http://www.puskice.

info/
Naredba za transponovanje matrice? A(naziv matrice)' Naredba za odreivanje duine vektora? Varijabla=pocetna vrednost:korak:kraj nja vrednostc=1:2:7 Naredba za generisanje vektora nula? Varijabla=zeros(broj vrsta : broj kolona) c=zeros(3,2) Naredba za generisanje vektora jedinica? Varijabla=ones(broj vrsta : broj kolona)c=ones(3,2) Naredba za generisanje vektora? (npr x = 1, 3, 5, ....21 ili x= 0 0 0 4 1 1 1 1) Varijabla=pocetna vrednost:korak:kraj nja vrednostc=1:2:7 ta je signal? Signal je opis kako se jedan parametar menja u odnosu na neki drugi. Obajsniti pojam digitalnih i analognih signala. Analogni signal je kontinuirana promenljiva definisana sa beskonacnom preciznoscu i on u procesu digitalizacije konvertuje u digitalnu sekvencu merene vrednosti koja se predstavlja kao konacan broj. Zato insistiramo na digitalnoj obradi signala kada je veina signala u prirodi analogna? Signali dolaze iz realnog sveta, sto ukazuje na potrebu da se obrada vrsi u realnom vremenu I da se signali konvertuju u digitalni oblik (vecina realnih signala je po svojoj prirodi analogna) i Signali su diskretni sto znaci da su informacije izmedju diskretnih odabiraka izgubljeni. ta je Niquist-ova frekvencija, u emu je njen zanaj? Niquist-ova frekvencija se dobija ako se brzina odabiranja odabere da bude bar dva puta veca od najbrze promene u signalu. Znacajno je za rekonstrukciju signala, odnosno, nedozvoljava da se se neke visokofrekventne komponente interpretiraju kao nize. ta je impulsni odziv? Impulsni odziv je signal pomocu koga se sistemi impulsno dekomponuju. Konvolucija, definicija, naredba primena u dosu Konvojucija je matematicki aparat pomocu koga se dva signala kombinuju da bi se dobio treci. U matlabu postoji integrisana funkcija za konvoluciju, i njen opsti oblik je y=conv(x,z) ta je Furijeov transformat, znaaj primene u digitalnoj obradi signala. Furijeova analiza (Transformacija) je skup matematickih funkcija cija je osnova rastavljanje signala na sinusoide. Znacaj je najlaksa obrada rastaljenog signala na sinusoide od osnovnog signala. ta je amplitudski i fazni spektar, naredbe u Matlabu za izdvajanje amplitudskog i faznog spektra iz Fourierovog transformata. Amplidudski spektar je vektor ciji su elementi jednaki amplitudama vektora diskretne Furijeve transformacije. abs() Fazni spektar je vektor ciji su elementi jednaki uglu svakog elementa diskretne Furijeve transformacije i izrazena je u radijanima. angle() Naredba u Matlabu za brzi Furijeov transformat. U kom domenu je dobijeni rezultat? ta je alijasing i zato nastaje? Alijasing je preklapanje spektra. Ako se neke visoko frekventne komponenete interpretiraju kao nize pri odmeravanju signala nedovoljno velikom brzinom nastaje pojava koja se naziva curenje i alijasing ta je Z transformacija? Z funkcija preslikava diskretan signal u kontuiranu funkciju kompleksne promenljive z, cime se omogucava primena kompleksne analize u resavanju problema diskretnih signala i sistema. Veza izmeu Z i Furijeove transformacije? Poredjenjem definicije Furierove transformacije I Z transformacije moze se uociti njihova povezanost. Ako u izraz Uvedemo oznaku dobija se z=re/\(jw) Uloga prozorovanja kod konstrukcije filtara je ublazavanje efekta odsecanja koeficijenata filtra sto je u sustini odsecanje impulsnog odziva i nastale prekide cine blazim Naredbe u Matlabu za generisanje koeficijenata FIR/IIR filtara? Za fir filtre b=fir1(N,wn,'tip',imeprozora( N+1)) b -vektor sa koeficijentima filtra wn - normalizovana granicna frekvencija koja ima vrednost 1 kada je granicna frekvencija jednaka polovini frekvencije odmeravanja. wn je vektor ili skalar koji oznacava granice propusnog/nepropusno g opsega, Ukoliko se projektuje NP ili VP wn je skalar u suprotnom je vektor. tip ukoliko se projektuje visoko propusni tip='high' ukoliko se projektuje pojasna brana tip='stop' u suprotnom se nenavodi imeprozora ukoliko se pri projektovanju zeli koristiti neka prozorska funkcija onda treba navesti njeno ime za IIR filtre tipa Chebyshev 1/2 [b,a]=cheby1/2(n,Rp,Wn,'ftip e') n red filtra Rp dozvoljeno odstupanje u prropusnom opsegu od jedinicnog pojacanja Wn normalizovana granicna frkvencija b koeficijenti u direktnoj grani filtra a koeficijenti u povratnoj grani filtra za IIR filtre tipa butter [b,a]=butter(n,Wn,'ftipe') za IIR filtre tipa elip [b,a]=elip(n,Rp,Rs,'ftipe') Rs minimalno slabljenje u nepropusnom opsegu Naredba u Matlabu za crtanje karakteristike filtra? ta je normalizovana frekvencija normalizovana granicna frekvencija koja ima vrednost 1 kada je granicna frekvencija jednaka polovini frekvencije odmeravanja.

Znaaj jedininog kruga kod Z transformacije? Z transformacija je funkcija kompleksne promenljive pa je zbog toga korisna njena interpretacija u z ravni.Ova ravan sadrzi i sve moguce vrednosti kompleksne promenljive z. Naredba u MatLabu za crtanje poloaja polova i nula? Zplane(zn,zp) ta su digitalni filtri, namena i tipovi? Digitalni filter moze potisnuti ili oslabiti svaku frekvencisku komponentu za zeljeni iznos. To omogucava digitalnom filtru da oblikuje frekvenciski spektar signala. Osnovna ali ne i jedina namena je potiskivanje suma. FIR i IIR filtri. Objasniti karakteristike filtra (propusni, nepropusni opseg...). Karakteristike digitalnih filtera su PROPUSNI OPSEG, NEPROPUSNI OPSEG, PROMENA POJACANJA U PROPUSNOM OPSEGU I SLABLJENJE U NEPROPUSNOM OPSEGU. PROPUSNI OPSEG je opseg frekvencija koje filter treba da propusti. NEPROPUSNI OPSEG je opseg koji filter netreba da propusti ili treba da oslabi PROMENA POJACANJA U PROPUSNOM OPSEGU je opseg u kom se moze menjati pojacanje u propusnom opsegu u odnosu na nominalno pojacanje SLABLJENJE U NEPROPUSNOM OPSEGU je minimalni iznos slabljenja u nepropusnom opsegu. Uloga prozorovanja kod konstrukcije filtara?

http://www.puskice.info/
ta je sluajni signal (naredba za generisanje sluajnog signala sa normalnom raspodelom)?

ta je srednja vrednost signala (naredba)? Srednja vrednost je statisticka velicina koja koja predstavlja osrednju vrednost signala. Dobija se tako sto se vrednost signla saberu i podele sa brojem sabiraka. ta je sta varijansa i standardna devijacija (naredba)? Kod signala koji nemaju pravilnosti kao sto je npr sinusni signal, vec slucajnu periodu koristi se opstija mera koja se naziva standardna devijacija. Kvadrat standardne devijacije signala naziva se varijansa.