sledee vrste otpadnog materijala : papir, kuhinjski otpad,staklo, plastika, teksti,. granje, iblje, medicinski otpad, graevinski materijal i ut.Transport separisanog otpada do reciklanog centra takoe je u nadlenosti reciklanog centra. Prema vrsti otpada koriste se specijalna vozila sa odgovarajuom dinamikom odvoenja otpada. Izdvojeni kuhinjski otpad je potrebno dodatno separisati po prijemu u krug reciklanog centra na postrojenju za sekundarnu separaciju. Navedenom separacijom kuhinjskog otpada dobija se sledee: organske materije, papir, staklo, tekstil, plastika, metali, ostali otpad. Osim ove sekundarne separacije vri se jo i sekundarna separacija krupnog otpada, koji se dovozi u reciklani centar. Separisane sekundarne sirovine poreklom iz kuhinjskog otpada, sekundarne sirovine koje se u ve razvrstanom stanju dovoze u reciklani centar (papir, staklo, tekstil, plastika), kao i separisane sirovine poreklom od krupnog otpada (metal, gume, plastika, tekstil), odnose se na dalju obradu. Radi lake manipulacije, transporta i dalje prerade vri se presovanje, a zatim pakovanje i baliranje. Zapakovane sekundarne sirovine se odnose u skladita gde se odlau do odnoenja na ponovnu upotrebu i reciklau.

C-63

Slika 3. Sortiranje otpadnog materijala za reciklau Granje, iblje i ostali otpad koji se ne odnosi na kompostiranje, drveni predmeti iz krupnog otpada, papir, karton (koji se ne mogu iskoristiti kao sekundarna sirovina) odnose se na postrojenje za insineraciju. Pepeo koji pri tom nastaje odlae se na sanitarnoj deponiji. Savremena postrojenja za insineraciju opremljena su filterima kojima se spreava aerozagaenje.Sanitarno deponovanje vri se metodom landfiling za sve pratee sadraje u cilju zatite i ouvanja ivotne sredine. Oprema reciklanog centra razvrstana je prema nameni i delu tehnolokog procesa i to: oprema za primarnu separaciju (kante za odlaganje kuhinjskog otpada, kontejneri za odlaganje papira, plastine ambalae, stakla), oprema za transport (vozila sa rotacionim bubnjem za kompaktiranje, kamioni), oprema za sekundarnu separaciju (maina za cepanje kesa, transportna traka, roto-sito,magnetni separator, kanal sa zgrtaem istaloenih i plivajuih materija, razni kontejneri, buldoeri, viljukari), oprema za presovanje, baliranje i pakovanje, za kompostiranje, za sanitarnu deponiju, pratea i oprema za odravanje. Pri projektovanju proizvoda jednostavne rastavljivosti treba uzeti u obzir trokove procesa rastavljanja, finansijsku dobit od recikliranja i trokove odlaganja neupotrebljenog materijala.

Slika 4. ta se sve moe pripremiti za reciklau Polazei od rastuih zahteva celokupne drutvene zajednice,veliki broj preduzea svoju poslovnu strategiju prilagoavaju potrebama savremenog drutva za

C-64

ouvanje okruenja.Procena investicionih ulaganja daje se na bazi procene potrebne opreme koja e se instalirati u odgovarajue objekte. Ovom procenom je obuhvaen i su objekti , sredstva i oprema na kompleksu za separaciju i pripremu materijala za reciklau, graevinski objekti na kompleksu sanitarne deponije i oprema kompleksa sanitarne deponije.

7. DEPONOVANJE OTPADA
Otpad iz urbane sredine zbog biolokog raspadanja, treba da se u najkraem roku odstrane iz naselja, a najkasnije za sedam dana. Prikupljanje otpada moe biti zajedniko (sve vrste otpada sakupljaju se zajedno i odvoze na tretman) i odvojeno (sakupljanje po vrstama: staklo i papir). Mesto za skladitenje treba da udovolji higijenskim zahtevima, zahtevima zatite od poara, kao i estetskim zahtevima. Najei vid skladitenja je u kontejnerima. Mesto za skladitenje treba da bude 15 20 m od ulice i zatieno od spoljnih uticaja. Planiranjem deponije utvruje se njena lokacija i povrina. Pri planiranju se mora znati i koliina otpadaka, koja se moe sagledati na osnovu broja stanovnika, odnosno oko 360 kg ili 550 do 750 dm3 godinje po stanovniku. Dimenzija deponije treba da je takva da omogui korienje najmanje dve decenije i da budu locirane van naselja, puteva, autoputeva i eleznikih pruga. Deponija treba imati prikljuak na vodovodnu mreu, ureaj za pranje vozila, reenje otpadnih voda, prikljuak za elektrinu mreu i objekat za linu higijenu. Ne treba ih predviati na niim terenima, posebno na onim koji su kioviti, jer mogu biti potopljene. Deponija treba biti na nioj visini od grada, vodoprivrednih objekata, a posebno od akumulacija povrinskih i podzemnih voda. U obzir treba uzeti koliinu padavina zbog formiranja filtrata. Naime, tenja je da voda na deponiji bude u minimalnoj koliini, bez obzira na poreklo (kia, sneg, povrinske i podzemne vode). Otpad se svakodnevno prekriva slojem inertnog materijala debljine. Zimi prekrivanje moe biti i na svaka tri dana, a leti i vie puta dnevno. Prekrivni sloj treba biti izravnat i nabijen zbog: spreavanja zadravanja vode i erozije, smanjenja koliine filtrata, spreavanja prisutnosti insekata, ptica, glodara, smanjenja rizika od poara i spreavanja raznoenja. Leti na deponijama dolazi do manjih poara i tinjanja, pa deponije treba kvasiti vodom. Ukupna koliina otpada pre deponovanja moe se smanjiti na vie naina: reciklaom (ponovnim korienjem otpadaka), spaljivanjem otpadaka, pirolizom, kompostiranjem, fermentacijom i kominacijom. Razni otpadni materijali (papir, staklo, metal) mogu se koristiti kao sekundarne sirovine za proizvodnju. Time se smanjuje koliina otpada i preskau pojedini procesi proizvodnje (vaenje rude), ime se smanjuje zagaenje ivotne sredine. U budunosti deponovae se samo oni otpaci koji nee moi da se iskoriste. Otpaci za ponovno korienje mogu da se prikupljaju prema vrsti u kontejnere za razliite vrste otpadaka, ili da se razdvajaju iz smee prikupljenih otpadaka. Najbolje je da se ovaj otpad sakuplja na mestu nastanka. Staklo (flae, tegle) se moe ponovo upotrebiti u istom obliku ili se u obliku staklenog kra topi i ponovo koristi. Prva faza reciklae kra stakla je njegovo sakupljanje i razvrstavanje po boji. Stakleni kr se sitni i mea sa primarnom sirovinom i topi tako da nastaje staklena masa. Korienjem staklenog kra tedi se energija i do

C-65

40%, jer se on topi na nioj temperaturi od primarne sirovine. Iz beogradskog smea moglo bi se ukupno godinje sakupiti i do 30.000 tona staklenog kra, to bi imalo pozitivnog uticaja na smanjenje ukupne koliine smea i na dobijanju sirovine. Zbog brzog razvoja civilizacije poveana je i koliina plastinog otpada. Kao primer reciklae plastinog otpada je proizvodnja polietilenske folije za ije se dobijanje pored sirovine moe koristiti i plastini otpad. Problem koji se javlja pri reciklai plastinog otpada je veliki utroak energije i postojanje razliitih fizikohemijskih osobina pojedinih plastinih materijala, to utie negativno na proces reciklae. Jedna od najzastupljenijih komponenti komunalnog otpada je hartija. Pri reciklai papira utedi se energija i do 70% u odnosu na dobijanje papira od drveta. Jedan isti papir se moe reciklirati 5 do 20 puta. Stare auto gume pri odlaganju zauzimaju veliku zapreminu na deponijama, a osim toga gume su inertne, nisu razgradljive i predstavljaju veliku balast. U Svetu se godinje odbaci ogroman broj automobila. Ova koliina se neprekidno poveava. U automobilu ima najvie gvoa, ali pored toga ima i obojenih metala, gume, stakla i drugih materijala. Automobili e biti sve vie podloniji reciklai. Od metalnih delova veliki deo se moe ponovo reciklirati u topionicama i livnicama. Ostali materijal koji nije metalnog karaktera, pre drobljenja se takoe moe upotrebiti za razne potrebe.

8. TRETMAN SANITETSKOG OTPADA

U zdravstvenim ustanovama sazreva saznanje o znaaju pravilnog tretiranja otpadnog materijala iz proizvodnog procesa. U nastojanju da se zatiti ivotna sredina, potrebno je preduzeti sledee mere zatite: pakovanje ivotinja (u testovima kontrole kvaliteta i u proizvodnji) u PVCkese, zamrzavanje ivotinjskih leeva i konfiskata u zamrzivaima, ustupanje zamrznutih ostataka radnicima gradske kafilerije, radi konanog unitenja, zabraniti zakopavanje uginulih ivotinja u krugu ustanova ili izvan, svakodnevno iznositi feces i urin ivotinja zajedno sa prostirkom i ostacima hrane iz objekata sa zamorcima i kuniima, izgraditi propisna betonska deponija stajnjaka, sa nagibom prema jami za sakupljanje osoke; ime se izbegava prodiranje ocednih fekalnih voda u zemljite i podzemne vode na lokalitetu, vriti hemijsku inaktivaciju i sterilizaciju otpadnog materijala, vriti edukaciju zdravstvenih radnika u preduzimanju mera zatite radne i ivotne sredine. Nekodljivo sakupljanje, uvanje i uklanjanje ivotinjskih leeva se reava u skladu sa odredbama Zakona o zatiti ivotne sredine. Radi potpunije zatite radne i ivotne sredine u zdravstvenim ustanovama, treba preduzeti i dodatne mere zatite: postavljanje apsorpcionih filtera u FVU sistemima u farmama ivotinja, korienje sredstava za uklanjanje neprijatnih mirisa iz radnih prostorija, organizovanje redovnog odvoenja stajnjaka, organizovanje prevrtanja stajnjaka radi unitavnja jaja i larvi muva,

C-66

 posipanje stajnjaka na deponiji sredstvima za osveavanje ubreta, tenu fazu stajnjaka isputati u vodotok, uz prethodno odvajanje vrste faze, pripremu stajnjaka za ubrenje zemljita vriti u pravcu stvaranja trulenog gasa, koji moe da se koristi kao biogorivo, ivotinjske leeve i konfiskate spaljivati u zasebnim peima i dodatno preiavanje nastalih dimnih gasova. Odstranjivanje leeva i otpadnih materija je pre svega, higijensko pitanje, jer je to pitanje zatite od irenja zoonoza i zaraza, neprijatnih mirisa i prljavtine.

9. ZAKLJUAK
Mogunosti za zatitu radne i ivotne sredine od vrstih otpada rastu u skladu sa modernizacijom proizvodnje, naunoistraivakim radom i ekoloke svesti i odgovornosti. Javljaju se nove tehnologije za tretiranje problematinih kategorija otpada, a s druge strane, proizvoai otkrivaju nove mogunosti primene recikliranih materijala. Neophodno je da konstruktori, proizvoai i strunjaci prate stanje i procese u radnoj i ivotnoj sredini, jer e one uticati na efikasnost, racionalnost i ekonominost odreenih mera i postupaka monitoringa, zatite i uklanjanja posledica zagaenja. Polazei od rastuih zahteva jedne ili vie zemalja u okruenju, veliki broj preduzea i ustanova svoju poslovnu strategiju prilagoava potrebama savremenog drutva za ouvanje radne i ivotne sredine. Procena investicionih ulaganja daje se na bazi procene potrebne opreme i sredstava, koja e se instalirati u odgovarajue objekte. Ovom procenom su obuhvaeni graevinski objekti na kompleksu za separaciju i priprema vrstog otpada za reciklau. Pri optimizaciji zatite, potrebno je imati u vidu nekoliko osnovnih principau tretmanu sa otpadom i otpotovati osnovne ekolokew kriterijume. tetne i opasne supstance treba uklanjati na samom poetku procesa, jer se na taj nain ostatak proizvoda, namenjen deponovanju prestaje da tretira kao otpad, koji iziskuje specijalni neekonomini tretman. Najvrednije elemente treba odstraniti u prvoj fazi, ime je omoguen prestanak postupka u trenutku kada dobit postane zanemarljiva. Sadanja saznanja o tetnom i opasnom dejstvu vrstog otpada izradjena su na vrlo oprenoj predpostavci, da je verovatnoa pojave tetnih posledica linearno proporcionalna primljenoj dozi zagadjujuih materija. To znai, da nema ,,dozvoljene'' doze otpada i da svaka pa i najmanja koliina ostavlja posledice po oveka, ivotinje i biljke. Zdravstvene mere zatite, koje treba preduzimati u okviru strategije upravljanja otpadom, zavise pre svega od prihvatljive granice ,,izlaganja'' dejstvu tetnih i opasnih supstanci iz otpada i raspoloivih kapaciteta teritorije za zatitu radne i ivotne sredine.

LITERATURA
[1] [2] [3] Veselinovi D. i gr. Autora, Stanja i procesi u ivotnoj sredini, Fakultet za fiziku hemiju, Beograd, 1995. Grupe Lj. i gr. Autora, Monitoring na ivotnata sredina vo Makedonija, Institut za biologiju, Skopje, 1994. Jaki S., Bioanin R., Obezbeenje od hemijskih udesa u miru, Novi glasnik 34/96, VIZ, Beograd, 1996.

C-67

[4]

[5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14]

Jovanovi L., Zatita atmosferskog vazduha (iskustvo Ruske Federacije) , XXX savetovanje sa meunarodnim ueem " ZATITA VAZDUHA", Beograd 2002. Bioanin R., "Procena rizika i mere zatite od akcidenata", "Bezbednost" br.5, RMUP Srbije, 1991. Burton I., "Njhat happened at Mississaga", Planning emergency responce system for chemical accidents, Adminitrative Guidelines, Njorld Health Organization, Regional office for Europe, Copenhagen, 1981. Biocanin R., Protection of the human enviroment in case chemical accident, II regional Simposium "CHEMISTRY AND THE ENVIRONMENT" 18-22.june 2003. Krusevac. Zbornici radova sa nauno-strunih skupova "ZATITA VAZDUHA"-Beograd, Majski susreti zdravstvenih radnika Srbije-Zlatibor. Nikoli D., Zatita ivotne sredine, Rudarsko metalurki fakultet Univerziteta Pritina, 2001. Nauno-struni asopisi " EKOLOGIKA ", "ZATITA U PRAKSI", "BILTEN ABHO". Ili M., Nauno-nastavni materijali o upravljanju otpadom, Tehnoloki fakultet Univerziteta Beograd. Bioanin R., Zatita radne i ivotne sredine u uslovima hemijske kontaminacije, PMF Univerziteta N. Sad, 1999. Zagorac M., Industriska toksikologija, Fakultet zatite na radu, Ni, 1978. Stankovi D., Medicina rada, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1986.

C-68