Esej iz stare srpske kwi`evnosti Tema: Beseda na gori

Beseda na gori Biblija je najstarija i najpoznatija kwiga na svetu. Ona je ~uvar qudskog genija koji se prikupqao vi{e hiqada godina u najrazli~itijim prilikama a svoj kona~ni oblik dobio je u ovoj kwizi. Biblija je podeqena na Stari i Novi zavet koji predstavqaju svete kwige Jevrejima i hri{}anima. Za hri{}ane centralna li~nost oba zavete je Isus Hrist koji }e ispuniti ideju o Mesiji koja se javqa jo{ u Starom zavetu. Svi starozavetni doga|aji imaju za ciq da uka`u na Mesiju i da pripreme wegov dolazak. Ina~e samo ime Isus Hrist predstvaqa gr~ki prevod dveju hebrejskih re~i: Je{ua {to zna~i Jahve (starozavetni bog) je spasewe i re~i mesija {to zna~i pomazanik. Dakle, on je taj koji }e okupiti izabrani narod oko sebe i osnovati Carstvo Bo`ije. Za hri{}ane sveta kwiga je Novi zavet koja se sastoji od ~etiri Jevan|eqa, Dela apostolskih i poslanica, a na kraju se nalazi Otkrivewe Jovanovo ili Apokalipsa koja sadr`i viziju drugog Hristovog dolaska i Stra{nog suda. Hristovo ro|ewe, `ivot, u~ewe i stradawe opisano je u Jevan|eqima. Sama re~ jevan|eqe je gr~kog porekla i zna~i blagovest, radosna vest o spasewu u ime Isusovo, koji kaosin Bo`ji i sin ~ove~iji propoveda i uspostavqa savez izme|u Boga i ~oveka, Boga i sina a time i bratstvo svih qudi. Jevan|elisti su bili Mateja, Marko, Luka i Jovan. Prvo po redu je Jevan|eqe po Matejy. Matej je bio apostol, jedan od Hristovih u~enika a pre toga bio je sakupqa~ poreza zbog ~ega su ga wegovi sunarodnici Jevreji mrzeli. Smatra se da je ovo Jevan|eqe nastalo u prvom veku na{e ere, najverovatnije u periodu izme|u 85. i 95. godine po Hristu. Pisano je na hebrejskom jeziku, ali je kasnije prevedeno na gr~ki jezik. Matej se prevashodno obra}a slu{aocima koji pozanaju Stari zavet. Ovo Jevan|eqe po~iwe Hristovim rodoslovom, zatim se govori o okolnostima oko Wegovog ro|ewa, o isku{ewima, u~ewu, raspe}u i vaskrsewu. U velikoj meri se opisuje prva hri{}anska zajednica. Hristovi prvi sledbenici bili su prosti qudi, ribari, koji su ostavili sve i krenuli za wim. Oni su postali prvi apostoli a oni su se zvali Simon, Andrija, Jakov i Jovan. Ali, centralni doga|aj svakako je Hristova beseda na gori u kojoj on izla`e su{tinu svog u~ewa. Hristovoj besedi prisustvova}e obi~an narod koji nije imao mnogo sre}e u `ivotu niti materijalnih dobara, ali je vapio za o~i{}ewem od grehova zbog kojih je svet propadao. Hrist je okupqenom narodu govorio o bla`enstvima. To su bile blage i radosne vesti o novom `ivotu u Hristu koji }e se ispuniti tek sa drugim Hristovim dolaskom u svoj slavi i puno}i. Ima devet bla`enstava:

Blago siroma{nima duhom, jer je wihovo carstvo nebesko. Ovo je prvo bla`enstvo koje govori o qudima koji se ose}aju prazno bez Boga, oni ose}aju da nisu ispuweni duhovno ve} im je potreban onaj koji je bogat duhom odnosno Bog. Takvi qudi su smerni i na taj na~in povezani s nebom. Mo`e se re}i da oni `ive na zemqi kao na nebu, vide}e Boga i naseli}e se u Wegovom carstvu. Po~etak hri{}anstva je upravo ovde u ose}aju duhovnog siroma{tva. Blago onima koji pla~u, jer }e se utje{iti. Drugo bla`enstvo je paradoks. Postoji mnogo vrsta pla~a a ovde se misli na pla~ pokajawa zbog sopstvenih i tu|ih grehova. Kako postoji mnogo grehova koji pusto{e qudsku du{u i ovaj svet, postoji mnogo razloga za pla~. Kroz pla~ pokajawa otkriva se spasewe. Bog }e takve nagraditi opro{tewem grehova i to }e im biti najve}a uteha. Blago krotkima, jer }e naslijediti zemqu. Krotki su oni qudi koji sve {to ih snalazi u `ivotu, dobro i lo{e, primaju s mirom jer sve dolazi od Boga. Sve je po Bo`ijoj promisli i mudrosti i oni nemaju razloga da budu gnevni zbog toga. Za krotke qude se misli da su prezreni i li{eni zna~aja, ali Hrist ka`e da oni imaju sve i da }e naslediti zemqu. Naravno misli se na zemqu u duhovnom smislu tj. na nebo. Blago gladnima i `ednima pravde, jer }e se nasititi. Ovde se misli na one koji su `eqni Bo`ije pravde, qubavi i dobrote. To je duhovna `e| za istinom i za Bogom. Oni }e se zasititi tako {to }e ispuniti sebe vrlinama i kloniti se greha. Blago mislostivma, jer }e biti pomilovani. Biti milostiv zna~i imati puno qubavi prema qudima i ~initi im dobro. Mislosr|e spaja sve qude me|usobno a tako|e spaja ~oveka sa Bogom. Molitva za sve gladne, `edne, bolesne i nemo}ne tako|e je milosr|e. ^ovek koji to izgubi gubi unutra{weg ve~nog ~oveka u sebi. Dakle to je bo`anska sila koja u ~oveku savla|uje sve gre{no i smrtno. Bog }e posle smrti pomilovati one koji su imali milosti za druge. Blago onima koji su ~istoga srca, jer }e Boga vidjeti. ^isto srce je o~i{}eno od greha i puno je vrlina i qubavi prema Bogu i qudima. Qudi ~istog srca su u stawu da vide Boga srcem a ne telesnim o~ima. Ne mo`e se Bog shvatiti razumom nego samo otvorenim duhovnim o~ima tj. srcem. To je najka}i put izme|u Boga i ~oveka. Blago onima koji mir grade, jer }e se sinovi Bo`iji nazvati. Mir se obi~no gradi posle rata. Tako je ovde u pitawu duhovni rat koji svaki ~ovek vodi sa sobom. U tom ratu on se bori protiv greha koji ga udaqava od Boga. Mirotvorci su oni koji uspeju da dostignu du{evni mir i spokoj i da pobede strasti koje ih rastr`u. Blago prognanima prvade radi, jer je wihovo carstvo nebesko. Ovde se Hrist obra}a svojim u~enicima i sledbenicima. To su prvi hri{}ani koji su uspeli da razviju u sebi sve hri{}anske vrline. Oni se raduju `ive}i za pravdu a jo{ vi{e umiru}i za pravdu. Bi}e progoweni od strane gre{nika na zemqi ali wima }e pripasti carstvo nebesko. Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake r|ave re~i la`u}i, mene radi. U posledwem bla`enstvu Hrist ka`e svojim sledbenicima kakva je wihova sudbina na zemqi kada budu prihvatili Wega kao oli~ewe svih vrlina. Jer se upravo u Hristu sva bla`enstva stapaju u jedno sveop{te bla`enstvo. ^ak i pre bezbo`nici su iz straha progonili pravednike ali ne treba toga da se pla{e jer je plata wihova na nebesima velika. Beseda na gori ima sve elemente jedne besede. Hrist se obra}a narodu za `eqom da im ka`e da dolazi carstvo nebesko i on }e ih tokom svoje besede i

ubediti u to {to je i osnovni ciq besede. On se svojim slu{aocima ne obra}a nekim hladnim tonom ve} sa puno qubavi, topline i on se poistove}uje sa wima. Zbog te ose}ajnosti mo`e se re}i da ova beseda zapravo podse}a na pesmu u prozi. Ima nekoliko dominantnih stilskih figura. Prva je apostrofa i ogleda se u wegovom obra}awu okupqenom narodu. Zatim se tu javqa i anafora jer svaki stih po~iwe re~ima blago onima. Sada su qudi bla`eni jer su od Hrista ~uli istinu, on im je pokazao put do Bo`ijeg carstva a pre toga su qudi bili prokleti jer su propadali u grehu. Najzna~ajnija figura je metafora jer se nijedan stih ne treba shvatiti doslovno ve} se mora otkrivati wegovo dubqe preneseno zna~ewe. Za hri{}ane Beseda na gori je ono {to su Jevrejima Deset zapovesti. Ali Hristova na~ela predstavqaju dopunu ovih zapovesti. Hristova na~ela nisu tako kruta i nepopustqiva ve} su zasnovana na qubavi, jednakosti i veri u Boga. Tako se mo`e re}i da hri{}anstvo proisti~e iz judaizma, da Novi zavet proizilazi iz Starog i da se Stari zavet u svom pravom svetlu otkriva tek u Novom zavetu. U drugom delu svoje besede Hrist ka`e svojim u~enicima da su oni so zemqi. So ima tu osobinu da ~uva od truqewa. Tako i oni treba da budu kao so, da sa~uvaju zemqu da ne truli od greha. A to mogu posti}i tako {to }e qude u~iti kako da u sebe prime Duh sveti kroz vrline. Jo{ im ka`e su oni svetlo svetu tj. da su prosvetqeni Bo`jom svetlo{}u i da ne treba da se kriju ve} da svim qudima uka`u na pravi put. Prosvetqeni su svete li~nosti, versko i moralno zdawe ~ove~anstva, u wima vera slavi svoje dubine. To su qudi koji }e potresti temeqe starog sveta sazdanog na sebi~nim interesima i izgraditi hram Bo`iji u du{i i y svetu. Hrist }e im tako|e tuma~iti i Deset zapovesti na jedan druga~iji na~in. Ne treba se gneviti na svoje bli`we ve} se miriti s wima. Treba voleti i svoje suparnike jer qubav je Bog. Dakle, treba imati qubavi prema svim qudima bez razlike jer su svi deca Bo`ija. Ovde je izre~eno jedno od osnovnih hri{}anskih na~ela a to je jedankost me|u qudima. [to se ti~e preqube Hrist }e re}i da je i sama misao o prequbi greh a ne samo ~in. Zato hri{}ani treba da se uzdr`avaju r|avih misli jer ne gleda oko nego srce i um. A du{a nije sazdana za blud nego za Gospoda. Zanimqivo je da Hrist u svojoj besedi nigde ne pravi razliku izme|u mu{karaca i `ene. On ih smatra jedinstvenim bi}em i zato uspostavqa svetost braka zasnovanog na jedinstvu izme|u mu`a i `ene. Jedno od osnovnih hri{}anskih na~ela jeste neprotivqewe zlu i qubav prema neprijateqima. Hri{}ani na taj na~in postaju savr{eni kao Bog. To je zavr{na vrlina, kruna svih vrlina koja hri{}ane razlikuje od svih ostalih i ~ini ih velikim. Samo je Bog sposoban da voli sve qude bez obzira na to da li su gre{nici ili pravednici. Istorija je mnogo puta pogazila ova na~ela qubavi ali to ne umawuje wihovu uzvi{enost. Kad se daje milostiwa to treba da bude iz `eqe da se pomogne a ne zbog razmetawa pred drugim qudima. Milostiwa treba da se ~ini tajno, a Bog }e javno nagraditi. Hrist ih upu}uje i kako se treba moliti. Molitva ne treba da bude pretrpana re~ima kao {to to ~ine neznabo{ci jer misle da }e im zbog mno{tva re~i molitva biti usli{ena. Molitva treba da bude kratka i sa`eta. Treba se moliti

tajno u samo}i, ali svim srcem. Ona je intimni jezik izme|u ~oveka i Boga i zato ~ovek u wu treba da unese svoju du{u da bi bila sveta i uzvi{ena. Tako im Hrist propisuje molitvu O~e na{. U jednom delu besede pravi se razlika izme|u zemaqskih i nebeskih blaga. Zemaqska blaga ne treba sakupqati jer ograni~avaju ~oveka u prostory i vremenu. Nebeska blaga su ve~na i nalaze se u srcu. Bog je tvorac svega na zemqi i odr`ava sve u `ivotu, u stawu je i ~oveka da odr`i u `ivotu i bez tih prolaznih zemaqskih blaga. Poznato je i upozorewe da bisere ne treba bacati pred sviwe tj. da postoje qudi koji su nedostojni toga da im se ponude prave vrednosti jer }e se vratiti da rastrgnu onoga koji im je te vrednosti ponudio. Hrist nas tako|e opomiwe da sve {to `elimo da nam qudi ~ine moramo i mi da ~inimo wima. Besedu na gori Hrist zavr{ava na slikovit na~in, mudri qudi }e shvatiti wegovu nauku i po~e}e da `ive u vrlinama. A vrline su tvr|e od kamena i one su temeq na kome ~ovek treba da zida sebe. Po{to je postavqen na tako ~vrstom temeqy i ni{ta ga ne mo`e slomiti. Ova beseda nije upla{ila qude ali ih nije ni ostavila ravnodu{nima. Naprotiv, o~arala ih je i zanela. Mo`e se re}i da je to bila najve}a revolucija u istoriji qudskog roda koja je promenila stara poimawa o Bogu i ~oveku i otkrila wegovu pravu prirodu. ^ovek je dakle stvoren da bi bio savr{en, smiren i sre}an i da bi `iveo u miru prvo sa sobom a onda i sa drugim qudima. ^ovek treba da bude probu|en za Duh Bo`iji i da drugim qudima postane lu~ono{a vere, nade i qubavi. A biti probu|en za Duh Bo`iji zna~i biti radostan, radovati se ve~no `ivom Bogu, radovati se `ivotu i qudima. Jer kroz radost vere sve dobija smisao, bez te vere sve se ru{i u nama i oko nas, hvata nas o~ajawe besmisla. Ali ne treba zaboraviti da se radost ne mo`e imati, radostan se mo`e samo biti.

Literatura: 1. Novi zavjet Gospoda na{ega Isusa Hrista, preveo Vuk Karaxi}, Biblijsko dru{tvo, Beograd,
1981.

2. Jankovi} Vladeta, Mitovi i legende, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd 1995. 3. Arhiepiskop Averkije (Tau{ev), Pravoslavno tuma~ewe Novog zaveta, Pravoslana
misionarska {kola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog, Beograd, 2006.

4. Protoprezviter

Mihail Pomazanski, episkop Aleksandar Mileant, Nikolaj episkop makariopolski, Ja sam Put, Istina i @ivot, Pravoslana misionarska {kola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog, Beograd, 2006. Justinijana, Vaqevo, 2000.)

5. Tuma~ewe svetog Evan|eqa po Mateju, prepodobni Justin }elijski-Beograd (Naslednici oca

6. Leksikon hri{}anstva, judaizma i islama, Prof. dr. Radovan Bigovi}, mr. Aleksandar \akovac,
Udru`ewe Nauka i dru{tvo Srbije, Beograd, 2006.