D.

UGRINOV i

BIOREMEDIJACIJA U TRETMANU ZAGADENOG ZEMLJISTA

DRAGAN UGRINOV1 ALEKSANDER STOJANOV2

Struni rad UDC:504.53.062.4:633.453

Bioremedijacija u tretmanu zagaenog zemljita

Ovaj rad opisuje primenu bioremedijacije, uslove za njeno odvijanje kao i ograniavajue faktore.Bioremedijacija je u sutini proces koji predstavlja sposobnost mikroorganizama da razlau razliite opasne materije, i ima rastuu kljunu ulogu u preiavanju zagaenog zemljita i podzemnih voda. Ovi procesi dobijaju svoje mesto zahvaljujui kapacitetu enzimskog metabolizma mikroorganizama da transformiu organske zagaivae u polutante i manje opasna jedinjenja. Ali,ne treba zaboraviti da ovu metodu nije mogue primeniti u svakom sluaju. Meu raspoloivim opcijama za preiavanje zagaenog zemljita, bioremedijacija je najbolja zato to najmanje remeti ivotnu sredinu i sa ekonomske take gledita-manje kota. Kljune rei: zemljite, zagaenje, bioremedijacija, mikroorganizmi 1.UVOD Intenzivna urbanizacija, razvoj industrije, saobraaj i poljoprivredne delatnosti dovode do prekomernog zagaivanja ivotne sredine, ukljuujui i zemljite. Optereenje povrinskih slojeva zemljita velikim koliinama otpadnih materija koje se ne mogu razgraditi procesima samopreiavanja dovodi do degradacije zemljita i poremeaja normalnih procesa u njemu, sa negativnim posledicama po ekosistem i zdravlje ljudi. Sastav i sanitarno stanje zemljita predstavljaju faktore od znaaja za zdravlje populacije, sa direktnim, ali i indirektnim uticajem preko zagaenja povrinskih i podzemnih voda, vazduha i ivotnih namirnica [7]. Izvori zagaenja zemljita su dominantno posledica ljudskih aktivnosti i bazino se mogu svrstati u tri grupe: 1. Otpadne vode kao zagaivai zemljita: -industrijske otpadne vode, -vode zagaene poljoprivrednim aktivnostima (vetaka ubriva, pesticidi, organske materije razliitog porekla), -otpadne vode iz domainstava i od odravanja higijene naselja; 2. Zagaivai poreklom iz atmosfere koji zemljite kontaminiraju ispiranjem, padavinama ili direktnom sedimentacijom: -emisija iz industrijskih tehnolokih procesa, -emisija usled sagorevanja fosilnih goriva (industrija, energetska postrojenja, individualna loita), -emisija poreklom od motornih vozila, -emisija prilikom sagorevanja razliitog organskog materijala; 3. vrsti otpad razliitog porekla: - komunalni otpad, - industrijski otpad, Adrese autora: 1Zavod za javno zdravlje Panevo, Pasterova 2, 2Direkcija za graevinsko Zemljite i izgradnju, J. P., Beograd, Njegoeva 84 -otpad iz poljoprivrede. Kada zagaivai dospeju u zemljite na bilo koji od navedenih naina njihova dalja sudbina zavisi od niza fizikih, hemijskih i biolokih faktora iji se uticaji prepliu. Vrlo je vaan i oblik jedinjenja u kojem se ovi zagaivai nalaze, kao i osobine samog zemljita (vegetacija, obrada, klimatski uslovi). 2. REMEDIJACIONI PROCES Cilj remedijacionog procesa je da se sprei irenje zagaenja zbog prodiranja u podzemnu vodu, ulaenja opasnih materija u lanac ishrane i slino. Koja varijanta ienja e se primeniti zavisi od vrste zagaenja, prirode terena i dr. [8]. U SAD postoje dva pristupa remedijaciji: korektivna aktivnost i proces remedijacije. Oba procesa su slina i preduzimaju se radi zatite zdravlja stanovnitva i ivotne sredine, a razlike se odnose na izvoaa radova, obim analiza koje prethode sanaciji, faktore koji se razmatraju pri izboru postupka remedijacije i upotrebu objekta posle remedijacije. Korektivnu aktivnost, regulisanu Zakonom o zatiti i obnavljanju ivotne sredine (RCRA Resource Conservation and Recovery Act) sopstvenim sredstvima izvodi vlasnik zagaenog objekta, ali pod nadzorom Agencije za zatitu ivotne sredine, a proces remedijacije izvodi Agencija za zatitu ivotne sredine SAD (US EPA) sredstvima iz budeta. Vlasnik moe da primeni korektivnu aktivnost bez prehodnih istraivanja zagaenosti, pogotovo ako su poznate zagaujue supstance, gde je malo nusprodukata ili su bez uticaja na okolinu i gde je mali broj alternativnih tehnika koje bi mogle da se primene. Nasuprot tome, US EPA svaki postupak remedijacije poinje kompletnom karakterizacijom zagaenog objekta. Pre izbora tehnologije remedijacije potrebno je sainiti plan aktivnosti koji sadri: - Procenu zagaenosti objekta (karakterizacija objekta) i identifikaciju tehnologija izolacije, odnosno remedijacije. - Detaljnu studiju izvodljivosti i identifikaciju alternativa za aktivnosti. 237

ZATITA MATERIJALA 51 (2010) broj 4

D. UGRINOV i

BIOREMEDIJACIJA U TRETMANU ZAGADENOG ZEMLJISTA Faktori koji utiu na dizajniranje remedijacionog procesa su: - Ciljevi koji se ele postii prilikom tretmana zemljita. - irenje zagaenja (vrsta, koncentracija i lokacija). - Vrsta biolokog procesa koji efikasno transformie zagaenje. - Transportna dinamika zemljita. 3. BIOREMEDIJACIJA Bioremedijacija je skup postupaka za remedijaciju uz primenu biolokih agenasa. U uem smislu pod bioremedijacijom se smatra remedijacija uz pomo mikroorganizama, a u irem smislu uz pomo biljaka (fitoremedijacija). Moe obuhvatiti mikrobioloku degadaciju i detoksikaciju zemljita, povrinskih i podzemnih voda i vazduha, vrstog, tenog i gasovitog otpada od tetnih supstanci, a i zagaivaa kao to su organski zagaivai (nafta, naftni derivati, pesticidi, deterdenti, polimeri, fenoli, organski rastvarai) vetaka ubriva, teki metali (iva, kadmijum, olovo) i drugi toksini elementi i jedinjenja (arsen, cijanidi), otrovni gasovi i radionuklidi (uranijum, plutonijum i dr.) [1]. Bioloka degradacija se obavlja u elijama mikroorganizama, koji resorbuju neki zagaiva, pa u sluaju da poseduju odgovarajue enzime dolazi do razgradnje zagaujue supstance u metabolite. Ugljovodonici iz nafte slue kao izvor nutrienata i energije za rast i razvoj mikroorganizama, koji ih razgrauju do naftenskih kiselina, alkohola, fenola, hidroperoksida, karbonilnih jedinjenja (aldehidi i ketoni), estara i na kraju do ugljenik(IV)-oksida i vode [6]. U poslednje vreme genetski ininjering nudi velike mogunosti konstruisanja genetski modofikovanih mikroorganizama sa biodegradacionim svojstvima katabolikim genima, tzv. super mikrobi, koji predstavljaju potencijalnu opasnost za okolinu zbog jo uvek nedovoljnog iskustva u moguoj interakciji ovih mikroorganizama sa ivotnom sredinom i nastanka oblika koji bi bili opasni po zdravlje oveka i njegovu okolinu. S druge strane bioremedijacija je svojevrsan oblik zelene tehnologije koja tei razvoju zero waste tehnologija, odnosno tehnologija koje smanjuju nastanak otpada kao krajnjeg produkta nekog procesa. Stoga se ove tehnologije mogu ubrojati u BAT (best available technologies/techiques) koje se odnose na integralnu prevenciju i kontrolu zagaenja [11]. 4. USLOVI POD KOJIM SE ODVIJA BIOREMEDIJACIJA Zavisno od koliine prisutnog kiseonika u zemljitu bioremedijacija se moe odvijati pod aerobnim i anaerobnim uslovima. 4.1. Aerobna degradacija Aerobnu razgradnju vre aerobni mikroorganizmi i na nju, pored kiseonika, znaajan uticaj ima prisustvo

- Primenu izabranih tehnologija uz praenje postignutih rezultata (monitoring). Aktivnosti koje ine proces remedijacije su: - Polazne osnove. - Preliminarna procena objekta. - Obilazak zagaenog objekta. - Sainjavanje liste moguih zagaujuih supstanci i zakonske regulative, dravne i lokalne. Polazna faza u procesu remedijacije: - Prikupljanje postojeih rezultata analize uzoraka sa zagaenog objekta i njihova obrada. - Razvoj idejnog modela zagaenog objekta. - Priprema idejnog projekta remedijacije, razmatranje uzroka i najverovatnijeg scenarija zagaivanja; utvrivanje ciljeva remedijacije. - Identifikacija svih zakonskih propisa relevantnih za zagaujue supstance, objekat i njihov poloaj i namenu. - Identifikacija kvaliteta podataka potrebnih za ostvarivanje postavljenih ciljeva. - Izrada planova u okviru projekta remedijacije. Karakterizacija zagaenog objekta: - Ispitivanja na samom zagaenom objektu. - Utvrivanje prirode i proirenosti zagaenja (tip zagaujuih supstvanci, sadraj, distribucija). - Identifikacija zakonskih propisa koji se odnose na zagajujue supstance i lokaciju objekta. - Procena rizika. Razvoj i selekcija alternativnih procesa remedijacije: - Identifikacija svih potencijalnih tehnologija i procesa za obradu zagaenih medijuma, tehnologija izolacije, odlaganja ostataka posle obrade ili neobraenog medijuma. - Izbor tehnologije. - Utvrivanje eventualnih sprcifinosti za posmaranu lokaciju. - Izbor alternativa za specifini objekat. - Izrada studije izvodljivosti: - Izvoenje ispitivanja mogunosti primene odabranih tehnolokih procesa u laboratorijskom, veem laboratorijskom i poluindustrijskom obimu. - Detaljna analiza alternativa: - Definisanje alternativa prema potrebama objekta. - Analiza alternativa prema odreenim kriterijumima. - Uzajamno poreenje alternativa i dalja selekcija. - Izbor tehnologije remedijacije. - Utvrivanje ciljeva. - Utvrivanje aktivnosti remedijacije. Vrlo esto se izbor tehnologije remedijacije ne ograniava samo na jednu tehnologiju ve predstavlja kombinaciju vie njih, kombinacija tehnike i spontane remedijacije ili meavina remedijacije sa nebiolokim tretmanom. 238

ZATITA MATERIJALA 51 (2010) broj 4

D. UGRINOV i

BIOREMEDIJACIJA U TRETMANU ZAGADENOG ZEMLJISTA dehidrogenacije: iz n-heptana nastaje 1-hepten. Cikloalkani podleu reakcijama oksidacije: moe doi do hidroksilacije cikloheksana pri emu nastaje cikloheksanol, moe da se stvara keto-derivat pri emu nastaje cikloheksanon, a mogu se deavati i reakcije dehidrogenacije cikloalkana. Aromatina jedinjenja podleu reakcijama hidroksilacije i graenja ketona. Hidroksilacija je nespecifina i nekad vodi ka graenju ketona ili hinona. Najei proizvod je dihidrodiol kad se dve OH grupe uvode na dva susedna C-atoma. Iz benzena moe nastati fenol i hidrohinon. Zavisno od supstrata i mikroorganizma mogu nastati razliiti proizvodi prilikom otvaranja aromatinih prstenova. Moe se otvoriti samo jedan, nekoliko ili svi prstenovi. U aerobnim uslovima otvaranjem prstena u molekulu se formiraju dve karboksilne ili jedna karboksilna i jedna hidroksilna grupa. Degradacija benzena bakterijama zapoinje formiranjem cis-dihidrodiola, zatim sledi dehidrogenacija do katehola i potom dolazi do otvaranja prstena (slika 1).

mineralnih soli, temperatura i pH. Aerobni mikroorganizmi zahtevaju soli azota, fosfora, kalijuma, magnezijuma, gvoa, cinka i dr. Najvei rast bakterija i gljivica oksidanasa ugljovodonika zapaa se u temperaturnom intervalu od 25 40 0C. Meutim mikroorganizmi pokazuju veliku prilagodljivost na uslove rasta, pa i na temperaturu. Optimalni pH za biorazgradnju se kree izmeu 7 i 8,5. Promena kiselosti sredine moe uticati na promenu dominantne vrste mikroorganizama pa time i uslova za mikrobioloku razgradnju. Degradacija nafte opada sa poveanjem dubine sedimenta i anaerobije. Metil grupe na krajevima molekula alkana i u aromatima (toluen, ksilen) podleu reakcijama oksidacije, gde prvo nastaje alkohol, potom aldehid i na kraju karboksilna kiselina. Mikrobiolokom degradacijom toluena moe nastati benzaldehid i benzoeva kiselina. Alkil grupe podleu reakcijama subterminalne oksidacije dajui keton ili 10-hidroksi-derivat. Tako, iz heksana nastaje 2-hidroksiheksan i 2-ketoheksan. Alkani podleu i reakcijama

Slika 1 - Biodegradacija benzena bakterijama Bakterijska degradacija naftalena je ista kao kod ftalen) i na kraju dolazi do otvaranja prstena (salicilat i benzena - prvo dolazi do dioksigenacije (cis-1,2-dihidro- katehol) (slika 2). diol), potom sledi dehidrogenacija (1,2- dihidroksina-

Slika 2 - Biodegradacija naftalena bakterijama Kod PAH-ova prvo dolazi do dioksigenacije 4.2. Anaerobna degradacija (antracen prelazi u cis-1,2-dihidrodiol, fenantren u cisAnaeroban proces se odvija pod dejstvom anaero1,2- i cis-3,4-dihidrodiol, benz(a)antracen u cis-1,2-, cis- bnih mikroorganizama i on je toliko spor da je njegov 8,9- i cis-10,11-dihidrodiol itd. Potom nagraeni dihi- znaaj zanemarljiv. Ipak je ustanovljeno da anaerobna drodioli dehidrogenacijom daju katehole, zatim dolazi razgradnja moe uzeti maha nakon to je nafta prethodo otvaranja prstena i oksidativne degradacije produkata dno bila izloena aerobnim mikroorganizmima. Anaerorazgradnje (slika 3). bna razgradnja ugljovodonika mogua je u dubljim sloPoliciklini aromatini ugljovodonici metaboliti- jevima nafte, u dubini naftonosnih nalazita bez dotoka kom aktivacijom ispoljavaju mutageni i karcinogeni bi- vazduha. Pobuivai anaerobne degradacije su najee sulforedukujue bakterije. Reakcija sulfata pod dejstvom oloki potencijal [10]. ZATITA MATERIJALA 51 (2010) broj 4 239

D. UGRINOV i

BIOREMEDIJACIJA U TRETMANU ZAGADENOG ZEMLJISTA bakterija iz toluena mogu nagraditi benzilsukcinat, a iz ksilena metilbenzilsukcinat. Kod aromata moe doi i do redukcije dvostrukih veza, tako iz benzena moe nastati cikloheksen, a iz toluena 4-metilcikloheksanol.

mikroorganizama predstavlja oksido - redukcioni proces. Pri tome se sulfati redukuju do sumporvodonika, a ugljovodonici oksidiu. Pod anaerobnim uslovima procesi razgradnje su specifiniji, na primer, iste kulture

Slika 3 - Biodegradacija antracena bakterijama liko dana u atmosferi, nedelja u vodi, meseci u zemljitu 5. PRIRODA ZAGAENJA Neke vrste mikroorganizama mogu da koriste naftu i oko godinu dana u sedimentu. PAH-ovi vee molekukao izvor ugljenika, neke vrste nafta ubija ili inhibira, lske mase, sa pet ili est kondenzovanih prstenova u dok na neke vrste ne utie. Fizike i hemijske karakte- molekulu su znatno stabilniji, sa vremenom poluraspada ristike nafte utiu na stepen i brzinu njene degradacije od nekoliko nedelja do nekoliko godina. Efikasnost biodegradacije individualnih PAH-ova u sedimentu opada [3]. sa porastom broja kondenzovanih prstenova u molekulu, Fiziki uticaji od znaaja za biodegradivnost su: viskoznost, fotolitika aktivnost, isparavanje, mehanika tako da se petolani i estolani PAH-ovi veoma teko disperzija, rastvaranje, bioemulzifikacija i sorpcija. Vi- razgrauju. skoznost utie na irenje naftne mrlje, a time i na poveanje povrine pogodne za napad mikroorganizama koji 6. MIKROBIOLOKA ZAJEDNICA tee da se koncentriu na dodirnoj povrini nafta - voda. Da bi uklanjanje zagaenja bilo efikasno potrebno je Nafta malog viskoziteta prosuta pri hladnijim uslovima obezbediti odgovarajue naftnooksidujue mikroorganiotpornija je na biorazgradnju. Fotolitiki proizvodi su polarniji i time podloniji biodegradaciji od jedinjenja zme , u dovoljno velikom broju, kao i optimalne uslove od kojih su nastali. Teni ugljovodonici su podloniji za njihov rast i razvoj kao to su dovoljne koliine azota biorazgradnji od onih u vrstom agregatnom stanju. Kao i fosfora. Najee se primenjuje autohtona mikroflora, poseban faktor od uticaja na biodegradaciju moe se koja se izoluje iz zemljita i razmnoava u bioreaktorazmatrati koncentracija pojedinanih komponenata u rima. Pored kvasaca iz rodova Candida (C. lipolytica, C. nafti. Pojedina jedinjenja u visokim koncentracijama, tropicalis), Hansenula, Torulopsis, Rhodotorula i gljiva npr. fenol, m- i p-krezol, ne mogu biti razgraeni zbog iz rodova Aspergillus, Penicillium, Fusarium, Trichodenjihove toksinosti, dok pri niskim koncentracijama rma i druge, osnovnu ulogu u biodegradaciji ugljovodonika nafte imaju bakterije, meu kojima dominiraju podleu biorazgradnji. vrste iz rodova Pseudomonas, Vibrio, Arthrobacter, to se tie hemijskog sastava nafte, n-alkani se raAeromonas, Acinetobacter i druge. Nedostatak katabozgrauju bre od drugih grupa jedinjenja. Takoe nlikog puta za biodegradaciju odreenih ksenobiotika alkani srednje duine lanca su manje toksini i bre se danas se prevazilazi tehnikama bioinenjeringa, jer razgrauju od n-alkana velike duine lanca (duih od 30 biohemijski putevi mogu da evoluiraju. U tom smislu C atoma) ili cikloalkana. Razgradnju alkana inhibra razmena genetikih informacija izmeu razliitih vrsta i njihova razgranatost, naroito pri niskim temperaturama. sojeva, putem plazmida, moe znatno da ubrza ove Lako isparljiva jedinjenja, benzen, toluen, etilbenzen i procese. Tako je, na primer, primena genetikih metoda ksileni (BTEX), relativno lako se razgrauju usled vie rezultirala razvojem sojeva Pseudomonasa koji su faktora: relativno su rastvorni u vodi, mogu sluiti kao sposobni da degradiraju irok niz hlorobenzoata i hlorprimarni elektron-donori za mnoge bakterije, brzo se rafenola. Ukoliko je sproveden genetski inenjering mizgrauju i bakterije koje razgrauju BTEX brzo rastu u kroorganizama proces se naziva bioaugmentacija [2]. prisustvu kiseonika. PAH-ovi se sporo razgrauju zbog Bioremedijacija zavisi ne samo od vrste i koncentracije kompleksne strukture, niske rastvorljivosti i jakih sorzagaenja i prisutne mikrobiloke zajednice, ve i od ptivnih karateristika. Vreme poluraspada PAH-ova male hidrogeohemijskih karakteristika zemljita. molekulske mase (naftalen, alkilnaftalen) iznosi neko240 ZATITA MATERIJALA 51 (2010) broj 4

D. UGRINOV i

BIOREMEDIJACIJA U TRETMANU ZAGADENOG ZEMLJISTA

Tabela 1 - Primer nekih uobiajenih toksinih jedinjenja i mikroorganizama koji ih metaboliu

Hemikalije fenolni spojevi p-krezol aromatski ugljovodonici meavina policiklickih aromatskih ugljovodonika fluoranten (FA) aromati 3-klorobenzoat fenantren etilbenzen bifenili (arom.ugljikov.) naftalen pentaklorofenol (PCP) toluen, benzen meana metanogena kultura , izopropil N-fenil karbamat paration pentahlorofenol (PCP) hloroanilin dihlor-difenil-trikloretan (DDT) polihlorovani bifenili dibenzo(p)dioksini - Aspergillus ochraceus Cunninghamella elegans Trametes versicolor Phanerochaete chrysosporium Saccharomyces cerevisiae - Xanthobacter sp. - Phanerochaete chrysosporium - Arthrobacter sp. - Pseudomonas stutzeri Mikroorganizmi - Rhizoctonia praticola - Trametes versicolor - Pseudomonas aeruginosa UG2 - Mycobacterium sp. - Cunninghamella elegans - Pseudomonas sp.B13 - Pseudomonas sp.R - Pseudomonas putida F1 - Beijerinckia sp - Oscillatoria sp. JCM) - Arthrobacter ATCC33790 Pseudomonas

policiklicki aromatini ugljovodonici (PAH)

hlorovani alkeni

Izvor: Bobic V., Oneienje tla naftnim ugjlikovodicima bioobnova: mogunosti, uinkovitost, iskustva. Goriva i maziva, 44, 1: 9-34. (2005) 7. HIDROGEOHEMIJSKE KARAKTERISTIKE ZEMLJITA Bilo o kom tipu bioremedijacije da se radi, uspeno uspostavljanje procesa ienja na zagaenom lokalitetu ometano je heterogenou zemljita i tekoom osmatranja. Pogodno zemljite je ono koje je mogue kontrolisati. Kod spontane bioremedijacije nema nikakvih intervencija. Kritini parametar za uspeno sprovoenje spontane bioremedijacije je predvidljivost toka podzemne vode u vremenu i prostoru. To je vano da bi se moglo znati gde e mikroorganizmi delovati (da li na svim mestima gde je prisutno zagaenje) i da li e delovati dovoljno brzo da bi spreili irenje zagaenja putem podzemne vode. Prirodne karakteristike zemljita kod tehnike bioremedijacije su manje vane nego kod spontane bioremedijacije zbog toga to se koristi tehnologija za manipulaciju prirodnim uslovima. Kritini parametar za uspeno sprovoenje tehnike bioremedijacije je propustljivost podzemnog materijala za fluide (vodu i vazduh). Kod oba sistema zagaena zona tee e se tretirati ako postoje naprsline, pukotine ili druge nepravilnosti koje izazivaju strujanje fluida oko zagaenja. Nevodenofazne tenosti (naftni produkti i hlorovani rastvarai) oteavaju remedijaciju. Koncentracija vodonerastvornog zagaenja koje ometa cirkulaciju fluida zavisi od zagaenja i zemljita. Zagaenje u koncentraciji manjoj od 10000 mg/kg zemljita esto ne smanjuje protok vode i vazduha, jer je na tom nivou zagaenje nepokretno i zauzima mnogo manje pukotina nego voda. Nutrijenti su esencijalni za metabolizam organskih materija od strane mikroorganizama [4]. Izbor nutrije241

ZATITA MATERIJALA 51 (2010) broj 4

D. UGRINOV i

BIOREMEDIJACIJA U TRETMANU ZAGADENOG ZEMLJISTA toku toplijeg dela dana ili se moe produvati topao vazduh. Na sreu, in situ bioremedijacioni proces esto moe tei u prihvatljivom temperaturnom opsegu bez preduzimanja bilo kakve aktivnosti radi kontrolisanja temperature. Biooksidacioni procesi su uobiajeno efikasni unutar odreenog pH opsega. Veina procesa je ograniena u opsegu 5-9 pH jedinica sa optimalnim intervalom 6,58,5. Karakteristike zemljita mogu da se menjajuju zbog prisustva minerala u akviferu u obliku karbonata koji puferuju promene pH to utie na bioloku produkciju CO2 ili drugih kiselina ili baza. Bitno je da se u toku tretmana ne menja pH vrednost. 8. OGRANIAVAJUI FAKTORI BIOREMEDIJACIJE Postoji niz faktora koji ometaju uspeno uspostavljanje procesa bioremedijacije na zagaenom lokalitetu [2]. Zagaenje moe biti nevidljivo za mikroorganizme ako je suvie niska koncentracija zagaenja, ako je zagaenje u nevodenoj fazi (u rastvoru koji se ne mea lako sa vodom i zato putuje odvojeno od podzemne vode kroz zemlju), ako je adsorbovano za povrinu zemlje ili u porama tako malim da ih voda cirkulacijom teko ispira. U takvim sluajevima treba dodati hemijske agense koji e mobilisati zagaenje. Organsko zagaenje moe biti pokrenuto dodavanjem surfaktanata. Male koliine surfaktanata smanjuju povrinski napon i zagaenje prelazi u vodenu fazu. Kada se primenjuju velike koliine surfaktanata dolazi do spajanja molekula surfaktanata u koloide uz graenje micela. Organsko zagaenje rastvara se u micelama i transportuje se sa vodom u njima, tako da nema pravog poveanja koncentracije u vodenoj fazi i biodegradacija nije poveana. U nekim sluajevima bakterije proizvode sopstvene surfaktante. Zagaenje moe biti toksino za mikroorganizme. Neka toksina jedinjenja mogu biti razgradljiva u malim koncentracijama, ali u velikim koncentracijama u vodenoj fazi mogu da unitavaju mikroorganizme. Mikroorganizmi preferiraju lako ragradljiva jedinjenja ili ona jedinjenja koja daju najvie energije. Prirodna jedinjenja mogu da ometaju proces biodegradacije zagaenja zbog selektivne razgradnje, a mogu i da pomau ukoliko podstiu razvoj mikroorganizama pa time omoguuje razgradnju i onih jedinjenja koja su zbog niske koncentracije nevidljiva za mokroorganizme. Parcijalnom razgradnjom zagaenja mogu nastati nusproizvodi toksiniji od zagaenja. Moe se desiti da je nemogue ukloniti zagaenje do niskih koncentracija, iako su uslovi za biodegradaciju dobri, jer jednostavno moe biti favorizovana neka druga reakcija. Usled mikrobiolokog rasta moe doi do akumulacije mikroorganizama blizu bunara i moe doi do zaepljenja akvifera, to izaziva smanjenje efikasne cirkulacije ra-

nata je mnogo vaniji za in situ nego za ex situ tretman. Prilikom izbora nutrijenata potrebno je voditi rauna o vremenu njihovog zadravanja u zemljitu. Svi potrebni elementi za proces biooksidacije u zemljitu i podzemnoj vodi su skoro uvek prisutni u viku izuzev azota i fosfora. Potreba za nutrijentima zavisi od toga u kojoj se meri obnavljaju nutrijenti iz mrtvih mikroorganizama, koja koliina zagaenja je prevedena u CO2 i koja koliina nutrijenata ve postoji na lokalitetu. Izvor fosfora je najee so fosforne kiseline, a izvor azota moe biti amonijumova so, nitratna so, urea ili kombinacija razliitih supstanci. Upotreba nutrijenata je zabrinjavajua jer oni mogu da poveaju nivo nitrata u podzemnoj vodi. Takoe, zabrinjavajui je i rezidual amonijum-jona jer oni mogu da preu u nitrate. Ortofosfati mogu da prouzrokuju taloenje gvoa, kalcijuma i magnezijuma i zato treba da se primenjuju uz veliku panju. Tripolifosfati rastvaraju gvoe, kalcijum i magnezijum i u mnogo manjoj meri izazivaju blokadu sistema. Ako se koriste soli natrijuma, glinovito zemljite moe da nabrekne i smanji propustljivost i za vodu i za vazduh. U nekim sluajevima proces moe tei i bez dodatka nutrijenata. Iako su azot i fosfor vani za mikroorganizme oni manje limitiraju spontanu bioremedijaciju nego elektron-akceptori. Veina komercijalnih bioremedijacionih projekata koristi kiseonik kao elektron-akceptor, iako se mogu koristiti i drugi elektron-akceptori za mikrobioloku razgradnju organskih jedinjenja (nitrati, sulfati, gvoe(III)-joni). Kiseonik i nutrienti u prvoj generaciji bioremedijacionih tehnika su dodavani putem cirkulacije podzemne vode ali su postupci biodegradacije koji su se odigravali bili ogranieni malom rastvorljivou i nestabilnou kiseonika u vodenom rastvoru. Zbog potrebe za veim koliinama kiseonika sve vie se primenjivao vodonikperoksid ijom primenom se znaajno poveava koliina kiseonika (10-50 puta vie kiseonika nego do tada primenjivanim aeracionim sistemima). Meutim, njegova primena ima ogranienja, jer u nekim tipovima zemljita moe doi do prebrze dekompozicije vodonikperoksida i do obrazovanja zaepljenja. U poslednje vreme se sve vie koristi rasprivanje vazduha koje podrazumeva injektovanje vazduha ispod vodene povrine radi zasienja podzemne vode vazduhom i na taj nain se obezbeuje kiseonik. Rasprivanje vazduha je relativno jeftino i kiseonik se moe distribuirati kroz sve zemljite odjednom, to je bolje nego osloniti se na front kiseonika koji se kree kroz zemljite. Varijacije temperature utiu na sve bioloke procese. Veina aerobnih biolokih tretmana se odvija u osegu 4-39 0C. Bioremedijacioni sistem ne moe biti praktian pod veoma toplim i veoma hladnim vremenskim uslovima bez kontrolisanja temperature u zemljitu. Na primer, u hladnom periodu vazduh se moe produvavati u 242

ZATITA MATERIJALA 51 (2010) broj 4

D. UGRINOV i

BIOREMEDIJACIJA U TRETMANU ZAGADENOG ZEMLJISTA sadraja ovih materija u zemljitu imajui u vidu njihove ekotoksikoloke karakteristike i dugorono posmatrano mogue efekte na zdravlje ljudi. Problem zagaenja zemljita opasnim materijama svakim je danom sve prisutniji kako u svetu, tako i kod nas. Neeljeni incidenti koji donose ogromne tete ivotnoj sredini dogaaju se prilikom vaenja, transporta, obrade i skladitenja opasnih materija,prilikom intenzivne poljoprivredne proizvodnje, industrijskih incidenata ali i namernim delovanjem oveka u toku ratnih uslova. Kako bi se spreile neeljene posledice takvih zagaenja, potrebno je unapred pripremiti operativne planove u kojima e biti specificirani postupci odgovora na neeljeni incident. Pri tome je potrebno izabrati tehnologije koje nee jo vie ugroziti ivotnu sredinu, ve e produkti remedijacije biti bezopasni za oveka i njegovu okolinu. LITERATURA
[1] Bobi V. Oneienje tla naftnim ugjlikovodicima bioobnova: mogunosti, uinkovitost, iskustva. Goriva i maziva, 44, 1: 9-34., 2005 [2] Committee on In Situ Bioremediation, Water Science and Technology Board, Commission on Engineering and Technical Systems, National Research Council. In situ bioremediation: When Does It Work?. National Academy Press: Washington., 1993 [3] Haus F, German J, Junter GA. Primary biodegradability of mineral base oils in relation to their chemical and physical characteristics. Chemosphere 45, 983-990., 2001 [4] Hhener P, Duwig C, Pasteris G, Kaufmann K, Dakhel N, Harms H. Biodegradation of petroleum hydrocarbon vapors: laboratory studies on rates and kinetics in unsaturated alluvial sand, Journal of Contaminant Hydrology, 66, 93115, 2003. [5] Lee, E., Banks, M.K.,Bioremediation of petroleum contaminated soil using vegetation: A microbial study. Environ Sci and Health, 28: 2187-2198, 1993 [6] Markovi DA, armati A, Greti IA, Veselinovi DS., Fizikohemijski osnovi zatite ivotne sredine, Izvori zagaivanja, posledice i zatita. Univerzitet u Beogradu: Beograd, 1996 [7] Mati-Besarabi S, Gojkovi M, Dudi V, Panteli G, Tanaskovi M, Mandi M, Paji D, Majstorovi B, Milutinovi M. Kvalitet ivotne sredine grada Beograda u 2004. godini. Regionalni centar za ivotnu sredinu, kancelarija u SCG. Beograd, 2004. [8] Rasuli G., Nafta i ivotna sredina. Zatita, zagaivanje i remedijacija. Pro Pets: Beograd, 2007

stvora nutrijenata. Protozoe mogu da uklone zaepljenje jer se hrane mikroorganizmima. Primenjuju se dve tehnike da se sprei zaepljenje: dodaju se nutrijenti i supstrat u porcijama tako da nema nagomilavanja blizu mesta injektiranja i dodaje se vodonik-peroksid kao izvor kiseonika i jak dezinficijens (razgrauje se do kiseonika i vode). 9. BIOLOKE METODE Bioloke metode se primenjuju i na zemljite zagaeno radionukleidima i mogu se koristiti i u kombinaciji sa ostalim metodama. Najee korieni procesi bioremedijacije za ovaj polutant su: biotransformacija gde se kontaminirani molekuli prevode u manje opasne ili neopasne molekule; biodegadacija gde se organske supstance razaraju do manjih organskih i neorganskih molekula; biomineralizacija gde se razgrauju organski materijali na neorganske, kao to su Co2 i H2O. Sva tri procesa se mogu primeniti in situ i ex situ. Strategije koje se preporuuju za uklanjanje metala i radionukleira ukljuuju mikrobioloko luenje, mikrobioloke surfaktante, volatilizaciju, bioakumulaciju. U svakom sluaju, bioremedijacijom se obezbeuju isti procesi kao oni koji se javljaju u prirodi. Zavisno od mesta i kontaminenta, bioremedijacija moe biti bezbednija i jeftinija nego alternativne tehnologije kao t su insineracija i odlaganje na deponiju. Takoe se moe primeniti i fitoremedijacija koja podrazumeva upotrebu biljaka za ekstrakciju, sekvestraciju i/ili detoksikaciju polutanata koji su prisutni u zemljitu. Ova metoda se smatra najjeftinijom i najjednostavnijom za ienje zemljita. Takoe se biljke mogu koristiti i za praenje efekata remedijacije zemljita. Ovo se odnosi na biljke sa velikim potencijalom za akumulaciju tekih metala i radionukleida, ali kada se radi o hrani za ljudsku ishranu, ista moe biti opasna ukoliko sadri ove opasne materije. Mehanizmi fitoremedijacije: - Fitostabilizacija ukljuuje upotrebu biljaka koje sadre ili imobiliu zagaivae u zemljitu putem: absorpcije i akumulacije putem korenovog sistema, adsorpcije na povrinu korena, precipitaciju u zoni korena. - Fitodegradacija/fitotransformacija ukljuuje raspadanje zagaivaa kroz: metabolike procese (interno) i oslobaanje enzima u zemljite. - Fitovolatilizacija - apsorpcija i transpiracija zagaivaa u atmosferu pomou biljke - Rizodegradacija raspadanje zagaivaa u zemljitu zbog interakcije mikrobi/koren/zemljite - Fitohidraulika podrazumeva upotrebu biljaka za praenje migracije zagaivaa. 10. ZAKLJUAK Prisustvo registrovanih tetnih i opasnih materija (polutanata) u zemljitu zahteva kontinuirano praenje

ZATITA MATERIJALA 51 (2010) broj 4

243

D. UGRINOV i

BIOREMEDIJACIJA U TRETMANU ZAGADENOG ZEMLJISTA

[11] Vrvi M. Remedijacija: stanje-oekivanja-izazovi, Zbornik radova II Medjunarodna nauna konferencija Remedijacija, stanje i perspective u zatiti ivotne sredine. Privredna komora Srbije - Odbor za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj: Beograd, XI-XX, 2008.

[9] Raievi V, Lalevi B, Dabi D, Kikovi D, Jovanovi LJ, Niki M., Mikroorganizmi u bioremedijaciji zemljita i voda. Zatita materijala; 48(2):49-52., 2007 [10] Rittmann, B.E., Mccarty, P.L. Environmental biotechnology: Principles and applications. New York: McGraw-Hill, 2001

ABSTRACT
BIOREMEDIATION IN TREATMENT OF CONTAMINATED SOILS

This paper describes usage of bioremediation, conditions for its applicability as well as the restricting factors. Bioremediation is basically a process which represents the ability of microorganisms to decompose different dangerous contaminants, and it has an increasingly key role in detoxification of contaminated soil and groundwater. These processes are getting their place owing to capacity of enzyme metabolism of microorganisms to transform organic contaminants into pollutants and less dangerous compounds. But, we shouldnt forget that this method cannot always be applied. Among the available options for purification of contaminated soils, bioremediation is the best because it is less disturbing to environment and from the economic point of view-it costs less. Key words: soil, contamination, bioremediation, microorganisms

244

ZATITA MATERIJALA 51 (2010) broj 4