Zasto Place Sveti Sava

UVODNO SLOVO Kwiga Za{to pla~e Sveti Sava?
zbornik je ~lanaka koje je wen potpisnik objavqivao u pravoslavnoj i nacionalnoj periodici od 1990. do 2006. godine. U to te{ko vreme, kada se oko nas ru{ilo i raspadalo sve {to se moglo sru{iti i raspasti, nisam mogao ni{ta drugo do da pi{em i govorim, u nekoj, krajwe krhkoj, nadi da }e ta re~ negde, nekome i zbog ne~ega ne{to zna~iti, da }e nekoga probuditi u svetlost Hristovu ili (makar to!) pomo}i mu da ne posustane pred navalom zla koje nas je potapalo i bacalo iz bezna|a u bezna|e. Wena tematika je {iroka i raznovrsna: od ogleda o osnovama pravoslavne duhovnosti, preko svedo~ewa o raznim vrstama okultizma i sujeverja koje su nam nametali i jo{ uvek name}u umesto vere u Boga, do komentara na na{u stra{nu politi~ku stvarnost (Srbija i Zapad, Srbija i komunizam, Srbija i wene utvarne vo|e u ponor.) U ~lancima ima ponavqawa, vra}awa na sli~ne konstatacije, dijagnoza koje je ~italac ve} sreo. Ali, shvati}e to svako dobronameran: borba re~ju protiv haosa nije nimalo laka, i ona ~esto zahteva da osnovne istine pisac ponavqa i samom sebi, a kamoli drugima... Da se u~vrsti, da ne zaboravi, da ga ne odnesu pomodna mi{qewa, da ne potone u struji koja vu~e ka dnu... Mnogi }e re}i: u kwizi ima mra~nih mesta. Jeste. Ima. Takvo je doba bilo. Ali, u svakom tekstu je ukazano i na sjaj svetosavskog i svetolazarevskog zaveta, kojim smo se, sve do sada, odràli na balkanskoj vetrometini. Golgota Srbije nije zavr{ena. Tek po~iwe. Oni koji èle da zagospodare svetom nemaju milosti ni prema narodima iz kojih biolo{ki poti~u, a kamoli prema drugima. U doba sveop{teg trijumfa demonokratije, zasnovane na pretvarawu ~oveka u ekonomsku ìvotiwu i roba multinacionalnih kompanija, Srbi, narod gre{an, ali Hristov, mogu se osloniti samo na zahtev epske pesme da treba na stra{nom mestu postojati. Na stra{nom mestu i u stra{nom vremenu... Jer, mnoge nas
opomene Bo`je zovu na pokajawe: dok kwigu privodim kraju, Srbija strada od klizi{ta, i u mnogim krajevima ku}e propadaju u zemqu koja se otvara. A ti, Sveti Savo, i ti, Sveti kneè Lazare, i ti, Nebeska Srbijo, Majko na{a, ne dajte nas neprijateqima na{im na podsmeh! Pomozite da izdrìmo, nose}i krst svoj kako ga je Hristos Bog na{ nosio, i da s Wim, nadom na{om, vaskrsnemo. Ne prezrite nas, ne odbacite nas, nemojte nas ostaviti nama samima, nego nas podignite u svetiwu Nebeskog Jerusalima, bez koga nema Srbije i Srbstva. Autor Na Sv. sedam mu~enika Hersonskih i Svetog Emilijana 2006. PRAVA VERA TEMEQ SPASEWA OBRAZOVAWE ZA VE^NOST (Veronauka da ili ne?) Kako videti Boga? Razgovarao sam s jednim mladi}em, mojim vr{wakom. Tvrdio je, uporno i povr{no, kao {to svi mi ~esto ~inimo, da je ateista jer je ateizam ne{to najlogi~nije, najprirodnije to jest, savr{eno nau~no. Otvoreno sam ga pitao za{to ne veruje u Boga. Vrdao je levo-desno, pozivao se na ovog ili onog mislioca, i na kraju iskreno kazao: Bog ne postoji. Zato ne verujem. Da postoji, javio bi mi se. Mogao bih da ga vidim. Uzvratio sam pitawem: Veruje{ li ti da mikrobi izazivaju mnoge bolesti? Verujem. A ako veruje{? Jesi li ih ikad video? Nisam... Ali, moèmo ih videti. Imamo mikroskope. Zna~i instrumente.
Pa da. Instrumente. E, vidi{, i Hristos je ostavio instrumente onima koji èle da Ga vide. Evan|elist Matej svedo~i da je Gospod, propovedaju}i na Gori, kazao: BLA@ENI ONI KOJI SU ÎSTA SRCA, JER ]E BOGA VIDETI. Da bi se uo~ila mikro-bi}a i mikro-objekti, potrebno je, pored zdravog oka, imati i pomagala mikroskope. Da bismo se udostojili susreta sa Bogom, moramo se pripremiti, moramo o~istiti svoje srce, oneviniti se, oprati se od r|e zvane mr`wa, oven~ati se svetlo{}u vere, nade i qubavi... To su sve popovske pri~e. Ne, nego su to najdubqe istine o svakom od nas. Te najdubqe istine ~ovek sledi hiqadama godina: zagledan u nebo, u prirodu, u sebe samog, on je uvek otkrivao svetlost Boga i u du{i svojoj i u svetu... Ateizam je, dragi moj, bolest novovekovnog ~oveka, koji se toliko zaqubio u aveti civilizacije da je pomislio da osim wega niko ne moè biti Bog. I zato smo doli dovde: 20. vek, kako veli na{ Otac Justin, vek je atomske tehnologije i pra{umske etike. Bog i nauka Savremena prirodna nauka, u koju su ateisti polagali toliko nade, ~vrsto uvereni u to da }e ih ona osloboditi od Boga, sve vi{e se spoti~e pred neshvatqivo{}u prirodnih zakona. [to se dubqe prodire u atom, to nam se zagonetnije ~ine galaksije. [to se dubqe gleda u zvezde, to je nejasniji atom. Ruski rediteq Tarkovski je zato govorio da skoro svi fizi~ari veruju u Boga. Bor, Hajzenberg, Plank: svi su bili svesni ograni~enosti svog znawa i svi priznaju da kosmos nije mogao nastati sam od sebe. Uostalom, nauka nikad ne moè otkriti KO JE BOG, jer za to nema eksperimentalnih i teorijskih puteva koji pripadaju wenoj oblasti. Moèmo se diviti Tvorcu koga kroz tvorevinu slutimo; ali Ga ne moèmo ni secirati, ni psihoanalizirati. Jedan od najve}ih Otaca Crkve, Sveti Atanasije Veliki, jo{ je u ~etvrtom veku rekao da on ne bi ni verovao u Boga koji bi se razumom mogao
objasniti. To i ne bi bio Bog, nego nekakav intelektualisti~ki fantom. Jer, svaka definicija je istovremeno negacija, poni{tewe mnogostranosti prou~avanog, wegovo ubijawe u pojam... Nekakvo prirodwa~ko definisawe Boga bilo bi isto {to i progla{avawe senke ~ovekove za wegovu jedinu stvarnost. Previ{e je sitan razum ~ovekov da bi uhvatio Neuhvativog. Mi ni same sebe ne shvatamo, mada smo umislili da smo stigli do krajwih granica svemira i mada se divimo svojim uxbenicima antropologije i psihologije. Ali ono {to Bog ne dopu{ta ledenom, autonomizovanom razumu, dopu{ta celini na{eg bi}a dakle i razumu. Put do Boga vodi preko srca, koje ne pristaje na krti~ju zaslepqenost intelekta, na mrtav, definisani svet. Srce se u qubavi predaje onome koga èli da sazna, i tada nastaje dijalog molitve i po~iwe blagodatna radost susreta Tvorca sa stvorewem, Spasiteqa sa spasenim. Na{e vreme je èdno Boga, @ivog i Istinitog; pogotovu su ga èdni mladi qudi, oni koji su shvatili svu la` socijalnih utopija i zemaqskih idola politike, hedonizma, sre}nije budu}nosti. Zato je veronauka neophodna; ne da bi Boga definisala i pretvorila u objekt prou~avawa, nego da bi du{e na{e uputila na izvor ìve vode. â~ansko ogledalo, 1991. NEDEQA HRISTOVOG STRADAWA Koja je vera prava? Kada je, one stra{ne 1941. u toku odmazde, nema~ki okupator kao taoca streqao jednog srbskog mladi}a, wegov otac je oti{ao sve{teniku da zakaè opelo. Ophrvan bolom, skoro slomqen, on je upitao sve{tenika: A gde je bio Bog kada su streqali moga sina? Sve{tenik ga je uzeo za ruku, odveo u oltar i pokazao Raspe}e, pa rekao: Tamo je bio Bog kada su streqali tvoga sina. Sve{tenik je ukazao na samo su{tinu pravoslavne vere: na Boga Raspetoga i Vaskrsloga, Boga @ivoga i Istinitoga jer je Bog Patnik i Stradalnik, ve~ni Sapatnik i
Sastradalnik mnogonamu~enog roda qudskog. Gledaju}i razne religije i ~ude}i se wihovom mno{tvu, neupu}en posmatra~ moè da se pita: Koja je od wih prava?. Svaka religija za sebe veli da je ona potpuno otkrivewe Istine, bez koje nam nema smisla ìvota. A ako ~ovek ne zna za{to ìvi, onda je wegovo postojawe puno ìvotarewe. Me|utim, u paganizmu je mnogo bogova, koji se ne razlikuju od qudi, osim po mo}i i bemsrtnosti; u budizmu nema Boga; u judaizmu i islamu Bog je Samac. Da li je to nalaèwe smisla? A {ta je su{tina Hri{}anstva? Bog nije ostao daleko na nebu, da gleda kako se qudi na zemqi mu~e, nego je si{ao sa nebesa i postao ôvek, uzev{i sve qudsko osim greha (jer je greh demonski, a ne qudski). U svetu je ìveo kao siromah, Koji nije imao gde glavu da skloni; u~io je, {irio re~ qubavi, ~inio ~uda ~iji je ciq bio da pokaù kako je Bog ne`ni Otac qudima. Na kraju, Samoga Sebe je `rtvovao za spasewe svih, raspet na Golgoti radi iskupqewa svih grehova ~ovekovih od Adama do kraja sveta. On, Bezgre{an, @ivot i Bog, pobedio je greh, smrt i |avola sjediniv{i nas sa Ocem i Duhom Svetim i dav{i nam mogu}nost da, Krstom Wegovim i slavnim Vaskrsewem, postanemo usinovqeni deca Bo`ja. I to je su{tina vere Crkve: Bog je Qubav i Bog je @rtva. Bog Se `rtvovao za grehe svih qudi, predav{i Sebe u ruke samih tih qudi, koji su Mu se narugali, te{kim mukama Ga namu~ili i na kraju na krstu raspeli. To je cena qubavi Bo`je: Raspe}e. Kad pitate Hrista: Kako Ti voli{ ~oveka?, On pokazuje Svoje probodene ruke, noge i rebra i kaè: Do smrti na krstu. Nije nas ostavio same i kukavne, u na{oj nemo}i i bolu, nego je, budu}i na{im Bogom, postao na{ sastradalni Brat. Ne imaju}i nijednog greha, uzeo je, kao nevino jagwe, grehe ~itavog qudskog roda na Sebe i omogu}io qudima koji se kaju da nadi|u sopstvenu gre{nost i vrate se svom Ocu Koji je na nebesima. Jer, svaki greh je otu|ewe od Boga @ivoga; svaki greh je korak ka smrti i |avolu. Ali, za pokajnike, nema tog greha koji ne}e biti opro{ten, jer je Hristos Svojom Krvqu o~istio sve grehe od
postawa sveta do posledweg trenutka istorije. Strasna sedmica îtava sedmica uo~i Vaskrsa posve}ena je `rtvenoj qubavi Bogo~oveka Isusa Hrista, Spasiteqa svih qudi. Ona se naziva Velikom, jer su se u toku we desili najva`niji doga|aji u istoriji ~ove~anstva. Naziva se i Strasnom (strasti su, na staroslovenskom jeziku, stradawa), jer je nedeqa stradawa Gospodweg. Ona se najstroè posti u woj bi ~ovek najusrdnije trebalo da se moli, slede}i Gospoda na putu ka Golgoti i spremaju}i se za najradosniji praznik Crkve: svetlo Vaskrsewe. U toku te sedmice Crkva opomiwe svoje verne i peva: Evo ènik (Hristos) dolazi u pono}, i blago slugi koga na|e budnim: nedostojan je onaj koga na|e nemarnim. Pazi, dakle, du{o moja, da te san ne nadvlada, da ne bude{ predana smrti i da se pred tobom ne zatvori carstvo, nego se preni kli~u}i: Sveti, Sveti, Sveti jesi Boè, molitvama Bogorodice pomiluj nas! Na Veliki Ponedeqak pomiwe se starozavetni praotac Josif, koji je nevin stradao, prodan u ropstvo od svoje bra}e, ali kasnije Bogom uzdignut. Tako je i Hristos nevin stradao na krstu, izdan od naroda Kome je do{ao, ali je vaskrsao i pobedio smrt. Pomiwe se i neplodna smokva, koju je Gospod osudio da se osu{i jer na woj nije bilo roda. Ona podse}a svakog ~oveka da je duàn da rodi rod dostojan pokajawa, da ne bi bio izba~en iz Carstva Nebeskog. Na Veliki Utorak Hristos je bio u starozavetnom hramu u Jerusalimu, gde je mnogo pou~avao. Govorio je o posledwim vremenima i opomiwao narod da bude budan, tvore}i dela milosr|a i sti~u}i blagodat Duha Svetoga. Tako|e, govorio je protiv licemerja jevrejskih stare{ina i fariseja, ~ija su srca bila toliko ohladnela da su Hrista, Boga i Mesiju omrznuli, tobo` kao kr{ioca starozavetnog zakona (kao da im ga On, Sin Bo`ji, nije, sa Ocem i Duhom Svetim, preko proroka Mojsija dao na gori Sinaju). U svojoj mr`wi i{li su tako daleko da su Bogo~oveka osu|ivali zato {to je qude le~io subotom, prazni~nim
danom Starog Zaveta. Po{to je mnogo naroda i{lo za Hristom, a Hristos im je propovedao da Carstvo Bo`je ne}e biti zemaqsko, uìvawe i mo}, nego carstvo ~istih srca i du{a, fariseji su re{ili da Hrista ubiju, jer su oni èleli zemaqskog mesiju, koji }e im dati vlast nad celim svetom, proterav{i prethodno Rimqane iz Palestine. Velika Sreda je dan kada je Juda izdao Hrista (zato se taj dan, osim trapavih sedmica, cele godine posti; petak se posti zbog Raspe}a.) Jedan od apostola, kome je Bogo~ovek dao da ~ini ~uda i propoveda kao i ostali apostoli, oti{ao je kod judejskih stare{ina i traìo pare da bi izdao svoga U~iteqa. Obe}ali su mu trideset srebrnika. Crkva nas podse}a na stra{nu opasnost od qubavi prema novcu i materijalnom bogatstvu, zbog koga su qudi istoriji ~esto ~inili svako zlo i nanosili patwu bli`wima. Svakom qubitequ novca pokazuje se Juda kao primer kuda srebroqubqe vodi (Juda se obesio). Tako|e, pomiwe se i èna bludnica, koja se na Veliku Sredu pokazala pred Hristom, izliv{i na Wega mnogoceno miro, oprav{i Mu noge suzama i obrisav{i ih svojom kosom. Za wu je Hristos rekao da joj se mnogo opra{ta, jer je pokazala veliku qubav prema Bogu i iskreno se obratila. Dakle, na jednoj strani apostol izdajnik, na drugoj bludnica pokajnica! Zato svako treba da se ~uva i da ispituje svoje srce da li u wemu ìvi Juda ili pokajnik. Veliki êtvrtak je dan Tajne ve~ere, kada je Gospod, uo~i stradawa, prvi put pri~estio u~enike Telom i Krvqu Svojom i ustanovio Svetu Liturgiju kao Tajnu na{eg spasewa. Pod vidom hleba i vina, On je u~enicima dao Svoje Telo i Krv. I ovo ~udo qubavi Bo`je bilo je vrhunac svih Wegovih ~uda qudi, usmr}eni grehom, dobili su ono {to Sveti Igwatije Bogonosac zove lekom besmrtnosti. Kako je Hristu bilo mogu}e da nam da Svoje Telo i Krv? A kako mi svaki dan jedemo sun~evu energiju pod vidom zemaqske hrane? I to je ~udo veliko i divno Znamo da je osnovna hrana ve}ine ìvih stvorewa biqna. A {ta radi biqe? Putem fotosinteze sun~evu energiju pretvaraju u
plodove. Biqkama se hrane ìvotiwe biqojedi, a ìvotiwe mesojedi jedu biqojede. ôvek jede i biqnu i ìvotiwsku hranu, koja sva, bez izuzetka, ima svoj koren u procesima fotosinteze to jest, pretvarawa sun~eve energije u hranu. Kao {to pod vidom vo}a i povr}a uzimamo u svoj organizma Sunce, tako pod vidom Hleba i Vina, osve{tanih na Liturgiji Duhom Svetim, u sebe primamo Hrista. Odmah posle Tajne Ve~ere, Bog je pokazao krajwe Svoje smirewe: oprao je apostolima noge, u~e}i ih da se ne gorde, nego da im slava i veli~ina budu u sluèwu bli`wima. Poku{avao je da urazumi i Judu, govore}i da }e Ga jedan od u~enika izdati. Nije vredelo Juda je ostao nepokajan, iako je Hristos ~ak i wemu oprao noge. Posle Tajne ve~ere, u~enici su sa Hristom oti{li u Getsimanski vrt, gde su svi zaspali, iako ih je On molio da bdiju s Wim, jer Mu je du{a bila àlosna do smrti (Mt. 26, 38). Nije se Hristos pla{io smrti, nego mu je bilo stra{no {to }e Ga qudi, koje je On stvorio i kojima je samo dobro ~inio, raspeti. Zato je molio Svog Oca da Ga mimoi|e takva ~a{a. No, naravno, uvek je Sebe predavao O~evoj voqi (Mt. 26, 39). U Getsimaniji, pred o~ima Hristovim, pro{li su svi gresi svih qudi od Adama do kraja sveta i veka. Napor Wegove molitve bio je toliki da mu je krvav znoj kapao na zemqu. Odmah posle toga, stigle su sluge jevrejskih prvosve{tenika, predvo|ene Judom. Juda je poqupcem izdao U~iteqa. (Dakle, najve}a izdaja u istoriji desila se putem la`nog poqupca!) Hristos Se predao dobrovoqno, ne dozvoliv{i Svetom Petru da Ga oru`jem {titi i rekav{i da bi On mogao da od Oca dobije dvanaest hiqada angela da Ga brane, ali da je stradawe Jagweta Bo`jeg predvi|eno u Pismu i da tako mora biti da bi rod qudski bio iskupqen. Svi u~enici su se upla{ili i pobegli, osim Svetog Jovana Bogoslova i Svetog Petra. Apostol Petar se, me|utim, upla{io kasnije, u dvori{tu prvosve{tenika gde je Hristos saslu{avan, i tri puta porekao da zna ko je taj ôvek. Me|utim, ~im ga je Hristos pogledao (a na Tajnoj Ve~eri mu je ve} predskazao trostruko odre~ewe), apostol Petar se
pokajao do dna du{e, iza{ao napoqe i gorko zaplakao, zbog ~ega je kasnije ponovo primio apostolsko dostojanstvo. Hristu su sudili judejski prvosve{tenici Ana i Kajafa, koji su na{li gomilu la`nih svedoka protiv Wega, Bezgre{nog i Pre~istog. Wihove sluge su Ga {amarale. Najvi{e su Ana i Kajafa podivqali kada su ~uli da Hristos jasno potvr|uje da je on Sami Bog. Smatraju}i to hulom, odmah su Ga osudili na smrt, ali, forme radi, re{ili su da ga odvedu rimskom namesniku Pontiju Pilatu da ga i on, u ime centralne vlast, osudi. Na Veliki êtvrtak uve~e ~ita sa dvanaest Evan|eqa o stradawu Gospodwem i zvona prestaju da zvone sve do Velike Subote. Umesto zvona, udara se u klepalo. Na Veliki Petak Crkva pomiwe ono {to se tog dana desilo: Hristovu mu~eni~ku smrt i pogrebewe i Wegov silazak u ad. Tada se ~itaju Evan|eqa o stradawu, ali i starozavetni tekstovi koji stradawe Hristovo prorokuju. Stalno se peva: Slava dugotrpqewu Tvome, Gospode! Qudi i angeli sa divqewem i strahom gledaju Boga koji trpi da Ga mu~e i rugaju Mu se. Jedna od crkvenih pesama veli: Danas visi na krstu Onaj Koji je zemqu postavio na vodama, trnovim vencem se kruni{e Car angela, u haqinu poruge obla~i Se Onaj Koji odeva nebo oblacima, udarce prima Iskupiteq koji je u Jordanu oslobodio kletve Adama, klinovima se prikiva na krst @enik Crkve, kopqem se probada Sin Djeve. Klawamo se stradawima tvojim, Hriste, klawamo se stradawima Tvojim, Hriste, klawamo se stradawima Tvojim Hriste! Pokaì nam i svetlo Tvoje vaskrsewe! Judejske stare{ine su Hrista dovele pred Pilata, koji u po~etku nije èleo da se me{a u sud nad Wim, jer je smatrao optu`bu za bogohulstvo ~isto unutra{wim jevrejskim pitawem. On je stare{inama rekao da mogu sami da mu sude. Lukavi, kakvi su bili, oni su èleli da u svemu u~estvuje rimska vlast, pa su Hrista oklevetali kako sebe naziva Carem i protivi se vladaru Rimske imperije. Zapretili su Pilatu da }e ga dostaviti kao onog ko prikriva antidràvnog buntovnika. Pilat je bio ~ovek slabog
morala i ravnodu{an prema istini, pa, iako je video da je Hristos nevin, upla{io se tih pretwi i osudio Ga na pogubqewe. Prethodno je, povodom jevrejskog praznika pashe, gomili okupqenoj na trgu ponudio da bira koga }e im pustiti iz tamnice: da li krotkog Isusa iz Nazareta ili razbojnika ustanika protiv rimske vlasti Varavu (Barabu). Narod je, na Pilatovom referendumu, glasao za Barabu, a, po nagovoru svojih vo|a, traìo da se Isus pogubi. Pre nego {to je raspet, Hristos je pretrpeo razne muke: rugali su Mu se straàri koji su Ga ~uvali; bio je {iban stra{nim rimskim bi~em od uzica, na vrhu kojih su se nalazile olovne kugle; na glavu mu je stavqena trnova kruna. Gospod je toliko bio izmu~en batinama da nije sam mogao da nosi krst na Golgotu, pa su na{li nekog Simeona Kirinejca da to u~ini umesto Wega. Smrt raspe}em smatrala se najstra{nijom u to vreme, jer se umiralo u dugim i te{kim mukama. Na takvu smrt su osu|ivali najve}e zlo~ince. Hristos je bio raspet izme|u dvojice razbojnika, od kojih se jedan, videv{i muke Bezgre{noga, pokajao, mole}i Gospoda da ga pomene u Svom Carstvu. Spasiteq mu je obe}ao da }e istog tog dana sa Wim biti u raju. I to je velika radost za sve nas, gre{ne qude: prvi ~ovek koji je u{ao u raj bio je pokajani razbojnik. Pokajawe otvara vrata raja. Ispod krsta Hristovog na Golgoti nalazila se Presveta Bogorodica sa ènama mironosicama, sledbenicama Gospodwim, kao i sa Svetim Jovanom Bogoslovom. Na Veliki Petak u crkvama se peva kanon koji se zove Pla~ Presvete Bogorodice, u kome Majka oplakuje Sina, mole}i Ga da {to pre vaskrsne. Gospoda su na Krstu pojili sir}etom i ù~i. Gresi svih qudi, svakog od nas, bili su i jesu gor~ina kojom pojimo Hrista; gresi na{i su o{tri klinovi kojima su Wegove ruke i noge bile prikovane na Krstu. Svaki greh raspiwe Hrista. Zato se protiv greha treba boriti svim svojim bi}em, prizivaju}i u pomo} blagodat Raspetoga i Vaskrsloga. Kada je Hristos izdahnuo na krstu, sunce se pomra~ilo, zavesa u hramu se rascepila odozgo nadole, kamewe se raspalo, a vaskrsli su iz
grobova i mnogi mrtvi. Narod je, kada je video {ta je uradio oti{ao sa Golgote kukaju}i. Gospod je svim zlo~incima koji su u~estvovali u Wegovom stradawu prethodno oprostio, mole}i za to Svog Nebeskog Oca: O~e, oprosti im jer ne znaju {ta rade. Kasnije }e mnogi od ovih qudi primiti propoved apostola i postati Hri{}ani. Jutrewe Velike Subote, ima za sadràj opelo pla{tanice, na kojoj je izobraèn Hristos kako Ga polaù u grob. Sa Krsta su Ga skinula dva bogata i plemenita ~oveka, Josif i Nikodim, a sahrawen je u Josifovom novom grobu u Getsimaniji. @ene mironosice su Ga pripremile za pogreb i oplakale, skupa s Majkom Wegovom. Pred pla{tanicom se tri puta obilazi oko crkve, u slavu Svete Trojice i tridnevnog vaskrsewa Hristovog. Velika Subota je dan kada Hristos po~iva telom u grobu, ali je du{om u adu gde propoveda Evan|eqe svima koji su umrli od postawa sveta do tada. Iz ada, carstva smrti, on izbavqa pokajane Adama i Evu i bezbroj du{a starozavetnih pravednika. Satana je mislio da je smr}u ubio Boga, ali je Bog si{ao u wegovo carstvo kao muwa i razorio ga do temeqa, tako da je tada vlast smrti nad ~ovekom ukinuta. @ivotodavac donosi ìvot i svetlost svima. U grobu telesno, u adu s du{om kao Bog, u raju sa razbojnikom, i na prestolu sa Ocem i Duhom Svetim bio si, Hriste, Koji sve ispuwava{, Neograni~eni!, peva Mu Crkva. A Vaskrs? To je dan kada Hristos ustaje iz groba, i Svojim preobraènim telom prolazi kroz grobnu plo~u, dok straàri koji ~uvaju grob padaju na zemqu od straha i uàsa, shvataju}i da je pobeda na strani Raspetoga. Vaskrsewe Hristovo je vaskrsewe svih qudi i cele tvorevine, nad kojom greh, smrt i |avo vi{e nemaju vlast. Radosna vest o vaskrsewu iz mrtvih je su{tina Evan|eqa. Tog dana Crkva peva: HRISTOS VASKRSE IZ MRTVIH, SMR]U SMRT UNI[TI I SVIMA U GROBOVIMA @IVOT DAROVA!. Takvoga Boga imamo: Raspetoga i Vaskrsloga, Stradalnika i @ivotodavca. Nije na{ Bog ne{to (Ima ne{to!), nego Hristos, Jagwe Bo`je i Car nad carevima, krotki i svesilni, blagi i
svemo}ni. Posle Strasne sedmice, dolazi Svetla sedmica, u kojoj se pozdravqamo sveradosnim HRISTOS VOSKRESE! VAISTINU VOSKRESE, I SVIMA NAM @IVOT, SVETLOST I RADOST DONESE. Velika nedeqa 2002. Izdawe: PNHZ Sv. |akon Avakum i iguman Pajsije. VENÂJTE SE, SRBI Tri su se stra{ne nesre}e, izme|u mnogih stra{nih, desile sa srbskim narodom od kada je pao u bezbo`ni~ku tamu. Prva mnogi Srbi do dana dana{weg nisu kr{teni: druga ogroman broj Srba i Srpkiwa nije ven~an u Crkvi; tre}a zahvaquju}i abortusima, kojih ima 150 000 godi{we, samo u Srbiji, preti nam biolo{ko izumirawe i nestanak sa lica zemqe. Sve ovo je posledica zaboravqawa Boga i Doma Boìjeg, Crkve; sve ovo }e ako se ne promeni, imati kobne posledice po telesno potomstvo Svetog Save i Svetog Simeona Miroto~ivoga, koje je prestalo da ih duhovno sledi. [to se kr{tewa ti~e, tu nam je sve jasno iz pitawa koje se i me|u narodom i danas moè ~uti: JESI LI KR[TEN? A to zna~i: JESI LI NORMALAN?. Kr{tewe ~oveku daje blagodatne sile Duha Svetoga, Duha Hristovog, koje, ako se pravilno koriste, donose napredak i u ovome ìvotu, ali i otvaraju dveri nebeskog Carstva. I za abortus je svakome zdravomisle}em Srbinu i trezvenoj Srbkiwi jasno: poba~ajem se u utrobi ubija ZAMETAK ÔVEKA, koji je, s obzirom da du{a nastaje u istom trenutku kad roditeqi za~iwu telo deteta, ÔVEK SAM. Pravoslavna Crkva je abortus uvek smatrala ~edomorstvom, za koje su vinovnici bili odbijani od Svetog Pri~e{}a, ~ak i na po dvadeset godina (danas je taj rok kra}i, ali poba~aj se i daqe shvata upravo onakvim kakav jeste ubila~kim ~inom, koji ako se roditeqi za wega ne pokaju, vodi u ve~nu muku bogoostavqenosti,
pakao). A ven~awe? [ta je sa wim? Za{to je ono i{~ezlo iz ìvota srbskog naroda? Crkva priziva ~oveka na oboèwe, a to, kako re~e jedan od novih srbskih svetaca, zna~i da od sedamdeset kila krvave ilova~e, ~ovek moè da postane usvojeno ~edo Boìje. Sinovi i k}eri Nebeskog Oca po blagodatnom usvojewu, moèmo postati samo kroz Jedinorodnog Sina Boìjeg po prirodi, Gospoda Isusa Hrista. On je, budu}i Bog i Sin Nebeskog Oca, radi nas qudi i radi na{eg spasewa, postao ôvek i Sin Djeve Marije, raspet i vaskrsao, daruju}i nam ìvot ve~ni. On je osnovao Crkvu koja nas, kr{tewem u ime Svete Trojice, ra|a za ve~nost, a Svetim Pri~e{}em hrani Telom i Krvqu Spasiteqa. Crkva osve{tava svaki trenutak qudskog ìvota od kolevke do groba, a mole}i se za one koji su se upokojili u Gospodu, ~ak i preko groba. Sve {to se osve{ta Hristom, u Hrista se, Jedinog po prirodi Besmrtnog, uliva, da bi i samo postalo besmrtno i ve~no. Sve {to nije osve{tano ne moè da pobedi smrt, to najve}e prokletstvo, koje se zbog greha zacarilo me|u qudima. A to zna~i: gde nema blagoslova od Boga, tamo je prokletstvo i nesre}a. Zato je sjedinewe mu{karca i ène u bra~ni savez jedna od Svetih Tajni, koje blagoslov primaju od Hrista u Crkvi. To je tajna u kojoj se prirodna veza mu{karca i ène, u koju oni slobodno stupaju, obe}avaju}i se jedno drugom na vernost, osve{tava po ikoni odnosa Hrista sa Crkvom (po Apostolu Pavlu to zna~i da èna treba da po{tuje muà kao Crkva Hrista, a mu` da voli i da se `rtvuje za ènu kao Hristos za Crkvu). Svetom Tajnom Braka blagosiqa se porodi~ni ìvot, kao i ra|awe i vaspitavawe dece. Zemaqska qubav mora biti osve{tana da bi ostala trajna, i da bi supru`nici, dobiv{i blagoslov od Boga, koji je Qubav, kroz podvig bra~nog ìvota u{li u Carstvo Boìje. Qudi su skloni da smatraju kako }e sami sebi u braku biti dovoqni. Ali prva zaqubqenost bra~nika ne traje dugo; kasnije ona se mora hraniti Hristom, Raspetom i Vaskrslom Qubavqu. Kao {to je bez soli i najlep{e jelo bqutavo i bezukusno, tako je bez
blagodati Duha Svetoga i najplemenitije ose}awe mu{karca prema èni i ène prema mu{karcu nedovoqno za sre}an porodi~an ìvot. Zato je potrebno da se supru`nice VENÂJU U CRKVI, pred Bogom i svetima Boìjim, mole}i Gospoda da im pomogne u zajedni~kom ìvotu, ra|awu i vaspitavawu potomstva. Krune koje sve{tenik stavqa na glave onih koji stupaju u brak su krune wihove predbra~ne ~istote, trnovi venci wihovog zajedni~kog ìvqewa, koje je veliki podvig i napor, ali simvoli zadobijenog Carstva Nebeskog, u koje }e u}i verni sinovi i k}eri Nebeskoga Oca. Ko nije ven~an u Crkvi nije krunisan od Boga (ven~awe zna~i krunisawe). On nema nebeske blagodati za porodi~ni ìvot. Nije nimalo slu~ajno {to je srbska porodica, zasnovana na divqem braku, registrovanom samo pred dràvom, ali ne i pred Bogom, razorena do temeqa. Nije slu~ajno da su oci ~esto pijanice, bezbrige i qudi li{eni svakog autoriteta; da su majke ka}iperke, egoisti~ne, nespremne da vode doma}instvo; da su deca neposlu{na, samovoqna, nevaspitana. Nisu slu~ajna bra~na neverstva, sva|e, pa i ubistva; ne cveta slu~ajno narkomanija, prostitucija, razvrat svake vrste. Zato Crkva svim svojim ~edima stavqa do znawa: neven~ani mu` i èna ne ìve kao supru`nici, nego kao puki partneri; po zakonu Boìjem deca im nisu zakonita. Neven~ani se odlu~uju od Svetog Pri~e{}a sve dok kroz Crkvu ne prime blagoslov za svoj bra~ni ìvot, ispovediv{i svoj prethodni ìvot u bludu. Crkva, me|utim, poru~uje i ovo: nikad nije kasno, sve do smrti, da se ~ovek pokaje i ispuni voqu Boìju. Qudi koji ho}e da ìve kako je Gospod ustrojio, qudi koji ho}e da ìve radi @ivota Ve~nog, treba da Svetu tajnu Ven~awa obave ~im shvate da se, kako narod veli, bez Boga ne moè ni preko praga. Godine starosti supru`nicima nisu prepreka. Za Mati Crkvu svi, koji to èle, su wena draga, voqena deca. Hilendarac, 1995.
POKOQ NERO\ENIH SRBA Nedavno u Beogradu objavqena kwiga dr Mirjane Ra{evi} Ka razumevawu abortusa u Srbiji. Podaci koji su u woj izneti, uprkos svojevrsnog apologirawa prava ène da odlu~i ho}e li roditi ili ne}e, za svako, bar malo, osetqivije srce i za svaki, bar malo, nepomra~en razum, zaista su apokalipti~ni (ne zaboravimo: to su zvani~ni podaci! Kakvi li su tek oni stra{niji, nezvani~ni?). Prema statistici kojom se koristi ova nau~nica, godi{we se SAMO U SRBIJI, U UTROBAMA MAJKI, ZAKOQE 150000 NERO\ENIH! To zna~i da za deset godina Srbi i Srbkiwe ubiju milion i po svojih potomaka; za dvadeset godina to je tri miliona. Setimo se, zbog svoje vere i narodnosti, u Prvom i Drugom svetskom ratu stradalo je tri miliona Srba; sada, u bezbo`ni~kom miru, sami Srbi likvidirali su vi{e de~ice nego svi wihovi neprijateqi u ovom stole}u skupa. Plodite se i mnoìte, i napunite zemqu i vladajte wome, zapovedio je Gospod ~oveku i ~ove~ici, Adamu i Evi, jo{ u raju. Na{i sveti preci ~vrsto su se dràli ove zapovesti Boìje: svaki wihov brak, blagosloven Svetom Tajnom Ven~awa u Crkvi Pravoslavnoj, za osnovni ciq je, pored uzajamnog po{tovawa i pomagawa supru`nika, imao i ra|awe dece, koja su bila vaspitana u duhu hri{}anske vere, nade i qubavi. Bilo je sinova i k}eri, i za produèwe porodi~ne loze, i za mona{tvo, i za rat, i za rad, i za slavqe radosnije, jer je puno veselih srca slo`ne porodice, i za nesre}u, lak{u i podnosiviju, jer je imao ko da te{i i razume. Na{im starima poba~aj je bio jedna od najneprihvatqivijih grehova; znali su da gnev Boga @ivotodavca neminovno poga|a one koji ratuju protiv ìvota. Dok smo se plodili i mnoìli, pune}i zemqu koju nam je Hristos poverio na ~uvawe, zaista smo i vladali svojim oblastima. Sada, kada koqemo decu u utrobama majki, na{i neprijateqi se mnoè, osvajaju srbsku zemqu i prete da nas istrebe. (Uostalom, ako se ovako nastavi, Srbi }e uskoro biti mawina u Srbiji. Kroz poba~aje istrebqujemo sami sebe.)
Pravoslavna Crkva je Mati sviju Srba koji èle da im Nebeski Otac bude roditeq, onakav Kakav je bio Svetom Simeonu Miroto~ivom i Svetom Savi, Svetoj Petki i Svetoj knegiwi Milici, monahiwi Evgeniji, Svetim srbskim Ispovednicima i Mu~enicima. Kao Mati, ona opomiwe i poziva na pokajawe, pla~u}i i tuguju}i zbog greha svojih neposlu{nih sinova i k}eri; ona pou~ava i svedo~i ve~nu Istinu, Bogo~oveka Hrista. A to zna~i: ABORTUS JE U SVAKOJ SVOJOJ FORMI UBISTVO DETETA, NERO\ENOG, ALI @IVOG I ISTINITOG ÔVEKA. Tri su strane ume{ane u ubistvo: otac, majka i doktor koji poba~aj vr{i. I sve tri strane nose odgovornost pred Bogom i Carstvom Boìjim; i svima ume{anim u deteubistvo, deca zaklana u utrobi ne}e dati da u|u u Carstvo Boìje, ako se ne pokaju i ako ne po~nu da ìve hri{}anski. U srbskim gradovima o~evi i majke rode po jedno-dvoje dece, a ubiju, po podacima pomenute kwige, od troje do deset (a ima i nesre}nica koje na gubili{te ginekolo{kih stolova izvedi i po ÊTRDESET sinova i k}eri). Umesto dece Srbi po gradovima (naro~ito u prestonici) gaje pse, kupuju im skupocenu hranu, pletu im pulovere i xempere, i pravdaju se da ne mogu da ra|aju, jer za to nema uslova. Tobo`, za{to da gajimo sirotiwu! Zna~i: ne}emo da gajimo, nego }emo da ubijamo. Ako se dosledno sledi ova satanska logika, neko bi mogao da po~ne da ubija sve neproduktivne ~lanove dru{tva: od invalida i du{evnih bolesnika do penzionera! Gospod je, me|utim, rekao: PO VERI VA[OJ NEKA VAM BUDE! Na{i sveti preci su verovali da }e se Gospod starati za decu i ra|ali su! Gospod wihova nadawa nikad nije posramio. Ne bi ni va{a danas; ali Srbi se prave mudriji od Wega i svoj blud, sebi~nost i samoìvost kriju pod maskom brige za nero|enu sirotiwu. Bilo kako bilo, jo{ ima nade. Ko god èli da ide za Hristom, moè da stane na put Gospodwi. A to zna~i: neven~ani da se ven~aju, neispove|eni da ispovede greh bluda i deteubistva, nepri~e{}eni da se, nakon ispovesti i duhovnog leka dobijenog od sve{tenika, pri~este
Telom i Krvqu Jagweta Boìjeg, i da po~nu da ìve po zapovestima Nebeskog oca i Majke Crkve. [to vi{e Srba se OBO@I, SLO@I I UMNO@I, to }e pre na opepeqenom srbskom ogwi{tu zaplamsati svetlost Sunca Pravde, Hrista Boga na{eg. Hilendarac, 1995. VERSKA NASTAVA NIJE NAMETNUTA Veronauka se vra}a u {kole da, upravo vra}a, a ne UVODI, jer je odluka Vlade Srbije (kojoj se protivio ministar prosvete sa svojim pomo}nicima) zasnovana, izme|u ostalog, i na ~iwenici da je ovaj predmet bio izba~en iz na{ih {kola voqom Josipa Broza i wegovih srbskih slugu, koji su tako sproveli u ìvot poznati Lewinov dekret iz 1918. godine O odvajawu Crkve od dràve. To, dakle, nije bila posledica demokratskog odlu~ivawa, nego revolucionarne samovoqe. Tako da se veronauka zaista NE UVODI, nego VRA]A. Najve}i broj zemaqa Evrope veronauku ima u svom obrazovnom sistemu od Finske do [panije i Italije (osim Francuske). Srbske verou~iteqe u Austriji pla}a austrijska dràva. Na{i susedi (Gr~ka, Rumunija) tako|e imaju veronauku. Bio je red da taj predmet u|e u {kole, o ~emu su se sloìle sve tradicionalne verske zajednice na ovom prostoru pravoslavci, rimokatolici, protestanti, muslimani i sledbenici judaizma, ~ime je stavqeno do znawa svim borcima za qudska prava da Srbska Crkva ne ugroàva ni~ija prava u multikonfesionalnoj sredini, nego se zalaè da se ta prava po{tuju. Tako|e, sama Srbska Crkva se potrudila da, zalaù}i se za versku nastavu, istovremeno traì i da taj predmet ne bude nametnut, nego IZBORNI: bi}e obavezan za onu decu ~iji roditeqi èle da se wihovo potomstvo verski obrazuje. Ni tu, dakle, nema ugroàvawa qudskih prava i sloboda. Ministarstvo prosvete je onoj deci koja ne}e i}i na veronauku ponudili predmet vaspitawe za qudska prava, demokratiju i toleranciju (tako nekako!), èle}i vaqda time da istakne da je
religija u svojoj biti netolerantna. [ta }e deca u~iti na veronauci? Na pravoslavnoj veronauci deca }e u~iti da je Bog qubav, i da je svet i ~oveka stvorio iz qubavi, da je ~ovek bi}e zajednice koje ne moè da ìvi samo, niti da svoju budu}nost zasniva na egoizmu; da je Crkva zajednica qubavi; da voleti svoju Crkvu i svoj narod ne zna~i mrzeti druge narode i wihovu veru; da vernost Istini Pravoslavqa ne zna~i {ovinisti~ku retoriku i praksu, da biti skinheds nije u duhu srbskog Hri{}anstva; naravno, deca }e u~iti da NE LA@U I NE KRADU (pa makar se bavila i politikom), da je UBISTVO GREH NAD GRESIMA. U~i}e da po{tuju oca i majku, jer su oni ikone Boga; u~i}e da vole i pomaù sirotiwu, jer, kako veli Sveto Pismo, ko siromahu daje, Bogu pozajmquje. U~i}e da vole svoju otaxbinu i da se gnu{aju izdaje; da ima vrednosti koje se ne mogu kupiti i prodati; da mafija{ - }elavac, koji nosi tri kila zlata i vozi xip, a to je stekao na zlo~ina~ki na~in, ne}e dobro pro}i na sudu Boìjem, i da on nije uzor koji treba opona{ati; da droga nije put ka prosvetqewu; da kad se oèni{ i uda{, treba da voli{ supru`nika svim svojim bi}em i da ne ~ini{ prequbu; da treba da ra|a{ i vaspitava{ decu koju si rodio, `rtvuju}i se za wih po uzoru na Hrista. Sve to i mnogo drugog deca }e u~iti na pravoslavnoj veronauci. Zdravoumnom ~oveku, ovo, naravno, ne moè da smeta. Kakvi }e biti verou~iteqi? Naravno, oni ne}e biti supermeni koji }e delovati silom propovedi sna`no poput Svetog Jovana Zlatousta ili Vladike Nikolaja. Ali, sigurno ne}e biti lo{iji od profesora drugih predmeta, i trudi}e se da, sa qubavqu, deci prenesu ono {to je potrebno. Nadajmo se, stoga, da }e nam veronauka pomo}i da se na|emo kao qudi i kao narod. Predugo smo, zaista predugo, bili bez sebe, budu}i da smo bili bez Boga Pravde i Qubavi kome peva na{a himna. <pl>â~anski glas, 2001.
SEKTA[KA NAJEZDA I SREDSTVA ZA[TITE Crkva Boìja sve qude opomiwe: ~uvajte se la`nih proroka i la`nih verskih u~ewa, koja vode u duhovnu i, sve ~e{}e, u fizi~ku smrt. ûvajte se da vas ko ne prevari! (Mt. 24, 4), govorio je Boànski osniva~ Crkve Pravoslavne, Gospod Isus Hristos, kako Svojim u~enicima, tako i svima posle wih. Ali, dana{we ~ove~anstvo sve je mawe spremno da ~uje taj glas i sve vi{e strada od la`nih proroka i vo|a sumanutih sekti... 1979: U Gvajani, Ju`na Amerika, sekta Hram naroda, pod vo|stvom Xima Xonsa, vr{i kolektivno samoubistvo: otrovalo se, {to dobrovoqno, {to pod prinudom, oko hiqadu mu{karaca, èna i dece... April 1993: sekta Loza Davidijanaca ulazi u sukob sa federalnom policijom SAD. Gine 80 ~lanova sekte. Aprila 1994. jedan od preìvelih iz sekte se sveti dràvi podmetawem kamiona-bombe, u ~ijoj eksploziji gine preko sto nedu`nih prolaznika... Novembra 1993: ruska sekta Belo bratstvo, o~ekuju}i smak sveta, juri{ala je na pravoslavne crkve u Kijevu i poku{ala kolektivno samoubistvo... Opet je morala da interveni{e policija. Jesen 1994 godine: sekta Red solarnog hrama izvr{ila je kolektivno samoubistvo u Kanadi i [vajcarskoj (oko sedamdeset mrtvih). Po~etak 1995: u tokijskom metrou sekta AUM [inrikjo pomo}u ubistvenog gasa truje na hiqade nevinih putnika... Jesen 1996: u Amsterdamu uhap{en satanista, vudu-vra~, koji je ubijao decu u svojim obredima... Po podacima ameri~ke policije dràve Juta, svake godine nekoliko hiqada dece i odraslih, koji se vode kao nestali, biva ubijeno u ritualima satanista... Srbija devedesetih je tako|e videla ovo zlo: u Trsteniku su, luduju}i, satanisti oskrnavili manastir Svete Petke, zadu`binu carice Milice; satanisti u [apcu i Vrawu pobili vojnike na spavawu; u Zaje~aru, otac, Jehovin svedok, spre~io lekare da wegovom povre|enom
sinu daju transfuziju krvi (jehovisti veruju da je u krvi du{a), i sin mu je umro. U jesen, 1994. devojka iz sela Vu~kovice kod Gu~e, veruju}i da se u wu reinkarnirao bog, ubedila je oca i majku da, posle stra{nih iìvqavawa, ubiju wenu baku spaquju}i je ìvu... Svakom trezvenom ~oveku je, posle ovakvih i sli~nih primera, jasno: sekta{ki put vodi u propast... Ko zna koliko roditeqa mu~enika do dana dana{weg vodi borbu da vrati svoga sina ili k}i iz sekte u kojoj vo|e i u~iteqi decu savetuju da zaborave oca i majku, da wih, mudrace i proroke, smatraju za prave roditeqe... Da ukratko vidimo kakve sve sekte postoje, kakvim se metodama vrbovawa sluè i kako se od wih za{tititi. Tipovi sekti i wihova u~ewa Sekte se, kod nas i u svetu, mogu podeliti na ~etiri osnovne grupe: Neoprotestantske, dalekoisto~ne, okultno-magijske (sinkretisti~ke) i satanisti~ke. NEOPROTESTANTSKE SEKTE: protestantizam je nastao u XVI veku, kada se Martin Luter odvojio od Rimokatoli~ke crkve i proglasio qudski razum vrhovnim merilom u tuma~ewu Biblije (zbog toga {to svaki protestant ima mogu}nost da tuma~i Bibliju po svome. U svetu danas ima preko dvadesetak hiqada protestantskih sekti, od kojih svaka tvrdi da jedino ispravno shvata Sveto Pismo.) 1. Neoprotestanti ne po{tuju Majku Boìju ni svece, i rugaju se na{oj krsnoj slavi kao paganskom obi~aju, oni se podsmevaju po{tovawu âsnog i @ivotvornog Krsta Hristovog i svetih ikona, {to nazivaju idolopoklonstvom; ne veruju da se hleb i vino na Liturgiji pretvaraju u Telo i Krv Hristovu, i zato nemaju ni Pri~e{}e; ne veruju u silu Boìju datu mo{tima Svetaca, pa su, po wima Srbi koji odlaze Svetom Stefanu De~anskom, Svetom Vasiliju Ostro{kom i drugim netrule`nim ugodnicima Boìjim, da ih mole za pomo} i izle~ewe sujeverni qudi; tvrde veruju da se ~ovek spasava samo verom, a ne i dobrim delima; tvrde da se deca ne mogu kr{tavati, jer
jo{ nisu svesna; odbacuju sve{tenstvo kao nepotrebno... Neke od sekti, koje nasr}u na Srbe danas, oti{le su jo{ daqe u svom bezumqu, pa negiraju same osnove Hri{}anstva. Tako, na primer, Jehovini svedoci u~e da du{a ne moè da postoji odvojeno od tela, a subotari da du{a posle smrti spava; jehovisti vele da je du{a qudska u krvi, pa zabrawuju transfuziju, i time sebe i svoju decu u slu~aju hirur{kih zahvata ozbiqnijeg tipa osu|uju na smrt. Subotari tvrde da treba slaviti subotu Starog Zaveta umesto nedeqe Novog Zaveta, iako je Hristos u nedequ vaskrsao iz mrtvih i Crkvu osnovao na temequ pobede nad smr}u; jehovisti vele da Hristos nije ni raspet na krstu nego da je bio obe{en na nekom stubu; tako|e, kaù da Hristos nije Bog sa Ocem i Duhom Svetim, nego samo prosvetqeni ~ovek; ne veruju u Svetu Trojicu... Ve}ina sekta{a od svojih ~lanova napla}uju desetak (uzimaju im deseti deo prihoda), strogo nadziru jedni druge, a pravoslavne Hri{}ane nazivaju idolopoklonicima, pa ~ak i slugama satane (u tome se naro~ito isti~u Jehovini svedoci.) DALEKOISTO^NE SEKTE: Indusi su pagani, mnogobo{ci, i wihova su u~ewa tako fantasti~na da bi svim na{im precima, zbog religijskog primitivizma mnogobo{tva, ta u~ewa bila sme{na kad se uporede sa verom Hristovom. Na àlost, dana{wi qudi su izgubili trezvenost svojih otaca, pa nasedaju na induisti~ku propagandu. Indusi veruju u reinkarnaciju (seobu du{a iz tela u telo, zbog zasluga u prethodnim ìvotima.) Tako se, po wima qudska du{a, kazne radi, moè na}i u telu ìvotiwe (Buda je verovao da je u jednoj od inkarnacija bio papagaj!) Zato u Indiji postoje hramovi mnogim vrstama ìvotiwa (~ak i pacovima i zmijama!), a krava je tolika svetiwa da se niko ne usu|uje da jede kravqe meso, mada stotine hiqada Indusa umire od gladi. Induisti tako|e tvrde da je na{e telo i sva materija samo iluzija (maja), koje se treba {to pre osloboditi (zato spaquju svoje mrtvace, a razliku od Hri{}ana koji tela sahrawuju kao sasude du{e.) Sekta Hare Kri{na tvrdi da je vrhovno boànstvo Kri{na izvor zla, kao i dobra; Kri{na je veliki, kosmi~ki zavodnik, koji je jednu no}
proveo sa 16108 èna, da bi dokazao svoju mo}. Tako|e, dalekoisto~ne sekte budisti~kog pravca propovedaju ni{tavilo kao kona~ni ciq qudskog postojawa (to se zove NIRVANA): po{to je ìvot patwa, samo ni{tavilo ~oveka moè osloboditi bola. Induisti~ke prakse meditacije i mantrawe podrazumevaju poznavawe ritualnih formula koje ispiraju mozak (tipa Hare rama, Hare Kri{na), mada se kaè da to nije {tetno. Neke od ovih sekti se prikrivaju tvrdwom da wihove meditacije samo poboq{avaju zdravqe i koncentraciju, mada se obred posve}ewa sastoji u klawawu la`nim induskim bogovima (na primer, tako je u sekti transcendentalna meditacija). Mir koji mantrawe donosi je mir otupelosti i neosetqivosti za patwe bli`wih, {to ~oveka iskqu~uje iz stvarnog sveta i pretvara u ìvot mrtvaca. Na kraju, ne treba zaboraviti: dalekoisto~ne sekte oboàvaju ZMIJU (kundalini zmijska energija), za koju pravoslavni Hri{}ani znaju da je simbol |avola i da Sveto Pismo Bo`je naziva satanu a`dajom, drevnom zmijom (Otk. 20, 2). Okultisti~ko-magijske (sinkretisti~ke) sekte Oni veruju (kao i dalekoisto~waci) da je ~ovek po prirodi bog, i da on magijskim operacijama moè da gospodari Bogom i angelima Boìjim. Da bi se ~ovek spasao, treba da poseduje nekakvo magijsko ZNAWE, koje drugi, prosti qudi nemaju. Ove sekte se nazivaju sinkretisti~kim, zato {to kombinuju razne verske tradicije (nazovi hri{}anstvo, induizam, budizam, taoizam, islam, alhemiju, magiju Istoka i Zapada, astrologiju, itd.) Jednom re~ju, duhovna papazjanija se nudi umesto istinitog Otkrivewa Bo`jeg. Satanisti~ke sekte Veruju da je |avo bog i da mu se treba klawati umesto Bogu. Osnovno na~elo wihovog delovawa izrekao je britanski satanista, narkoman i seksualni izopa~enik, Alister Krouli: îni ono {to ho}e{ i neka ti to bude jedini zakon. U svojim obredima `rtvuju ìvotiwe i orgijaju,
a spremni su da `rtvuju i qude, naro~ito decu. Propovedaju mr`wu i nasiqe, smatraju}i da }e tako ugoditi svom gospodaru, |avolu. Me|u satanisti~kim grupacijama, naro~itu podvrstu ~ine samoubila~ke sekte, tipa Crne ruè. Oni sami sebe `rtvuju |avolu. Treba opomenuti ~itaoca i na slede}e ~iwenice: 1. âsopisi tipa Tre}eg oka, Horoskopa, [estog ~ula, Tajni itd. {ire nepravoslavna u~ewa: veru u reinkarnaciju, bavqewe astrologijom, spiritizmom (prizivawem duhova), magijom, meditacijom, mantrawem, itd. Zapovest crkvena glasi: Jereti~ke kwige ne ~itati upravo zbog opasnosti da se preko takvih kwiga i ~asopisa ne do|e u dodir sa pogubnim u~ewima koja du{u mogu odvesti u pakao. Zato: ne ~itati Tre}e oko i ostale ~asopise sli~nog sadràja ni po koju cenu. 2. Silva majnd metod kontrole uma i wemu sli~ne tehnike koncentracije tu|e su duhu na{e vere: wegovi u~iteqi qude navode da se bave vizualizacijom (zami{qawem raznih likova), {to moè voditi demonskoj obmani (setimo se re~i Svetog Pavla, po kome satana uzima obli~je angela svetlosti, da bi, ako je mogu}e, prevario i izabrane): da teè kontroli snova, opu{tawu i prepu{tawu (a to opu{tawe i prepu{tawe moè biti kobno, jer ga zli duh koristi da bi ~oveku nametnuo svoju voqu). Treba izbegavati i sve vrste kontakata sa duhovima vodi~ima (uvek zlim duhovima, jer se angeli ne odazivaju na Silva majnd pozive), kao i spiritizam, itd. Nipo{to se ne baviti jogom, ~ak ni radi zdravqa, jer telesni poloàji hatajoge bude izvesna stawa koja vode u prelest (samoobmanu). 3. Sa sekta{ima i wihovim u~ewem mora se izbegavati svaki dodir, bez mr`we i gneva, ali oprezno i pa`qivo. Svi moramo braniti sebe i svoju decu od wihove najezde. 4. Jedini uspe{an metod odbrane od sekti je POSTATI PRAVOSLAVNI HRI[]ANIN. Treba se moliti Bogu, postiti, ispovedati se i pri~e{}ivati Svetim Hristovim Tajnama; redovno poha|ati bogosluèwa; ~itati pravoslavnu literaturu i, gde je ima,
i}i na veronauku. Naro~ito decu treba utvr|ivati u pravoslavqu da jednog dana, ne daj Boè, ne bi upala u sektu. Za sve nedoumice se obratiti svojoj Crkvi, wenom sve{tenstvu i verou~iteqima. 5. Nikad ne zaboravimo: mi smo potomci Svetog Save i Svetog kneza Lazara, Vladike Nikolaja i oca Justina. Mi smo naslednici @i~e i Studenice, De~ana i Ravanice, Hilandara i Ostroga. Crkva nam je dala dràvu i {kolu; spasila nas u doba turskog ropstva; o~uvala na{ duhovni i nacionalni identitet. Zato nam je Pravoslavna Crkva majka, a sekte iz Indije i Amerike, pune tu|ih u~ewa i la`nih praksi, donose Srbima samo razjediwenost i haos. Neka nas Gospod, po molitvama svetih Srba i Srbkiwa i Pre~iste Matere Svoje, od toga zanavek sa~uva! Taktike i tehnike sekta{a Razorne sekte i kultovi imaju mnogo zajedni~kih osobina: 1. Vode ih {armantno hipnoti~ki ili dinami~no-harizmati~ni lideri. 2. Koriste manipulaciju i prevaru da osvoje i zadrè sledbenike. 3. Svoje pripadnike odvajaju i izoluju od porodice i prijateqa. Nastoje da ih stalno drè bez dodira sa stvarno{}u van sekte, da bi prido{lice izgubile ose}aj realnosti i bili odvojeni od spoqa{wih izvora informacija. 4. U totalitarnim sektama je prisutna upotreba hipnoze. Stawa izmewene svesti i povi{ene podlo`nosti sugestiji postiù se upotrebom repetitivnog pevawa, meditacija, mantrawa, vizualizacije mandala i drugih okultisti~kih simbola. 5. Zahtevaju od novih sledbenika javno ispovedawe grehova i prestupa dotada{weg ìvota, {to moè sluìti kao sredstvo ucene u slu~aju da se poku{a napu{tawe sekte. Uz to, postiè se razvoj mi ose}awa i grupne svesti, zasnovan na uzajamnom poznavawu intimnih ìvota ~lanova grupe. 6. Poricawe tradicionalnih vrednosti podrazumeva promenu ìvotnog
stila, ciqeva karijere, obrazovawa, ~itala~kih interesovawa, i, naravno, versko-moralnog pogleda na svet. Kult insistira na promeni paradigme i raskidu sa nacionalnom tradicijom kod novog pripadnika zajednice. 7. Oduzimawe potrebnih koli~ina hrane i stalna neispavanost tako|e su sredstva kontrole. Vegetarijanstvo, koje ve}ina sekti preporu~uje, smatra se uvodom u izmewena stawa svesti, astralna putovawa, kontakt sa duhovima vodi~ima itd. Takva osoba po~iwe da fizi~ki pati. U isto vreme, ona je sve podlo`nija sugestiji i raznim oblicima manipulacije. 8. Podsti~e se ose}aj izabranosti u sekti. Osoba treba da shvati da je naro~ita i nadmo}na u odnosu na druge. Ona je novo bi}e, na putu potpune sre}e i blaènstva, a razliku od slepih masa, koje se nalaze na putu propasti. 9. Nastojava se na prozelitizmu ~lanovi sekte propovedaju i dele bro{ure na ulicama, po stanovima, kafanama, restoranima; love decu ispred {kole i studente na fakultetima (naro~ito ako je sekta{ student). Tako|e, pa`qivo prate situacije pojedinaca, i pojavquju se da ga ute{e, uvukav{i ga u sektu, u ~asu ìvotnog bola (smrt u porodici, raskid veze izme|u mladi}a i devojke) ili razo~arewa (neuspeh na poslu, gubitak ìvotnog ciqa, itd.) 10. Od ~lanova grupe se traì potpuna poslu{nost i odanost. Ve}ina kultova ima gurue ili vo|e prema kojima se, bili ìvi ili mrtvi, mora pokazati qubav i po{tovawe, {to ide do obogotvorewa. Oni su najprosvetqeniji, glasnici Boga, itd. 11. Koriste se sredstva grupnog pritiska. Novi ~lan sekte u po~etku biva primqen sa pa`wom i qubavqu, ~ime se utoqava è| za pripadno{}u i utehom. ^lanovi sekte se grle, qube, zajedno ple{u, mole se, pevaju, igraju, meditiraju. 12. U slu~aju otpora, `rtva biva izloèna surovim napadima (verbalnim, a mogu}i su i fizi~ki: satanisti~ke grupe se svete ubistvom za napu{tawe sekte.) Preti joj se i biva poniàvana sve
dok se ne oseti da je bezvredna. Tada je grupa opet prima i pokazuje ne`nost prema woj. Pravila verske bezbednosti Uzbu|ivati se zbog sekta{ke delatnosti je kasno. Treba razmi{qati kako sebe i decu za{tititi od wih. Radi toga je potrebno znati svojevrsna pravila duhovne bezbednosti. PRAVILO PRVO: Zapamtite zauvek: duhovnost ima dve strane, i kao re~ i kao stvarnost. Postoji svetla i tamna duhovnost, duhovnost istinita i duhovnost la`na. Ne vodi sve {to govori o duhovnosti do Boga. Omiqena zabava tamne duhovnosti je maskirawe u svetlost. PRAVILO DRUGO: Postanite svesni onog u {ta ne èlite da verujete i u kakvoj religioznoj tradiciji ne èlite da se na|ete pod bilo kakvim okolnostima. PRAVILO TRE]E: Ako sa vama zapo~iwu razgovor o veri, prinudite svog sagovornika da se predstavi. Traìte od wega da jasno iskaè svoj odnos prema Pravoslavqu. PRAVILO ÊTVRTO: Pamtite da se sekta{ke religiozne misije pre~esto skrivaju iza nevinih naziva: ekolo{ki forumi, {kole komunikacije, besplatni te~ajevi engleskog jezika, Dopisna biblijska {kola, (itd.) PRAVILO PETO: Utvrdite u ~emu se veroispovedawe sekta{a razlikuje od u~ewa drugih hri{}anskih konfesija, pre svega Pravoslavqa, da vam, preko sitnih razlika, neko ne proda rog za sve}u. Setite se izreke: \avo se krije u sitnicama. PRAVILO [ESTO: Ako vam se sekta{ke optu`be protiv pravoslavqa u~ine osnovanim, potraìte ~oveka koji poznaje pravoslavnu veru (pre svega, sve{tenika ili verou~iteqa) i saslu{ajte wegovu argumentaciju odgovor na tvrdwe sekta{a. PRAVILO SEDMO: Ne upore|ujte grehove pripadnika ove ili one konfesije, nego temeqe wihovog verskog u~ewa. PRAVILO OSMO: Ne smatrajte ~iwenicu da je razlika izme|u
religija kao istorijski fakt plod netrpeqivosti, uskogrudnosti ili verskog fanatizma. Hrista su, hteli to da priznamo ili ne, raspeli la`no VERUJU]I qudi. O~ito je dakle, da se vera od vere razlikuje, i da wihovi plodovi mogu biti sasvim suprotni. PRAVILO DEVETO: Ako vam neko kaè da je na{ao put za ujediwewe svih religija, obratite pa`wu na ~iwenicu da taj poziv podrazumeva prethodno razjediwewe i odvajawe od va{e vere i tradicije. Ako vam neko kaè da je Hristos bio u~iteq bilo ~ega osim pravoslavnog Hri{}anstva znajte da laè. PRAVILO DESETO: Priznajte pravo svakoj religijskoj zajednici da sama odre|uje svoje granice, da sama kaè {ta jeste, a {ta nije. PRAVILO JEDANAESTO: Budite prosto trezveni. Ne me{ajte psihi~ko odu{evqewe velikih skupova, gromkih re~i, misti~kog plesa ili vegetarijanske hrane sa tajnom Hristovog ulaska u svetiwu srca. Zapamtite: ~im u|ete u sektu, vi{e niste pravoslavni vernik. Prema tekstu |akona Andreja Kurajeva (Pravoslavni Sankt-Peterburg, 9/1995) Za kraj Hristova vera je vera qubavi i milosr|a, a ne mr`we i nasiqa; Pravoslavqe nikad nije imalo, niti moè imati inkviziciju. ûvaju}i sebe i svoje bli`we od pogubnog dejstva sekta{ke propagande, mi uvek moramo imati na umu da su pripadnici sekti na{a zabludela bra}a i sestre za koje se treba moliti Gospodu ôvekoqupcu, prose}i Ga da ih obrati na put Istine. Evo jedne od takvih molitava za spasewe onih koji zablude{e: Gospode, prosvetli svetlo{}u Tvoga poznawa one koji, zaslepqeni ubistvenim jeresima, odstupi{e od pravoslavne vere i privedi ih Tvojoj svetoj apostolskoj Crkvi. Amin.
[TA HO]E NOVOPROTESTANTI U SRBIJI? Pravoslavna Crkva, koja je sa svojim narodom vekovima delila dobro i zlo, sa sektama se srela prvi put u XIX veku u Vojvodini, kad su se pojavili nazareni. Od tada do danas, novoprotestantske sekte bujaju kao pe~urke posle ki{e, i u sve ve}em broju vr{qaju po na{em duhovnom prostoru, opusto{enom vi{edecenijskom ateizacijom. Sekte su naro~ito uspele da prodru me|u Srbe za vreme tito-komunizma, kome je odgovaralo sve {to je srbski narod, kao hegemonisti~ki i imperijalisti~ki (tako je o nama govorila Kominterna) moglo da zbuni, dezorijenti{e i odvoji od korena. Tek po~etkom devedesetih, kada smo se delimi~no probudili iz titoisti~kih snova o bratstvujedinstvu i svetlijoj budu}nosti, na{a javnost je po~ela da se ozbiqnije suo~ava sa fenomenom sekti, i da poku{ava da taj problem, makar delimi~no, re{i... I, naravno, javile su se sve de~je bolesti sektologije u povoju: od histeri~nog ùrnalizma lova na ve{tice do krajwe neobave{tenosti i sramnog neznawa. Biv{e vlasti, u prividnom sukobu sa Zapadom, napadale su sekte i narkomaniju kad je trebalo da dobiju pokoji politi~ki poen. U narodu se, pored zdravog opreza kad su razne nove vere u pitawu, pojavio i, katkad pani~an, strah od svega {to li~i na sektu, i sekta{kom delovawu pripisane su mnoge negativne pojave u dru{tvu koje sa sektama nemaju veze, dok su one druge, koje tu vezu imaju, prenebregnute (upravo iz neznawa). Javilo se i povr{no trpawe u isti ko{ svih i svakoga: ~esto je ispadalo da su baptisti i adventisti isto {to i satanisti, i da se novoprotestantske grupe, poznate po svom strogom uzdràvawu od projava spoqa{we nemoralnosti, drogiraju i orgijaju. Ovo je samo dovodilo do zbrke i pometwe, a zbrka i pometwa nikad i nikom nisu bile od koristi. @elimo da istaknemo ono osnovno; baptisti, recimo, jesu novoprotestantska sekta, ali oni nisu SATANISTI, niti pripadnici nekog okultisti~kog pokreta i pravca religije Novog Doba (Wu Ejxa).
Oni tako|e nisu ni psihomafija{ki totalitarci tipa munovaca i sajentologa, i wihovo delovawe nije dalekoisto~na praksa mantre i meditacije, opasna po psihu od samog po~etka bavqewa putem joge. Dok se sa gorepomenutim grupacijama moè i mora op{titi kao sa paganima, sa baptistima, pentekostalcima i adventistima se treba suo~iti kao sa jereticima, qudima koji su izabrali veru drugu i druga~iju od vere jednom predate svetima (Juda, 1, 3). Kada je nova vlast, posle promena {to su usledile 5. oktobra 2000, krenula u ure|ivawe zakonskog okvira za rad Crkve i drugih verskih organizacija i zajednica, novoprotestanti (me|u kojima najsna`nije baptisti i pentekostalci) pokrenuli su sve sile uticaja kako bi dokazali da su progoweni i ugroèni u postmilo{evi}evskoj Srbiji. Iza{la je ~ak i kwiga Udar na verske slobode /Zbornik tekstova o poloàju protestantskih vi{enacionalnih verskih mawina u Srbiji (priredili Branko Bjelajac i Dane Vidovi}, Alfa i Omega, Beograd 2001.) êga sve tu nema od nastojavawa na tome da se iz preambule predloga Zakona o verskoj slobodi iskqu~e nazivi svih verskih zajednica, male verske zajednice, pravna lica sa verskim ciqevima, itd (a u preambuli su, kao tradicionalne vere na{ih prostora, bile pomenuta, pored Srbske Crkve, koja je formirala na{u dràvu i udarila pe~at na na{u kulturu, i rimokatolicizam, judaizam, islam, kao i stare protestantske zajednice) do pri~a o tome kako se kamenuju bogomoqe i rasturaju skupovi protestantskih, vi{enacionalnih verskih mawina. U protestu verskih mawina od 30. jula 2001. pi{e: Imamo informacije o diskriminaciji vojnika, pripadnika protestantskih vi{enacionalnih verskih mawina, o vr{ewu pritisaka na decu ~iji su roditeqi pripadnici protestantskih, vi{enacionalnih verskih mawina da usklikuju svetitequ Savi, o vr{ewu pritisaka na pojedine nastavnike koji su vernici iz ovih crkava tako da moraju da dobrovoqno napuste nastavni~ku slu`bu. Viktor Sabo, gledaju}i surove progone svojih jednoveraca, pi{e o tome kako u Sudanu, Iranu, Pakistanu i Saudijskoj Arabiji ka`wavaju se smr}u oni koji
govore jevan|eqe nehri{}anima, pa mu na pamet padaju i biblijska vremena, kad je progowena rana hri{}anska crkva. Izgleda da se pla{i takvih progona, od strane verske ve}ine, i u Srbiji (u ovom trenutku, jedini koji se na prostoru biv{e Jugoslavije progne zbog svoje vere i nacije su pravoslavni Srbi setimo se samo slu~ajeva prognanih koji se vrate u Hrvatsku i nai|u na nasiqe ili, {to je svima poznato, ru{ewa srbskih hramova i oltara i ubijawa srbskog naroda na Kosovu.) Doma}im novoprotestantima je jasno i {ta treba da se radi. Dane Vidovi}, u svom tekstu Zakon s predumi{qajem ({to implicitno podrazumeva da je re~ o zlo~ina~kom zakonu, jer kod nas postoji samo jedna {iroko kori{}ena sintagma u kojoj se predumi{qaj pomiwe zlo~in s predumi{qajem), smatra da bi pravi zakon trebalo da ima odredbu po kojoj javni tuìlac po slu`benoj du`nosti diè optu`nicu u slu~ajevima progona malih verskih zajednica, po~ev od diskriminacije u {kolama i kasarnama, preko napada na bogomoqe, do, verovali ili ne, pogrdnog pisawa o istim: Ako bi se ove odredbe uvrstile, na udaru bi se na{le sve publikacije objavqene od strane verske ve}ine koje {ire versku netrpeqivost. Jednom re~ju, neka kwiga, koja pravoslavnom ~itaocu obja{wava zablude baptizma, bila bi zabrawena, a o kwigama pokojnog prote Lazara Milina da i ne govorimo. Za Vidovi}a, novi zakon }e dovesti do progonstva ili makar do nezdravog razdvajawa na verskoj osnovi (za wega je to isto kad se u Saudijskoj Arabiji ubijaju baptisti ili pentekostalci i kad u Srbiji Srbska Pravoslavna Crkva ima pravo na {kolsku veronauku.) To i jeste ciq novoprotestanata da svako drì veronauku pri hramu svoje vere, da ne bi bilo diskriminacije. Ve} smo rekli baptisti nisu satanisti. Ali, {ta oni ho}e od Srba? Objektivno gledano, oni su tu da bi, u ime pluralizma i tolerancije, a koriste}i se ogromnim parama koje dobijaju iz svoje ameri~ke centrale, promenile versku i kulturnu paradigmu na{ih prostora. To ne mora da zna obi~an preobra}enik u baptizam ili pentekostalizam, ali to znaju vo|i wihovih pokreta. I ozbiqne analize to odavno
pokazuju. (Treba pogledati tekst francuskog religiologa Andrea Kortena) u poznatom, ina~e sekularnom, listu francuskih i svetskih intelektualaca, Le Mond Diplomatique, u broju 10/2001., koji govori o ekspanziji pentekostalnog pokreta u zemqama tzv. Tre}eg sveta {to smo, po mi{qewu gospodara Novoga svetskog poretka, i mi, Srbi zahvaquju}i direktnoj pomo}i ameri~ke dràve i CIA, jer su ameri~ki interesi najva`niji na celoj Zemqinoj kugli.) Iako novoprotestanti tvrde da oni nemaju nikakve druge ciqeve, osim verskih, sasvim je jasno da nije tako, jer, vera uvek oblikuje antropolo{ku matricu i kulturu jedne sredine. Od pravoslavne vere su nam @i~a i Studenica, Sopo}ani i De~ani, Hilandar i Qevi{ka, zograf Longin i Teodosije, Domentijan i Jefimija. Pravoslavna vera nam je dala Svetog Savu i Svetog Simeona, Vasilija Ostro{kog i Petra Cetiwskog; ali, i Kara|or|a, Wego{a, Mihaila Pupina. A baptizam i pentekostalstvo nisu dali ni{ta ve~no ni u Americi, a kamoli u Srbiji. Dovoqno je uporediti veli~anstveni lik Vladike Nikolaja ili Oca Justina sa baptisti~kim propovednikom Bilijem Grejemom, pa shvatiti kakve su razlike i {ta bi bilo da u Srbiji pobede, na prvi pogled liberalni, politi~ari, sledbenici novoprotestantizma (kao {to se desilo u okupiranoj Makedoniji, ~iji je predsednik Boris Trajkovski nepravoslavan ~ovek, novoprotestant.) A wihova netrpeqivost prema pravoslavnima je svima poznata. Ako mi wih smatramo sekta{ima (to jest, jereticima koji pripadaju iskrivqenom hri{}anstvu), oni nas smatraju NEZNABO[CIMA. U tekstu Branka Bjelajca Jugoslavija: ho}e li veronauka u {kolama da bude obavezna?, jedan propovednik iz Novog Sada veli: Ne èlimo da na{u decu u~e paganizmu koji je samo maskiran u hri{}anstvo. Mada ima i novoprotestanata koji trezveno misle (tako Dragoqub Jovanovi} iz Udruèwa za verske slobode kaè: Ima samo 7000 evan|eoskih hri{}ana u Jugoslaviji i ne moèmo o~ekivati da oni imaju isti status kao ~lanovi SPC), su{tina je u slede}em baptisti i wima sli~ni traè toleranciju samo zato {to ih je malo, i {to nemaju vlast. Da imaju vlast i uticaj
na dràvu, bilo bi druga~ije: jer, u SAD nema predsedni~ke kampawe u koju se ne ukqu~uju pastori i propovednici, od Bilija Grejema do Xerija Folvela, podràvaju}i svoje kandidate. Zato oni mogu i da prete vlastima u Srbiji: ZA[TO VLADA ZATVARA OÎ PRED ÎWENICOM DA OVE CRKVE PREDSTAVQAJU VERSKU MAWINU SAMO U SR JUGOSLAVIJI, ALI DA U DR@AVAMA DO ÎJE POLITI^KE PODR[KE IM JE STALO ONE NISU MAWINA? (Tako pi{e u kwizi Udar na verske slobode.) Zato pastor baptista Aleksandar Birvi{ poziva svoje vernike da prijave svaki primer diskriminacije po verskoj osnovi, da bi se dojavilo ameri~koj centrali, i da bi centrala obavestila specijalnog izvestioca predsednika SAD zaduènog za verske slobode {irom sveta, koji moè da predsednika nagovori da uvede sankcije prema zemqi koja ugroàva verske slobode (iz pretwe su izuzete dràve od strate{kog interesa za Ameriku, kakva je Saudijska Arabija, u kojoj biv{e muslimane, a sada baptiste i pentekostalce mogu da koqu do mile voqe, po{to je ova totalitarna islamska monarhija vaàn bliskoisto~ni saveznik SAD.) Tvrdimo da novoprotestanti vr{e amerikanizaciju na{eg prostora, i stojimo iza te tvrdwe. Jer, baptista studeni~ko Raspe}e smatra paganizmom (ikona), Mokraw~eve horove bespotrebnim pesmama paganskim svecima, Hilandar i @i~u paganskim mauzolejima, a krsnu slavu prezire kao neznaboà~ke obi~aje verski nepismenih uro|enika. Zato baptista ho}e slobodu da misionari i to na sve mogu}e na~ine, po~ev od HUMANITARNE POMO]I, koja sluì za kupovawe qudskih du{a. Ni raspored novoprotestantskih centara nije slu~ajan. Zar su slu~ajno pentekostalci svoju molionicu napravili preko puta Saveznog crvenog krsta u Siminoj ulici u Beogradu i zar su baptisti slu~ajno izabrali mnogoprometno turisti~ko mesto, Vrwa~ku Bawu, da u wemu podignu svoj duhovni centar? A o toleranciji novoprotestanata znamo ve} mnogo: od progona Indijanaca do NATO-vog Milosrdnog an|ela. Jer, na osnovu Biblije,
beli protestanti (WASP Amerika) su pobili doma}i indijanski ìvaq. O tome |akon Andrej Kurajev u kwizi Protestantima o Pravoslavqu veli: Protestanti su sebe u Americi ose}ali kao novi Izraiq/.../ U Americi su videli Novu Palestinu, novi Hanaan. Amerika je tako|e puna Indijanaca pagana. Prema tome, istorijski letopisi Starog Zaveta proro~ki su nagovestili sudbinu nas, protestanata. Zna~i, zapovesti koje je Bog onda dao Jevrejima, odnose se i na nas/.../ Protestantska lozinka samo Pismo dovela je do takvog shvatawa Biblije u kome se Stari Zavet nije preobraàvao u Novi, nego se mehani~ki s wim spajao. Stoga je rat sa Indijancima kod Amerikanaca dobio religioznu sankciju. Tako je protestantski bukvalizam u kontaktu s Biblijom dao religioznu osnovu genocidu nad iskonskim stanovni{tvom Amerike. I gde nam je garancija da }e protestanti, koji sad iz Amerike dolaze u Rusiju, imati takta prema domoroda~ko-pravoslavnoj kulturi? Kad se pogre{no shvati, ~ak i Biblija moè postati opasnost i za samog ~oveka i za wegovo okruèwe. Naravno, do toga je daleko. Ali novoprotestanti uop{te nisu vaplo}ewe tolerancije, kakvima se predstavqaju. Wihov uticaj svakako nije mali. Ako ni{ta drugo, Srbija i daqe nema nikakav zakon o verskim zajednicama. Veoma je zanimqivo da se taktika novoprotestanata na na{em prostoru u posledwe vreme mewa. Oni su, naime, dobro shvatili da na tlu pravoslavne kulture vi{e ne mogu da nastupaju sa potpunim negirawem te iste kulture. Zato je adventisti~ki ~asopis Znakovi vremena, deqen ispred pojedinih pravoslavnih hramova na Badwe ve~e 2003. (g. januar 2004.) na naslovnoj strani imao veliki usklik Mir Bo`ji Hristos se rodi, a u ~lancima objavqenim u istom bilo je re~i i o pravoslavnim boì}nim obi~ajima, pa ~ak i citata iz dela Svetog Nikolaja @i~kog. Naime, adventisti su shvatili da je la`ni objektivizam veoma dobro sredstvo za novu akciju obmawivawa lakovernih. Oni }e svakako poku{ati da prodru i do
teolo{kih krugova Srbske Pravoslavne Crkve i da se nametnu kao ozbiqni, stru~ni i odgovorni protestanti koji SPC nude dijalog i uzajamnu pomo} u misiji po zemqama Svetog Save. Tako je, po~etkom devedesetih, ve} bilo u Rusiji. Veoma je va`no i to da novoprotestantske sekte {aqu veliku koli~inu besplatne literature bibliotekama {irom Srbije, kao i da dostavqaju TV ku}ama svoje filmove na biblijske teme. Nismo sasvim sigurni da su bibliotekari i TV poslenici dovoqno verski pismeni da bi znali ko stoji iza anonimnih paketa verske humanitarne pomo}i. Bar ne svi. Zato wihove kwige leù na police biblioteka, a wihovi filmovi se gledaju za Boì} i Vaskrs pravoslavnih. Novoprotestanti kod nas ìve sjajno: i baptisti i subotari adventisti imaju teolo{ke {kole (u Novom Sadu i Beogradu), sara|uju u humanitarnom radu sa biv{im i sada{wim vlastima, liberalna {tampa ih uzima u za{titu, i nikom ne smeta da se la`no predstavqaju kao jevan|eoski hri{}ani. (A {ta su pravoslavni? O~ito pagani.) No, du`nost pravoslavnih je da im u tom la`nom predstavqawu odmaù, ukazuju}i na sve dubine wihovih zabluda i svu ubogost wihovog u~ewa. Nije na{ ciq lov ne ve{tice, nego razumevawe. Mi sekta{e, kao i sve zabludele qude, ne mrzimo, nego se drìmo u~ewa Svetog Jovana Zlatousta da jeresi treba razobli~avati i protiv wih se boriti, a qude {tedeti i za wih se moliti Bogu (i u svakodnevnom na{em molitvenom pravilu nalazi se prozba: Prosveti, Gospode, svetlo{}u Tvoga poznawa one, koji zaslepqeni ubistvenim jeresima, odstupi{e od Tebe, i privedi ih Svojoj Svetoj, Sabornoj i Apostolskoj Crkvi!) Neka bi Gospod ôvekoqubac, Koji je Krv Svoju prolio osnivaju}i Crkvu Pravoslavnu, Jedinu Istinitu, obratio na{u zabludelu bra}u, a nas za{titio od svih isku{ewa vremena u kome ìvimo i svih zabluda novoverstva. 2002.
JO[ MALO O SRBIMA I TOLERANCIJI Sada, kada su Srbi progla{eni od nekih za ~udovi{ta i krivce za sva zla ovoga sveta, zbiva se i proces pretuma~ivawa na{e istorije, koju treba predstaviti kao istoriju razbojnika i ubica (od Milo{a Obili}a do Gavrila Principa, zar ne?) Mediji koje pla}aju razne me|unarodne krizogene grupe i mo}nici kojima je, po povoqnim cenama, stalo do srbske imovine (rudnika Trep~a, na primer) poku{avaju srbskom narodu da nametnu krivicu za ~itavu istoriju, dokazuju}i da je knez Lazar bio zanesewak i fanatik, nesposoban za suìvot i toleranciju, a da su kwige poput Wego{evog Gorskog vijenca maltene uxbenici genocida. Zato nam je va`no se}ati se istorije onakve kakva je bila, i ~uvati dostojanstvo svog se}awa za budu}a pokolewa. Zato }emo, kroz nekoliko, nesistemati~no pore|anih, ali smisaono povezanih, zapisa drugih o nama, poku{ati da se vratimo svom istorijskom liku, od koga nedobronamernici ho}e da naprave karikaturu. Jeste li ve} ~uli da: je ugledni pripadnik jevrejske zajednice Srbije, Ja{a Almuli, 2002. godine objavio kwigu @ivi i mrtvi: razgovori s Jevrejima (izd. Slobodan Ma{i}), u kojoj se nalaze svedo~ewa doma}ih Jevreja koji govore o svojim stradawima i patwama za vreme nacisti~ke okupacije, kao i o odnosu Srba prema wima u te stra{ne dane; u toj kwizi Moric Marci Levi, rezervni oficir u kraqevskoj jugoslovenskoj vojsci, opisuje kako su mu Srbi 1941. pomogli da preìvi daju}i mu la`ne dokumente i skrivaju}i ga, i tvrdi da su do 1942. beogradski Jevreji stradali samo od nema~kih okupacionih snaga, a ne od doma}ih izdajnika, nedi}evaca: Mi nismo nikakve kontakte imali sa srpskim okupacionim ili kvislin{kim snagama u Beogradu. Mi smo imali kontakte samo sa Nemcima, iskqu~ivo sa Nemcima. Ja napomiwem da na Ta{majdanu nije bila nikakva straà, a
kod Topovskih {upa tvrdim da je bila nema~ka vojna straà, Vermaht. Nisu bili doma}i. U logoru na Bawici to je bilo pod Specijalnom policijom, ali na streqawe su ih vodili Nemci. Ima ìvih logora{a, postoje tri kwige. Egzekutori svih stradalih Jevreja su bili Nemci; u istoj kwizi, pisac \or|e Lebovi}, rodom iz Sombora, veli da je on u sredwoj {koli ose}ao antisemitizam kod Nemaca i Ma|ara, ali KOD SRPSKOG STANOVNI[TVA NIKADA GA NIJE BILO; da je profesor Jakov Danon za vreme Drugog svetskog rata ìveo u srbskom okruèwu, i da su se Srbi druìli s Jevrejima: Bili su na na{oj strani i kritikovali i pokazivali negodovawe prema Nemcima. Izuzetno su bili protiv Nemaca; govore}i o Srbinu koji je spasao wegovu i jo{ dve jevrejske porodice, profesor Danon kaè da je doti~ni rizikovao svoju porodicu i pomogao im, bez ikakve materijalne dobiti; da je poznati profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Maksim [terni}, u razgovoru sa Almulijem istakao: Za Jevreje u Srbiji moglo se ~esto ~uti da ih nazivaju Srbima Mojsijeve vere ili srpskim Jevrejima, to jest: Bilo je pre rata u Srbiji pojedinaca i qudi koji su se deklarisali da ne vole Jevreje, mo`da i gore od toga, ali u slu`benoj politici toga nije bilo, ni kod Dvora ni kod vlada; da dr Marko Anaf, ~iji je brat poginuo kao partizan, tvrdi da su se Nemci hvalili kako je Beograd bio prvi veliki grad Evrope o~i{}en od Jevreja i da |eneral Mihailovi} nije bio izdajnik; da je dr Nikola Rot, sa Filosofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u ovoj kwizi izrazio veru da }e pojedini Jevreji u svetu pojmiti zlo u antisrbskoj politici tzv. me|unarodne zajednice: Nadam se da }e oni jevrejski krugovi u svetu koji imaju pogre{an stav prema Srbima uskoro uvideti da taj stav treba napustiti, da je vrlo va`na borba za pravednost, za ~asnost. Treba da imaju na umu da ne moè ceo jedan narod biti kriv kao {to Srbe okrivquju. Pre svega to na umu treba da imaju Jevreji, koji su dva milenijuma neprestano
bili napadani i stra{no progawani, i to celi narod, bez krivice. Ne bi smeli sad da sudeluju u progonu jednog naroda koji isto tako nije kriv i koji je isto tako progawan; da je ~uveni kompozitor Enriko Josif u Almulijevoj kwizi izjavio: @iveti u jednoj Srbiji i ne osetiti da ste Jevrejin, to nigde u Evropi ni pre Hitlera nije bilo. To je po prirodnom zakonu tako. Srbi su jedan neverovatan narod, ja ga zovem zagrqajni narod, koji ~ak tu|ina vi{e prigrquje nego samoga sebe. Da li ste ~uli za Mihajla Jankovi}a iz Ni{a, kafexiju i trgovca, ~ija je majka Sultanija bila dvorska dama kraqice Natalije, i koji je prihvatio porodicu Jakova Danona i druge jevrejske porodice? Poznat kao Mika Araxija, ovaj vitez ~ovekoqubqa spasao je mnoge progowene. Za vreme rata bavio se samo trgovinom, jer u kafani nije hteo da sluì Nemce. Posle rata, komunisti su mu oduzeli imovinu i umro je od sr~anog udara, bez penzije, kao ~uvar otpada na svom imawu, datom u zakup (Ve~erwe novosti, 8. oktobar 2002. godine). O wemu Jakov Danon svedo~i: Do{li smo u Ni{ (iz Beograda, nap. V. D.), javili se Miki Araxiji, i odmah od wega dobili ku}u, xak bra{na, pasuqa, {e}era, drva za ogrev i sve to bez ikakve nadoknade. Mika nam je obezbedio i la`ne legitimacije. Da li ste znali da je u jedinicama |enerala Mihailovi}a postojala i Jevrejska ~eta, koja se, skupa sa Srbima, borila protiv Nemaca? O tome da li danas ima prave antijevrejske mr`we u Srbiji, pogotovu institucionalne (kako nam podme}u razni odbori za qudska prava), kaè rabin Isak Asiel: Nema u ovoj sredini ozbiqnih problema ove vrste, pri ~emu sam spadam u qude koji su skloni da o svemu sude sa dobre strane. Nedavno je na novosadskom grobqu poru{eno nekoliko jevrejskih spomenika, bilo je toga i u Beogradu, iskrsne ponekad neprijatan grafit... Organizovanih napada ipak nema sve su to pojedina~ni ekscesi s kojim se sre}e svaka verska zajednica. U svakom slu~aju, mnogo ih je mawe nego u Ma|arskoj ili Slova~koj. Ima zemaqa u kojima, ~im si|e{ s voza i vide tvoja jevrejska obele`ja, povi~u:
Napoqe, Jude. Ovde se to ne doga|a (Novosti, 27. jun 2003.) Znate li da je Jevrejin Xonatan Levi, ekspert me|unarodnog prava, koji je vodio procese u korist Srba i Ukrajinaca, `rtava usta{kog terora za vreme Drugog svetskog rata, posle upoznavawa sa mu~eni~kom istorijom pravoslavnih Srba, u Kijevu primio pravoslavqe i da se sada zove Jovan? (Jutarwe novine, 13. novembar 2001.) Znate li da su [iptari, skupa sa Srbima, iz Pri{tine proterali i Jevreje, ~ija je tamo{wa zajedica bila stara pet stotina godina? Aca Singer o tome kaè: Jevrejska kultura je 1999. godine na Kosovu uni{tena, i to nakon {to su navodno zavladali mir i bezbednost (Ekspres politika 23-24. avgust 2003). Da li ste ~uli za dr Savu Stanojevi}a iz Trstenika, lekara koji je spasao trsteni~ke Rome da ih Nemci ne pobiju u doba kada su nacisti {irom Evrope ogwem {irili ideje novog evropskog poretka? Aleksandar Mitrovi}, svojevremeno predsednik zajednice trsteni~kih Roma, istakao je da oni s kolena na koleno prenose povest o ovom plemenitom ~oveku, koji je u romskom nasequ proglasio la`nu epidemiju trbu{nog tifusa i tako spasao sve wegove ìteqe od pogroma (Glas javnosti, 17. oktobar 2002.) Niz ovih ~iwenica, bez uop{tavawa i analize, tu su da nas podsete samo na jedno: Srbin nije mrziteq nijednog naroda pod kapom nebeskom ako je pravi Srbin, to jest ako je ukorewen u svetosavskom zavetu. Umesto da ovakvim primerima budu ispuweni na{i mediji i da se na wima u~e |aci, neki nas optuùju da smo oduvek bili zveri, ubice i koqa~i, i ho}e da ~itavu na{u istoriju pretuma~e u novom, politi~ki korektnom, kqu~u u kome Sveti Nikolaj @i~ki, zato~enik Dahaua, samo {to ne ispadne glavni Hitlerov savetnik u pisawu Majn kampfa... Ali, neka! Kako re~e Marko Kraqevi}: Pijte, Srbi, u slavu Boìju, i ri{}anski zakon ispuwujte! Ako jesmo carstvo izgubili, du{e na{e gubiti nemojmo.
Bude li du{a, bi}e i Carstva. I Nebeskog i zemaqskog. 2006. POVRATAK VERI OTACA Kada u jednom narodu ubiju ~istotu i ~ednost, kada oskrnave wegove svetiwe i zavade ga sa iskonskom svetlo{}u wegovog bi}a, mnogo je dana i godina potrebno da bi taj isti narod, zahva}en stihijom ni{tavila, ponovo osetio kucawe svog srca i o~istio se od duhovne zaga|enosti. Komunisti~ki satanizam, proizveden u ledenim {i}arxijskim laboratorijama papisti~ko-kapitalisti~kog Zapada, svojom silinom otrovao je mnoge narode. Najvi{e je, me|utim, uprqao devi~ansku ~istotu Srba i Rusa ostavqaju}i ih da, nakon svega. Boluju rane koje bi, ako se odmah ne vratimo sebi, mogle biti neprebolne. Ne vredi se zavaravati: komunizam je u mnogo ~emu pobedio. Pre svega, on je stvorio novi tip ~oveka, dvodimenzionalnu potro{a~ku du{icu koja ne vidi daqe od nosa (i stomaka). Da nije tako, odavno bismo se oslobodili ostataka boq{evizma jer bismo bili slobodni iznutra. To {to sada znamo mnogo vi{e o sopstvenoj nacionalnoj istoriji, {to smo svesniji ko se u pro{losti borio za Srbstvo, ako protiv wega, to {to se krstimo na himnu Boè pravde, u~estvujemo na opozicionim mitinzima i nosimo {ajka~u s kokardom, prete}i da }emo pucati iz svih mogu}ih kala{wikova, tompsona i koltova ovog sveta sve je to samo tu`ni poku{aj da spojimo krhotine svoje post-komunisti~ke bede u lepu celinu na{e drevnosti. Raweni smo, pogotovo mladi, i jako krvarimo... Komunisti su na{u mladost svojim vaspitnim sistemom pretvorili u tupu, hedonisti~ku igru hipi-komune. Od nas su na~inili mrqave ènskaro{e i nafrakane lutkice koje ìvotare u magli seksualnih sloboda, ne shvataju}i svetiwu bra~ne zajednice. Srbi i Srbkiwe poba~ajima su posle Drugog svetskog rata pobili vi{e svoje dece nego usta{e u Jasenovcu; fetusi tih poba~aja se (o, bezumqa!) prodaju na Zapadu da bi neko od wih pravio kreme za lica svetskih
dama. Komunizam vlada Srbijom duhom podrepa{tva, ulizi{tva, malogra|anskog primitivizma koji je stvoren nakon oslobo|ewa. Folk-parada zamewuje vojnu paradu, beskrajno zaglupquju}i jednu po jednu generaciju... Muzika koju slu{amo, hrana koju jedemo, TV koji gledamo sve neukus do neukusa i la` do laì. Manipulacije poraàvaju}a: iskreni studentski, omladinski mart 1991, mart kojim smo hteli da se vratimo Svetom Savi i opet ga umolimo da nam bude Pastir, oni su pretvorili u borbu za nekakvu Evropu (kako da mi, sinovi i k}eri Vizantije, deca Nemawina, nismo Evropa, kao da moramo biti ugnani u taj beslovesni tor nadnacionalnog melting pota), u borbu za Mekdonalds i Levis. Ko je to u~inio u na{e ime? Socijalisti, demokrati, levi, desni, liberali, ~etni~ke vojvode ne ti~e me se. Znam samo da uglavnom laù, jer su mnogi od wih u du{i komunisti, jer ne shvataju su{tinu Srbstva a to je na{e sve{teno opredeqewe za krst ~asni i slobodu zlatnu, kojim je Sveti Car Lazar srbsko srce zauvek podigao na visinu Nebeskog Carstva. A {ta moè biti lek? Lekova ima mnogo, jer su bolesti razli~ite. Jedan je, ipak, najva`niji, najspasonosniji: duhovni preporod. Ako se ne vratimo Bogo~oveku Hristu i Svetoj Pravoslavnoj Crkvi, bi}emo izgubqeni, jer se Srbstvo moè utemeqiti samo na istini i pravdi preda~ke vere. Srbija je uvek bila mo}na kad se molila Bogu. Na{ Sredwi vek, umiven svetlo{}u manastira i hramova, monaha i pobo`nih monarha je doba najsna`nijeg uspona srbske dràve. Od Nemawe do Du{ana Silnog bejasmo nesalomivi. Iako petsto godina pod Turcima, verom pravoslavnom i krstom s tri prsta isplivali smo iz nevidelice u koju nas je gurnula nesloga i izdajstvo velika{a. Kraq u opancima, Kara|or|e, vode}i svoj narod u slobodu, molio se Bogu za uspeh poduhvata: pred svaku bitku wegovu, sve{tenici su ~itali molitve za pobedu. Od Mi{ara do Solunskog fronta srbska vojska posti i pri~e{}uje se pre~istim Telom i Krvqu Isusa Hrista. U nama je zbog toga postojala vaskrsna snaga: zatirani, ali nikad zatrveni,
dizali smo se iz praha kad god nam je bilo najteè. Bore}i se za svoju slobodu, mi nismo bili osvetnici, niti smo ubijali ène i decu neprijateqa. Zato nam je obraz ~ist i pred Bogom i pred qudima. Komunisti su, kre}u}i u borbu za vlast, znali ko smo i {ta smo. Zato su nastojali da slome ki~mu na{eg doma}inskog duha, pa su nasrnuli na Boga, Doma}ina kosmosa, Kraqa, doma}ina dràvnog i Oca, doma}ina porodice. Jer, kako re~e veliki Wego{: Kada glavu razdrobi{ tijelu, u mu~ewu izdi{u ~lenovi... Odvajaju}i nas od kulta, upropastili su nam kulturu, pretvoriv{i nas u masu novokomponovanih kreatura u svakoj oblasti od politike (dana{wi ~etnici uvek mi li~e na ~etnike iz partizanskih bau-bau pri~a) do muzike (muslimanski sevdah op~inio je sluh onih ~iji su preci odbili da se potur~e). Da bismo ponovo bili to {to jesmo, moramo se umiti ~istotom na{e vere i lepotom na{e tradicije; moramo se osnaìti Hristom, Spasiteqem i Vaskrsiteqem sveta. Jedino tako moèmo sebe smatrati naslednicima Svetog Save, Kara|or|a i Wego{a, ~ija je vera bila nepokolebiva i ~vrsta, po`rtvovana i prizivaju}a. Tek tada }e se ispuniti molitva Svetog Nikolaja @i~kog DA SE SRBI OBO@E, SLO@E I UMNO@E. Pogledi, 12. jul 1991. SVETI SAVA UÎTEQ OBRAZA Gde god da Srbi pogledaju u svoju pro{lost, vide Svetog Savu: eno ga u Hilandaru, eno ga u Studenici, eno ga u Mile{evi; u slovima Nomokanona i Studeni~kog tipika; u prvim na{im {kolama i bolnicama; usamqen u Karejskoj isposnici, okruèn plemstvom i narodom na Studeni~kom saboru, posle krunisawa Svetog Stefana za prvog kraqa Srba: doneo nam je Trojeru~icu i Mlekopitatelnicu; otvorio nam prozore i umove; nau~io nas kako se slavi krsna slava i kako se sloga gradi oko ve~nih i neprolaznih ciqeva... Svetosavqe, koje je Pravoslavqe srbskog stila i iskustva, nastalo je u wegovim
grudima i obasjalo sav na{ geografski i duhovni prostor. Ono je dalo najuzvi{eniju etiku: Boqe ti je izgubiti glavu nego svoju ogre{iti du{u; Sve za obraz, a obraz ni za {ta; Dalo je nevi|eno herojstvo: Hrabro mrite kad mrijet morate (Wego{) I kad nam mu{ke uzmete ìvote, grobovi na{i bori}e se s vama ([anti}) A sve je utemeqeno na svetloj veri u pobedu ìvota nad smr}u i ve~nosti nad onim {to prolazi i propada. Sve je sveto i ~estito bilo i milome Bogu pristupa~no, kaè narodni pesnik o Kosovskim junacima palim u borbi za krst ~asni i slobodu zlatnu; a |akon Avakum, trnavski mu~enik, kad mu nude da se potur~i da bi spasao ìvot, peva: Nema lep{e vere od hri{}anske, Srb je Hristov. raduje se smrti. Svetog Savu prepoznajemo u knezu Lazaru i Kara|or|u; prepoznajemo ga u Tanasku Raji}u, usamqenom branitequ topova, i u Sin|eli}u, koji sa trista druga, gleda iz {anca / pa im se ruga strahu i smrti se ruga; i u majoru Gavrilovi}u, koji zna da obraz Beograda, na{e prestonice, mora biti svetao, a po{to izda komandu, pada, rawen metkom u grlo koje je komandu otkliktalo. Sveti Sava je nau~io srbskog seqaka da, kad mu vo zastane na wivi, potap{e ìvotiwu po ple}ima i kaè: Ajde, brale!; nau~io je srbsku majku da detetu da pouku o qubavi prema svemu ìvom: Nemoj da mu~i{ àbu, ili ma~ku, umre}e ti majka!; posavetovao srbskog oca da sina uputi na po{tovawe devojaka kao qudskih bi}a: Pazi {ta radi{, ima{ sestru! Nemoj da povredi{ devojku da te ne prokune; izveo na krajputa{e likove ~elnih i ~estitih moma i momaka koji kao da su sa fresaka si{li na spomenike, sa golubovima na ramenu... Dok je on bio me|u nama, gost je do~ekivan kao an|eo, a kom{ija je cewen
kao brat: sirotiwi se pomagalo i roditeqi su po{tovani... Za{to je bila takva Savina Srbija? Zato {to su svi Srbi koje je Sveti Sava vodio, bili obrazovani, makar i nepismeni jer su imali OBRAZA. Direktor jedne {kole, koji je preìveo nacisti~ki konc-lager u Drugom svetskom ratu, novim nastavnicima svoje ustanove davao je specijalno uputstvo: Po{tovani nastavni~e! Ja sam jedan od malobrojnih koji su preìveli koncentracioni logor. Moje o~i su videle takve stvari koje niko ne bi trebalo da vidi: gasne komore koje su konstruisali i izgradili u~eni inèweri; qude koji su otrovali visokoobrazovani lekari; dojen~ad koju su ubile kvalifikovane medicinske sestre; ène koje su spalili diplomci sredwih {kola i univerziteta. Zato ja ne verujem u obrazovawe. Moja je molba: pomozite u~enicima da postanu ~ove~niji. Plod va{eg rada ne sme biti u~eni dru{tveni {qam, visokokvalifikovane psihopate, obrazovani Ajhmani. îtawe, pisawe, aritmetika va`ni su samo onda ako va{u decu ~ine ~ove~nijom. Dakle, obrazovawe koje u~eniku ne daje obraza nije ni{ta drugo do {kolovawe. A {kolovan ~ovek ne zna~i pravedan, dobar, ~estit; on to moè biti samo ako je u wemu nadvladala svetlost qubavi. Danas, kad izlazimo pred Svetog Savu kao {kolsku slavu, trebalo bi da se setimo svega ovoga, i da pogledamo oko sebe i u sebe, premeriv{i spoqa{wu stvarnost i stvarnost svoje du{e svetosavskim ar{inom. Ve} duè vremena novine su pune naslova o ubistvima koja se vr{e u najuèm porodi~nom krugu; znamo za, zvani~no registrovanih, 50 000 narkomana u Srbiji; znamo za raspad porodi~nog i dru{tvenog morala; ose}amo hladno}u i otu|enost od bli`wih... I sav taj teret (a nije ga lako nositi, naro~ito ako si mlad ~ovek i èqan ideala) na na{im je ple}ima sa opasnom mogu}no{}u da se uve}a da i pritisne nas tako da }emo se pod wim kona~no skrhati.
[ta se to sa nama desilo? Zaboravili smo da re~ prosveta ima isti koren kao i re~ svetlost; zaboravili smo na obrazovawe kao put ka obrazu (~ast izuzecima, i u ku}i i u {koli i u dru{tvu!); zaboravili smo da je boqe izgubiti glavu nego svoju ogre{iti du{u. Zato put ka na{em li~nom i svenarodnom preporodu mora da krene od se}awa na to ko smo, {ta smo i kuda idemo. Jedan ruski mislilac narod je odredio kao misti~nu zajednicu pokojnih, ìvih i nero|enih. Potomci u~e od predaka, a preci se raduju dobrim i dostojnim potomcima. Kada je knez Milo{ uvodio Svetog Savu u {kole, kao dan srbske prosvete po preimu}stvu, on je upravo to imao u vidu: ugledawe na takvog pretka wegovim potomcima }e obezbediti svest o poreklu, ali i svest o smislu i ciqu postojawa na balkanskoj vetrometini. Danas, kad usklikujemo s qubavqu Svetitequ Savi, i mi bi trebalo da o tome razmi{qamo; a razmi{qawe da nas pokrene na delawe i pregnu}e; a pregnu}e da bude slo`no i saborno, ka neprilaznom usmereno. Jer, kako re~e [anti}, MI PUT SVOJ ZNAMO! Sveti Sava nam ga je pokazao. â~anski Glas, 22. januar 1999. PRESTO NEBESKI I PRESTO ZEMAQSKI 25. marta 1196. godine, na dràvnom saboru, prestola se odrekao jedan od najmo}nijih vladara sredwovekovnog Balkana, veliki ùpan Stefan Nemawa. Kada je èzal predavao svom sredwem sinu Stefanu, prizivaju}i na wega blagoslov Bo`ji, Nemawa je iza sebe imao velika dela: samostalnu dràvu, ujediwenu Ra{ku i Zetu, pobe|ene spoqa{we i unutra{we neprijateqe, obuzdanu halapqivu Vizantiju. U jednoj ruci drào je ma~, a u drugoj brojanicu. Nemawa je u~vrstio pravoslavnu veru kao osnovu narodno-dràvne ideologije, potisnuo rimokatoli~ku jeres, koja bi, da je duè delovala na Srbe, potpuno razorila gradila~ka dru{tvena pregnu}a. Nemawa je, dakle, sa prestola si{ao na vrhuncu
vladala~ke mo}i, sa jednim ciqem da ostatak svog ìvota posveti pokajni~ko-molitvenom trudu, oplakivawu grehova svoje du{e i pripremi za izlazak pred Hrista, u Apokalipsi imenovanog Carem nad carevima i Gospodarem nad gospodarima. Umesto skupocene ode}e monarha, Nemawa obla~i skromnu mona{ku rizu. 25. mart 1196. zauvek je opredelio sudbu dinastije Nemawi}a kao vladarske porodice koja je dala najvi{e monaha u sredwovekovnoj Evropi. Ugledaju}i se na svog rodona~alnika i wegovog najmla|eg sina, koji je ve} godinama pre wega bio svetogorski monah Sava, Nemawi}i su nastojali da zemaqski presto ne zaseni kona~ni ciq ovda{weg ìvota: zadobijawe Nebeskog, ve~nog i neprolaznog carstva.* Danas ìvimo u luda~kom vremenu u kome su sve vrednosti bezbo`ni~ki prevrednovane, u kome se qudi vi{e ne se}aju svog nebeskog porekla i nazna~ewa. Ko od Srba danas zna da re~ ~ovek poti~e od starosrbskog ÊLO-VEK, to jest bi}e koje je ~elom (licem) okrenuto ve~nosti? Ko od dana{wih vladara misli ma o ~emu drugom osim o sisawu posledwe kapi krvi na zbuwenog i oja|enog naroda ~iji su kabadahijski gospodari? Ko od wih, potomaka Marksa, Lewina i Broza, satanskih du{eubica, misli o svojoj ve~noj odgovornosti na Sudu Boìjem, o izlasku pred Nemawu, Svetog Savu i Nebesku Srbiju ~asnih doma}ina, po`rtvovanih majki, hrabrih mladi}a i ~ednih devojaka? U Beogradu se gine zbog para patika, narkomanija i prostitucija bujaju vi{e nego u banana-republikama Ju`ne Amerike, srbski narod biolo{ki izumire, jer mortalitet dobija trku sa natalitetom, a veliki brat i wegova èna se spremaju da, umesto Srba, po zemqama kojima su hodali Nemawi}i, naseqavaju Kineze. Ovo nekoliko retorskih pitawa i dvetri gorke konstatacije, me|utim, vektorski nas privode u nu`nosti da se ba{ sada, kada je, kako bi Wego{ rekao, kukavno Srbstvo uga{enije no igda, progovorimo o zavetima Svetorodne Loze, u~e}i od wih na~ine na koje se moèmo izbaviti od pakla u kome smo se na{li. O~ito je da nam socijalno-politi~kih izlaza nema: Novi svetski poredak, kompjuterski totalitarizam posledwih dana, na{e
vlastodr{ce i wihovu qubav prema Kinezima odavno je ukalkulisao u svoj balkanski program, i ne}e biti dru{tvene pobune koja bi mogla da uspe. Sme{no je poku{avati da se komunisti obore {arenim plakati}ima koji li~e na reklame za sladoled, i parolama tipa Srbija u Evropu Evropa u Srbiju, to jest Sutra po~iwe odmah. Nama je, prodatima i upropa{}enima sa obe strane Drine, ostalo jo{ jedino uzdawe u milost Bo`ju i vapaj svecima na{eg roda, kao i ho|ewe, po meri sila koje imamo, wihovim stopama. Dakle, da vidimo, iz perspektive Blagovesti 1196, dana Nemawinog odre~ewa od prestola, {ta nam Nemawi}i poru~uju. Narod je misti~ka zajednica pokojnih, ìvih i nero|enih; predaka, savremenika i potomaka. Ako savremeni ne ose}aju svoje pretke kao delatnu silu, niti se pak brinu za budu}nost onih koji }e do}i posle wih, narodna zajednica je mrtva, ma kakvi prividi zdravqa u woj dejstvovali. Pretke i potomke ne mogu vezivati samo istorijske okolnosti ili dru{tveni uslovi: i jedno i drugo se mewa iz dana u dan, pa je svakom zdravoumnom jasno da se povezivawe mora odvijati na planu neprolaznog i ve~nog. Svest o ve~nosti i kod pojedinaca i kod naroda mogu}a je jedino kao svest o @ivom Bogu, Koji stoji iznad prostorno-vremenskih koordinata i bdije u sva~ijem srcu kao savest, neumitni glas Istine. Jedino oni koji veruju u Boga i znaju za odgovornost na sudu Bo`jem mogu biti ~vrsto spregnuti u borbi za bilo kakav bitan ciq, po~ev od politike do ekonomije. Ako nema Boga, sve je dozvoqeno, govorio je Dostojevski, to jest nema vi{e nikakvog kriterijuma po kome se razlikuju Dobro i zlo, Pravda i krivda, ono {to je za pohvalu i ono {to je za pokudu. Nije zato nimalo slu~ajno {to je prvi udarac komunisti~ka revolucija zadala veri u Boga: ru{ene su crkve, ubijani sve{tenici i vernici, skrnavqene svetiwe zato da bi se narod obeskorenio i pokorio na jedan trajan na~in. Tito i wegovi izme}ari Srbe su prvo udarali maqem masovnih ubijawa i zatvarawa neistomi{qenika (pravoslavno-doma}inske Srbije), a zatim je, da bi se ugu{ila savest, glas Bo`ji u ~oveku, uveden
sistem fine korupcije, moralnog kvarewa stanovni{tva ve}ini je omogu}eno da laù, kradu, makar na sitno, da ~ine prequbu. Kada je Tito umro i kad su ga nasledili neokomunisti, me|u Srbima skoro da nije bilo moralno besprekornih li~nosti koje bi narod mogle da povedu u slobodu. Pobune socijalnog tipa, zahtevi da nam se napuni trbuh i novcem nabije kesa, ne samo da nikad nisu uspevali, nego nikad ne}e ni uspeti. Kara|or|e i wegovi ustanici digli su se protiv Turaka ne zbog eksploatacije ~oveka po ~oveku i siroma{tva, nego zbog skrnavqewa srbskih svetiwa i nasrtaja na obraz majki, èna i sestara. Pobednici Prvog balkanskog rata bili su osvetnici Kosova, i to ne kao obi~nog komada etni~ke teritorije, nego kao zavetne srbske zemqe koja narodu daje misti~ki legitimitet. Iz gore navedenoga je jasno da je ono prvo ~emu se Srbin, istinski Srbin, mora u~iti jeste bogoqubqe, ìvo molitveno i prakti~no vezivawe za Onoga koji nas je stvorio i iskupio Krsnom @rtvom. Na àlost, ve}ina dana{wih Srba su puki tradicionalisti, ~ija se vera svodi na no{ewe kola~a jednom godi{we u crkvu i povremeno paqewe sve}a za zadu{nice. [ta bi bilo da Srbi nisu iskreno verovali u Boga tokom petvekovnog ropstva? Da se Hristom nisu vezivali sa svojim precima i nadahwivali wihovim primerom? ûdno je, ali istinito: na{i neprijateqi boqe to ose}aju nego mi. Zar je slu~ajno {to odmah posle Titove smrti, a naro~ito za vlasti sada{weg la`nog mesije, sa Zapada u Srbiju nahrlile tolike sekte: od Jehovinih svedoka, preko Hare Kri{ne, do satanista? Ideolozi i stratezi novog poretka znaju da jehovista, kri{naista i satanista nisu i ne mogu biti Srbi: sekta{tvo je zato jedna od najlak{ih i najuspe{nijih na~ina obeskorenewa naroda koji èle da pot~ine. Nemawi}i su nam zaista primer vere u Boga i bogoqubivosti kao realne dràvotvorne, politi~ke sile na{eg Sredweg veka. Ma {ta o tome govorili nau~nici, koji ne vide daqe od nosa datuma i hronologije, ~iwenica je da je Sveti Sava molitvom umrtvio bugarskog nasilnika Streza, koji je juri{ao na Srbiju Svetog Stefana
Prvoven~anog; ~iwenica je (to sam Stefan pi{e u ìtiju svog oca, a radije }u verovati wemu nego savremenim istori~arima-ateistima) da je Srbija od udruènih snaga Ma|ara i Vizantinaca bila odbrawena molitvenim zastupni{tvom Svetog Simeona Miroto~ivog, koga je wegov sin i naslednik prekliwao nad }ivotom u Studenici da mu pritekne u pomo}; ~iwenica je da je Bog pomogao kraqu Milutinu u borbama protiv zapadnih kriàra upravo zato {to je Milutin branio Pravoslavqe, spre~avaju}i papine vojske da ogwem i ma~em pounijate Srbe. Nijedne bitke i rata u srbskom Sredwem veku nije bilo bez prizivawa imena Bo`jeg i Wegove pravde. Tako i kasnije: pred svaku bitku, Kara|or|e zapoveda da sve{tenici ~itaju molitve za pobedu srbskog oru`ja; Sveti Petar Cetiwski blagosiqa broj~ano malu, ali hristoqubivu vojsku pred bitku sa Mahmut-pa{om Bu{atlijom na Krusima; kraq Petar I Kara|or|evi} i wegovi saradnici ostali su upam}eni po svojoj izuzetnoj molitvenosti, i to u najteìm trenucima srbske istorije novijeg doba. Vizantija, od koje su Nemawi}i u~ili kako se vlada, ostavila je pravoslavnim narodima uzvi{eno na~elo simfonije (saglasja) Crkve i Dràve (Monarhije, naravno), oli~ene u dvoglavom orlu pod krunom s krstom. I Crkva i dràva, svaka u svojoj oblasti, jesu nezavisne, ali obe sara|uju na dobru: spasewu qudskih du{a i mirnom ìvotu gra|ana. Hristos je Pantokrator, Svedrìteq, a vladar je, ma kako mo}an, sluga Wegov i narodni. Tako je, na primer, na velike praznike zlatno sedi{te carskog prestola ostajalo prazno, a monarh Vizantijske imperije je sedeo na skromnijem, purpurnom. Tako|e, na Veliki ~etvrtak dvanaest najubogijih Carigra|ana obedovalo je za zlatnom trpezom sa imperatorom, koji im je, posle toga, po ugledu na Hrista, prao noge. Ovi ~inovi nisu bili demago{ko podilaèwe narodu, jer je na~elo demokratije (izvrgnute u ohlokratiju) sasvim tu|e pravoslavnom Hri{}anstvu, nego izraz najuzvi{enije te`we hri{}anskog monarha te`we za smirewem pred Bogom i bli`wima. Zato se Nemawi}i kao vladari potpisuju sa sluga Hrista Boga. Vlast neograni~ena versko-
moralnim zakonom je demonokratska: teè}i da se pro{iri na sve sfere, ona neminovna gazi u krv i zlo~in, pot~iwavaju}i podvla{}ene svim dostupnim sredstvima. Nemawi}i su ZNALI da su i oni i seqaci pred Bogom (ne u i u dru{tvu, jer je to nemogu}e) JEDNAKI, i zato su nastojali da dràvne zakone usaglase sa zapovestima Bo`jim, {to je (iz Du{anovog zakonika vidimo) zna~ilo da se i seqak moè suditi sa carem, i na sudu ga dobiti, s obzirom da ih obojicu ~eka nepotkupqivi sud Bo`ji. Vera je beskrajno dragocena i kao izvor hrabrosti u odbrani otaxbine. ôvek koji zna da posle ovoga postoji drugi, boqi i lep{i ìvot, i da se `rtvovawem za bli`we (a otaxbina je pro{irena porodica) taj ìvot sti~e, ne boji se smrti. (To kaè Sveti |akon Avakum, odbijaju}i da se potur~i kako bi izbegao muke na kocu: Nema lep{e vere od hri{}anske, / Srb je Hristov, raduje se smrti.) Iz svih ovih razloga je jasno za{to su na{i Nemawi}i tako bri`qivo ~uvali veru, zabrawuju}i rimokatolicima da me|u Srbima {ire latinsku jeres, a dozvoqavaju}i im, naravno, da imaju svoje bogomoqe na teritoriji Srbije. Jasna je i qubav wihova prema sve{tenstvu i mona{tvu, zadu`binarski duh, i tome sli~no. Bog na prvom mestu! Bez Boga ni preko praga, kaè narodna izreka. Kad je On sa nama, ko }e protiv nas? Od Nemawi}a se danas moèmo u~iti i bratoqubqu, qubavi prema bli`wima. Oni su se na svaki na~in starali da po Srbiji zbrinu sirotiwu i bolesnike, da omogu}e namernicima udobno putovawe i toplo preno}i{te, da svakog odenu i nahrane. Sveti kraq Milutin je no}u, preru{en, u pratwi malog broja slugu koji o tome nisu smeli nikom da govore, i{ao i delio novac potrebiti i ubogima; to je kasnije ~inio i despot Stevan Lazarevi}. Mi smo danas postali sumorni i surovi: svako zato~en u svoju muku, niko ne obra}a pa`wu na patwu bli`wih, pa makar ta patwa vi{estruko prevazilazila na{e probleme i problem~i}e. [ta je sa na{im izbeglicama? Kako oni ìve? Ko ih hrani? Da ne}e, mo`da, Ujediwene nacije? Gde su ti qudi? U halama, u
rupama, u barakama? Ho}emo li sada Kineze, kao nekad Arape i Crnce, do~ekivati hlebom i soqu, a na{e mu~enike, ostavqene samima sebi, prepu{tati krstu crvenom od petokrake koja ga je organizovala? Gu{imo se u sebi~luku, sre}ni {to su nam vlastodr{ci ostavili mi{je rupe u kojima se krijemo ponavqaju}i, kao hipnotisani, Dobro je, izbegli smo rat. Ako ovako nastavimo, moèmo biti sigurni da }emo, na kraju krajeva, ostati i bez mi{jih rupa. Na kraju, ono najva`nije {to se od Nemawi}a da nau~iti jeste pokajawe. Mnogi dvodimenzionalci danas grde svetorodnu lozu zbog bratoubila{tva i me|usobnih obra~una, pa govore: Kakvi su to sveci? Sre}a je {to o tome ko je svetac ipak, na prvom mestu, odlu~uje Bog Starog i Novog Zaveta, Koji je Sebe mnogo puta otkrio kao Boga pokajanih gre{nika. îtavo Sveto Pismo je puno primera qudi koji su gre{ili, po slabosti i nemo}i svojoj, ali se kajali i Bogu vra}ali, po svemo}i i qubavi Wegovoj. Zar Evan|eqe ne svedo~i da se Apostol Petar upla{en od hap{ewa, odrekao Hrista, ali da se, suzama pokajawa, opet udostojio apostolstva i da je, svedo~e}i Vaskrsloga, za Wega mu~eni~ki postradao? Nemawi}i jesu gre{ili bili na prestolu, gde je greh te{ko izbe}i. Ali koliko je wihovo pokajawe bilo, kolika svest o svojoj gre{nosti! Sveti Nemawa je od Svetog Save traìo da ga poloì na zemqu, stavqaju}i mu kamen pod glavu jer je smatrao sebe nedostojnim da umre na posteqi; Sveti Sava je sebe poredio sa stokom nerazumnom; Stefan Prvoven~ani je tvrdio da nije vredan sebe nazvati Savinim bratom, nego jedino slugom; kraq Dragutin je, pav{i sa kowa, pri ~emu se povredio, to shvatio kao kaznu Bo`ju zbog svrgavawa oca sa vlasti, pa se odrekao prestola u korist brata Milutina i ostatak ìvota proveo udaraju}i se u prsa, ridaju}i i leè}i na kamewu i trwu, da bi mu Gospod oprostio uvredu nanetu roditequ; Milutin je poslu{ao svetogorske monahe koji su ga molili da se pomiri sa Svetim Stefanom De~anskim i, kad su se sreli, plakao je kao malo dete zbog bola koji je sinu naneo. O ovome pametwakovi}i na{e istoriografije }ute, jer im je to potpuno nerazumqivo. Ali
za svakog Srbina je pou~no, jer svi mi imamo debelih razloga da se kajemo, budu}i da smo se zaista upodobili stoci nerazumnoj: sa 200.000 abortusa godi{we u Srbiji i Crnoj Gori, sa 50.000 narkomana, i sa uìvawem u svim vrstama izopa~enosti i razvrata, postali smo mo`da i gori od stoke. Da i ne govorimo o hramovima Bo`jim koje smo, posle Drugog svetskog rata, svojim rukama ru{ili, o preziru prema sve{tenstvu i Crkvi koji smo gajili, o zaboravu Boga i na{ih krsnih slava. Kada bismo se pokajali i iskreno zavapili (a iskreno zna~i nemawi}ki!) Gospodu za opro{taj, On bi bio kadar da nas obnovi i preporodi, razvejavaju}i na{e neprijateqe kao prah pred vetrom. Hilandar, 1996. PAD CARIGRADA I MI DANAS Opsada Carigrada bila je jedan od najva`nijih doga|aja poznog Sredweg veka. Za onovremenog ~oveka, koji je, bez obzira na ratove, sukobe i kolebawa, svet doìvqavao kao harmoniju u kojoj se svakom zna mesto, Carigrad je bio jedan od simvola ure|enosti, dovr{enosti i sklada. Wegove prelepe crkve, draguqi prestonice, sa Svetom Sofijom, zlatnim srcem Hri{}anstva, u sredi{tu, {iroke ulice pune prolaznika, trgovine i ìvog saobra}aja, wegov carski dvorac, biblioteke i hipodrom sve je to izgledalo nepokolebivo, maltene ve~no. Drugi Rim, koji je, svojim Zlatnim rogom, blistao na ulazu u Evropu, {tite}i je od azijskih tmina i stihija nepoznatog, divqeg Istoka, i me|u pravoslavnim i me|u rimokatolicima slovio je kao ~udo. âk i kad su ga palili, ru{ili i razarali, papini kriàri su pred wim ose}ali strah zbog toga {to nisu mogli da ga do kraja shvate. Znali su da je to mesto Hristovo, gde obitava slava Bo`ja, silna u hramovima prepunim liturgijske svetlosti, ali sebe nisu mogli da prepoznaju u romejskom Hristu, blagom i stra{nom Pantokratoru, i nisu poimali ono {to razaraju. Bila je 1453. Po onovremenom ra~unawu, 7000 godina od stvarawa
sveta trebalo je da se navr{i 1492. Hri{}anski svet je drhtao pred mogu}no{}u skorog smaka. Mislilo se da je vreme spasewa pro{lo, i da }e ogwenim krilima doleteti angeli apokalipse zarad posledwe ètve Gospodwe. To se, kao i mnogo puta do tada, ne}e desiti. Godine 1492. Zapad }e otkriti Ameriku, za koju je Kolumbo mislio da je Indija, zemqa za~ina i magije. Tek pet stole}a kasnije, Amerika }e postati novi Vavilon i kona~ni Zapad qudske istorije; Kolumbo je, kao i mnogi pre wega, verovao da }e do sun~anog Istoka do}i preko zapadne tame. Ali to }e tek biti. A tekla je 1453, kada su pod zidine Carigrada do{li Turci, mladi varvari verni Muhamedovom preupro{}avawu otkrivewa i naoruàni do zuba. Turci su za Romeje bili jaha~i apokalipse. Pqa~kali su i palili drevnu imperiju, osvajali stopu po stopu Balkana, lako potkupqivali dekadentne hri{}ane i jo{ lak{e mewali saveznike. Gr~ka, Srbija i Bugarska pod senkom muslimanske sabqe drhtale su i o~ekivale kona~ni udarac. Ali bilo je i nade, treperave kao plamen vo{tanice ili kandila. Nadali su se, ipak, da }e Bog, kao i mnogo puta do tada, pomo}i. A nisu imali ~emu da se nadaju. Jer, Vizantija je, u liku svog cara Jovana Paleloga i u liku svojih vladika, kakav je bio Visarin, potpisala uniju s Rimom priznaju}i papu za vrhovnog poglavara svih Hri{}ana i namesnika Hristovog na zemqi. To }e Carigrad ko{tati pada. Jer, papa je obe}ao pomo} koju nikad ne}e poslati; wemu je, uvek i svagda, sve do danas, ciq bio da Istok baci pod noge. Gospod je, dakle, re{io da zbog umnoèwa gordosti i bezakowa Novog Izraila, preda isti u ruke neprijateqa Krsta Svoga, posle mnogih i te{kih borbi u kojima su se ~uli pucwevi topova i prapu{aka, novog oru`ja kome bedemi i qudska tela vi{e nisu mogla tako lako da odole kao pred sabqama i ma~evima. Kule i bedemi nisu odoleli. Posle ki{e strela koja je sejala smrt u qudska tela, posle zveketa ma~eva i sabqi, posle buke i besa, vatre i krvi, pao je, hrabro se bore}i, i jedanaesti Konstantin, car vizantijski, po majci od srbskog roda Draga{a. Carevu glavu, odse~enu
i krvavu, sultanu je odneo neki Srbin. Nestor Iskander, biv{i ruski jani~ar, a kasnije monah, koji je o tome ostavio zapis, ovog Srbina glavonosca pomiwe samo uzgred. Ne kaè da mi je to bio muhamedanac srbskog porekla ili hri{}anin u turskoj slu`bi. Kako bilo da bilo, ovaj podatak je pravo se~ivo u svesti. Kao da smo same sebe osudili na stra{ne raspone: od juna~ke, buntovni~ke siline koja nad sobom ne priznaje nikakvog tu|ina do potpune, ni{ta mawe revnosne, pokornosti svakom tu|inu. (Setimo se da knez Milo{ sultanu {aqe Kara|or|evu glavu, kao {to je ovaj anonimni Srbin, da bi se sultanu dodvorio, odneo istom glavu imperatora Konstantina.) Ne zaboravimo to kad promi{qamo o sebi: Srbin moè biti ~ovek i vitez samo ako visoko drì steg pravoslavne pobo`nosti. Ina~e, on se lako pretvara u plahovitog zlo~inca. Biv{i Srbi, potur~eni i pokatoli~eni, bili su najgore usta{e u Drugom svetskom ratu. I sad, kad traje rat na prostorima biv{e Titoslavije, to je rat uglavnom izme|u raznih vrsta Srba: pravoslavnih, muslimana, rimokatolika i komunista. Jer, i komunisti su novi potur~ewaci, i spremni na razne vrste zlo~ina, kojima sramote srbsku istoriju u ovom nesre}nom ratu. [ta jo{ moèmo da nau~imo iz povesti o padu Carigrada? @ive}i u doba prosta{tva i pusto{i, nihilizma i laì, pravoslavni hri{}ani treba da ~uvaju uspomenu na svoje blagoverne careve i carice, na svoje Konstantinopoqe, Prizrene i Kijeva, na svoju pro{lost Hristom obasjanu i umivenu. To se}awe da ih snaì, bodri i pou~ava; da ih opomiwe i urazumquje. Ali nikada, nikada, nikada da ih svodi na pro{lost kao takvu, na puste ma{tarije o zemnim carstvima, sklonim padu i ru{ewu, kao i sve {to je rukotvoreno. Tri Rima su pala u istoriji ~ove~anstva: prvi jeresju papizma, drugi pod naletom turskih hordi, tre}i u krvavoj no}noj mori komunisti~ke revolucije. Ali na{ ve~ni Grad, Otaxbina na{a, Nebeski Jerusalim, ~eka svoje ìteqe, ~eka decu Bo`ju. (Izgovoreno na skupu o padu Carigrada organizovanom u Misionarskoj {koli hrama Sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu 1993. godine)
SVETLOST SA NADGROBNIKA O hri{}anskom odnosu prema smrti kao kona~nom potpisu u kwizi ìvota ispevao je u svojoj zbirci âslovac stihove veliki nema~ki pesnik Rajner Marija Rilke: Sopstvenu smrt, o Boè, svakom daj, mrewe {to ni~e iz onog ìvota, gde mu se qubav zbivala i sjaj, i smisao, i beda, i strahota. Pravoslavni Srbi su o svom odnosu prema smrti progovorili ustima sve{tenomu~enika |akona Avakuma koji je, odbijaju}i da se potur~i da bi spasao ovaj, prolazni i trule`ni, ìvot, Turcima rekao: Nema lep{e vere od hri{}anske, Srb je Hristov, raduje se smrti. Raduje se smrti jer ga sa one strane groba ~eka Onaj Koji je vaskrsao iz groba Koji je smr}u satro smrt, a o Kome se na Vaskrs u pravoslavnim hramovima peva: Vaskrsewa dan je, prosvetlimo se, narode, Pasha je Gospodwa, Pasha, od smrti u ìvot i sa zemqe na nebo, Hristos Bog nas prevede, dok Mu pevamo pobednu pesmu. Dok su Srbi ìveli sa Bogom, umirawe je za wih bilo uzvi{eno kao i ìvqewe; grobovi su poru~ivali svakom ko bi pred wih stao: ovde po~iva ôvek Bo`ji, ôvek koji je i{ao za Bogom i upokojio se u Bogu. Putni~e, umiri se! Pripremi se da i ti leì{ ovde! Zamisli se nad
sobom i nad svojom du{om dok jo{ ima vremena; kad vreme pro|e, i kad te smrt povede u neznanu zemqu, bi}e kasno. Tri kwige g. Radojka Nikoli}a (Kamena kwiga predaka, Seqakova du{a na kamenu i Kamenopisci narodnog obraza) predstavqaju za svakog ko èli da se suo~i sa srbskim shvatawem smrti neocewivu vrednost. Ovaj vredni skupqa~ zapisa i natpisa sa srbskih nadgrobnika, biograf kamenorezaca i istraìva~ wihove umetnosti, ostavio je vredan doprinos kulturi svog naroda. Wegova shvatawa su u ovim kwigama (izme|u prve i tre}e je pro{lo dvadesetak godina) postepeno evoluirala: od sekularno-ateisti~kih u Kamenoj kwizi predaka do pravoslavnih u Kamenopiscima narodnog obraza. Ova evolucija je, o~ito, i{la u korak sa evolucijom pogleda na svet samog autora. U Kamenopiscima narodnog obraza (Litopapir, â~ak, 1998.) g. Nikoli} sa pravom isti~e da je srbski nadgrobni spomenik bio pravqen kao svojevrsna mala crkva, crkva bez vrata i prozora, ali istovremeno crkva pred kojom se Srbin naj~e{}e zaustavqao da se pomoli Bogu, okadi i razmisli o ve~nosti koja ga ~eka. Zbog toga su veoma bitni zapisi na grobovima na{ih starih: u wima je iskazana aksiolo{ka vertikala srbskog ~oveka Hri{}anina. Kakvu su Srbi nekad bili? êmu su stremili? [ta im je bio ideal? (Ne zaboravimo: jedan narod ìvi svojim idealom, onim ka ~emu stremi. Nekad su Srbi stremili svojim svecima, Nemawi}ima i Hrebeqanovi}ima; danas su spremni da podignu spomenik majmunu Samiju, {to su i u~inili u beogradskom ZOO vrtu sredinom devedesetih.) Koristi}emo, u tragawu za odgovorom na ovo pitawe, kwige g. Nikoli}a. Vera u ve~ni ìvot Na{i preci su, na svojim nadgrobnicima, izraàvali veru u ve~ni ìvot ~vrsto i nepokolebivo. Na jednom spomeniku pi{e: Bog je Otac; grobovi su ìzne dveri (vrata ìvota); na drugom, u kwizi koju je izrezao kamenopisac stoji: @ivimo da mremo, a mremo da ve~ito ìvimo, jer Bog nikad ne mre. Na spomenicima ~ovek je uvek rab
Bo`ji, koji se ìvotom spremao da pre|e duboku reku {to ga odvaja od O~evog Doma. A ovaj ìvot je, kako peva Sveti Jovan Damaskin u pesmama opela, senka i san. Za tren ga nema i{~ezne kao vodena para. Zato na grobu Vasa Brajovi}a iz Draìnovi}a (+1861.) stoji: O, Srbine, ko si da si da ti je znati {ta si Znaj da ni{ta drugo nisi nego prah i pepeo. No, iako zna za to, Srbin ne gubi nadu. Za{to? Zato {to postoji Nebeska Srbija. Bog mu dao u raju naseqe, govorili su Srbi za svoje usnule. A tamo ima mesta za svakoga: od sveca do pokajnog gre{nika. Zbog toga na grobu jednog doma}ina, koji se upokojio 1886. stoji: Odok radostan na Nebesko Carstvo. Kamen belega iznad glave sedamnaestogodi{we devojke veli: Vinuk se u nebesne visine da tamo an|eoskim ìvotom cvatem. Smrt je stra{na, ali o~ajawa nema. O~evi su na spomenima svojoj deci pisali da su im maloletna ~eda umirala po milosti Bo`joj (Bog dao, Bog uzeo, kao {to zbora{e i pravedni Jov, koji u najve}im mukama ne pohuli na Svevi{weg.) Ledni kamen nadgrobnika sestra greje suzom i molitvom: Boè, spasi du{u mome bratu Risimu; a desetogodi{wakiwa iz Kravarice svojoj majci koja rida poru~uje: Ne brini se, ne pla~i moja mila majka, u raju me zagrlila moja mila baka. Srbi su raj doìvqavali kao prisno susreti{te sa Bogom i precima, sa mnogim i mnogim, i srodnicima dragim, kako veli Vladika Nikolaj u svojoj pesmi Nebeska Srbija. Tu }e deda zagrliti unu~e, i otac sina, i mati svoju k}i, i sestra brata, i prijateq prijateqa; tu je miris lep{i od mirisa bosioka i duwe, i svetlost silnija od svetlosti sun~eve, i radost ve}a nego kad rodi p{enica i vino. Zato epitaf tvrdi: Blago onom ko u ~istoj veri iz ovoga u nov ìvot po|e. Srbsku filosofiju groba iz koga }e zablistati zora vaskrsewa
wego{evskim stihovima opisao je sve{tenik Arsenije Prokopijevi}, koji je na spomenu svom ocu kraj ivawi~ke crkve zabeleìo slede}e: Evo groba, neizbje`na dvora, |e s odmara tjelo od umora, |e je pravda podjednaka svima, |e se ravwa prosjak s carevima, |e se ne zna za ~emerne dane, |e su svakom suze ubrisane, |e nestaje od bola leleka, |e sve boqke na{le sebi leka, |e su dveri {to vode svakoga kroz wih poznat Tvorca velikoga. Veliki Tvorac i Wegova ~eda, Srbi, stole}ima su se poznavali. jer, sve je sveto i ~estito bilo, i milome Bogu pristupa~no. Mladi}i i devojke na spomenicima Pozivaju}i juno{e i deve da qubav uzqube, despot Stefan Visoki, u svom Slovu qubve, moli ih da to ~ine pravo i nezazorno, da ne bi svoje mladi}stvo i devstvo povredili, jer mladi}stvo i devstvo ~edno{}u na sebe prizivaju ono {to je Boànsko. Lepota i radost mladosti su od Boga; i kad lepota i radost mladih odu prerano sa ovog sveta (a i to prerano je opet po na{im qudskim merilima), odlaze onome ko ih je dao. Tako na jednom nadgrobniku stoji: Ovde po~iva Bogom ukra{ena devica Selena, preliepa k}i. Device i momci na spomenicima po Zapadnoj Srbiji kao da su si{li sa ikona i fresaka. A za{to? Jer su tako i ìveli. Za devojku kamenopisac kaè da je ìvela u liepom devoja~kom vladawu i da je umrla kao ~asna i po{tena devojka. Bila je osobita radnica i kutwica (ku}anica), od najlep{e ruke poslu{nica svojoj majci. Momak je, tako|e, ìveo u dobrom vladawu i poslu{nosti.
Velika je bila i wihova rodbinska qubav. Na grobu Simke Jankovi} iz Lasca stoji da se razboqe od àlosti za svojim bratom kog je ona najvoqela i drugog dana za wim prestavi se. Sre}ko iz Visibabe, narednik, pogibe na ostrvu 1916. godine, a sestra mu Sida uvenu za wime. (Se}amo li se ovde one potresne narodne lirske pesme Najve}a je àlost za bratom, u kojoj se isti~e da srce ne moè zarasti ako je raweno bratovqevom smr}u? Se}amo li se sestrine tu`balice u Gorskom vijencu? A ìvimo u vremenu u kome, pre~esto, bra}a i sestre gledaju jedni druge sa mr`wom, sva|aju se oko toga ko }e paziti stare roditeqe, kako }e podeliti nasle|e, itd.) Supru`nici Supruànska qubav i vernost su, od kada su komunisti do{li na vlast u Srbiji, neprestano izvrgavani ruglu. Komunisti~ki ideolozi su tvrdili da ih nije bilo ni u hri{}anskoj patrijarhalnoj kulturi. A bilo ih je, i to svedo~e grobqa srbska. G. Radojko Nikoli} prime}uje da je atribut verna ~e{}i od svih ostalih koji su se uz suprugu mogli pridodati. Iako su imali decu, supru`nici su celog ìvota ~uvali sve{tenu ~istotu rodnog ìvota. (Nekada se, zbog stidqivosti, govorilo: S opro{tewem, moja èna; Moj mu`, Boè oprosti.) A qubav je postojala, ~vrsta i nepokolebiva: weno trajawe merilo se posebnim ar{inom. Tako je Savo Obradovi} iz sela Gugqa iza sebe ostavio bogatu zadrugu i vernu suprugu Stojku sa kojom je poìveo 42 godine i 12 dana. To su, sigurno, bili dani za~iweni sla{}u uzajamnog po{tovawa i poverewa ina~e se ne bi beleìli na nadgrobnom spomenu. @ena muù u Gora~i}ima postavila je biqeg za na{e verno i qubavno ìvovawe za 20 godina. Prosti, Jeko. (Qubavno zna~i puno qubavi i qubazno. Re~ qubavnik je u 19. veku zna~ila omiqen, svima drag ~ovek.) Hri{}anske vrline ~inile su osnovu srbske porodice. Tako se na grobovima ~estitih èna pisalo: Nije u svom ìvotu nikog ucvelila; Ni sa kim nije u zavadi bila; Bila je pa`qiva prema
radnicima i prijateqima. Za Miqku Petrovi} iz Sve{tice se veli: Pokojnica bila je ~ove~na juna~na u àlosti, kao i u radosti. Umela je razgovoriti sebe i drugoga, koja je bila za primer i ostalima. Supru`nici se najvi{e hvale decom koju su iza sebe ostavili. Na primer: Dobra supruga i majka podigla deset deca; starac iz Trbu{ana: Za ìvota imao sam sre}u, imam koga da mi pali sve}u; Mikailo Vu~i}evi} iz Tabanovi}a: Al se opet moja sre}a vila: sinovi su moja desna krila. Sa sve}ama oko groba stoe: wig sedmoro to je srce moe. Kamenopisac je, u ime jedne majke, ostavio trag: U braku sa muèm imala sam osmoro dece, koig sam ih juna~ki sa~uvala za vreme rata od 1912. do 1918. g. I danas ostaju nakon mene svi ìvi. I lepo sam do~ekala. Ako supru`nik umre, deca koja ostaju iza wega su spomen bra~ne qubavi. Jedna èna hvali muà {to je nije ostavio samu, nego joj je podario ~eda, da joj budu uteha. U Markovici mu` se obra}a èni koja po~iva telom u zemqi, a du{om kod Gospoda: Se}a{ li se, Miqo moja, kad si mi negda bila: kad do|emo mi sa rada, deca su nas zagrlila. A sad grle dvaput mene, jednom, Miqo, mesto tebe. Maj~instvo je `rtveno sluèwe Bogu i braku. Desanka Petrovi} iz Ivawice u najsvetijoj du`nosti u materinstvu naprasno preminu... ostavqaju}i svoje novoro|eno ~edo ni gledano ni maj~inom rukom
milovano. Dobri doma}in se, preko spomenika, rastaju sa svojim bli`wima kao da idu na daleki put, ali i kao da znaju da }e se opet videti. Starac Kosta Matovi} iz Adarana poru~uje svojima: Zbogom, bra}o, i ti baba, neumorni druè, i vi, mili sine, }eri, snahe, unuci i unuke moje. Imali su razloga da sre}ni odu sa ovoga sveta: tihi spokoj im je ispuwavao du{u jer su oni, ku}evnici i trudbenici, odlazili da u Bogu na|u odmor od zemnih trudova svojih. Na srbskim spomenicima putnik biva pozvan da zastane i da ne poàli truda svoga da ~ita. Jer ima {ta da se pro~ita. Recimo, zapis iz Visibabe, kojim pokojnik poru~uje ìvima kako da ìve da bi ìveli ve~no: Zbogom deco i unuci moji, vi sad znate {ta vam du`nost stoji: po{tuj Boga i bli`wega svoga, pridr`te se karaktera moga. Poslu{ajmo ga. Ne}emo se pokajati. Pravoslavni put, 7/2000. KARA\OR\E I WEGOV NAROD (@rtvena glava i temeq slobode) O suprotstavqawu zlu silom U doba Vu~i}evog prolaska s vojskom prema Beogradu, se}a se Milan \. Mili}evi}, razgovarali su seqaci o zulumu koji narod trpi od Obrenovi}a. Dok su brali kukuruz, jedan upita: A da li je pod Kara|or|em bilo zuluma? A drugi mu re~e: E, moj brate, bilo je, kako nije; bilo je zuluma da propi{ti materino mleko; ali se onda ratovalo s Turcima, pa je to druga stvar. Ja sam slu{ao // da je Kara|or|e sam, svojom rukom, ubio sto qudi kr{tenih Srba, pa je wemu Bog sve oprostio za to {to je ri{}anluk oslobodio od Turaka! U ovoj re~enici vidi se da su Srbi veoma dobro shvatali ulogu
sna`ne istorijske li~nosti u vanrednim okolnostima. Ne moè se carstvo zadobiti, / na du{eku sve duvan pu{e}i, veli Filip Vi{wi} u Po~etku bune protiv dahija. Pet vekova turskog ropstva, sva ponièwa i stradawa koja je srbski narod doìveo, traìla su odlu~nog i ozbiqnog ~oveka, spremnog da ide preko prepreka, ~oveka svesnog da se borba za duhovnu i politi~ku slobodu ne moè ste}i ve{tinom, nego vrlinom (Vladika Nikolaj), ali i ~oveka koji ne preza pred kr{ewem svakog otpora sagledanoj stvarnosti ka kojoj se stremi, stvarnosti slobodne Srbije. Zato nije slu~ajno da je Kara|or|e na silu u ustanak gonio one koji su odbijali da mu se pridruè, pa ~ak i palio srbska sela koja su bila u lepo s Turcima. Jer, plemenski mentalitet i sklonost partikularizmu bili su veoma ozbiqna opasnost na putu ka obnavqawu nemawi}ke dràve. (Setimo se da su svi veliki srbski vladari morali da se bore protiv tog partikularizma: i Nemawa, i Sveti knez Lazar, osniva~i najva`nijih sredwovekovnih dinastija, prvo su pobe|ivali sredobe`na stremqewa velika{a koji su hteli da budu oblasni gospodari {to se ne osvr}u na potrebu o~uvawa dràvne celine.) Tu Kara|or|e nije imao milosti: svako ko se suprotstavi sna`noj vlasti bez koje nema zajedni~kog pregnu}a, bi}e surovo ka`wen. Vukov opis onoga {to se de{avalo je najsu{tinskiji za poimawe Kara|or|eve dràvotvorne svesti: Knezovi i ostali poglavari iznajprije izaberu i postave Crnoga \or|ija, kao gotovo da im bude sluga; ali on, dobiv{i vlast i silu u ruke, stane vladati i svima zapovijedati gospodarski! Kad se ova buna ovako sre}no protegne i oni vide da starje{instvo donosi ~est i slavu i bogatstvo, onda se svaki stane kajati {to on nije starje{ina; i |e koji od ovih ve}ih nahijskih starje{ina stane raditi, ako ne moè nad svima biti starje{ina, barem u svojoj nahiji da mu niko ne zapovjeda. Zato stanu vikati na Crnoga \or|ija da je on hajduk, i da hajduk zemqom i narodom niti je kad upravqao, niti moè upravqati. A ni jednome od ovih poglavica nije tako bilo za nevoqu da se nao~igled sad odmah mrzi
oko toga s Crnim \or|ijem kao knezu Teodosiji; jer on ne samo {to je glavno starje{instvo od sebe odbacio i \or|iji nametnuo, nego mu je \or|ije malo-pomalo i nahiju kragujeva~ku, u kojoj su iznajprije obojica zapovijedali, uzme svu pod svoju vlast. Zato se on u Pe}inama (vi{e Ostru`nice) svadi s \or|ijem i potegne iz pu{ke da ga ubije, no pu{ka ga prevari, a \or|ije onda potegne te wega posred srijede, govore}i: Kojekude, po du{i te! Kad si znao boqe od mene ure|ivati i zapovijedati, za{to si mene nagonio da se ovoga posla primam? I zato su se svi pla{ili Kara|or|a, {to je potvrdio i sam knez Milo{. Kad mu je sekretar Dimitrije Joksi} pro~itao da Vuk Karaxi} u spisu o Pravitelstvuju{~emu sovjetu veli kako se vojvode nisu bojale Kara|or|a, Milo{ je uzviknuo: Laè{, Vu~e, laè{!, a zatim ga opsovao i dodao: Ja se qutim na Vuka {to pi{e tako. On ili ne zna kako je bilo, ili navalice laè. Kako da se vojvode nisu bojale Kara|or|a, kad nije bilo nijednoga kom se nisu tresle haqine na wemu kad pred \or|a izlazi? Bre, bojali su se, te jo{ koliko! Kara|or|e je svesno usa|ivao taj strah u qude. Jer, u vanrednim okolnostima, pogotovu u borbi za slobodu i dràvu, svako popu{tawe i svaki kukavi~luk moè skupo da ko{ta, i da odnese na hiqade qudskih ìvota. Vo`d je ustanak po~eo samo kao bunu protiv dahija, ali ga je nastavio kao borbu protiv Stambola. Ne zaboravimo, Srbi su prvi balkanski narod koji se usudio da se digne protiv sultana. Grci }e to u~initi tek 1821. godine, kada su Srbi iza sebe imali i Ora{ac i Takovo. Kara|or|e je ose}ao narodnu muku kao svoju, i nije bio nasilnik radi nasiqa i dokazivawa da je on gospodar, a svi drugi robqe Kada je Kara|or|e u Jagodini sreo gazda Mladena i izloìo mu svoj plan odbrane, kojim je trebalo {titi ne samo vojne poloàje, nego pre svega narod, Mladen je bio nezadovoqan i protivio se tome. Na to ga je Kara|or|e upozorio da }e narod, bez za{tite, izginuti kao stoka. Mladenova re~enica: Neka ginu. Svadbe bez mesa ne moè biti, navela je Kara|or|a da duboko uzdahe, legne i uzvikne: Ej, Mladene, Mladene! Bog te ubio! Dosad je ovaj narod bio o mojemu vratu, a odsada neka je
o tvojemu!, posle ~ega je po~eo da bquje jed i te{ko se razboleo. Bol zbog naroda eto osnovne osobine naizgled surovog vo`da. Govore}i o tome, vladika Atanasije (Jevti}) je po~etkom devedesetih upozoravao da u la`nom vo`du Srbije, nema ni~eg kara|or|evskog jer je u pitawu osion i opak ~ovek u kome nema bola za bli`wim, bola narodnog. Li~nost je bol, veli Nikolaj Ber|ajev u svojoj studiji O ~ovekovom ropstvu i slobodi. I to su qudi dobro znali i svim svojim bi}em ose}ali: iako je pobio sto kr{tenih Srba, wemu je Bog oprostio, jer je ri{}anluk oslobodio od Turaka. To jest, Kara|or|e je ustao u odbranu narodnih svetiwa crkava, manastira, ~asti i po{tewa srbskih èna i devojaka. Nije ustao zbog zemaqske nepravde, nego zbog zla koje je po~elo da nagriza sam koren narodnog bi}a. I, naravno, taj ustanak nije bio nimalo slu~ajan, nego jedan od mnogobrojnih ustanaka naroda koji se nikad nije pomirio s ropstvom. (Setimo se da su mo{ti Svetog Save 1594. godine bile spaqene od Turaka zato {to su banatski ustanici nosili zastave sa likom Svetog Save i kada je vladika vr{a~ki Teodor, koji je bio na ~elu svoje pastve, odran ìv.) U svojoj raspravi O suprotstavqawu zlu silom ruski religiozni mislilac Ivan Iqin nas upozorava na osnovna moralna protivre~ja rata u ime dobra: Da, put sile i ma~a nije pravedan put. Ali ima li drugog, pravednog? Zar je to put sentimentalisti~kog nesuprotstavqawa, koji je put // izdaje slabih, sau~e{}a sa zlo~incem, sakrivice sa zlotvorom, i, na kraju, naivno licemernog samozadovoqstva? Naravno, taj put ima spokojniju, mawe krvavu spoqa{wost; ali samo lakomislenost i zla tupost mogu da ne ose}aju kakva je cena za taj spokoj i takvu pristojnost Onaj ko pred agresivnim zlo~ina{tvom traì idealno moralno re{ewe kao ciq, taj ne shvata osnovnu ìvotnu tragediju: ona se sastoji u tome {to u takvoj situaciji NEMA IDEALNOG ISHODA. Ve} najprostije prisustvo protivuqubavne i protivuduhovne voqe u du{i drugog ~oveka taj bezuslovno pravedni ishod ~ine te{kim i problemati~nim: jer,
kako ne suditi i ne osuditi? kako ne iza}i iz punote qubavi i ne uznegodovati duhom? kako se ne pokrenuti i ne suprotstaviti? Ali u prisustvu istinskog zla, koje se izliva u SPOQA[WA ZLODELA, idealno pravedni ishod postaje TOBO@WI, LA@NI zadatak. Tog ishoda nema i ne moè da ga bude, jer dilema koja se javqa pred ~ovekom za wega ne ostavqa mesta. // Zlo~inac, koji je pogazio duhovno prizivawe ~ovekovo i na to primorava druge qude, stavqa svakog, koji je usvojio delo Boìje pred izbor: ostaviti delo Bo`je i izdati svoje duhovno i religiozno prizvawe, ~uvaju}i svoju pravednost, ili ostati veran Bogu i prizvawu, ostvaruju}i ga na putu koji nije pravedan. // @ele}i dobro, predan dobru, on vidi da je primoran da u ime svog religiozno istinitog ciqa na sebe uzme nepravednost i mo`da krivicu i, na prvi pogled, da napusti dobro; pritom, sa punom sve{}u o tome {ta ~ini. Wegov poloàj je MORALNO TRAGIÂN, i jasno je da je izlaz iz istog mogu} samo sna`nim qudima.. Ali snaàn ~ovek svoju snagu potvr|uje upravo time {to ne beì od sukoba u tobo` vrlinsku pasivnost, i ne zatvara o~i pred tragi~nom prirodom istog, upadaju}i iz malodu{nosti u la`nu du{evnost; sna`ni ~ovek vidi tragi~nost svog poloàja i ide mu u susret, da bi iza{ao iz wega i pretrajao ga. On na sebe uzima nepravednost, ali ne sebe radi, nego Bo`jeg dela radi. I to {to on ~ini jeste wegov postupak, wegova sopstvena delatnost, koju on ni ne misli da pripisuje Bogu. // Podvig ovde nije samo u vo|ewu borbe, nego u onoj duhovnoj napetosti koja je potrebna za otvoreno i trpeqivo PRIMAWE mogu}e KRIVICE. Napetost duha ovde je neophodna ne samo da bi zlo~inac bio usmr}en nego i da bi se taj postupak podneo i da bi se u~iweno delo pronelo kroz ìvot, ne krwe}i svoj postupak malodu{nim odricawem od neophodnosti istog, ali i ne idealizuju}i wegov moralni sadràj. Istinitost ovih Iqinovih re~i na primeru Kara|or|evom neporeciva je. Po Vuku Karaxi}u, on je bio radan ~ovek, doma}in, koji nije uìvao u ratu i ratovawu, i nije podjarivao najopasniju osobinu na{eg epskog mentaliteta sujetu, èqu da bude prvi po svaku cenu i u svemu. (Epska
sujeta je opasna upravo zato {to ~oveka magijski opija voqom za mo}i, i zatvara mu puteve uma; zato Vuk Mi}unovi} Vladiki Danilu kaè: A ja zebem od mnogo mi{qewa.) I kad je bio najbogatiji, nosio je stare svoje plave ~ak{ire, izno{en kratak }urak i dobro poznatu crnu kapu; spavao je sa trupcem pod glavom. ]erka mu je sa svim ostalim seoskim devojkama i{la na vodu. I jo{: U Topoli bi svak pomislio od wega da je seqak. S momcima je iskr~io jedan kraj {ume; odveo je vodu na jednu vodenicu; posle je imao obi~aj zajedno sa wima hvatati ribu u Jasenici. Orao je i radio zemqu. Svoj ruski orden je pokvario jedared nabijaju}i obru~ na bure Pred sobom imamo lik vo|e koji je to postao zahvaquju}i Bo`jem i narodnom pozivu, ali vo|e koji ne stremi da bude ne{to vi{e od onoga {to jeste. Godine 1807, u Malajnici, on je ruskom pukovniku Pauli~iju rekao: Znajte, gospodine, da ja ne èlim ni{ta drugo, nego da vidim svoju otaxbinu oslobo|enu od Turaka tako da nikad vi{e ne strahuje od wihova jarma; i onda bih se vratio mojemu plugu. Kad je bilo mirno doba, veli Vuk, Kara|or|e se nije mnogo me{ao u ono {to se zbiva u dràvi, i sve je prepu{tao kancelarijama: Pu{tao je stvari rado i pozadugo nek idu svojim putem Ali, u vanrednim okolnostima nije bilo tako. Kada su Turci navalili na Deligrad, i kad je Kara|or|e poslao svoje momke da sakupe seqake po Topoli zarad kretawa u borbu, jedan od pozvanih ubi vo`dovog glasnika. Desilo se ovo u selu Stragarima. Kad je ~uo za to, Kara|or|e do|e sa svojom pratwom i ubije i tog seqaka i porodicu mu; ostalo je ìvo samo jedno dete. Godine 1808. ubio je Gavra Jednookog, buquba{u prekodrinskih be}ara, koji je odbio da zvorni~kom pa{i vrati zelenka, jednog od tri pa{ina kowa koja je Gavra oteo. Kara|or|e mu je pisao i molio ga da zelenka vrati da se sukob sa zvorni~kim pa{om ne bi produbqivao. Kada su se sreli, buquba{a re~e: Gospodaru! @ivot mi uzmi, a zelenka ne dam, a Kara|or|e: More, Gavrilo, zar ja da mirim, a ti da zava|a{? I, po{to je Gavra odbio da poslu{a, vo`d ga je ubio, kukaju}i posle nad wim, jer mu je bio drag. (To Vuk Karaxi} pomiwe kao stalnu osobinu
vo`dovu: àlio je onoga na koga je digao ruku, i nije bio osvetqiv ako je kome jedanput oprostio, posle se nije nikad vi{e ni se}ao onih uvreda.) I tako dolazimo do ~iwenice da je vo|a Prvog srbskog ustanka ubio svog brata. Evo {ta o tome kaè Vuk: Ra~unaju}i na svoje ime, brat mu se poprili~no izmetao iz reda, a Kara|or|e ga je dugo trpeo. Ali kad on silova neku devojku, i wezina rodbina stade na glas vikati da se toga radi i na Turke ustalo, Kara|or|e se tako naquti da je svoga ro|enog brata, kojega je jako pazio, za to nedelo obesio o ku}na vrata. Materi nije dao plakati za wim. I jo{ pomiwu svedoci da posle toga tri dana ni sa kim nije prozborio ni re~i Ovaj, na prvi pogled zastra{uju}i ~in, najdubqe nam ukazuje na moralni tragizam vo`da Kara|or|a. Kada ~ovek vodi jedan narod, on nema pravo na li~ni ìvot i na li~na ose}awa. On je sav narodni, i svaki wegov postupak svojina je svih koji idu za wim. Dakle, Kara|or|e je ubio brata zato {to je brat silovao nevinu devojku, obe{~astio ènsko ~eqade, zbog ~ega su Srbi i ustali (Ne dirajte u wihove crkve, / ni u zakon, niti u po{tewe, poru~ivao je, prema Vi{wi}u, Murat na samrti Turcima koji ostaju da vladaju Srbijom, ali ga oni nisu slu{ali.) Sve samovoqe mogle su se podnositi, ali kad je brat pogazio svoj i Kara|or|ev obraz, obraz jedne Srbkiwe, obraz ~itavog naroda (jer, narod je ustao da brani obraz), onda nije bilo milosti. Zato on majci i zabrawuje da kuka. Postupak zbog koga je drugi wen sin ubijen je takav da on ne zasluùje da bude oàqen ni kao mrtav. I tu dolazimo do onoga o ~emu nam je svedo~io Iqin: ~ovek koji ustaje da se oru`jem bori protiv zla, uvek mora biti svestan da na tom putu nema dobrih re{ewa, i uvek mora biti spreman da preuzme odgovornost za svoje postupke, ne pripisuju}i ih Bogu, sudbini, zloj kobi, nego samom sebi, slobodnoj i odgovornoj li~nosti koja je stala na put borbe do pobede ili smrti. Kara|or|e }e tri dana }utati, crn kao zemqa, i uàs }e obuzimati wegovu du{u od onoga {to je u~inio; ali, nikom ne}e re}i {ta ga i koliko boli, jer se od wega o~ekuje da bude vaplo}ewe pravde.
On nema pravo na li~ni bol i li~ni ìvot kad vodi jedan narod. On je narodu u Ora{cu rekao: Ko se uhvati u najmawoj izdaji, ho}u da ubijem, da obesim, da udaram na stra{ne muke! I narod mu je uzvratio: To sve ho}emo i mi! Zato Kara|or|e nije mogao ni{ta drugo do da svog brata, izdajnika narodnog obraza, obesi, vo`d nije bio sentimentalni moralista, nego ~ovek koji je morao da uzdrma tartar (Wego{). Zato je tukao ~lanove Sovjeta ako nepravedno izvr{e presudu, govore}i da nipo{to ne}e trpeti da narod strada od nepravedna su|ewa. Tragi~ni lik Kao {to je pokazao dr @arko Vidovi} u ogledu Tragedija i Liturgija, anti~ka tragedija je bila religiozni ~in po preimu}stvu, to jest, ODA u slavu TRAGOSA, `rtve koja je utemeqila zajednicu. Ona nije bila dramsko delo u dana{wem smislu re~i: tu niko nije glumio radi umetni~kih efekata. @arko Vidovi} tim povodom veli: Iskonska tragedija od koje je u literarnoj tragediji mogu} samo odjek je ispa{tawe tragi~ne krivice ~ovekove. Sama re~e tragedija ozna~ava i to ispa{tawe i slavqewe tragi~ne `rtve (ili tragi~nog junaka), onog koji ispa{ta. To slavqewe moè da bude op{tenarodno slavqe, jer `rtva ispa{ta krivicu ~itavog naroda, te narod ima i razloga da `rtvu slavi, u tragediji, kao op{tenarodnom slavqu. To zna~i da su blagoslov i blagodat potrebni ne samo za pobedu nad zlom, za uspe{no ispa{tawe krivice, nego i za slavqewe te `rtve. Jer tragedija je i SLAVQE, kako to i sama re~ kaè. Boànstveno mora da bude podjednako i sa `rtvom, i sa onima koji prinose `rtvu, i sa onima koji se uspehu i dejstvu `rtve raduju. To je opet jedinstvo: ispa{tawa, `rtve koja predstavqa narod i, tre}e, samog naroda sa boànstvom. Tragedija je dakle, op{tenarodno slavqe, ili, {to je isto, preobraàj stradawa u slavqe i praznik. Bez toga preobraàja stradawe bi bilo samo stradawe, samo zlo, dok je tragedija preobraàj kojim se postiè pobeda nad zlom (uz `rtvu) i SLAVQEWE te pobede... Vidovi} je dokazao da je anti~ki Grk ve} bio pripremqen za evan|eqe Crkve
tragedijom. Jer, Liturgija, kao objavqivawe Stradawa, Smrti i Vaskrsewa Bogo~oveka Isusa Hrista, jeste slavqewe Pashe, @rtve Gospodwe koja je utemeqila zajednicu blagodatnih sinova i k}eri Bo`jih u Wemu, Sinu O~evom po prirodi. Liturgija je slavqewe Vaskrsa, praznika nad praznicima i slavqa nad slavqima, u kome blagosiqamo Hrista zauvek, kako peva Sveti Jovan Damaskin u pashalnom kanonu... Zajednicu, dakle, utemequje @RTVA. Zajednica moè nastati samo oko @RTVE, i to svesne `rtve, onoga koji je poneo svoj krst kao krst svoje bra}e. To je duboko ose}awe svih pravoslavnih naroda, me|u kojima Srbi ne ~ine izuzetak. Pogledajmo Ruse: wihovi prvi mu~enici, strastoterpci (trpioci stradawa), sinovi Svetog kneza Vladimira, krstiteqa kijevske Rusije, Boris i Gleb, postradali su od svog zlog polubrata samo zato {to su odbili da mu se suprotstave, jer bi to izazvalo gra|anski rat. Oni su vi{e voleli da umru nego da prolivaju bratsku krv. (Jedan od novokanonizovanih ruskih svetiteqa, Car Mu~enik Nikolaj II Romanov, tako|e se na{ao me|u strastoterpcima, upravo zato {to je podneo smrt, skupa sa svojom porodicom, jer je pristao da abdicira u korist brata Mihaila da bi se izbegao gra|anski rat.) I prvi srbski mu~enik, Sveti kraq Jovan Vladimir, ubijen je od srodnika svoje supruge Kosare, Vladislava, zato {to nije hteo da se zlu suprotstavi zlom. @rtva je, naravno, temeq srbske zajednice upravo kroz dvojicu najve}ih svetiteqa srbskog naroda Svetog Savu (koji, kako beleè Domentijan i Teodosije, kaè da nije poàlio ~ak ni svoju du{u da bi do{ao u Srbiju i u~io one kojima pouka treba i ~ije }e mo{ti 1594. biti spaqene na Vra~aru) i Svetog kneza Lazara, opredeqenog za Carstvo Nebesko, bez koga se carstvo zemaqsko rasipa na balkanskim vetrometinama. Pri~e{}ivawe svih ratnika u bijeloj Samodreì crkvi pred odlazak u boj na Kosovu zna~ilo je najneposrednije sjedinewe sa Hristom, îja `rtvena smrt i vaskrsewe postaju zaloga ve~ne pobede. Tako dolazimo i do smisla Kara|or|evog u istoriji srbskog naroda.
On ostaje u svesti svojih potomaka li~nost nadistorijska, koja nadilazi faktografiju. Iako nije bio bez svojih slabosti (mnoge od wih opisao je Vuk Karaxi}), on je zra~ewem svoje li~nosti postao otac Srbije (Wego{). îme? Upravo time {to je svoju glavu prodao za wen mu~eni~ki venac, {to je u Posveti prahu oca Srbije Petar II Petrovi} i rekao. ôvek Bo`ji Tragi~ni lik srbskog ustanka, koji je u sebi imao sve mane i vrline srbskog ~oveka, Kara|or|e je uvek ostajao ~ovek Bo`ji. On je, u dubini du{e, nosio veru u Hrista i svece Wegove, {to je mnogo puta dokazao, pre svega svojim delima. Jo{ za vreme frajkora, kada su vojvode sa narodom morale da beè pred Turcima u Austriju, skupa sa ostalim uglednicima, na ple}a je podigao }ivot sa mo{tima Svetog Stefana Prvoven~anog, srbskog kraqa, i poneo ga ka manastiru Feneku, da ga Turci ne bi spalili. I to no{ewe srbskog zaveta na ple}ima i u du{i su{tina je Kara|or|evog bi}a. I zato su stradali oni koji su digli ruku na velikog Vo`da. Nikola Novakovi}, koji je sekirom ubio Kara|or|a i wegovog momka Nauma, po{ao je prema Budilovini, mestu svog ro|ewa, ali je upao u reku i voda ga je odnela pod to~ak vodenice, gde je, polomqenih kostiju, izdahnuo. Sahrawen je bez belega na grobqu u Opari}u. Vujica Vuli}evi} je oslepeo na jedno oko i umro od ìvih rana. Milo{ Obrenovi} je bio proteran iz Srbije, a sin mu je ubijen. Dragutin Mileti}, potomak Nikole Novakovi}a, koji je krajem XX veka ìveo u selu Opari}u, u izjavi za novine je rekao: Ubi nas kumovska krv. Otkad je moj ~ukundeda ubio Kara|or|a, na na{u ku}u je ba~eno prokletstvo. Nema {ta nisam radio u ìvotu da bih ne{to stekao, ali ne vredi. Trudili su se i moji preci. Ne da nam se. Ja dugo nisam verovao u te stvari. Tvrdio sam da su moji bili neradnici, ali me je moj primer razuverio. Poku{ao sam da dosko~im sudbini. Poslao sam sina iz sela u Rekovac, ali ni to nije vredelo. îm je po~eo da radi, te{ko se povredio. Te{ko ìvi. Ne moè ni sebi da
pomogne, a kamoli meni... I zato Kara|or|e jo{ {aqe prouke svom narodu. Tako je u no}i izme|u 13. i 14. oktobra 1993. nebo iznad Pokajnice bilo obasjano krvavom svetlo{}u, a iznad mesta vo`dovog ubistva zvuci i svetlost bili su zastra{uju}i. Ova znamewa su o~ito najavila stradawe Srba iz Krajine i Slavonije, Bosne i sa Kosova, stradawe ~itavog naroda. Srbski narod je tragedijski narod, to jest narod ~ije se zajedni{tvo zasniva na `rtvi i proslavqawu iste. Dvestagodi{wica Prvog ustanka, koju do~ekujemo pod poluokupacijom tu|ina i wegovih gaulajtera, treba da nas na to podseti. @rtvena glava vo`da Kara|or|a (Vladika Amfilohije) jo{ uvek je glava oko koje se moèmo okupiti i koja nam moè doneti nadu da nije sve izgubqeno. Jer, kako re~e nema~ki pesnik Helderlin, gde je opasnost, raste i ono spasonosno. Literatura: 1. Vuk Karaxi}: @ivot srbskih vojvoda, Nolit, Beograd 1967. 2. M. \. Mili}evi}: Kara|or|e u govoru i tvoru, Hipnos, Beograd 1990. 3. Ivan A. Iqin: O suprotstavqawu zlu silom, u Sabrana dela I. A. Iqina, tom peti, Ruska kwiga, Moskva 1995. (na ruskom) 4. ûda Bo`ja u XX veku, Pravoslavna misionarska {kola, Beograd 2000. 5. @arko Vidovi}, Tragedija i Liturgija, Vizantijsko ogledalo, Ni{ 1996. @i~ki blagovesnik, Vaskrs 2004. HRI[]ANSKI LIK SRBSKOG VOJNIKA Na srbskim krajputa{ima (o kojima je ozbiqnu trilogiju: Kamena kwiga predaka Seqakova du{a na kamenu Kamenopisci narodnog obraza napisao Radojko Nikoli}) oslikani su divni likovi srbskih ratnika nestalih negde po balkanskim i evropskim
gudurama u ratovima od 1912. do 1918. godine. Svaki od tih likova kao da je si{ao sa freske. Jedan od najva`nijih momenata u prikazivawu srpskih mladi}a koji su pali u boju za otaxbinu jeste ~iwenica da su wihove ruke skr{tene na grudima, kao pred pri~e{}e, a da pu{ka iz koje su pucali stoji po strani. Oni, braniteqi i za{titnici ène i deteta, crkve i plemena (Wego{) nisu i{li u rat da ubijaju druge, nego da `rtvuju sebe, i velika institucija narodnog genija predstavqala ih je kao smerne, Bogu i rodu poslu{ne, kao one koji su imali stas moma~ki, pogled devoja~ki. To ne zna~i da se oni nisu borili, to ne zna~i da oni nisu pucali u neprijateqa. Ali to zna~i da wihova osnovna snaga nije bila è| za ubijawem, niti voqa za mo}, nego krotka qubav prema zavi~aju i bli`wima. A ta je qubav izvor najve}eg herojstva, najve}ih podviga za koje je ~ovek sposoban. Episkop budimski dr Danilo (Krsti}) pravi razliku izme|u pojmova ubiti i usmrtiti, pa kaè da prvo zna~i li{iti nekoga ìvota sa demonskom èqom da nestane, da mu se zatre trag i ime, da i sama wegova du{a bude uni{tena, a ono drugo zna~i posluìti kao oru|e pravde Bo`je u odbrani svetiwe, otaxbine, porodice, i spre~iti nasilnika i skvrniteqa pa ~ini zlodelo koje je namerio da ~ini. U svakoj kwizi Karakter i mentalitet jednog pokolewa Dragi{a Vasi} isti~e upravo ono o ~emu smo govorili kad smo pomiwali likove na krajputa{ima: ciq srpskog vojnika je uvek i svagda bio da se {to pre vrati ku}i, a ne da ubija i uìva u ratnim strahotama. Iz svega toga vidi se da su Srbi u dubini svog bi}a shvatili poruku kirilo-metodijevskog pravoslavnog predawa, koju je Sveti Kirilo izgovorio kada su ga Saraceni pitali kako hri{}ani mogu ratovati a odràti Hristovu zapovest o moqewu za neprijateqe. Ta poruka glasi: Hristos, Gospod na{, zapovedio nam je da se molimo Bogu za one koji nas gone, te da i wima ~inimo dobro. Ali, On nam je jo{ rekao: ve}u qubav niko ne moè imati u ovome ìvotu nego ako li ko du{u svoju poloì za prijateqe svoje. Stoga mi podnosimo uvrede koje neprijateqi ~ine nama pojedina~no i molimo se Bogu za wih. Ali kao
zajednica mi se zalaèmo jedni za druge i polaèmo ìvote svoje, da ne bi kako neprijateq, plene}i bra}u na{u, zaplenio s telima i du{e wihove, i pogubio ih i telom i du{om. Jedna od najva`nijih osobina srbskog vojnika jeste wegov hri{}anski, vite{ki odnos prema neprijatequ. [ta to zna~i? To zna~i da Srbin ose}a da je i neprijateq ~ovek i ne dozvoqava sebi da se ogre{i o ~ove{tvo svog bli`weg, makar taj bli`wi bio sa druge strane boji{ta. To je ono na~elo o kome je ~esto govorio na{ patrijarh gospodin Pavle: Pu{ka meni, pu{ka tebi, pa kome Bog i sre}a juna~ka. To jest ogleda}emo se na bojnom poqu, ali ako te pobedim, ako te ranim ili zarobim, ti za mene vi{e nisi smrtonosac, nego brat u nevoqi, i ja s tobom moram postupati ~ove~no. Setimo se samo zga|enog vojvode Dra{ka, koji, kad vidi kako Mle~ani zlostavqaju Dalmatince koji robuju na wihovim galijama, uzvikuje: [to, pogani, od qudi ~inite? S druge strane, sveto na~elo hri{}anskog ratnika jeste ne cveliti neja~, bilo ~iju. @ene i deca su neprikosnoveni, i ko se ogre{i o wih, mora biti strogo ka`wen. Zato nije nimalo slu~ajno {to je Kara|or|e, kad su mu rekli da wegov brat siluje devojke, obesio svog brata i zabranio majci i uku}anima da ga oplakuju. (Zbog odbrane ~asti Srbi su se, izme|u ostalog, i digli na ustanak protiv Turaka). Naravno, bilo mu je te{ko, i tri dana ni sa kim nije re~ progovorio, ali nije mogao da dozvoli da bilo ko, pa bio to i ro|eni brat, kr{i sveto srbsko pravilo ne dirati neja~. Primera hri{}anskog milosr|a na{eg vojnika ima mnogo, mo`da vi{e nego kod bilo kog drugog naroda na Balkanu. Mi }emo navesti samo neke, tek toliko da ilustrujemo ono o ~emu smo ve} govorili. Norveànin Henrik Angel, oficir koji je sa Srbima bio u balkanskim ratovima, u svojoj kwizi Srpske ratni~ke pri~e kaè: Srpski vojnici, srpske vlasti, zasluùju najve}u hvalu za svoje plemenito postupawe sa osvojenim delovima zemqe. Ja i mnogi moji zemqaci, lekari i qudi, kao i kapetan Neregor moèmo potvrditi da je u podru~jima gde smo se kretali postupawe bilo veoma humano, sasvim druga~ije humano od
onoga na {ta smo ina~e navikli u Evropi. Vite{ko postupawe Srba sa zarobqenicima i izbeglicama moè da prevazi|e samo ono koje pokazuju Crnogorci. I to kaèm po sopstvenom uvidu, a ne po pri~awu drugih. Slu~ajnost je u~inila da sam jednom stanovao sa nekoliko stotina muhamedanskih izbeglica. Nisam video ni traga lo{eg postupawa. Srbi su im obezbedili besplatan prevoz vozom, dozvoqeno im je da se smeste po vagonima i oko wih, od vojnika su dobili ~ak i hleb. (Od svojih jednovernih u istom selu dobili su samo malo duvana.) Video sam da te izbeglice toliko veruju vojnicima da su, kada su oni, jedno tuce wih, lak{e bolesnih, digli logor i krenuli, skoro svi po{li za wima. @ene su uprtile decu na le|a i uzele za ruke, natovarile na sebe ono malo {to su posedovale i poùrile za wima. Video sam vojnike kako pomaù deci, kako uplakanoj deci daju vodu i hranu Ja sam, {to se mene ti~e, napustio Srbe pun najvi{eg divqewa prema vite{kom, pa`qivom na~inu na koji su vlasti, kako civilne, tako i vojne, postupale u osvojenim podru~jima. U Ko~anima sam video stotine muhamedanskih i bugarskih udovica i wihove dece kako svaki dan dobijaju bra{no i gorivo. U Manastiru sam video isto, samo u jo{ ve}em obimu. Nismo ba{ naviknuti da to uvek doìvimo od naroda koji se hvale da su na vi{em kulturnom nivou od Srba. Dozvolite mi da dodam da ja i moji drugovi nikad nismo videli nijednog pijanog vojnika, nijednog neu~tivog vojnika, nijednog brutalnog vojnika. To mora da zna~i da srpski vojnici imaju pre svega jaku narodnu disciplinu. Onda se moè razumeti da se u takvom narodu mogu obrazovati potpuno upotrebqivi vojnici za samo 18 meseci. Nu`na vojni~ka disciplina prirodno ishodi iz narodne discipline. U kwizi Solunci govore Antonije \uri} navodi slu~aj srbskog vojnika koji je zarobio bolesnog Bugarina dok je ovaj na izvoru pio vodu. Bugarin ga je molio da ga ubije, jer vi{e ne moè da izdrì. Umesto toga, srbski ratnik je zarobqenika posadio na svog kowa, a on je kowa poveo u pravcu srpskog logora. Tamo su sreli vojvodu Stepu Stepanovi}a (onog, duboko pobo`nog, koji se svaki put pred bitku molio za svoju
vojsku i narod). Kad je video tu sliku, veliki vojvoda je, umesto da svog vojnika ukori ({to je ovaj o~ekivao), uskliknuo: Hiqadili se takvi sinovi! Jer dok je takvih, Srbi ne mogu propasti. Dragi{a Vasi} u pomenutom delu Karakter i mentalitet jednog pokoqewa opisuje sudbinu srbskog vojnika Packa, koji je, na ni~ijoj zemqi, izme|u srbske i bugarske linije fronta, iskoristiv{i prekid vatre zbog magle koja je pala, iza{ao iz rova da bi sahranio bugarskog podnarednika Kasanova, koji je leào na ni~ijoj zemqi. Packo mu je i krst izdeqao i pobo mu ga vi{e glave. Kad se magla razi{la, neko od Bugara je ugledao Packa, pucao u wega i ubio ga na mestu. On je pao preko krsta na grobu svog neprijateqa. Posle poraza kod Bitoqa i Oblakova, Xavid-pa{a se sa razbijenom turskom vojskom povla~io, dok su ga gonili vojvoda Vuk i pukovnik Zisi}. Prestolonaslednik Aleksandar je saznao da me|u Turcima u povla~ewu vladaju glad i zarazne bolesti. Zato je naredio da se neprijatequ po{aqu hrana i lekovi. Dirnut ovakvim postupkom, pa{a je odmah poslao svoje parlamentare radi pregovarawa. Kada su, u slavnom srbskom 19. veku, Crnogorci zauzimali Nik{i}, wihova komanda je poru~ila Turcima da Crnogorci topovima mogu razoriti grad, ali da bi to zna~ilo i ru{ewe grada i pokoq neja~i, pa su pravoslavni oficiri garantovali Turcima da mogu da pre|u u Bosnu, sa celokupnim naoruàwem, ako to èle to jest, da mogu da se povuku bez borbe. I zaista, Turci su se povukli bez borbe, a Crnogorci su odràli svoju re~. Braniocu Skadra, Esad-pa{i, zbog hrabrog dràwa na{i oficiri ostavili su znake oficirskog dostojanstva sabqu i revolver. Esad-pa{a }e to Srbima vratiti dobrim, i kasnije, kad su se povla~ili preko Albanije, nastoja}e da im pomogne. Svakako da u obrasce hri{}anskog pona{awa srpskog vojnika spadaju i ona pravila koja su o~evi predavali sinovima kada su sinovi i{li da se bore za otaxbinu. Ta Pravila su bila kratka, jasna i jednostavna: 1. Kad se puca, ne ni{aniti u neprijateqa, nego pucati prema neprijateqskim linijama (naravno, to nije uvek mogu}e, ali kada je
mogu}e, postupiti tako); 2. ne uzimati ni{ta sa pokojnika od wegovih li~nih stvari; 3. ~uvati se od nemoralnog ìvota i raspusnosti; 4. po{tovati tu|e i ne otimati ne~iju muku i znoj. Pokojni deda po majci pri~ao mi je da je wegov otac Janko Lu~i}, iz Kulinovaca kod â~ka, prelazio preko Albanije sa desetinama hiqada drugih vojnika i mu~enika. Bili su gladni do bola. Jednom prilikom, dok su prelazili kroz albansko selo, on je, ne mogav{i da izdrì glad, udario kundakom o vrata neke ku}e. Otvorila mu je Albanka, sa zarom i ferexom. Iza we je bilo mnogo dece koja su ga upla{eno gledala. Tada je Janko na {iptarskom zatraìo hleba i èna mu je pruìla komad proje. To je bilo dovoqno da Janko Lu~i} re{i da vi{e nikad na taj na~in ne traì hleba setio se da mo`da neki tu|in udara na vrata wegove ku}e i traì hleba od wegove ène i gladne dece. Srbska vojska ima slavne i svetle tradicije juna{tva i ~ojstva. Vojska danas, koja te tradicije ima, ne treba da se boji za svoju budu}nost, samo ako im se vrati. Me|utim, veoma va`no je re}i da taj povratak mora biti su{tinski, a ne formalan. A upravo to zna~i obnovu vojne sve{teni~ke slu`be, mogu}nost da se vojnici i oficiri ispovedaju i pri~e{}uju. Izvor ~ovekoqubqa je blagodat Jedinog ôvekoqupca, Gospoda Isusa Hrista, ~iji su sinovi po blagodati Sveti Sava i Sveti knez Lazar utemeqili etiku srbskog hri{}anskog vojinstva. Ovih dana mnogo se govori o tome kako je na{a zemqa multikonfesionalna, pa to smeta uvo|ewu veronauke u {kole i vojnog sve{tenstva za pripadnike pravoslavne veroispovesti u Vojsku Jugoslavije. To mogu da govore samo zlonamerni. Pravoslavqe se nikad nije nametalo, niti }e se ikad nametati silom. Kao {to bi deca tradicionalnih konfesija na na{em prostoru, kao i pravoslavna deca, morala da imaju veronauku koju }e iz buxeta finansirati dràva (dakle, rimokatolici, tradicionalni protestanti, muhamedanci, Jevreji), tako isto bi i svakom pripadniku na{e vojske trebalo omogu}iti da poha|a bogosluèwe svoje vere i slavi praznike svoje religijske
zajednice bez ikakvih problema. Uz to, u Vojsci se religijski pogled na svet ne bi nametao ni onima koji nisu vernici. Pravoslavqe nije marksizam, i oni koji tvrde da je hri{}anska veronauka isto {to i marksizam ili nisu upu}eni u ono o ~emu govore ili zlonamerno krivotvore ~iwenice. Obnova srbskog hri{}anskog lika u vojniku na{e vojske zna~i}e najve}u pobedu duha istine i pravde nad duhom laì i nepravde koji je na{ narod tako dugo mu~io u 20. veku. Vojnik hri{}anskog srca ne}e morati da se na silu privodi ispuwavawu pravila @enevske i drugih konvencija wegovo srce, puno qubavi, zna}e da izabere kojim putem treba po}i ~ak i u najteìm okolnostima. Vojska i vera, Vojska, Beograd 2000. PRED HRAMOM NOVOMUÊNIKA ZEMQE RUSKE Cvetovi ruske livade duhovne, u godinu qutih progona divno procvali, novomu~enici i ispovednici bezbrojni, svetiteqi, carski strastotrpci i pastiri, monasi i mirjani, muèvi, ène i deco, dobar plod ste u trpqewu Hristu prineli, molite se Wemu, kao Zasaditequ va{em, da izbavi narod svoj od bezbo`nih i zlih, da se utvr|uje Crkva Ruska, krvqu va{om na spasewe du{a na{ih, peva se u troparu Novomu~enicima zemqe ruske, postradalima od bezbo`nih komunista, koji su, idu}i za Hristom kuda god On po|e, do{li na Golgotu gra|anskog rata i crvenog terora, gulaga i ludnica u koje su sme{tali vernike zbog vere u Wega... A ta Golgota najve}a je u istoriji Crkve svaka stopa zemqe ruske natopqena je krvqu i suzama onih koji su krstom ustali protiv satane i wegovih slugu, komunista... I ovaj izraz svaka stopa skoro da uop{te nije stilska figura; ponajmawe je po{tapalica. Evo jednog primera: u zaseoku Butovo, na jugu od Moskve, gde se nalazio poligon KGBa, od 8. avgusta 1937. godine do 19. oktobra 1938. godine streqano je 20726 qudi: od petnaestogodi{wih de~aka do osamdesetogodi{wih staraca i starica. I to je jedna, samo
jedna, od mnogobrojnih Golgota zemqe ruske, u kojoj su antihristove vojske u~inile sve da se ime Isusa Najsladosnijeg ni ne pomiwe me|u qudima, ali u kojoj je to Ime, bez Koga nema spasewa svetu, opet blista u du{ama stotina hiqada i miliona qudi. Uvek je tako: satana misli da pobe|uje, ubijaju}i qude Bo`je; ali Bog, Koji mu~enike Svoje prima i daje im vence besmr}a, svagda je jedini Pobednik. Jer, XX vek, vek najsurovijih progona Hri{}ana, istovremeno je i vek kada je, mo`da vi{e no ikad, du{a u{lo u Carstvo Nebesko kroz porfirne dveri Krvi Jagwetove i krvi sopstvenog svedo~ewa. Krajem novembra 1995. godine mnoge svetske novinske agencije objavile su vest o rezultatima istraìvawa zvani~ne ruske dràvne komisije za rehabilitaciju `rtava politi~kih progona. Prema tim rezultatima, od oktobra 1917., od kada su Lewinove horde osvojile vlast u Rusiji, pa do dana kada je komunizam pao i Sovjetija se raspala, bilo je ubijeno oko dvesta hiqada sve{tenih i mona{kih lica, a oko petsto hiqada bilo je podvrgnuto najstra{nijim represijama... Pred tom ~iwenicom, koja je zahtevala pokajni pla~ ne samo Rusije, nego i ~itavog ~ove~anstva (pre svega Zapada, koji je, preko judeoameri~kih bankara, finansirao Lewinovu revoluciju), niko nije zastao ni za trenutak, niti se iko upitao: za{to se to desilo? A desilo se zato {to je postavqen ciq da se na zemqi stvori savr{eno dru{tvo, dru{tvo u kome ne}e biti poniènih i uvre|enih, nego }e svi biti siti, sre}ni i spokojni, sve dok se sunce ne ugasi i zemqa ne ohladi na svom putu oko sle|ene zvezde. Tom dru{tvu ne}e biti potreban ni Bog, ni zakon Bo`ji; religija je opijum naroda... ôvek je bog samom sebi, i nema drugih bogova osim wega, najvi{eg ploda slu~ajnih evolutivnih mutacija. Ubiti babu zelena{icu i postati Napoleon, rekao bi Dostojevskijev Rodion Raskoqnikov. Ubiti stotinu, dvesta hiqada reakcionarnih burùja i mra~wa~kog sve{tenstva koje im sluì i eto sre}e ~ove~anstva, kako su mislili boq{evici... Ali, Raskoqnikov je shvatio da je babu ubio |avo, a da je on ubio samog sebe; a boq{evici su, ubijaju}i sto, dvesta, trista hiqada, milion,
dva miliona, tri miliona klasnih neprijateqa (podaci kaù da je ukupan gubitak stanovni{tva, nekad carske, Rusije pod Lewinovim naslednicima bio oko stotinak miliona, ba{ kao {to je prorekao Dostojevski) odlagali sre}u ~ove~anstva sve daqe u budu}nost da bi na kraju, kada su nestali, iza sebe ostavili pusto{ i smrt nevi|enu u istoriji ~ove~anstva. (Wihovi potomci, poput Jeqcina, koji je, od partijskog aparat~ika, u starosti postao demokrata nastavili su posao komadawa Rusije...) Prema tome, bore}i se protiv Crkve Raspetoga i Vaskrslog Mesije, komunosatanisti su na sve mogu}e na~ine nastojali da uni{te konkurentsku veru; zato su, gde god su osvojili vlast, ru{ili hramove i oltare, ubijali sve{tenstvo, mona{tvo i vernike, oduzimali crkvene dragocenosti, crkve pretvarali u muzeje, domove kulture, pa ~ak i {tale i klozete (tako su srbski komunisti u \akovici, pedesetih godina ovoga veka, sru{ili spomen hram podignut nad kostima Srba, vojnika i civila, `rtava Prvog svetskog rata, da bi od ostataka istog napravili javne nu`nike.) Minirawe hrama Hrista Spasiteqa u Moskvi, sazdanog u znak blagodarnosti Gospodu za pobede ruskog oru`ja u ratu protiv Napoleona, izvedeno je sa jednom jedinom namerom: da se na mestu ru{evine podigne Dom sovjeta, sa ogromnom Lewinovom figurom na vrhu, i da se time ozna~i da je umesto pravoslavnog Carstva, Tre}eg Rima, zauvek trijumfovala Tre}a Internacionala (Rusi bi rekli: Infernacionala.) Ali, Rusija je 2000. godinu do~ekala sa obnovqenim Hramom Hrista Spasiteqa na istom mestu. Hristos voskrese! 1999-2000. NA[A PRO[LOST I NA[A BUDU]NOST (Evo jednog pisma svetog Nikolaja @i~kog upu}enog starcu Nikanoru Hilandarcu 10. marta 1956. nekoliko dana pred upokojewe ì~kog svetlosnika srbske vere. Pismo, zbog lepote i zna~aja,
donosimo u celini.) Qubazni mi i mili o~e Nikanore, radovatisja o Gospodje! Ho}u ovim da te pozdravim âsnim Postom, da ti ~estitam novo zvawe antiprosopa i da te umolim za pro{tewe i molitve jer nasta svjetloje vremja posta. Javio sam Ti i da sam primio pismo od onog visokog posetioca Hilandara i ti mi re~e pisati jo{ o nekim stvarima i pismima, {to ja jo{ ne primih. Ja sam pisao patrijarhu Carigrad(skom) i molio ga da se mane svakih reformi Svete Gore nego da ju ostavi samoj sebi i pod rukovodstvom Presvete Bogorodice i Duha Svetoga. Koliko saznajem, tamo je sad spokojnije. [togod sazna{ od monaha tamo o nekom skora{wem sudu Bo`jem, molim Te javi mi i opi{i ta~no. Spremam kwigu o novim ~udesima Boga Svemogu}eg Promisliteqa. Pozdravi nove epitrope (Mihaila i Sava?) i tvoga druga u epitropiji. Nekako suvi{e brzo se smewujete. Pozdravi o. Nauma. Hvala mu na poslatim sitnicama, naro~ito brojanicama. Ali neka ne osve}uje i ne {iri latinske likove. Pozdravi starog Nikifora i javi kako je, moè li da liturgi{e. Pozdravi o. Joakima mol~aqivog: on je dobit za Hilandar. Znam ga kao izvrsnog. Sve }e biti dobro za Hilandar. Moja du{a ~ezne za Svetom Gorom, ali neka bude voqa Bo`ja. Moram kako On ho}e, a ne ja. Pi{i mi o svima i svemu. Sve ti dobro od Boga i od mene qubav i blagoslov. Nikolaj Spomeni na liturgiji moje roditeqe + Dragomira i + monahiwu Katarinu. Spomeni i tri velika srp(ska) mu~enika: Dimitrija, Draù i Milana. O. Alimpiju: sve mu prosto, samo neka miruje u manastiru, neka iz la|e ne prelazi u ~amac. U ovom pismu je sav Nikolaj Srbski: qubav prema Bogu, o îjim ~udima
pi{e kwigu; qubav prema svetosavskom Hilandaru i briga za wegovo mona{tvo i ìvot duhovni; qubav prema Svetoj Gori, na koju èli da ode i da na woj do~eka upokojewe i za koju od patrijarha carigradskog traì da ne vr{i nikakve reforme; qubav prema ìvim monasima Hilandara i qubav prema pokojnim roditeqima svojim; zahvalnost za mona{ke darove wemu, izbeglici u Americi. No, ono {to nas zanima je jedna re~enica, u kojoj on moli starca Nikanora da pomene tri velika srpska mu~enika: Dimitrija, Draù i Milana. U toj jednoj re~enici je sve ono {to treba da znamo o odnosu prema novijoj srbskoj pro{losti i Drugom svetskom ratu. <t>Mladi qudi, koji ulaze u borbu za Rodinu, ne smeju biti nekakvi ostra{}eni qoti}evci, nedi}evci i draìnovci sva|aju}i se oko toga ko je vi{e u~inio za srbski narod u doba pred komunisti~ko ropstvo, dok smo robovali pod Nemcima i wihovim slugama. Vladika Nikolaj svu trojicu naziva srbskim mu~enicima i nalaè molitvu za pokoj wihovih du{a. Zaista, oni su to, svako na svoj na~in, i bili: Nedi} je kle~ao pred Hitlerom mole}i ga da ukine odredbu sto za jednog i znao da }e, bez obzira na to da li }e pobediti Tito ili Draà, biti streqan time je postao svesna `rtva za dobro svoje Otaxbine; Qoti} je u tome, kako je znao i umeo, pomagao Nedi}u organizuju}i dobrovoqce za borbu protiv komunista: Draà je, pak, bio simvol srbske nepokornosti, otpora nema~kom okupatoru i nade da }e Srbstvo opet biti slobodno. Nedi}a i Draù su ubili komunisti, kojima su to omogu}ili na{i saveznici, pre svega êr~il; Qoti} je poginuo u saobra}ajnoj nesre}i, a i on bi sigurno bio ubijen. Svako od wih je radio {ta je mogao i kako je mogao, a sad se za wihove du{e treba moliti Bogu to je zavet Svetog Nikolaja @i~kog. To ne zna~i da se istorijom ne treba baviti i da je ne treba izu~avati. Ali to zna~i da su pred nama drugi i druga~iji zadaci od podela na sledbenike ovog ili onog ~oveka koji su se za Srbstvo borili u Drugom svetskom ratu. Mi smo sad u novom, isto tako stra{nom ratu, ratu u kome koqu srbske du{e. Na{i zadaci su te{ki toliko da mi nemamo
prava na bilo kakve podele i sva|e. UMESTO ZAKQU^KA 1. Vera u Boga je osnova sveg na{eg pregnu}a, a Srbski zavet na~in na koji delamo kroz tu veru. 2. Najvi{i uzori Srbskog zaveta su nam, pored Svetog Save i svetog kneza Lazara, sveti Nikolaj @i~ki i sveti Justin ]elijski; svi ostali sveci i junaci iz na{e pro{losti tu su da nas nadahnu i podstaknu u boju za Rodinu. 3. Na{ ciq je Visoka Srbija, koja }e svojom duhovnom visinom biti kadra da ujedini sve Srbe, ma gde se nalazili; u borbi za taj ciq nama su dozvoqena samo Bogom blagoslovena sredstva qubavi, pravde i ~istote. 4. Ne delimo se na osnovu doga|aja iz Drugog svetskog rata; molimo se za pokoj svih onih koji su ìvot dali za Rodinu, onako kako nam to poru~uje sveti Nikolaj @i~ki. 5. Ne mrzimo druge narode, nego volimo svoj; ne mrzimo druge vere, nego volimo svoju; ne preziremo tu|e, nego negujemo svoje. Sve {to je plemenito kod drugih, svojina je nas hri{}ana govorio je sveti Justin Filosof jo{ u 2. veku. 6. Odbrana vere i nacije je odbrana gra|anskih prava i sloboda, odbrana svake qudske li~nosti jer }e novi poredak, zasnovan na poklowewu zlatnom teletu i bezavi~ajnosti novih globalisti~kih elita, biti totalitarniji od svih totalitarizama zajedno zato {to }e nasrnuti na li~nost i porodicu svim sredstvima od medijske idiotizacije, preko propagirawa prava na izopa~enost, do totalitarne tehnotrone kontrole nad ìvotom svakog pojedinca. 7. Ne o~ekujemo zemaqsku slavu i pohvalu ovo je posledwa linija odbrane. Ne uzdamo se u svoje misli i mi{ice, nego u Boga @ivoga i Istinitoga, Boga Pravde Kome peva na{a himna. Dveri srpske, Vidovdan 2001.
LEKTIRA U DOBA APOKALIPSE STASATI DO IKONE U izdawu Jasena iz Nik{i}a iza{la je kwiga Ikonostas oca Pavla Florenskog, jedno od najzna~ajnijih dela ovog velikana, u prevodu dr Dimitrija Kalezi}a. Florenski je ubijen 1937. godine u Sibiru. Ikona je kona~no ishodi{te svakog sveta~kog ìvota. Ona nije samo slika: ona je pre svega projava jedne druk~ije stvarnosti, stvarnosti Carstva Nebeskog. Tom Carstvu ~ovek je ustremqen vertikalom svoje ki~me i ~e`wom svoga srca. Pravoslavna umetnost ikonopisawa stalno nagla{ava OBRATNU PERSPEKTIVU; to je perspektiva preobraènog qudskog bi}a. Florenski upravo isti~e vezu izme|u ~istote du{e i ~istote ruku onoga koji se poduhvata slikawa ikone na kraju krajeva, tvrdi on, umetnik se mora osloboditi od sopstvene tmine, od zate~enog, gre{nog sebe... On, na neki na~in, mora dopustiti samom svetitequ da dovr{i svoj lik, da ga, kao ìteq Carstva Nebeskog, naslika sa one strane, iz predela Hristove svetlosti. Rimokatoli~ka, a kasnije i protestantska Evropa, nikada nije dubqe shvatala crkvenu umetnost, nije tragala za sjajem preobraène telesnosti, ve} je svojim stvaraocima davala odre{ene ruke tako je nastala religiozna umetnost bez izvornih duhovnih dubina, tako su ro|eni Mikelan|elo, Da Vin~i, Rafael... Ruski teolog, sve{tenik Sergej Bulgakov, uo~io je svu neoduhovqenu ~ulnost sentimentalisti~kog rimskog slikarstva. Govore}i o Sikstinskoj Madoni, on je naglasio kako je to predivan lik ène, ali lik u kome nema ni traga od Ve~nodevstvene Bogorodice Marije. Pred tom slikom se moè osetiti estetsko uìvawe, ali se pred wom ~ovek ne moè moliti ni Bogo~oveku Hristu, ni Wegovoj Majci. Pavle Florenski tako|e uo~ava prelesnu (prevarnu) ~ulnost rimokatoli~kog slikawa uqanim bojama i gustih, masnih tonova katedralskih
orguqa. To moè imati izvesnog smisla samo u qudskom, ali nikako u bogoqudskom svetu. Ni zapadna muzika, ni zapadno slikarstvo, nemaju dovoqno poleta i lako}e da bi se uzdigli do oblasti molitvene radosti u kojoj obitava pravoslavna celovitost ikonopisa i crkvenog pojawa. Po u~ewu Isto~ne Crkve, ~ovek je ikona Boìja: po mogu}nosti da voli, po slobodi svojoj i po svom umu. Stvoren je kao kruna sveta, kao most izme|u sveta materije (prirode) i sveta duhovnih bi}a (angeli). Oba ova sveta imaju podjednaku vrednost, ali je ~ovek taj koji, op{te}i s Bogom, omogu}uje wihovo zajedni{tvo. Izgubiv{i svoju qubavnu vezu s Bogom, Adam, praotac qudi, dopustio je da se u svet usele greh, smrt i |avo. Isus Hristos, Sin Boìji i Sin ôvekov, kao Novi Adam, ponovo je obnovio grehom zatamwenu ikonu Boìju u ~oveku... Wegova Crkva, kr{tavaju}i u ime Boga Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, Koji je po su{tini Jedan Bog, ima za ciq da tu obnovu blagovesti ~itavom ~ove~anstvu svojim bogosluèwem (Sv. Liturgija) i svojom propove|u. Slikana ikona, iz Florenskovog dela vidimo, ima obe funkcije bogoslu`benu kao deo hramovnog prostora i propovednu potse}a na ìvot Spasiteqa, Wegove Majke i svetaca, qudi koji su Hrista voleli vi{e od sebe. Ikone su toliko zna~ajne za ìvot Crkve da su ih weni mu~enici krvqu pla}ali. U osmom veku, naime, neki vizantijski carevi, pod uticajem islama, po~eli su da uni{tavaju ikone, tvrde}i da su to idoli (druga zapovest data Mojsiju zabrawuje klawawe idolima). Pravoslavni svedoci ikonopo{tovawa tvrdili su da se oni ne klawaju drvetu i boji ikona, nego li~nostima predstavqenim na wima Hristu, Bogorodici, svetima. Ikonolomci su ubijali ikonobraniteqe, ali, Sedmim vaseqenskim saborom, ikonopo{tovawe je dogmatski potvr|eno i vi{e nikad nije prestajalo. Florenski je svestan ogromne va`nosti te pobede, i svojim radom, svojom studijom o ikonostasu, on umno apologira bitne aspekte pravoslavne likovne umetnosti. On problemu slike daje metafizi~ke dimenzije, i u {irokim zahvatima iz istorije qudske duhovnosti
pokazuje nu`nost ikone kao vi|ewa svetosti na koju je ~ovek od Boga pozvan. Velikog teologa ne zadovoqava Rembrant, niti ga uspokojava la`na mistika bilo koje vrste. On ho}e sliku Nevidive Stvarnosti ne kao proizvoqnu konstrukciju, ve} kao istinsku projavu Carstva Nebeskog u ograni~enosti na{e perspektive, kao razarawa navike na tu perspektivu i prilago|avawe na novi, duhovni vid. Suvereno se kre}u}i kroz psihologiju, istoriju kultova i umetnosti, tehniku ikonopisawa, kanonsko i dogmatsko u~ewe Crkve, Florenski svoja ogromna znawa ustremquje ka Alfi i Omegi svega Hristu. Za wega je Hristos smisao ikonopisawa to jest, ikonopis je sastavni deo Svete Liturgije koja se dovr{ava Pri~e{}em Gospodom Hristom, Wegovom Krvqu i Telom. Ne pristaju}i na dre~avu sentimentalnost zapadnog slikarstva, Florenski otkriva snagu asketske produhovqenosti u delima isto~nih ikonopisaca, poput Svetog Andreja Rubqova, recimo. Na taj na~in, otvara nam o~i za druk~iji pogled u ve~nost i uverava nas da je pravoslavni kult uvek sve` izvor istinskih kulturnih dometa. Postaje nam jasnije za{to su ikone najqubqenije slike na svetu poqupci vernih hri{}ana na wima pe~ati su jedne te`we za Carstvom Nebeskim, za koje su se opredelili i svi Sveti Srbi: od Svetog Simeona i Svetog Save, preko Svetog Lazara Kosovskog, do Svetih Jasenova~kih Novomu~enika. Pravoslavna Crkva ne samo da je najstarija hri{}anska Crkva, nego je jedina uspela da o~uva duh Evan|eqa Hristovog. Florenski, ~ovek ~udo po mnogobrojnim svojim talentima, okrenuo se Crkvi upravo shvativ{i wenu najve}u tajnu ne razumom, nego srcem, i ne celu (jer je neobuhvatna), nego po meri svoje qubavi. Ta tajna je Gospod Isus iz Nazareta. On je, po Sv. Irineju Lionskom, iako Bog, postao ~ovek, da bi ~ovek mogao postati usvojeni sin Nebeskog Oca. Zapadna Evropa, koja je otpala od Pravoslavne Crkve, odavno je ve} bila u tami paganski shva}ene kulture kao slavqewa trbuha i polnih organa. U vreme Florenskovo bila je opsednuta dadaizmom i nadrealizmom, analiti~kom filosofijom i egzistencijalisti~kim bezbo`jem,
seksualnim revolucijama i svim vrstama hedonizma. Evropqani su priznali da poti~u od majmuna (Darvin), da im je èludac va`niji od du{e (Marks) i da su im polni organi najboqi prijateqi (Frojd). Florenski je, nadahnut svakodnevnim molitvenim ìvotom, poku{ao da osmisli druk~iju viziju ~oveka i ~ovekove kulture kulture kao izraza bogosluèwa, kao primene kulta u ovozemaqskoj na{oj prisutnosti. Wegov poduhvat je poziv da se ne pomirimo sa svetom koji smo zatekli, nego da i sebe i sve preobrazimo u svetlost Carstva Nebeskog, da svi, koliko god nas ima, STASAMO DO IKONE. Pogledi, 23. novembar 1990. U POTRAZI ZA NADOM Kwigom ôvek pod znakom pitawa Eèn Jonsko, veliki tragalac za istinom, do{ao je do kraja svog tragawa. Izdava~ Gradac iz â~ka, 1991. Zlo navla~i bezbroj obrazina. Mi mu se pot~iwavamo. Zlo je vladar na{eg sveta... Sve se ispraznilo. Sve je ogoqeno. U kwigama, u pogledima na{ih bli`wih, o~itavamo sopstvenu smetenost. Samo na jednu re~ mase }e razjareno poleteti jedna na drugu, svi }e se poubijati; jedna varnica neka kresne i buknu}e sveop{ti poàr... Mladi se drogiraju usled nedostatka ideala... Svet je izgubio pravac. A vode}ih ideologija koliko ho}ete. Samo {to one nikuda ne vode... Qudi se vrte ukrug u svom zemaqskom kavezu, zaboravqaju}i da se moè pogledati u nebo... Ove o~ajni~ke re~i pripadaju Eènu Jonesku. Po poreklu, Jonesko je Rumun i Francuz. U wemu su se pome{ale dve krvi krv pravoslavne, vizantijske drevnosti i u~ene, ugla|ene francuske tradicije. Od rane mladosti ìvot mu je bio glad i è| za Istinom zato je postao kwièvnik. @ive}i u svetu zarowenom u haos, on je poku{avao da otkrije mehanizme po kojima funkcioni{u prividi civilizacijskog poretka. U dramama ]elava peva~ica, Stolice, Nosorog i
drugim, Jonesko je razobli~avao la` i malogra|anske svakodnevice, razarao jezi~ke {ablone, rugao se jeftinoj u~enosti moderne kulture, wenim plitkim, razumskim re{ewima metafizi~kih tajni. Velikog pisca nije zadovoqavala efemerna medijska slava on je ~eznuo za ne~im vi{im, ne~im boqim, ne~im VE^NIM i na kraju je shvatio da ~ezne za Bogom. Bog je postao o~iglednost wegove qudske sudbine. Ako ìvimo samo sada i samo ovde, ako ìvimo samo da bismo umrli, onda smo mi najbesmislenija bi}a ìvotiwe su sre}nije od nas. I zaista, zaista Boga ima, otkriva Jonesko Istinu. Oni koji odbacuju Wegovo postojawe laù sebe. Bog je neophodnost. âk je i Andre Malro, nekad ateista, revolucionar, komunista, pred kraj svog ìvota priznao: XXI vek }e biti religiozan, ili ga ne}e biti. âk se i Staqin u trenutku iskrenosti ispovedio [arlu de Golu i rekao da, na kraju, pobedu ipak odnosi smrt. Wihove primere Jonesko navodi kao posredna svedo~anstva o Boìjem postojawu, o Ve~nom Izvoru @ivota koji predstavqa jedinu zalogu da na{e ìvqewe, sa svih strana okruèno ni{tavilom, ima svoj smisao. Jedino okretawe Nebu moè spasiti zemqu. Jonesko tvrdi da svako, ko zaista dubqe gleda u svet oko sebe pronalazi to isto re{ewe i dodaje: Jedino se novinari, kwièvnici ideolozi, filosofi desetog reda podruguju Bogu misle}i da je verovawe u Boga sramna slabost. Ali, {ta je zamra~ilo ~ovekov pogled u Ve~nost? [ta ga je u~inilo dvodimenzionalnom kreaturom svakodnevnih iìvqavawa? Za{to je na{ vek tako stravi~no ispuwen zlom i tako beznade`no povr{an u odnosu prema tom zlu? Jonesko se, kao i Dostojevski u pro{lom stole}u, osmelio da progovori o |avolu i da kaè: Ja verujem da postoji |avo... Bez demonologije istoriju ne moèmo razumeti. Duh zla, usmeren na saka}ewe i prqawe tvorevine Boìje, na razarawe kosmi~kog sklada i qudskih du{a za Joneska je su{ta stvarnost. Ko ne veruje u wega, ne}e mo}i da objasni ko{mar u kom na{a planeta ~eka kraj ratnu, ekolo{ku ili nekakvu drugu katastrofu. Ko ne veruje u |avola, gubi bitku s wim, kao {to je posvedo~io veliki pesnik
Bodler, rekav{i da se najve}a obmana satane sastoji u tome da nas uveri kako on ne postoji. Ta uspela obmana dovela je do stra{nih rezultata u najboqem od svih svetova. Zlo se javilo u punoti svoje gnusobe u Au{vicu, u sibirskim logorima, na Golom otoku. Veliki ples smrti zatekao je ~oveka nespremnog: pred svedo~anstvima o sopstvenoj niskosti qudski rod je sakrio glavu u pesak. Svi su stali da izbegavaju razgovore o su{tinskim pitawima postojawa. Za{to? êmu sve to? Od kuda dolaze apokalipti~na stradawa na{ih dana? ta pitawa su tabuisana, i po~elo se sa {minkawem svakodnevnih, sitnih, civilizacijskih stvarnosti. Velika, mo}na Dràva je obezbedila funkcionisawe {arenih laà ideolo{ke namene: kult sre}nije budu}nosti upropastio je polovinu Evrope; izme|u ostalih, i Joneskovu prvu domovinu Rumuniju. Tri ~etvrtine sveta je pod vo|stvom ludaka, upozorava nas Jonesko, i pita se: Za{to je svet dat na upravqawe politi~arima? U tekstu Kultura i politika, razobli~avaju}i mehanizme Dràve Moloha koji mrvi qudske du{e, Jonesko kaè: Po{to se razvila tako da zadire u sve ~ovekove aktivnosti, politika je od ~ove~anstva napravila ludnicu. Ona je, u stvari, bezumna bitka za mo} koja mobili{e i stavqa pod svoj monopol celokupnu energiju modernog ~oveka. Mora se prodreti sa one strane dràvnih zavesa od gvo`|a, mora se prekinuti politi~ka mora na{eg stole}a, jer: Koncentracija mo}i, kakvu imamo u prejakoj Dràvi, to je ~ovekova smrt. Pravednost u jednom poretku nije mogu}a kao nema milosr|a i ako nema qubavi. Znam da je re~ qubav izvikana, da su obe re~i izvikane i molim da se ne smejete {to sam ih izgovorio... Dràva jeste smrt. Na na{oj maloj plavoj kugli vodi se odlu~na bitka izme|u Raja i Pakla, @ivota i Smrti, Boga i |avola samo pojedinac koji uspeva da se izmigoqi iz drobilice dràvnih i ideolo{kih aparata u toj bici moè da stane na stranu Svetlosti i Istine. Jonesko veruje u takvog ~oveka, mada ima trenutaka kad mu se ~ini da je Bog napustio ovaj svet upravo zbog siline s kojom se zlo pojavquje me|u nama. Tada je Jonesko razo~arani tragalac.
Kad mladi, urbani Srbin ho}e da kaè kako se negde lepo proveo, on tvrdi da mu u tom i tom dru{tvu bilo STRAVA, HAOS, ili LUDNICA. Wegova draga vi{e nije gospo|ica, on joj ne tepa du{o. Ona vi{e ni nije qudsko bi}e: do nedavno je bila ma~ka, zatim se pretvorila u ribu, a sad je zovu imenom wenog polnog organa. Eèn Jonesko, veliki pisac i priziva~ Ogwa u na{e ledene dane poru~uje svakom, pa i mladom, urbanom Srbinu, da je vreme da se iza|e iz strave haosa i ludnice na{ih sivih sada{wica, da je vreme da se u dragoj devojci i svima bli`wima prepoznaju qudske i boànske vrednosti. Da je vreme da se okrenemo Bogu i Ve~nom @ivotu. Posledwa re~enica wegove kwige koja ~oveka stavqa pod znak pitawa sav put nade u na{im vremenima odre|uje kao put molitve. Jonesko veli: Moliti? Ne znam Koga? Isusa Hrista, nadam se. Tako veliki pisac staje na stranu svog genijalnog kolege Dostojevskog koji je, stole}e ranije, nakon svih plitkih politi~kih i ideolo{kih istinica, rekao (da parafraziramo): Ja ne znam nikog dubqeg, lep{eg i simpati~nijeg od Hrista. Kad bi mi dokazali da je istina van Hrista, ja bih ostao s Hristom, a protiv istine. Pogledi, 8. februar 1991. KA OBNOVI EROSA (Vasilije Zjewkovski: Na pragu zrelosti, Beograd 1990.) Dolaze}i do tajne erosa kroz kanalizaciju beslovesne hedonije, seksualne revolucije, pornografije, savremeni ~ovek izgubio je ose}aj za tu tajnu kao su{tastveni izraz svoje kosmi~ke (i nadkosmi~ke) prisutnosti. Pred erosom sopstvenim i erosom voqenog vi{e se ne drhti. Nema strepwe koja dodir ~oveka i ~ove~ice osve{tava u qubavnu radost. Sve je otkriveno, razgoli}eno, zna se. Sve je snimqeno na filmsku i video-traku. Nema qudi, postoje erogene zone, razmena partnera... Iz te ledene, obe{~ove~ene pusto{i kao da se ne moè pobe}i: seksualna drobilica mrvi pokolewe za pokolewem.
Kwiga Vasilija Zjewkovskog Na pragu zrelosti progovara nam, me|utim, o druk~ijim mogu}nostima erotskog ìvqewa. Nastala je u prvoj polovini na{eg veka, u vremenu prvih seksualnih sloboda, onda kada su Frojd i psihoanaliti~ari naukom pravdali pobunu polnih organa. Zjewkovski, ruski pravoslavni pedagog, u vreme nastanka ove studije bio je emigrant: 1920. godine, s mnogim drugim hri{}anskim intelektualcima, bio je prinu|en da beì iz otaxbine, preplavqene tminom komunizma. Jedno vreme proveo je u Beogradu, kao profesor Teolo{kog fakulteta; zatim se zaustavio u Pragu; kona~no uto~i{te na{ao je u Parizu, gde je bio predava~ na Bogoslovskom institutu Svetog Sergija sve do svoje smrti 1962. godine. Pored zna~ajnih dela hri{}anske pedagogije, objavio je studiju Ruski mislioci i Evropa i Istoriju ruske filosofije. Zjewkovski, ugledan nau~nik i iskreni hri{}anin, suo~avao se sa stihijnom provalom oslobo|ene seksualnosti vrlo pa`qivo i s dubokim razumevawem nove stvarnosti polnosti. U Rusiji se porodica intenzivno raspadala zahvaquju}i erozivnom dejstvom novog, antiburòaskog morala. Lewinova saradnica, madam Kolontaj, govorila je u ime nesputane promiskuitetnosti i tvrdila da imati sno{aj s nekim ne zna~i vi{e od ispijawa ~a{e vode. îtava Evropa opila se karnevalom senzualnosti. Kwièvnici i slikari, psiholozi i pedagozi odu{evqavali su se nesputano{}u, dionisijskom orgijasti~no{}u, telesnom zaneseno{}u. Qubav je shva}ena kao pobeda poùde nad puritanizmom i licemerjem prethodnih vekova. I{~ezla je du{a: ostali su samo nadraàji, fiziolo{ki procesi, koà. Zjewkovski veli da je smisao idealizovawa qubqenog u tome da kroz spoqa{wu opnu gledamo u drugima skrivenu, idealnu stranu koja postoji u svakom ~oveku kao lik Boìji, skriven, a ~esto i potisnut spoqa{wem qu{turom... Kad se dvoje qudi sjedine u Svetoj Tajni Qubavi, od Boga blagoslovenom braku, oni se uzdiù do punote koja prevazilazi svaki egocentri~ki individualizam. Ova punota je plodna i otvara se ka Tre}em: suprug i supruga, naime, ra|aju dete,
postaju otac i mati. U porodici se ~ovek razraste i wegove snage nabujaju upravo zato {to on vi{e ne ìvi samome sebi, ve} onima koje voli: svom bra~nom drugu i svom potomstvu. Brak omogu}uje preobraàj telesnog i du{evnog elementa ~ovekovog u duhovnu celinu koja pripada Bogo~oveku Hristu i Crkvi, ali i svim qudima. Zato je zdrav porodi~ni ìvot uslov zdravog dru{tvenog ìvota. Zjewkovski kaè da zdrava, normalna qubav muà i ène ne samo da nema potrebu za odvajawem od drugih ve}, naprotiv, stvara naro~itu ne`nost prema drugim qudima... Od blagostive povezanosti jednog s drugim, kod oba supru`nika ra|a se socijalna osetqivost odatle najve}i zna~aj porodice za razvoj socijalnih odnosa. Me|utim, do braka treba sti}i celovit i potpun, da bi se iz sopstvene celokupnosti moglo iza}i u susret voqenom svim bi}em i bez ostatka. Autor kwige Na pragu zrelosti o izvanrednom zna~aju predbra~ne ~istote kaè slede}e: Oni koji stupaju u brak ~isti, ~edni prvi put u wemu postiù tajnu telesnog jedinstva i od toga se u du{i ra|a nov, pun po{tovawa odnos prema telu drugog koje postaje kao posve}eno i sveto. Kao {to pokazuje ìvot, upravo od telesnog zbliàvawa u braku (u normalnim uslovima) rascvetava se u du{i duboko, svetlo i radosno ose}awe qubavi jednog prema drugom, ne`no pokolewe i duboko ose}awe neraskidivosti. Kada je bra~na posteqa ~ista, iz zajednice ~oveka i ~ove~ice u svet se probija duhovni miomiris, a skladna porodica predstavqa sna`nu potporu svojoj okolini. Zato se ne treba ni ~uditi donedavnoj ulozi koju je porodica imala u srbskom narodu i svetiwi ~istote koju je ona sa~uvala u vekovima istorijskih neda}a. Seksualni ìvot bez najdubqe qubavne povezanosti mu{karca i ène je jednostran i vodi ozbiqnom naru{avawu izvornosti ~ovekovog psihofizi~kog, ali i metafizi~kog bi}a. Bez svetlosti Hristove, prisutne u braku, me|u supru`nicima vrlo brzo nastaje praznina koja se ne moè popuniti nikakvim nagomilavawem polnih atrakcija.
Mno{tvo razvoda, pogotovu mladih bra~nika, dokazuje nam da je opasnost od uzajamnog zbliàvawa qudi samo na osnovu prolaznih, telesnih simpatija najpogubnija upravo zbog toga {to je telesnost sama po sebi, zarobqena trule`no{}u i osaka}ena vremenito{}u, osu|ena na smrt. Polni ìvot, autonomizovan i atomizovan dvodimenzionalno{}u potro{a~kog dru{tva, otrov je koji razara ~ovekov ose}aj sopstvene ikoni~nosti i onog ve~nog dostojanstva deteta Boìjeg koje predstavqa osnovu za ostvarewe svake potpune qudske smislenosti. Vasilije Zjewkovski nam svojom kwigom, pisanom na vrlo pristupa~an i zanimqiv na~in, otvara o~i za ve~no dostojanstvo na{e i na{ih bli`wih i ukazuje na put ka preobraàvawu erosa i seksualnosti u wihovu iskonsku ~istotu. Uzdigav{i se iznad ìvotiwskog u sebi, ~ovek }e otkriti predele neslu}ene radosti i punote. Jer, kako veli Sveti Pavle u prvoj poslanici Korin}anima QUBAV NIKAD NE PRESTAJE. Pogledi, 3. maj 1991. UXBENIK VITE[TVA Posle gomile bqutave, kvazi-patriotske, krokodilski suzne literature o srpstvu i Srbima, literature doju~era{wih kominternovaca i kapejotovaca (a la ~ika Dobrica), najzad smo dobili jednu zdravu, sna`nu, kwigu Sedam srbskih zapovesti Monaha Teodora u izdawu Preda iz Beograda, 1991. Da bismo svetlost nebeske Srbije preneli u tminu na{e ovda{wice, moramo biti svesni stawa u kome se nalazimo. U predgovoru Zapovesti, Monah Teodor nam o tome jasno govori: Nama je danas dragocen svaki ~ovek. Zato {to smo u ratu. Izloèni smo novom na~inu okupacije, novom tipu genocida. Danas neprijateqa ne vidimo golim okom, pa mislimo da nema opasnosti. Navikli smo da do|u s ma~em ili pu{kom. Ali, oni vi{e ne drè ni ma~ ni pu{ku, zastarela su to oru`ja. Sada su im u rukama najmodernija sredstva koja je wihov demonski mozak
mogao da smisli: hemijska, atomska, ekonomska, psiholo{ka i bela kuga smawewe ra|awa... U ovoj eri gole tehnike, bez morala i Boga, oni nam u nekom svom ra~unaru odbrojavaju gubitke: izginule zbog lo{ih puteva i automobila, i pomrle zbog lo{e zdravstvene slu`be, i radijacije koju namerno bacaju na nas, koliko nas iseliti, koliko smawiti prira{taj... muka je duhu koliko je nesre}e po svim srbskim prostorima. Da nam ovo ne bi bio razlog za o~ajawe i ve~nu propast, potreban je otpor. Ali otpor mudar, oduhovqen, uskla|en sa zahtevima na{eg vremena. Gospod Isus Hristos nam je rekao da moram obiti MUDRI KAO ZMIJE I BEZAZLENI KAO GOLUBOVI. Srbi to mogu da budu, {to su pokazali kroz svu svoju istoriju. Bez obzira da li na{i neprijateqi sawaju o Vavilonskoj kuli novog poretka, ili smrad svog ne~ove{tva kriju mirisima petokrake ruè, hote}i da nas ubede kako nisu potomci Marksa i Lewina, bez obzira da li smo opet smetwa kriàrima nepogre{ivog pape svi oni koji nas mrze se moraju nanovo suo~iti sa ~edima Svetog Save, Svetog Cara Lazara i Vladike Wego{a. Pri tom, neka ne gube iz vida da smo pregrmeli i Turke, i Habzurge, i usta{e, i Josipa Broza. Mi }emo se boriti protiv wihovih satanizama zato {to , je, kako veli pisac ove kwige neprotivqewe zlu nepravda i prema Bogu i prema qudima. A {ta zna~i ispuwavati SEDAM SRBSKIH ZAPOVESTI? NE ÎNI IZDAJU zna~i: Odbij da radi{ protiv svojih i svoga, bez obzira na politiku kojoj pripada{. Na{ narod, ~esto u situaciji da bude izdan i prevaren, izdajnike je kleo najteìm kletvama. Danas, kad nas je tako malo, i kad smo opet opkoqeni sa svih strana, izdaja Srbstva zlo~in je nad zlo~inima. Zato se pod hitno treba osloboditi boq{evi~ke tmine iz koje katkad izrawaju nacionalni vo|e ~iji je jedini smisao da zamaù o~i narodu i onemogu}e kona~nu agoniju najcrweg izdajni{tva u ovom veku SRBSKOG KOMUNIZMA. Monah Teodor nam o wima veli: Ne daj da te opet prevare. A {to se ti~e partija i strana~kih borbi, on kaè: Zato gledaj uvek ono {to
je korisno ne za partiju kojoj pripada{, nego za narod kome pripada{, jer svaka je politika prolazna, a samo narod je ve~an. POMOZI SVAKOM SRBINU. Otac Teodor nalaè: Pomozi koliko moè{ na na~in koji sam odabere{, i to svakom na{em ~oveku kome je pomo} potrebna. Solidarnost je neophodna kao ìvi sok na{eg nacionalnog JA. Neka svako, prema svojim mo}ima, pomogne svom bratu, da bi razbijeno i raslabqeno narodno zajedni{tvo opet oja~alo, i da bi opet pobedio na{ IDEAL SABORNOSTI: sabranosti i sabra}enosti u Hristu i Svetom Savi. ÛVAJ SRBSKE ZAVETE zavet o slobodi, zavet o juna{tvu i svetosavski zavet. Oni su od Srba u~inili narod nepobediv, narod koji traje. Ako ove zavete zaboravimo, bi}emo i sami zaboravqeni. Da bi oni bili o~uvani u svojoj punoti, Crkva i dràva moraju biti skladno povezane; dvoglavi orao saglasja i Crkve i Kraqevine treba opet da poleti nad Srbijom. Kako kaè monah Teodor: Zato i vladar i patrijarh nose krst na kruni, jer ko je prvi mora da bude sluga i Nebu i narodu. UÎ OD SVOJIH VELIKANA zna~i u~i od Svetog Save, od Svetog Lazara, od Kara|or|a i Wego{a... Gledaj u Oca Justina Popovi}a i Vladiku Nikolaja, savetuj se s Nikolom Teslom i Mihailom Pupinom. Srbski narod je u svojoj istoriji imao velikane koji bi ~ast ~inili i mnogoqudnijim nacijama. Neka nam oni budu uzor i ideal. NE DAJ DA OTIMAJU SRBINOVO jer, eto, opet nas na{i susedi gone, ho}e da im damo zemqe do Zemuna. Iza na{ih malih, lakomih suseda, iza kriàra i xihadovaca, VMRO-vaca i autokefalista, kriju se velike sile kojima smeta pravoslavna duhovnost srbska. Smeta im jer je Novi svetski poredak u svojoj biti anti-hri{}anski: sav sveden na demonsko na~elo ekonomije kao jedinog smisla qudskog postojawa, on se ne miri sa Carstvom Nebeskim i wegovom Svetlo{}u. Multinacionalnim kompanijama ne odgovaraju li~nosti, slobodne iznutra, slobodne u Hristu: wima su potrebni {rafovi u ma{ini,
postmoderni kreteni, robovi televizije i masovne kulture. Zato ho}e da nas satru preko na{ih suseda, ve} odavno obezli~enih, uvek tu|ih robova. Ali, ne smemo im se dati. Monah Teodor nam kaè: NE VREDI JADIKOVATI, TREBA SE BORITI. Moramo ~uvati svoj verski i nacionalni identitet po svaku cenu, da ne bismo bili smrvqeni u ma{ini novodolaze}ih carstava. SLAVU NE OSTAVQAJ. ûvaju}i svoju veru i svoju krsnu slavu, Srbin je, uz Bo`ju pomo}, uvek ~uvao svoje ogwi{te i svoju istinu na ovim prostorima, dokazuju}i da je kolenovi} i korenovi}. Otac Teodor nas u~i da nam je ikona KRSNE SLAVE porodi~ni, plemi}ki grb, da smo preko we nebeski plemi}i, opredeqeni za KRST ÂSNI I SLOBODU ZLATNU. Od svih pravoslavnih naroda, samo Srbi imaju krsnu slavu. Bez we, oni su osaka}eni za svest o kontinuitetu. SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA. Hri{}anska, svetosavska, duhovna sloga u na{im stra{nim danima mora se pokazati i kao sloga u svim drugim oblastima; od ekonomije do kulture, od porodice do dràve. Raskinuv{i sa |avolskim danima komunizma, koji nas je pocepao i razjedinio (Crnogorci, Makedonci), zavetu sloge prilazimo kao isto~niku vaskolike svoje trajnosti. Da bi se taj zavet ispunio, da bi se SVIH SEDAM ZAPOVESTI ispunile u punoti wihovog zna~ewa, svaki Srbin koji ih prihvata mora biti spreman da postane vitez koji }e u borbi za ostvarewe Boìje i qudske pravde biti u stawu da se `rtvuje do kraja. Treba se o~istiti i oplemeniti, jer vremena vi{e nemamo. @ivimo u doba ILI ILI odluka. Na kraju svoje kwige, monah Teodor poziva svakog Srbina na zakletvu da }e se, koliko god moè, dràti ovih zapovesti. Krajwe je vreme, zar ne? Pogledi, 31. maj 1991.
SVETLA TAMNOVAWA Protojerej Sava Bankovi} napisao je kwigu U predvorju pakla (izdava~: Fond izdava~ke delatnosti eparhije banatske, Vr{ac, 1991) koju je godinama zapisivao po predvorjima komunisti~kih GULAG-a i sive robija{ke stvarnosti Da bi se srbski narod vratio sebi, preporodio i preobrazio u punotu svoga nazna~ewa, neophodna mu je velika moralna katarza i pokajawe za zlo~in bratomrza{tva i bratoubila{tva koji je, vi{e no bilo {ta drugo, obeleìo godine komunisti~ke vlasti nad Srbijom. Od 1941. do 1991. kroz pitominu srbske du{e te~e reka smrti, puna qudi koji su osu|eni da nestanu samo zato {to nisu mislili kao oslobodioci pod petokrakom. âk i danas, kada je dah slobode zagrejao na{u ledenu svakida{wicu, mnoge jame bezdanice, pune kostiju stradalnika od komunizma, jo{ nisu opojane, i neumirena bratska krv vapi do neba, prizivaju}i pravdu Boìju. Nad neopojanim grobnicama ne moè biti nacionalnog pomirewa. Potomci Aveqa, dobrog i pravednog brata, mo`da bi i hteli da se mire, ali potomci Kaina, onoga koji je Aveqa zaklao, ne ose}aju ni stid, ni kajawe, ni griù savesti i pomirewa nema. Ruski narod, koji je u dvadesetom veku preìveo sli~nu Golgotu, kroz usta svog velikog pisca Aleksandra Solèwicina je ve} odavno progovorio o satanizmu boq{evi~kih vlastodràca. Jedan dan Ivana Denisovi~a i Arhipelag GULAG (naro~ito on) uzdrmali su savest ne samo Rusije, nego i sveta. Mi, naàlost, jo{ uvek nemamo svoj Arhipelag GULAG. Na{a savest, ve} decenijama mrvqena crvenim `rvwem, polako se budi i rasawuje. Poku{aj kragujeva~kih Pogleda da u jednom dahu ispri~aju pri~u o mukama Srbije koju su porobili weni komunisti~ki izrodi primer je kako nova pokolewa èle da odmucaju istinu o zatirawu na{ih svetosavskih i kara|or|evskih korena. Mora se priznati da je odziv na taj poku{aj bio slab a kako i ne bi, kad mnogi biv{i partizani àre i pale Srbskom akademijom nauka i
umetnosti? Specijalni broj Pogleda je morao biti veliki impuls svenarodnog pokajawa ali on to nije bio jer su me|u zlo~incima mnogi prepoznali sebe. Pa ipak, na{ GULAG se pi{e i daqe, i pisa}e se sve dotle dok bude svedoka stradalni{tva srbskog. Kwiga protojereja Save Bankovi}a U predvorju pakla nova je stranica tog letopisa uàsa. Protojerej Sava Bankovi} je veliki pa}enik, ali pa}enik koga patwe nisu slomile: wegov misao je krepka, a wegova re~ o{tra, upravo onakva kakva je potrebna na{em sentimentalisti~kom, uspavanom vremenu. Za Savu sada znaju svi slobodoqubivi Srbi: uhap{en 1944. jer je, kao profesor veronauke, govorio deci da ne idu u bezbo`ni~ku partizansku vojsku i jer je, kao rodoqub, bio u vezi s ravnogorskim pokretom, ovaj ~asni narodni sve{tenik je u prvi mah bio osu|en na smrt. Bog ga je za{titio da bi bio svedok tame kroz koju je morao da pro|e, li{en svih qudskih prava i sloboda, i da bi dana{wem nara{taju objavio pravu sliku komunizma koji on naziva KRVAVOM PREVAROM. Pi{u}i kwigu U predvorju pakla Bankovi} je pa`qivo birao detaqe sive robija{ke stvarnosti: nije ulep{avao, nije stilizovao, nego je govorio po pravdi Boga istinoga. Zato je wegova kwiga pravi dokument, bez koga bismo bili siroma{niji za saznawe o ponoru qudskog pada zvanom revolucija. Komunisti~ki teror karakteri{e besprimerna surovost, surovost kojoj nije bilo ravne u prethodnoj istoriji. Qudi su ubijani, mu~eni, saka}eni, a da se na to gledalo kao na jedini normalan na~in uspostavqawa nove vlasti. Negiraju}i hristolikost i duhovnu vertikalu ~ovekovu, komunisti~ka ideologija je ispod svojih utopisti~kih obrazina krila bezdanu ~equst nihilizma, za koju je qudsko bi}e samo {raf u ma{ineriji revolucije. Protojerej Sava opisuje slu~ajeve prozivki streqanih, i za koje se desetak petnaestak dana nakon streqawa utvrdilo da nisu krivi ni po kojoj ta~ki drakonskog (drakulskog) krivi~nog zakona boq{evi~kog. Nesre}nici su ve} bili mrtvi, i ovom pozivu se niko nije odazivao; revolucija je jela ne samo svoju,
nego pre svega tu|u decu. Bankovi} svedo~i o pobijenim mladi}ima i ~asnim starinama koji su nestali u no}i izre{etanoj mitraqeskim rafalom; o lepim, visokim, stasitim delijama ~ija je jedina krivica bila u tome {to su Srbi. U }elije su ulazili ozna{i, obu~eni u ko`ne mantile i sa ~izmama koje su {kripale, nove, nerazgaène. Pisac daje wihove likove: Omawi ~ovek velike, ru`ne glave i upadqivo velikih usta, a drugi visok, bled, orlovskog nosa i mr{av kao smrt. Karikature, du{evne i telesne, dobile su vlast; po~elo je klawe lepote i dobrote u Srbiji. Kako u|o{e, po~e{e na brzu ruku da izdvajaju qude, ali ne po spisku kao ranije, nego onako, od oka... Nekoga uhvati za rukav i kaè: Ti, izlazi! Druge ni{ta ne pita, samo kaè: Ti, izlazi napoqe, i ti, i vas dvojica {to me tako gledate, izlazite! I tako je smrt harala Srbijom, ne gledaju}i, ne biraju}i, ne èle}i da zna za bol, za strah, za porodice likvidiranih, za èqe i sinove onih koji zano}i{e, a ne osvanu{e. Smrti je ime bilo OZNA. OZNA SVE DOZNA... OZNA, mra~no, demonsko ja srbskog komunizma... Pa ipak, ni u tim stra{nim danima nije se kolebalo ~ove{tvo me|u su`wima. Sava Bankovi} je pro{ao kroz mnoge robija{nice, i u robija{nicama sreo mnoge utamni~ene. Bio je sa ravnogorskim odborom i gledao hrabrost dr Stevana Moqevi}a, jednog od glavnih ravnogorskih ideologa. U zatvoru se nikad nije odustalo od Pravoslavqa, iako su bezbo`nici nastojali da svoje robove pretvore u beslovesnike koji za Boga ne znaju i da ih tako upodobe svojoj praznini i ni{tavnosti. Sava Bankovi} je slavio slavu u najteìm uslovima u vagonu voza koji ga je vukao u tamnicu, u }elijama i podrumima nove Jugoslavije. Qudi su, svedo~i ovaj mudri starac, na robiji jako ose}ali Boìju blizinu, i uvek su imali po{tovawe za svoju veru i tradiciju. Bogu su se molili, u Boga se uzdali, pa su im i dani prolazili lak{e, i stradalni{tvo im je bilo prihvatqivije. Tu, na robiji, prota Sava sreo je i predstavnike drugih naroda i vera. Sjediweni istom mukom, oni su znali da uvaàvaju jedni druge, da se uzajamno pomaù. Pred zlom komunisti~ke tamnice u wima su se budila ista ose}awa
solidarnosti i otpora. Nesalomivog otpora... [trajkovalo se gla|u, pisala su se protestna pisma, trpele su se samice ali su zato~enici uvek uspevali da ostvare ne{to od onoga {to su traìli. Komunisti su se pla{ili wihove hrabrosti. Kwigu U predvorju pakla treba ~itati otvorena uma i srca ne beè}i od bone istine koju ona otkriva, ali nikad ne zaboravqaju da vreme te kwige jo{ nije pro{lo. Dok god se grobovi `rtava komunizma ne opoju, dok god Kain u Srbinu postoji, dotle je i stvarna opasnost da se arhetip ove kwige ponovi. Znaju}i to, moramo se buditi i sve{}u i save{}u. Pogledi, 1. novembar 1991. SVE[TENI PROSTOR LEPOTE (Viktor Bi~kov: Vizantijska estetika, Prosveta, Beograd 1991.) Veliki ruski religiozni mislilac, sve{tenomu~enik Pavle Florenski (postradao od komunista), napisao je na jednom mestu: Isposni{tvo (i svi drugi oblici crkvenog ìvota u Pravoslavqu, nap. aut.) ne ra|a dobru, nego lepu prirodu; karakteristi~na osobina velikih svetiteqa nije dobrota srca, koja je uobi~ajena me|u ~ulnim, i ~ak vrlo gre{nim qudima, nego duhovna lepota, zaslepquju}a lepota ozarene, svetlo-darivaju}e li~nosti, nedostupna ~ulnim qudima oteàlim pohotom. Preobraèna ~ulnost ~ovekova, oblistana nestvorenim Energijama Boìjim, telesnost koja je dostigla eshatolo{ku punotu Carstva Nebeskog, prah i pepeo koji se, o~i{}en Ogwem Duha Svetoga, pretvara u zlatni sasud Boìje qubavi: eto tajne pravoslavne hri{}anske estetike! Kao i sve u Crkvi od Istoka, tako je i estetika zasnovana na svetajni Onoga Koga psalmopesnik David zove najlep{im od sinova qudskih Bogo~oveka Isusa Hrista. Zatvoren u tminu greha Adamovim padom, ~ovekov lik, na~iwen po ikoni i podobiju Svete Trojice, izgubio je crte svoje izvorne krasote: postav{i rob prirodnih stihija, Adam se zakqu~ao u smrt i trule`nost. Wegova
rajska, prvobitna, svetlosna priroda okovana je ko`nim haqinama, ovremewena i osu|ena na prolaznost. Dok Sin Boìji nije si{ao u dolinu suza, uzev{i od Presvete Bogorodice sav sastav qudske prirode (naravno, oslobo|en greha), za Lepotu se na zemqi znalo samo kao za projavu spoqa{weg sklada i telesne harmonije, Krstom i Vaskrsewem Svojim, Isus Hristos je svakom od nas pokazao miline Nebeske Otaxbine; On, Put, Istina i @ivot (praksa, gnoseologija i ontologija Pravoslavqa), istovremeno je i Lepota ~ovekova i kosmi~ka (dakle, temeq pravoslavne estetike). Kwiga Viktora Vasiqevi~a Bi~kova koju je Prosveta objavila krajem pro{le godine (1991.) odli~an je putokaz onima koji èle da se upoznaju sa nekom od osnovnih teorijskih pretpostavki vizantijske misli o Lepom i Uzvi{enom (naravno, to je spoqa{we upoznavawe: u Lepoti i Uzvi{enosti se obitava kao u sakralnom prostoru svakodnevnih hri{}anskog podviga, bogoqubqa i bratoqubqa). Dobar poznavalac patristi~ke literature, kwièvne i likovne umetnosti, muzike i arhitekture Crkve, Bi~kov je uspeo da napravi kwigu sinteze u kojoj moèmo prepoznati obrise liturgijske celovitosti vizantijskog stvarala{tva (re}i Vizantija zna~i re}i i Srbija, Rusija, Bugarska, Rumunija, Gruzija; re}i Vizantija zna~i i uskliknuti Sveta Gora; Isto~no Rimsko carstvo je duhovna, ali i politi~ka povezanost mnogih naroda od Carigrada do Moskve i Kijeva). Hri{}anstvo ne prezire od Boga stvoreni kosmos, niti s gnu{awem odbacuje telesnost qudsku (nihilisti~koj askezi sklone su dalekoisto~ne religije-hinduizam i budizam, na primer). Za Vizantince, kaè Bi~kov, svijet je prekrasan zato {to je svrhovito ure|en, i u tome je sli~an djelu umetnosti. Priroda svojim ~udesima otkriva neposti`nu Premudrost Tvor~evu; ~ovek skladnim sklopom svojih du{evnih i telesnih kvaliteta svedo~i o Svetotroji~noj Qubavi kojom je sazdan. Ali, apsolutna lepota nalazi se s one strane vidqivog sveta, u duhovnim gradinama koje je Gospod, kako veli Sveto Pismo, pripremio onima koji Ga qube. Toj lepoti ne moè se
pristupiti bez unutra{weg o~i{}ewa; ona se ne da osvojiti ona se usvaja. Jer, du{a ~ovekova je jedina u stawu da prepozna sjaj Boànskog i da ga primi kao svoj modus vivendi i modus cognoscendi. Ali, du{a pada u isku{ewe da se zaqubi u zemaqsko koje je, iako lepo i privla~no, ipak prolazno; u takvom stawu, ~ovek bludi (=luta) i pada u grehove (a greh je upravo proma{aj autenti~nog, dakle pobo`nog na~ina postojawa). Bi~kov kaè: Pod dejstvom grehova du{a gubi izvornu krasotu i postaje bezobli~na. Ciq ~ovjekovog ìvota je sa~uvati, ili povratiti ako je izgubqena du{evnu krasotu. Sveti Teodor Studit s tim u vezi poziva nas: Zavolimo tu qepotu i sa~uvajmo tu privla~nost, ne obra}aju}i pa`wu na privla~nost ovog vijeka i na qepotu tjela i krvi. Jer to nije krasota nego privid krasote, boqe re}i trule` i promjena. Zato su pravoslavni podvi`nici najve}i umetnici oblikuju}i svoje telo i du{u prema ikoni Hristovoj, upodobqavaju}i se Spasiteqevoj nadtvarnoj divoti, oni su u stawu da otkriju iskonske riznice unutra{weg blaga. Ovim blagom, veli Sveto Pismo, kupuje se Carstvo Nebesko. Ponor izme|u Tvorca i stvorewa, premo{}en Qubavqu Bo`jom, prestaje da zjapi bezna|em: iz wega zasja biser nanovo ste~ene ~istote bitija. Li~nost, a ne priroda to je jedna od najva`nijih poruka Hristovih. ôvek nije toliko mikrokosmos koliko mikroteos, mali bog u blatu (Otac Justin). Zato je sva crkvena umetnost usmerena na to da ~ovekovo ja uzdigne iznad stihijnosti ~ulnog ìvota. @ivopis, pojawe, arhitektura, kwièvnost ìtija i slu`bi svetima je tu da bi nas probudila iz dremeà u prostorno vremenskim koordinatama ovog sveta i usmerila na radost bogosluèwa. Sva umetnost Vizantije, prime}uje Bi~kov, za~u|uju}e je celovita: ikona se dopuwava s pojawem, a re~i crkvenih himni i blistawe mermernih svodova hrama su u divnom dosluhu s Punotom. Sveti Jovan Damaskin svedo~i o tome da ìvopis u hramu nije estetski fenomen sam za sebe i sam sobom; ìvopis nije umetnost radi umetnosti. On kaè: Boja ìvopisa vu~e me prema sazrcawu (gledawu duhovnih svetova, nap. aut.) i, kao
livada koja nasla|uje vid, neprimetno uliva udu{u boànsku slavu. Pravoslavno ikonopisawe i zidno slikarstvo poznati su, stoga, po tzv. OBRATNOJ PERSPEKTIVI: centar slike nije u prostoru slike, nego u posmatra~u. U stvari, to je najplemenitija mogu}a umetni~ka perspektiva, jer je ona prizivaju}a: zove posmatra~a na u~estvovawe u Boànskom ìvotu, to jest na liturgijsko slavqe Pri~e{}e Krvqu i Telom Isusa Hrista. Kroz ikonu, kroz pevawe, kroz ìtija svetih javqa se Apsolut Hristovog Prisustva; onaj koji se sretne s Hristom, za Wim i polazi u naru~je Oca Nebeskog. A Tajna ve~nosti se ne iscrpe nikada. Kaè Bi~kov: Boga je mogu}e saznati i vidjeti samo kroz nesaznawe i ne-vi|ewe, to jest, kroz oslobo|ewe od svih vrsta prolaznog znawa i vi|ewa i ìvi ìvot u krilu Boìjem. Izraàvawe tog ìvog ìvota na{im zemaqskim sredstvima op{tewa uvek je antinomi~no i, po{to je izraàvano nadlogi~no, ne moè se nikad potpuno ostvariti. Umetnost Pravoslavqa ga, ipak, projavquje u onoj meri u kojoj je Sveta Tajna dostupna ovozemaqskoj na{oj egzistenciji. Opet Bi~kov: Vi{e znawe zadobijalo se u vizantijskoj kulturi prije svega u formi emocionalno-estetske informacije. Vansaznajno psihi~ko je bilo va`na alka u sistemu saznawa vizantijskih mislilaca... u aktu estetskoga katarsisa ostvarivalo se ukidawe antinomija spekulativnog mi{qewa. Stoga je najuzvi{enija umetnost dostupna ne samo ~oveku, nego i duhovnim bi}ima, angelima MOLITVA, taj, po Svetom Nilu Ankirskom, razgovor uma sa Bogom. Onaj koji nau~i da op{ti sa Svetom Trojicom, Bogom Qubavi, otkri}e neuvenivu Lepotu ve~nosti i dosti}i }e punotu svoje qudskosti koja je bogolikost. Jer, veli Sveti Irinej Lionski: Sin Boìji postao je Sin ôve~iji da bi sinovi qudski postali sinovi Boìji. Tajna vizantijske estetike je u sve{tenom nagove{tavawu ~iwenice da se u Hristu, Logosu, Boìjem, sabira sva Krasota ovog i budu}eg veka. Logos 2-3/1992.
KASKAJU]I ZA GRAALOM (Odlomci) Na{e ideje, srbski ~asopisi za geostrate{ka i tradicijska istraìvawa, broj 1, Beograd 1993. îni nam se da ideologija Na{ih ideja podrazumeva izvesne stavove koji su u suprotnosti sa nameravanim ciqem da se, s verom u Boga, bude za Kraqa i Otaxbinu, bar ako tu ideologiju osmotrimo iz pravoslavne perspektive (pri ~emu nikom od pokreta~a ovog zanimqivog ~asopisa ne osporavamo dobre namere i iskreni rodoqubivi patos): 1. VERA U BOGA, onako kako je Srbi od vremena Svetog Save poimaju, mora biti ÎSTA, a to zna~i pravoslavna. Ne mogu se spajati graalska i kosovska, zapadna paganska legenda o i{~ezlom putiru s Krvqu Hristovom i liturgijsko predawe o `rtvovawu u ime Hrista; ne slaù se zapadno, kriàrsko i varvarsko, vite{tvo, sa romejskim, krstonosnim i plemenitim, svetim ratni{tvom. Pogotovo se pravoslavno hri{}anstvo ne slaè s bilo kakvim vidom rasisti~kih teorija, ideologija krvi i tla, hiperborejstva i ibermen{izma, teosofskih brbqarija o jedinstvu orijentalnog neznabo{tva i ezoternog hri{}anstva. Kakve veze ima svetoota~ka blagovest oboèwu ~oveka s genonovskom ma{tarijom o primordijalnoj tradiciji, koju poznaju tek inicirani? Pravoslavni ne cene herojstvo samo po sebi, ~emu su, o~ito, skloni mislioci poput Dugina i Kalaji}a. Oni cene herojstvo kao mu~eni{tvo, kao podvi`ni~ko svedo~ewe o raspetom i vaskrslom Hristu, zbog koga je Sveti Mu~enik Avakum, uo~i nabijawa na kolac, zapevao: Srb je Hristov, raduje se smrti. Iz takve perspektive, jasno je da pravoslavna kultura ne moè biti nikakav xakuzi sa ukusom Studenice, nego sama Studenica, ogwi{te s koga blista svetlost Istina. U tom kontekstu, Baja Mali Kninxa, kome je posve}ena jedna od recenzija (boqe re~eno: panegirik) Na{ih ideja, nema nikakve veze sa autenti~nom, hri{}anskom srpskom kulturom, nego je on puki simulakrotum iste, ma koliko se upiwao da dokaè, u jednoj od svojih posko~ica, kako ìvje}e ovaj narod,/ i
poslije usta{a jer Bog je Srbin (kakva bqezgarija!), a nebesa su na{a (sic!). 2. ZA KRAQA I OTAXBINU. Ovaj slogan kod Srba uvek je, makar i nesvesno, podrazumevao na~elo simfonijskog odnosa Crkve i Carstva, koje je temeq pravoslavnog monarhizma (odatle nam dvoglavi orao pod krunom s krstom). Zapadno poimawe monarhije, kako u Sredwem veku (ugroèno papocezarizmom), tako i danas (parlamentarna monarhija, {to je, dakako, samo simularkum istinske monarhije), kao i Otaxbine (optere}eno {ovinizmom, imperijalisti~kim pretenzijama, rasizmom) su{tinski se razlikuje od pravoslavnog shvatawa ovih pojmova. Pogledi, 1. X 1993. LICE I NALI^JE UTOPIJE (Georgije Florovski, Metafizi~ki preduslovi utopizma, Moderna, Beograd 1991.) Platon je nameravao da stvori idealnu dràvu u kojoj bi bio vaplo}en vrednosni poredak sveta ideja. Da bi ovakva dràvna funkcionisala, u~io je gr~ki mudrac, moraju se ukinuti li~ne slobode, a pesnici, ti najve}i anarhisti prognati iz savr{enog dru{tva. Rimski papa je, zaboravqaju}i re~ Gospodwu da Carstvo Boìje nije od ovog sveta, hteo da nametne vlast svoje nepogre{ivosti ~itavoj Evropi... @ele}i da ubrza proces prihvatawa te vlasti blagosiqao je inkvizitorske loma~e. Volter, Didro i Ruso zamislili su slobodu, jednakost i bratstvo za sve, a kad su wihovi sledbenici uvideli da ima onih koji ne èle da budu slobodni, jednaki i bra}a, pustili su koqa~a Robespjera da ubija neistomi{qenike... Marks, Lewin i Staqin su znali da posle klasne borbe i diktature proletarijata nastupa doba besklasne sre}e za ~ove~anstvo komunizam; do komunizma se, naravno, putovalo Gulazima i masovnim ~istkama... Hitler, firer plavokosih Arijevaca, sawario je o nema~koj imperiji u kojoj }e wegova rasa roditi nat~oveka. Superiornost nema~kih gena
dokazivana je gasnim komorama Au{vica i Treblinke... Velike sile savremen me|unarodne politike zanete su izgradwom novog poretka u kome }e religiozne, nacionalne i dru{tvene raznolikosti zavr{iti u loncu za topqewe, u razduhovqenoj stvarnosti poklonewa Wegovom Veli~anstvu Dolaru. Poredak se ostvaruje sveop{tom masmedijskom kretenizacijom uz dopu{tawe da tre}ina ~ove~anstva umire od gladi... Prokletstvo istorije, dakle, leì u ~iwenici da uvek ima onih koji èle da ostvare raj na zemqi, ali raj bez Boga i protiv Boga. U ime ideje o kona~noj harmoniji, vo|e raznih rajskih pokreta nare|ivale su svojim sledbenicima da nemilosrdno uni{tavaju svakog ko odbije da se povinuje stihiji istorijske nu`nosti koja vodi ovoj ili onoj utopiji. Himere ostvarene Utopije pro`dirale su milione qudskih ìvota; idol Boqeg Sutra napio se krvi mnogih pokolewa... Odakle tolika è| za ostvarivawem kona~nog u istoriji, za eshatolo{kom punotom stvarnosti koja ne bi iza{la iz vremensko-prostornih koordinata ovoga sveta? Na ova pitawa se mora ozbiqno odgovoriti jer, ako se ne raskrije sama osnova utopijskog mi{qewa kao arhetipske realnosti na{eg duhovnog i socijalnog iskustva, rizikujemo povr{an odnos prema tom mi{qewu, kritikuju}i ga u wegovoj plitkoj, fenomenskoj prisutnosti. Otac Georgije Florovski, jedan od najumnijih mislilaca ruskog religioznog preporoda prve polovine veka, krenuo je u re{avawe zagonetke zvane Utopija preobraèn svetlo{}u pravoslavne duhovnosti. Suo~iv{i se s Oktobarskom revolucijom, jednim od najkobnijih izliva tame u istoriji, prinu|en da emigrira iz otaxbine, on je sebi postavio zadatak da ispod krvave kore boq{evi~kog URA na|e najdubqi metafizi~ki odgovor na pitawe za{to je tako bilo... Pri tom, upozorava nas on, ne smemo se upla{iti od buke vaseqenske bure u kojoj se ru{e zemaqska carstva i nestaju, negda mo}ni, oblici dru{tvenog ìvota. Celokupna istorija je metafizi~ka bura, ~ak i kad funkcioni{u prividi socijalnog blagostawa i skladnog institucionalnog poretka: u istoriji se, naime, stalno odvija bitka
izme|u Boga i kneza tame, izme|u Istine i laì, @ivota i smrti... Za velikog pravoslavnog teologa Georgija Florovskog utopizam je stalna i neodstrawiva sablazan qudske misli, wen negativni pol, zaraèn velikom, mada otrovnom, energijom. Povr{inski sloj wegov, socijalni utopizam, jeste ni na ~emu nezasnovana vera u mogu}nost re{avawa svih nevoqa ovog sveta u nekom istorijskom trenutku skoka iz carstva nu`nosti u carstvo slobode. Do tog skoka, istorija progresom osvaja prostore budu}e sre}e, i svaki slede}i dru{tveni poredak boqi je od prethodnog (Hegelova ideja o razvi}u Apsolutnog Duha i Marksovo naga|awe o robovlasni{tvu, feudalizmu i kapitalizmu koji vode pobedi komunizma izraz su iste vere u progresivnu evoluciju ~ove~anstva). Sve {to se ne uklapa u bujice istorijskih epoha koje se slivaju u okean utopijskog blagostawa progla{ava se neistorijskim, nazadnim, osu|enim na propast. Samo doba ostvarene harmonije shvata se kao nad-eti~ka sila u ~ije se ime qudi mogu li{avati slobode. Ideal treba ostvariti po svaku cenu i otuda patos NASILNOG DARIVAWA SRE]E. Utopisti~ki ciq je uvek apstraktan. Odbacuje se li~nost i sve se posmatraju kao {rafovi socijalne ma{ine. ôvek nije vrednost po sebi, nego se uvek tretira kao cigla za zgradu sre}nije budu}nosti shva}ene kao doba IDEALNOG POTRO[AÂ koji }e iskoristiti zalihe prirodnih epoha (INFANTILNA KREATURA ~oveka-trbuha, ~oveka-sisaqke dominira u tabloidnom svetu ameri~ke potro{a~ke stvarnosti). Florovski kaè da utopijski mislilac sva lica vidi kao detaqe i crtice sveobuhvatne celine koja se ostvaruje sistemom finih prinuda. îtava istorija, puna patwe i stradawa, opravdava se wenom konzumentskom svrhovito{}u. Naravno, dru{tveni utopizam je samo posledica qudske opijenosti kosmosom i wegove pot~iwenosti prirodnim stihijama. ôvek, zanesen ovim ose}awem, moè da deluje U SVETU, ali ne i NA SVET. On nema slobodne voqe. Sve se utapa u bezli~ni okean vasionske muzike sfera. Od predsokratovaca i Platona, preko nema~kih idealista, do
Ni~ea i Hajdegera evropska misao ve~no priznaje svoju nemo} pred KOSMOSOM, obezqu|enim i apsolutnim. Pri tome, evropska misao uliva qudima veru u kona~nu odgonetivost prirode, navodi ih da ma{taju o svojoj svemo}i i gorde se zbog we. Nasuprot ovom iskustvu, iskustvu kosmi~ke, utopijske opsednutosti Totalitetom, stoji hri{}anska vera kao OPITNO ISKUSTVO SLOBODE. Sav svet, naime, postoji zahvaquju}i SLOBODNOJ odluci Oca i Sina i Svetoga Duha, Boga Trojice, obitava u Wegovoj qubavi i, kroz ~oveka i ~ovekom, kao krunom tvorevine, stupa u ìvu zajednicu s Tvorcem. ôvek je slobodan da Bogu kaè DA ili NE, da Ga usvoji ili ne. Bog je Svoje ve~no DA svetu kazao poslav{i nam Svog Jedinorodnog Sina Koji Se o~ove~io od Duha Svetog i Marije Djeve, postav{i ve~ni Brat qudi. Po ocu Florovskom, sva istorija je time postala poqe opredelewa za Bogo~oveka Isusa Hrista ili protiv Wega. Zato ona nije nikakav NU@NI (utopijski) put ka dobru po sebi, nego ve~ni dijalog s Raspetim i Vaskrslim Spasiteqem. Ona se ne re{ava sama sobom i sama u sebi, nego se mora otvoriti za dan Drugog Dolaska Hristovog kada }e biti preobraèna u svojoj tvarnosti i uzneta u punotu Carstva nebeskog. Hristos je Alfa i Omega prostora i vremena, on je Ve~ni Logos tvorevine. Tek u Wemu mogu} je smisao kao zajedni~arewe sa Svetom Trojicom, Bogom Qubavi. Sa osmatra~nice Duha Svetog i blagodatnog ìvota Crkve, bogo~ove~anski slobodnog, utopija se pokazuje kao demonska zamka koja ~oveku nudi ideal Velikog Inkvizitora hedonisti~ke idole umesto @ivog Boga i la` savr{enih dru{tvenih ustanova umesto slobode. Svojim dolaskom u svet, Gospod Isus Hristos je preobrazio na{e bitije i mi taj preobraàj sledimo po meri svog li~nog i nacionalnog podviga. Taj podvig je jedini lek protiv antihristovskog utopijskog otrova. Stoga je, poru~uje nam Florovski, naro~ito prizvawe gr~kog, ruskog, srbskog i drugih pravoslavnih naroda upravo u wihovom opredeqewu za Hrista, a ne u wihovom slovenskom, isto~nom poreklu. Nebeska
Gr~ka, Nebeska Srbija i Nebeska Rusija stalno se moraju utkivati u svoje zemaqske prisutnosti, jer je jedino wihova svetlost u stawu da razagna krvoèdne tmine zemaqskih rajeva. Logos 1-2/1993. PAPA NA RADNOM ZADATKU Zoran Milo{evi}, Za{to papa putuje?, [abac 1996. O rimokatolicizmu se govorilo, govori i govori}e se; o wemu su pisane, pi{u se i bi}e napisane mnoge studije; niko ko èli da se ozbiqno bavi religijskim fenomenom u savremenom ~ove~anstvu ne moè zaobi}i Vatikan i rimokatoli~ku konfesiju (makar da ima i onih koji smatraju da se politika Vatikana i rimokatoli~ko hri{}anstvo ne mogu i ne smeju poistovetiti do kraja.) Jedna od opasnosti sa kojom se izu~avalac rimokatolicizma susre}e je, dakako, pristrasnost, kao i upotreba izvora koji nisu objektivni za neku od izu~avanih tema. Ume{anost Vatikana u politiku, jo{ od Sredweg veka, sasvim sigurno doprinosi takvim pristra{}ima kod onih koji rimokatolicizam posmatraju iz perspektive neke druge hri{}anske konfesije ili, pak drugog centra okultne politi~ke mo}i. (Poznato je neprijateqstvo istori~ara masona prema rimokatolicizmu, koji je dru{tvo slobodnih zidara donedavno smatralo svojim glavnim ideolo{kim protivnikom.) Zato je najboqi na~in prou~avawa rimokatolicizma i kao konfesije i kao politike ovoga sveta (ne zaboravimo da je taj pristup nuàn, jer je Vatikan, bez ikakvog dvoumqewa, od po~etka hteo politi~ku mo}, a rimske pape sebe smatraju i politi~kim liderima) kori{}ewe izvornika rimokatoli~ke doktrine i dokumenata koji poti~u iz sredine samih rimokatolika. Kwiga mr Zorana Milo{evi}a, nevelika obimom, ali uputna i sadràjna, ima sve odlike ve} pomenutog pristupa: kojom god temom modernog rimokatolicizma da se bavi, g. Milo{evi} nastoji da, pre
svega, izu~i izvorno mi{qewe rimskog hri{}anstva, da ga izloì na pravilan na~in i u~ini ga dostupnim ~itala~koj publici; zatim on istraùje posledice takvog u~ewa i ukazuje na mogu}e pravce daqih izu~avawa doti~nog fenomena. Kao politikolog mr Zoran Milo{evi} je zainteresovan pre svega za dru{tvene aspekte rimokatolicizma, i zato nije nimalo slu~ajno da se bavi tako va`nim pojavama kakve su rat i rad, onako kako ih doìvqava religijska svest rimokatoli~kih teologa. Kad se suo~ava sa problemom ekumenizma, g. Milo{evi} nastoji da mu pristupi tako|e sa istorijsko-dru{tvenog aspekta, posmatraju}i pore svega plodove ekumenskih nastojawa Vatikana. Iza wih je, naàlost, pre~esto stajala puka voqa za mo} (pri ~emu se mo} skrivala iza obrazine interkonfesionalne saradwe i qubavi, a podrazumevala, jasno i nedvosmisleno, te`wu za unija}ewem nesjediwenih.) Ovaj pristup, tako|e, moèmo primetiti i u ogledu o papinim pastirsko-politi~kim putovawima. Jo{ je Dostojevski primetio da je rimokatolicizam, unakaziv{i lik Hrista i otu|iv{i se od Tela Wegovog, Crkve, krenuo putem }esarevim, ogwem i ma~em name}u}i papsku nepogre{ivost onima koji druga~ije misle. Na tom putu, putu koji podrazumeva slivawe sa ovim svetom i disawe wegovim dahom, veoma lako se de{avalo da budu zaboravqena osnovna evan|elska na~ela. Teologija je, umesto da bude svedo~ewe susreta sa Bogom (tako je uvek doìvqavana na pravoslavnom Istoku) postala suvi sholasti~ki intelektualizam, koji je mogao opravdati bilo kakvu politi~ku akrobaciju pape. Centralno mesto pape, namesnika Hristovog na zemqi, oduvek je shvatano kao neophodan uslov spasewa za one koji su rimokatolicizmu pripadali. Na taj na~in, kad je mo} po~ela da i{~ezava iz Vatikana, i kad je Zapad, oslobodiv{i se sholasti~ke magle sredwovekovnog, unutra{weg sekularizma, po~eo da se sekularizuje brzo i otvoreno, rimske pape su bile prinu|ene da savremenim jezikom ponovo odrede stare pojmove, i tako izbegnu ostajawe u pozadini istorijskih doga|aja. U ovom ogledu o radu u dru{tvenoj doktrini rimokatolicizma, kao i
u eseju o savremenim papinim putovawima, g. Milo{evi} je pokazao kako su pape istovremeno nastojale da spre~e talas radikalnog, ateisti~kog levi~arstva, koji je pozivao na oslobo|ewe rada, i da ostanu verni bogatim mo}nicima ovoga sveta: radu je data velika teìna kao saradwi sa Bogom i radnik je stavqen na centar pastirske pa`we na jednoj strani, dok je na drugoj ostala tvrdwa da je dru{tvo nu`no hijerarhizovano i da siroma{ni ne smeju dizati glas protiv bogatih, bar ne na politi~ki radikalan na~in. (Ovo se naro~ito vidi u razmatrawu o putovawima sada{weg pontifeksa po siroma{nim zemqama tzv. `Tre}eg sveta.) Najuverqiviji pogled ove kwige je, dakako, ogled o ratu u dru{tvenom u~ewu rimokatolicizma. Rat, plod qudske palosti i otpalosti od Boga, rimokatolicizam na~elno shvata kao zlo; me|utim, u datom istorijskom trenutku, kada se moè upotrebiti za {irewe rimske vere, on je koristan i dopu{ten, i moè biti blagosloven. Deus vult!, Tako Bog ho}e!, pokli~ je papinih sledbenika od epohe kriàrskih ratova do dana dana{weg. Taj Bog je hteo i juri{ na Jerusalim, koji su dràli muhamedanci, ali i na Carigrad i Svetu Goru, koje behu u rukama pravoslavnih {izmatika; taj Bog je hteo pokoq ju`noameri~kih Indijanaca, ali i Rusa na Ukrajini (setimo se Brest-Litovske unije iz 1596. godine ili moskovskog smutnog vremena, posle smrti cara Borisa Godunova). Taj Bog je nare|ivao unija}ewe Rumuna po èqi Habzbur{ke monarhije, ali i pokoq Srba u I i II svetskom ratu. Posle svakog takvog rata nu|en je isti takav mir: oni, koji su do ju~e hu{kali svoje vernike pokli~em Deus vult sada govore o novom svetskom poretku mira i blagostawa. G. Milo{evi} veoma ozbiqno i razlo`no analizira odnos rimokatolicizma prema ratu, dokazuju}i da tu nije re~ samo o teologiji, nego, pre~esto, o politici. Ne zaboravimo Vatikan je, pre svega, dràva! Sve u svemu, kwiga g. Milo{evi}a zna~ajna je za sve one koji èle da se upoznaju sa savremenim stawem rimokatolicizma i tendencijama koje to stawe karakteri{u. Napisana jednostavno i pristupa~no,
ona u sebi sadrì odgovore na mnoga savremena pitawa koja su, ako se pravilno shvate neophodan sastavni deo razmatrawa krize u kojoj se na{ao i na{ narod, umnogome zaslugom Vatikana, nemilosrdnog u svojoj voqi za mo} (za uniju!) iz kwige g. Milo{evi}a tako|e postaje jasno da ne treba ùriti sa ekumenskim zagrqajima Zapada i Istoka: previ{e toga nas deli da bismo se smeli upu{tati u nepromi{qene i sentimentalne projekte ujediwewa do po~etka 21. veka! SATANIZAM OÎMA @RTVE (Luaren Stratford: Satans Underground, Harvest House Publishers, 1988.) Bal kod satane Ro|ena je kao kopile i neki qudi su je usvojili. Ime joj je Lorina Stratford. Doìvela je stvari u koje se ne moè verovati; a mora se, jer su se desile. @elim da umrem Kad je Lorin imala ~etiri godine, o~uh i ma}eha su se posva|ali, i on je oti{ao od ku}e. Dete je ostalo sa sumanutom majkom, koja je pred kom{ijama izgledala sasvim normalno i pristojno. Ona je ponekad razbijala stvari po ku}i, a zatim optuìvala Lorinu da je to u~inila i terala detence da ~isti ku}u. Nikada je nije qubila i mazila. Da bi obezbedila privid sre}ne porodice vodila je Lorinu u crkvu, redovno, i malena je zavolela Hrista. Ma}eha joj je, me|utim, stalno pri~ala da Hristu ne trebaju deca poput Lorine, prqava i zla. êsto ju je pquvala i tukla, govorila da je mrzi. Lorina je sawala roditeqsku qubav i ne`nost. Zatim je po~eo pakao. Ma}eha je devoj~icu po~ela da podvodi raznim mu{karcima izopa~enicima. Davala ju je nekim monstrumima koji su dete prinu|ivali na odnose sa ìvotiwama, i sve to snimali. Ma}eha ju je prodavala za novac, a zatim dobijala porno-~asopise sa
slikama svoje usvojenice koju zlostavqaju i poniàvaju. Dete je po~elo da se ose}a kao predmet. Pred kamerama i pred svetlom porno-studija ose}ala se kao nepostoje}a. Mrzela sam svoje telo. Mrzela sam sebe, èlela sam samo da umrem. @alila se, isprva, {kolskom pedagogu, zatim pastoru, ali nije mogla da ispri~a sve detaqe. Pomo}i nije bilo: wena ma}eha je i{la u crkvu i pretvarala se da je pristojna èna. Uàs se nastavqa U petnaestoj godini Lorina je dobila histeri~nu paralizu. Molila se Bogu, zatim ustala i pobegla od ku}e. U policiji, pose}uje je o~uh, koji je odvodi svojoj ku}i. Luda ma}eha po~iwe ne~im da ga ucewuje i da Lorin traì natrag. On se prvo opire, ali pristaje. Po wu, da je odvede, dolazi fotograf Toni. Vodi je u zgradu gde se snimaju pornografski filmovi. Zgrada ne izgleda sumwivo, nalazi se u poslovnom delu grada. Postala je punoletna, ali nije mogla da pobegne iz svoje tamnice. Postojale su mnoge wene pornografske slike sa ìvotiwama, ènama, decom. Prilikom snimawa davali su joj drogu. Na rukama Lorine Stratford umrla je petnaestogodi{wa devoj~ica Ronda koja je od roditeqa alkoholi~ara pobegla u svet. Drogirali su je i terali da u porno-filmovima, kao robiwa, ~ini najve}e gadosti. Umrla je od prevelike doze droge, {ap}u}i: Maj~ice @elim da vidim svoju majku. Vodi me ku}i, Lorina. Oko 500.000 dece u SAD biva zloupotrebqeno u porno-industriji, kaè Stratfordova. Od sedamsto hiqada do milion dece svake godine beì od ku}e, po podacima ameri~kog Ministarstva pravde. Eksploatatori ih hvataju na stanicama, na uglovima ulica, pred kioscima. Nude im pare, drogu, seksualna zadovoqstva. Roditeqi prodaju decu, kako je ma}eha u~inila sa Lorin. Kad su ocenili da je dovoqno zrela, odveli su Lorin samom {efu lokalne porno-industrije, Viktoru. Viktor ju je namenio za posebne
svrhe. Kod Viktora se nalazila tzv. Ku}a mu~ewa, za sadisti~ka iìvqavawa sudija, lekara, profesora, pa ~ak i nekih pastora. Kad politi~ar svu~e ode}u, nije vi{e politi~ar. Kad se pastor skine, nije vi{e pastor. Kad se obrazine svuku, otkriva se istinski ~ovek, veli Lorina. Na crnoj misi Viktor ju je davao na iìvqavawe najokrutnijim sadistima. Decu, ~iji su roditeqi traìli svoje mali{ane, slikali su u najgnusnijim perverzijama, i zatim te fotografije slali o~evima i majkama. Viktor je Lorinu uzeo u svoj harem, i urezao joj na ~elu svoj znak. Ran~ je bio privatan posed, i niko nije znao {ta se na wemu zaista de{ava: usred Amerike. Pijan~e}i, pri~ao je Lorini o svojim poslovima. Bio je trgovac drogom i imao ogromnu porno-industriju. Po{to mu je bilo dosta obi~nih zadovoqstava, u~lanio se u jednu satanisti~ku sektu. One no}i kad joj je to saop{tio, Lorina je u wemu videla pravog satanu. Htela je da beì, ali su je uhvatili, a Viktor joj je pokazao krvavu ode}u svoje posledwe ène, ubijene u poku{aju bekstva. Svake no}i pri~ao joj je o satanskim obredima: na seansama su upra`wavali telepatiju, lebdeli su predmeti, vrhovni `rec je, toboè, le~io od raka. Viktor je pri~ao o trudnici koja je svojom krvqu potpisala ugovor sa satanom i posvetila mu budu}e dete. Viktor je imao ~in arhi-`reca. Poveo je Lorinu u podrum gde su obavqani crni rituali. Vazduh je bio neizdr`qivo teàk. Crni saten i purpur ukra{avali su prostoriju, tu je bio i pehar za antipri~e{}e, kao i izvor plamena, ma~, pentagram u krugu, glava jarca. Qudi odeveni u crno slavili su satanu i molili demone da nanesu zlo nekim qudima, kao i da wima, svojim vernim slugama, daju vi{e mo}i. Rezali su se se~ivima, sipali krv, mokra}u i vino u pehar i zatim su to pili, posle ~ega su sledile ritualne orgije. Uhvatili su je i nagu vezali u tamnom krugu, da bi je kod `rtvenika silovali, svi redom, i
rekli da ju je sam satana imao. Viktor joj je rekao: Oboje pripadamo satani, ali Lorina je mislila: Satana me ne}e imati nikad. Nikad! Verovala je u Boga, i to ju je krepilo. Lorina obja{wava za{to su napredovali u izmi{qawu novih zlo~ina: Da bi zadobili vi{e mo}i, da bi nastavili da uga|aju svom paklenom ocu, mora se i}i iza onoga {to ~ovek moè da zamisli. @rtvovawe beba Viktor je uskoro po~eo da video-kamerom snima rituale svoje sekte, a filmove su kupovali ugledni i bogati qudi. Ubijali su bebe. Viktor je rekao da satana voli ubijawe beba i male dece jer su ona ~ista. Bebe su dobijali preko la`nih agencija za usvajawe dece, a u haremima skrivenim od o~iju javnosti bile su ène koje su morale da ra|aju decu samo radi ubijawa u satanskim ritualima. Za te ène javnost ne zna. Kad obave posao, ubiju ih. I Lorina je rodila troje dece: Xoija, Karli i Lindi. Karli i Lindi, devoj~ice, upotrebqene su u porno-filmovima, koji se zavr{avaju ubijawem dece. Xoija su ubili u satanisti~kom ritualu. Ona je nudila svoj ìvot u zamenu za wihov, ali nije vredelo. Viktor je i{ao i daqe: hteo je da majka zakoqe dete u ime |avola. Tada je Lori ~ula glas: Dete moje, sa tobom sam. Nikad te nisam ostavio, niti napustio, najcrwi ~as ti tek predstoji, ali }u biti s tobom i pomo}i }u ti! Taj glas je doìvela kao Hristov. Pobegla je o~uhu, koji je prima, ali uskoro umire. Morala je u du{evnu bolnicu. Tamo joj se javqao zli duh i pretio joj da ne moè uma}i. Mnogo se molila Bogu i shvatila svoju patwu kao put prema Wemu. Po izlasku iz bolnice, pojavila se na radiju i rekla da osniva organizaciju za za{titu polno zlostavqenih. Javilo joj se mno{tvo dece iz SAD i Kanade. Saznala je za podatke koje je izneo Al Karlajl, zatvorski psiholog dràve Juta, da od 40.000 do 60.000 dece godi{we biva zlostavqano i ubijano u crnim obredima slugu |avoqih.
Kako prepoznati satanistu? Satanizam u Americi napreduje sve krupnijim koracima. Sedamnaestog novembra 1987. Xerald Rivera je otkrio razmere satanisti~ke zavere, u intervjuu sa biv{om `re~icom kulta, koja se predstavila kao Elen. Elen je jo{ u sedamnaestoj godini gledala kako ~lanovi sekte |avopoklonika ubijaju bebu i ~upaju joj srce. Kada su masovnog ubicu, koga je satanizam nadahnuo na ubistvo, Henrija Li Lukasa pitali, kako to da satanisti ne ostavqaju tragove ritualnih `rtvoprino{ewa dece, odgovorio je: Oni su kao ja. Uve`bani da ne ostavqaju tragove. Godine 1981. Savez ve{tica sveta imao je sastanak u Meksiku, na kome su donete mnoge odluke o budu}oj infiltraciji u dru{tvo i javni ìvot. Tekst wihove deklaracije zaplenila je policija, tako da je javnost saznala za wihove planove. One su, izme|u ostalog, re{ile da doprinesu: razarawu porodice, {irewu Wu Ejx ideologije, uklawawu molitava iz svih {kola, uticaju na profesore da deci {to slobodnije govore o drogama, seksu, qudskim pravima i slobodama, kao i otvarawu prodavnica porno-materijala za sve uzraste, infiltraciji u de~je klubove i negovawu buntovnog duha protiv roditeqa i svih autoriteta. Satanisti~ki rituali za glavni ciq imaju uni{tewe tri osnovne vrednosti na kojima po~iva li~no dostojanstvo wegovih `rtava:: 1. Vera u Boga (teraju `rtve da pquju na krst, siluju ih preru{eni u sve{tenike, itd). 2. Uni{tewe patriotizma (siluju `rtve dr{kom zastave ili u vojni~koj uniformi). 3. Uni{tewe porodice (nagone decu da crtaju svoju porodicu i vr{e nu`du na svoj crte`, govore im da je sekta nova porodica itd.). Prawe mozga `rtvama, a naro~ito deci, obavqa se na nekoliko na~ina: 1. Primoravawem da u~estvuju u ritualu, posle ~ega se deca ose}aju kao krivci, naro~ito ako su `rtvovala neku ìvotiwu |avolu, naterana
na polni odnos ili trpela silovawa. 2. Primoravawe na ponavqawe odre|enih fraza: Ja sam lo{, ja sam zao, duh mi preti. 3. Drogirawem i modelovawem podsvesti, putem re~i koje pokre}u na izvesnu aktivnost, tzv. re~i-{ifara. 4. Crteìma sa porukama koje razumeju samo dete i silexija, i kojih se dete pla{i. Znaci na osnovu kojih roditeqi mogu posumwati da su deca bila u dodiru sa satanistima su ovi: 1. Razgovor sa nevidqivim osobama. Ako se pri tom ispoqava strah, ili dete odbija da o tim nevidqivim sagovornicima kaè bilo {ta, mogu}e je da razgovara sa demonom vodi~em. 2. Ako je preokupirano seksom i koristi detetu nepoznate re~i za polni odnos i polne organe. 3. Slu{awe demonskih gasova ili molitava demonu. 4. Opsednutost brojem 6, i strah od {estog ro|endana, zato {to dete misli da tada moè umreti. 5. Pisawa ili govorewa ~udnih re~i ili re~i unazad, kao i ponavqawe O~e na{ unazad. 6. Radikalna promena raspoloèwa i sklonost ka nasiqu. 7. Nagli strah od ostavqenosti. 8. Strah od boja: purpurne, crvene i crne (koriste ih satanisti za dekoraciju svojih ritualnih mesta). 9. Strah od malih prostora (nad decom se iìvqavaju i u mrtva~kim sanducima). 10. Nagli strah od kupawa i ~isto}e. 11. êsta potreba za promenom doweg rubqa. 12. Izopa~ena potreba za konzumacijom urina i izmeta, {to se zbiva u ritualima. 13. Mr`wa prema roditeqima ili vr{wacima. 14. Upotreba slede}ih simbola: pentagrama, meseca sa pet zvezda i crnom, crvenom i purpurnom bojom.
15. Strah od putira, krstova, statua, sve}a, vina, hleba, sve{tenika. Za kwigu Lorin Stratford biv{i reporter AVS novosti, Kenet Vuden veli da je delo nacionalnog zna~aja, i trijumfalni ep hrabrosti i nade u borbi sa mr`wom i smr}u. Lorin Stratford prekliwe hri{}ane da se mole Bogu za one koji stradaju od satanista, a naro~ito oko {est uve~e i u pono} jer se tada obavqa najve}i broj ubistava nevinih. Pogledi, 195/1997. KA PONORU (Jurij Vorobjovski: Zapadni put u apokalipsu, Svetigora 2001.) Za{to ova kwiga? Kada je Polonije pitao Hamleta {ta ~ita, danski kraqevi}, zga|en nad svetom koji je tamnica i vremenom koje je isko~ilo iz zgloba, odgovorio mu je: Re~i, re~i, re~i. Od mno{tva re~i koje nas, poput mutnih talasa informativnog okeana, svakodnevno zapquskuju, pravoslavni ~ovek kao da po~iwe da se gu{i. On vi{e ne moè da slu{a o uàsima koji ga okruùju; on postepeno oguglava, zatvara se u sebe, beì u svojevrsni autizam. îni mu se da je ìvot besmislena pri~a koju pri~a idiot, puna buke i besa, a bez zna~ewa ([ekspir). Ta stravna informativna bujica, te re~i, re~i, re~i, taj nedostatak logosne ose oko koje bi se sabralo sve ono {to ~ujemo i vidimo to je ono {to svaku kwigu danas, pa i pravoslavnu (ne u bitijnim, nego u pojavnom smislu) ~ini obezvre|enom i bespomo}nom da se na|e u nevoqi qudskom bi}u na pragu tre}eg milenijuma. Pa ipak, kwige postoje, izdava~ke ku}e postoje, i qudi, okruèni televizijskim aparatima i kompjuterskim ekranima, jo{ uvek ~itaju, nadaju}i se da }e, kako bi Ujevi} rekao, na}i mo}nu rije~ i odgovor. Pi{e se i ~ita sve: od romana za gatawe i priru~nika za astralnu projekciju, preko politi~kih biografija, od nau~nih studija. Poneko, ponegde, milo{}u Bo`jom nai|e i na pravoslavnu kwigu, i po~ne da je ~ita...
I ta kwiga, koja se pri~e{}uje Kwigom @ivota koju je Krvqu Svojom potpisao Jagwe Bo`je, deluje na du{u ~itaoca, preobraàvaju}i je i bude}i iz grehovnog sna u javu Carstva Logosovog... I kwiga koju ~italac ima u rukama napisana je u slavu Logosa Bo`jeg, iskupiteqa ~oveka i kosmosa. Ona je tu da pomogne ~itaocu da se sna|e u bujici informacija koje stiù iz sveta novog poretka, sveta koji je srbski narod osudio na smrt (uz pomo} doma}ih bezbo`nih vlastodràca, koji egzekuciju organizuju, smrtna kazna se nad Srbima sprovodi od po~etka devedesetih, i mrcvarewu se ne vidi kraja.) Autor ove kwige, Jurij Vorobjovski, jedan od najuglednijih ruskih pravoslavnih publicista. Ova kwiga, plod wegovih dugogodi{wih istraìvawa, mogla bi se nazvati uvodom u pravoslavnu konspirologiju, to jest pravoslavnim pogledom na tzv. teoriju zavere. (O tome {ta je teorija zavere izvanredno pi{e Viktor Trostnikov u pogovoru ruskom izdawu kwige Vorobjovskog, Za~uti kucawe zla.) Jasno je da jedna takva kwiga mora imati kako svoje ~itaoce, tako i one koji }e je kritikovati, govore}i da je re~ o pravoslavnoj paranoji, da nikakve zavere nema, da je u pitawu svojevrsni staqinizam u oblasti hri{}anstva, itd. Sa takvim zagovornicima otvorenog dru{tva ne vredi raspravqati, kao {to se ne treba osvrtati ni na histeri~ne ispade doma}ih komunista koji tako|e imaju svoje dokaze o zaveri protiv na{eg mudrog rukovodstva. Ova kwiga je pre svega, upu}ena obi~nom ~oveku, koji ose}a da u svetu u kome ìvimo nije sve u redu, i da se mnoge stvari koje vidimo na bini teatruma mundi u stvari reìraju duboko ispod bine (u podzemqu.) Svetska zakulisa ve} stole}ima sawa dru{tvo prosvetqenih (iluminata), koje }e vladati neprosve}enom masom (oko u trouglu iznad nedovr{ene piramide na nov~anici od jednog dolara je upravo simvol vlasti Velikog Inkvizitora nad beslovesno sre}nom de~icom potro{a~ke Nove Hedonije.) Jedno od pitawa koje dobronamerni ~italac moè postaviti je: dobro, ali {ta }e to nama? Zar mi, u svom polomu, nemamo pre~a posla nego
da ~itamo horore o zaveri vampira i trgovini qudskim organima? Odgovore takvom, dobronamernom ~itaocu je nekoliko beleàka u ovom tekstu, koje jasno pokazuju da sve {to postoji u ovoj kwizi postoji i kod nas, i da sve {to ~eka ~ove~anstvo bez Hrista ~eka i nas, ako se Hristu ne vratimo. A na{i nau~nici? Vorobjovski kod savremenih nau~nika, koji ne traè Boga Logosa, prime}uje faustovsko-franken{tajnovsku è| za gospodarewem nad prirodom u krajwem slu~aju, za takmi~ewem sa Samim Tvorcem, ~iji poredak u tvorevini treba izmeniti, da bi nastupio nekakav novi, u skladu sa vrlim novim svetom koji nastaje. Ali ti nau~nici obuzeti prometejsko-luciferijanskom gordo{}u ne ìve samo na Zapadu ili u Rusiji. Wih ima svuda, pa i kod nas. Oni vi{e ne mogu da razlikuju dobro i zlo, a svoje spekulacije, koje su posledica tragawa za pojmovnom, pilatovskom {ta istinom name}u kao apsolutne dogme jedne nove religije. Tako recimo, u ~asopisu Svest, u kome sara|uju mnogi ugledni nau~nici sa na{ih prostora, nalazimo tvrdwu prof. dr Dejana Rakovi}a da je sama priroda u stvari Bog, a mi ìva bi}a sa lokalizovanom kosmi~kom sve{}u boànske iskre. (Dr Rakovi} smatra da je panteizam jedina nau~ni ispravna teologija.) Nau~nik nau~no zasniva astralnu projekciju, tvrdi da je, na temeqima moderne fizike, mogu}a i reinkarnacija, itd. Jedan drugi na{ stru~wak, u slobodnom stilu, ovako vidi eti~ku mogu}nost klonirawa qudi: Vrlo je rasprostrawena èqa roditeqa da deca li~e na wih. Parovi koji èle decu a ne mogu normalnim putem da ih imaju, prolaze kroz egzoti~ne medicinske procedure koji podrazumevaju ~ak i analizu kataloga sa potencijalnim donorima polnih }elija, traè}i qude koji nisu samo superiorne jedinke, ve} je vrlo va`na i sli~nost sa budu}im roditeqima. Mi jednostavno èlimo da se repliciramo. Pa ako ba{ toliko volimo sebe, gledano kroz èqu za potomstvom, za{to
je tako zastra{uju}e ~ak i razmi{qawe o genskim replikama koje se normalno rode i predstavqaju nama identi~ne blizance, samo ne{to mla|e? Tekstovi u Svesti puni su entuzijazma kada je u pitawu ideja stvarawa kiborga ~oveka ~iji je organizam povezan sa kompjuterom na jedan organski, telesni na~in... Faust i Franken{tajn }e, na kraju svojih ogleda, kao se ne vrate Bogu, morati da plate cenu. Sre{}e Mefista i monstrume koje su sami prizvali. A vampiri? Jedno od naj~udnijih i najstra{nijih poglavqa kwige Jurija Vorobjovskog je Zavera vampira. ôvek ~ita, i ne moè da veruje: sve li~i na ma{tarije nekog pisca strave i uàsa. Ali, onda po~ne{ da traga{ i na|e{ ~lanke koji govore o vampirizmu kao pokretu postmoderne subkulture i o vampirizmu koji traì svoja qudska prava (u Americi, a uskoro }e i drugde). Tako Reporter od 29. septembra 1999. donosi tekst o Novim Gotima iz pera Vladimira \uri}a. Prepisujemo najzanimqivije delove: Tajanstveni zamkovi u magli, `rtvovawa na oltaru, okultisti~ke i spiritisti~ke seanse, prizivawe duhova i izazivawe samog |avola, jesu neprekidna inspiracija Novih Gota. Mnogi darkeri su ~esto destruktivno orijentisani prema svetu koji ih okruùje, ali i prema samima sebi. Za wih se vezuju i pri~e o klubovima samoubica ~iji pripadnici ritualno `rtvuju svoje ìvote. /.../ Oni su se obla~ili u crno, stavqali gomilu pudera na lice, i farbali kosu u dre~ave boje, a najradikalniji su ~ak i pili krv. /.../ Novi Goti provode veliki deo svog ìvota skrivaju}i se od sunca, u tami svojih stanova, podruma i garaà, naviknuti iskqu~ivo na te{ke zavese i neonsko osvetqewe. Inspiracija vinom i qudskom krvqu zahteva pa`qiviju psiholo{ku analizu. Qubavni parovi ove grupacije ponekad vode qubav tako {to pu{taju jedno drugom krv koju piju. /.../ Vampirski filmski podànr broji na stotine filmova koji
su na razli~ite na~ine stabilizovali mit o demonu no}i, koji svoju besmrtnost odràva tako {to pije qudsku krv, koji se obla~i u crna odela i spava u mrtva~kom kov~egu, ~ije se napuderisano lice, na kom dominiraju zakrvavqene o~i, ne vidi u ogledalu. /.../ Mogu}e je da je novi vampirski talas samo uvertira u budu}e demonolo{ko ustrojstvo sveta ili Tehnosveta, u kome }e qudima biti svejedno da li ~ine zlo ili dobro. Zato nije slu~ajno da je udarna muzi~ka numera iz filma Nila Xordana Intervju sa vampirom obrada pesme Simpatija za |avola Rolingstounsa. A u uglednom ameri~kom antisekta{kom SCP NEWSLETER, u broju 21-23, za zimu 1996/97, Xon Bajron Koh nudi tekst Living in Darkness (When Evil Enters the Mainstream (@ivot u tami/ Kad zlo postane uobi~ajeno)). U ~lanku se veli kako vampiri Amerike, qudi koji kupuju i piju qudsku krv, traè svoja qudska prava. Posle homoseksualaca, koji su ve} po~eli da usvajaju decu za svoje ~udovi{ne brakove i da izvode na sud normalne qude koji su krivi zbog homofobije (govorili su protiv polne izopa~enosti pedera i lezbejki), i vampiri kaù da su ro|eni takvi kakvi jesu, da im je wihovo pona{awe u genima. Frenk Bruni je 10. avgusta 1996. u Wujork Tajmsu objavio tekst o modernim vampirima koji nisu kao oni stari, zli besmrtnici {to spavaju u mrtva~kom sanduku, ali jesu vampiri ne podnose sun~evu svetlost i piju krv. Jedan mlad ~ovek, koji pripada ovoj subkulturi, opisuje kako pije krv svojih prijateqa koji se slu~ajno poreù. To je kao te~ni elektricitet, veli on novinaru. Ovi stanovnici no}i imaju svoje sajtove na Internetu, svoje klubove, muziku i ~asopise {irom sveta. Bruni veli da je za mnoge vampirizam samo igra presvla~ewa; za mnoge je ne{to vi{e romanti~arska fantazija, polni identitet, ~ak i religija. [ta bi bila Srbija bez Hrista ako ne kontejnerski otvoreno dru{tvo? Novi Goti ìve i u Beogradu.
Trgovina qudskim organima Ima li trgovine qudskim organima koju Vorobjovski pomiwe u kwizi? On govori o Rusiji. A kod nas? U na{em okruèwu? [to se okruèwa ti~e, evo vesti iz Blica od 19. oktobra 1998. TIRANA (TANJUG) Skandal oko prodaje novoro|en~adi koja su iz Albanije tajno prebacivana u Italiju, dobio je novu dimenziju tvrdwama u {tampi da u Tirani postoji ilegalna klinika za trgovinu organima beba, javqa agencija DPA. Najuticajniji albanski nezavisni list Koha jone izve{tava, citiraju}i izjavu neimenovanog tuìoca, da su neki hirurzi u Tirani odstrawivali organe iz tela beba i krijum~arili ih u Italiju. Organe su, kako se tvrdi, italijanski kupci unapred naru~ivali... Glas javnosti je 8. avgusta 1999. godine doneo vest o tome kako su nema~ki vojnici iz sastava KFOR-a sa Kosova u Makedoniju ilegalno uneli oko ~etiri tone medicinskog otpada i delova qudskih organa da bi ih, navodno, spalili u Vojnoj bolnici u Skopqu. Iza toga je stajala vladaju}a koalicija na ~elu sa VMRO, koja je odobrila Nemcima ovaj ilegalni uvoz. Fridrih Cimerman, portparol NATO-snaga sme{tenih u Tetovu, rekao je da su nema~ke trupe to i ranije ~inile, i da nisu obave{tavale vlasti Makedonije misle}i da za to ne}e biti problema. U tekstu Glasa javnosti postavqeno je nekoliko pitawa na koja odgovor niko nije dao (ali }e morati da ga daju u dan Suda Boìjeg): O kakvim delovima qudskih organa je re~? Za{to je medicinski otpad uop{te odvoèn sa Kosova, a pogotovu ilegalno u Makedoniju? /.../ I mo`da najglavnije: kojim nesre}nicima su delovi tela i raskomadani, i u koju svrhu? Tim povodom dr Rada Trajkovi} je komentarisala strahove kosovskih Srba da je re~ o trgovini qudskim organima. Ovde se o tome danima pri~a, mada niko ta~no ne zna o ~emu se zapravo radi. Qudi odavno sumwaju, jer niko ne pronalazi otete, niti mu daju da vide ubijene. Mnogi qudi su nestali, posebno u Prizrenu kada je ulazio KFOR. Tamo ne da su samo nestali odrasli qudi, ve} i bebice sa svojim majkama o kojima se danas ni{ta ne zna.
/.../ Morbidni qudi, kojima je u glavi samo profit, mogu da rade {to god èle, a verovatno to i rade, a da to nikoga ne brine. /.../ Pla{im se da oni koji su izginuli nisu postali `rtve ovakvih qudi, kojima je va`no da sve {to mogu dobro unov~e... Psihotronska oru`ja? Srbi dana{wice ne bi bili to {to jesu da ne poku{avaju da na svoj, smu{en naivan, na~in podraàvaju ono {to se de{ava u svetu obezboènog Zapada, koji se ve} odavno puni demonskim energijama. Tako je u Vojsci Jugoslavije, umesto da se u wu uvedu vojni sve{tenici, da se u garnizonima podiù hramovi i kapele, po~etkom devedesetih osnovana nekakva Grupa 69, sa ciqem da emituje energetski {tit iznad Beograda. (O tome je svojevremeno pisala Duga. U tekstu O~ekuju}i gr~ na Klintonovom licu, ~lankopisac Duge je o postavkama grupe 69 zabeleìo: Ovladavawe mogu}nostima ~oveka skrivenim u ~akrama i praznini izme|u malog mozga i ki~mene mo`dine, koje je nekad demonstrirao najve}i mistik sveta Milarepa, lebde}i iznad Himalaja, treba da postane nadgradwa nau~nih dostignu}a. Zatim se navodi primer la`nog induskog ~udotvorca Sai Babe, koji se poredi sa Hristom; Teslina otkri}a me{aju se sa uvereno{}u da je telepatskim putem mogu}e obarati NATO-avione, i sli~no. Grupa 69 je, kao konsultante, imala Spasoja Vlaji}a, Miqu Vujanovi}, koja se astrolo{ki udala za zvezdu Regulus, balvanopisca i slikara Mili}a od Ma~ve, kao i konspirologa neopaganina Drago{a Kalaji}a. Jadni srbski narod! Nekada se wegova vojska ispovedala i pri~e{}ivala Telom i Krvqu Hristovom idu}i u boj za krst ~asni i slobodu zlatnu; nekada su pravoslavni sve{tenici ~itali molebane za pobedu srbskog oru`ja; nekada su se srbske vojskovo|e, od Svetog kneza Lazara, preko Kara|or|a, do Vojvode Stepe molile Bogu pre i posle boja... A sad Grupa 69 ~ita Pisma tibetanskih mudraca i okultnim silama
obara avione... Da, neokorti~ki rat, rat okultnim sredstvima postoji. Ali, demonskim slugama se ne moè suprotstaviti pravoslavni okultizam, nego samo sila Bo`ja koja dela kroz qude Hristove... O tome pi{e i Vorobjovski... Post scriptum Vorobjovski je, suo~avaju}i se sa stawem savremenog bezbo`nog ~oveka i o|avoqenog ~ove~anstva, mogao da padne u o~ajawe. Ali, naravno, on nije pao u o~ajawe, jer zna za Hrista, Boga slovenskih o~ajnika (kako Ga je zvao otac Justin Popovi}.) A Hristos, sa Ocem i Duhom Svetim, vlada istorijom, i svi vekovi }e, kao splavovi, wemu doploviti na Sud (tako veli Pasternak u svojoj pesmi Getsimanski vrt.) Vorobjovski podse}a: antihristov prete~a, Napoleon, slomio je kola u pohodu na Rusiju; antihristov prete~a, Hitler, slomio je kola u pohodu na Rusiju. Rusija je danas ponièna i pogaèna, ali weni podvi`nici i blagovesnici jo{ su ìvi (kao otac Nikolaj, o kome Vorobjovski pi{e u poglavqu Ostrvo.) Umom ti Rusiju shvatiti ne}e{, /sveop{ti ar{in wu ne prati./ Ona se druk~ijem ciqu kre}e /u wu tek moè{ verovati, pevao je Tjut~ev u XIX veku, i ta istina }e vaìti dok bude Rusije i sveta. Dok bude Pravoslavne Crkve koja je Rusiju, Srbiju, Gr~ku, Bugarsku, Rumuniju, Gruziju u~inila zemqama Gospodwim... Tvorci novog poretka su se zahuktali; postiù, {to uz pomo} vojne sile, {to uz pomo} neokorti~kog rata, ovaj i onaj uspeh, osvajaju ovaj i onaj ciq, utiru}i put sinu bezakowa i propasti. Ali, kao ni ono Ture iz na{e narodne izreke, ne govore: Ako Bog da! Zamislili su da svoju kulu vavilonsku sagrade {to pre; no, Onaj koji ìvi na nebesima smeje Se, Gospod im Se podsmeva (Ps. 2, 4)... Jer On je ru{io silom qubavi Svoje sve vavilonske kule od postawa i ru{i}e ih kad god se bezbo`nici udruè da ih sazidaju. Krstom Sina Boìjeg zape~a}ena je sudba svake vavilonske zidanice, ~iji je ciq ru{ewe qudskih du{a; i ne}e pobediti Vavilon veliki, mati bludnica i gnusoba zemaqskih
(Otk. 17, 5), nego jagwe, Temeq i Sunce novog Jerusalima, Neveste Svoje (Otk. 21, 10). Zato, ~itao~e, ne gubi nadu. Idi za onim Kome se sve{tenik na kraju svake liturgije obra}a re~ima: Slava Tebi, Hriste Boè, nado na{a, slava Tebi! 2001. ZAPAMTITI ZAUVEK (Antonije \uri}: Crvena kuga, Dveri srpske, Beograd 2001.) Delo Antonija \uri}a, kwièvnika i publiciste, predstavqa nezaobilazan doprinos svedo~ewu o srpskom XX veku: kako o wegovom svetlom, herojskom po~etku, opisanom u kwigama Solunci govore, @ene solunci govore itd., tako i o borbi srbskog naroda za slobodu od okupatora u II svetskom ratu (Ravnogorci govore). \uri}evi istorijski portreti, koji se katkad pretvaraju u verbalne ikone onoga {to je sveto i ~estito bilo, i milome Bogu pristupa~no, sedamdesetih godina XX veka, kada je Srbija uìvala u blagodetima titoisti~ke denacifikacije predstavqale su pravu {kolu istine o narodu koji je u ratovima od 1912. do 1918. dao preko milion qudi za ~ast otaxbine (naslov jo{ jedne \uri}eve kwige). Solunci govore su bili dokaz da je istorija Srbije postojala i pre 1941, i da su weni sinovi tu istoriju osvetlali svojim obrazom. Pred nama je, sada, na po~etku XXI veka, jo{ jedna kwiga vrlog pamtioca i svedoka veka vu~jaka (O. Mandeq{tam). Re~ je o autobiografskoj umetni~koj prozi (romanu-hronici, po ànrovskom odre|ewu mo`da najsli~nijem kwizi Milovana Danojli}a Oslobodioci i izdajnici), Crvena kuga. Na ovo delo smo dugo ~ekali, i ~ekali smo sa nadom da }e jednom ugledati svetlost dana ako ni zbog ~ega drugog, a ono zbog istine bez koje }emo se, navikli na la` i maske, ugu{iti, i kwiga se pojavila da bi nam pomogla u ratu ovom koji se}awe bri{e (M. Pavlovi}).
Ko bi boqe od Antonija \uri}a mogao da pi{e o najstra{nijoj epohi u istoriji srbskog naroda, vi{e nego poluvekovnom komunisti~kom ropstvu? Ko bi svedo~io uverqivije od wega, koji je robijao u Sremskoj Mitrovici samo zato {to je, kao mladi}, ~astan i ~estit gra|anin Uìca, ustao protiv komunisti~kog reìma, znaju}i da sloboda nema cenu? Ko bi boqe od wega, koji je slu{ao i gledao kako raspiwu Srbiju, beleìo, uporno i predano, sa strpqewem i pobo`nim strahopo{tovawem, ìvote novomu~enika srbskih postradalih od Titovih izme}ara, vernih pretorijanaca Nerona iz Kumrovca? Kwiga po~iwe i zavr{ava se u zatvoru, u kome uì~ki zato~enici, ~ekaju}i da do|e Krcun ili neko od wegovih xelata i da ih povede u smrt, pri~aju o onome {to su ~uli i videli {irom otaxbine. Mladi pripoveda~, saslu{avan i prebijan, upija svaku wihovu re~, beleì u se}awu svako ime, i ~eka trenutak da objavi istinu. Na svoj na~in, on radi ono {to je u Rusiji radio Aleksandar Solèwicin, koji se molio Bogu da ostane ìv i da, kad iza|e iz logora, moè da opi{e sve {to je preìveo (tako je nastao Arhipelag GULAG). Pred na{im o~ima promi~u: devojka Milunka Ma~i} iz sela Trudova na Goliji, koju su, kao ~etni~kog jataka, komunisti~ki oslobodioci pekli strujom, da bi je osudili na robiju u Poàrevcu, gde je, naravno, umrla; iguman manastira ôke{ine, pesnik, Mitrofan Mati}, kome partizani vade o~i i rugala~ki traè od wega da im ~ita Sveto Pismo; Mirko Jeftovi}, solunac iz sela Mraviwci kod Kosjeri}a, koga na prinudnom radu, po ci~i zimi, zato {to je odbio da radi na Nikoqdan, vezuju za drvo da umre od hladno}e; jeromonah Jelisej Popovi}, iz manastira Svete Trojice pod Ov~arom, koga ubice ~ekaju u zasedi, mrcvare maqevima i bacaju u Zapadnu Moravu; Sreten Cveti}, iz Visibabe kod Poège, nesvr{eni bogoslov, koga mobili{u i, bez krivice, po la`noj dostavi, ubijaju u Trnovu iznad Sarajeva, a ~ije }e telo otac i stric u xakovima iz Bosne preneti u Srbiju i sahraniti u blizini roditeqske ku}e; Kosta Vasili}, kraqev oficir, koji puca u sebe da komunistima ne padne u ruke, i koga }e pobesneli ozna{ mrtvog
streqati; sestre Bosa i Draga Pavlovi}, streqane na Vardi, samo zato {to im je brat Mi}ko oti{ao sa ~etnicima; gimnazijalci iz â~ka, Leskovca, Skopqa, koji su osu|ivani na prinudni rad i robiju zato {to se nisu mirili sa Brozovom okupacijom Srbije; Rosa Vujovi}, èna posledweg komandanta Jeli~kog ~etni~kog odreda, Petra, koju su, skupa sa dvanaestogodi{wim sinom Mla|enom, ~etrnaestogodi{wim sinom Aleksandrom i osamnaestogodi{wom }erkom Danicom ubili petnaest meseci posle kraja rata, da bi dokazali kako su stigli bogovi, delioci nove pravde. Ubistva, pqa~ke, otimawe s trudom ste~ene tu|e muke, rat protiv Boga i Crkve, dou{ni{tvo i potkazivawe kao na~in da se dobije poloàj i zara|uje plata (o tome u romanu ima potresna pri~a koja govori o uì~kom amalinu Vasu, kome OZNA nudi platu za la`ni iskaz na sudu, ali on odbija da svedo~i protiv nevinog ~oveka) sve je to temeq na kome je, od jeseni 1944, do nedavno zidana Srbija. I zato nije nimalo ~udno {to se, takva kakva je zidana, ru{ila tako stra{no i tako naglo od po~etka devedesetih, u ratovima na prostoru biv{e SFRJ. Oni koji su do ju~e slepo vr{ili svoje du`nosti prema Brozu, i klicali bratstvu-jedinstvu, bore}i se protiv srbskog nacionalizma, kad ih je poveo pobednik sa Osme sednice, odjednom su postali branioci Srpstva i Pravoslavqa i, naravno, ~etnici. Oni, ozna{i i udba{i, ~inili su ratne zlo~ine i prqali ruke krvqu tu|e neja~i, a sada za te zlo~ine, po~iwene u ime vo|e, ceo srpski narod treba da odgovara pred ha{kom inkvizicijom. I {to je najgore, oni drugi, donedavno poraèni, opet sa Osme sednice, tako|e duhovna deca Krcuna, Rankovi}a, Milo{a Mini}a, \ilasa, Petra Stamboli}a i wima sli~nih, sada su aktivni gra|ani, koji traè denicifikaciju Srbije. Dekomunizaciju niko i ne pomiwe (a kako bi, kad su do ju~e bili branioci lika i dela kumrova~kog Nerona?) I dok se pri~a o `rtvama iz Srebrenice i sa Kosova, niko i ne pomiwe `rtve komunisti~kog terora, Srbe pobijene i ba~ene u jame 1944, 1945, 1946, 1947... Niko ne pomiwe Vardu, Miqevinu, Lisi~ji
potok u Beogradu, obalu Morave u â~ku, i tolika druga strati{ta po Srbiji. Sinovi i k}eri xelata sad su aktivni gra|ani, i naravno, vode ovu zemqu u svetliju budu}nost (na primer, k}i srpskog Vi{inskog sad je DOS-ov diplomata). Znaju}i za sve ovo, Antonije \uri} preko svog junaka, ~ika Isidora, govori o vremenu u kome }e se doju~era{wi komunisti preobraziti u demokrate: Sve }e svaqivati na Broza, a znaju i oni da bi Broz bio niko i ni{ta bez srpskih komunista! [ta bi bio Broz bez Rankovi}a, Penezi}a, Milo{a Mini}a, Stamboli}a, {ta bi bio bez \ilasa, Dedijera, Raje Nedeqkovi}a, Qubi~i}a, bra}e Markovi}, Dap~evi}a, Ko~e Popovi}a... [ta bi Broz bio bez pesnika, koji su ga do zvezda uzdizali, i bez drugih pisaca, koji su pleli vence slave. [ta bi bio Broz bez akademika koji su se utrkivali ko }e pre skute da mu poqubi, ko }e vi{e da ga nahvali, ko }e da povede udvori~ko kolo... /.../ Na srpstvo }e se pozivati oni koji su se davno rasrbili i srpstvo ojadili i unakazili /.../ Crkvu }e {tititi oni koji su je najvi{e ruìli i revnosno otpuìvali; oni koji su se naotimali i napqa~kali bi}e pomaga~i manastira i hramova, a sebi }e obezbediti mesto za pevnicom: ne znate vi wih /.../ Svi }e se ~upati i govoriti kako su `rtve komunisti~kog zla oni koji su bili istinske `rtve ne}e od ovih la`nih mo}i da progovore. I sve to vidimo danas. Kwiga Antonija \uri}a Crvena kuga lep je primer kako kwièvnost moè da bude utilitarna u najboqem smislu te re~i. Jer, nema prakti~nijeg ciqa no {to je pam}ewe zla, po{to, kako kaè dr @arko Vidovi}, istorijska svest je nemogu}a bez svesti o zlu. Zlo se pamti da se ne bi ponovilo; pamti se da bi opstalo ono {to je Dobro, ono Boànsko Dobro, protiv koga je to zlo ratovalo, nastoje}i da ga zatre u qudima i narodu. Istovremeno, ova kwiga je poziv na samosagledavawe, na pokajawe i samoograni~ewe kao kategorija nacionalnog ìvota (Solèwicin). Ona je i opomena: krajwe je vreme da se krene u istorijska istraìvawa komunisti~kih zlo~ina po Srbiji, dok jo{ ima ìvih svedoka i dok su, naravno, ìvi xelati, koji o svemu mogu
najboqe da posvedo~e. Ona nas poziva da prona|emo masovne grobnice `rtava ideologije svetlije budu}nosti i da svoje mu~enike dostojno sahranimo. Jer, dok god budemo igrali fudbal na kostima nevinih, Srbiji ne}e biti boqe. Krenimo sa komisijom za istinu istinu o wima, na{im xelatima, i nama, koji smo ~esto bili kukavice da bismo se xelatskoj istini suprotstavili. Kwiga Crvena kuga g. Antonija \uri}a zato je obavezna lektira za sve one koji èle da se suo~e sa najmra~nijim periodom istorije ovog naroda. ZLA SUDBINA SRBSKOG NARODA (Miodrag Tasi}. ZLE SUDBINE, izdawe autora, Prijevor 2001.) Uàse je doìveo na{ narod u dvadesetom veku: 1918, kada je mogao da zaokruì svoj duhovni i nacionalni prostor, utopio se u dràvu koja je 1941. postala wegova klanica; od 1941. do 1945. ubijali su ga okupatori i wihovi pomaga~i (doju~era{wa bra}a), a vo|en je gra|anski rat u kome je pobedila komunisti~ka partija na ~elu sa srbomrscem Brozom, koji je do{ao u Beograd na sovjetskim tenkovima, a s êr~ilovim blagoslovom. Borba protiv narodnih neprijateqa (~itaj: Srba vernih Bogu, Kraqu i Otaxbini) odnela je preko 150 hiqada, uglavnom nevinih, a ve}inom jo{ nesahrawenih, `rtava. Oni koji su ostali ìvi, a mislili druga~ije, morali su da }ute (a za pevawe pesama poput Oj vojvodo Sin|eli}u i{lo se u zatvor) ili da robijaju i beè u inostranstvo. Kako je u tom paklu bilo obi~nom ~oveku? [ta je on preìveo i doìveo? Da li je mogao (a morao je) da izdrì? Autor kwige Zle sudbine Miodrag Tasi}, pripada porodici ~iji su ~lanovi 1945. i 1946. ~uvali |enerala Draù Mihajlovi}a, koji se, izdan od saveznika i pod prismotrom Titove OZNE, krio uglavnom oko Vi{egrada i Dobruna, u srbskoj Bosni, gde je i uhva}en da bi bio streqan na montiranom politi~kom procesu. Ro|en 1931. u Uìcu,
èlezni~ki slu`benik u penziji, Tasi} ve} ~etrdeset godina ìvi u Prijevoru kod â~ka ~ekaju}i kada }e da ispri~a svoju potresnu pri~u. I do~ekao ju je, i ispri~ao, ìvo i jasno, jezikom narodnim, ali oblikovanim i srezanim kao krajputa{ znanog nam îkiriza. Tasi}i iz sela Bijele dobili su zaista dostojan spomen svom juna{tvu, a srbski narod jo{ jednu zna~ajnu kwigu o vremenu pro{lom. Kwiga je podeqena u {est delova u prvom je opisano bekstvo pi{~evog ro|aka Vlastimira iz usta{kog logora u Sremu, bitka za Vi{egrad 1943, koju dobijaju ~etnici, proteruju}i usta{e, kao i svedo~ewe o stra{noj bosanskoj Golgoti ~etnika koji se nisu predali, nego su sa svojim |eneralom poku{ali da nastave borbu u srbskoj Bosni; u drugom delu opisuje se skrivawe |enerala Mihajlovi}a u okolini Vi{egrada posle bitke na Zelengori 13. marta 1946. Potresno je ~itati o Draìnim poku{ajima da se prebaci u Srbiju, i tamo organizuje ustanak on mora da se vrati u Bosnu, shvataju}i da je komunisti~ki teror u~inio svoje, i da od ustanka ni{ta ne}e biti. Tre}i deo kwige posve}en je otporu komunisti~koj vlasti, ~etvrti govori o qubavima mladih ~etnika vi{egradskog kraja. Svakako, najpotresniji je peti deo, koji govori o `rtvama komunisti~kog terora u vi{egradskom kraju: Miliju Tasi}a, oca ~etnika Radisava iz Bijele, stavqaju na nevi|ene muke da oda gde mu je sin, da bi ga, na kraju, bacili u Drinu, a da za wega niko nije smeo da pita; Petronija Vidakovi}a, ~etni~kog jataka, bez suda i presude streqaju pred narodom da bi narod zastra{ili; ubijaju Budimira Vidakovi}a, oca petoro dece; Nikola An|i}, otac petoro dece, ubijen bez ikakve krivice; u septembru 1947, iznad sela Grawa, komunisti ubijaju po jedno ~eqade iz ~etni~kih ku}a tog kraja, da bi strahom pokorili stanovni{tvo; itd. SPISAK JE DUG I U@ASAVAJU]I, kao i na{a posleratna stvarnost. Svakako je najpotresnija, anti~ki tragi~na, sudbina mladog Vlastimira Tasi}a. Na po~etku rata, pobegao je iz usta{kog logora; bio je simpatizer komunisti~kih ideja; ali, 1947, kada je ~etni~ki pokret poraèn, on, shvativ{i la` i zlo komunizma, odlazi u ~etnike,
i gine bore}i se za Kraqa i Otaxbinu. Wegova smrt bila je mra~ni pe~at na sudbini mnogomu~enog roda Tasi}a, koji je g. Miodrag Tasi} ovekove~io svojom dubokom kwigom. â~anski Glas 14/2002 POLITIKA I MISTIKA PRAVOSLAVNI MONARHIZAM DANAS U~ewe Svetih Otaca Crkve je jasno: ustanova pravoslavne monarhije ima ne samo politi~ko, nego i misti~ko zna~ewe (u tom smislu je u pravu otac Mitrofan Hilandarac koji je jednom prilikom rekao: Mistika je najboqa politika). Dok god u svetu bude postojala pravoslavna monarhija, monarhija u kojoj vladar nije lutka u partijsko-parlamentaristi~koj borbi za vlast, nego istinski Otac narodno-dràvnog doma, dotle zlo ne}e mo}i da bude ozakoweno, niti }e neprijateqi Hristovi u kona~nom smislu preuzeti kontrolu nad ~ove~anstvom da bi sebi na ~elo postavili posledweg me|u svim bezakonicima, naopakog gospodara u laì i zlu ujediwene planete antihrista. U Drugoj poslanici Soluwanima Sveti apostol Pavle je zakonitog monarha nazvao onim koji zadràva svet na putu bogoodstupni{tva (apostasije): tek kad on bude uzet, to jest tek kada vlast prestane da se pokorava voqi Bo`joj i postane oru|e u rukama ispuniteqa voqe demonske, tek tada }e otpadija dosti}i vrhunac da bi dala najotrovniji plod antihrista, ~oveka bezakowa i sina pogibije (2. Sol. 2, 1-4; 6-8). Oci su zakonitu vlast uvek nazivali rimskom, a pravoslavne imperije su sebe smatrale naslednicima rimske tradicije (Kostantinopolis je Drugi, a Moskva Tre}i Rim). Zlatousti Jovan kaè: Kad prestane postojawe rimske dràve, tada }e on (antihrist) do}i. I tako je pravedno. Jer dok god se budu bojali te dràve (to jest dràve koja sluì Bogo~ove~anskom, a ne |avo~ove~anskom idealu, nap. aut.), niko
se ne}e brzo pod~initi antihristu; ali, ubrzo nakon wegovog ru{ewa, nastupi}e anarhija, i on }e se ustremiti da ugrabi svu i ~ove~ansku, i Boànsku vlast. Rimsko carstvo misti~ki postoji sve do pada Tre}eg Rima, Moskve, koju osvajaju prete~e antihrista, Lewinovi boq{evici. Od tada doga|aji u svetu sve vi{e dobijaju apokalipti~no ubrzawe, a zlo se kre}e koracima od sedam miqa. Iz re~i Svetog Kirila Jerusalimskog vidimo da se na{a svakida{wica da pojmiti samo iz ove perspektive: Do}i }e predskazani antihrist onda kad se zavr{e vremena Rimskog carstva, i pribliì se kraj sveta. Rimsko carstvo je, prema velikom proroku starozavetne Crkve, Danilu, posledwe u istoriji (Dan. 2, 31-44). Iako goweni od imperatora neznaboàca, Hri{}ani su se molili za opstanak Rimskog carstva kao takvog, znaju}i da }e, ~im ono podne, nastupiti tiranija antihrista. (O tome pi{e ~ak i tako veliki kriti~ar paganskog na~ina ìvota i mi{qewa kakav je bio Tertulijan). Kasnije su o misti~kom zna~ewu carske vlasti svedo~ili romejski bogoslovi i ruski Sveti Oci na{ih dana, od kojih jedan, Sveti Teofan Zatvornik, kaè: Kad svuda zavedu samoupravqawe, republike, demokratiju, komunizam tada }e se antihristu otvoriti prostor za delovawe. Satani ne}e biti te{ko da pripremi glasawe kojim }e se (qudi) odre}i Hrista, {to je pokazalo iskustvo Francuske revolucije pro{log i ovog (XVIII i XIX, nap. aut.) veka. Niko ne}e imati mogu}nost da kaè veto (ne dopu{tam), a smireno ispovedawe vere ne}e hteti ni da slu{aju. Kad svuda budu zavedeni takvi poreci, koji pogoduju razvoju antihristovih stremqewa, tada }e se i javiti antihrist. Do tada }e pri~ekati, bi}e zadràn. Celokupno u~ewe Crkve po tom pitawu saìma ruski mislilac Konstantin Leontijev, koji se pred smrt zamona{io pod imenom Kliment: Radi zadràvawa naroda na putu antihri{}anskog progresa, radi udaqavawa roka dolaska antihrista (to jest onog najmo}nijeg ~oveka koji }e u svoje ruke uzeti celokupni protivhri{}anski i protivcrkveni pokret), neophodna je sna`na carska vlast. Jer ona dràvnim sredstvima spre~ava {irewe zla ~edomorstva, polnu izopa~enost, satanisti~ke
sekte, pornografiju, kriminal, itd.; sa druge strane, monarh nosi titulu najpobo`niji, i ima zadatak da to u svom ìvotu, kao prvi laik (~lan Laosa, naroda Bo`jeg), zaista i bude. Na wega se svi podanici ugledaju u vr{ewu svojih du`nosti i prema Hristu i Crkvi. *** Znaju}i sve ovo, jasno nam je da je istinska monarhija u ovom trenutku samo molitvena èqa malog broja pravoslavnih, koji znaju misti~ku podlogu ustanove zadràvaju}eg, koji su, da tako kaèmo, trezveni apokalipti~ari (apokalipti~ari su gledaju}i pripreme za antihristov novi poredak, a trezveni znaju}i da je Hristos, Jagwe Bo`je, pobednik nad svakom zveri iz bezdana.) Politi~kim sredstvima pravoslavna monarhija se obnoviti ne moè, ako pod politikom shvatamo sve ono {to se danas pod tim pojmom podrazumeva. Hri{}ani se za zemaqsku vlast ne bore zemaqskim oru|em: na to nas vi{e no igda, upozoravaju prva tri veka Crkve Bo`je, kada su jagwad Hristova svakodnevno klana od neznaboàca, svojom krvqu dobrovoqno prinetom na oltar Dobrog Pastira, pripremila tle iz koga je iscvetala li~nost Svetog Ravnoapostolnog Cara Konstantina. Hri{}ani danas, opet vi{e no igda, u svetu satanskog bezakowa, ne mogu (i ne smeju, ako su trezveni) o~ekivati nikakva prava, pa ni pravo da se slobodno bore za obnovu pravoslavne monarhije bilo kojim dru{tvenim putem (u bezbo`ni~kom dru{tvu i dràvi bezakowe je ozakoweno, a zakon Boìji se progoni). Oni danas pravoslavnu monarhiju moraju ispovedati kao sastavni deo svog pogleda na svet i upu}ivati ateizovane dru{tvene delatnike i sve ostale na taj spasonosni lek za rasto~ene narodne organizme. Moraju biti spremni da svakom odgovore na pitawe: A vi, {to se Hri{}anima nazivate, {ta vi nudite?! Naravno, treba da budu svesni: ve}ina ne}e hteti ni da ~uje taj odgovor. Zatisnu}e svoje u{i i navali}e s kamewem da ih pobiju, a mnogi od la`ne bra}e iz same Crkve }e pristati na wihovu krv, govore}i: Tako im i treba! Za{to su se bavili politikom? Da budemo konkretniji.
Dana{wi monarhista ne osniva nikakve politi~ke partije, ne registruje se ni u kakve registre, izbegava bilo kakvu medijsku profanaciju svojih zavetnih ideala, pazi na svaku svoju re~, svaki postupak; on ispoveda pravoslavni monarhizam ne ube|uje, ne name}e, ne terori{e, ne juri{a na vetrewa~e vorholovske petnaestominutne slave. Ko ga traì na}i }e ga; ko èli da mu se pridruì moli}e se i pri~esti}e se skupa s wim; ko mu se ruga ne}e dobiti odgovor; ko ga goni od wega samoga bi}e blagosloven. Pravoslavni monarhista je svestan da }e biti gowen, ne samo kao monarhista, nego kao onaj koji èli da Predawem Crkve ìvi u celini. Proglasi}e ga za fundamentalistu zato {to on svima kaè: Temeqa (Fundamenta) drugog niko ne moè postaviti, osim onog koji je postavqen a to je Hristos. Monarhista je, u vremenu Novog svetskog poretka, oli~ewe mrskih pojedinaca koji odbijaju sveop{tu integraciju u doba sre}e i blagostawa tupo sitog ~ove~anstva. On je predawski Hri{}anin, antiekumenista, rodoqub, svedok Hrista, Neujedna~iteqa i Neujedna~ivog (Vl. Nikolaj). Zato je monarhista, kao i wegov Spasiteq, znak protiv koga se govori. Ali on mora biti dostojan svog uzvi{enog prizvawa, i mora uzrastati u Duhu Bo`jem, da ne bi ostao u pli}acima ideologije. Jer, ne zaboravimo: pravoslavni monarhizam nije ideologija, nego ispovedawe vere u mogu}nost Bogom blagoslovene narodno-dràvne zajednice. Obraz 2/1995. PODVIG CARA MUÊNIKA NIKOLAJA II Kad glavu razdrobi{ tijelu, u mu~ewu izdi{u ~lenovi. Wego{ Posledwi veliki duhovnik Optine pustiwe, znamenitog ruskog manastira XIX veka, starec Anatolije, govorio je o neraskidivoj povezanosti Rusije i pravoslavnog Cara: Ako se raduje Car, radova}e
se i Rusija. Zapla~e li Car, Zaplaka}e i Rusija. [ta je telo bez glave? Smrdqivi le{. Tako }e i Rusija, ako ostane bez svoje glave, Cara, postati smrdqivi le{. Drugi, pak veliki ruski duhovnik, Sve{tenomu~enik Vladimir, mitropolit kijevski, ubijen od boq{evika na Ukrajini 1918, brane}i monarhizam od, u ono vreme popularne, republikanskodemokratske demagogije, bio je jo{ jasniji i smeliji: Sve{tenik koji nije monarhista nedostojan je da stoji kraj Svetog Prestola. Sve{tenik republikanac svagda je maloveran. Monarha na carstvo pomazuje sam Bog, predsednika bira narodna gordost; Car se drì na vlasti ispuwavaju}i zapovesti Bo`je, a predsednik uga|aju}i ruqi; Car svoje verne podanike Bogu privodi, a predsednik od Boga ih odvodi. U istoriji pravoslavnih naroda monarhijsko dràvno ure|ewe imalo je prednost upravo zbog onog na~elnog stava da je Car, Kraq ili Kwaz sluga Boìji i za{titnik vere Hristove, koji svojim delima i vrlinama ~itav narod podsti~e da ide za Bogo~ovekom i sluì Svetoj Trojici. U romejskom carstvu, Vizantiji, rodila se od Boga blagoslovena ideja simfonije Crkve i Carstva koju simvolizuje dvoglavi orao, onaj isti orao koji je sleteo na grbove Svetih Nemawi}a i Crnojevi}a, Petrovi}a i Kara|or|evi}a. Jedna glava i jedno krilo ovog orla bio je Patrijarh, druga glava i drugo krilo Car. I jedan i drugi rabi Hristovi, Ve~noga Vladike i Ve~noga Cara, ~ijem Vladi~anstvu i Carstvu ne}e biti kraja. Romejski Imperator, najugledniji od najmo}nijih sredwovekovnih vladara za razliku od zapadnih, papizmom otrovanih monarha, nigde sebe nije smatrao ontolo{ki boqim ili vi{im od svojih podanika: on je samo funkcionalno bio izdvojen da, sa krstom u jednoj i ma~em u drugoj ruci, brani svoj narod od neprijateqa. Na Veliki êtvrtak, dan kada Sveta Crkva slavi spomen na posledwu ve~eru Hristovu sa Apostolima, obavqenu uo~i samog stradawa na Golgoti, Car romejski je za svoju trpezu pozivao dvanaestoricu najsiroma{nijih ìteqa Carigrada, a zatim, posle ve~ere, svima je, po uzoru na Hrista, prao
noge, pokazuju}i da je on Gospodar upravo kao Sluga Sluga Boga i Boìje Pravde. Ovo predawe o simfoniji Crkve i Carstva, iako u burama istorijske svagda{wice ~esto naru{avano, ostalo je kao ve~ni dràvotvorni ideal svim pravoslavnim Hri{}anima; me|u wima Srbima i Rusima. Kada su pala na{a kraqevstva i carstva, zaista se zbilo ono {to su prorokovali ruski svetiteqi: na{a Ota~astva postala su smrdqive le{ine, na~ete crvima bezbo`ni{tva i ~ovekomrziteqstva zvanog komunizam. Dobili smo predsednike koji su svojim ìvotom svedo~ili da su ni{taci i nikogovi}i, i da, iz nigdine do{av{i, u nigdinu vode narode. Veliki Wego{ je skoro ~itavo svoje delo posvetio obasjavawu ovoga problema iz hri{}anske perspektive. Stalno se pitao kako braniti i odbraniti monarhiju kosmi~ku u kojoj je Bog na prestolu, monarhiju dràvnu, koju vodi Kwaz, Car i monarhiju porodi~nu, kojoj je Otac glava. U Lu~i, recimo, satana ugroàva autoritet Boga, pozivaju}i se na nekakvu prvobitnu anarhiju: u sredini sve{tenih nebeskih simetrija on je izraslina, tumor, i kao takav bi}e poraèn u ratu sa angelima koji su Bogu i zakonu Boìjem ostali verni; u Vijencu je ugroèn autoritet prave, pravoslavne vere, i crnogorska dràvnost slobodnih Srba, i jedno i drugo oli~eno u umnom Vladiki Danilu, svedoku i tuma~u Kosovskog Zaveta ovaj autoritet se brani spremno{}u na borbu do smrti (neka bude {to biti ne moè!) sa zlom i izdajom od strane biv{e bra}e; u [}epanu Malom Wego{ pokazuje kako je opasno poverovati la`nom caru, la`nom autoritetu, koji je puka simulacija i utvara pomra~ene svesti kolektiva u raspadu. I genijalni Dostojevski je u Zlim dusima osetio da bezbo`nim revolucionarima umesto pravog Cara Hri{}anina treba la`ni monarh. Kobni, demonizovani Verhovenski stoga predlaè Stavroginu da bude carevi} Dimitrije u koga }e neznavene mase uloìti svu svoju nadu. Smrt Cara Nikolaja Drugog Romanova imala je svetsko-istorijski zna~aj, naro~ito za pravoslavne Hri{}ane. Ovaj plemeniti i pobo`ni
ruski monarh bio je Glava jednog velikog i svetlog Doma Rusije, Matu{ke sviju pravoslavnih Slovena. Ubijaju}i ga, ubijali su Bogo~oveka u ruskom narodu; razdrobili Glavu da bi ~lenovi u mu~ewu izdahnuli. I zaista: ako vidimo {ta se sada zbiva sa negda mo}nom Rusijom, {ta se zbiva sa negda sna`nim balkanskim monarhijama Srbijom i Crnom Gorom, postaje nam jasno da su neprijateqi Krsta âsnog i Slobode Zlatne u mnogome uspeli. Narodi na{i, vite{ki i juna~ki, sada su zbuweni i rastrojeni, a wihove dràve se, malo po malo, rasta~u u prah. Pa ipak, nade ima: Bogo~ovek je ubijen, ali je i vaskrsao. Krstom su Ga, umesto da Ga ponize i uni{te, samo proslavili. Iako desetinama godina raspiwani i poniàvani, pravoslavni se vra}aju svojoj veri, svom istinskom duhovnom ogwi{tu. Car Mu~enik Nikolaj Drugi Romanov sada je svetac Boìji, i moli se Hristu Raspetome i Vaskrslome za svoju bra}u na zemqi. Od sviju carstava u kona~nom smislu pravoslavne moè zadovoqiti samo ve~no carstvo, Carstvo Boìje. Ali, to ne zna~i da se zemaqsko Ota~astvo moè i sme prepustiti |avolu; naprotiv! Borba pobo`nih za pravoslavnu monarhiju, vo|ena svagda ~asno i vite{ki, borba je za dràvu koja }e biti {tit pravoslavne vere i ma~ protiv slugu |avoqih, ma kako se oni zvali. Na{e je da svima svedo~imo o mogu}nostima izgradwe jednog ~istog i Bogu dragog narodnodràvnog Doma, koji }e imati ve} pomenutu doma}insku vertikalu (Bog Monarh Otac) u svome sredi{tu. Zahvalnost Rusiji Na odgovor ruskog cara: da Rusija ni u kome slu~aju ne}e ostati ravnodu{na prema sudbini Srbije Prestolonaslednik Aleksandar uputio je ruskom caru Nikolaju II ovaj telegram: Ni{, 1572. 8. jula 1914. god. Duboko dirnut telegramom koji Mi je Va{e Veli~anstvo izvolelo ju~e poslati, hitam da Mu zahvalim iz svega srca. Molim Va{e
Veli~anstvo da bude uvereno, da nam je iskrena naklonost, koju Ono ima prema Mome narodu, neobi~no dragocena i da ispuwava na{u du{u nadom, da je budu}nost Srbije obezbe|ena, po{to se Va{e Veli~anstvo o woj stara. Ovi mu~ni trenuci mogu samo da poja~aju veze duboke naklonosti, koje spajaju Srbiju sa svetom slovenskom Rusijom, a ose}awa ve~ne zahvalnosti prema Va{em Veli~anstvu za ukazanu pomo} i za{titu, bi}e bri`qivo sa~uvana u du{ama svih Srba. Obraz 1/1995. DUH REVOLUCIJE U svojoj studiji ôvek protiv Boga, blaènopo~iv{i jeromonah Serafim Platinski (Rouz) je uo~io da je, od doba Prosvetiteqstva, ceo na{ svet u stawu revolucije, nihilisti~ke pobune protiv Starog, na hri{}anskom Otkrivewu, zasnovanog poretka, ~iji je ciq bio priprema ~oveka za susret i ìvot sa Nebeskim Ocem u ve~nosti. Nihilizam, koji je ru{io bogo~ove~ansku ustremqenost kulture Evrope, na kraju je do{ao do svog kona~nog ciqa; na novoj, tehnikom preobraènoj zemqi, mora da se pojavi i novi ~ovek, zver sa veselim trbuhom, kako je nat~oveka zvao Ni~e, ~ovek novog kova, kako su o wemu govorili marksisti. Revolucija je po~ela u oblasti dru{tvenih odnosa, progla{avawem borbe za slobodu, jednakost, bratstvo ili smrt, kako su propovedali filosofi xelati u doba Francuske revolucije, a zavr{ava se u oblasti genetike, sa wenim ogledima koji podrazumevaju ugradwu qudskih gena u ìvotiwe i klonirawe. Revolucija nije zavr{ena. Dok god postoje normalni, makar delimi~no slobodni, qudi i narodi, revolucija te~e daqe. Kona~ni ciq revolucije je potpuno porobqavawe ~oveka prvom revolucionaru, satani. Nije slu~ajno Xorx Orvel, zgroèn posledicama levi~arskih ideologija, kojima je nekad i sam sluìo, zabeleìo u romanu 1984 da je sudbina ~ove~anstva u budu}nosti ~izma koja gazi qudsko lice, i to zauvek.
Naravno, pravoslavni znaju da to zauvek ne zna~i vi{e od tri i po godine vlasti antihrista, posle ~ega }e Hristos do}i da sudi ìvima i mrtvima, i, kako kli~e na{ Simvol vere, îjem carstvu ne}e biti kraja. Jedini put kojim se moè i mora i}i jeste pokajawe. Jer, rod duhova revolucije se izgoni samo postom i molitvom (to jest, delatnom, podvi`ni~kom borbom protiv zla u sebi i svetu). Ho}emo li se prenuti pre nego {to bude kasno? Na nama je da odlu~imo. A Bog }e pomo}i, ako bude imao kome. DEMONSKI KORENI KOMUNIZMA U izdawu Glasa Crkve iza{la je kwiga Riharda Vurmbranta Karl Marks i satana koja nas upoznaje sa satanisti~kom prirodom osniva~a ~udovi{ne ideologije ~ijoj agoniji upravo prisustvujemo Svi veliki racionalisti, oci moderne evropske kulture i demokratije, bili su podeqeni qudi: na jednoj strani, klawali su se idolu Razuma, a na drugoj bavili se raznim kvazimistikama i magijom. Istinu Crkve proglasili su za mit, hri{}anstvo su ismejali kao mra~ni fanatizam ali nikad nisu prestali da veruju u Nepoznato. Wihova vera je umesto Bogo~oveka Hrista nudila ~oveka oslobo|enog svih stega, svih morala, ~oveka gospodara prirode, revolucionara i pronalaza~a. Primera je mnogo: Frensis Bekon, jedan od prvih koji su se kleli u nauku i eksperiment, bio je ~lan magijskog reda rozenkrojcera; Isak Wutn, oli~ewe nepotkupivog fizi~ara, ronio je u alhemiju, èle}i da olovo pretvara u zlato; Ruso, Volter i Didro gnezdili su se u onovremenim masonskim loàma, pripremaju}i ideolo{ku osnovu Francuske revolucije u kojoj je, zarad slobode, jednakosti i bratstva samo u monarhisti~koj Vandeji na najokrutniji na~in pobijeno trista hiqada kraqevih pristalica. Izvr{ioci te revolucije, koqa~i poput Robespjera, Dantona i Maraa, hteli su da Hrista zamene bogiwom razuma, pa su u Parizu uveli wen kult. Bogiwa je bila na anti~ki na~in kostimirana laka ènska. Ta bludnica je postala simbol
sveukupne prostitucije evropske misli koja je u ime najuzvi{enijih ideala ~ovekovih prava i sloboda padala u najdubqe ponore zla i nasiqa nad ~ovekom. Bez Boga, ona je zidala konclagere i Gulage. Iza wenog povr{nog racionalizma pre~esto se krila okultisti~ka tama tajnih dru{tava i antihristovskih mistika. I ko ho}e da se bavi marksizmom, tom najve}om tragedijom Isto~ne Evrope, utopijskom krvavom bajkom ovih prostora, ne sme gubiti iz vida wegovu la`noproro~nu osnovu. Kwiga Riharda Vurmbranta o toj osnovi nastoji da govori argumentovano i istinito. Nekada i sam komunista, pro{av{i kroz ruske i rumunske kazamate, Vurmbrant je shvatio Istinu Hristovu i postao protestantski pastor. Iako je mnogo zla video od konkretnog, koclagerskog marksizma, on nije podlegao isku{ewu strasnog, suvi{e li~nog suda. Zato je wegovo delo jo{ zna~ajnije. Naravno, tvrdwa da je Marks bio satanista u konfesionalnom smislu ne mora biti ta~na. Ali, o tezama kwige treba razmisliti. U mladosti, Karl Marks je vatreno verovao u Hrista. Sin Jevreja koji su pre{li u hri{}anstvo, kao gimnazijalac je pisao rasprave o Bogo~oveku i Wegovoj qubavi prema qudima, zanosio se idealima svetosti i milosr|a, samo`rtvenosti i Carstva nebeskog. U wemu se ne{to slomilo kad je oti{ao na studije. Nakon susreta s kobnom druìnom mladohegelovaca, qudi koji su se rugali svemu svetom i ~estitom, Marks je po~eo da se mewa i postaje bogoborac. Mozes Hes, wegov prijateq iz tih dana, bio je odu{evqeni propovednik ru{ewa svih moralnih poredaka, a ponajvi{e hri{}anske vere i eti~nosti. Pod uticajem nove sredine, Marks se otvara za najtamnije demonske uplive. Pi{e stihove u kojima veli~a mr`wu prema svim bogovima, èle}i da se, kao Satana, uzdigne nad svima i postavi sebi presto na visinama. @eli da izaziva, da huli, razara Baci}u rukavicu svemu svetu, bi}u ravan Tvorcu... U jednoj pesmi nagove{tava da }e gurnuti ~ove~anstvo u ponor. Wegova drama Ulanem puna je satanisti~kih inverzija (po~ev od naslova, koji iskrivquje proro~ko ime Gospoda Isusa Hrista Emanuil). U woj mladi mislilac kona~no
raskida veze sa Hristom i javqa se kao Wegov neprijateq. Uskoro svoj nagomilani bes po~iwe da prikriva filosofirawem. Wegovi Rani radovi objavquju bespo{tednu kritiku svega postoje}eg koja mora da po~ne od kritike religije, jer je religija besmislica, opijum naroda. Iracionalni nagon destrukcije zaslepquje wegovu nau~ni~ku objektivnost. On u to vreme tvrdi da su rani hri{}ani jeli decu! Fridrih Engels, potowi verni saborac, upla{io se kada ga je prvi put sreo. I sam hri{}anski vaspitan, Engels je bio zapawen Marksovim izgledom i pona{awem. Zapisao je negde da je razbaru{eni Karl delovao kada ga |avoli vuku za kosu, kao da je u svakom trenutku spreman da sru{i nebesku Svetiwu i baci je u blato. Ali ipak, hipnotisan sna`nom Marksovom pojavom, i Engels postaje ratnik protiv Boga. Pi{u}i Komunisti~ki manifest, svetu kwigu potowih krvoèdnih revolucija, Marks i Engels na sav glas hvale buròaziju koja je razorila najbitnije qudske ustanove (brak, porodicu, prijateqstvo) i zamenila ih ekonomskom prinudom kapitalisti~ke proizvodwe. Objavquju}i klasnu mr`wu i klasnu borbu, wih dvojica u potpunosti slede svoj novi, satanisti~ki projekat razarawa vrednosti. Marks je ìveo u skladu sa svojim mi{qewem, bio je krajwi egocentrik. U jednom pismu veli da jedva ~eka da mu umre ujak, matoro pseto, da bi nasledio wegovu imovinu. Dok su mu deca gladovala, on se izleàvao i ~ekao Engelsovu materijalnu pomo} (na svom bogatom saradniku parazitirao je od kada su se upoznali). Za politi~ke protivnike nije birao re~i Prudona je zvao magarcem, Lasala crn~ugom, Garibaldija ni{takom... Me|utim, glavna teza Vurmbrantove kwige jeste to da je Karl Marks zaista bio satanista, ~ovek koji je obi~avao da se klawa Luciferu, knezu tame. Neki nagove{taji o tome mogu se na}i u wegovoj prepisci s najbliìma sin mu se, recimo, obra}ao sa Dragi moj |avole, èna je hvalila wegov demonizam... Jedna od k}eri se}ala se kako je tata uìvao da im pri~a bajke ~iji je glavni junak, po svemu
sude}i, prodao du{u vragovima. Marks otkriva svoju pravu prirodu i u nekim revolucionarnim tekstovima na jednom mestu on, recimo, tvrdi da je glavni prijateq komunista stara krtica, Robin Gudfelou (Robin Gudfelou je, u engleskom folkloru, ime za zloduha). Kqu~no svedo~anstvo, me|utim, pripada Marksovoj prostosrda~noj sobarici koja je detaqno ispri~ala na~in Marksovog poklowewa satani. Wegovi potomci, boq{evici svih vrsta, nisu se odrekli saveza s laòvom i ocem laì, lukavom, drevnom zmijom, |avolom. Balsamovano telo Vladimira Iqi~a Lewina je, kako veli Vurmbrant, sahraweno u mauzoleju za ~iju je gradwu kao uzor posluìo drevni presto satanin, sastavni deo jednog maloazijskog kulta s po~etka na{e ere. U Rusiji je podignut spomenik Judi, kao prvom revolucionaru. Staqin, otac naroda, koji je u mladosti nosio komunisti~ki pseudonim Demono{vili, ru{io je, kao i Lewin, hramove i uìvao u tome da se ubijaju sve{tenici, monasi i verni narod... Titovi partizani su pevali: Nosim kapu sa tri roga, i ratujem protiv Boga. Enver Hoxa je zabranio veru kao {tetnu po izgradwu svetlije budu}nosti. Milioni mu~enika za Istinu Evan|eqa, za Hrista, Svetlost sveta, pali su u naletu raspomamqenog satanizma, ali sa nadom na vaskrsewe i ìvot ve~ni. Tu nadu Marks nije imao. Umro je u du{evnoj i duhovnoj bedi, razo~aran u svoje poduhvate. Wegovo ~edo, crvena a`daja, tako|e lagano krepava. Ko s |avolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju, veli narodna poslovica. Pogledi, 8. mart 1991. POSLEDWI DANI ROMANOVIH Od dana kad je car Konstantin, u IV veku, primio hri{}anstvo kao veru svoje dràve, Jerusalim (Crkva) i Rim (Carstvo) na vizantijskom Istoku proìmali su se na uzajamnu korist. Uz sve neminovne istorijske nesporazume, Vizantija je kao svoj glavni
ciq imala Carstvo Nebesko. Kr{tavaju}i Srbe i Ruse, ona im je taj ciq ostavila kao zave{tawe. Od Stefana Nemawe do kraqa Petra i od Svetog Vladimira do Cara Nikolaja II srbski i ruski vladari su se uvek borili za KRST ÂSNI I SLOBODU ZLATNU. Kada su boq{evici, izdajnici ruskog naroda i agenti pqa~ka{kih interesa Zapada, nasrnuli na Rusiju, znali su da moraju otkinuti obe glave dvoglavom orlu da bi mogli da zavladaju {irokom du{om ruskog naroda trebalo je, dakle, uni{titi i monarhiju i Crkvu. Car Nikolaj Romanov, veliki prijateq Srba, uhap{en je od strane masonskih februarskih revolucionara u martu 1917. godine, a ubijen sa suprugom Aleksandrom, naslednikom Aleksejem i k}erima Olgom, Tatjanom, Marijom i Anastasijom u Jekatarinburgu (kasnije Sverdlovsk) od strane komunista 17. jula 1918. godine. Nare|ewe je poticalo direktno od Lewina. Zapadni saveznici nisu ni prstom mrdnuli da ga oslobode: i wima je mo}na pravoslavna ruska carevina bila trn u oku, pa im je bilo lak{e da odre{e ruke boq{evicima i puste ih da urade ono {to }e Rusiju ostaviti bez svetle vizantijske krune, na milost i nemilost crvene po{asti... Godine 1925. u srbskoj {tampi pojavio se opis ~udesnog javqawa u snu Cara Mu~enika jednoj starici. Od tog vremena Sinod Srbske Pravoslavne Crkve po~eo je da prikupqa svedo~anstva o tome da srbski narod ne samo da duboko po{tuje uspomenu na ubijenog Ruskog imperatora, no i da ga ubraja u Svece. Iz tog vremena poti~u i prva ikonopisna predstavqawa Carskih Mu~enika. U avgustu 1927. godine u beogradskoj {tampi pojavio se ~lanak pod naslovom Lik Cara Nikolaja II u srpskom manastiru Svetog Nauma na Ohridskom jezeru, u kome se govorilo o prvom takvom predstavqawu na zidovima jednog hrama. Ruski umetnik S. F. Koqesnikov dobio je zadatak da ikonopi{e likove petnaest svetiteqa, razme{tene u petnaest ovala. êtrnaest likova je naslikao, a mesto za petnaesti dugo je ostalo prazno. Neobja{wivo ose}awe spre~avalo ga je da uradi taj lik. Jednom, u sumrak, Koqesnikov je u{ao u hram. Na zidovima su se igrale
svetlosti i senke. Sve je izgledalo nezemno i neobi~no. U tom trenutku, ikonopisac je video kako je neoslikani oval oìveo i kako ga iz tog ovala posmatra bri`ni lik Cara Nikolaja II. Poraèn ~udesnom vizijom, on je neko vreme stajao kao ukopan. Zatim, u molitvenom zanosu, bez prethodne pripreme i skicirawa, ne spavaju}i cele no}i, pribeleìo je ovaj lik kao petnaestu ikonu, potpisuju}i slede}e: SVERUSKI CAR NIKOLAJ II KOJI JE PONEO MUÊNI^KI VENAC ZA SRE]U I DOBRO SLOVENSTVA. U martu, 1930. godine u na{im novinama objavqen je zahtev ìteqa Leskovca Sinodu Srbske Pravoslavne Crkve s molbom da se liku Svetih pribroji Car Nikolaj II, koga Leskov~ani po{tuju zajedno sa srbskim narodnim svecima: Simeonom, Savom, Lazarom, Stefanom i drugima. Ve} 1936. godine, prilikom polagawa kamena-temeqca za Spomen-hram Carske Porodice u Briselu, mitropolit Dositej, izaslanik na{eg Patrijarha Varnave, rekao je: Srbija po{tuje Gospodara Imperatora Nikolaja II kao svetoga i nedavno je na Svetom Arhijerejskom Saboru postavqeno pitawe pribrajawa Cara Mu~enika u red na{ih svetiteqa. U dva novosazidana hrama u Srbiji Car Mu~enik Nikolaj prestavqen je kao svetac video sam to svojim o~ima. To {to on jo{ nije pribrojen Svetiteqima Srbske Crkve posledica je trenutnog odlagawa, ali u najskorije vreme pitawe wegovo bi}e povoqno re{eno.. Me|utim, uskoro je po~eo Drugi svetski rat, a posle Drugog svetskog rata u Srbiji pobedili su u~enici boq{evika careubica. Srbska Crkva na{la se u jednom od najmra~nijih perioda svoje istorije, tako da o progla{ewu Romanova za svetiteqe nije moglo biti ni re~i. Po{tovawe Carske Porodice kao Hristovih Mu~enika bilo je slobodno jedino u ruskoj emigraciji. Tamo su zabeleèni i slu~ajevi molitvene pomo}i koja je poticala od Cara i wegove Svete Porodice. Godine 1981. Ruska Zagrani~na Crkva je, nakon sabirawa svih ~udesnih znaka koji su ukazivali na svetost posledwih Romanova, pribrojila Carske Novomu~enike u Svetiteqe Pravoslavne Crkve Hristove.
U toku zato~ewa, Romanovi su vodili prepisku sa svojom rodbinom i prijateqima. Prepiska svedo~i da je wihov unutra{wi ìvot bio ispuwen blagorodnom brigom za sudbinu Otaxbine, Svete Matu{ke Rusije, i da su usred {ikanirawa kojima su bila podvrgnuti, usred smrtne opasnosti koja ime je pretila bili svesni da je pravda na wihovoj strani, i da }e, posle stra{nih patwi koje o~ekuju Rusiju, u woj pobediti Bog Logos, Isus Hristos. Naro~ito su potresna pisma Carice Aleksandre koja je preuzela brigu o Nikolaju II i o deci: puna vere i uzdawa u Boga, sastradavaju}i voqenoj Rusiji, ona je pokazala herojstvo dostojno hristonosnog naroda i Crkve kojoj je pripadala. Decu je pripremila za smrt, ali i za Ve~ni @ivot. U jednoj od kwiga koje su ostale iza Carske Porodice, wena k}i Velika Knegiwa Tatjana Nikolajevna podvukla je re~i koje se odnose na Hri{}anske Mu~enike od prvih dana Crkve do Oktobarske revolucije i Jasenovca: Veruju}i u Gospoda Isusa Hrista i{li su u smrt kao na praznik. Stoje}i pred neizbe`nom smr}u, sa~uvali su samo to divno spokojstvo duha, koje ih nije napu{talo ni za trenutak... I{li su spokojno u susret smrti stoga {to su se nadali da }e stupiti u drugi, duhovni ìvot, koji se ~oveku otkriva sa one strane groba... Ko pretrpi do kraja, spa{}e se... Objavquju}i neka od pisma Carske Porodice, stojimo pred Ogwem Mu~eni{tva, tog herojstva koje je jedino u stawu da razagna tmine istorije i za koje se zna sve mawe, jer ìvimo u doba dvodimenzionalne TV civilizacije. Ta pisma su dokaz onoga {to je oduvek bilo na~elo ìvota za krst ~asni i slobodu zlatnu, na~ela koja je izrekao predak Nikolaja Romanova, Sveti Knez Aleksandar Nevski, pobednik nad papinim krsta{ima: Na{ Bog nije u sili, nego u pravdi. Nakon sedamdeset godina krvavog rata s Crkvom i idejom monarhije u ruskom narodu, boq{evici izlaze iz okr{aja kao poraèni: sve su mawe silni i sve vi{e svesni da su zavr{ili na |ubri{tu istorije.
Car Nikolaj II Velikoj Knegiwi Kseniji Aleksandrovnoj: Ne dopu{tam sebi da mislim da }e ovi uàsi, nevoqe i sramo}ewa koja sve nas okruùju trajati dugo. ^vrsto verujem, kao i Ti, da }e se Gospod smilovati Rusiji i na kraju krajeva smiriti stradawa. Neka bude po Wegovoj Svetoj Voqi. (24. januara 1918.) Carica Aleksandra (raznim adresatima): Kad o meni gadosti u novinama pi{u, neka, odavno ve} to rade. Meni je svejedno, ali to {to su Wega oklevetali, Cara, to {to se blatom bacaju na pomazanika Boìjeg eto, to je te{ko. Samo Gospod po{tuje i nagradi}e Wegovu krotkost. Kako on silno strada iznutra, gledaju}i rasulo... To niko ne vidi.. (29. maja 1917. godine) Samo Gospod moè spasiti voqenu Otaxbinu, i ja ne gubim tu nadu, mada }e jo{ mnogo toga te{kog morati da se podnese. Ima jo{ dobrih qudi (mada ih je malo). Uop{te, u meni je odavno oslabila vera u qude. Suvi{e sam zla videla u svetu. No, ja Bogu verujem, i to je najva`nije Wemu je sve mogu}e. (4. juni 1917.) Videti i znati patwe qudi srcu dragih to je velika muka, i sve spokojno podnositi uàsno je te{ko. U mislima ih (decu, nap. V. D.) predaje{ Boìjoj milosrdnoj ruci, i zna{ da du{e wihove ne}e poginuti. One rastu, cvetaju, dok god veruju i mole se... Sam Spasiteq je pred o~ima... Ona, deca, s Hristom krst nose... Boè, pomozi im, smiluj se, spasi ih, ute{i ih... (29. maja 1917. g.) Sa carevi}em Aleksejem prolazim tuma~ewe Liturgije; neka mi Bog da umewe da ga pou~im, da mu to celog ìvota ostane u pameti, da mu bude na korist i razvi}e du{e. (23. januara 1918. godine) Sve se moè podneti, samo ako ose}a{ blizinu Boìju i qubav Wegovu, ako u svemu Wemu ~vrsto veruje{. Korisna su te{ka isku{ewa. Ona nas pripremaju za drugi ìvot, za daleki put. Sopstvena stradawa lak{e je podneti, nego gledati muke drugih, a bez mogu}nosti da im se pomogne. îtam puno Evan|eqa i Bibliju, ono {to mi je potrebno da bih spremila zadatke deci, i velika je uteha kad s wima ~itam ono {to predstavqa na{u duhovnu hranu. Uvek pronalazi{ ne{to novo i
boqe razume{. U mene je mnogo dobrih kwiga pravim ispise iz wih... Du`ni smo da se uvek nadamo. Gospod je tako veliki, i treba stalno da mu se molimo, molimo, da prekliwemo da spase na{u Otaxbinu. Ona se ru{i brzo, i ru{i se strahovito za tako malo vremena. No onda, kad sve bude izgledalo lo{e, da gore ne moè biti, On }e milost Svoju pokazati i sve spasiti. Kad i kako, to samo On zna... (28. maja 1917. godine). U molitvi je uteha; àlim one koji smatraju da nije nu`no moliti se. Ne shvataju zbog ~ega ìve. Duhovni mir daleko je od wih sve im je ta{tina. Zbog toga je sve tako lo{e krenulo. Svi su zaboravili i Otaxbinu i istinu. @ive la`ju, samo zbog sopstvenih ugodnosti... Stra{no je te{ko gledati pogibiju naroda, no Hristos ne}e ostaviti Svoje, ne}e dati da poginu svi nevini. Skandali, uni{tewa svega, tama koja sve pokriva, stid i sramota eto do ~ega su za kratko vreme do{li (revolucionari, nap. prev.). Zar wihova savest spava? A kad do|e posledwi ~as wihov, kad budu stajali pred ve~nim sudom... vika}e im se: Budite se, du{a pogibe. Prolazi kratko zemaqsko ìvqewe, a {ta ih tamo ~eka? Milosrdni Gospode, saàli se nad nesre}nom Otaxbinom, ne daj da pogine pod teretom slobode (27. novembar 1917. godine). Mnogi ve} shvataju da je sve bilo utopija, himera... Wihovi ideali sru{ili su se, pokriveni stravom. Ni{ta dobro nisu u~inili za Otaxbinu; sloboda ru{ewe, - potpuna anarhija eto do ~ega do|o{e... Meni je ào tih idealista (ako su dobri), no zahvaqiva}u Bogu kad se wihove o~i otvore. Samo su o sebi mislili, Otaxbinu zaboravili sve to wihovo su re~i i buka. No mnogi }e se probuditi, la` }e se otkriti, sve {to je neistinito, a sav narod nije pokvaren, zabludeo je, sablaznio se... no Gospod nas ne}e ostaviti, i Sveta Bogorodica }e se zaloìti za jadnu Rusiju na{u. (29. novembra 1917.) Ne gledajte na sve to tako mra~no glavu gore svemu u o~i pogledajte bodrije. Nikada nadu ne gubite, - nepokolebivo verujete da }e pro}i ova no}na mora. Nije sve uni{teno zemqa je mlada kao posle opake
bolesti, organizam }e se jo{ vi{e osnaìti tako }e i sa Dragom Otaxbinom biti. (10. decembra 1917. godine) Uskoro }e prole}e do}i i u srcu je radost. Krsni put, a zatim Hristos voskrese! Skoro godina je pro{la od rastanka s tobom, ali {ta je vreme? Ni{ta, ìvot je ta{tina, sve se dovr{ava u Carstvu Nebeskom. Zato ni{ta nije stra{no. Sve ~oveku mogu oduzeti, no du{u niko ne moè. Iako lukavi |avo prati ~oveka na svakom koraku, mi smo du`ni da se sna`no borimo protiv wega: on boqe od nas zna na{e slabosti i koristi se wima. Na{e je delo da budemo na straì, da ne spavamo, nego da vojujemo. Da sav ìvot nije borba, ne bi bilo podviga i nagrade. Sve je ispit, od Wega poslat, sve je dopu{tewe Boìje i ono vodi ka boqem: svagda vidi{ Boìju ruku. Qudi ti ~ine zlo, a ti trpi bez roptawa. On }e ti poslati angela ~uvara, ute{iteqa Svojega... Moramo shvatiti da je Bog iznad svega i da on ho}e da nas kroz stradawa Sebi pribliì. Qubite Ga vi{e i ja~e, jer je on sve i svja. No moja Otaxbina Boè moj, kako je volim svim svojim bi}em, i wena stradawa pri~iwavaju mi skoro fizi~ki bol.. (2. mart 1918. godine) Za{to da ne stradamo mi, kad je On, Hristos, nevini, bezgre{ni, voqno stradao? Ovako iskupqujemo sve na{e stoletne grehe, u krvi peremo sve mrqe, sve {to prqa na{u du{u. (13. januar 1918.) Kad vas ukoravaju blagosiqajte, kad vas gone trpite, kad hule budite hrabri, kad zloslove radujte se (re~i Svetoga Serafima). To je na{ put... Onaj ko pretrpi do kraja, spa{}e se... Na{i krstovi su samo senka Hristovog krsta... (20. marta 1918. godine) U jednom od posledwih pisama iz zato~eni{tva, k}i Careva, Velika Knegiwa Olga Nikolajevna, po voqi Imperatorovoj predala je ruskom narodu Wegov posledwi zavet: Otac moli da poru~im svima onima koji su Wemu ostali verni, i onima, na koje on moè imati uticaja, da se nikako ne svete zbog wega, jer je on svima oprostio i za sve se moli Bogu. Poru~uje im i da se ne svete zbog sebe, nego da pamte da }e zlo koje se sada nahodi u svetu biti
jo{ ja~e, ali i to da se zlo ne moè pobediti zlom, nego qubavqu... Sedamdeset godina stradawa ruskog naroda za Hrista i Wegovu pravdu potvrdile su ovu poruku Cara Mu~enika u punoti wenog zra~ewa. Pogledi, 22. februar 1991. RUSKI I SRBSKI SEDAMNAESTI JUL 17. jul 1918. godine 17. jul 1946. godine... Dom Ipatijeva, Jekatarinburg, Rusija Ada Ciganlija, Beograd, Srbija... Car Nikolaj II Romanov, carica Aleksandra, Prestolonaslednik Aleksej, velike knegiwe Olga, Tatjana, Marija, i Anastasija lekar Botkin, slu{kiwa Demidova, lakeji Trup i Harintonov |eneral Kraqevske vojske u otaxbini Dragoqub Draà Mihailovi}, Velibor Joni}, ministar Nedi}eve vlade, komandant Srbskih dobrovoqaca, |eneral Kosta Mu{icki... Predvo|eni boq{evikom Jurovskim, Jevrejinom koji se, promenom imena, maskirao u Rusa, banda stranih pla}enika streqa porodicu Romanova koja je vladala Rusijom preko tri stotine godina. Streqawe je obavqeno iz neposredne blizine, na najokrutniji na~in. Car i wegovi izvedeni su iz spava}ih soba i ubijeni pre no {to su shvatili {ta se doga|a. Wihova tela su masakrirana, ba~ena u neku od jama u okolini grada i polivena sonom kiselinom, da bi bili uni{teni svi tragovi zlo~ina. Za ubistvo je znao i odobrio ga Vladimir Iqi~ Lewin, vo|a boq{evi~kih hordi, nema~ki {pijun koji je u Rusiju iz [vajcarske stigao da bi slomio monarhiju i omogu}io germanskoj soldateski oporavak na Isto~nom frontu. Predvo|eni srbskim izrodom, krvolo~nim Slobodanom Penezi}em Krcunom, pripadnici OZNE dovode na Adu Ciganliju svoje `rtve, stra{no izmu~ene u toku istrage i posle we. \eneralu Mihailovi}u ~upana je brada i kosa, a Krcun ga je, pred samo streqawe, ujedao i psovao mu majku srbsku. Stra{no nepo~instvo prikriveno je uni{tavawem
tragova, a telo |enerala Mihailovi}a ba~eno je u kre~anu. Mada, da li je to bila ba{ Ada Ciganlija, jo{ se ne zna. Godine 1977, Boris Jeqcin, sada{wi predsednik demokratske Rusije, sprovodi u delo nare|ewe Leonida Bre`weva: ru{i Ipatijevski dom u kojem je smaknuta Carska porodica. Obrazloèwe: spre~iti monarhisti~ka pokloni{tva i kult Nikolaja II. Jeqcin je u to vreme bio {ef Oblasnog komiteta kompartije. Prole}e na Ravnoj gori 1990. Jake policijske snage spre~avaju obeleàvawe po~etka ustanka protiv okupatora na ~ijem ~elu se nalazio |eneral Mihailovi}. Obrazloèwe: Mihailovi} je ratni zlo~inac. Nema mesta za slu~ajnost u Carstvu svemogu}eg Boga, govorio je Sveti Jovan Kron{tatski: 17. jul 1946. godine od strane Tita i wegovih srbskih izme}ara Mini}a, Penezi}a, Rankovi}a nije izabran nimalo slu~ajno kao datum streqawa qudi osu|enih na montiranom procesu izdajnicima i saradnicima okupatora. Jer, svi oni su bili qudi verni srbskom kraqu Petru II Kara|or|evi}u i svi oni su se uzdali u obnovu monarhije koja bi nam, posle velikog stradalni{tva na{eg naroda u Drugom svetskom ratu, ponovo omogu}ila procvat nacionalnog bi}a, Mihailovi} je Kraqu i Otaxbini sluìo bore}i se pu{kom i re~ju, kao ministar vojni Kraqeve vlade, okupqaju}i oko sebe slobodoqubivu nacionalnu inteligenciju; Velibor Joni} je bio saradnik |enerala Nedi}a koji je, da bi spasao Srbstvo ugroèno genocidnom politikom, `rtvovao svoju qudsku i oficirsku ~ast, ali bez koga bi u Srbiji i u NDH bilo stotine hiqada Srba vi{e pobijeno Joni} i Nedi} su kraqu sluìli ~uvaju}i wegov narod od istrebqewa: |eneral Kosta Mu{icki bio je komandant Srbskih dobrovoqaca koji su na svojim grudima nosili Kosovski krst, zakliwu}i se na vernost Kraqu i Otaxbini u borbi protiv komunisti~ke opasnosti... S verom u Boga, za Kraqa i Otaxbinu: Srbi streqani u no}i izme|u 16. i 17. jula znali su zna~ewe ove sve{tene poruke srbske istorije, i svojom krvqu su to posvedo~ili... Ali, oni nisu bili ubijeni samo zbog
svojih zlo~ina; oni su i ubijeni pre svega kao monarhisti. Mr`wa koju je titoisti~ka pravda FNRJ pokazala prema Kara|or|evi}ima, oduzimaju}i im sva gra|anska i qudska prava u domovini izraz je nemo}nog besa pred ~iwenicom da Kara|or|evi}e nije bilo mogu}e izvesti pred narodni sud i streqati ih, kao {to su to u~inili `reci crvenog zloduha u prvim danima Sovjetskog Saveza. Draà, Joni} i Mu{icki stajali su pred streqa~kim vodom umesto Petra II i wegovog sina... Jo{ jedna paralela izme|u Nikolaja II i Draè Mihailovi}a, to jest kraqa Petra; i ruski car i srbski vladar izdani su od svojih saveznika, koji nisu ni prstom mrdnuli da ih vrate na presto. Nikolaj je to platio ìvotom, kao i Draà, zato~nik monarhije u Srbiji. Saveznici su naravno, zadovoqno trqali ruke: wima nikad nije odgovarala pravoslavna monarhisti~ka vlast ni u Srbiji, ni u Rusiji. Lak{e je bilo sara|ivati s drugom Lewinom i mar{alom Titom koji su svoje zemqe prodali u bescewe, samo da bi mogli da ostvare ciqeve svetske revolucije... Car Nikolaj II u{ao je u svetski rat da bi odbranio svoju bra}u iz malene Srbije: kao vladar Tre}eg Rima i legitimni naslednik svetog vizantijskog prestola, on je bio svestan svoje uloge u za{titi Pravoslavqa na celoj zemaqskoj kugli. Iako je bio upozoravan da }e izgubiti svoju vlast, jer je wegova domovina ve} bila nagrizena spoqa{wim i unutra{wim otrovima, on je reagovao plemenito i vite{ki, ne obaziru}i se na {i}arxijska predvi|awa svojih savetnika. Koliko je voleo Srbe, pokazao je i 1916, kada je zapretio da }e sklopiti separatni mir sa Nema~kom ako se pod hitno izmu~enoj srbskoj vojsci koja je pre{la Albaniju ne omogu}i oporavak i ne obezbedi naoruàwe za oslobo|ewe porobqene RODINE. Taj i takav ÔVEK bio je trn u oku demonom ekonomije porobqenog Zapada, koji je davno zaboravio za ~ojstvo i juna{tvo. Dakle, 17. jul 1918. godine dan je trijumfa bele Demonije, kako je Vladika Nikolaj nazvao bezbo`ni~ku Evropu: tada su boq{evici pucali u Nebesko Carstvo, oli~eno u monarhu koji je
bio sluga Nebeskog Cara, Gospoda Isusa Hrista. A 17. jul 1946. zna~io je po~etak srbskog sloma. Promene, maj-jun 1996. VASKR[WA SVETLOST STRADALNI[TVA Pobusani ponedeqak, 15. aprila 1991. godine, dan kada pravoslavni hri{}ani izlaze na grobove svojih bli`wih da bi ih pozdravili najradosnijim pozdravom HRISTOS VOSKRESE, da bi im odneli {arena uskr{wa jaja i da bi u molitvenoj zajednici s wima proslavili Bogo~ovekovu pobedu nad smr}u. Nakon decenija tame u koju je Srbija kro~ila od svog oslobo|ewa 1944-45. godine, najzad su svoj Pobusani ponedeqak do~ekale i `rtve oslobodila~kih komunisti~kih zlodela u Beogradu. Na predlog studenata Bogoslovskog fakulteta Srbske Pravoslavne Crkve, a u organizaciji Mlade Srbije, kraj manastira Vavedewa Presvete Bogorodice na Top~ideru, nad negda{wom, jo{ uvek, neobeleènom jamom, po~eo je pomen krstonosnim stradalnicima srbskim, mu~enim i uni{tavanim od bezbo`nika i bogoboraca koji su, zatiru}i sve sveto i ~estito, hteli da u narodu zauvek skr{e zlatnu lestvicu Hristovu i svetosavsku, lestvicu {to spaja Nebesku i Zemaqsku Srbiju. U ~asu kad su otac Atanasije (Jevti}) i otac @arko Gavrilovi} koji su, izme|u ostalih, sluìli pomen, zapevali uskr{wi tropar (HRISTOS VASKRSE IZ MRTVIH, SMRT SMR]U UNI[TI I SVIMA U GROBOVIMA @IVOT DAROVA), postalo je jasno da pobeda ni ovog puta nije na strani ubica, nego na strani ubijenih, i da istina nije na strani kneza ovog sveta, |avola, i wegovih komunista, nego na strani Sina Boìjeg i Wegovih vernika. Otvorila su se nebesa, i zaplakala su. Dok je pomen kraj Vavedewa trajao, padala je ki{a. Blagoslovene suze kvasile su tle nekad natopqenu krvqu nevinih. U rukama okupqenih treperile su sve}e. Me|u mladim qudima, kojih je bilo ponajvi{e, na{li su se i Borisav Mihajlovi} Mihiz, Nikola
Milo{evi}, Milan Komneni}, Kosta âvo{ki, Drago{ Kalaji}, Pavle Aksentijevi} i drugi. Svi su se okupili oko zajedni~kog bola pro{losti, ali i oko zajedni~ke svetlosti, mu~eni{tva koja je od srbskog naroda u celokupnosti wegovog istorijskog trajawa u~inilo narod nadzemni, ve~no vaskrsavaju}i. Posle pomena i izlivawa vina na tle pod kojim po~ivaju tela stradalnika, besedili su otac Atanasije Jevti}, arhitekta Predrag Risti} i istori~ar Antonije \uri}, a ~ule su se i re~i potomaka onih koji su stradali od satanisti~ke ruke boq{evika. Otac Atanasije je, na osnovu mnogobrojnih procena i svedo~ewa, izneo tvrdwu da je Beograd nakon odlaska Nemaca izgubio oko 30 000 stanovnika ~ija je krivica bila u tome {to nisu hteli da se pomire sa varvarskim reìmom i krvoèdnom ideologijom onih koji nisu verovali u nebesa, no u Marksa i Engelsa. Sa nepokajanim zlikovcima nema mirewa, nastavio je otac Atanasije, niti je nacionalno jedinstvo mogu}e s naslednicima tih nepokajanih zlikovaca. Arhitekta Predrag Risti} je bio de~ak kada su vr{ena masovna streqawa u srbskoj prestonici, i on je jedan od prvih koji su se zalagali za obelodawewa istine o tim streqawima. Antonije \uri} je pri~ao o mnogobrojnim zverstvima narodnooslobodila~ke vojske po Srbiji, o strati{tima koja jo{ uvek ~ekaju svoje pobusane ponedeqke i spomenike. Govorio je o jednom srbskom selu kraj Gorweg Milanovca u kome su OZNA[I posle rata ubili doma}ina ku}e samo zato da bi u svom izve{taju pretpostavqenoj komisiji za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i doma}ih izdajnika mogli da napi{u kako u tom selu nema nijedne porodice koja nije izgubila poneku mu{ku glavu. Nakon svedo~ewa dece i unuka pobijenih, prisutni su krenuli na molitveno poklowewe `rtvama ubijenim u Lisi~ijem potoku. Povorka, na ~elu sa ocem Atanasijem, kretala se Dediwem, podse}aju}i stanovnike ovog dela Beograda na to da su, mo`da, naselili domove koje sami nisu gradili, i da uìvaju blaga koja su ste~ena u vreme obra~una sa klasnim neprijateqem, ~ija je jedina krivica bila u tome {to nije klicao drugu Staqinu i proleterskoj revoluciji, {to
nije hteo da prizna druga Tita za najve}eg sina naroda i narodnosti. Podse}awe je bilo hri{}ansko, mirno; ono je zna~ilo poziv na pokajawe i iscelewe neisceqenih rana na telu srbskom. Ko zna {ta su qudi pozvani na pokajawe mislili? I da li su u stawu da pobede svoju crvenu viziju sveta podeqenog na partizane i neprijateqe svih boja? U Lisi~ijem potoku pomen je odsluèn kraj ~esme koju je podigao Vite{ki Kraq Oslobodilac Aleksandar Kara|or|evi}, a s koje su boq{evici uklonili spomen-plo~u jer ih je podse}ala na vremena ~asti i po{tewa, za wih vremena mra~ne pro{losti. Okupqeni su molili Gospoda da u Svom Carstvu pomene Aleksandra Prvog, Dragoquba Draù Mihailovi}a, |enerala Jugoslovenske kraqevske vojske u otaxbini, ministra Vuji}a, mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, bogoslova Luku Vukmanovi}a ~ije je streqawe odobrio wegov ro|eni brat Tempo, kao i du{e znanih i neznanih stradalnika za KRST ÂSNI I SLOBODU ZLATNU, opojanih i neopojanih, ~ija imena samo Bog zna. Prisutni su od Svetih Novomu~enika Srbskih, pobijenih od okupatora, usta{a i komunista, iskali molitveno zastupni{tvo pred Prestolom Boìjim i opro{taj grehova na{eg roda, opro{taj bez koga je nemogu}e obnoviti napa}eno Srbstvo u punoti wegovog Bogom danog nazna~ewa. Otac Atanasije je zatim besedio o mu~eni~koj smrti Kraqa Aleksandra kao o apokalipti~nom trenutku srbske istorije, trenutku od kojega je sve krenulo u pravcu kasnijeg pokoqa. Okupqeni su dobili Uskr{wu poslanicu Svetog Arhijerejskog Sabora SPC u kojoj se govori o Golgoti Srba u Drugom svetskom ratu kao o preobraàjnom, hristolikom `rtvovawu u ime Bogo~ove~anske Istine i Pravde. Podeqena su {arena jaja, simvol pobede @ivota nad smr}u, grehom i |avolom. Ponovo se ~ulo: HRISTOS VOSKRESE! VAISTINU VOSKRESE! Zatim su poklonici autobusima oti{li na Bawicu, jedno od najve}ih srbskih strati{ta u Drugom svetskom ratu. Ovde su komunisti~ki pravdoqupci, nedaleko od dana{weg stadiona Crvene Zvezde,
streqali qude u jeku klasne borbe, poku{avaju}i da pogromima uklone neposlu{ne (pa makar Srbiju posle toga naselili Kinezi kako su se {alili onovremeni Srbi, komandanti i komesari, Titovi izme}ari i ulizice). Tu je govorila unuka izvesnog Vasiqevi}a, ~oveka koji je po~etkom rata od {iptarskog zuluma pobegao s Kosova u Beograd, gde je bio slu`benik u Nedi}evoj administraciji koja je poku{avala da spase narod od nepotrebnih pogibija. Gospodin Vasiqevi} je pomagao svojoj bra}i koliko je mogao i ubijen je. Boq{evici nisu imali ni trunke buròaskog morala, a o pravi~nosti i ~ovekoqubqu da se i ne govori. Satanizam nema obzira: iz mr`we prema Bogu i ~oveku ra|a se samo è| za uni{tewem. Gospod Isus Hristos je jednom zauvek prorekao svojim u~enicima: Ako su gonili Mene, i vas }e da gone. I to se proro{tvo ispuwavalo od re~i do re~i, od stole}a do stole}a. Bezbroj puta se ponovila Golgota hri{}anskih naroda. Nastavqa~i dela onih koji su, obuzeti demonskom zlobom, raspeli Spasiteqa sveta, od rimskih cezara, preko Muhamedovih sledbenika i papinih kriàra, do petokraka{a svih vrsta, juri{ali su na stado Nebeskog Pastira s nadom da }e ga satrti, i da od Crkve, stuba i tvr|ave Istine, ni kamen na kamenu ne}e ostati. Ali su se uvek varali: previ|ali su ~iwenicu da posle Raspe}a dolazi Vaskrsewe, i posle privremene smrti ve~ni ìvot Nebeskog Carstva. Opredeliv{i se za no{ewe svog krsta kroz tamu istorije, Srbi su se uvek opredeqivali za Hrista, Logosa Boìjeg, Raspetog i Vaskrslog Mesiju. U Wemu su svi Srbski stradalnici nalazili svoj smisao i svoju snagu. Pomen `rtvama komunisti~kog terora odsluèn na Pobusani ponedeqak 1991. godine u Beogradu jo{ jednom potvr|uje taj smisao i snagu kao ve~nu mladost srbskog naroda. Pogledi, jun 1991. KRST ZA NEVINO POSTRADALE Dvadeset devetog avgusta po pravoslavnom (tzv. starom) ili
11. septembra po novom kalendaru, na Usekovawe glave Svetog Jovana Prete~e, godine 1997. pored pomo}nog Bor~evog igrali{ta postavqen je krst koji je spomen svima izginulim od bratoubila~ke ruke u prvim godinama narodne vlasti, 1944. i 1945. Dan nije slu~ajno izabran; tada Crkva slavi najve}eg starozavetnog proroka i prvog novozavetnog Mu~enika, Jovana, Krstiteqa Hristovog, koji je, tako|e na pravdi Boga, i svedo~e}i pravdu Bo`ju, bio pogubqen od bezakonog cara Iroda. To je dan koji poru~uje da u na{em svetu, takav kakav jeste, istina Bo`ja mora biti gowena i ka`wavana od onih koji je ne podnose i koji na svaki na~in èle da je uklone da ih ne bi mu~ila savest. Tu, pored Morave, i tu, gde je sada pomo}no Bor~evo igrali{te, nalaze se kosti qudi dovo|enih iz raznih krajeva Srbije i streqanih jer su bili narodni neprijateqi (a ko je neprijateq odre|ivali su narodni prijateqi i usre}iteqi, na ~elu sa Josipom Brozom Titom i wegovim izme}arima, od kojih je najve}i broj xelata po krvi bio Srbin). Streqani su, pored Morave, i mnogi â~ani... Ne zna im se, naravno, ni groba ni mramora, a kosti wihove jo{ su pod zemqom, i po wima se gazi, ili, na sramotu na{u, igra fudbal. Od po~etka devedesetih, sve{tenstvo ~a~anske crkve na tom mestu svake godine na Usekovawe sluì parastos umu~enima. Podizan je tu bio drveni krst, ali je lomqen od nepoznate ruke. Bez obzira ko je nepoznati, ime mu je Kain. Ideja i organizacija postavqawa hri{}anskog znamena leta Gospodweg 1997. pripala je gospo|i Nadi \uri}, vlasniku firme Plazm-metal, ~estitoj pravoslavnoj hri{}anki. Wena firma je metalni krst uradila, Elektrovat ga je za{titio, a Litopapir je priloìo plo~icu sa natpisima. Na jednoj strani krsta je tropar Vaskrsewu Hristovom: Hristos vaskrse iz mrtvih, smr}u smrt uni{ti, i svima u grobovima ìvot darova; na drugoj strani pi{e: Pomeni, Gospode, srbske sinove i k}eri koji su pali za Tvoju pravdu. Vje~naja pamjat, vje~naja pamjat, vje~naja pamjat. Bog da im du{e prosti. Oko postavqawa krsta pomagali su
mladi svetosavci â~ka. I ove, 1997. godine, sve{tenici nemawi}ke zadu`bine sluìli su parastos za pokoj du{a po ~ijim telima jo{ uvek hodamo i igramo fudbal, nadaju}i se da }e nam biti boqe, i da }e nam se, ipak, pove}ati standard... Krst je simvol stradalne i pobedne Qubavi, simvol Boga koji nije ostao na nebu, da gleda smrtnike kako se mu~e na planeti zla, nego je postao ôvek i postradao i vaskrsao radi nas qudi i radi na{eg spasewa, obesmrtiv{i nas. Krst postavqen 1997. godine, zaslugom, pre svega, jedne pobo`ne i ~estite ène, podse}a nas upravo na to da je jedino {to vaskrsava i pobe|uje Qubav. Krst poziva na pokajawe i pra{tawe: na pokajawe zove one koji su raspiwali, a na pra{tawe one koji su bili raspiwani. Jer i Hristos, na Golgoti, u predsmrtnim rukama, molio se Ocu svome: O~e, oprosti im jer ne znaju {ta rade... Na Usekovawe 1997. pred Krstom ~a~anske Golgote nije bilo mnogo qudi. Uglavnom su do{li oni koji su bili u hramu na Liturgiji, da se mole Bogu i Svetom Jovanu. Tog popodneva, â~ak je doìveo predizborni miting SPS-a sa mno{tvom policije, i napeto{}u koja je mogla da postane tragedija... Pro{li su politi~ki izbori u Srbiji, takvi kakvi su bili. Srbija ima sve mawe izbora, i sve je umornija od birawa koje to nije. Srbija je zemqa sa belom kugom, sa destinama hiqada narkomana, sa stotinama hiqada izbeglica, zemqa iz koje mladi sve vi{e odlaze u inostranstvo, da se mo`da vi{e nikad ne vrate... Jedini izbor za Srbiju koja èli da ima budu}nost je pokajawe i pra{tawe. [to se vi{e Srba, Boga radi, pokaje i oprosti, to }e vi{e sloge i qubavi biti u na{em jadnom, napa}enom narodu. Krst podignut pored Morave na Usekovawe 1997. neka nas stalno na to opomiwe... â~anski glas, 26. septembar 1997.
DNEVNIK MOJE RUSKE BRIGE Kada su pre rata komunisti udarili u talambase demokratije i antifa{izma, jedan umni srbski politi~ar primetio je da je u pitawu varka. Rekao je, otprilike ovo: Boq{evizam moè da evoluira u taktici, ali ne i u strategiji. Wegov strate{ki ciq je osvajawe vlasti. Ova ocena vaì za boq{evizam dok god ga ima i u kom god obliku da se javqa. Najnoviji doga|aji u Sovjetskom Savezu u punom svetlu pokazuju nam da je to tako. U no}i u kojoj pi{em, ja ne znam ho}e li KGB-druìna uspeti da zadrì vlast posle smewivawa i hap{ewa Mihaila Gorba~ova. To nije ni bitno. Bitno je da mnogoglava komunisti~ka hidra u SSSR-u jo{ nije mrtva, i da je na dobro poznati na~in digla svoje glave (tenkovi, avioni, cenzura, hap{ewa). Dràvni udar Meni ni Jeqcin, ni Gorba~ov nisu drage osobe. I za jednog, i za drugog o~ito je da su u slu`bi pqa~ka{kih interesa Zapada, nastoje}i da pod firmom oìvqavawa privrede i privatizacije prodaju resurse svoje otaxbine po bagatelnim cenama. Promene koje su uvodili u dru{tvo samo su maska na licu umorne socijalisti~ke stvarnosti. Od po~etka do kraja u pitawu su qudi koji misle komunisti~ki (dakle, lopovskoprevarantski), ali koji su na Zapadu omiqeni jer }e u bescewe prodati svoj narod i dràvu. Slobode formalne demokratije kojom su zamazivane o~i milion gladnih Rusa, po sistemu pri~aj {ta ho}e{, mi smo na vlasti bile su jedan pol sovjetske realnosti; drugi pol su nesta{ice osnovnih ìvotnih namirnica, kriminal u neverovatnom porastu, raspad moralnih, ali i ekonomskih, vrednosti. Zato je dràvni udar logi~na posledica svega {to se zbivalo u ovom gigantu na staklenim nogama. Ali, ko je izvr{io dràvni udar? Dok postavqam ovo retorsko pitawe, do|e mi da kukam od muke dràvni udar su izvr{avali najcrwi (najcrveniji, svejedno) komunisti, takozvana tvrda linija (batina{ki tvrda) kojoj, negde iz senke, predsedava {ef KGB-a
Krju~kov. Ponavqamo (repetitio est mater studiorum): Boq{evizam moè da evoluira samo u taktici, ali ne i u strategiji. Strate{ki ciq: ostati na vlasti. Izvr{ioci dràvnog udara su doju~era{wi Gorbijevi saradnici. Oni su promenu, takozvanu perestrojku trpeli dok su mogli, dok god je to podnosila wihova marksisti~ko-lewinisti~ka klasna svest. Kad su Gorba~ev i Jeqcin malo preterali (ne u su{tinskim reformama, nego u formalnim metodama perestrojke), i kad je izgledalo da }e se SSSR sru{iti kao kula od karata, u politi~ku arenu su uleteli komunisti~ki toreadori ma{u}i pred razjarenim bikom lokal{ovinisti~kih pokreta u prvoj zemqi socijalizma crvenim barjakom kompartije, pozivaju}i se na poslu{nost dok traje vanredno stawe (za neupu}ene: vanredno stawe traje od 1917.). Na vlast se krenulo silom jer je komunizam otrov koji se hrani svim sokovima nacionalnog bi}a samo zbog vlasti, i to vlasti metafizi~ke, vlasti nad qudskim du{ama, one koja pripada Velikom Inkvizitoru. Tvrda struja nije mogla da podnese ru{ewe mita o Lewinu, mita o realnom socijalizmu, mita o pobedi proleterijata; tvrda struja nije htela da veruje da je ~itav wen ìvot proma{en, da su se do ju~e pogre{no zakliwali na vernost Marksu i Engelsu, da su tolike nesre}nike utamni~ili zbog druk~ijeg mi{qewa i da su stotine miliona osakatili obrazovawem majmunolikih kreatura zvanih qudi novog kova. Snage koje su izvele udar i zavele cenzuru zauvek pripadaju pro{losti, pro{losti GULAGa i Lubjanke. Ta pro{lost, objavqena kao policijski ~as, posledwi put ri~e ruskom narodu. Ali, nemojmo zaboraviti zver na izdisaju, rawena i sa svih strana opkoqena, najopasnija je. U woj postoji samo nagon za uni{tewem, ùdwa da sa sobom u ponor povu~e {to vi{e lovaca koji nad wenom smr}u likuju pre no {to ona zaista nastupi. Prerano smo se radovali padu komunizma u Rusiji: on jo{ nije mrtav, mada je smrtno rawen.
Zlo~ini i mr`wa Gde god je kro~io, komunizam je po~inio nevi|ene zlo~ine. Odneo je stotinak miliona ìvota u Sovjetskom Savezu; ~etiri petine mu{kog stanovni{tva u Kamboxi, a koliko li je tek ovde, me|u Srbima ~iji je jedini greh bio to {to su boqi od partizanske ruqe fukara i probisveta u osvajawu! Wego{ je upozorio da je krv qudska hrana naopaka: ko se wome opije, taj ve}u slast ne poznaje. Komunizam, je sav zasnovan na mr`wi prema Bogu i qudima, prema svemu svetom i ~estitom. Zato je wegova su{tina bila i osta}e (dok god ima komunista) satanizam (ma kako se komunisti maskirali). Opet Wego{: [to se jednom napoji satanom, obe}a se wemu dovijeka! Preobilno su se napojili od 1917. do danas, od Petrograda do Pekinga; a to ne sme da se zaboravi. Za{to? Zato {to je opasnost od povampirenog boq{evizma realna (i krvava). Dok god oni imaju silu, svaki narod u slu~aju pobune protiv wihove tiranije na{ao bi se u poloàju Rumuna u posledwe dane âu{eskuove diktature. Tu su tenkovi (setimo se Tjenanmena); tu su vodeni topovi i palice (setimo se prestoni~kog prole}a u nas). Zato stalno treba ponavqati: boq{evizam mewa taktiku, ali ne i strategiju. U ~asu kad je strate{ki ciq, vlast, ugroèn, taktika je: pobiti sve {to se kre}e. Tumor narodnog organizma Promena taktike jasno nam svedo~i da su komunisti TUMOR narodnog organizma. Kao i svaki tumor, oni po~iwu da se razvijaju od uobi~ajenih }elija tkiva koje polude u programirawu (usvoje Marksa, Engelsa, Lewina). Izvesno vreme prikrivaju se u raznim formama (preuzimawe nacionalne simbolike i demokratske retorike, recimo); a onda, iznenada, partijska }elija metastazira i usmr}uje narodni organizam. Dok god ima makar jedna nit malignog tkiva u telu, dotle je realna opasnost da se rak javi; tako je i sa komunistima dok god ih ima u dràvnim organima, vojsci, policiji, oni nastoje da obezbede APSOLUTNU KONTROLU nad dru{tvom i svakim ~ovekom jednom
re~ju, da METASTAZIRAJU. Tipi~an primer (opet!): SSSR i dràvna vrhu{ka koja je izvr{ila udar. [ta }e se desiti s Matu{kom Rusijom, to samo Bog zna. Uzdam se u wegovu milost da }e tamo ipak pobediti duh pravoslavni, jer i Rusi, ba{ kao i mi, znaju {ta KRST ÂSNI I SLOBODA ZLATNA. No} 19. avgusta 1991. godine. POST SCRIPTUM. Ovaj tekst se moè primeniti i na mnogo poznatije uslove u na{oj sredini. Dovoqno je izmeniti nekoliko imena, pripremati se za hap{ewe (ako ste opozicija) i ~ekati vojni udar. Dan posle Jeqcin i gorbijevci su pobedili; izgleda da to~ak istorije ne moè da se vrati unazad. U novim uslovima vaì prethodna analiza Gorba~ovqevog i Jeqcinovog karaktera: to su TAKO\E KOMUNISTI (Jeqcin se naro~ito istakao u borbi protiv ruskog monarhisti~kog kulta, ru{ewem Ipatijevskog doma u kome je ubijen Car Nikolaj Drugi s porodicom). Ali, ovi komunisti su po ukusu zapadnih nov~anih sila, i spremni su da se povijaju na stranu sa koje vetar duva. Sada se nastavqa lagano raspadawe Rusije, ovog puta pod maskom demokratije. Vi se verovatno pitate {ta ja ho}u? Na ~ijoj sam strani? Naravno, ja sam na strani Pravoslavqa i Monarhije. Dok se Romanovi ne vrate u Rusiju i ne preuzmu presto, ne verujem nikakvim promenama. Jer, siguran sam, ne}e biti su{tinske. Post scriptum dana posle Uostalom, jo{ uvek postoji KPSS. Kad umire KP, ostaje SS. Ko zna {ta nosi dan, a {ta no}? Neka nam je Bog na pomo}i. â~ansko ogledalo, avgusta 1991.
PRAVOSLAVQE I ZIDARI NOVOG VAVILONA Kod nas Ve} godinama se pi{e o masoneriji i ulozi iste u stvarawu Novog Doba i novog svetskog poretka. Prvi veliki majstor obnovqene Velike Loè Jugoslavija, Zoran Nenezi}, u zanimqivom feqtonu objavqivanom u novembru 1997. u dnevnim novinama Blic pisao je o ulozi masonerije u raspadu biv{e Jugoslavije, tvrde}i pritom da je re~ o nepoliti~koj organizaciji. Iz feqtona smo saznali da su sloboda, jednakost, humanizam i tolerancija ve} vekovima ciq i stremqewe slobodnih zidara {irom sveta i da je to i osnova rada masona u Jugoslaviji (zvani~na izjava prilikom obnavqawa Loè, {to su izvr{ili nema~ki masoni uz prisustvo gostiju iz Italije, [vajcarske, Gr~ke, Holandije, Austrije, Engleske, Kanade i SAD.); saznajemo da je o obnavqawu loè Nenezi}, po~etkom devedesetih, razgovarao sa Slobodanom Vu~eti}em, @eqkom Simi}em i predsednikom Srbije Slobodanom Milo{evi}em, koji je, po wegovom svedo~anstvu, izrazio svoje o~ekivawe da }e dràvni organi, rade}i u skladu sa svojim ovla{}ewima, doneti pozitivno re{ewe za registraciju Velike loè Jugoslavija, i da ne vidi razloge za drugo re{ewe, posebno ne za organizaciju sa izrazito humanitarnim i patriotskim ciqevima, kako je on, po wegovim re~ima, doìvqavao slobodno zidarstvo. Uspomene onovremenog predsednika predsedni{tva SFRJ, Borisava Jovi}a, obave{tavaju nas o tome da je Tito bio mason, ~lan reakcionarne vatikanske loè, a da je mason bio i Ante Markovi}. Nenezi} se u feqtonu hvalio kako ga je predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica ]osi} svojevremeno ovlastio da pregovara sa masonima koji su senatori SAD. Saznali smo da je Milorad Pavi}, poznati pisac, mason (dodu{e, suspendovan iz Nenezi}eve loè, ali je zato nastavio da gradi svoju)... Kakva je to tajna? Na{, XX vek je doneo otkrivawe mnogih tajni, u pro{lim stole}ima
skrivenih pod maskama humanizma i altruizma; u na{em veku pokazalo se da je smisao ovih tajni u tajni bezakowa, za koju Apostol Pavle Soluwanima poru~uje da ve} dejstvuje. Weno kona~no ishodi{te, stra{no je re}i, jeste pojava antihrista, ~oveka bezakowa, koji }e na zemqi ponuditi rajske miline potro{a~kog dru{tva, traè}i zauzvrat da mu se, sinu sataninom, ~ove~anstvo pokloni kao Bogu. Kao {to je rekao Solèwicin: linija koja razdvaja dobro od zla i deli Carstvo Hristovo od carstva antihristovog ne prolazi kroz planine, gradove i sela onako kako preko wih prolaze dràvne granice. Ta linija ide kroz qudska srca, bojna poqa u bici izme|u Tvorca neba i zemqe, Blagog i ôvekoqubivog Boga, i kneza ovoga sveta, ~ovekoubice od po~etka |avola. Tajne otkrivene u XX veku, sada kad se on bliì svom kraju, nakon vi{e od stotinu miliona qudskih `rtava koje je odneo, kazuju nam da su mnoga, naizgled filantropska, srca bila sa one strane granice Carstva Boìjeg, u tami zabluda i nedela, laì i smrti. Novi svetski poredak koga na koì ose}aju ponajvi{e pravoslavni, plod je privremenog trijumfa tajne bezakowa ~iji se humanisti~ki zagovornici vi{e ne kriju iza paravana ruì~astog, askeze li{enog, Hri{}anstva, niti poku{avaju da umawe svoju ulogu u savremenoj svetskoj revoluciji, od Francuske bune naovamo. Naravno, re~ je o masonima. O wima se mnogo pisalo: hvaqeni su i ku|eni, osporavani i blagosiqani. U pravoslavnoj Rusiji oni su na ìvot dràve i dru{tva uticali jo{ od doba Petra Velikog, a odlu~no su se borili protiv monarhijskog dràvnog ustrojstva, sasvim po ugledu na Voltera, Didroa, Rusoa, Dantona i Robespjera, ideologe i egzekutore Francuske revolucije. Wihova ru{ila~ka delatnost omogu}ila je svrgavawe Cara Mu~enika Nikolaja II Romanova, izvo|ewe februarskog prevrata koji je pripremio tle za dolazak boq{evika i najstravi~niji rat koji je poveden protiv Crkve Hristove jo{ od Dioklecijanovih vremena. Godine 1925. B. V. Astromov ponudio je, u ime tzv. Autonomnog ruskog masonstva, GPU i sovjetskoj vlasti, poziv na saradwu. (Dokument se nalazi u arhivu
biv{eg KGB SSSR Lewingradske oblasti, koji je delimi~no objavqen 1991. u istorijskom almanahu Ruska pro{lost). Astromov, sekretar Autonomnog ruskog masonstva, veli ovo: [ta zbliàva Autonomno rusko masonstvo sa komunizmom? Pre svega, petokraka zvezda, koje je mali grb SSSR-a i koja je usvojena u Crvenoj armiji. Ta zvezda je u masonstvu vrlo po{tovana kao simbol harmoni~no razvijene qudske li~nosti, koja je pobedila svoje strasti, neutralizovala krajnosti dobra i zla. Daqe, komunizam je na svoju zastavu stavio op{te SAMOOPREDEQEWE I BRATSTVO UGWETAVANIH NARODA. Ruski masoni tako|e pozivaju na takvo bratstvo, nazivaju}i sebe gra|anima sveta i u tome se sastoji nova sli~nost izme|u dva pomenuta pravca. Na kraju, streme}i ka uspostavqawu jednakosti vaspitawa i ìvotnih uslova, masonstvo se ne razlikuje od komunizma, koji je sebi postavio iste zadatke, pri ~emu parola komunizma o UNI[TEWU LI^NE SVOJINE nailazi na puni odziv u masonstvu... Astromov daqe tvrdi da uloga masonstva u izgradwi komunizma ne bi smela da bude mnogo vidqiva, jer bi se to ruskoj inteligenciji u~inilo kao slugerawstvo ÊKI. Masonerija treba, smatra on, da svoje ~lanove uveri u zakonitost boq{evizma, da pomogne {irewu ideje internacionalizma i u borbi protiv klerikalizma (~itaj: CRKVE). Stvar je, o~ito, vi{e nego jasna. Mitropolit kijevsko-galicijski Antonije Hripovicki je o pogubnoj ulozi ruske masonerije u borbi protiv Pravoslavqa pisao jo{ tridesetih godina ovog veka. Me|utim, {ta je dubqi smisao slobodnog zidarstva? Za{to ono ratuje protiv Crkve, a propoveda slobodu, jednakost i bratstvo, ~ovekoqubqe i nepravdu, {to na prvi pogled mnogo li~i na ideale Evan|eqa? Masonstvo je, znamo, inicijati~ka, tajna organizacija, ~iji je ciq da od obi~nog ~oveka, koji je neobra|eni kamen, putem posve}ewa na~ini novog i boqeg, onoga koji ìvi u skladu sa boànstvenim na~elima. Slobodni zidari, usavr{avaju}i se u svom zanatu, istovremeno pomaù napretku ~ove~anstva i stvarawu jedinstvene svetske dràve u kojoj }e sve biti jedno, bez obzira na religiju, rasu
ili nacionalnu pripadnost. Biti mason zna~i u~estvovati u zidawu Solomonovog hrama jedinstvenog ~ove~anstva, bore}i se protiv svega onoga {to tu izgradwu ometa (a to su, ponovimo, razlike religijske, rasne, nacionalne). Zato su masoni-ekumenisti, to jest, oni formalno mogu pripadati bilo kojoj religiji, ali su{tinski, oni veruju u bezli~ni Boànski Razum (Velikog Arhitektu Svemira); zato se oni, formalno patrioti, zalaù za ukidawe nacionalnih dràva i stvarawe bezli~nih konglomerata tipa SAD i evo, Ujediwene Evrope (jedan od eksperimenata u stvarawu Novog svetskog poretka bio je i SSSR, koji je uni{tio nacionalnu Rusiju zarad komunisti~kog internacionalizma). [to se pak, boànskih na~ela kojima slobodni zidari streme ti~e, ona ne idu daqe od obogotvorewa razuma (francuski revolucionari su, recimo, u Notr Dam uveli glumicu koja je predstavqala Bogiwu Razuma) i moralizma od koga su mnogo va`nije bratske veze izme|u samih masona, bez obzira na veru i naciju. I to bi bilo sve: povr{na mistika posve}ewa, razum umesto Boga, svetska demokratska dràva (sve je dozvoqeno, pa i najve}e izopa~enosti, u ime demokratije). Naizgled, naivno i za du{e gladne i èdne Carstva Bo`jeg nezadovoqavaju}e. Ali, postoji granica koja prolazi kroz qudska srca i koja, bez obzira na humanisti~ko-altruisti~ke ciqeve masonerije, ovu kao organizaciju stavqa nasuprot Crkvi. Za{to? Zato {to je bez Crkve, Tela Hristovoga, ~ovek osu|en da sara|uje sa neprijateqem Bo`jim i qudskim, koga je neko definisao kao inteligenciju bez qubavi, logiku bez Logosa. Na àlost, tu se krije tajna obogotvorewa razuma: u savezu palog ~ovekovog razuma sa razumom biv{eg angela koji je, pogordiv{i se, digao ustanak protiv Boga i, pomra~en samoqubqem, postao satana. On je jo{ od Adama i Eve nagovarao rod qudski da se ne uzda u Boga, nego u svoju inteligenciju, da ne sluì Bogu, nego samom sebi (~ove~anstvu). Me|u prvim slobodnim zidarima bili su zidari Vavilonske kule koji su hteli da kulom dosegnu nebo i steknu sebi ime, buntuju}i protiv Tvorca do Koga se ne moè sti}i zidawem puke ovozemaqske stvarnosti, nego preobraàvawem uma i
srca u ~edno stani{te Svete Trojice. Vavilonsku kulu Bog je sru{io, qudske jezike razdelio i narode rasejao kao ne`ni Roditeq, ne èle}i da se Wegova deca udruùju u grehu i zlu, nego u svetlosti i istini. Slobodnih zidara bilo je i docnije. Me|u wima utisak najve}e gordosti ostavqaju fariseji, koji su raspeli Bogo~oveka Isusa, jedinog pravog Hrista, zato {to nije hteo da ostvari zemaqski raj samo za Jevreje, nego je u nebeski raj pozvao sve koji èle da Ga slede. Wima je Gospod i rekao: Kamen (Mene, Hrista) koji odbaci{e zidari (fariseji i wihovi potomci) postade Krajeugaonik (temeq Crkve, Bogo~ove~anske zajednice koja, za razliku od Kule vavilonske, qude sjediwuje po Duhu Svetome, a ne po duhu gordosti i zlobe). I upozorio ih je: Ko na ovaj kamen padne razbi}e se, a na koga on padne satr}e ga. Jer je nemogu}e boriti se protiv Hrista a da se ne bori{ protiv sebe i svog ve~nog spasewa u Wemu, Spasitequ na{em. Uz to, Carstvo Boìje nije nikakva univerzalna demokratska dràva koja ~oveka svodi na ovaj svet i utapa ga u wemu; Carstvo Boìje je Carstvo onih koji su postali sinovi i k}eri Nebeskog Oca, carstvo preobraène, nove tvari, ~ije je srce Vaskrsli Vaskrsiteq, Bogo~ovek. On je put, Istina i @ivot, pa zato za pravoslavne hri{}ane nema i ne moè biti kompromisa s la`ju. Jer, ako je Istina Li~nost Bogo~oveka, onda je la` neprijateq Boga i ~oveka, |avo. I tu otpada svaki ekumenizam i sinkretizam. Iz svega ovoga je jasno: oni koji veruju u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha nikako ne mogu biti poklonici Velikog Arhitekte Univerzuma; oni koji se pri~e{}uju Telom i Krvqu Hristovom i ìve u Crkvi Bo`joj, u tom, kako Apostol Pavle re~e, stubu i tvr|avi istine, ne mogu biti ~lanovi masonskih loà. Ali, isto tako (a to se danas ~esto previ|a, u ime revnosti koja, o~ito, nije po razumu) pravoslavni ne smeju da u masonima vide qude koje treba mrzeti i èleti im ve~nu pogibiju. Jedini neprijateq ~ovekov je |avo koji, seju}i la`na u~ewa i posve}uju}i zabludele u nesvete tajne svoje gordosti, nastoji da {to vi{e potomaka Adamovih gurne u propast, nude}i im da se bore protiv
Hrista i Crkve Wegove. Znaju}i da je Hristos pobedio |avola i uzeo mu vlast nad onima koji Hristu streme, mi se ne pla{imo Lukavoga i wegovih vojski, a u onima koje je Lukavi obmanuo prepoznajemo bolesne i nesre}ne bli`we za koje se treba moliti, a ne mrzeti ih i kleti. Pravoslavni hri{}anin osu|uje masonstvo, a za masone èli da ih Gospod prosvetli i privede Sebi, u~iniv{i ih od zidara Kule Vavilonske ìvim kamewem koje, utvr|eno na Krajeugaoniku, ~ini Crkvu. Krivicu za brzo {irewe la`nih u~ewa me|u kojima masonstvo spada u jedno od najpogubnijih treba da traìmo pre svega u samima sebi: jer, da smo mi bili boqi hri{}ani i vi{e svetleli svetu, ta la`na u~ewa bi ostala u tami sataninog razuma, a on, drevna i lukava zmija, ne bi imao koga da zavodi. [to je vi{e zidara Crkve Bo`je, istinski slobodnih u Hristu, to je mawe zidara Kule vavilonske, la`no slobodnih u antihristu. Zato je svima koji slede zavete Svetog Pravoslavqa jasno: potrudimo se na sebi, steknimo mir u Duhu Svetome i, kako re~e voqeni ba}u{ka Serafim Sarovski, hiqade qudi oko nas bi}e spaseno. Ni masoni, ako se pokaju i pribegnu Hristu, ne}e biti iskqu~eni iz broja spasenih. Jer, ne zaboravimo, Pastir Dobri voli svaku Svoju ovcu, a naro~ito je traì ako je zalutala. Wegova qubav od nas i{te da Mu pomognemo u traèwu zabludelih, svedo~e}i da smo stado Hristovo svojim evan|elskim ìvotom i molitvom za obra}ewe onih koji od Crkve otpado{e. Vizantijsko ogledalo, 1994-1998. TEORIJA ZAVERE I PROMENA PARADIGME Jedna od najve}ih opasnosti sa kojom se pravoslavna svest danas suo~ava je opasnost kukavi~kog beàwa pred stvarno{}u, a stvarnost je stravna, i zato kukavi~luk moè biti prirodna (po paloj prirodi) reakcija u tzv. teoriju zavere. Osnovna ideja te teorije, agresivno redukconisti~ke, mogle bi se svesti na tvrdwu da je stawe u kome se nalazimo kao pravoslavni Hri{}ani posledica delovawa svemogu}ih
zaverenika iz politi~kog i okultnog podzemqa, i da smo osu|eni na to da zaveru gledamo i da wima, zaverenicima, ni{ta ne moèmo, i da }e oni, zbog na{e nemo}i, pobediti. Ovakvo stanovi{te komentarisao je veliki ruski religiozni mislilac Ivan Aleksandrovi~ Iqin u svom ogledu Svetski uzroci boq{evi~ke revolucije, analiziraju i teoriju zavere u ruskoj emigrantskoj publicistici koja je povremeno bila preplavqena zavereni~kim kwigama i pamfletima. Prenosimo jedan deo wegovog ~lanka da bismo boqe videli o kakvoj krivotvorini je re~ ako se sve pripi{e svemo}noj zaveri: Malogra|anstva i diletantizma moramo se apsolutno kloniti: jer ono ne otvara o~i za spasonosno razumevawe i, samim tim, za le~ewe, nego, naprotiv, zavezuje nam o~i; ono umiruje um i raspiruje strast, umiruje ne putem shvatawa, nego putem lo{eg surogata. Upravo su takvi svi uobi~ajeni emigrantski razgovori o tome da je revolucija prosto rezultat ZAVERE, svejedno ~ije (jedni vele engleske, drugi nema~ke, tre}i jevrejske; masoni kaù katoli~ke, katolici kaù masonske.) Odatle: svetom upravqaju zaverenici, svesilni, svemogu}i, koji sve vuku za nos. A nama ostaje da jurcamo za posledicama wihovih postupaka i da ih, razobli~avaju}i ih, registrujemo svuda podozrevaju}i jezuitu, masona, Jevrejina, Engleza ili Nemca. Tog vulgarnog i demago{kog pristupa ja se sasvim odri~em. Uop{te ne zbog toga {to mislim da jezuiti i masoni ne uti~u na doga|aje; ne, oni nesumwivo uti~u jedni na jednu, drugi na drugu stranu, naj~e{}e sasvim suprotnu. Nego se odri~em zato {to to nije obja{wewe, nego tobo`we obja{wewe; to nije pozivawe na uzrok, nego na jednu od projava uzroka. Ono ~oveka onesve{}uje udarcem po wegovoj maniji gowewa (a ona, u zametku, postoji u svakom od nas); ona vara ~oveka, sugeri{u}i mu da je on tobo` ne{to shvatio, mada je, u samoj stvari, on odveden u mra~no }o{e i onesve{}en udarcem po temenu. I ako je ikad postao nesposoban da shvata bilo {ta o uzrocima, to mu se desilo upravo posle ove operacije koja ga je pomutila. To bi bilo isto kao kada bi se bolest tuma~ila bakterijama koje su se pokvareno
dogovorile (da je izazovu), a uz to su svemo}ne (nakon ~ega ostaje samo da se sve dezinfikuje i da se drhti da mo`da na stolwaku, {poretu, bundi koji nisu dezinfikovani ima na milijarde bakterija). Ali bakterije nisu uzrok bolesti, one su samo weni izaziva~i; razlog je u organizmu, wegovoj slabosti, wegovom funkcionalnom rastrojstvu; bakteriolo{ka analiza nije dijagnoza, dijagnoza je dijagnoza bolesnog organizma. To je laàn zadatak juriti svuda sa lupom i mikroskopom i pretvarati fiziologiju i terapeutiku u lov na bakterije (za to je neophodna sanitarija i uz to u~ena i iskusna sanitarija, to jest suptilan rad policije, a ne diletantska i neznala~ka graja o svemo}i bakterija). Re~ju: pozivawe na svemo}ne, tajne i pokvarene organizacije ni{ta ne obja{wava; ono precewuje snagu zavera ~ove~anskih, i sugeri{e strah, ne daju}i poznawe. Jer a to je glavno stihija ìvota je iracionalna i neverovatno sloèna, a delovawe zaverenika je ipak qudsko delovawe, delovawe qudske namere i samovoqe. @ivot se kre}e po tajanstvenim i sloènim zakonima prirode materijalne, psiholo{ke, socijalne, privredne. Ako su jezuita, mason, Jevrejin i Englez u ne~emu jaki, oni su jaki pre svega po tome {to su prou~ili te zakone i zato ih mogu uspe{no koristiti na svoju korist oni znaju zakone qudskih strasti i slabosti, zakone vlasti, berze i trì{ta. Ti zakoni su zaloèni u prirodu; oni su dostupni svima, pa i nama; za{to ih mi ne koristimo tako ve{to? Upravo zato {to ili uop{te ni{ta ne mislimo ili mislimo o tome da je sav problem u tu|oj zaveri. Mi smo kao pokvareni i leni pastiri, koji niti umeju da pasu ovce, niti umeju da ih {i{aju; i sve nesre}e svoje nepostojanosti, sopstvenog neznawa, sopstvene neume{nosti, beskarakternosti i ne~asnosti svaqujemo na zaveru vukova iz {ume. I svaki put kad se desi nesre}a zbog na{e kolebqivosti poteèmo obja{wewe o zloj intrizi podlih zaverenika. Svaki put kad se pojavi opasnost da }e qudi videti na{u ru`nu wu{ku po~iwemo da besnimo protiv ogledala, koje je zlo, magijsko i tajanstveno. Stari seqa~ki metod na
|avola sve svaqivati: Ja sam vam znalac, iskusan, po{ten, trezven ali mi |avo vezuje ruke i noge. \avoqa rabota, vezuje, vodi. To demago{ko pozivawe na \avoqu Silu ja kategori~ki odbijam: to nije obja{wewe, nego zbuwivawe; to nije put prema snazi i pobedi, nije kretawe po liniji najve}eg otpora, nego put prema slabosti i porazu, kretawe po liniji najmaweg otpora. I, na kraju, jo{ jedna re~: zna~i li to da ja pori~em delovawe i uticaj jezuita, masona, Engleza i Jevreja u toku rata i revolucije? Ne zna~i. Zna~i li to da ja pori~em svrsishodnost i neophodnost nau~nog istraìvawa wihove delatnosti? Ne, ne zna~i. [ta ja pori~em? 1. Kompilatorsko brbqawe o tome iz druge i tre}e ruke, nenau~no i demago{ko; 2. mogu}nost da se time objasne uzroci svetske i ruske revolucije; 3. korist za rusku nacionalnu stvar ako bilo ko po~ne da samorazobli~avawe zamewuje tobo`wim razobli~avawima tu|eg zlo~ina{tva, po~iwe da zamewuje ozbiqnu dijagnozu bakteriolo{kom manijom gonewa (ti si bakterija, on je mikrob, svuda su bacili; ti si jezuita, on je mason, oni su iluminati i posle svega toga: samo sam ja pravednik, koji sve to razobli~ava). Iqinove re~i se mogu primeniti i na ostale probleme sa kojima se Pravoslavna Crkva danas suo~ava: od religijskih do politi~kih. Hri{}ani ne ìve kao tuìoci, nego kao optuèni; oni su du`ni da sebe preispituju kad vide da se zlo {iri oko wih. Ako je Hristu, po Wegovim re~ima, data sva vlast na nebu i na zemqi (Mt. 28, 18), a Hristos je u Crkvi Svojoj, otkud to da vlast imaju jezuiti, masoni i Jevreji? Imaju je i mogu je imati samo ako se uzme u obzir ~iwenica da se so koja obqutavi (so su, odli~no to znamo, Hri{}ani), zato {to nije niza{ta, izbacuje napoqe da je qudi pogaze (Mt. 5, 13). To jest, pogaèni smo zato {to smo obqutavili, zato {to u nama nema Duha Boìjeg, svesilnog Ute{iteqa, kojim svaka du{a ìvi i ~istotom se uzvisuje. Sekte, kaèmo, haraju. Za{to haraju? Za{to mi ne stignemo pre
sekta{a sa blagove{}u Vaskrsloga? Za{to na{e parohije nemaju istinsku toplinu hri{}anskih zajednica koju bismo ponudili umesto la`ne topline sekta{kih grupica, koje umesto qubavi Hristove nude tzv. Love-bombing (bombardovawe propagandnom qubavqu)? Za{to na{e obrazovne ustanove ne daju teologe i sve{tenike koji odli~no poznaju Pravoslavqe, ali i zamke sekta{tva i okultizma da bi objasnili onima koji pitaju? Jo{ puno retori~kih za{to bi se moglo ispisati, ali od toga nema mnogo koristi. Potrebno je delati da se stvarnost okrene Hristu, a ne da se mi okrenemo od stvarnosti u udobnu teoriju zavere. Dvadesetih godina ovoga veka, kad smo imali mawe muka nego danas, otac Justin Popovi} je vapijao: Podvi`nici su jedini misionari Pravoslavqa; podvi`ni{tvo je jedina misionarska {kola Pravoslavqa. Pravoslavqe je podvig i ìvot, zato se samo podvigom i ìvotom propoveda i misionari. Razviti podvi`ni{tvo li~no i saborno, to treba da bude unutra{wa misija na{e Crkve u na{em narodu. Wegove re~i i danas su od iste, mo`da jo{ ve}e, va`nosti. Krajwe je vreme da ih po~nemo ostvarivati, pa }e i snaga zavere biti mnogo slabija. Jer, pred Licem Bo`jim neprijateqi se Wegovi razvejavaju kao prah pred vetrom i tope se kao vosak od ogwa. Ako Vaskrsli obitava u vaskrslima, zar }e smrt i smrtopoklonici pobe|ivati? Dakle, osnovna teza autora ove kwige je najdubqa krivica za {irewe la`ne duhovnosti leì na pravoslavnima. Oni su izgubili voqu sa Savr{enim i Sve{tenim; oni su postali mlaki i bqutavi. S druge pak, strane, postoje ~iwenice koje ukazuju na to da, kako re~e [ekspirov Polonije, u tom ludilu ima sistema. I taj sistem se naziva zaverom od strane onih koji ga stvaraju. Globalni pokret promene paradigme koji se popularno zove Novo doba (The New Age) uop{te ne krije da je on svojevrsna zavera. U svom Arkaninom re~niku novih perspektiva (kod nas prevedeno kao Re~nik ezoterije) Stjuart Holrojd pi{e slede}e: Akvarijanska zavera. Termin je skovala Merilin Fergason da ozna~i labavo povezanu
grupu, ili mreù, qudi najrazli~itijih profesija i aktivnosti ~iji je rad smisleno orijentisan ka budu}nosti i u skladu sa nekoliko pomaka paradigmi koje se de{avaju u na{em vremenu. Ovi qudi nisu zavernici poput ideologa ili terorista; wima nije toliko stalo do ru{ewa starog koliko do stvarawa novog. S druge strane, u svetu je sve uo~qivija uzajamna saradwa sekti, bez obzira na u~ewe, kad je potrebno ru{iti tradicionalnu, a ve} odìvelu, hri{}ansku paradigmu. Tako, prema pisawu nema~kog ~asopisa Berlinski dijalog, jedne od najuglednijih stru~nih publikacija posve}enih pitawu novih religijskih pokreta, adventisti u Rusiji ostvaruju veoma dobru saradwu sa vo|om ruskih budista lamom Da{inom, islamskim muftijom Ravilom Gainutidinom, rimokatoli~kim nadbiskupom Kondru{evi~em... Sa Sergejem Zujevim, predsednikom Izvr{nog komiteta sekte Hare Kri{na, su u najprisnijim vezama. 22. februara 1996. doneli su odluku o saradwi sa bahajcima i sajentolozima (Berlinski dijalog br. 1/96.). Ko poznaje u~ewe adventista, zna da su oni ekskluzivisti kad je wihova dogmatika u pitawu muhamedance smatraju qudima koji ne pripadaju svetu Hristovog spasewa, rimokatoli~kog poglavara, papu, optuùju da je prete~a antihrista, bore se protiv isto~wa~kog okultizma kojim Hare Kri{na obiluje, tvrde da nisu totalitarna sekta (poput sajentologa), protiv su Novog svetskog poretka koji bahajci smatraju svojim religijskim ciqem ali u praksi, kad je Rusija u pitawu, sara|uju sa budistima, muhamedancima, rimokatolicima, evangelistima, kri{naistima, sajentolozima, bahajcima. Ova neprincipijelna koalicija iskqu~uje, izgleda, samo Rusku Pravoslavnu Crkvu, koja je jo{ uvek ~uvarka preìvele pravoslavne paradigme. Dakle po starom vojni~kom pravilu! mar{irati odvojeno, tu}i zajedno. (Kad smo ve} kod mar{irawa, novoprotestantske sekte izvele su 3. juna 1995. godine u Sankt-Peterburgu Isusov mar{; zajedno su bili jehovisti, adventisti, mormoni i munovci, kao i niz mawih grupacija (Berlinski dijalog 2/95). Svaka od ovih sekti smatra da ona druga pogre{no tuma~i Bibliju ali, kad treba nastupati na Pravoslavqe,
biblijske razmirice se zaborave i mar{ira se skupa.) Mondijalizam postoji i to se vi{e ni ne krije. [ta mondijalizam, koji ima ekonomske, politi~ke duhovne ciqeve, u svojoj su{tini jeste? Ruski filosof Vladimir Simanski jo{ 1991. kaè slede}e: Pod mondijalizmom treba poimati uspostavqawe u stvarnosti jedne jedine vlade na planetarnom nivou, koja }e biti izraz vlasti najmo}nijih klanova najvi{eg me|unarodnog kapitala. Podrazumeva se da je ~iwenica da su ekonomija, politika i kultura u ogromnoj meri pod uplivom lobija najbogatijih kapitalista poznata svima, i da je ve}ina obi~nih qudi prihvata ~ak kao normalnu pojavu. Ali mondijalizam to je ne{to i zna~ajnije i sloènije od obi~nog kapitalizma. Mondijalizam, koji postepeno name}e svoju vlast nad svim narodima zemqe, kona~no stremi prema globalnoj apsolutnoj i po svojoj ideji ve~noj vlasti nad ~itavim ~ove~anstvom. Bilo koji narod, bilo koji deo planete, svaki ~ovek pojedina~no aktuelna su ili potencijalna `rtva te hobotnice, koja je svojim pipcima {~epala ~itavu zemaqsku kuglu. On (Najvi{i me|unarodni kapital, nap. V.D.) u isti mah gospodari privredno, politi~ki, socijalno, kulturno, pretenduje na to da mewa na~ine pona{awa i moral i da upravqa dru{tvenim i li~nim ìvotom svih qudi, sve do kontrolisawa mi{qewa. Ova totalna vlast nastoji da bude ve~na i nepromeniva i ve} name}e teoriju tzv. kraja istorije. /.../ Treba pomenuti da su predstavnici Najvi{eg Kapitala kosmopoliti: to jest, oni se ne}e kolebati da napuste dràvu sklonu padu po{to su iz we isisali svu krv i da svoju strate{ku bazu premeste u dràvu koja je u usponu. Do ju~e je takva baza me|unarodne kaste bankara bila Britanska imperija; sada su to SAD, a sutra se sve ponovo moè izmeniti. U ~emu se, dakle, sastoji ideologija mondijalizma? Simanski pi{e: Mondijalisti~ka ideologija je direktna naslednica demokratskog prosvetiteqstva masonske obojenosti, plus internacionalizam. Kona~ni ciq je stvarawe jedne dràve na celoj planeti; jo{ 1950. godine Xejms Vartburg je rekao: Svi|alo vam se to ili ne ima}emo
jednu svetsku vladu ili na osnovu op{teg sporazuma, ili primenom sile. To pretpostavqa uni{tewe svega {to moè da bude prepreka zamisli homogenizacije, svedene na unifikaciju ~itavog ~ove~anstva. Kao rezultat, nastaje novi Svetski Poredak, to jest reìm naro~ite vrste: Kosmopolitski: narodi i nacije se moraju pome{ati, zaboraviti na svoje rasne i kulturne posebnosti, odre}i se svake stvarne nezavisnosti. Religiozni: sve velike religije moraju biti oslabqene, sjalovqene, odba~ene na istorijsku marginu. Nijedna Vera i nikakvo U~ewe od sada se ne smeju suprotstavqati istinama koje Mondijalizam priprema za svoje podanike. Demokratski: koli~inski faktor, koji se da lako kontrolisati od strane onih koji manipuli{u sredstvima masovnog informisawa, od sada mora postati najvi{a mera dobra i zla, mora zameniti tradicionalne izvore autoriteta: narodne obi~aje, duhovna na~ela, mudrost staraca, porodicu. Plutokratski: totalna sloboda trì{ta bi}e sveop{te pravilo. Treba napomenuti da projekti mondijalizma sada vi{e uop{te nisu tajna: poznata je, na primer, kwiga Kerola Kiglija Tragedija i nada pravi manifest programskog karaktera mondijalista. Upravo u taj se kontekst uklapaju Ujediwene nacije, koje su stvorili pobednici Drugog svetskog rata, i u ~ijem je stvarawu prvostepenu ulogu igrao Federalni rezervni fond i naro~ito klan Rokfelera. Kao {to je izjavio Klod Majer iz Fonda, jedna Svetska Vlada sa monopolom na nuklearno oru`je u slu~aju ustanka neke nacije mogla bi tu naciju da zbri{e sa lica zemqe. Po Simanskom tehni~ki ciqevi mondijalisti~ke strategije su: 1. Uspostavqawe, u {to je mogu}e vi{e zemaqa, takvog politi~kog sistema koji bi omogu}avao postojawe nestabilnih, besperspektivnih vlada i ustanova s tim da se politi~ka vlast uvek moè podvrgnuti uceni ili manipulaciji, i da ista nikad ne bi mogla biti sna`nija
od ekonomske vlasti. Zbog toga su mo}ni me|unarodni finansijski magnati u posledwa dva veka podràvali reìme tzv. demokratskog parlamentarizma. 2. Jedinstvena i svemo}na svetska vojna sila, koju garantuje politi~kostrate{ka integracija dve super-dràve (SAD i SSSR, nap. V. D.) Na po~etku, politi~ko-ideolo{ka, a zatim i vojna integracija dve super-sile, pokazuje se kao neminovnost, pre svega zbog nemogu}nosti da se izdrè rashodi daqe trke u naoruàvawu (kako obi~nom, tako i nuklearnim oru`jem), rashodi koje diktira potreba su{tinske ravnoteè. U svetlosti ovde re~enog jasno se shvata finansijska, tehni~ka, pa ~ak i pomo} u hrani koju je Zapad ukazivao Sovjetskom Savezu, po~ev od boq{evi~ke revolucije i ~ak u periodima najve}e napregnutosti tzv. hladnog rata, skupa sa mnogim nepojamnim i neobja{wivim ustupcima Staqinovom Sovjetskom Savezu. 3. Sniàvawe vojni~kog duha i diskreditovawe oruànih snaga, koje u zemqama {to ih kontroli{e Sistem moraju biti tehni~ki efektivne, ali obavezno slabog ugleda, li{ene duha kaste, da nikad ne bi mogle postati izvor ili instrument pobune. Time se mogu objasniti beskrajne antimilitaristi~ke kampawe na Zapadu posledwih decenija, i naro~ito programirani vojni porazi u Vijetnamu na jednoj i Avganistanu na drugoj strani nameweni li{avawu oruànih snaga dve supersile, putem preìvqavawa ponièwa porazom, bilo kakve sposobnosti me{awa u igre visoke politike. 4. Svetska ekonomska integracija, koja se ostvaruje putem me|usobne zavisnosti u tehnologiji, prehrambenoj industriji, izvorima sirovina i radne snage izme|u svih dràva sveta da nijedna od wih ne bi mogla da dostigne poloàj autarhije, to jest samodovoqnosti. Time se moè objasniti sada{wa politika multinacionalnih kompanija naro~ito farmaceutskih i prehrambene na jugu planete koje nastoje da izbace ogromne mase qudi u bogate zemqe gde blagostawe, smawewe ra|awa i novi moral otvaraju vrata beskrajnom
dotoku jeftine radne snage i u isti mah stratezima mondijalizma nude efektna sredstva za uni{tewe nacionalnog ose}awa. 5. Su{tinska kulturna i psiholo{ka istovetnost, homogenost, unifikacija svetskih masa; koje su odre|ene da sa~iwavaju jedinstveno neograni~eno trì{te, s tim da razlike u ukusima ne smeju da budu prepreka za preterano diferenciranu proizvodwu i dugoro~ne investicije i programe. Najopasnije razlike, koje su najve}a prepreka, su religijske, obi~ajne, i pre svega, etni~ke. Za sada je samo cerebralna i u najbliòj budu}nosti ~ak ni kao hipoteza nemogu}a zamisao, to jest mra~na ma{tarija mondijalizma o loncu za topqewe (melting pot), sveop{tem me{awu rasa, totalnoj hibridizaciji qudskog roda zajedno sa nametawem op{teg jezika. 6. Revolucija morala, koja odbacuje socijalne uloge koje su hiqadama godina odre|ivale ìvot bilo kog qudskog dru{tva putem tradicionalnih i prirodnih uzajamnih odnosa izme|u pokolewa i izme|u dva pola, sa naklono{}u prema moralnoj popustqivosti i masovnom hedonizmu kao sredstvu otu|ewa i nasilnog odvajawa pojedinca od wegove zajednice, po~iwu}i od porodice i zavr{avaju}i Otaxbinom. Time se moè objasniti propaganda rokmuzike, pornografije, seksualno vaspitawe u {kolama, odricawe o~evog autoriteta i mitologizacija ènske seksualne slobode, uz poniàvawe i ismevawe takvih tradicijskih vrednosti kakve su ~istota, devstvenost, vernost i banalizacija qubavi, kao tragedijske i pesni~ke komponente postojawa. 7. Sveop{ta demografska kontrola, sve do dostizawa nulte stope ra|awa. U su{tini, nemogu}a na siroma{nom Jugu, ta se kontrola fakti~ki ostvaruje putem izmene morala i legalizacije abortusa u razvijenim zemqama Zapada to pogoduje masovnim migracionim me{awima, ~iji je rezultat postojawe dru{tava vi{erasnim i, samim tim, sve siroma{nijim u nacionalnom duhu i ose}awu zajedni{tva {to predstavqa najupornije ta~ke otpora mondijalisti~kom
pritisku. 8. Maksimalna eksploatacija svih zemaqskih resursa u bezumnoj jurwavi za modelom potro{a~kog blagostawa istinskog savremenog opijuma za narod {to sluì anestezirawu masa u bogatijim zemqama i hipnotisawu stanovni{tva siroma{nih zemaqa. 9. Sve suptilnije prodirawe u {kolske vaspitne strukture i nametawe vaspitnog modela neo-prosvetiteqskog tipa ~iji je krajwi ishod sekularizacija (obezboèwe) dru{tva i banalizacija postojawa. U okviru toga se moè objasniti stalna i neprekidna kampawa protiv religioznosti, Sve{tenog, Transcendentnog, tragedijskog smisla ìvota, i protiv same nau~ne koncepcije nepromenivosti qudske prirode. 10. Denacionalizacija naroda satirawe wihovog istorijskog Pam}ewa posredstvom nasilne i masovne imitacije ameri~kih modela i obrazaca. Ko pro~ita ove re~i Simanskog, jasno vidi {ta se zaista de{ava. Jedini na~in suprotstavqawa svim novim svetskim poretcima je - ìvot u Hristu, u Crkvi Wegovoj. Ne treba zaboraviti da su se dva nova svetska poretka, Napoleonov i Hitlerov, slomili u sudaru sa Rusijom, kojoj je Gospod pomogao da odoli duhu bezbo`ne Francuske revolucije (rat protiv Napoleona) i Hitlerovom snu o hiqadugodi{wem Rajhu. Opet i opet moramo se kloniti svaqivawa svoje odgovornosti na svemo}ne zaverenike. Mitropolit sankt-peterbur{ki i lado{ki Jovan nas trezveno opomiwe: Zdravo shvatawe istorijskog razvoja bez sumwe ni~eg zajedni~kog nema sa koncepcijom svetske zavere, koja skoro ~itavu istoriju ~ove~anstva razmatra kao rezultat svesne i ka ciqu usmerene delatnosti nekakvih judeo-masonskih zaverenika. Takvo upro{}eno tuma~ewe istorije, po pravilu svojstveno vrlo agresivnim i primitivnim ideologijama rasisti~kog usmerewa, ako se prakti~no primeni, moè da dovede do tragi~nih i nepopravivih posledica.
Ne, zlo, u kom god vidu nastojalo da sebe ostvari, koliko god upliva i vlasti imalo u ~ove~anstvu, nikada nije odre|ivalo niti }e odre|ivati ìvot qudi. Promisao svemogu}eg, neposti`nog, nepoznativog Boànstva i slobodna voqa ~ovekova to su dve sile koje pokre}u svetski istorijski proces! Da, ima qudi, dru{tava, religijskih sistema i celih dràva koje zloupotrebqavaju slobodu moralnog izbora i priklawaju se svesno ili nesvesno zlu kao svom duhovnom i delatnom izvoru. Da, wihova politi~ka, socijalna i religijska praksa je istorijski kontinuirana i retrospektivno se moè pratiti do duboke pro{losti. Postoje i vekovima razra|ivane taktike te razorne prakse. Ali ne postoje, niti mogu postojati sile u svetu koje mogu da upravqaju tokom dru{tvenih zbivawa. Sile zla u savremenom svetu sti~u sve ve}u vlast. Ali se to ne zbiva zato {to su wihovi nosioci na neki naro~it na~in umni i kadri da predvi|aju. Ne, zlo raste u onoj meri u kojoj mi sami (!) odstupamo od Zapovesti Bo`jih, dobrovoqno odsecaju}i sebe od Izvora dobra i pravde, pravednosti i qubavi. To nije rezultat zavere, nego àlosna posledica svetske otpadije i moè se pravilno shvatiti samo u okvirima hri{}anske eshatologije, a ne u primitivnoj potrazi za zaverenicima koji su svemu krivi. Me|utim, to nas ne li{ava obaveza da se, po meri svojih snaga, borimo sa zlom u svim wegovim formama, izme|u ostalog i socijalnoorganizovanim-politi~ki, ekonomski ili religiozno... Jednom re~ju: zavera postoji samo u meri u kojoj mi zaboravqamo Boga. Jer, smisao istorije je u spasavawu qudi kroz Crkvu. [to se mawe qudi spasava, to je zavera sve mo}nija. @ivimo pobo`no to je jedini na~in da se istorija produì! Od utopije do ko{mara, Svetigora, Cetiwe 1998.
NA PUTU KA UJEDIWENOJ PLANETI (Skica za istorijski portret mondijalizma) Kwiga Novi svetski poredak o kojoj }e biti re~i delo je Peta Robertsona, osniva~a mreè hri{}anskih televizija Amerike. Za SAD je obavqao i diplomatske du`nosti. Ovo wegovo delo, veoma informativno, pisano jednostavnim, ali zanimqivim jezikom i stilom, na{lo se na bestseler-listi Wujork Tajmsa. Ideologija i magija Novog svetskog poretka Kad se zavr{avao Zalivski rat, na po~etku devedesetih predsednik SAD Xorx Bu{ objavio je nastupawe novog svetskog poretka kao svetske zajednice naroda (global communitz of nations) koja je, tvrdi Robertson, precizan, sistematski i strogo isplaniran mehanizam za upravqawe narodima i nacijama (11. str. predgovora). Upotrebom snaga Ujediwenih nacija u Jugoslaviji i Kamboxi na do sada nepoznat na~in, koji gotovo sasvim ukida suvereno pravo naroda na re{avawe svojih unutra{wih problema, otpo~ela je nova faza globalne kontrole. Mondijalisti~ki totalitarizam dugo je pripreman: nekoliko farsi~nih poku{aja da se wegova inauguracija spre~i nisu bili ni{ta drugo do ve{to organizovani me|u~inovi za ovaj nevi|eni teatrum mundi spektakl, a ciq tih me|u~inova bio je jednostavan: poja~ati napetost kod naiv~ina iz publike i uveriti ih da sve, ipak, ide po loju. Nakon neuspelog pu~a u SSSR-u koji su, tvrdili su horski svi mediji, izvele snage ve} izumrlog komunisti~kog reìma, reporter CNN-a Meri Tompson je, prilikom javqawa iz Bu{ovog letwikovca Kenebankport, Mejn, 21. avgusta 1991. izjavila: Predsednikov Novi svetski poredak (u daqem tekstu NSP, nap. aut.) ponovo je u sedlu, sada ja~i no igda. Robertson neumitnom logikom dokazuje da je pu~ bio puka igra koja je imala za ciq da oìvi posustalu perestrojku i dovede u ìù zbivawa Jeqcina, jo{ poslu{nijeg zapadwaka od Gorba~ova, koji je u to vreme ve} obavio svoje: uni{tio je isto~noevropsko vojno-
politi~ki blok, dopustio Nema~koj da se ujedini, a negda mo}nu dràvu pretvori u bezna~ajni Savez Nezavisnih Dràva. Kako se moglo dogoditi, pita se Robertson, da iskusni KGB- ovci, stari partijski kadar, koji su pu~ izvodili, naprave gomilu diletantskih gre{aka koje ne bi napravili ni amateri? Za vreme pu~a svi aerodromi ostali su otvoreni, nisu prekinute veze sa svetom, Jeqcin se pojavqivao na TV-u, opoziciona {tampa je izlazila i niko nije uhap{en. Poginula su svega ~etiri ~oveka i zapaqeno jedno oklopno vozilo. Kao {to je Zalivski rat bio pogodan trenutak da se najavi trijumf NSP-a, tako je i moskovski pu~ posluìo tvorcima istog da pokaù kako NSP nezaustavqiv. Mnogi NSP zami{qaju kao doba neprestanog mira, sklada, pravde i napretka. Popularni Bitls, Lenon, sedamdesetih je snimio mega hit Imagine (Zamisli) u kome je pevao o vremenu kada na planeti ne}e biti dràva, religija, nebesa, pakla; nesta}e ideali zbog koji bi ~ove~anstvo ginulo, svi }e ìveti samo za ovaj dan i svet }e biti jedan. Taj rajski svet je carstvo hedonizma bez vere, nacionalnog ponosa i suverenosti, bez i~ega vrednoga zbog ~ega bismo se borili. To }e biti mraviwak beslovesno sre}nih potro{a~a. Zato nije ni malo slu~ajno {to Brok îsolm (str. 7), biv{i direktor Svetske zdravstvene organizacije, tvrdi: Da bi se uspostavila svetska vlada, potrebno je iz umova qudi ukloniti individualizam, li~no dostojanstvo, odanost porodi~nim tradicijama, nacionalni patriotizam, verske dogme. Svako ko èli nezavisnost, bi}e smatran otpadnikom u novoj svetskoj civilizaciji: bez obzira da li je u pitawu Irak, Somalija ili Srbija. Kakva se stra{na tajna krije iza sna o planetarnom mraviwaku moèmo shvatiti kao se setimo globalisti~kog medijskog projekta rok-koncerta Live Aid. Rok-zvezde su, èle}i da pomognu gladnima Etiopije, snimale pesmu We Are the World (Mi smo svet) u kojoj se, izme|u ostalih, nalaze stihovi najave NSP-a: Vreme je, da po ugledu na na{eg Boga, pretvorimo kamewe u hlebove (As God has shown to us, bz turning stones to bread). Na{ Bog, Gospod Isus Hristos,
nije pretvorio kamenove u hlebove, na zahtev Ku{a~a Lukavog (Mt. 4, 3-4). Bog Live Aid-a o~ito nije Hristos, nego Wegov Ku{a~. [to se ti~e kona~nog ishodi{ta ove medijske groteske, novac skupqen od koncerta nije oti{ao me|u gladne u vidu hrane i lekova; domogli su ga se etiopski vlastodr{ci komunisti i za wega kupili oru`je. Robertson sasvim ispravno uo~ava paradoks usre}iteqskih ideologija kroz vekove (str. 17): Sve ekstremne politi~ke ideologije sveta bilo da su ekstremno leve ili desne do{le su od privilegovanih klasa. Oni koji su èleli da odrede na~in na koji }e ìveti sirotiwa nikada nisu trpeli istinski, niti su ~ak videli pravu bedu. Britanski socijalizam bio je izum aristokratije. Komunizam je bio ~edo germansko-jevrejskih intelektualaca. Velike ideje ne stiù nam od stanovnika predgra|a, no od idealista i sawara iz salona. Zbigwev Bèìnski, od vrste takvih idealista i sawara, spiritus movens Trilateralne komisije, savetnik Ximija Kartera i jedan od najpoznatijih ideologa NSP-a 1970. napisao je kwigu Izme|u dve epohe u kojoj je najavio planetarnu svest kao personalizovaniji racionalisti~ko-humanisti~ki pogled koji }e postepeno zameniti institucionalne verske, ideolo{ke i nacionalne perspektive koje su preovladavale u modernoj istoriji. Novi svetski poredak o~ekivan je nekoliko puta u 19. i 20. veku. Godine 1848. objavio ga je Komunisti~ki manifest, 1917. predsednik SAD Vudro Vilson, 1938. Hitler je rekao da }e nacionalsocijalizam svoju revoluciju iskoristiti za uspostavqawe NSP, 1968. Nelson Rokfeler, uglednik najbogatije porodice sveta, tako|e je govorio o wemu... 11. septembra 1990. Bu{, predsednik imperijalne zapadne dràve, rekao je da }e NSP biti era u kojoj }e sve nacije sveta, istok i zapad, sever i jug, mo}i da prosperiraju u harmoniji... Svet u kome }e vladati zakon smewuje zakon xungle (str. 39). Doba NSP je doba me|uzavisnosti (kqu~ni pojam kreatora nove Vavilonske kule); po @aku Ataliju, to je epoha sli~na epohi pojave novih religija. Atali, glavni Miteranov savetnik, pi{u}i za ~asopis Nove perspektive, najavio je da }e se
svet u narednih deset godina izmeniti vi{e no u bilo kom istorijskom periodu do sada. Nastupawe poretka novca, hiperindividualizma i materijalizma imalo je i svog proroka mira: Atali kaè da je, po dalekose`nosti uticaja, delo mirotvorca Gorba~ova jednako delu Lutera i Muhameda. Vlast idealisti~ko-sawarske elite koja èli da po svaku cenu usre}i ~ove~anstvo odli~no je simbolizovana na nov~anici od jednog dolara. Na woj je prikazana piramida sa trinaest redova cigli koje ozna~avaju mase (neuobli~enu materiju alhemijskog procesa koju treba preobraziti u zlato); iznad je oko u trouglu koje simbolizuje vladaju}u elitu... Natpis na latinskom Novus ordo seclorum zna~i Novi svetski poredak: wegovo mesto na dolarskoj nov~anici jasno ukazuje na ~iwenicu da je NSP veoma dugo pripreman pre no {to je po~elo wegovo kona~no ostvarewe. Fred Barns razmatra pojam NSP-a, tvrde}i da je u Beloj ku}i ta re~ postala sveta, i da je pisci Bu{ovih govora rutinski ubacuju u izlagawa predsednika kad god on besedi o vojnoj ili spoqnoj politici (str. 40). Pa ipak, Bu{ova sekretarica za kontakt s medijima Merilin Ficvoter uznemirena je takvom frekventno{}u pojma NSP jer je on veoma srodna Hitlerovom novom poretku (str. 41). Svest o epohalnosti koja svagda prati izjave teoreti~ara me|uzavisnosti ima u sebi ne~eg od proro~kog patosa. Objavquju}i da }e na~elo kooperacije biti osnovno na~elo novog sveta i tvrde}i da }e svetska zajednica mo}i da kontroli{e sve regionalne sukobe, harvardski profesor Stenli Hofman kaè da }e posle hladnog rata nastati svet koji ne}e li~iti ni na jedna prethodni (str. 45). Sigurnost s kojom Hofman to tvrdi moè se uporediti sa sigurno{}u duboko veruju}eg ~oveka koji svete spise svoje religije smatra u potpunosti bogonadahnutim. Robertson isti~e veoma va`nu ulogu svetskih ratova koji su globalistima sluìli za ru{ewe starog i zidawe novog poretka. U Prvom svetskom ratu nestale su mo}ne evropske monarhije: Ruska, Nema~ka, Habzbur{ka i kona~no je i{~ezla Otomanska imperija.
Odmah nakon toga, radi uspostavqawa mira u svetu i boqeg sporazumevawa me|u narodima, stvorena je liga naroda. Drugi svetski rat je uni{tio nema~ki imperijalni stroj i polovinu Evrope bacio u kanxe komunizma (zanimqivo je napomenuti da su pod vlast bezbo`nih reìma do{le uglavnom dràve sa sna`nom verskom i nacionalnom sve{}u od Poqske do Srbije). Nakon stra{ne klanice ovog globalnog sukoba, rodile su se Ujediwene nacije, za~etak budu}e svetske vlade. Po{to je okon~an hladni rat, objavqeno je da nastupa NSP. Evropska integracija je zora novog dana... Mendel Haus, savetnik ameri~kog predsednika Vudroa Vilsona koji je i sam ma{tao o globalnom jedinstvu jo{ pre Prvog svetskog rata napisao je utopisti~ki roman Philip Dru, Administrator: Storz for Tomorrow. U wemu je predloìo stvarawe jedne svetske privrede i armije svetske socijalisti~ke dràve kojom treba da upravqa anglosaksonska finansijska oligarhija. Na ~elu globalne imperije treba da bude diktator, koga }e savetovati dvanaest odanih mudraca. Haus je predvi|ao da }e u stvarawe ove utopije vode}u ulogu igrati SAD i Liga naroda koja }e biti instrument za dostizawe ciqa. Da je Haus i radio na ostvarewu svog projekta, svedo~i i ~iwenica da je on jedan od osniva~a Saveta za inostrane odnose (u daqem tekstu SIO), nezvani~ne organizacije politi~ara, nau~nika i privrednih mo}nika, koji i dan-danas upravqa spoqnom politikom Sjediwenih Dràva. Prosvetqeni i Novi svetski poredak Prvog maja 1776. godine (prvi maj glavni praznik svetskih komunista; 1776. godina stoji na dolarskoj nov~anici), bavarski jezuita Adam Vajshaupt osnovao je iluminate. Ciq ove tajne druìne bio je NSP koji }e sru{iti religijske institucije, dràvne me|e i kojim }e upravqati mudraci, zajednica iluminiranih (prosvetqenih). Vajshaupt je uspeo da se ubaci u rukovodstva evropskih tajnih dru{tava i da tamo postavi svoje qude. Robertson dokazuje da je Francuska revolucija koja se zavr{ila Napoleonovom diktaturom
delo Vajshauptove druìne (str. 68). Kada su wihovi planovi propali u vi{im krugovima Nema~ke i Francuske, iluminati su u{li u revolucionarne organizacije i nastavili da deluju. U predgovoru nema~kom izdawu Komunisti~kog manifesta Marks i Engels nagla{avaju da je komunisti~ka liga, zvana Liga pravednika (koja je bila tajna), wih jo{ 1847. ovlastila da napi{u manifest koji }e biti teorijsko-prakti~ki program partije. Godine 1885. kardinal Henri Maning dokazivao je da Manifest nije delo otaca nau~nog socijalizma, no tajnih dru{tava ~iji su ova dvojica bili poslu{ni pioni (str. 69). Juxin H. Metvin i Sol Pedfover, istraìva~i tamne strane marksisti~ke doktrine, nagla{avaju veliki uticaj koji je na Marksa i Engelsa izvr{io crveni rabin Mozes Hes, propagator francuske revolucionarne misli. Posle susreta s 23-godi{wim Marksom, 30-godi{wi Hes beleì: Marks je veoma mlad ~ovek koji }e zadati posledwi udarac sredwovekovnoj religiji i politici (str. 70). Ciqevi iluminata u~lawenih u razne javne i tajne organizacije bili su: ukidawe privatne svojine, nacionalnih vlada i nacionalne suverenosti, stvarawe svetske vladaju}e elite, kao i borba protiv judeo-hri{}anskog teizma (str. 71). Robertson wihov politi~ki program, objavqen kao diktatura proletarijata, vidi u Oktobarskoj revoluciji. Ne treba zaboraviti da je u tu revoluciju volstritski bankar Jakob [if uloìo dvadeset miliona dolara u zlatu, pomaù}i boq{evicima. Kad to znamo, postaje nam jasnija izjava engleskog politi~ara Benxamina Dizrealija da svetom vladaju tajne sile. Opasnost politi~kog okultizma, me|utim, ve}ini ni danas nije jasna; dovoqno je setiti se Hitlera i wegovog projekta Tre}eg Rajha, pa videti kako se taj okultizam moè izliti u stravi~ne oblike uni{tewa. Mnogi antifa{isti su, ~itaju}i kwigu biv{eg Hitlerovog sledbenika Hermana Rau{ninga, prevideli da je on, jo{ pre po~etka Drugog svetskog rata, o nema~kom fireru govorio kao o ~oveku bolesna uma,
opsednutom idejom o stvarawu magijskog nat~oveka. Hitler je bio zaraèn magijom i okultnim: Dasti Skler, izu~avaju}i ovaj problem, tuma~i ~itavo ustrojstvo SS-reda, kao i no}ne partijske mitinge nacionalsocijalista, kao ve{to primewene paganske rituale koji su izvirali iz tame germanskog neznabo{tva. Firer je bio ~lan Dru{tva Tule; okultisti Karl Hauzhofer i Ditrih Ekart tvorci su ideja o arijevskoj rasnoj premo}i. Milioni Slovena, Jevreja i Cigana `rtvovani su na oltarima povampirenog moloha da bi se san o hiqadugodi{wem Rajhu ostvario {to pre. Komunisti~ka igra Robertson pokazuje i dokazuje da su vo|e SAD i zapadnih saveznika namerno prepustili tre}inu ~ove~anstva komunisti~kim ekstremistima da bi rasto~ili narode koji su se na{li u ropstvu. Kada je me|u tvorcima NSP oceweno da je ciq (raslabqivawe nacionalnog organizma i rastakawe dràvotvorne svesti) postignut, igra je zavr{ena. On pomiwe slu~aj biv{eg KGB-ovca Anatolija Golicina koji je, pobegav{i na Zapad, 1984. godine objavio da postoji projekat liberalizacije isto~noevropskih totalitaristi~kih reìma pripremqen da bi zamazao o~i naivnim posmatra~ima. U delu New Lies For Old (str. 83) Golicin je rekao da }e se pojaviti sovjetski Dub~ek koji }e otpo~eti spektakl zvani perestrojka i glasnost bi}e dozvoqena sloboda {tampe i govora, Zapad }e podràti reforme, do}i }e do razoruàwa, a nastupi}e i ujediwewe Nema~ke. Da je re~ o ve{to reìranoj predstavi demokratizacije, dovoqno se moèmo uveriti i iz ~iwenice da su glavni vo|i procesa oslobo|ewa sovjetskog dru{tva bili biv{i ~elnici KGB-a Gorba~ov i [evarnadze. Golicin je u svojoj kwizi istakao da }e ve}ina novoformiranih partija koje }e se boriti za vlast u uslovima parlamentarizma biti puke kulise iza kojih }e se skrivati stari boq{evici. U ovom dance macabre koji se nudi kao poredak mira i blagostawa veliku ulogu igra me|unarodni kapital oli~en u nekoliko
mo}nih multinacionalnih kompanija koje vode politiku najve}ih najuticajnijih svetskih dràva. Savet za inostrane poslove osnovao je klan Rokfelera, ~ime wihova kompanija na taj na~in odlu~uje o svim kqu~nim unutra{wim i spoqnim politi~kim potezima Sjediwenih Dràva, a ogroman upliv ima i na rad UN. Poznati diplomata Sajrus Vens bio je dugogodi{wi ~lan SIP-a, predsednik Rokfelerove fondacije. Nelson Rokfeler, jedan od bogate bra}e, bio je savetnik predsednika Niksona. ^lanovi SIP-a su aktivno pomagali isto~noevropske i azijske komunisti~ke reìme: Mak Artur je spre~en da oslobodi Kinu od Mao Cetungovih hordi, a poznati SIP-ovci Alxer Hiz, Dekster Vord i Oven Latimor su otkriveni kao sovjetski {pijuni i ~lanovi boq{evi~kih }elija KP Amerike. Koliko je uticaj SIP-a na oblikovawe modernog sveta veliki, vidi se i po tome {to je dràvni sekretar SAD, Edvard Setinus, jo{ 1938. osnovao Komisiju za izu~avawe problema posleratne epohe (str. 101); u to vreme Drugi svetski rat jo{ nije ni po~eo! To zna~i, zakqu~uje Robertson, da su ga multinacionalni ekonomski mo}nici ve} bili pripremili. Godine 1970. mladi poqski intelektualac Zbigwev Bèìnski, odu{evqen liberalno-levi~arskim idejama, predvideo je ekonomski uspeh Japana i Evrope, ali i prestanak hladnoratovskih kriza i po~etak politike svetskog poretka. Rokfeler ga zapaà, dovodi u SAD i s wim osniva Trilateralnu komisiju ~iji su ciqevi upravqawe svetskom privredom i mirna evolucija globalnog politi~kog sistema. Bèìnski je bio u~iteq predsednika Ximija Kartera koga je (jo{ pre no {to je ovaj postao predsedni~ki kandidat), u~lanio u Trilateralnu komisiju. Karter je, sli~no Ruzveltu u Drugom svetskom ratu, bio bole}iv prema komunistima: Nikaragvu je prepustio wihovoj tiraniji. [to se ti~e ciqa organizacija tipa SIP-a i Trilaterale, wega je jasno definisala grupa analiti~ara predvo|enih Henson Boldvinom, u studiji nazvanoj Cena mo}i i ra|enoj za SIP odmah nakon Drugog svetskog rata: Na{ kona~ni ciq, koji }e se ostvariti nakon nekoliko decenija ili nekoliko stole}a, mora biti ujediweni
svet (str. 145). Duhovnost Novog svetskog poretka Robertson obja{wava za{to je namera kreatora {kolskih sistema zapadnih zemaqa, a pre svega SAD, stvarawe studenta otvorenog uma. To je student koji veruje da je sve relativno, da nema apsoluta, kao i da je globalno socijalisti~ko dru{tvo jedino re{ewe za probleme ~ove~anstva. Stvoriv{i takvu kreaturu, nesposobnu da se bori za bilo kakav uzvi{eni smisao, tvorci NSP-a }e imati poslu{ne gra|ane globalnog sela; stoga ne ~udi podatak da je Marks u ovom trenutku omiqeni intelektualac univerziteta u SAD. Alen Blum, ugledni profesor starog kova u svojoj studiji Sumrak ameri~kog uma izrekao je mno{tvo bolnih opaski o budu}im akademskim gra|anima svoje otaxbine. Za wega su oni izraz nihilizma na ameri~ki na~in, qudi ~ije su du{e prepune bqeska {arenog ni{tavila medija, zatrpani decibelima divqe muzike, podijumi po kojima ple{u audiovizuelne utvare, èqni nedozrele ekstaze koja je, na ovaj ili onaj na~in, droga (uspeh, slava, rokenrol, film, narkotici, seks ciq je uvek nedozrela ekstaza, opijenost po svaku cenu). Ovakvi potomci ne mogu biti ni~iji preci, tragi~an je zakqu~ak Blumove kwige. Oni definitivno uni{tavaju tradiciju. Ni duhovnost religijskog pokreta Zapada nije daleko odmakla od hedonisti~ke àbokre~ine obrazovnog sistema. Robertson, kao i ve}ina protestantskih teologa Zapada, upozorava na sve ve}u popularnost sinkretisti~kog pravca Wu Ejx (The New Age), koji nagove{tava da }e se sve religije uskoro ujediniti i da }e im se na ~elo staviti mesija novog Doba, car ~itave planete la`ni hrist Majtreja. Wu Ejx ima veoma mnogo sledbenika u celom svetu (procene se kre}u od nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona), s obzirom na to da nije re~ o jednoj sekti, ve} o dobro organizovanoj mreì razli~itih grupa (po~ev od dalekoisto~nih verskih druìna, preko zelenih i feministkiwa do tzv. liberalnih protestantskih zajednica).
Osnovne pretpostavke Wu Ejx doktrine su: 1. Isus je samo prosvetqena li~nost, i nije posledwi Mesija; 2. Bog je bezli~na kosmi~ka energija; 3. ôvek je po prirodi boànstven, i treba da postane svestan toga; 4. Sve religije i verska u~ewa sli~na su i vode istom ciqu; 5. Osnova nove duhovnosti je drevna mudrost Dalekog Istoka, Vavilona, Egipta i Gr~ke: reinkarnacija, karma, parapsihologija, kult prirode, {amanizam, ve{ti~arstvo (Amerika ima religiju ve{tica WICA), astrologija, hiromantija, inicijati~ki kultovi, itd; 6. Nema greha i zla. Najva`niji su mir i qubav. Wu Ejx ima mnogo sledbenika me|u popularnim li~nostima masovne kulture, kao i veliku medijsku propagandu. Poznata glumica [irli Meklejn u TV seriji Out On A Limb, stoje}i na obali Pacifika, vri{ti: Ja sam bog, ja sam bog, ja sam bog i pou~ava gledaoce kako da mantraju da bi dostigli prosvetqewe. Tal Bruk, razo~arani sledbenik Sai Babe, u kwizi Kada svet bude jedan veli da je Wu Ejx najidealnija sinkretisti~ka religija za Novi svetski poredak. Ona ukqu~uje sve religijske doktrine osim autenti~nog hri{}anstva. Za wu ne postoje pojmovi ogrehovqenosti qudske prirode, ni suda Boìjeg; ciq joj je da u veri ~oveka u svetost koja se da dosegnuti mehani~ki, nekom od okultisti~kih tehnika (str. 167). Ovakva bleduwava, nezahtevna religioznost lako se usvaja u Americi. Prema podacima Xejmsa Ri~lija sa instituta Brounings, objavqenim u kwizi Religija u javnom ìvotu Amerike preko devedeset posto Amerikanaca veruje u Ne{to, ali svega ~etrdeset procenata ide u neku od crkava. On tvrdi da glavna vera u SAD nije hri{}anstvo, kako se uglavnom misli, nego teisti~ki humanizam. Popularnost zenbudizma, Hare Kri{ne, sajentologije, kurseva o ~udima, spiritizma itd. dovoqno nam govori da se upravo na peskovitom temequ takvog humanizma najlak{e zidaju uxerice od slame modernih verskih u~ewa.
Wu Ejx ima i svoje politi~ke pretenzije. Ideolog pokreta, okultistkiwa Alisa Bejli, vo|ena duhom Xval Khulom, koji se predstavqao kao duh tibetanskog gurua, tako|e je najavila NSP na ~ijem ~elu }e stajati Mesija zbratimqenog ~ove~anstva. Preko Ujediwenih nacija treba uvesti univerzalne zakone: regulisati kori{}ewe mora, atmosfere, privredu, zemqe, {ume, energetske potencijale, industriju, a vojnim snagama svetske vlade kontrolisati ratove i agresije. Vode}a uloga SAD je tu veoma bitna: one NSP-u daju svoj jezik (engleski), ideologiju, ìvotne stavove. Tako se stvara ujediwena planeta. Da ovakvi pokreti nisu nimalo bezopasni, svedo~i nam ~iwenica o uspehu seksualne revolucije koja je dvadesetih godina ovog veka bila smatrana idejom malog broja bolesnih umova. U isto vreme u kome je Aleksandra Kolontaj, Lewinova verna sekretarica, u~ila sovjetske ène da imati seksualni odnos s nekim ne zna~i vi{e od ispijawa ~a{e vode, ameri~ka revolucionarka Margaret Sejnxer osnovala je dru{tvo Planiranog roditeqstva. Propagirala je promiskuitet me|u tinejxerima i upu}ivala ih da nesputano istraùju oblast polnosti. Uz to, predvi|ala je sterilizaciju koja }e obuhvatiti sve niè rase: Crnce, Jevreje, stanovnike Ju`ne Evrope, hri{}ane-fundamentaliste i mentalno zaostale (str. 221). Ostali }e se razmnoàvati da bi stvorili vi{u, gospodarsku rasu... Doista, ideje Vilhelma Rajha, u~iteqa orgazmi~ke revolucije, Kolontajeve i Sejnxerove sada su postale op{te dobro svetske civilizacije, a seksualno vaspitawe je ve} poodavno zamenilo veronauku. ôvek je izdeqen na erogene zone i prestao je da qubav poima van konteksta polnog ~ina. Wu Ejx zahuktalo nudi svoja re{ewa... [ta to zna~i? Jesu li se ostvarili ciqevi iluminata? Prema Robertsonu, ciqevi tog dru{tva bili su slede}i (str. 108): 1. Ru{ewe monarhija; 2. Ukidawe privatne svojine; 3. Rastakawe patriotskih i nacionalnih ose}awa;
4. Razarawe braka i porodi~nog ìvota, kao i dràvno, a ne roditeqsko, vaspitawe dece; 5. Ukidawe svih religija... Dokle se s poduhvatom stiglo, zakqu~ite i sami. Epilog Robertson odlu~no tvrdi da }e NSP biti totalitaran i da su pri~e o demokratiji samo maska iza koje se krije tzv. teror qudskih prava. Niko ne}e smeti da govori protiv mawina: islamskih fundamentalista, animista, homoseksualaca, pedofila. Proces je ve} po~eo; ameri~ki sud je doneo presudu po kojoj se uprava va{ingtonskog rimokatoli~kog univerziteta Xorxtaun obavezuje da svim homoseksualcima omogu}i {kolovawe, kako ne bi do{lo do polne diskriminacije (str. 213). Kvazi religija Wu Ejxa, kult samodovoqnog, boànskog Ja tako|e vodi u ponor samouni{tewa ~ove~anstva. Tu, gde hri{}anske vrednosti nisu bitnije od australijskih uro|eni~kih kultova ili {amanisti~kih ekstaza, duhovnost je prakti~no uni{tena. Stiglo se do religije Svetskog Inkvizitora, gazde koji upravqa velikim mraviwakom prepunim nesvesnih, bezumno sre}nih kreatura ~iji je jedini ciq zadovoqstvo bilo kakve vrste (od materijalnog do verskog). Ovaj autor sasvim je u pravu kada kaè da }e, usvajawem autodestruktivne duhovnosti NSP-a, svet razoriti sam sebe: od kulta, naime, zavisi i kultura. Veruju}i da postoje parije, Indusi ne le~e svoje bolesne nesre}nike; veruju}i da su u pacovima reinkarnirane du{e predaka, oni ne vr{e deratizaciju, iako pacovi {ire zarazu (str. 219). Ako bismo stvorili svetsku vladu u kojoj bi neki islamski fundamentalista tipa Homeinija bio ministar odbrane, a sledbenik orijentalnog fanatizma tipa Gandija ministar zdravstva, kako bi ta vlada funkcionisala? Jednom re~ju: ideja zbratimqenog ~ove~anstva nije ni{ta drugo do utopisti~ka bajka. Ali s obzirom na to u ~ijim se rukama nalazi svetska mo} (o~ito, vlastodr{ci modernih imperija
ma{taju o ujediwenoj planeti) te bajka bi mogla postati krvava. Robertson veli: Hristos je nudio slobodu, a utopisti èle ~oveka da prisile na sre}u. Obzidani delima svojih ruku, oni su Boga zaboravili i ~ove~anstvu pripremaju totalitarno ropstvo: umesto kristalnog dvorca oni }e svoje sledbenike dovesti do masovne grobnice. Jer bez Hrista, @ivota Ve~nog, sudbina qudska je grobna tama. Teolo{ki pogledi 1-4/1992. @IVOT U DOBA ANTI-LAZARA UVOD ^lanci sabrani u ovom delu kwige pojavqivali su se u pravoslavnoj i nacionalnoj periodici od 1991. do 2002. godine. Kako nam je bilo, to znamo samo mi; mislim da delim iskustvo ve}ine ~italaca ako kaèm da se ose}amo mnogo starijim nego {to jesmo, i da se ja, koji sam po godinama tridesettrogodi{wak, ose}am da sam star preko pedeset godina. Od samog po~etka bilo mi je jasno da je rat koji se vodio na teritoriji biv{e SFRJ bio planiran tako da ga Srbi izgube. Ali, ne samo to Srbi treba da budu progla{eni i za ratne zlo~ince, krive za sve nesre}e na Balkanu od doseqavawa Slovena do NATO-agresije na SRJ 1999. godine. Naravno, ovim uop{te ne èlim da kaèm da sam imao neke proro~ke sposobnosti i vizionarska ume}a; svakom pravoslavnom Srbinu, koji zna {ta je svetosavski i svetolazarski zavet sa Hristom, bilo je jasno ko je ~ovek kome su pevali: Slobodane, ti si komunista, volimo te ko Isusa Hrista. Jo{ u junu 1992, posle studentskog protesta, pisao sam u Kwièvnim novinama: A Novi svetski poredak? Ve} se dovoqno pokazao: umirawe beba u srbskim Krajinama legitimisalo je tvorce ovog poretka kao qude koji svim neposlu{nicima (dakle, narodima koji èle da budu samostalni i dràvotvorni) spremaju ve} pomenutu pusto{ i zatirawe. O~ito je da im u Srbiji ne smeta Slobodan Milo{evi} (trpeli su i Tita dok im je to odgovaralo): na nama se
vr{i ogled razarawa nacionalnog dostojanstva, a Milo{evi} je (kao i Husein u Iraku) puki izgovor. A 1996, u ~lanku Etika posledwe odbrane, zabeleìo sam i ovo: Znam i za{to je pokrenut i vo|en ovaj rat: da bi se, preko nekih paravojnih formacija, pqa~ka{a maskiranih u ~etnike i dobrovoqce, ve{to reìranih zlo~ina nad civilima neprijateqske strane kona~no oblatio obraz srbskog naroda i obesmislio wegovo vi{evekovno mu~eni{tvo Hrista radi; da bi se, preko va{arske vulgarizacije, obezvredila pravoslavna i nacionalna simvolika; da bi se, kad se sve okon~a, Srbska Crkva izvela na sud zajedno sa Svetim Savom i Svetim knezom Lazarom, i bila optuèna, da je, ona, svojim svetosavqem, raspirila ratni sukob. A mo`da }e, uz malu pomo} pravdoqubaca iz Haga i Brisela, otkriti da je na{ Patrijarh, sa episkopima i sve{tenstvom, naoruàvao srbske ekstremiste (koji, uzgred budi re~eno, polako, bez i~ije brige, skapavaju u sportskim halama i seoskim mesnim kancelarijama, zauvek proterani iz zemqe Jankovi} Stojana.) Jer, u Srbiji 1996. godine nije te{ko bilo biti prorok: trebalo je zamisliti najgori mogu}i razvoj doga|aja, i znatno da }e biti gore od toga gore, naravno, po Srbstvo i wegove nebeske i zemaqske ciqeve. A 5. oktobar 2000, kada je, uprkos èqi Zapada da kod nas izazove gra|anski rat, narod, svojom samosvesnom i dostojanstvenom srbskom borbom, sru{io jedan truli reìm, posluìo je svetskoj oligarhiji Novog poretka za ustoli~ewe na vlasti u Beogradu jedne nove, anacionalne i antinacionalne vlasti, koja razgradwu dràve nastavqa, samo koriste}i druga~iju retori~ku maglu... Pred ~itaocem je niz ~lanaka pravoslavnog Srbina koji se politikom bavio ne kao pripadnik bilo koje partije, nego kao jedna od ~lanova naroda Bo`jeg, Crkve Hristove, koja je jedini smisao i ciq postojawa ~oveka i naroda na ovom svetu, lestvica ka ve~nom i neprolaznom ìvotu, Hristovo stado u vu~jem veku. Za mene je politika borba za sre}u i napredak polisa, a ne ono {to u Srbiji gledamo od 1945. naovamo, i {to }emo, sve dok se Bogu ne vratimo, gledati kao stravu
izdaje i prodaje svega {to nam je Sveti Sava ostavio. Uprkos tome {to sam pisao, ~esto o{tro i mo`da prejako, o onom zlu koje nas je sna{lo, i za kojim smo, nesvesni Boga i sebe, i{li, ovo nije glas (bar se nadam da nije) puke kritike, nego vapaj za Istinom, koja je Hristos, i Qubavqu, Koja je Bogo~ovek i Spasiteq na{. Nadam se da }e i ~italac ste}i takav utisak. 2003. godine O ANTI LAZARU ILI LA@NI CAR KAO POVOD ZA DENACIFIKACIJU Svaki narod koji je uspostavio zavet sa Bogom (od starozavetnog Izraiqa do danas) nalazi se u neposrednoj opasnosti od propasti u slu~aju da se taj zavet falsifikuje, i da se krivotvorina predstavi kao istinski smisao istorijskog postojawa zavetne zajednice. Izraiq je svoju tragediju doìveo kada je svog Mesiju po~eo da doìvqava ne kao Mesiju za sve narode, nego kao {ovinisti~kog jataganliju (Vladika Nikolaj), koji treba da mu obezbedi vlast nad drugim narodima sveta. I zato je Hristos Bog raspet, i zato je Varava (Baraba) izabran na Pilatovom referendumu. U su{tini, Izraiq se opredelio za la`nog, prividno svemo}nog, cara, a odrekao se Cara nad carevima, ~ija je slava bila u smirewu (Sveti Jovan Zlatousti o Hristu kaè: Zato Ga i nazivam Carem vide}i Ga da strada, jer je caru svojstveno da strada za svoje podanike.) Kona~na tragedija Izraiqa zape~a}ena je sedamdesetih godina prvog veka, kada se narod digao na ustanak protiv rimskih okupatora veruju}i da je do{lo doba mesijanske politike, vreme gospodarewa nad svetom. Judejski rat Josifa Flavija o tome izvrsno govori. Oni koji su poveli narod, osim ~asnih izuzetaka, bili su razbojnici sa li~nim interesima. Narod su podbuwivali protiv vlasti, koriste}i sikarijevce (bodeàre), koji su pravili smutwu pre nego {to je ustanak po~eo ubijali i beàli; koristili su tako|e i la`ne proroke, koji su govorili da }e Jahve pomo}i pravednu borbu protiv rimskog okupatora. Narod je ustao, i preko milion qudi je
poginulo, a nemilosrdni Rimqani, predvo|eni Titovim legijama, uni{tili su Jerusalim i oskrnavili Hram, unev{i u wega svoje paganske idole. Najve}i Rus i najve}i Srbin XIX veka, Dostojevski i Wego{, slute}i {ta ~eka wihove narode na putu otpadije od zaveta, poku{ali su da kwièvnim delima upozore na opasnosti od krivotvorewa Bogom otkrivenog smisla istorijskog postojawa. Dostojevski je u Zlim dusima dao osnovnu ideju revolucije: Verhovenski predlaè Stavroginu da postane la`ni car revolucionarnog pokreta, jer prevrat ne moè bez mistike. Potreban je neko takav, ~ovek novog kova, zver sa veselim trbuhom (Ni~e), onaj koji je sa one strane dobra i zla, da bi u svesti naroda pretvorenog u paliku}e i ubice postao zamena za Hrista Koji je, kako veli Tjut~ev, pod teretom krsta pro{ao svu rusku zemqu, blagosiqaju}i je. Petar Verhovenski to i veli ja sam obi~an razbojnik, a ne revolucionar; a ti, Stavrogine, ti treba da bude{ na{ carevi} Dimitrije. Wego{ je svoje upozorewe ponudio u delu La`ni car [}epan Mali, opisuju}i istorijski doga|aj prihvatawa nekog samozvanca za cara Crne Gore. U ovom spevu svi su u prelesti: od naroda do patrijarha Vasilija, i svi misle da }e varalica obnoviti Du{anovo carstvo. Jedini koji ne pristaje na igru nacionalne mitomanije jeste iguman Teodosije Mrkojevi}, koji mora da trpi o{tre prekore za to {to ne deli odu{evqewe cijela naroda, potonulog u epski zanos. ([ta je epski zanos bez Hrista, i u kakve ponore vodi, ~itati kod dr @arka Vidovi}a u kwizi Wego{ i Kosovski zavjet u Novom vijeku.) I tako se desilo: i Srbi i Rusi dobili su la`ne careve. Rusi Lewina i Staqina, koji su obogotvoravani (Lewin je ìveo, Lewin je ìv, Lewin }e ìveti i Staqin je Lewin danas), a Srbi Josipa Broza i Slobodana Milo{evi}a. Poreklo svesmirenog Cara, Bogo~oveka Hrista, jedno je od glavnih jevan|elskih tema i apostoli Matej i Luka ga detaqno izlaù, da se vidi Ko je Hristos, odakle dolazi i kakvoj istorijskoj zajednici pripadaju Wegovi preci. Poreklo la`nih careva
koji su razarali Rusiju i Srbiju bilo je mutno i nejasno, i o wihovim ìvotima pre dolaska na vlast nije se znalo skoro ni{ta (obratimo pa`wu na ~iwenicu da se Brozovo poreklo i do danas mistifikuje, da prve godine Milo{evi}eve vlasti proti~u bez ikakve informacije o tome ko su mu roditeqi i {ta je bilo s wima.) Presko~i}emo pri~u o Josipu Brozu i genijalnoj (u zlu, naravno) strategiji ubijawa srbskog Zaveta komunizmom i jugoslovenstvom (koja se odvijala u dve faze: prvo pobiti sve koji mogu da posluè kao uzor zavetne nesalomivosti i uterati strah u kosti narodu, a zatim potkupqivati i podmi}ivati obilatim novcem koji je stizao sa Zapada.) Na{a tragedija posledwih deset godina bila je takva kakva je bila zahvaquju}i prihvatawu partijskog anarat~ika Milo{evi}a za nacionalnog vo|u i ostvariteqa nacionalnih ciqeva. I niko ne zna kako je do toga do{lo, a mora se znati (jer, kako bi rekao dr @arko Vidovi}, bez svesti o zlu nema istorijske svesti.) Do{lo je, kako sve i dolazi kad je prelest u pitawu, zbog prihvatawa jedne la`ne pomisli, la`nog stava prema svetu. Naime, kada je u sukobu dve komunisti~ke frakcije na Osmoj sednici Saveza komunista Srbije pobedio, Milo{evi} je shvatio da mora da zaigra na kartu na koju do tada niko od komunisti~kih lidera Srbije nije igrao na kartu nacionalnih ose}awa. Internacionalisti~ki model bratstva-jedinstva bio je istro{en, pa se moralo pristupiti stvarawu nacionalne pri~e u koju je sve moglo da se uklopi od Nemawe, preko Kara|or|a, do Tita, i u kojoj su se na istoj strani na{li junaci Solunskog fronta sa zlo~incima Krcunom i Rankovi}em, tobo` borcima za srbsku stvar pod Titom. Ovakvo okretawe nacionalnom i zloupotreba rodoqubqa za ostvarivawe interesa komunisti~ke oligarhije nije bilo nepoznato u istoriji komunizma. Dovoqno je setiti se da je Staqin (koji je, svega nekoliko godina pre toga, pretio da }e slomiti ki~mu velikoruskom {ovinizmu), kada je Hitler do{ao pod Moskvu shvatio da mora druga~ije. I {ta se desilo? Po~eo je da se obra}a narodu sa bra}o i sestre, nazvao rat Velikim otaxbinskim, jedinicama davao imena
ruskih svetih ratnika Aleksandra Nevskog i Dimitrija Donskog i, {to je najva`nije, po~eo da uvodi vojno sve{tenstvo, a Ruskoj Crkvi, sateranoj u katakombe, omogu}io da se, makar malo, pojavi u dru{tvenom ìvotu i pozove narod na borbu protiv Hitlera. Rat je predstavqen kao borba Slovena i Germana, rat Ivana protiv Frica. I to je trajalo sve do 1945, ~ak i malo duè; a zatim je sve bilo po starom internacionala, religija je opijum za mase, popovi crnostotina{i, itd. Konclageri su opet radili za velikoruske {oviniste. Istu varku primenio je i Milo{evi}: nacionalna pri~a, Niko nema {to Srbin imade, nije mala, triput ratovala/ i opet }e, robovati ne}e, Crkvi dati poneki termin na TV-u, pri~ati {to vi{e o kulturno-istorijskim spomenicima, o borbi za Srpstvo, trulom Zapadu, zaveri Vatikana. Treba, me|utim, uo~iti da sam Milo{evi} nikada nije govorio u stilu srbskog nacionaliste. On je, uvek i svagda, pri~ao o demokratiji, ravnopravnosti svih naroda i gra|ana, o svom stremqewu evropskim integracijama, itd. Wegova supruga je u svojim kwigama i javnim nastupima uvek bila jugonostalgi~ar, i sa mr`wom se osvrtala na pojave velikosrbskih pretenzija (naro~ito je mrzela Srbe u Bosni i wihov rat za slobodu.) Milo{evi} je pre}utno dopu{tao postojawe paravojnih formacija, i svim silama se trudio da ih predstavi kao ~etnike (slike bezumnika sa noèvima u zubima obi{le u svet); te paravojne formacije, za koje se zna da su ih nadzirale tajne slu`be, mogle su kasnije da mu posluè kao sjajan izgovor tobo`, to nisam ja (Holbruku je, kaè sam prqavi Dik u svom Putu u Dejton, stalno govorio kako nema nikakve veze sa Arkanom, i kako mu ne moè ni{ta); ja sam demokrata, a ovo su ~etnici, protiv kojih smo se mi i moja ideolo{ka sabra}a borili i u Drugom svetskom ratu. Oni koji su ~inili ratne zlo~ine u ime Srbstva time su sluìli kao oru|a jedne prqave, nesavesne li~ne politike. Sluìli su jo{ i ne~emu drugom ali o tome kasnije. Sa ~ime je srbski narod u{ao u period raspada zemqe, koji se dugo pripremao me|u nacionalnim elitama biv{ih jugoslovenskih
republika, pre svega Hrvatske i Slovenije? U{ao je sa mamurlukom post-titoizma, sa sve{}u da postoje nekakvi nacionalni interesi koje do tada niko nije ni pomiwao, sa sve{}u o tome da je neophodno krenuti putem duhovnog preporoda, vratiti se Crkvi, sa mutnom predstavom da smo nekad imali kraqa i otaxbinu. Wegov jedini kapital je bio ~iwenica da je u Drugom svetskom ratu Srbstvo zna~ilo mu~eni{tvo, i da je preko milion i po qudi stradalo samo zato {to su bili Srbi. Mi, Srbi, jesmo ne{to posebno. Ali {ta? [ta je to {to nas ~ini druga~ijima? I tada je do{lo doba demonskog mesije i wegovih poslastica (Wego{). Odmah su se na{li la`ni proroci-jasnovideoci koji su jadnom i slu|enom narodu rekli: Pa da! Vi ste izuzetni, vi ste jedini, vi ste Srbi, narod najstariji (~ak i Isus bio Srbin, kako pi{e u izdawu IPA Miroslav, kwizi Najstariji jezik Biblije)! Vi ste nadumna `rtva, vi ste nevino jagwe, vi ste narod `rtveni, vi ste zasluìli re~i u vremenu posledwem jer ste vi nebeski narod! A da se Vlasi ne bi dosetili, niko im nije rekao da su duhovno i nacionalno raslabqeni, da im treba pokajawa, da u politiku ne smeju ulaziti usijane glave, nego trezveno i oprezno, da ameri~ki novi poredak samo ~eka neki narod koji bi istr~ao da bi oni mogli da ga udare po glavi i pokaù kako }e pro}i svi nacionalizmi u periodu u kom qudska prava i demokratija (~itaj: multinacionalne kompanije kojima nisu potrebne granice dràva i posebnosti naroda) moraju da vladaju u celom svetu. Slobodan Milo{evi} je neprijateqima na{eg naroda do{ao u pravi ~as: pustili su ga da primewuje svoje nacionalboq{evi~ke trikove da bi jednog dana mogli da kaù: Ceo srbski narod je nacional-boq{evi~ki! Trebalo je pustiti da se u ime srbskog naroda ~ine zlo~inci da bi se jednog dana reklo: Oni nisu `rtve, oni nikad nisu ni bili `rtve! Oni su uvek i svagda bili ~etnici, ubice koqa~i, divqa horda sa Balkana, virus koji treba uni{titi (Dejvid Gompert). Nije krivac samo Milo{evi}, nego i ceo srbski narod; nisu krivci la`ni vo|i i gurui guslari la`nog cara, nego su
krivi Wego{ i Andri}, epska narodna poezija i, naravno, to wihovo samoubila~ko veli~awe borbe protiv celog sveta, zvano kult kneza Lazara. Sa Milo{evi}em, iz istorije zauvek treba izbaciti i Svetog Savu; sa nacional-boq{evizmom u Srbiji zauvek treba ubiti i ideju pravoslavne nacije kao zavetne zajednice. (Dr @arko Vidovi} takvu naciju defini{e ovako: Nebeski narod je narod sabran u Crkvi, svijen oko we, kao kolo (horos) oko Crkve, kao duhovna zajednica koja se drì iskqu~ivo na snazi verskog SAOSE]AWA, kao VERSKA ZAJEDNICA). Na{i neprijateqi su uvek znali {ta je na{a najve}a snaga: tako je 1917. Hrvat dr Ivo Pilar, pod pseudonimom Sidland u Be~u objavio kwigu Ju`noslovensko pitawe i svjetski rat (pre{tampana u Paveli}evom Zagrebu 1942.) U woj on kaè da snaga opstanka Srba nije ni u dràvi, ni u vojsci, ni u ratni~kom duhu, nego (i jedino) u kultu Svetog Save. I to su svi na{i neprijateqi znali: od Sinan-pa{e, koji spaquje mo{ti Svetog Save, preko dobronamernika Josipa Juraja-[trosmajera, koji pod vidom jugoslovenstva, ciqa na unija}ewe Srba, pa sve do Hitlera koji li~no izdaje nare|ewe za hap{ewe patrijarha srbskog Gavrila (Doì}a) i episkopa ì~kog Nikolaja (Velimirovi}a). Zato je i Titova vlast nastojala da nadzire Crkvu po~ev od zabrane veronauke u {kolama i litija po selima, pa sve do poku{aja me{awa u izbor srbskog patrijarha. Milo{evi}ev odnos prema Crkvi nije bio ni{ta drugo do poku{aj instrumentalizacije. Uvek je nastojao da putem medijske manipulacije predstavi Crkvu kao svog saveznika: i u ratu (mada je patrijarh srbski Pavle govorio da, po cenu zlo~ina, nama ne treba ni velika ni mala Srbija), i u miru (poku{aj pridobijawa nekih qudi iz Crkve). Mora se priznati da je bilo pojedinaca u Srbskoj Crkvi koji se nisu najboqe sna{li i nisu na vreme prozreli igru dediwskog la`nog cara. Ali zvani~ni stav Crkve i stavovi wenih naj~asnijih predstavnika bili su potpuno jasni. Ve} 1990. jeromonah (sada vladika) Atanasije Jevti} naziva Milo{evi}a nepodno{qivo arogantnim, a |akon (sada sve{tenik) dr Radovan Bigovi} kaè da je atmosfera u Srbiji zahvaquju}i
Milo{evi}evom reìmu zaga|ena (Pravoslavqe 1. decembar 1990.) Vladika gorwokarlova~ki Simeon u junu 1990. upozorava da Evropa ne}e ekstreme ni fa{izam (Tu|mana), ni marksizam (Milo{evi}a), i da sve ide ka ujediwavawu, a mi ka dezintegraciji, {to je opasan proces. Od tada, skoro da nije bilo sabora, ni redovnog, ni vanrednog, i da se stvori vlada nacionalnog spasa i poverewa. Na vanrednom zasedawu u Ostrogu 1993. (kraj oktobra po~etak novembra) re~eno je da ni~ija stolica nije va`nija od sudbine i slobode celog naroda i da niko nema monopol nad narodom i budu}no{}u na{e dece. I kasnije je bilo tako setimo se da je policijski kordon prilikom studentskih protesta 1996/97. probijao mitropolit Amfilohije, a da je patrijarh Pavle sa Arhijerejskim Sinodom odlu~no podrào borbu studenata za priznavawa narodne voqe na izborima. Prvi koji je posle bombardovawa NATO-a traìo da vlast odstupi i preda nadle`nosti vladi nacionalnog spasa bio je Sveti Arhijerejski Sinod. Mada bi se mogao napisati analiti~ki ogled o borbi SPC protiv autoritarnog reìma, iz svega je jasno da Crkva nije bila milo{evi}evska, nego da je, evan|elski odgovorio, upozoravala na opasnost jedne kvazi-srbske vlasti, i svedo~ila da se na zlu samovoqe ne moè graditi dràva. La`ni car Srbije je jasno stavio do znawa da je bezbo`nik po~ev od sletawa na Gazimestan helikopterom, bez odlaska u Gra~anicu na liturgiju, i bez celivawa mo{tiju Svetog kneza Lazara, preko istog takvog desanta na Hilandar, do onog najva`nijeg: odbijawa da potpi{e zakon o vra}awu imovine Srbskoj Pravoslavnoj Crvki. (Milo{evi} je odbio da, pored ve} pomenutog, potpi{e i zakon o ograni~ewu prava na abortus.) Ako je sve to tako, za{to onda nezavisni intelektualci tvrde da je Milo{evi} bio nekakav nacionalista ili, ~ak, ~ovek koji je èleo da ostvari Veliku Srbiju kao ideal Srbske Crkve? Stvari su tu vrlo proste. Nezavisni intelektualci su dovoqno politi~ki pismeni da znaju da ovakvi wihovi stavovi nemaju veze sa stvarno{}u. Ali, oni èle da sa prqavom vodom izbace i dete, to jest da Crkvu
zauvek uklone iz javnog ìvota, pripisuju}i joj ~ak i ratne zlo~ine (ili podsticawa na ratne zlo~ine). To oni zovu denacifikacijom, kao da su Srbi, koji od 9. marta 1991. neprestano ratuju protiv jednog li~nog reìma, isto {to i Nemci 1945: narod koji treba osloboditi od nacisti~kih misli i ose}awa. Crkva kao ~uvar zavetne zajednice srbskog naroda, kao ~uvar nacionalizma Svetog Save (Vladika Nikolaj) bi}e najja~a prepreka novom internacionalizmu, politi~ki korektnom mondijalizmu i duhovnoj laì kvazi-religije Wu Ejxa. Ona ~uva pam}ewe Srba i zato je treba ìgosati, a, ako je mogu}e, izvesti na Ha{ki sud. O tome je, u zimu 2000, jasno rekao @enski lobi iz Beograda, protestuju}i povodom odluke Svetog Sinoda SPC, da se zabrani pri~e{}e nepokajanim lekarima aborterima, s obzirom da kanoni Crkve takve progla{avaju, ako se ne pokaju, kao dostojne epitimije za ubice. @enski lobi je tada prou~io: Trgovina izme|u SPC i reìma je belodana. Trgujte, gospodo popovi, ali se nemojte za~uditi ako se i vi na|ete na ha{kim spiskovima/.../. Povest o na{em la`nom caru je jasna. On je radio slede}e: 1. Brane}i svoju vlast, upotrebqavao je nacionalnu simboliku i zlo~ine tajnih slu`bi i paravojnih formacija prebacivao na ~etnike (srbo~etnike, rekli bi Hrvati.) 2. Brane}i svoju vlast, poku{avao je da sebe prikaè kao braniteqa Pravoslavqa naravno, nikad neposredno (neposredno je bio demokrata i gra|anin), nego stvarawem odgovaraju}e dru{tvene atmosfere. 3. Zapad je svesno dopu{tao da Milo{evi} to ~ini, prave}i s wim ugovore i dogovore, sve na {tetu srbskog naroda (prvo je bio balkanski kasapin, pa je postao dejtonski mirotvorac i jaki ~ovek sa Balkana, da bi se, u jeku NATO-vazdu{ni udara i trovawa Srbije uranijumom, na{ao kao optuèni za ratne zlo~ine i ha{kom spisku.) Ideologija najnovijeg novog poretka je jasna: Srbi ne mogu biti narod-`rtva iz Drugog svetskog rata; u su{tini, oni su narod zlo~inac, koji je kriv za posledwi rat na prostoru biv{e Jugoslavije, i koji, kao Nemci, zauvek mora da pla}a ratnu od{tetu i nosi krivicu
za genocidnost. (S tim u vezi je odluka ameri~kog ~oveka u Republici Srbskoj, Milorada Dodika, da jasenova~ki arhiv, koji je bio u srbskoj Gradini, preda muzeju holokausta u Va{ingtonu, a Muzej holokausta ga predaje Hrvatima, koji }e, jasno, sve dokumente o Jasenovcu javnosti selektivno prikazivati zato je ve} formirana ~itava historijska {kola, koja po~iwe od Tu|manovih Bespu}a povijesne zbiqnosti). Sve ovo intelektualci na platnim (ili honorarnim) spiskovima raznih fondova za otvoreno dru{tvo znaju. Ba{ zato, svim silama nastojavaju da, u ime borbe protiv Milo{evi}a, sru{e ono vredno u na{em narodu. Crkveni ìvot 1/2002. PUSTO[ I ZATIRAWE Stra{no pleme, dokle }e{ spavati? Wego{ 1. Dok je, nakon govora u ime Udruèwa kwièvnika, Matija Be}kovi} odlazio iz Sale heroja Filolo{kog fakulteta, organizatori su, u znak pozdrava, pustili Lenonovu pesmu Dajte {ansu miru. Weni zvuci odjekivali su prostorijom, neki od studenata su pevali, a meni je na pamet pala misao: Ovako je sve izgledalo i u Sarajevu pre po~etka gra|anskog rata. I te misli se nisam oslobodio ni kasnije, kad je studentski protest dostigao ve}e razmere i pro{irio se na ostale univerzitetske centre Srbije. Zar nije tamo{wa mlade` tako|e pevala Lenonovu pesmu? Zar je iko normalan u Bosni i Hercegovini èleo da ratuje? Pa, ipak, u vrtlogu gra|anskog obra~una na{li su se svi; od Mostara do Sarajeva nastade ono {to se biblijskim jezikom zove PUSTO[ I ZATIRAWE. 2. O~ito je: studentski protest 1992. nije ni{ta drugo do poku{aj da se Srbiji kaè kako izlaza uskoro ne}e biti. Ali, veliki deo Srbije to ne shvata. Vele: zbog medijske propagande. Doista, po beskrupuloznosti i bestidnosti televizijsko rugawe studentima (naravno, misli se
na zvani~nu, dràvnu TV) dostiglo je vrhunac: optuèni su da jedu hranu namewenu pacijentima beogradskih bolnica dok ovi gladuju! Pa ipak, medijska propaganda ne moè opravdati toliku zaslepqenost mnogih Srba. Ne moè zato {to veliki broj wih ve} ose}a stra{ne posledice blokade: radnici se otpu{taju s posla, plate su bedne, nema lekova, nema benzina, nema nade da }e se stawe pod vlastodr{cima ikad bitnije popraviti. (Ne govorim o bedi na{e obezboènosti, ne govorim o tome da smo svedeni na dvodimenzionalne potro{a~ke du{ice koje ne vide daqe od stomaka govorim upravo o stoma~nim razlozima za krah televizijskih iluzija me|u Srbima). To, {to Srbija nije na nogama posledica je hedonisti~kog kukavi~luka: kod mnogih postoji utopija zvana Samo da rata ne bude, a to {to }emo ìveti ispod svakog qudskog nivoa, to {to rata, ako se nastave sankcije svetske zajednice, ne moè a da ne bude nikom ni{ta. Nismo mi vi{e onaj isti srbpski narod; izgubili smo slobodu bogolikosti, onu krstovaskrsnu silu koja je Svetog |akona Avakuma navela da zapeva, pre no {to su ga Turci na kolac nabili: Srb je Hristov, raduje se smrti. Jer, smrt za na{e pretke nije bila smrt, nego kapija Ve~nosti. Izgubiv{i Ve~nost, izgubili smo i snagu da se odupiremo laìma i nepravdi. 3. A NOVI SVETSKI POREDAK? Ve} se dovoqno pokazao: umirawe beba u srbskim Krajinama legitimisalo je tvorce ovog poretka kao qude koji svim neposlu{nicima (dakle, narodima koji èle da budu samostalni i dràvotvorni) spremaju ve} pomenutu pusto{ i zatirawe. O~ito je da im u Srbiji ne smeta Slobodan Milo{evi} (trpeli su i Tita i wega sve dok im je to odgovaralo): na nama se vr{i ogled razarawa nacionalnog dostojanstva, a Milo{evi} je (kao i Husein u Iraku) puki izgovor. U toku studentskog protesta mi se, barem iz razgovora s wegovim u~esnicima, u~inilo da mnogi tako misle. 4. Srbski narod je, po ko zna koji put u svojoj istoriji, u ulozi mnogostradalnog Jova; prvi put, me|utim, on odbija to da shvati i da primi krst na svoja ple}a. Vapaj Beogradskog univerziteta stoga mi
se ~ini, bez obzira na razli~ite opcije koje su nudili u~esnici protesta kao izlaz iz krize, kao ~in koji ima bar malo jovovskog u sebi. To je vapaj s |ubri{ta postkomunisti~kog o~aja. Kwièvne novine, jun 1992. [IBICAREWE Sve o~itije postaje da je sada{wa vlast u Srbiji sistematski izdavala interese na{eg naroda: na{ nacionalni organizam o~ito je, zahvaquju}i delatnosti te vlasti, na umoru. Osvrnite se oko sebe: svuda pusto{ i zatirawe Ru{iteqski ciqevi skoro potpuno su ostvareni: ako je ekonomija u pitawu, narod je opqa~kan (devize su prvo otele dràvne banke, a zatim i probisvetske druìne zvane Jugoskandik i Dafiment banka); ako je dru{tvo u pitawu, kriminal je legalizovana forma borbe za opstanak, qudi su navikli da sve vrste prevara smatraju uobi~ajenom pojavom, svuda vlada nepoverewe i nesigurnost, mnogi Srbi su medijski kretenizovani; ako je nacionalno u pitawu, mnogi su uvu~eni u zlo~ine, jer su ih komunisti~ki vo|i ubedili da je to za dobro Srbstva. Umesto trezvenog odnosa prema svetu razvijeni su inat i gordost (Srbi nebeski narod), stvorena je ideologija krvi i tla i ra{irena mr`wa prema inakomisle}ima; oni koji su krenuli u demokratske vode, da bi izbegli SPS-nacionalizam, zaboravili su svako rodoqubqe, pquju na sve svetiwe, èle liberalizaciju droga i seksualnih izopa~enosti, umesto naroda sawaju individualisti~ku ruqu Ali su{tina SPS pobede je u ru{ewu istinskog Pravoslavqa. TV {iri okultizam, astrologiju, otvoreni satanizam; nude nam gastronomsko (za Boì} se jede ovo, a za Uskrs ono) Pravoslavqe. U~e nas da smo pravoslavci samo zato {to smo Srbi Idem ulicom, gledam prolaznike i te{ko mi je: kako ne shvataju da je sve ovo bedno {ibicarewe? Znate {ta je {ibicarewe? Neki mangup, uz dvojicu trojicu pomo}nika, do|e na prometno mesto, stavi tri kutije od {ibica na tle i jednu kuglicu. Zatim brzim potezima
preme{ta kuglicu iz kutije u kutiju, pa pita okupqene da pogode gde je kuglica skrivena. Ko pogodi, dobija pare (uvek se igra u devize!) U prvi mah, neko i dobija, neko i poga|a: ali taj neko su {ibicarevi asistenti, koji su tu da bi navukli prisutne na u~e{}e u igri. Kad naiv~ine nasednu, ve{ti {ibicar pomera kuglicu tamo-amo, da bi na kraju, kad poga|a~ treba da kaè gde je ona, kuglicu na neprimetan na~in sklonio u desnu {aku. [ta god da izaberete, pogre{ili ste: KUGLICA JE KOD [IBICARA, A NE POD BILO KOJOM KUTIJICOM. Zar se to ne de{ava sa nama? Vlast {ibicarska; asistenti la`na opozicija, s kojom vlast deli dobit; naiv~ine Srbi. Uvek nam nude pogre{na re{ewa; {ta god da izaberete, gre{ite: kuglica je kod wih Ako i daqe budemo traìli re{ewa u horizontali, bez pokajawa i povratka Bogu, nema nade. Ovi koji vuku Srbiju u ponor su kao virus SIDE; virus ove opake bolesti u lazi u samu sr` }elije - u wene gene i vr{i wihovo reprogramirawe, koje ~itavo telo raslabquje, li{ava imuniteta i priprema za smrt od bilo kakve boqetice.: ne umire se, naime, od SIDE, nego od bolesti koje napadaju neodbraweni organizam (TBC-a, sarkoma, zapalewa plu}a, itd.). U{av{i u na{e duhovne gene, rasto~iv{i nas iznutra, obrekli su telo Srbstva smrti i propasti Da nam je suza da opla~emo svoj pad! Da nam je svetlosti da sagledamo svoju tamu! Da nam je desnog Krsta, da se pokajemo! Siguran sam: samo nas Bog moè spasiti. Ali to uvek zna~i: potrudimo se da bi, kako kaè Svjatje{i Pavle, Bog imao kome da pomogne. 1993. SVETOSAVSKI VAAL . Idol je svako delo ~ovekovo i svaka tvar Boìja kojoj se qudi klawaju umesto da se klawaju Bogu @ivome i Istinitome. Beè}i iz naru~ja
O~evog, Adam se pogruzio u tvar. Wegovi potomci su ga ~esto sledili u tome. âk i kada je novi Adam, Gospod Isus Hristos, Svojom Li~no{}u otkrio punotu Bogopoznawa, bekstvo u tvar i oboàvawe tvari nisu nestali nego su ostali kao mogu}nost pada. Idolatrija je bila zabrawena i u Starom Zavetu, pa su Izraiqci ipak pravili zlatnu telad i prinosili decu na `rtvu demonu Molohu kojim su zamenili Gospoda nad vojskama. Idolopoklonicima su bili i fariseji, raspiwa~i Hristovi, kojima je subota bila va`nija od Boga zato nisu ni mogli da shvate da je On Qubav, a ne mrtva zakonska forma. Idolopoklonika je, naàlost, bilo i u Crkvi Vaskrslog Mesije jeretika, qudi koji su se klawali svom razumu i zbog toga padali u nakaznu dogmatiku i jo{ nakazniju etiku, raskolnika, koji su farisejski èleli da budu iznad sabornih pravila crkvenog ìvota, a arhi-idolopoklonik, ~ovek koji je samim sobom zamenio Hrista, rimski papa, podvigopolo`nik je svepogubnog, hoministi~kog idolopoklonstva koje je ~itavu Zapadnu Evropu gurnulo u tamu obnovqenog paganstva. Idolatrija je, znamo, SMRT: klawaju}i se tvari, a ne Tvorcu, ~ovek se klawa ~ovekoubici od po~etka - |avolu. Jer je on, drevna, lukava zmija iza svake slu`be idolima idoli su maska wegovog prisustva. 2. I svaki narod, kr{ten u Ime Presvete Trojice, kad otpadne od punote Troji~nog @ivota, postaje idolopokloni~ka i gubi svoj lik, i svaki narod, kad zaboravi Oca nebeskog, klawa se ocu laì, satani. Kao {to su Izraiqci imali svog Vaala protiv koga su neprestano grmeli proroci Vi{weg, tako i novi Izraiqci, pravoslavni, srodiv{i se sa stihijama ovog sveta, grade svoje Vaalove i prestaju da op{te s Nebeskom Otaxbinom. O jednom takvom vaalizmu koji se u posledwe vreme javio u Srba poku{ava da govori ovaj tekst. 3. Iza{av{i iz idolopokloni~kog ludila titoizma, na{li smo se na raskrsnici: Kuda daqe? I uskoro je usledio poziv: vratimo se precima. Vera na{ih otaca treba da bude i na{a vera. A otac Srbstva, najlep{e srpsko dete (tako ga je zvao Vladika Nikolaj), bio je, jeste i bi}e Sveti Sava. I zaista: danas mnogi Srbin veruje da je svetosavac;
i, gle do ju~e zabraweni i progoweni Prvi Arhiepiskop Srbski, ponovo je neka vrsta mere i provere Srbinove. Me|utim, tu nastaje veliki problem: kako obesve}eni i raspame}eni um naroda shvata svetosavqe? Kako ga shvataju vo|i narodni politi~ari? Kako ga shvataju umnici narodni pesnici, slikari? Kakav duh vlada narodom koji tvrdi da je svetosavski? Bi}emo gorki, ali ne i ogor~eni (u milosti Bo`joj je na{, tek zapo~eti, duhovni preobraàj): ovo {to se danas de{ava sa Srbstvom, svetosavskim se ne moè nazvati. Jer, opet se klawamo delima svojih ruku, opet se klawamo svojim apstrakcijama, opet verujemo u la`na boànstva, opet nam je Vaal draì od Gospoda nad vojskama. Dodu{e, taj Vaal se obla~i svetosavski, pomodno, kako to samo on, lukavi, i ume. Ali, prepoznajemo ga, jer odbija Hrista. A istinsko SVETOSAVQE je svetosavqe Hristom, onim zbog koga je mladi Rastko Nemawi} odbio vladarsku titulu i posvetio se mona{kom podvigu; odbijaju}i da Gospoda prepozna kao Izvor i Uvir svetosavskog duha Srbstva, najnoviji Vaalovi proroci nas nanovo vode u Zemqu Nedo|iju. Nastoje}i da navedemo neka od lica savremenog nam, svetosavskog, Vaala u Srba, izbegava}emo preop{irne definicije i gotove zakqu~ke: tekst koji se nudi povod je za razmi{qawe. Idol stradalni{tva Srbski narod je jedan od najstradalnijih, dakle najkrstonosnijih naroda zemaqskih: to je ~iwenica koja se ne moè prevideti. Ali, u dana{we vreme mnogi (uglavnom iz prizemnih politi~kih pobuda) poku{avaju da dokaù kako je na{e stradalni{tvo uvek NEZASLU@ENO i kako smo mi, Srbi, narod koji pati samo zato {to je takav kakav jeste. Istina je da smo propatili mnogo puta, ali na{a stradawa su uvek imala svoj smisao: stradali smo zato {to smo Hristovi (naj~e{}e), ali smo stradali i zato {to smo otpali od Hrista (pedeset godina komunisti~ke strahovlade pripremile su i predratne sablazni u Crkvi, i bezbo`ni intelektualci, i mlakost vere u narodu). Pa i sada{we na{e nevoqe imaju svoj koren u nama
kao pravoslavni hri{}ani, mi smo du`ni da se kajemo zbog NA[EG zla, a ne da uvek druge optuùjemo, bez obzira na to {to, objektivno, imamo neprijateqa. Dakle, nije kriv samo Vatikan, samo Tu|man, nisu krivi samo Hrvati, Muslimani, Makedonci, [iptari, Italijani, Nemci, Englezi, i ne mogu se sve muke na{eg sada{weg trenutka svaliti na Josipa Broza. Krivi smo, na prvom mestu, mi, jer smo otpali od Boga @ivoga, i ne hitamo da mu se vratimo. Re~eno je da }e se mnogo traìti od onih kojima je mnogo dato a Srbima je Bog podario mnoga privremena i ve~na blaga koja smo, slede}i svoju ogrehovqenu samovoqu, prezreli i odbacili. Jeste, raspeti smo: ali nije svako raspe}e spasonosno. Raspe}e koje ima smisla jeste raspe}e pokajanog razbojnika, razbojnika s desne strane Hristovog Krsta. A nepokajani razbojnik, onaj koji je na Gospoda Stradalnika hulio, bez obzira na svoje muke, nije nasledio ìvot ve~ni. Stradalni{tvo ne sme biti idol i ono nije logosno samo po sebi, nego tek u zajednici s Raspetim i Vaskrslim Mesijom. Idol krvi i tla Odbiv{i pokajawe kao promenu i obnovu uma i srca, mnogi su nastojali da se iz ode}e komunisti~kog bezumqa odmah prebace u ode}u Srbstva, poistove}uju}i se s wegovim pogre{no shva}enim spoqa{wim formama. U tome su naro~ito predwa~ili pripadnici i ~elnici vladaju}e stranke u Srbiji koji su, bez ikakvog istinskog i otvorenog raskida s pro{lo{}u svoje bezbo`nosti, odjednom po~eli da se predstavqaju kao zato~nici i glasnogovornici celine srbskog naroda. Ve{tom medijskom manipulacijom, Pravoslavqe su predstavili kao PRIVEZAK nacionalnog ose}awa, kao neku vrstu folklornog ukrasa. (Dovoqno je gledati programe zvani~ne televizije kad se tuma~e verski praznici: u studiju se uvek na|u neki stru~waci koji svu veru srbskog naroda svode na obi~ajnost paganskog tipa). Badwe ve~e se gleda kroz posni jelovnik, a Boì} je dan kad se jede pe~enica, prenos Svete Liturgije je kulturno-
umetni~ki program, a u~eni novinari TV Srbije jo{ uvek i me{aju misu i liturgiju; umesto monahiwe kaù ~asne sestre. Zvani~nici su, da bi sa~uvali svoje pozicije, obe}avali Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi brda i doline od toga, zasad, nije bilo ni{ta (setimo se samo Zakona o povratku imovine SPC). Ali su zato veoma uspe{no (opet preko medija) u velikom delu srbskog naroda uspeli da podstaknu primitivne, kafanski-{ovinisti~ke ose}aje, i da nas uvere kako biti Srbin SAMO PO SEBI zna~i biti PRAVOSLAVAC. Nije va`no kr{tewe, ni post, ni molitva, a o Svetom Pri~e{}u da se i ne govori. Po KRVI, svi smo mi plemeniti i dobri; brane}i svoje TLE imamo pravo da budemo ZLI (to jest, s one strane dobra i zla). Beè}i od Krsta, ideolozi vlasti su sve vreme nastojali da izvr{e DEONTOLOGIZACIJU nacionalne simvolike. (Poznat je slu~aj izmi{qenog grba kneza Vlastimira i jo{ ru`niji slu~aj nekrunisanog dvoglavog orla koje je dràvna komisija predloìla kao novi grb Srbije, zaboravqaju}i da kruna s krstom nad dvema orlovim glavama ozna~ava simfoniju Crkve i Dràve). [to je najtu`nije od svega, oni su po~eli da fabrikuju svoju mistiku i proro{tva. Pojavila se proro~ica Vava; otkriven je deda Miloje, a donedavno izvesni Milojko Kremenac tvrdi da je Pravoslavqe oìvelo svoje i da }e Rusi i Srbi uskoro stvoriti novu, slovensku religiju. Da bi se monarhisti~ke te`we Srbstva kanalisale u baru{tinu laì i obmane, izmi{qen je nekakav Aleksej Dolgoruki Romanov-Nemawi}, koji je Srbima obe}ao da }e vratiti glavu Kneza Lazara i time omogu}iti ekspanzivnu obnovu Srbije. Ukratko: u Srbiji se daqe LA@E. Ne samo na politi~kom planu (to je ve} poznato), nego i na DUHOVNOM. Poku{avaju}i da se odbrane od neminovnosti dolaska istinske duhovnosti mnogi nastoje da, po svom liku i podobiju sakroje Pravoslavqe za novokomponovane Srbe. Naravno, tu nema ni traga istinskog Hri{}anstva re~ je o vulgarnoj mitologizaciji, folklorizaciji i razsu{tastvqewu Istine Svete Ortodoksije. Namerno se pre}utkuje ~iwenica da je na{a SLOGA
(koja jedino i spasava), po re~i Vladike Nikolaja, bogoslovska i boànska, a ne zemaqska i trule`na. To je sloga oko Svetog Pri~e{}a, a ne oko privremenih nacionalnih interesa. S obzirom na ~iwenicu, o~itu svakome ko se ozbiqnije suo~i sa stvarno{}u na{eg trenutka, da vlastodr{ci medijski manipuli{u na{im narodom ({tampa, radio i TV uglavnom su u wihovim rukama) nu`no je da svi veruju}i, od najvi{ih jeraraha do laika, ~lanova naroda Bo`jeg, ODLU^NO objave da je zvani~no, dràvno pravoslavqe samo KARIKATURA, i da se ideologija krvi i tla nikako ne slaè s Otkrivewem predatim Crkvi Boìjoj. Primitivne mitologeme koje se nude kao surogat za Hrista i Svetog Savu ne smeju se tolerisati (setimo se da nije svako rodoqubqe hri{}ansko, i da je etnofilatizam osu|en kao jeres). Pravoslavna Srbija je Srbija Svetog Predawa, a ne Srbija kafanskog {ovinizma i kuhiwskog pravoslavqa (posna i mrsna jela spomenuli smo kao jednu od glavnih preokupacija novokomponovanih tuma~a na{e vere). Jer, ako vlastodr{cima i wihovim partijskim satelitima uspe da UNAKAZE pravi lik svetopredawskog ìvota na{ih predaka, bi}e potrebno mnogo vremena da se pokvareno popravi i o~isti od laì. Idol politike Kad se zaboravi Nebeska Otaxbina i kad se sve snage usmere na osvajawe zemaqskih dobara, nastaju velike nevoqe po jedan narod. Kad se izgubi iz vida Crkva kao SABOR NEBA I ZEMQE, qudi se otu|uju jedni od drugih i postaju sebi~ni. A kad se istinska sloboda (sloboda u Hristu) zameni apsolutizovawem dru{tvenih prava, qudi neprekidno teè da svoju samovoqu nametnu kao model ìvota svojim bli`wima. Jednom re~ju: kad se sve ovo desi, politika postaje sr` nacionalnog ìvota. I to nije politika shva}ena kao sredstvo da se ovde, u dolini suza, ìvot na{ u~ini lak{im, nego politika koja je samoj sebi ciq i opravdawe, politika obezboèna i obe{~ove~ena. Takva se i kod nas pojavila ~im je po~elo vi{estrana~ko nadmetawe. Mno{tvo PARTIJA (od
kojih ve}ina pri~a o slozi i sabornosti) nastojale su (i nastoje) da dokaù kako su samo one istinski izraz na{eg nacionalnog bi}a. Sve bi se ove partije (iskqu~uju}i vladaju}u) uslovno mogle podeliti u dve grupe -demokratske i dràvotvorne. Demokratske partije sudbinu Srbstva vide kao zauvek re{enu u onom trenutku u kome }e u na{u Otaxbinu sti}i dru{tvene slobode i privreda zapadnog tipa; dràvotvorne su, pak, zalaù, za teritorijalnu celokupnost Srbstva i povratak tradicionalizmu (ne Pravoslavqu u punoti wegovog zna~ewa, nego Pravoslavqu shva}enom ideolo{ki). Na àlost, i jedna i druga linija veru na{ih otaca tuma~e proizvoqno, na na~in koji im odgovara. Demokratska struja Hri{}anstvo uglavnom shvata sentimentalisti~ki (sve}e i cve}e), i neki od wenih lidera, ne poznaju}i dovoqno ono o ~emu pri~aju, na sav glas objavquju da je budu}nost pravoslavqa ekumenisti~ka (jedan od ~elnika opozicije, poznat po svojim oratorskim zanosima, ve} mnogo puta tvrdio je da }e se pravoslavci i rimokatolici uskoro ujediniti, a jednom je, sasvim smelo, ustvrdio kako je razlika izme|u pravoslavqa i islama samo u arhitekturi). [to se dràvotvoraca ti~e, oni pate od anomalije zvane sveto ratni{tvo. To jest, pre}utkuju}i ~iwenicu da su Sveti Ratnici pravoslavne Crkve bili istinski pobo`ni vitezovi Hristovi, sluge i mu~enici za pravdu Bo`ju, oni nastoje da sakralizuju ratni{tvo samo po sebi; u tom kontekstu, i dràva sama po sebi, dràva zemaqska, zna~ajnija im je od Carstva Bo`jeg koje je, kao zalog, u svakom ~oveku. Pravoslavna Crkva ne sme se odvajati od politike u nekakvom apsolutnom, eteri~nom smislu; ona, kao Mati, mora bri`no bdeti nad svojim ~edima i u~iti ih da je zemaqsko za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka i da se zbog zemaqskog nebeskog ne sme gubiti. (Svjatje{i otac na{eg roda, Patrijarh Pavle, mnogo je puta to istakao). Politi~arima srbskim treba objasniti da parole DEMOKRATIJA ILI SMRT i SVE ZA SRBSTVO SRBSTVO NI ZA [TA nemaju temeqa u Svetajni Bogo~oveka Hrista i Wegove Crkve. Jer, nije Demokratija ìvot, nego je Hristos ìvot. To jedno;
a drugo na{a narodna poslovica veli: Sve za obraz, a obraz ni za {ta. Dok se Bogu ne vratimo, nikakve nam zemaqske sre}e biti ne moè. A koliko smo ovakvim partija{ewem daleko od tog ciqa, pokazuje slede}i slu~aj. U jedan srbski manastir do{la, pre izbora u decembru 1990, grupa lokalnih vo|a partija koje se deklari{u kao nacionalne i svetosavske. Bila slu`ba, bila nafora, a posle svega seli oni za trpezu sa igumanom, pa naduga~ko i na{iroko po~eli da pri~aju kako }e, ako oni dobiju izbore, u Srbiji sve krenuti na boqe. Moè biti, veli otac iguman, ali uvek treba znati da bez Pravoslavqa ni{ta ne}e i}i. Tek tu po~e{e da govore ~elnici: kad oni do|u na vlast, Srbija }e odmah postati pravoslavna, kakva je i bila. Otac iguman ih pogleda, pa pita: Dobro, bra}o Srbi, a posti li koji od vas poste koje je Crkva propisala? Nastade tajac. Niko ni ne pogleda u monaha, a kamo li da progovori. Opet on: U redu, ne postite. A ho}ete li, ako èlite dobro svom rodu, u ime Bo`je, po~eti da postite? Opet muklo }utawe. Niko ne odgovara. Onda, zakqu~i iguman, pi{ite da je propalo. Nema ni{ta od pobede na izborima. I zaista; komentar je suvi{an. Idol ekumenizma Na àlost, i me|u nas se, na ~isto crkvenom planu, uvukao opasni moderni duh, duh protivan Duhu Svetome koji je govorio kroz svete apostole Hristove i velike oce Crkve. To je duh ekumenizma kojim savremeni nara{taji poku{avaju da zamene istinsku brigu i qubav prema inoslavnim hri{}anima i neznabo{cima. Pod izgovorom da treba ujediniti pravoslavne s davno odeqenom bra}om (rimokatolici, protestanti, pa i predstavnici drugih religija) de facto se tvrdi da ne postoji JEDNA, SVETA, SABORNA I APOSTOLSKA CRKVA PRAVOSLAVNA. Ta tvrdwa (u~ewe o granama, itd.) jeste SVEJERES koja razovaplo}uje Vaplo}enog Logosa Bo`jeg, nastoje}i da mu oduzme Wegovo Telo Crkvu kojoj, po blagodati Bo`joj, pripada
i srbski narod. Time se direktno nasr}e na Istinu. A moèmo li mi, gre{ni i mali, protiv Istine? Moèmo li da razorimo ono {to Apostoli i Oci ustanovi{e i preda{e nam kao blago sve{tenih dogmata i kanona? (Pravila, recimo, 45, 46 i 64. Svetih Apostola, Pravila 32, 34, 37, 38, 39. pomesnog Laodikijskog sabora; Pravilo 84. [estog vaseqenskog sabora, itd. Ne pravila kao pravila, no sam Duh Bo`ji protivi se tome). Te{ko nam je protiv Bodila, protiv Hrista, pra}ati se. Ne smemo se nikakvim zemaqskim razlozima pravdati, ma {ta o tome mislili, Istina Hristova je iznad svega. Nedavno su, na àlost, u jednoj na{oj eparhiji dràne ZAJEDNI^KE MOLITVE sa rimokatolicima i predstavnicima muslimanske veroispovesti (a otac Justin Bogomudri kaè da je apostolska zabrana molewa s jereticima JASNA I ZA KOMARA^KU SAVEST). Razlog ovih molitava: mir u biv{oj Jugoslaviji. Ali, ne moèmo tako mir dobiti. Gospod je mirodavac, po Svom nela`nom obe}awu. Mir se zadobija samo po{tovawem Wegovih ìvotvornih zapovesti i ~uvawem Svetog Predawa, a ne sentimentalisti~kim, naopako shva}enim, ekumenizmom. Gospod je preko proroka Isaije rekao da NEMA MIRA BEZBO@NICIMA. Ako se ne ~uva istinska pravoslavna pobo`nost, ako se ne misli i ne di{e Duhom Istine, TE[KO NAMA: tek tada ne}e biti mira, tek tada }e nas muke i nevoqe sna}i. Ekumenisti~ka idolatrija, rekosmo ve}, otrovnija je od sviju drugih, jer je bolest ne du{evna-telesna, nego duhovna. Ako i duhovno obolimo, zaboravqaju}i ko smo i odakle smo, AVAJ NAMA! Razmi{qajmo o tome dok nije prekasno, proveravaju}i svoje misli mislima Apostola i otaca na{ih, mislima Svetog Save na{eg koji je s inovernima sara|ivao na planu kulture, ali ne i kulta. Umesto zakqu~ka Kao {to ~esto satana uzme lik angela svetlosti, tako se ~esto i idolatrija maskira sveto{}u i ~estito{}u. Nekolike od tih maski poku{ali smo da strgnemo u prethodnim poglavqima ovog na{eg teksta,
tek nazna~uju}i mogu}e pravce razmi{qawa. Zanimqivo je, rekosmo, da se najve}i broj pogre{nih tuma~ewa istina na{e preda~ke vere maskira pod imenom Svetog Save, Oca i Pastira srbskog. To je velika opasnost za sve nas, jer ako se la` prihvati za Istinu, Istina Isus Hristos moè se od nas udaqiti i ostaviti nas u idolopokloni~koj, svepogubnoj tami na{oj. Iskreno se nadamo da ovaj skromni, mucavi tekst niko ne}e shvatiti kao zlonamerno kritizerstvo, ve} kao vapaj koji se morao probiti u svet, po sili unutra{weg pritiska. @eqa je na{a da se vaskoliko Srbstvo zaista na|e na putu Bo`jem, i nada je na{a da }e tako biti; verujemo da oni koji Svetosavqe tuma~e pogre{no, hoministi~ki, ne ~ine to iz zle namere, ve} po inercijama pro{losti. Neka bi Sve~ovekoqubivi Gospod prezreo sva na{a sagre{ewa, i blagoslovio nas na daqe pravoslavne podvige. Jer, samo u Wemu i Wime na}i }emo Put, Istinu i @ivot; i samo u Wegovom prisustvu popada}e svi idoli, dela ruku qudskih. Logos 1-4/ 1994. MOMCI OBRIJANIH GLAVA U BEZGLAVOJ SRBIJI Srbiju su preplavili momci obrijani do glave. Oni su, fakti~ki ili u nameri, kriminalci. Na TV Politici je prikazivana serija Crni biseri. Voditeq je dovodio mlade i otka~ene, wihove roditeqe, rodbinu i prijateqe. Oni su postali idoli pokolewa: o ìvotu ne misle, misle o brzini, o oru`ju, o nadmudrivawu s policijom. Buntovnici bez razloga, ali buntovnici koje svaka bezbo`ni~ka vlast voli: {to vi{e takvih kriminalaca, radikalnih nihilista, to narod duè u ropstvu. Kneleta (da li ga se jo{ uvek neko se}a?) je lako stvoriti i ubiti; on je glineni golub o~ajawa. Kad jednom narodu, jednoj mladosti, ideal postanu kriminalci, vlast ne treba da se boji. Ona se boji veronauke u {kolama, a qudi kakav je Knele neka
se hiqade. Nekad omladinske brigade, a sad omladinske bande. To je od istog duha: brigade su zidale Vavilonsku kulu komunizma, a bande razgra|uju, raznose ostatke gra|evinskog materijala. Tako to biva; kao {to kaè Sveti Vladika Nikolaj ako su roditeqi ratovali protiv Boga, deca }e ratovati me|usobno. Kad roditeqi sahrawuju Boga (a to su, po dolasku Tita na vlast, Srbi radili {irom svojih zemaqa), wihovo potomstvo se ra|a duhovno mrtvo, sa grobnim zadahom iz usta. Smrt je bolest od koje smo oboleli, gospodo porotnici. A od we ne}ete na}i leka u apotekama. Smrt udi{emo, jedemo, pijemo; smr}u gledamo i mislimo. Zato nam je sve teè: hteli bismo da ìvimo, makar jo{ malo, da bismo uìvali u punim samoposlugama, u letovawima i zimovawima; hteli bismo da gledamo TV i slu{amo turbo-folk... Ali, ne vredi. Pro{la je mladost bezbri`na, dok je drug Tito putovao po Africi, a svaki crnac iz Bantustana znao da kaè Jugoslavija. U Beogradu, prestonici ~iji je obraz uvek morao da bude svetao, kako je major Gavrilovi} 1915. zapovedio svom puku i nama, vi{e ni crnci ne studiraju, bar ne u onolikom broju. Sic transit gloria mundi! (Jedan poznanik, zga|en jugonostalgijom svih boja, a crvenom od srbske krvi, kaè: Uzdam se, ne kao Du~i}, u Boga i Srbstvo vidi{ i sam {ta je od Srbstva s ove strane Drine ostalo... Ja se uzdam u Boga i mr`wu Hrvata, veruju}i u wenu demonsku silu, koja nikad ne moè da se pomiri sa obnovom zajedni~ke srbsko-hrvatske dràve... A {to se nas ti~e, mi smo toliko otupeli da me ni êtvrta Jugoslavija ne bi za~udila). Kriminalci... I ~udovi{na, neshvatqiva javnosti, ubistva: pro{le godine, u jesen, u selu Vu~kovici kod Gu~e, devojka je do{la nakon {to je u wu u{ao duh, i rekla je roditeqima da je ona bog, traè}i da joj se obra}aju sa Gospode Boè. Odmah posle toga, naredila je ocu i majci da spale wenu baku, tvrde}i da je baka satana. Tri dana su mu~ili nesre}nu staricu, a zatim je, igraju}i goli oko vatre, spalili... A de~ko s mitraqezom, koji ubije celu porodicu, da bi na kraju ubio
samog sebe? Sedmi razred osnovne {kole, lep kao upisan, uzima mitraqez i puca. Niko ne zna zbog ~ega. Bilo je to normalno, ìvahno, svima drago dete. Mesto: Pavino poqe kod Bijelog poqa. Nedavno je drugarica potpisnika ovih redova imala stra{no iskustvo: posle bdenija koje je, u patrijar{ijskoj kapeli, sluìo Patrijarh Pavle, a uo~i Svetog Simeona Miroto~ivog, ona je po{la ku}i. Nasred no}nog Beograda pri{ao joj je mladi} stra{nog pogleda (i on je, verovali ili ne, bio u crkvi!) i rekao: [ta vi, pravoslavci, mislite, ko ste? Mislite da }e vam taj va{ Bog pomo}i? Mi, satanisti, }emo vas nau~iti pameti... Uskoro }e ovuda krv te}i potocima. Sre}om, tu se na{ao jedan dobronamernik, koji je devojku za{titio od nasrtaja, i otpratio je do ku}e. Verovatno se niko ne se}a Aleksandra Milesa, jednog od prvih javno razotkrivenih satanista na teritoriji biv{e Jugoslavije. On je osamdesetih dejstvovao u Zagrebu krao vredne kwige iz Sveu~ili{ne biblioteke i uni{tavao ih. Kad su mu sudili, najavio je tako|e da }e ovom zemqom krv te}i potocima... Satanisti u mnogim mestima Srbije sve su ja~i... Skrnave svetiwe, bore se protiv Boga, `rtvuju pse i ma~ke... Ko je slede}i? Bezbo`ni qudi (a mnogi Srbi su, avaj, vi{e ili mawe bezbo`ni vera im se svodi na no{ewe slavskog kola~a jednom godi{we u crkvu) nikako ne mogu ovo da shvate. Naravno da ne mogu re~ je o trijumfu demonizma, koji dolazi nakon komunizma. Ne}emo veronauku u {kolu evo nam |avoimanih momaka i devojaka, biv{ih Titovih pionira. Da li }e iko (osim na Stra{nom Sudu Boìjem) odgovarati za milione poklanih du{a, za milione zatrvenih savesti, za milione drhtavih, golu`dravih grudi koja su od maj~ine utrobe puwena otrovom laì, prevare, mr`we? Ho}e li ijedna od roditeqki odgovarati zbog nebrige i nemara prema sinovima i k}erima, zbog ~asova provedenih pred ogledalom u spremawu za izlaske, provode i uìvawa, za bestidno kikotawe i bludni~ewe, dok su deca ostajala sama, zaboravqena, bez i~ije brige i tople re~i? Ho}e li ikad odgovarati oni o~evi
koji su vaspitavali svoje naslednike da obmawuju, da nemilosrdno grabe napred, u~e}i ih da se po novcu meri koliko je ko vredan? A nastavnici i profesori, ~ije su ruke ogrezle u krvi de~jih du{a, koji su punili umove svojih |aka Marksom i Lewinom, skokom iz carstva nu`nosti u carstvo slobode, koji su se rugali pri~e{}enoj deci i, da bi dokazali svoju klasnu svest, na Veliki Petak mazali deci usta slaninom? Znam da su sve ovo retorska pitawa. Ali momci obrijanih glava, momci koji pucaju i ne misle, razni satanisti i ludaci, jesu stra{ni odgovori na ta pitawa. I ~udimo se za{to grmi na Svetog Savu. (ûdili smo se svega dva dana, a zatim zaboravili... Oti{li da {vercujemo cigare, ukqu~ili TV na kome ple{u polugole divqaku{e, zvezde na{e estrade, nastavili da ~itamo horoskope i verujemo u vraxbine i magiju...) Grom zagrme na Svetoga Savu, /usred zime, kad mu vreme nije,/ potrese se zemqa od Istoka,/ da se Srbqi na oru`je diù,/ al se Srbqi dignut ne smjedo{e..., kaè vidoviti slepac na{ih gusala, Filip Vi{wi}. Ali ovog puta grom je grmeo da bi Srbe pozvao na duhovni ustanak, na kona~no otre`wewe od pijanstva grehom i smr}u... Grmeo je zbog 150 000 abortusa godi{we samo u Srbiji, zbog tolikih narkomana, zbog feministkiwa koje su se rugale svemu svetom i ~estitom, isti~u}i parolu: Mawe Crkve, vi{e prezervativa... Grmeo je zbog truleì u nama i oko nas, zbog razorenih porodica, zbog okretawa Srba sektama i praznoverju koje je poprimilo masovne, stravi~ne razmere... Pogledi, 1995. TAJNA KRVI Qudi mogu biti bra}a samo po krvi: ~itava nam istorija Crkve (a prava istorija i nije ni{ta drugo do istorija Crkve) to svedo~i. Tri su vrste krvi kojom se qudi bratime: Hristova, rodbinska i tu|a. Bratstvo po krvi Gospodwoj je jedino va`no, neraskidivo, netrule`no;
samo Bogo~ovekom smo svagda JEDNO; samo evharistijska â{a je izvor i uvir neuni{tivog zajedni{tva. Ako smo bra}a tek biolo{ki, osuje}eni smo, pobe|eni unapred smrt nas ~eka iza svakog bratskog zagrqaja, a utroba koja nas je rodila, kako je govorio Sveti Justin ]elijski, ro|ena je sestra groba. Me|utim, postoji i TU\A KRV, krv po kojoj se qudi mogu bratimiti ne u Hristu, ne po majci i ocu, nego po skupa izvr{enom ubistvu, po zlo~inu koji vapi do neba, po bezakowu u~iwenom u ime na{eg MI... Stra{no je govoriti o ovoj tajni, ali se mora. Ne smemo pre}utati ono {to se zbiva oko nas. A znamo {ta se zbiva. Znamo za svesaìù}i plamen rata koji bukti na teritoriji one ~udovi{ne tvorevine koja se zvala Jugoslavija i koju kao da je sam demon smi{qao da bi postala grobnica duhovna i telesna za milione qudi. Znamo za krv koja te~e ovim tlom ve} tre}i put u XX stole}u svaki put izviru}i iz najdubqih tmina podqudskog, zverskog, neobjasnivog. Jugoslavija je, voqom svetskih antihri{}anskih snaga, nastala da bi bila zajednica Ju`nih Slovena sve tri vere: pravoslavne, rimokatoli~ke i muslimanske. Ju`ni Sloveni su, znano je, bra}a po materi u isto vreme su se javili na Balkanu, sli~no govore, srodne su im rasne osobine. Najve}i broj muhamedanaca i nezanemarivi broj rimokatolika biolo{ki su jo{ prisnije povezani sa pravoslavcima nego sa svojim bra}om po veri oni, naime, poti~u od potur~enih i pokatoli~enih pravoslavnih Srba. Reklo bi se: lepa prilika za zajedni{tvo. Ali... Ali, kada je la` jugoslovenstva (kao i svaka la` - nedugove~na) pokazala svu svoju gnusnost, kada je Jugoslavija propala (i prva, i druga), videlo se da nema bratstva. Iz dubine du{a sle|enih mr`wom i zlom {iknulo je koqa~ko ludilo genocida. Doju~era{wa bra}a po materi na naj~udovi{nije na~ine krenuli su u pohod protiv pravoslavnih: maqevi, kame, gasne komore, pe}i, bajoneti, meci, konopci, ~elik, vode, drve}e sve je trebalo pretvoriti u oru|e uni{tewa onih koji su se krstili sa tri prsta i pri~e{}ivali
Jagwetom Bo`jim*. Tu je za~eto bratstvo po tu|oj krvi, ono bratstvo koje je tako skamenilo du{e hrvatskog i muhamedanskog ìvqa i onemogu}ilo mu da shvati stra{no, nadzemaqsko zlo koje su po~inili wegovi. I nepokajano zlo se ponovilo u jezama sumraka Titove Jugoslavije. I danas te~e krv. Na àlost, ~ak i Srbi, negda hri{}anski vitezovi, obezboèni i razsvetosavqeni, ne umeju da ostanu na blagodatnim visinama svoje ~ojstvene pro{losti: iako mawe nego tamo, i me|u wima ima zlikovaca, qudi koji cvele neja~ i ubijaju nevine. Broj ovih odroda, verujemo, nije veliki: ali ih ima... Po prvi put me|u Srbima javili su se i ideolozi krvi i tla koji dokazuju kako je boqe mi wih, nego oni nas i nude nam da se zbratimimo na TU\OJ KRVI... Oni preziru krv Gospodwu, izlivenu za nas na Krstu, Krv koja je molila Oca da oprosti svima {to je proli{e, jer ne znaju {ta rade; oni odbacuju krv Svetih Mu~enika od apostolskih vremena do danas, pa i krv Svetih Srbskih Stradalnika i za veru zato~nika kosovskih, onih pod turskim ropstvom, onih iz svetskih ratova, logora{a, utamni~enih, uznika, na ko~eve nabijenih, poklanih, spaqenih... Za{to? [ta ovovremenog ~oveka navodi da bude èdan tu|e krvi? Irski kwièvnik Xejms Xojs je, uo~i Prvog svetskog rata, objavio zbirku pri~a Dablinci. U jednoj od pri~a, pod naslovom Mrtvi, on daje dijagnozu vremena u kome ìvimo. Glavni junak povesti, ~ovek koji je godinama mislio da voli i da je voqen, shvata da se varao. Stoje}i kraj prozora i gledaju}i kako sneg veje u suton, prekrivaju}i prirodu i dela qudskih ruku, s bolom koji nema snage da se izvije u krik, ponavqa u sebi: Svi smo mi mrtvi... Aveti... Utvare... Mrtvi jer ostali bez Hrista, @ivota Ve~nog i Istinitog... Mrtvi jer izgubili su zajednicu Tela Gospodweg... Mrtvi jer lutamo van Crkve, Doma O~evog... A da bi mrtvi oìveli, potrebna je KRV. Setimo se samo Odisejevog silaska u ad. Da bi prizvao vra~a Tiresiju, ~iji se duh nalazi u tami, on mora da zakoqe ovcu i ovna: tek tada, zanete sveìm mirisom i
toplinom prolivenog rumenila, aveti dolaze da stanu pred Odiseja. Jasno je, dakle: kad ~ovek postane avetan, raz-sredi{ten, on se u postojawe mora vratiti izlivawem/ ku{awem ìvotvorne te~nosti. Zato ovoliko ubila~kog nagona u savremenicima. Dvadeseti vek bi se, vi{e od bilo kog drugog stole}a, mogao nazvati KRVO@EDNIM. Ne samo da se ratovalo, nego se U@IVALO u ratovawu; ne samo da se zlo ~inilo, nego se u zlu u~estvovalo svim bi}em svojim. Priznajmo ovu te{ku istinu: bez pri~e{}a Hristom, qudi se pri~e{}uju tamom i satanom. U ratu, u nevoqi, u grani~nim stawima stvarnosti ne pomaè moral, bonton, bele rukavice, ugla|enost: tad, kad zver u nama ri~e i luduje, samo Gospod moè spasiti du{u da ne izdahne u ~equstima te zveri. Dana{we ~ove~anstvo, odbijaju}i da se vrati Hristu, sve vi{e se utvr|uje u svom bratstvu po zlo~inu; ubijaju}i nevine i rastrù}i proroke, gone}i od sebe svaki trag svetlosti Gospodwe, ono misli da sluì Bogu... Stradalnik na{, Isus Hristos, Jagwe zaklano od postawa sveta, jeste najpouzdaniji Svedok da se stradawem i samo`rtvovawem dostiè carstvo Nebesko. Ako ho}emo da hodimo u svetlosti ìvih, ne zaboravimo zna~aj Krvi Wegove: wome okupani i umiveni, odole}emo tami kraja veka. 1993. [TA SLU[AMO I [TA NAM SE DE[AVA Od stawa muzike u jednom narodu zavisi stawe tog naroda. To su znali svi drevni mudraci: od Platona do Konfu~ija. O tome u~i Pravoslavna Crkva. Psihijatrija zna da blagotvorna melodija pomaè u le~ewu du{evnih bolesti to se zove muzikoterapija. Na{ veliki pesnik, Mom~ilo Nastasijevi}, govorio je da je jadan narod uni{ten ako mu uni{te materwu melodiju... Srbski narodni poj je izraz srbske du{e, one duboke i setne du{e koja, kad zapoje Oj, Moravo, peva u stvari o ne~em neizrecivom, o tome da
ne{to tajno ima/ na zemqi i na nebesima (Danojli}). Srbska pesma je ~edna, kao i srbska igra, kolo, u kome nema isticawa pojedinca, nego je re~ o sabornom pregnu}u svih koji su se u kolo uhvatili. Kada je u Srbiji pobedilo bezbo`ni{tvo i kada se, kako kaè Vladika Nikolaj, zavr{ila istorija Srbadije a po~ela istorija manguparije, tada je jedan od prvih zadataka nove kulturne politike bio obra~un sa materwom melodijom. Nastala je tzv. novokomponovana muzika, koja je spoqa jo{ pomalo li~ila na onu izvornu, ali se po duhu od we razlikovala. Primer: u pesmi Odakle si, sele?, u kojoj mladi} i devojka razgovaraju, ona kaè da je od Kru{evca, i da se to vidi po wenom odelu. Predratna verzija (mladi}eve re~i): [to odelo kaè, ne bi verovao/ da ti nisam, sele, u o~i gledao. Posleratna verzija: [to odelo kaè, ne bih verovao,/ da te nisam, sele, svu no} milovao. Tada, posle rata, u skladu sa novim moralom, pevalo se: Moj kolega, demokratija je,/ qubi curu, ne pitaj ~ija je. A zatim su i melodije i ritmovi izmeweni; poruke pesama postale su otvoreno nihilisti~ke. Recimo: Uzmi sve {to ti ìvot pruà, danas si cvet, sutra uvele ruà. Nema ni~ega osim ovog i ovakvog ìvota, ìvota posle koga nastupa ve~ito ni{tavilo... Po~etkom devedesetih, kada je sveukupni raspad Srbstva nastupio, prona|ena je kona~na formula za muzi~ko slu|ivawe srbskog naroda, turbo folk. Kombinacija divqih azijatskih ritmova i melodija i elemenata rok ritmova, uz vulgarno ~ulno obla~ewe i pona{awe izvo|a~a i izvo|a~ica (narodski re~eno pevaqki), od kojih mnogi ne bi umeli da pevaju da im nije savremene tehnologije pretvarawa glasovnog ni~eg u glasno ne{to, dala je doma}e ~udovi{te za zabavu miliona. Na{e peva~ice, raznorazne Cece, Dragane, Jami, Karleu{e po~ele su da se nadme}u u nepristojnosti i prostakluku; i to nadmetawe traje do dana dana{wega. Kaù da turski du}ani u Stambolu odjekuju od turbo-folka sa srbijanskih prostora: Turci su u srbskoj muzi~koj industriji prepoznali sebe i svoje nasle|e... A tekstovi? Apstrahujmo sramotne asocijacije i razne vrste seksualne
razuzdanosti... Pomenimo razne vrste satanisti~kih {e}erlema koje se prodaju kao narodna muzika. Jedna, na primer, peva: Umri mu{ki na moj znak,/ ne pla{i se, budi jak/, slava mrtvima!; a drugi dodaje: Ako ima pakla,/ Ja }u tamo biti,/ sa |avolom crnim kolo }u voditi./ Kolovo|a |avo, a na kecu ja,/ sudbina se moja od ro|ewa zna. Zamislimo jednu takvu pesmu koju neko naru~uje na vesequ ispra}aju u vojsku ili na svadbi! To je, sada i ovde, gore od svakog blek-metala i rok-satanizma. Jer je masovnije.. Osnovna osobina ovih narodwaka je bahatost. [to je narod samouvereniji i bahatiji, to mu je propast blià, kaè Sveto Pismo. Tako je Baja Mali Kninxa, uo~i propasti Srbske Krajine, pevao: @ivje}e ovaj narod/ i poslije usta{a. Jer i Bog je Srbin,/ nebesa su na{a... Sada taj isti Baja peva: Ne verujem svojim o~ima/ ti i ja pred oltarom/ Ciganka nam sve pogodila... Nije mali greh pevati bogohulne i skaradne pesme i veseliti se uz bestidnu, divqu muziku; nije mali greh odre}i se sebe i svoje materwe melodije; nije mali greh okrenuti le|a Bogu, a lice |avolu, i skakati uz pesme koje kao da pi{e i komponuje sam satana. Komunisti~ki pokroviteqi Draga~evskog sabora truba~a, bezbo`nici koji su èleli da na{u narodnu tradiciju preina~e, stavili su ovaj va{ar krkanluka i trubqewe do besvesti usred Gospojinskog posta ni to nije mali greh... I ko zna koliko drugih greha, znanih i neznanih, mu~i du{u ovog jadnog, napa}enog i prevarenog naroda! Ali, za sve grehe postoji lek: POKAJAWE, PROMENA I OBNOVA UMA I SRCA, POVRATAK BOGU I SEBI. Bili smo plemeniti i vaqan narod, koji je umeo i da se veseli i tuguje; postali smo narod raspolu}en, li{en vertikale, narod nemo}an da prepozna i razlikuje istinu od laì. Od na{eg pokajawa zavisi ho}emo li ponovo biti ono {to smo bili; ako ne budemo, ako se ne urazumimo i ne shvatimo da smo se strmoglavili u bezdan laì i naopakosti, nema nam spasa. Dvanaest je ve} odavno pro{lo. Ako nismo uspeli da se urazumimo da podne, onda bar uznastojmo da izbegnemo pono}.
Odrecimo se muzike koja nije na{a i obnovimo materwu melodiju. TURBAN-FOLK Novokomponovana narodna muzika je bila jedna od na~ina za obezboàvawe srbskog naroda. Ova tvrdwa bi se mogla mnogima u~initi ~udnom, neobi~nom, preteranom, kad ne bismo znali da u sistemima koji su i Isto~noj Evropi do{li posle ateisti~kih revolucija nije bilo ni~eg slu~ajnog u borbi protiv Boga i zakona Boìjeg. Naravno, svemu su pomogli mediji, zahvaquju}i kojima je, da parafraziramo nacisti~kog zlikovca, propagandistu Gebelsa, sto puta ponovqena la` postojala istina. îtavi TV-projekti su pravqeni da bi se u narodu uni{tili tragovi patrijarhalnog, hri{}anskog morala pro{losti (jedine pro{losti s kojom je Srbima mogu}a budu}nost). Tako su se, u Qubavi na seoski na~in, izrugivali ~ednosti, name}u}i selu postulate tzv. seksualne revolucije. Sve je bilo veoma suptilno: potpisnik ovih redova se se}a kako je na zidu u jednoj od seoskih ku}a u TV seriji stajala kuvarica sa izvezenom prase}om glavuxom i natpisom U Srbiji se ne posti. Falsifikovani su narodni obi~aji. Tekstovi novokomponovanih narodnih pesama, stvorenih radi manipulacije beslovesnim masama (jer kad ostane bez Logosa, Slova Bo`jeg, Hrista, ~ovek obeslovesi), propagirali su novi pogled na svet, novi, jo{ stra{niji od ideolo{kog, hedonisti~ki ateizam: Uzmi sve {to ti ìvot pruà,/ danas si cvet, sutra uvela ruà, Moj kolega, demokratija je,/ qubi curu, ne pitaj ~ija je. Turbo-folk je metastaza novokomponovanog duha, kona~no razro|ewe sa materwom melodijom. Divqi, surovi ritmovi, bestidno pona{awe na koncertima, jo{ bestidniji TV-spotovi i, kao vrhunac propasti, re~i i refreni, tipa: Koka-kola, malboro, suzuki,/ diskoteke, gitara, buzuki,/ to je ìvot, to nije reklama./ Nikom nije lep{e nego nama (za to vreme, Srbi u Srbskoj i Krajini ginu, Srbija materijalno i moralno propada); Prevara, prequba, to je ìvot moj; Zbog tebe
bi vila izgubila krila/ i svetica svaka postala bi laka,/ pa kako ne bih ja?; Mi smo ve{tice, najboqe drugarice... Skoro da nema pesme u kojoj se ime Bo`je ne koristi u najcrwem mogu}em kontekstu, a stihovi stihoklepaca turban-folka iskazuju ~este simpatije prema |avolu. Taktika zaglupquj, pa vladaj funkcioni{e boqe nego ikad; svi TV i radio-programi puni su duhovnog otrova. Najopakiji u~inak hedonisti~ki ateizam turbo-folka ima na du{e mali{ana: dece od pet, {est, deset godina, koji i ne znaju}i {ta sve to zna~i, pevu{e tekstove estradnih zvezda. Naravno, muzika nije jedini, ali jeste jedan od bitnijih problema s kojima Pravoslavna Crkva treba da se suo~i, posve}uju}i Bogom joj povereni narod i vode}i ga ka putu spasewa. Ona mora da taj narod izvu~e iz duhovnog blata i propasti u kome se sada nalazi, i da ga povede ka Suncu Pravde, ka Hristu, a bi da parafraziramo Svetog Vladiku Nikolaja, istorija manguparije ponovo postala istorija Srbadije. Sa materwom melodijom srbskog iskona dana{we, raslabqene i zbuwene Srbije moè povezati jedino Sveta Majka Crkva. ZA[TO SRBIJA NE VASKRSAVA? Ruski kwièvnik Leonid Andrejev napisao je pri~u Ben Tovit. Ona govori o ~oveku iz jevrejskog plemena koji je, ba{ dok su raspiwali Gospoda Isusa Hrista, patio od zuboboqe. I ta ga je zuboboqa toliko obuzela da je zaboravio na sve, osim na samog sebe, pa se qutio kad su ga ~lanovi porodice molili da baci poneki pogled na Pravednika Koga su vodili na Golgotu. Najve}a patwa u istoriji roda qudskog, patwa koja je pokrenula sve stihije, u du{i Ben Tovitovoj nije izazvala nikakvog mre{kawa. Jeftino, }iftinsko zanimawe svojim problemima, egoisti~ko prezirawe tu|eg, istinskog stradalni{tva to je tema pri~e Ben Tovit. To je, naàlost, i jedna od tema ovog skromnog razmi{qawa o savremenom stawu Srbstva. Nekada se ìvelo i mislilo druk~ije, poru~uju nam zlatna stole}a
srbske istorije. @ivelo se i mislilo saborno: Srbi su se sabirali uvek i svagda, oko malih i velikih poslova, oko sada{wih i budu}ih zadataka. Pre svega, sabirali su se u hramovima na slu`bi Bo`joj, na Svetoj Liturgiji koja je molitveno objediwavala ìve i upokojene; sabirali su se zatim i na mobama, prelima i poselima, na va{arima i zborovima; sabirali su se kad litija prolazi kroz selo, kad se dvoje mladih sjediwuju u svetiwi bra~ne zajednice, kad se deca kr{tavaju, ali i kad neko od seqana umre. Dok je ovako bilo, saborom se disalo i mislilo, ose}alo i stvaralo. Ovaj duh sabranosti i sabra}enosti u Hristu, narodu je, preko svog omiqenog sluge Svetog Save, podarila Sveta Trojica, isto~nik i utoka svakog zajedni{tva, nebeskog i zemaqskog. Tako je bilo i u zlatnom Sredwem veku, za vreme blagovernih Nemawi}a; tako je bilo i u tminama turskog ropstva. Ogaw saborne qubavi zapalio je plamen Kara|or|evog ustanka i Milo{eve vojne za slobodu. Kroz dveri pravoslavnog zajedni{tva trijumfalno su prolazili Srbi dok su im na ~elu bili ~estiti vladari iz dinastija Petrovi}a, Obrenovi}a, Kara|or|evi}a. Silna duhom i vrlinom bila je Srbija koja je preìvela Golgotu 1912 1918; toliko silna da joj je Gospod darovao i ostvarewe vekovnog sna: ujediwewe svih srbskih zemaqa. Taj sve{teni na~in ìvota po~eo je, me|utim, da i{~ezava ~im se mir koliko-toliko utvrdio. ôvekoubica od iskoni, |avo, ve~iti seja~ razdora me|u qudima, i me|u Srbe je uneo smutwu uzdiù}i posred wih idola politike. Politika je prestala da bude sredstvo kojim se narodni mudraci sluè da bi svojoj bra}i omogu}ili opstanak i napredak na balkanskoj vetrometini. Postala je strast, zbog koje se laè i krade, a susedi tuku i krve, zbog koje se zaboravqa i rod i pomozi Bog. Srpstvo se partijski podelilo i zavadilo; zaboravqeno je Sveto Predawe po kome samo sloga Srbina spasava. U takvom ~emernom partizanstvu (re~ partizanstvo ozna~ava ostra{}eno partija{ewe) po~eo je Drugi svetski rat, rat u kome nismo ginuli samo telom, nego i du{om. Iz tmine su izronili bezbo`ni Kaini koji su u ime ideologije
po~eli da uni{tavaju sve sveto i ~estito u narodu. Nije slu~ajno da su oni, satanisti preru{eni u angele svetlosti, sebe zvali partizanima doista su bili plod predratnog stranka{tva, prizemnog i plitkog u borbi za ovda{wicu, za carstvo zemaqsko. A kad su oni, {to silom, {to prevarom, a {to zbog grehova narodnih, osvojili vlast, po~ela je Golgota na{a, nevi|ena ni u najstra{nije dane ropstva pod Turcima. Turci su, naime, nasrtali na telo Srbinovo na wegovu dràvu i dru{tvene slobode; bezbo`ni tirani su pak, pored svega ostalog, ubijali du{u Srbstva veru i Crkvu. Tako je bilo godinama, do nedavno. I mada jo{ uvek tragova vladavine tih tirana ima, i mada wihovi potomci nastoje da, kako-tako, zakrpe stari sistem, ipak je novi dah zastrujao Srbijom. Narod se probudio iz letargi~nog sna i po~eo da se se}a svoje stare slave: prizvali smo u svest Nemawi}e i wihove zadu`bine, Kara|or|a i Petra I; vratili smo se slavskoj sve}i i ìtu, a velika ve}ina je prestala da pravoslavqe posmatra s podozrewem, kao opijum za mase. Uspravi{e se pogrbqeni, po~e{e da gledaju slepi, ~uli su melodiju predaka oni koji su do ju~e bili gluvi. I zaista: da je ovaj polet odoleo isku{ewima partija{ewa i plitkog politikantstva, gde bi nam bio kraj? Ali... ali, nije se odolelo. Partije su nikle kao pe~urke posle ki{e, i Srbstvo je, umesto povratka Hristu i Svetom Savi, po~elo da se klawa liderima ove ili one stranke. Nije bilo pokajawa. Nije bilo obnove uma i srca. Nije bilo uzajamnog celivawa rana. Umesto da je svetilnik i vodiqa preporoda, Crkva je osu|ena da bude folklorni privezak (stranke, svaka na svoj na~in, tuma~e pravoslavno hri{}anstvo, zaboravqaju}i pri tom da su ga Sveti Oci ve} vekovima ranije protuma~ili i predali nama). Organizam narodni razboleo se na smrt. Previdev{i ~iwenicu da se nalazimo na duhovno-istorijskoj prekretnici, kad se moramo pod hitno opredeliti kome }emo se privoleti carstvu, na{li smo se o~i u o~i s raspadom Jugoslavije i bili smo gurnuti u krvavi rat za koji ni u kom pogledu nismo bili spremni. Rat se razbuktavao, dràva se rastakala,
Otaxbina gubila svoje sinove a Srbima nikako da padne na pamet da prizovu Gospoda Svoga i pokajni~ki zavape za opro{tajem. Sada je Srbstvo na kolenima: vi{e no ikad, ostavqeni smo od doju~era{wih saveznika (koliko iskrenih?) i vi{e no ikad u prilici smo da izgubimo zemqe i krajine za koje su se izborili na{i stari. Koliko bi bile kobne posledice takvog gubitka, neka svako sam prosudi: dovoqno de re}i da su mnogi Srbi iz Hrvatske proterani zauvek, i da oni vi{e nemaju kuda da se vrate. Dovoqno je re}i da Zapad ne èli da vidi sna`nu dràvu Srbiju, jer mu u integracionim procesima odgovaraju samo dràve marionete, igra~ke novog poretka. Ove je to tako, sloì}emo se. Mi smo u o~ajnom stawu, re}i }e mnogi. Ne pi{e nam se dobro, uzdahnu}e dobrohotan ~ovek. Ali, uprkos svesti o dubini na{eg pada, sve se zaustavqa na povremenom hukawu i odmahivawu rukom. Su{tinske brige kao da nema; kao da se tragedija Srbstva de{ava nekom drugom, a ne nama. Nismo uzalud rekli na po~etku da je jedna od tema ovog skromnog rada i ta ravnodu{nost prema stradawu na{e Otaxbine, ro|ene iz molitava i krvi bezbrojnih pokolewa. Mnogi od nas se pona{aju kao Ben Tovit iz istoimene pri~e Leonida Andrejeva: kao {to je ovaj }ifta vi{e mislio o svojoj zuboboqi no o stradawu Nevinog Mesije, tako i mi vi{e mislimo o svojoj ubogoj svagda{wici, no o zavetima predaka i svetiwama koje su nam poverene na ~uvawe. U Beogradu mitinguju prevarene devizne {tedi{e; neke partije vode borbu za ulazak u Evropu i tvrde da Srbija ne sme biti pravoslavni Iran (kao da je pravoslavqe ikada imalo teokratske pretenzije). Vlastodr{ci s umi{qenih visina svoje gordosti ose}aju se i daqe kao spasiteqi i usre}iteqi (od kako su po~eli da se bore za ideale komunizma pa sve do danas, oni uvek i uvek uprkos ~iwenicama veruju da su izbaviteqi). Omladina je zbuwena, ali i prili~no ravnodu{na: raslabqena svim vrstama ~ulne raspu{tenosti, bez jasne religiozne orijentacije mladost Srbije luta, od danas do sutra, od zadovoqstva do zadovoqstva, zanemaruju}i svetosavsko i svetolazarevsko opredelewe svojih predaka. Mladi
tro{e svoju snagu na prolazno, na zemaqsko. I tako daqe: ko }e sve pobrojati? Buja pornografija, otvaraju se kockarnice, kra|a u tzv. privatnom biznisu je normalna stvar. Ra|a se sve mawe dece, a sve vi{e plodova se pobacuje; porodica se zasniva na klimavom temequ seksualnih ili ekonomskih interesa, umesto na Krajeugaoniku Hristu Gospodu. Sabornost je puki pojam bogoslovske nauke, a sve mawe ìvo ose}awe i ìla-kucavica Srbinova. Do{lo de doba onoga {to je Vladika Nikolaj zvao vu~jom sebi~no{}u. A vukovi nikad ne mogu da budu stado, pogotovu ne Hristovo stado. Vukovi se udruùju samo u ~opor. Za{to Srbija ne vaskrsava? Zato {to je puna mrtvih du{a koje odbijaju da presko~e sopstvene iluzije i vrate se u naru~je Nebeskog Oca. Zato {to joj ~eda ne veruju kao Majci, nego èle da je iskoriste i odbace kao prqavu krpu, prodaju}i wenu svetlost u partijskim borbama i jurewu za vla{}u. Zato {to Srbi ne èle da vide u kakvoj su smrtnoj opasnosti, nego svako kuka zbog svoje zuboboqe. I dokle tako? Tako }e biti, i jo{ teè, sve dok se ne pokajemo i umijemo Krvqu i Telom Hristovim, pa, ~isti i u pravdu odeveni, ne pohitamo na Sabor zemaqske i Nebeske Srbije. Hilandar, 1996. SRBIJA U PROVALIJI (Naricawa nad vestima) Uvod Nebeska Srbija: ima li pojma kome su se vi{e izrugivali u posledwih deset godina no {to je ovaj? Tu sintagmu srbskom jeziku je podario Sveti Vladika Nikolaj Velimirovi}, ukazuju}i u svom delu Srbski narod kao Teodul na smisao Nebeske Srbije: Tu su oci na{i i praoci sveti/ {to sa krstom ~asnim dostigo{e meti. Nebeska Srbija je srbsko naseqe Nebeskog Jerusalima, grada u kome obitava bezbrojan narod od svakog jezika, kolena i plemena (Otk. 7, 9)
Nebeska Srbija su svi spaseni i Bogom proslavqeni Srbi i Srbkiwe, kraqevi i ratari, episkopi i vitezovi, majke i sestre, supruzi i supruge, mu{karci, ène i deca, podvi`nici, mu~enici, ispovednici, koji svagda bdiju nad na{om zemaqskom Srbijom i gledaju idemo li i mi za wima u Carstvo Boìje... Za{to su pquvali po toj i takvoj Nebeskoj Srbiji? Postoji mnogo razloga. Pre svega, neprijateqi srbski su èleli da joj se narugaju i obesmisle weno prisustvo u na{em narodu; zatim su je zloupotrebqavali komunisti~ki vlastodr{ci, kriju}i svoja nepo~instva iza borbe za Pravoslavqe i Srbstvo; i, {to je najva`nije, qudima nije bilo jasno {ta je ta Nebeska Srbija, Srbija pokajnika i molitvenika, Srbija ispove|enih i pri~e{}enih slugu Bo`jih, a ne Srbija partija{ka i ideolo{ka, Srbija bez Hrista i Svetog Save... Umesto Nebeske Srbije, ponudili su nam okultisti~ku, vodolija{ku, astralnu Srbiju, Srbiju obnovqenog paganizma, Srbiju punu la`nih proroka i fantazera, koji su tvrdili da su Srbi Bogom izabrani samim tim {to su Srbi, da im ne treba pokajawe, da }e se ceo svet kajati pred wima, da je pobeda wihova, i, evo, odmah tu, na domaku. (Tako je, avaj, svojevremeno shva}en i srbski prijateq Enriko Josif, koji je poku{ao da spoji hri{}anstvo i judaizam sa patetikom svojstvenom umetni~koj zanesenosti.)* U toj astralnoj Srbiji, Srbiji i Crnoj Gori Novog Doba na domaku, ìvimo (umiremo?) do dana dana{weg, gledaju}i stravu i nesre}u kakve nije bilo u na{oj istoriji. Ali, nikad i nigda ne treba zaboraviti re~i koje nam je uputio Vladika zahumsko-hercegova~ki Atanasije, besede}i o postradawu Srba iz Krajine na Cetiwu 4. avgusta 1998. i svedo~e}i o najnovijim mu~enicima na{im: Neka bi nas oni vodili i {titili, rukovodili i pokrivali i neka nas ne pokoleba podsmevawe takozvanih srbskih intelektualaca da smo nebeski narod. Wima je to za posprdwu, a nama nije, nama je uteha. Samo ako smo nebeski narod moèmo opstati na zemqi... Neka bi nas sveti Mu~enici {titili, rukovodili, od zla
branili, na dobro upu}ivali. Nebeska Srbija je izraz kojim mi ne nacinalizujemo nebo, nego onebesujemo ovu zemqu koju nam je Bog dao, kao dar Boìji, da na woj steknemo nebo. Pred ~itaocima je poglavqe kwige koje govori o toj la`noj, nenebeskoj Srbiji, koja tone u zlu i zlo~inu. Neka bude opro{teno prire|iva~u na ~iwenicama koje je uneo: sreo ih u novinama, koje izlaze danas i ovde. Ovo je i tu`balica i naricawe i vapaj Bogu za pomo}: Pomoz Boè, jadnijem Srbima, kako bi rekao Wego{. Op{te propadawe Postajemo smetli{te sveta. Poznati anti-nuklearni delatnik, Dejan Dimov, u intervjuu datom Blicu 8. aprila 1997. tvrdi da Srbija postaje nuklearno |ubri{te Evrope. Radioaktivni otpad, veli on, sme{ta se u Aleksina~kim rudnicima, u jamama Sokolskih planina, Suve planine, itd. Biv{a Jugoslavija je dobijala 1.300.000 dolara za ~uvawe nuklearnog otpada. Dimov kaè: Gra|anima na ovom prostoru odre|eno je da budu ~uvari evropskog otpada. Na Srbima se vr{e ~udovi{ni, mengeleovski ogledi. Prema pisawu Javnosti od 31. avgusta 1996. godine, civilna za{tita okruga Doboj otkrila je oko hiqadu jaja crvene zmije-otrovnice, nepoznate ovom prostoru, blizu Ozrena, koja su, po svemu sude}i, doneli mirotvorci. NATO je, bombarduju}i Srbe, koristio bombe sa osiroma{enim uranijumom. Posledice radioaktivnog zra~ewa se ve} ose}aju. U Derventi se, recimo, ra|aju telad sa genetskim deformacijama, nedostatkom koè, kra}im jezikom; o`drebilo se `drebe sa jednim okom na ~elu, jari}i-hermafroditi. P~ele stradaju od ameri~ke kuge. Propada lekovito biqe, su{e se kru{ke. Bagrem cveta bez mirisa i p~ele ne sle}u na wega. Avioni NATO-a pu{tali su jak miris zapr{ke {to je izazivalo {tipawe, suzewe o~iju, teè disawe, nadraàj na povra}ewe, glavoboqu... Priroda je sve ugroènija. Nema leta bez katastrofalnih poàra. Prema pisawu Novosti od 13. avgusta 1996. od po~etka te godine
u Podgorici je bilo 910 poàra, a u prvoj polovini avgusta 115. Jug Srbije i Vojvodina u avgustu 1996. nisu imali ni kapi vode. Poàr podmetnut u Deliblatskoj pe{~ari, oko izbegli~kog naseqa, odneo je 2000 hektara najboqe {ume... Kao da se ìvi svet buni protiv qudskih bezakowa: tako su, po pisawu Novosti od 25. maja 1994., u Kiseqaku, bawi kod Smederevske Palanke, vrane neprestano nasrtale na qude i decu. Srbski narod i wegove zemqe su osu|eni. Prema podacima objavqenim u NT plusu od 22. novembra 1997., Savezna Republika Jugoslavija je, da bi ugodila Americi (koja i platila izvo|ewe operacije), morala da uni{ti 700 tenkova i 60 aviona. Izbeglice, na{a bra}a koja su pobegla ispred usta{kog noà, ìve u najgorim mogu}im uslovima. Kako ìve? Izvod iz ~lanka Demokratije (16. avgust 1997.) o izbeglicama u Vojvodini: Niko ne èli da reaguje na wihovu nesre}u, niti im iko pomaè. Dnevni telegraf od 20. oktobra 1997. objavquje podatke Helsin{kog odbora Srbije: 175 hiqada Srba izbeglica ~eka vize za Kanadu i Australiju, ~eka da zauvek ode odavde i da, posle dva tri pokolewa, nestanu kao Srbi... Propada se neumitno, ogromnom brzinom. Po pisawu Politike (15. april 1996.), u Beogradu ima preko 100.000 alkoholi~ara, od ~ega je 70% mla|e od 30 godina starosti. Svedok od 13. maja 1997. kaè da je u Srbiji sve ve}i procenat silovawa dece i incesta. U Vrawu su se dva brata sukobila sekirama i noèvima. Razlog? @ena jednog od bra}e napravila je kajganu od {est jaja, previdev{i da tri jajeta pripadaju drugom bratu. Tako pi{e Svet (2. septembar 1996.) Za to vreme se luduje. Posle Tita boga komunisti~kih Srba, za koga general Stevan Mirkovi} u Demokratiji od 27,. oktobra 1997. kaè da je bio Isus Hrist 20. veka, na red je do{la Koraima Tores, junakiwa sapunske opere Kasandra, koju je Srbija do~ekivala u avgustu 1997. U hali Pionir u Beogradu bilo je 5000 oboàvalaca. Devoj~ice su se takmi~ile za mesto dvojnice Kasandre. Oqa Ivawicki, poznata
slikarka, je u pri~i o ovoj Ciganki iz cirkusa na{la srodnost sa povestima Dostojevskog. Demokratija od 18. avgusta 1997. opisuje masovnu idolopokloni~ku histeriju: Bilo je to klawawe boànstvu zvanom Kasandra... Ci~a, vika, urlici, gurawe, èqa da se pri|e {to bliè i dotakne ili bar vidi Kasandra. Da bi se, pi{u Novosti od 14. septembra 1997. na BITEF-u odigrala predstava Demoni, koju su izvodili Katalonci i u kojoj je |avo sa bicikle ispaqivao rakete, kosmopolitski Beograd je izdvojio grdne pare... U tom istom gradu, u kome nemaju svoj spomenik Sveti Prepodobnomu~enici Pajsije i Avakum, nabijeni na kolac od Turaka 1814. na Stambol-kapiji, 12. jula 1996. otkriven je spomenik majmunu Samiju. Tim povodom, ~lan nekad popularne grupe Sedmorica mladih, izjavio je: Ponosan sam {to stojim pored ovog spomenika Samiju, jer sam se ja ~itav ìvot majmunisao. Blud i razvrat U Premudrostima Solomonovim Bog je, preko Duhom Svetim nadahnutog pisca, upozorio qude da seme se bludne posteqe mora biti satrveno (Prem. 3, 16). Ako se srbski narod ne obrati i ne pokaje, on vi{e ne}e mo}i da ìvi na Bo`jem svetu ne zato {to Sveta Trojica tako ho}e, nego zato {to Srbi tako èle, qube}i vi{e ne~istotu nego Wega, Sveca Izraiqevog. Srbske novine su pune oglasa za telefonski razvrat. Sa jedne strane slu{alice je nesre}nik koji èli da se nasla|uje poganim re~ima, a sa druge strane snimqen glas neke javne ène, koja sve to, naravno, radi za novac. Trake sa snimqenim glasovima prostitutki nalaze sa na telefonskim brojevima najudaqenijih pretplatnih zona, pa su telefonski ra~uni koji stiù ogromni. I srbska {tampa takve oglase objavquje! Dovoqno je pogledati bilo koje novine: Politika Ekspres od 25. aprila 1996. nudila je oglase Seksi devojaka, Kluba erotike, Vru}ih linija, Perverznog; ugledna Politika je 22. marta 1996. ~itaocima ogla{avala razgovor sa pohotnim devojkama
i tvrdi seks. Kakva je {teta od ovakve propagande bluda? Ogromna, i du{evna i materijalna. Brojeve telefonskih javnih ku}a ~esto okre}u deca i mladi, koji tako bivaju razvra}eni i kasnije postaju manijaci i potencijalni zlo~inci. Materijalne {tete tako|e nisu zanemarqive. Tako je, na primer, 12. juna 1997, po pisawu novina, radnik vaqevske pija~ne uprave Polet napravio 150 hiqada dinara telefonskog ra~una, telefoniraju}i da bi od 20 ~asova uve~e do pet izjutra vodio erotske razgovore. Po srbskim gradovima prodaju se porno-bexevi sa ukusom `vake (Novosti, 19. jun 1997.): posle dizawa gorweg sloja, pojavquju se naga ènska tela. Svi mediji propagiraju razne oblike poreme}enosti. Na TV Politici je redovno i{la serija Galerija tajni koju je vodila umetnica Biqana Vilimon, ~esto se pojavquju}i skoro sasvim obnaèna. Na pitawe novinara Demokratije (12. 13. april 1997.) za{to se tako pona{a pred kamerama, ona je odgovorila: U ovom haosu golotiwa je jedina normalna. Hvalila se kako je u emisiji sa vojnim komentatorom Miroslavom Lazanskim bila potpuno gola, sa tankom haqinom i golim sisama. U ven~anici sa golim grudima bila sam na modnoj reviji Verice Rako~evi} Snovi /.../ Po{to jo{ nisam prolupala, trudim se da na neki na~in budem i psihijatar, ukazuju}i qudima {ta je sve to oko wih nenormalno, zakqu~uje Vilimonova o svojoj ulozi me|u dana{wim Srbima. Ista ova Demokratija od 31. oktobra 1997. izve{tava nas i o novim metodama politi~kog prosve}ivawa omladine. Poznati klub XL. predstavio je tih dana studentski ~asopis Izlaz, {to je okupilo studente i sa levice i sa desnice, kao i predstavnike studentskog parlamenta; tu je bio i jedan profesor Fakulteta politi~kih nauka. Su{tina zbivawe je bila u striptizu koji je izvela striptizeta Neli. Peva~ica I{tar (Blic, 8. 9. novembar 1997.), koja je po~etkom novembra 1997, posetila Beograd, uz obnaèno telo i trbu{ni ples izazvala je vri{tawe publike u Sava centru... Seksi-{opovi rade punom parom. Demokratija od 6. jula 1997. daje
izve{taj o prodaji u seksi-{opu Slatki snovi, ~iji su suvlasnici brat i sestra. Tu se, pored porno-kaseta, prodaju i bi~evi za sadiste, oprema za bludni~ewe osoba istog lola. Vlasnica kaè: Sve su to normalni qudi (podvla~ewe na{e, nap. prir.). 70% su mu{karci. Ranije su se stideli, sad je sve postalo normalno. Brat sebe smatra ne samo trgovcem, nego i filantropom: Da se ne laèmo, svi uìvaju u seksu i ja sam jako sre}an ako bar nekom u~inim ìvot sre}nijim nego ina~e. U beogradskoj diskoteci Xungla dve devojke, oskudno odevene, sluè tekilu iz bazena. U klubu Laki strajk u Beogradu izvodi se mu{ki striptiz. U Blicu od 8. septembra 1997. godine navode se izjave nekoliko posetiteqki, devojaka. Jedna kaè: Atmosfera je super, retko gde se devojke ovako opuste ba{ zato {to mladi}a nema, ali i zato {to ovi momci izgledaju boqe od drugih. Dosadilo mi je ono, klasika, diskoteka, ovo je promena koja treba Beogradu. Druga dodaje: Qudi gledaju filmove, za{to to ne bi gledali uìvo? Ovo nije perverzija. Dvadesetogodi{wa devojka veli: Devojke ho}e meso da vide... Mu{ko meso. Tridesetosmogodi{wa go{}a, udata: Gledala sam mu{ki striptiz u ameri~kim filmovima, pa sam htela da vidim kako to izgleda na Balkanu. I, mogu vam re}i, izgleda evropski. Mu` ne zna da sam ovde, mo`da mi ne bi dozvolio da do|em. Jednu majku, ènu od pedeset godina, dovele su }erke. Novinar Blica je anketirao mnoge od posetiteqki (bilo ih je oko ~etiri stotine). Zakqu~ak novinara: Nijednu nije bila sramota da kaè gde je bila. Sve mogu}e izopa~enosti bujaju, i niko ih ne spre~ava. Prema pisawu Politike od petog januara 1995. godine u parku ispred Ekonomskog fakulteta, u ulici Gavrila Principa, u dvori{tu Osnovne {kole Gavrilo Princip prostitui{e se ne mawe od deset transvestita, koji dolaze u dodir sa preko hiqadu i dvesta qudi mese~no. Stravi~na nasiqa sa bludnom pozadinom sve su ~udovi{nija: prema pisawu Politike od 1. septembra 1996. godine, u nasequ Mali Leskovac na
Karaburmi bilo je silovano trogodi{we dete; zemunski monstrum, koji je ve} bio na sudu zbog silovawa maloletnice, pu{ten je da se brani sa slobode i tada silovao desetogodi{wu devoj~icu. 21. novembra 1997. Blic je objavio podatak da u Beogradu ima vi{e zaraènih SIDOm nego u svim susednim zemqama (osim Rumunije). Umesto da se propoveda ~ednost i bra~na ~istota, po Srbiji se vode kampawe za bezbedni seks i kori{}ewe kondoma. Prema pisawu istih novina od 28. novembra 1997. u Srbiji ima od 6000 do 10000 inficiranih, a 700 obolelih, pri ~emu, kako kaè dr Dragan Deli}, direktor Instituta za infektivne i tropske bolesti, SIDA vi{e nije samo bolest rizi~nih grupa (polno izopa~enih, narkomana, hemofili~ara): ona je, o~ito, bolest bludnog, Bogu protivnog, ìvota... Srbija tiho, lagano umire. Politika od 26. februara 1996. godine iznosi podatak da, prema popisu 1991. u Beogradu ima vi{e od 25% sama~kih doma}instava. 33, 7% posto porodica bilo je bez dece, a samo 4% porodica imao je troje ili vi{e dece. Iste novine od 2. septembra 1996. zapazile su da sve vi{e opada broj u~enika upisanih u prvi razred osnovne {kole: godine 1987. bilo je 81000 prvaka, a 1996. 69 200. U Kragujevcu, srcu [umadije, gde ima od 10 do 20000 stalno nezaposlenih, godine 1990. rodilo se 2271 dete, a 1995. godine 1841 mali{an. Po~etkom sedamdesetih, pi{e Politika od 17. januara 1997. u Srbiji se ven~avalo 82 000 parova, krajem sedamdesetih 75000 parova, a osamdesetih 60000 parova. Svaka deseta èna nije majka. Na jedan poro|aj dolaze tri abortusa. Poznati stru~wak dr Marko Mladenovi} veoma ~esto upozorava na posledice takvog stawa. Tako je, u intervjuu datom Javnosti 24. decembra 1994, Mladenovi} naveo podatak da 1991. godine u svakom sedmom nasequ Srbije nije ro|ena nijedna beba, a godine 1992. umrlo je 795 qudi vi{e nego {to je ro|eno. Navode}i da }e za osamdeset godina, bez rata, [iptari sti}i do Beograda, dr Mladenovi} se upitao: Da li je mogu}e da istog dana kada je skup{tini podnet apel za osnivawe
Saveznog dru{tvenog saveta za obnavqawe stanovni{tva, u medijima u Srbiji ve}u pa`wu privu~e ro|endan majmun~eta Zorice u beogradskom ZOOvrtu? Kad je Patrijarh Pavle u Boì}noj poslanici 1994. podsetio Srbe da izumiru, @ene u crnom organizovale su proteste (Politika, 5. januar 1995.). Parole su bile: Ne}u da rodim dete koje }e dràva slati u rat!, Mawe Crkve, vi{e prezervativa!, Ne}u da dràva odlu~uje o mom telu! Nestajawe na{eg naroda nije samo posledica nedostatka uslova za podizawe dece. To je, u najdubqoj osnovi, pobeda samoubila~kog nagona nad èqom za ìvotom. ôvek sa najve}im brojem dece, Ciganin Vladan iz sela Blizowski Vis u vaqevskom kraju, ima osamnaestoro sinova i k}eri, a wegova supruga je umrla ra|aju}i mu sinove blizance. Wegova deca nadni~e za zimnicu i ogrev, a otac kaè da su mu ona najve}e bogatstvo i da ih ni za {ta na svetu ne bi dao. Vladanov sin Slavi{a je ponosan na svog oca: Ne{to se raditi mora. Uvek smo vaspitavani po{tewu i vredno}i. Oca i majku nikad nismo izneverili. Sre}ni smo {to imamo takve roditeqe(Blic, 5. 11. 1997.). Za to vreme, Srbija umire. îtav svet je zarobqenik demona bluda. Tako je u [vedskoj 1996. otkriven zlo~inac Mark Ditro, koji je sa mreòm saradnika zlostavqao malu ènsku decu, a zatim ih ubijao. Prema podacima iz Stokholma, gde je po~etkom septembra 1996. dràna konferencija o zlostavqawu dece, obrt od ovog zlo~ina{tva je u svetu nekoliko milijardi dolara godi{we, a na ulicama Isto~ne Evrope ima oko sto hiqada dece od kojih se mnoga prostitui{u. Prema pisawu Blica od 7. septembra 1998. britanska policija je otkrila lanac za de~ju pornografiju u 21. zemqi sveta, i to preko Interneta. U mreì je mogao da u~estvuje svako ko je imao hiqadu (!) fotografija zlostavqawa dece, a ako ih nije imao, mogao je da ponudi svoju decu da budu zlostavqana (!) Najmawa `rtva svetskih pedofila bilo je dete staro dve godine (!) Satanizam modernog sveta ogleda se i u prodaji dece iz porodili{ta.
Prema pisawu Novosti (28. april 1995.) na Ukrajini je otkriveno da je sto trideset beba prodato u inostranstvu radi presa|ivawa organa. U prodaju beba bio je ume{an i ukrajinski ministar zdravqa. Zlo~ina ove vrste ima sve vi{e i kod nas. 43-godi{wak iz okoline Gorweg Milanovca je, na primer, silovao svoju dvanaestogodi{wu k}i (Novosti, 5. septembar 1997.) To uop{te nije ~udno ako se zna da i dnevne i nedeqne novine redovno reklamiraju sve mogu}e gadosti i izopa~enosti. Tako je ~itani Blic od 28. avgusta 1998. objavio tekst o Xasmin Sent Kler koja je, da bi oborila svetski rekord, spavala u nizu sa trista mu{karaca, zato {to voli da bude u centru pa`we i jer joj je to zabavno. Nedeqni telegraf je u specijalnom broju u januaru 1997, posvetio svoje strane Seksu u Srbiji. Pravqen je intervju sa Zoricom Markovi}, porno-zvezdom; govorilo se o doma}em porno-filmu. Suzana Perovi} je priznala da mora biti ludo ènstvena ili je nema; pravili su razgovore sa studentima i penzionerima... Prema anketi, najve}i broj ispitanika je sa polnim odnosima po~eo od 15 do 17. godine (36,7%); na pitawe {ta je za vas perverzija, 34,2% ispitanika je odgovorilo: Ni{ta! Isidora Bjelica, koja je godinama sebe predstavqala kao pravoslavnu kwièvnicu je tako|e izjavila da uìva u uzbudqivom bra~nom krevetu. Ovoj tendenciji {irewa duhovne smrti pridruìo se (u broju 2237, iz 1994.) ~ak i Politikin zabavnik, list za decu, koji je objavio ogroman tekst posve}en mu{kom polnom organu. Ni{ta vi{e nije tabu: Blic od 13. aprila 1998. objavio je ~lanak o nekoj vaspita~ici iz Stare Pazove koja je, sa muèvqevom dozvolom godinama bludni~ila sa tu|inima. Mu` se hvalio svojom ènom, i stavio do znawa ~itaocima da nije qubomoran, po{to i on sli~no radi. Kwiga Put u brak iz seksa je, kaè bra~ni par, najvi{e poziva telefonske podr{ke dobila iz Crne Gore (!) Ono {to nas ~eka (a Gospod to, sigurni smo, u zemqi koju se osve{tala stope Svetog Save ne}e dozvoliti, i Srbija i Crna Gora }e pre
nestati no {to }e to biti) jeste legalizacija polne izopa~enosti homoseksualizma, mu{kog i ènskog, {to je u Starom Zavetu bilo ka`wavano smr}u, a u Novozavetnoj Crkvi dugogodi{wim odlu~ewem od Pri~e{}a, i to samo ako se po~inioci ove gnusobe pokaju. U ~asopisu studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu Eidos (maj 1996, str. 68), objavqena je anketa koja je istraìvala procenat uìvalaca marihuane i sklonost homoseksualizmu. Obuhva}eno je 228 studenata Filozofskog, Filolo{kog, Prirodno-matemati~kog i Ma{inskog fakulteta. âk 54% ispitanika uìva marihuanu, a ~ak 22% upra`wava neku vrstu homoseksualizma, pri ~emu je od tog broja 80% osoba ènskog pola (devojkama ih sigurno ne moèmo nazvati.) Ipak, raduje stav ve}ine koja je protiv izopa~enosti; autori ankete su, me|utim, radikalne protivnike homoseksualizma nazvali nacistoidnim. U zemqi u kojoj ima 10000 zaraènih SIDOM (Blic, 28. novembar 1997.), homoseksualci sve vi{e traè svoja qudska prava. Jedan od letwih brojeva Evropqanina 1998. bio je posve}en ovom pitawu. Data je kratka istorija pokreta izopa~enih u nas, od osnivawa Grupe za afirmaciju gej i lezbijskih qudskih prava Arkadija 1991. godine. Jedan od ciqeva te grupe bio je dekriminalizacija protivprirodnog bluda, koji je, kao protivprirodni, u zakonu Srbije prestao da vaì 1994., na neznano ~iju inicijativu. Doma}i izopa~enici imaju podr{ku lekara (dr Slobodan Jakuli}: Homoseksualnost je uro|ena stvar); pozivaju se ia prosve}enu Evropu, koja je wihove veze legalizovala u Danskoj, [vedskoj, Norve{koj, Holandiji, na Islandu, i na Evropsku zajednicu koja od svake zemqe {to èli da joj pristupi traì dono{ewe zakona sa ve}im pravima za izopa~enike (Kipar je to, kao pravoslavna dràva, odbio, i Evropska unija ga nije primila u svoje redove). Vi{i savetnik Instituta za evropske studije Miroslav Prokopijevi} nedvosmisleno poru~uje potomcima Svetog kneza Lazara kakva ih Evropa ~eka: Jo{ su u staroj Gr~koj moralne slobode ~oveka bile daleko ve}e nego sad.
Naravno, posle toga je nastupio period terorizma hri{}anskih {izmi (podvla~ewe na{e, nap. prir.) i totalitarnih dru{tava koja su homoseksualno opredeqewe smatrala neprirodnim. Prokopijevi} sodomiju smatra demokratskom slobodom. [ta je kqu~ni ciq izopa~enika u svim zemqama, pa i kod nas? Mogu}nost da gaje i vaspitavaju decu u duhu svojih poganih obi~aja. Advokat Centra za ènske studije, Mirjana Vagner, s tim u vezi kaè: Posledwi stepen osvajawa gej i lezbijskih sloboda jeste prihvatawe mogu}nosti da oni odgajaju decu/.../ Holandija }e biti prva, a onda }e to polako da ide. Du{an Maqkovi}, saradnik projekta za borbu protiv homofobije Fonda za humanitarno pravo: @elim da usvojim malu }erkicu Japanku koja }e se zvati Anais, po mojoj omiqenoj spisateqici Anais Nin. A sin }e mi biti melez i zva}e se Henri po Henriju Mileru. Mo`da usvojim i tre}u devoj~icu to moram jo{ da vidim sa svojim qubavnikom, koja }e se zvati Xun, da tako postignemo taj trougao. Naravno, ovo je sve ispoetizovano, ali je veoma èlim decu i verujem da }u ih jednoga dana imati. (îtao~e, Henri Miler i Anais Nin su ameri~ki pornografski pisci; Nin je upra`wavala incest sa ocem; Miler, Nin i Xun su skupa orgijali, {to je Miler opisao u svojim delima zamisli usvojenu decu sa takvim imenima, i zamisli mogu}e namere izopa~enog uma.) Jedan od vo|a ovog pokreta, Dejan Nebrigi}, kaè da je kod nas homofobija neverovatna. Ali ono malo zdravog u du{i i telu srbskog naroda moè biti uni{teno kad u|emo u prosve}enu Evropu, {to je ciq svih na{ih politi~ara od onih na vlasti do onih u opoziciji. Jer, najprosve}enija evropska zemqa, [vedska, u svojoj prestonici Stokholmu (kulturna prestonica Evrope 1998. godine) u julu je organizovala Juroprajd, dan ponosa pervertita svih zemaqa. Gospod, Majka Boìja i Apostoli su na slikama neke Elizabet Olson bili predstavqeni u najhulnijem mogu}em svetlu, ali sud je homoseksualnu umetnost uzeo u za{titu, uprkos protestima mnogih [ve|ana. Do pre nekoliko godina, glasovi pervertita se nisu mogli ~uti u
dràvnim medijima. Ali, i to se mewa. Politika je 29. juna 1998, nakon teksta o potrebi da se, zbog bele kuge, u Srbiji stimuli{e ra|awe, donela veliki ~lanak o tome kako su mu{ki i ènski izopa~enici Beograda u subotu, 27. juna, u ulici Kraqa Petra 87, obeleìli Me|unarodni dan ponosa lezbijki i homoseksualaca. Ve} pomenuti Dejan Nebrigi}, koji je tih dana bio premla}en, izjavio da biti gej u Beogradu zna~i kao biti prase u Teheranu. Du{an Maqkovi}, predsednik Evropskog udruèwa mladih Srbije (podvla~ewe na{e, nap. prir.) izjavio je: Zatvorena homoseksualnost u ku}i nije realizovana. Zato je potrebno iza}i na ulicu i mar{irati. Govorila je, naravno, i Lepa Mla|enovi}, vo|a ènske organizacije Labris, koja se zalagala za legalizaciju homoseksualnog braka. Ova feministkiwa, aktivista pokreta @ene u crnom, objavila je u ameri~kom ~asopisu Off Our Backs (mart 1993.) tekst koji nam jasno ukazuje na politi~ka opredeqewa doma}ih izopa~enika: Srbi su silovali nekoliko stotina hiqada èna u Hrvatskoj i Bosni, i jo{ }e ih biti silovano. Mnoge od wih su bile silovane i nekoliko puta, mnoge su bile ubijene, ène svih uzrasta i nacionalnosti, samo {to ratne statistike to nisu zabeleìle... Neke od nas (feministkiwe iz Srbije, nap. prir.), mada malobrojne, ne moèmo da se identifikujemo sa srbskim narodom. Mi smo se ranije smatrale Jugoslovenkama, pa se samim tim nikad uop{te nismo ni identifikovale sa Srbima. Sada, kada nam se name}e srpska nacionalnost, mi uvi|amo da nema ni~ega, ba{ ni~ega, {to bi feministkiwe privuklo tom nacionalnom identitetu. Mla|enovi}ka je u pravu one nemaju nikakve veze sa Srbima... Labris na svom reklamnom listi}u nudi niz pokli~a borbe za Wu Ejx Srbiju, u kojoj }e izopa~enosti biti normalne. Evo nekih: Lezbejska egzistencija je na{e qudsko pravo... Govorimo sebi i drugima da svaka èna ama pravo da voli ène i da to nije devijacija... Oblici prisilne heteroseksualnosti su kulturno nasle|e civilizacije, mu{ko nasiqe nad ènama kojim se obnavqa zavisnost ène od mu{karca, i
sve institucije dru{tva od porodice do dràve (podvla~ewe na{e, nap. prir.)... Homofobija je politi~ki termin koji je ravan rasizmu. Znak pokreta izopa~enih su dugine boje (pravo na razli~itost), a duga je omiqeni znak Novog Doba. Labris traì zakone po kojima bi sve vrste diskriminacije prema izopa~enima mogle biti ka`wive... Po{to je za lezbejke normalna porodica jedan od oblika mu{ke represije, one su pokrenule i SOS telefon za ène i decu `rtve nasiqa. Time je ponu|ena za{tita ènama ako ih muèvi prvi put tuku, ako im name}u svoju voqu, ako im zabrawuju da imaju prijateqice, ako suzbijaju ènske èqe i sposobnosti, ako ih omalovaàvaju i nazivaju pogrdnim imenima. SOS je protiv nasiqa nad ènama, ali i protiv militarizma; kao i protiv diskriminacije na osnovu seksualnog opredeqewa. Pravoslavna Crkva u Srba mora biti spremna da se suo~i sa vrlo skorim izazovom javnog propagirawa protivprirodnog bluda. Borba protiv ovog zla mora biti odlu~na i neprestana, da se Gospod ne razgnevi i ne postradamo kao Sodom i Gomora, u {ta se polako pretvara ~itav svet. Zlo~ini I preda}e brat brata na smrt, i otac dijete, i usta}e djeca na roditeqe i pobi}e ih govorio je Gospod u~enicima Svojim, nagove{tavaju}i im posledwa vremena (Mk. 13,12). I kad ~itamo novine, kao da ~itamo vesti iz apokalipti~nog paklenog grotla, otvorenog da pro`dere na{ narod... Novosti od b. jula 1996. objavquju vest o detencetu od godinu dana i devet meseci, A. R. iz Kosjeri}a, koje je postalo mu~enik od kako se rodilo. Prvo su ga roditeqi zapustili, ne brinu}i o wemu. Lekari su spasili ìvot bebe, koja je ponovo do{la u ruke roditeqa, jer ih je sud osudio samo uslovno. Na kraju je otac (!!!), koji je izjavio da ne podnosi pla~, malu Anu bacio o zemqu, i ona je umrla od povrede mozga... Blic, 17. novembra 1997: u selu Rama}a kod Kragujevca policajac je
ubio ta{tu, tasta, suprugu i sebe. Iza wega je ostalo dvoje dece... Politika Ekspres, 15. februar 1996.. U vaqevskom kraju: penzioner sekirom iskasapio ènu, zakopao je u |ubri{tu. K}i je ubila oca i majku. De~ak je poku{ao da obavi kra|u. Kad se vlasnik radwe pojavio na vratima, de~ak mu je sekirom odsekao glavu, oprao ruke od krvi i oti{ao na burek... O~uh, udaraju}i dete u glavu pesnicama, ubio ga je... Novinar, koji je o ovome pisao prenosi zapawenost stru~waka: Mnoga ubistva otvaraju pitawe: da li je ~ovek izgubio i onaj takozvani biolo{ko-instinktivni ose}aj. Pore|ewa radi, kada u borbi jedan vuk nadja~a drugog, poraèni se okre}e na le|a i pobedniku nudi najosetqivije delove vrat i stomak. Skoro bez izuzetka, ja~i se zadovoqi jednim pobedni~kim urlikom. Na àlost, qudi ba{ tada kasape. Novosti, 2. mart 1996. godine: u beogradskoj osnovnoj {koli \uro Strugar ubijen je 16-godi{wak. Ubica je imao 15 godina i bio je |ak O[ Ratko Mitrovi}. Direktor potowe {kole kaè: Razgovarao je sa mnom sa najbezazlenijim osmehom na licu, a u xepu je drào pi{toq. Novosti, 5. septembar 1996: u Zaje~aru, dvojica bra}e, jedan od 32, drugi od 35 godina, do{li su u sukob nakon {to je jedan od bra}e do{ao ku}i pripit i podmetnuo onom drugom no` pod grlo, a ovaj je tada pucao u wega. Otac Qubomir kaè da se prethodno nikada nisu sva|ali. Ekspres, 22. novembar 1995: u lozni~kom nasequ Kraji{nici, uo~i slave, Aran|elovdana, ~ovek je ubio oca, majku i sestru svoje neven~ane ène, a wu je te{ko ranio... Novosti, 3. januar 1996.: 26godi{wak iz sela Vrani}i ubacio je bombu u kafanu Boòv cer. Bomba je ubila nevinog tridesetogodi{waka, a ranila ~etvoricu... Politika, 15. april 1996... Zlo~ini u Novom Sadu: maloletni L. A., koji je ve} imao dosije, u liftu je, iz ~ista mira, pucao u izvesnog \or|a Boro{a, i te{ko ga ranio. Na du{i je ve} nosio nekoliko silovawa... Na pitawe da navede razlog zlo~ina, nije znao da odgovori... Jedan
de~ak je bajonetom iskasapio Amiru Vidovi} (45), da bi uzeo samo 100 dinara. Ni on nije umeo da objasni za{to... Novosti, 1. oktobar 1996... De~ak S. P. (13 godina) u Subotici je ~uo razgovor izme|u svoje majke Ilinke i kom{inke Prawe Pavlovi}, koja je rekla da su joj deca iz Nema~ke poslala ne{to deviza. U~enik sedmog razreda, koji do tada nije imao nikakvu kriminalnu pro{lost, zbog 235 maraka ubio je svoje kom{ije, Marka i Prawu, koji su ga mnogo voleli. Majci je rekao da nije imao razloga da ih ubije, ali, kad je ~uo za marke... Ciq mu je bio da kupi sprave za bodibilding... Zlo~ina je sve vi{e. Prema studiji mr Vukomana Golubovi}a (Novosti, 20. avgust 1996. godine), od 1981. do 1990. godine u Crnoj Gori je bilo 121 ubistvo, a broj ubistava je u stalnom porastu. Prema izjavi profesora Du{ana Duwi}a, sa Instituta za sudsku medicinu (Blic, 24. novembar 1997.) osamdesetih je u Beogradu bilo od 30 do 35 ubistava godi{we, a sada ih je od 150 do 200. Ono {to je najstra{nije pove}ava se broj dece koja vr{e najgora krivi~na dela. Kao da se ispuwava ono {to je |avo rekao Svetom Andreji Jurodivom da }e u posledwa vremena deca u zlu prevazi}i odrasle. U Politici od 15. aprila 1996. objavqena je izjava Dragoquba ]iri}a, na~elnika Slu`be za suzbijawe kriminala ni{kog MUP-a: Me|u wima imamo i trinaestogodi{waka koji je ve} od svoje desete godine majstor za brave. Na postoji brava, katanac ili sistem, koji ne moè da obije, otkqu~a, pokrade. U posledwih {est meseci imali smo i nekoliko slu~ajeva da su u kra|ama, u{uwavawima u stanove, trafike i prodavnice, u~estvovala deca od po osam godina. U Kraqevu je u 1994. i 1995. godini bilo 297 slu~ajeva maloletni~ke delinkvencije, 60 vi{e nego u 1993. godini. U ve} pomenutom Ni{u je 1994. u kriminalnim radwama uhva}eno 620 dece, a 1995. 660 dece. Direktor ni{kog Centra za socijalni rad, Dobrila Zdravkovi}, kaè da je ~ak 36% malih kriminalaca iz normalnih porodica. êdo Veqi}, stru~wak za ovu problematiku iz Podgorice, kaè da je 1994. godine 291 maloletnik osu|en zbog krivi~nih dela, {to je ~etiri
puta vi{e nego 1990. De{ava se da deca do 14 godina imaju po 50 (!) krivi~nih dela... Dnevni telegraf od 4. septembra 1997. godine navodi podatke beogradskog Centra za socijalni rad da u prestonici bude otkriveno 5000 maloletnih prestupnika godi{we. U odnosu na period pre posledweg rata, broj maloletnih delinkvenata je porastao za sto odsto. Dobrivoje Radovanovi} sa Instituta za kriminolo{ka i sociolo{ka istraìvawa kaè da od ukupnog godi{weg broja kriminalnih dela godi{we, 18% izvr{e maloletnici (skoro petinu). Nasilni kriminal maloletnika porastao je za 86% u 1996. godini. Razbojni{tva se pla}aju 200500 maraka. Dobrivoje Radovanovi} smatra da je jedan od korena ove pojave u~e{}e u kriminalnim aktima, kao i narkomanija, ali dodaje: Najgori koren je psihopatsko pona{awe. U pitawu je ~isto zadovoqstvo, agresivnost bez jasnog motiva. Odnosno, kad su u pitawu psihopate, sve, od pokreta ruke i re~i, do treptaja oka, oni shvataju kao provokaciju i nikada se ne zna da li }e se wihov upad u stan zavr{iti samo maltretirawem porodice, ili }e biti silovawa i kasapqewa. U Politici od 27. februara 1996. sli~nu izjavu je dao dr Slobodan Jakuli}: Psihopatskih li~nosti ima na svakom koraku... Pre deset godina, na primer, uop{te nije bilo ovakvih krivi~nih dela. To govori da su se desili veliki potresi u dru{tvu. U svetu postaje sve stra{nije ìveti. Ono {to se de{ava kod nas, de{ava se svuda. Zemqa drhti od bezakowa. Naj~udovi{nije stvari se de{avaju... Ekspres od 19. marta 1995. donosi vest da su u gradu Artjomu, u Rusiji (severno od Vladivostoka) uhva}eni ~udovi{ni qubavnici, Olga i Pavel, koji su ubijali i jeli qude... Svet je zreo za Stra{ni sud Boìji. Na{a borba (28. maj 1996.) donela je vest o Savijeru Gotjeu, novinaru Figaora, ubijenom 19. maja iste godine. Gotje je otkrio da se italijanska mafija bavila krijum~arewem qudskih organa iz ratom zahva}ene Bosne na Zapad, i to preko jedne tr{}anske bolnice. Qudi
su ubijani u ratu (zarobqenici, ène, deca), da bi wihovi organi stigli bogatim ~udovi{tima kojima je bilo potrebno osveèwe posustalih telesina. Gotje je ~ak razgovarao sa jednim od ubica. On kaè: Pitao sam ga da li su poput sviwa ubijali qude kojima su potom izvla~ili organe. Sa potpunim prezirom i cinizmom mi je odgovorio da su ih tukli do smrti, {tapovima mu{karce, ène i decu, kako ne bi izgubili ni kap krvi... Zbog svega {to je znao, a pre no {to je objavio kona~ne podatke, Gotje je ubijen... Slabe, osetqive, vere u Boga @ivoga li{ene, du{e, o~ajnici i nemo}nici, sve vi{e diù ruku na sebe: samo u Eparhiji ì~koj je 1997. nadle`nom episkopu bilo upu}eno preko stotinu zahteva za vr{ewe opala samoubicama (ko zna koliko porodica takav zahtev nije ni uputilo.) Satana se najvi{e raduje tom grehu, jer, kako je govorio Blaèni Avgustin, samoubica je jedini ubica koji se ne moè pokajati... Gospode, smiluj nam se! Mrtvi pitaju... Kada ~ovek u|e u kosturnicu Hilandara, do~ekaju ga lobawe i kosti monaha koji su se tu vekovima podvizavali, umivaju}i suzama svetogorsku zemqu; iz o~nih dupqi u vas gledaju najdubqe tajne postojawa, i wihove o~i vas pitaju: Ko ste? Jeste li na{i? Poznajemo li se? I daqe: Postite li? Molite li se Bogu? Primate li Sveto Pri~e{}e? Kako ìvite? Koliko dece imate? ûvate li ~ednost i ~istotu? Volite li svoju Otaxbinu? Isto pitawe se ~uje na srbskom vojni~kom grobqu u Solunu; isto pitawe kod crkve Ruìce, gde leè ostaci branilaca Beograda 1915; isto pitawe na Krusima i Mojkovcu; isto pitawe na Drini i Kolubari... I stara grobqa, sa spomenicima na kojima su slova ve} izbrisana, pitaju: Ko ste vi {to gazite na{om zemqom? [ta }emo odgovoriti? Kako }emo pred wih iza}i? Ruski religiozni filosof Simon Frank u tekstu Mrtvi }ute kaè slede}e: Mrtvi }ute. Wihova bezbrojna armija ne ustaje iz grobova, ne urla na
mitinzima, ne pi{e rezolucije. Pa ipak, ta armija mrtvih je velika politi~ka sila ~itavog na{eg ìvota, i od wenog glasa zavisi sudbina ìvih, mo`da mnogih pokolewa. Za slepe i gluve, za one koji ìve samo u ovom trenutku, ne se}aju}i se pro{losti i ne predvi|aju}i budu}nost, za wih mrtvi ne postoje, i pomiwawe wihove snage i uticaja za wih je samo besmisleno praznoverno buncawe. Ali oni, koji umeju da vide i ~uju, ko su svesni da sada{wica nije samodovoqna, nije od pro{losti otkinut ìvot sada{weg dana, nego prolazni tren ìve punote, zasi}ene pro{lo{}u i bremenite budu}no{}u, znaju da mrtvi nisu umrli, nego su ìvi. Kakva god da je wihova sudbina tamo, sa one strane granice ovoga sveta, oni ìve u na{im du{ama, u podsvesnim dubinama velike, nadli~ne narodne du{e... Wihove du{e jasno govore o jednom o Otaxbini, o za{titi dràve, o ~asti i dostojanstvu zemqe, o lepoti podviga i sramoti izdaje. U toj dubini narodnog duha oni se nemo bune protiv izdaja sa predumi{qajem i bez predumi{qaja, protiv demokratizovanog maroderstva, protiv nesavesnog pirovawa na wihovim grobovima, protiv razgrabqewa rodne zemqe, okupane wihovom krvqu. Ali na{a du`nost je pa`qivo oslu{kivati tajanstveni, ~as dobronamerni, ~as strahoviti smisao wihovog }utawa. Preci }e nam suditi. I potpisniku ovih redova, i svakom ~itaocu, i svakom Srbinu pod kapom nebeskom, bez obzira da li je on poku{ao da pobegne od Srbstva i da se sakrije u mi{ju rupu kosmopolitizma, Wu Ejxa, komunizma ili u blatnu jamu bluda i kriminala... Niko se ne moè sakriti od mrtvih koji }ute, i kroz ~ije o~ne dupqe u nas gleda Sud Bo`ji. Jedino {to nam je ostalo ako èlimo da izbegnemo gnev na{ih pokojnika, ~ija smo sva dela prodali i popquvali, jeste pokajawe i vra}awe Hristu. Ove, 1998. godine, na Spasovdan, navr{ilo se ta~no sedamsto sedamdeset sedam godina od kako je Sveti Sava, oven~av{i Svetog Stefana za kraqa, stvorio srbsku dràvu; tom prilikom, obra}aju}i se okupqenima, odrào je znamenitu Besedu o pravoj veri,
mole}i sve Srbe svih vekova da poloè svu nadu svoju na Boga i drè se prave vere Wegove. Taj zavet, zavet Srbina ~ije telo od 1594. nije me|u nama, ali koji je du{om ìvqi od svih nas ìvih zajedno, jer ìvi u Bogu @ivome, jedini je lek za na{e bolesti i jedina pravda za na{a bezakowa. Vratimo se Zavetu Svetog Save i Svetog kneza Lazara. Sjedinimo se u pravdi i istini sa svojim pokojnima, i ni~ega se ne bojmo: Bog na{ih otaca bi}e i na{ Bog, na{ hraniteq i braniteq. Tada se ne}emo pla{iti NATO-bombi, ni samih sebe. Po re~ima Svetog vladike Nikolaja: Daj Boè da se Srbi oboè, sloè i umnoè!, na svoje ve~no spasewe, a na slavu i hvalu Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin. Carstvo praznine, Svetigora, Cetiwe 1998. UOÎ NAJLU\E NO]I Srbi su se, posle Drugog svetskog rata, navikli da slave praznike ~iji smisao ne znaju, ili ne èle da znaju. I svi ti praznici i daqe su prisutni: 1. maj, me|unarodni praznik rada, koji je ustanovila komunisti~ka internacionala (komunizam je samo u Rusiji u ovom veku odneo, u ime diktature proleterijata, stotinak miliona qudskih ìvota); 7. jul, dan kada je Srbin pucao na Srbina na va{aru u Beloj Crkvi (prvi Srbin je bio [panac, pripadnik komunisti~ke internacionale, a drugi Srbin je bio obi~an àndarm, izbeglica ispred usta{kog noà); 29. novembar, kada je u Jajcu stvorena Titova Jugoslavija, zbog koje izgubismo Dalmaciju, Baniju, Liku, Kordun, Slavoniju, Zapadni Srem, i zbog koje }emo, ako se ovako nastavi, izgubiti Kosovo; 8. mart, Me|unarodni dan èna, u stvari komunisti~ki praznik ène revolucionarke, opet podmetnut od strane internacionale. I sve to u zemqi u kojoj ni Boì} ni Vaskrs nisu dràvni praznici, u kojoj Sveti Sava nije dràvni praznik, u kojoj dan proboja Solunskog fronta nije dràvni praznik, u zemqi
~ija himna nije Boè pravde, nego Hej, Sloveni, u zemqi koja se samo uslovno naziva Srbijom, ali ~iji stanovnici su ravnopravni gra|ani svih naroda i narodnosti. I Srbi pristaju na takve praznike, Srbi se mire sa takvim praznicima: Srbi... Uostalom, ko pita Srbe? Su{tina praznika, svakog praznika, jeste religijska: praznuje se i slavi prodor neke druga~ije, vi{e stvarnosti u ovu na{u, svakodnevnu, u stvarnost uobi~ajenih briga i napora. Setimo se samo [anti}eve pesme Pretprazni~no ve~e:u woj, pored sada{weg trenutka, prisustvuje i pesnikovo detiwstvo, i doba Strahiwi}a bana (o kome uz gusle peva wegov otac), i doba Hristovog ro|ewa u Vitlejemskim jaslama. Kada slavimo Boì}, mi u~estvujemo u radosti svega {to postoji i {to do~ekuje Sina Boìjeg u qudskom liku: kada slavimo Vaskrs, u~estvujemo u Hristovoj pobedi nad smr}u: kada slavimo Savindan, licem u lice se sre}emo sa ocem na{e Crkve i otaxbine: na Vidovdan se pri~e{}ujemo sa knezom Lazarom, i wegovom svetom i ~estitom vojskom... A kada slavimo posleratne praznike? I tu je isto: slavimo trijumfalne momente jedne la`ne religije koja ne veruje u nebesa, no u Marksa i Engelsa, religije koja je deci predlagala da Tita vole vi{e od mame i tate, a ~itavom srbskom narodu kao bra}u dostojnu zagrqaja nametala srbomrsce i srboubice. U te i takve naopake praznike, spada i kalendarska nova godina (po gra|anskom kalendaru), koju su prvi me|u pravoslavnim narodima po~eli da slave Sovjeti kada su okupirali Matu{ku Rusiju. I ova, zaista najlu|a no}, potpuno je pomra~ila prazni~nu svest na{eg naroda, pa je on i daqe slavi, ne pitaju}i se za{to i kako. Poku{a}emo da u nekoliko redova objasnimo ludilo te no}i (barem me|u nama, Srbima): Svuda u hri{}anskom svetu, i kod pravoslavnih, i kod rimokatolika, prvo dolazi Boì}, pa Nova godina. Samo kod nas se ~estita ovako: Sre}ni novogodi{wi i boì}ni praznici! I kad pro|e rimokatoli~ka nova godina, a posle pravoslavnog Boì}a, Srbi slave srbsku novu godinu, {to je, po svemu sude}i, jedinstven primer
u svetu dve nove godine i obe slavqa! Moglo bi se uskoro desiti da se proslavqa i kineska nova godina verovatno bi i za wu bilo zainteresovanih. Ki}ewe jelke na Zapadu obavqa se za rimokatoli~ki Boì}, a ne za Novu godinu; ki}ewe jelke za Novu godinu po gra|anskom kalendaru kod nas nema nikakvog smisla. Dok jelovo drvo kod rimokatolika simbolizuje Bogomladenca Hrista (kao i badwak kod nas), jelke za novu godinu u Srbiji ne zna~i ba{ ni{ta; Da bi se za tu jednu, najlu|u no}, okitila jelka, u Srbiji, u kojoj se goleti {ire, nemilosrdno se se~e na hiqade mladih stabala koja se potom bacaju u |ubre; badwe drvo, za srbski Boì}, samo je grana ili gran~ica hrasta, koji ostaje na svom mestu, da raste u visinu i {irinu; Kada se slavi najlu|a no}, pravoslavni Srbi ulaze u posledwu sedmicu pred Boì}, u kojoj je post najstroì, jer se i telo i du{e spremaju da do~ekaju Hrista. Dok Srbija krka pe~ewe i opija se, pravoslavni poste, drè}i se zaveta Svetog Save, {to su radili i na{i stari, sve dok u ovu napa}enu zemqu nisu do{li Titovi oslobodioci koji su doneli nove zakone i nove praznike; U najlu|oj no}i srbska sirotiwa }e, da bi se pokazala i dokazala, tro{iti svojom mukom ste~eni novac, bilo spremaju}i sve~anu ve~eru za ku}ni provod (uz televizijske emisije za ispirawe mozga), bilo odlaze}i u hotele i restorane sa programom za do~ek. Za to vreme, iskreno }e mo}i da se vesele samo oni koji su, zahvaquju}i tome {to su na vlasti, zaista stekli bogatstvo i mo}; U najlu|oj no}i }e se pucati iz svih oru`ja, i opet }e biti rawenih, i ne daj Boè, mrtvih; U najlu|oj no}i }e opet biti pijanih, koji }e se danima trezniti, i pitati {ta su to do~ekivali; U najlu|oj no}i }e se slaviti dolazak nove, jo{ neizvesnije i crwe, slede}e godine... Potpisnik ovih redova je siguran da ti redovi ne}e promeniti ni{ta
bitno u odnosu prema Novoj Godini koju Srbi slave pre Boì}a; on zna da }e osmi mart i daqe biti dan èna umesto pravoslavnog praznika Materica. Pa ipak: Na{e nije da ube|ujemo; na{a du`nost je samo da izloìmo, a ubediti se to je stvar onih koji slu{aju / ~itaju, kako je govorio Sveti Jovan Zlatousti. Bi}e sasvim dovoqno ako ovaj skromni tekst bilo koga podstakne na razmi{qawe. krajem 1998. DEDA MRAZ I BO@I] BATA Dana{wi ~ovek se veoma malo razabira u svetu modernih mitova, mitova koji su nastali kao posledica radikalnog posvetovwa~ewa nekad hri{}anske kulture. Ti mitovi su do{li da bi zamenili slovesnu stvarnost Hri{}anstva, wegove blagovesti o pojavi Boga me|u qudima i o mogu}nosti da ~ovek, od grumena ilova~e, postane usvojeno ~edo Nebeskog Oca. Zato ih je katkad potrebno tuma~iti i obja{wavati, pokazuju}i {ta se iza tih mitova krije. Jednom re~ju, put je od mita ka Logosu, od samovoqnog tuma~ewa sveta ka Smislu kosmosa i istorije, Hristu. Svake godine, u okviru proslavqawa kalendarske Nove godine, deci se dele (u firmama i drugde) novogodi{wi paketi}i. Paketi}e je, kao i uvek, delio Deda Mraz. Potpisnik ovih redova se se}a svog detiwstva, i nestrpqivog hitawa u Dom kulture, gde je bila op{ta podela paketi}a, uz prethodno prikazivawe nekog crtanog filma i, naravno, fotografisawe sa neizbe`nim Deda Mrazom. Po{to se fotografije uglavnom ~uvaju, najve}i broj na{ih sugra|ana i sunarodnika ima sliku sa ovom li~no{}u. Niko se ni ne pita kako se ona pojavila me|u nama. Davawe poklona deci i na Istoku i na Zapadu oduvek je bilo povezano sa hri{}anskom tradicijom. Gospod Isus Hristos je govorio: Pustite decu da dolaze k Meni i ne branite im, jer je takvih Carstvo Boìje; deca su, zbog svoje ~edne poverqivosti, neprestanog ìvqewa u sada{wosti,
lakog pra{tawa uvreda, postala hri{}anski uzor odraslima. Crkva je uvek nagla{avala da se srcem i duhom treba preobraziti u dete da bi se u{lo u Carstvo Nebesko. Hri{}ansko vaspitawe i na Zapadu i na Istoku podrazumevalo je da }e deca biti nagra|ena za svoju dobrotu od Vi{we Stvarnosti. I tako je, na Zapadu, uo~i Boì}a nastao obi~aj da se deci pod novogodi{wu jelku ostavqaju pokloni koje, dok deca spavaju, donosi veliki svetac Nikolaj ûdotvorac, jedan od najomiqenijih likova svetskog hri{}anstva. Nikolaj srbski Sveti Nikola na Zapadu je predstavqen u crkvenoj kardinalskoj ode}i (po{to je bio vladika). Deca se izjutra bude, i pod boì}nim drvetom nalaze darove. Kod Srba su deca darove dobijala za predboì}ne nedeqne praznike Materice i Oce. Prethodno, ona su imala svoju nedequ Detiwce. I majke i o~evi su se deci odre{ivali, kao i deca wima, nekim, makar najskromnijim, znakom qubavi. Roditeqi su kanap~i}em vezivali decu, a i deca wih, pokazuju}i time da su vezani neraskidivo{}u koja poti~e odozgo, od zajedni~kog Oca Nebeskog, Koji je i dao zapovest: Po{tuj oca svojega i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poìvi{ na zemqi. Pa dobro, otkud novogodi{wi pokloni i Deda Mraz? Na Zapadu se Deda Mraz pojavio kao sekularna varijanta Svetog Nikole u onoj meri u kojoj je Zapad zaboravqao svoje hri{}ansko predawe, i u kojoj su multinacionalne kompanije, tipa Koka Kole, sazdavale komercijalne mitove, za boqu pro|u sopstvene robe. Na Istoku je Deda Mraz uveden u Sovjetskom Savezu, opet kao zamena za Svetog Nikolu i boì}we darove deci. Odatle je stigao i me|u Srbe. Drugi zagonetni lik kome se treba obratiti je izvesni Boì} Bata. Otkako su Srbi po~eli da se vra}aju pravoslavqu (makar i tradicionalisti~ki), po~elo je usrdnije slavqewe Boì}a, uz uno{ewe slame i badwaka. Pored boì}we trpeze, trebalo je obnoviti i obi~aje spremawe ~esnice i ulazak u ku}u mla|eg mu{kog ~eqadeta, tzv. polaàjnika. U revnosti da se {to pre obnovi ono {to je zaboravqeno, neko se setio i doti~nog Boì} Bate: mu{kog deteta
u srbskom narodnom odelu, koje se pojavquje na TVu i u slikovnicama o Boì}u. Sama re~ Boì} je deminutiv od Bog, to jest Bogi}. Tako su Srbi prosto tepali Bogu Koji je postao ôvek od Duha Svetoga i Marije Djeve i rodio se, Svebogati, u ubogoj vitlejemskoj pe}ini da qude povede ka nebu. Ima jedna narodna pesma koja glasi: âsne poste zapostismo,/ novu gra|u iznesosmo/ belu crkvu sagradismo./ U woj poju svetiteqi:/ Sveti Petar i Nikola./ Dve im seje otpevaju: /An|elija Svetom Petru, a Marija Nikolaju./ Tu se dala bela staza/ po woj {eta Bo`ja Majka/ vodi Boga za ru~icu. Majka vodi Boga za ru~icu; Bog postao dete! Tome se raduje svaka pravoslavna du{a. Ali, otkud boì}wi bata? Svi koji su okretali sveti hleb ovog dana, ~esnicu, znaju da se tom prilikom peva pesma: Boì}, Boì} bata/ nosi kitu zlata/ da pozlati vrata/ i oboja poboja/ i svu ku}u do krova. Ovde bata nije imenica, nego prezent glagola batati, {to zna~i stupati, kora~ati. To jest: Boì} dolazi da bi nam doneo radost, i zlatom te radosti pozlati svu ku}u do krova, i sva srca do vrha ispuni milo{}u. Slava Bogu na visini, i na zemqi mir, me|u qudima dobra voqa, kli~e Crkva u Boì}ne dane. Nema, dakle, nikakvog bate; ali zato i bate i seke, i o~evi i majke, i dede i babe do~ekuju Bogi}a, Boga Koji je postao na{ brat i pozvao nas svom Nebeskom Ocu. Znaju}i tu tajnu, me|u Srbima je sve, vekovima, bilo sveto i ~estito, i milome Bogu pristupa~no. Crkva i vreme, O~ev dom, Beograd 2000. 4. JUL, 7. JUL, 29. NOVEMBAR Godine 1941, te krvave godine srbskog naroda, u Srbiji su komunisti zapalili poàr svoje revolucije, na ~ijem pepelu i |ubri{tu jo{ uvek sedimo, ~ekaju}i svoj nestanak sa lica zemqe, {to }e se i desiti ako se ne pokajemo i ne vratimo Bogu @ivome. U Beogradu je 4. jula, u ku}i Ribnikarevih, Hrvat (?) Josip Broz Tito, belosvetska
protuva i agent Kominterne, koji je upravo stigao iz Zagreba, sa znawem usta{kih vlasti (kao {to su Nemci poslali Lewina u Rusiju 1917.) pozvao narode Jugoslavije na ustanak protiv fa{isti~kog okupatora i wegovih slugu. Komunisti su, na ~elu sa svojim vo|om Brozom, ~ekali da ustanu sve dok Nemci nisu prekr{ili sporazum Ribentrop Molotov, i 22. juna 1941. napali Sovjetiju. Do tada su svoje ~lanstvo pozivali na lojalnost prema okupatoru, a od tada su radili u interesu svetske revolucije. Tri dana kasnije, terorista srbskog porekla, @ikica Jovanovi} [panac, koji se za komunisti~ke interese borio u [panskom gra|anskom ratu, pucao je na va{aru u Beloj Crkvi (na Jovawdan) u dva srbska àndarma, Bogdana Lon~ara i Milenka Brankovi}a, i otpo~eo krvavo kainovsko kolo partizanske borbe. A najcrwi antipraznik bio je 29. novembar, dan stvarawa AVNOJa, koji je svojim granicama dao osnovu za postradawe Srba u ratovima devedesetih godina ovog veka. To je dan kada je na prestolu srbske propasti ustoli~en Tito. To je dan druge Jugoslavije, a svaka Jugoslavija je, kako kaè Vladika Nikolaj, bila i ostaje prkos Bogu i Svetom Savi. Bezbo`ni vlastodr{ci, naslednici Titovi u Srbiji, i daqe slave te praznike: 7. jul kao dan ustanka i 29. novembar ne vi{e kao dan Jugoslavije, nego kao dan kada je UKINUTA MONARHIJA, to jest kad je, 1945, po~ela da funkcioni{e FNRJ. Srbine, kad god bezbo`nici to slave, seti se {ta je komunizam u~inio tvom narodu. Pred ~itaocem je tekst Milke Bakovi}Radosavqevi}, iz kwige Komunisti i nacifa{isti oni su isti, kao podsetnik na ono najbitnije: Gledali smo i slu{ali smo... Gledali smo kako, u borbi zarobqene, iznemogle, gladne i bolesne, borce Draè Mihailovi}a, vezanih ruku, komunisti udaraju kundacima svojih pu{aka i tvrdim, potkovanim |onovima svojih novih cokula; Gledali smo kako im revolverima razbijaju zube, dok im se krv iz usta i nosa sliva niz grudi na pocepane, uz telo prilepqene, dugo neoprane,
pocrnele ko{uqe; Gledali smo kako ih vezane, dva i dva u stroju, kao ovce, teraju na klanicu u obli`wem {umarku; Gledali smo kako im ~upaju kosu, bradu i brkove. Jeste, i brkove; Gledali smo kako im razbijene vilice vise na tankom koncu koè unakaènog krvavog lica; Gledali smo majke, ène i sestre u crno zavijene, jer im se nikad iz Bosne nisu vratili: sinovi, muèvi i bra}a; Gledali smo pogruène starce, neobrijane i u crnim ko{uqama, jer su im komunisti pobili sinove i, nazvali ih narodnim izdajnicima; Gledali smo... Slu{ali smo prigu{ene jauke iz zatvorskih }elija, odjek tupih udaraca i sarkasti~an smeh komunista, uz povike pri svakom udarcu po ve} isprebijanom telu nekog mu~enika: Ovo ti je za Kraqa! Udarac. Ovo ti je za Draù! Udarac. Ovo ti je za tvog Boga i tvog Isusa Hrista! Udarac. Ovo ti je za kapitalisti~ku Ameriku! Udarac. Ovo ti je... Ovo ti je... sve dok je nesre}na `rtva pri svesti; Slu{ali smo jauk i pla~, od straha izbezumqenog, i bespomo}nog o~ajnog naroda: zemqoradnika, radnika, intelektualaca; Slu{ali smo tu`no naricawe oja|enih majki srpskih majki ~iji su porod uni{tili komunisti; Slu{ali smo, godinama smo slu{ali jecaj i uzdahe robqa, ni du`nog ni krivog, po komunisti~kim kazamatima dugim nizom godina smo to slu{ali, a ne danima, ili mesecima, ili jednu ili dve godine; Slu{ali smo... Jeste, sve smo to gledali i slu{ali... Mi i sada to isto vidimo i ~ujemo. Ne moèmo da zaboravimo. Slike na ekranu na{e svesti ne blede. Naprotiv. One su jasne, sasvim jasne sa krvavim detaqima, isprebijanim i izmu~enim telima, bra}e nesre}ne na{e. ûjemo ih i u snu i na javi. ûjemo, mnogo glasova ~ujemo. Koliko ih je pobijeno radi ostvarewa komunisti~ke revolucije, kako su rekli, i Milovan \ilas, i Aleksandar Rankovi}, i jo{ neki. Koliko?
ûdno pitawe. Pet, deset, pedeset hiqada? Vi{e. Sto hiqada? Vi{e. Duplo od toga? Mo`da. Ko zna? Niko to nije zapisao. Nije smeo. Du{e na{ih mu~enika zovu nas i poru~uju nam: Kaìte svima, a naro~ito srbskoj omladini, kaìte im istinu o nama. Mi ne traìmo osvetu, jer smo hri{}ani. Recite celom narodu srpskom: qudima, ènama, deci recite im: Da ne veruju komunistima; da ne prihvataju wihovu, neiskreno, pruènu ruku jer }e im ba{ ta ista ruka, ~im joj se prilika ukaè, udariti no` u le|a, mu~ki i podlo, kao i uvek do sada. Recite im: Da komunistima ne daju nikakvu podr{ku koja }e im pomo}i da se odrè, dugo da se odrè na vlasti; i, recite im da okre}u glavu od wih i, da im kaù da su oni, komunisti, IZDAJICE SVOGA RODA SRPSKOGA NARODA. Recite... Crkva i vreme, O~ev dom, Beograd 2000. RATNI DNEVNIK PISAN PO[TO JE PREDSEDNIK SRJ PROGLASIO POBEDU I MIR O, Kosovo, grdno sudili{te, nasred tebe Sodom zapu{io! Wego{ Najstra{nija osobina Srba: niko ne priznaje da je kriv. Svi su u pravu. Svi su, uvek, bezgre{ni. Svi su, uvek, pobednici. Svi uvek sve znaju. Crkva (Sinod Srbske Crkve) pozvao je, po zna koji put, ~oveka koji nas je dovde doveo da napusti svoje mesto vo|e. Ali on to ne}e u~initi zato {to je, kao i svi Srbi (~ast izuzecima, to jest pokajnicima) uvek u pravu. On je pobedio. On je sa~uvao Kosovo. To }e, sebi i drugima, ponavqati do besvesti. Zato {to je svaka la`, ~ak i najbestidnija, Srbinu bezbo`niku milija od suo~avawa sa sobom i posledicama svojih postupaka... ***
Jedna pobo`na èna, dok je trajalo bombardovawe, kaè mi: Vidi{, sna{la nas je sudbina dece koju smo ubijali abortusima. Kao {to ona nisu mogla da se brane, niti su videla lica svojih ubica, tako ni mi nismo mogli da se branimo od avionskih bombi, niti smo videli lica NATO-pilota... *** ôvek, u svojim tridesetim godinama, pri~a mi kako je po~etkom devedesetih napustio Beograd i do{ao na selo, jer je slutio {ta }e biti. Dug ìvot na selu, me|u seqacima, doveo ga je do zakqu~ka: Kad su se odrekli vere, Srbi su postali kainovski narod. Srbin ne zavidi nikom, osim svom bratu, i ne mrzi nikog, osim svog brata. S tu|inom je uvek lepo, ali brata bi zaklao... *** Na po~etku rata, neko je opqa~kao blagajnu eparhije ì~ke, sve {to je eparhija godinama {tedela. Jedan invalid, nastradao kao dobrovoqac u ratu u Bosni, sa metkom pored ki~me, na po~etku rata je ostavio svoj auto ispred Doma zdravqa da primi injekciju. Na wegovim kolima, velikim slovima, pi{e: RATNI VOJNI INVALID. Neko je do{ao do kola, otvorio ih i uzeo torbu wegove ène (tako|e invalida), sa tri hiqade dinara uboge invalidnine. Jedan ~ovek, zga|en moralnom pokvareno{}u na{om, usred bombardovawa mi re~e: Nije ~udo {to nas ga|aju, nego {to ma{e. Stra{na re~, ali posle svega {to smo u~inili kao greh pred Bogom i bli`wima otela se ovom ~oveku... *** NATO nas je bombardovao nemilosrdno, antihristovski. Bog nas je, preko NATO-a, posetio, izme|u ostalog, i zbog na{ih greha; ali NATO nije ratovao protiv nas zbog na{ih greha, nego je ratovao protiv nas zbog onoga {to je Hristovo u nama. NATO je jedno od oru|a dolaze}eg antihrista. Sve wihove bombe i
avioni su bili tu samo da bi upla{eno ~ove~anstvo reklo: Ko je kao zver i ko moè ratovati s wom? (Otk. 13, 4). *** [pijunske letilice neprijateqa li~ile su na zvezde. Od marta 1999. vi{e ne znam {ta su zvezde, a {ta {pijunske letilice. *** [ta je srbski vojnik? To nije prìbaba i paliku}a, ubica i zlotvor. To je vitez vere, kao moj brat u Hristu Neboj{a koji je u pismu svojim roditeqima iz kosovskog grotla, molio da odnesu priloge u dva manastira, i rekao im {ta da odnesu. Sve vreme se molio Bogu i nosio svoj krst sa qubavqu. Na nesre}u, malo je bilo takvih. Ali, da}e Bog, bi}e ih... *** I ovde je stra{na pravda: ono {to je gra|eno za vreme Tita, ~esto novcem Zapada, ru{eno je nemilosrdno od tog istog Zapada. Mo`da zato da bi se Srbima stavilo do znawa kako se prolazi kad se sa |avolom sade tikve. *** Kakvo izrugivawe: pregovori o povla~ewu srbske vojske po~eli su u grani~nom mestu Blace (malo blato), u kafani Evropa 93 (simvoli~no, zar ne?), a nastavili se u Kumanovu, pod {atorom. To je ono isto Kumanovo gde je srbska vojska 1912. odnela kqu~nu pobedu u Prvom balkanskom ratu (za Kosovo Kumanovo, pevalo se onda). [ator je i 1912. i 1999. bio francuski. Satanisti Zapada nam ni{ta ne zaboravqaju. *** Ratna retorika vladaju}e koalicije na po~etku rata bila je èstoka, sa puno pogrda na ra~un agresora u su{tini, retorika besne nemo}i. Dràvni mediji su se utrkivali u izrazima tipa Toni Bler, klonirani bednik i potr~ko Bila Klintona, Krvolo~ni kojoti sa Zapada, itd. Neki iz Indeksovog radio-pozori{ta su, na
osnovu melodijskog predlo{ka stare srbske narodne pesme ja sam ja, Jeremija napravili rugalicu Klintonu, Bleru i drugima. (To je ve} vi|eno. Tako su, za vreme rata u Hrvatskoj, bra}a Baji} na osnovu pesme Kopa cura vinograd, napravili rugalicu u kojoj su Stipi Mesi}u poru~ivali: Ao, Stipo, Stipice, osta}e{ bez bradice, a Tu|mana pozivali na poselo u Borovo Selo. Sada Tu|manova vojska i policija kontroli{u sve negda{we srbske zemqe, od Kninske Krajine do Barawe i Zapadnog Srema. Ni Borovo Selo vi{e nije srbsko) najve}e gadosti i nepristojnosti koje do neba vapiju no{ene su na mitinzima podr{ke politici mudrog rukovodstva; Klintonu su {tampali ~ak i umrlicu. Evo izraza iz strana~kih saop{tewa koalicije (SPS-JULSRS-SPO), objavqenih u listu Vreme 12. juna 1999.: JUL: Jugoslavija je meta fa{isti~kog mutanta koji je ro|en krajem ovog veka; NATO agresija na na{u zemqu zna~i da su zlo~ina~ki i pomra~eni umovi svoje li~ne i dràvni~ke frustracije re{ili da iskale na SRJ; o Klintonu: Moèmo da razumemo da je neko lud, i da neko lud moè da bude na ~elu Amerike, moèmo da razumemo da takav neko potkupi bednike ili na|e istovrsne ludake da ostvari svoj ciq.... SPS: laju i ujedaju, ali mi ne}emo dozvoliti da nas upla{e i brani}emo na{u zemqu; stra{ne sablasti svetskog bezumqa; u erupciji nevi|enog bezumnog ru{ila~kog pogroma, NATO zlikovci su poku{ali da ubiju glas istine; Uop{te se ne moè staviti znak jednakosti izme|u Klintona i Hitlera. Boqe je re}i da je prednost na zlo~ina~koj strani Klintona; SPO: agresija NATO-a je najve}i dràvni i nacionalni terorizam, akt slepog kriminala; NATO je bahata vojna armada; Srbiju i SRJ nikakva sila ne moè da prisili na gubitak bilo kog dela teritorije. Radikali su govorili: Pomahnitale NATO zveri pod komadnom najozlogla{enijih svetskih ubica Bila Klintona, Tonija Blera, Veslija Klarka i wihovog sluge Havijera Solane; kukavi~ko lice i genocidne namere udruène satanisti~ke kamarile; mi }emo se braniti sve dok traje agresija i ne}emo dopustiti dolazak stranih trupa na jugoslovensku teritoriju; Usijane va{ingtonske glave na
~elu sa ludim saksofonistom Adolfom Klintonom... I {ta je ostalo od te retorike? SPS i JUL horski tvrde da je KFOR ne{to poèqno, jer je sa KFORom pobedila pravda na Kosovo su stigle Ujediwene nacije. I tvrde da smo pobedili. I tvrde da je Kosovo u Srbiji. I tvrde da su za povratak u Evropu i svet (Momir Bulatovi} iz Socijalisti~ke narodne partije, kao savezni premijer koga Crna Gora ne priznaje, o ciqu ulaska u Evropu govorio je na Saveznoj skup{tini povodom ukidawa ratnog stawa.) Vi{e nema te{kih re~i o NATO-u kao nacistima i Hitleru Bilu Klintonu... Ako se ovako nastavi, uskoro }e ispasti da su SPS i JUL oduvek bili za to da SAD, Nema~ka, Velika Britanija, Francuska i Italija okupiraju Kosovo (to jest, da do|u kao mirovne trupe). Dis je u pesmi Na{i dani govorio: I poraze proglasismo za pobede. Xorx Orvel je u 1984. video dogovor totalitarne dràve koja mewa smisao re~ima da ovladala umovima svojih podanika. Ni Dis, kao pesnik, ni Orvel, kao romanopisac, nisu mogli ni da naslute kakva }e biti mo} jednog televizijskog manipulisawa koji qude dovodi do takvog zaborava da se oni ne se}aju {ta se do ju~e pri~alo (a pri~alo se da nikakve strane trupe, nikada, ne mogu u}i na na{u teritoriju.) Pred televizijom, tim ~udovi{tem koje sve pro`dire, nestaje bilo kakav zdrav razum. Tako RTS govori o hiqadama Srba izbeglica koje se vra}aju na Kosovo, jer im KFOR garantuje bezbednost; problem je u tome {to taj isti RTS prethodno ni re~ nije rekao o Srbima koji su, pred OVK, pobegli sa Kosova. Kako se vra}aju na Kosovo ako nisu oti{li sa Kosova? *** Jednog mog prijateqa, pravog bogomolnika misionara kakvih je bilo u doba Vladike Nikolaja, Slu`ba dràvne bezbednosti (OZNA koja sve dozna, kao {to bi rekao pesnik) je na samom po~etku rata stavila pod nadzor zbog sadrìne letka koji je on od{tampao, pozivaju}i
narod na pokajawe i upu}uju}i mu utehu da u Bogu ima nade. Za{to su ga pratili? Zato {to je u tekstu letka napisao da NATO jesu zli, ali da mi ne stradamo samo zbog wihovog zla, nego je Bog, pre svega i iznad svega, dopustio da stradamo zbog na{ih grehova. Budnim ~uvarima sistema, ~iji je benigni arhetip kapetan Jerotije iz Nu{i}evog Sumwivog lica, nije promaklo to da bi ovaj letak mogao doneti uznemirewe gra|anstvu, odlu~nom u odbrani domovine na ~elu sa svojim Vrhovnim komandantom. Samo da se Srbi ne sete svojih greha; jer, od samog po~etka, od 1989, glavna la` ovog reìma sastojala se u neprestanom ponavqawu tvrdwe da smo mi bezgre{ni, puni vrlina, da nas sav svet mrzi i da mi nosimo, sami po sebi, nebesku pravdu. Zato veronauku nikad nisu uveli u {kole hteli su da na svaki na~in kod dece spre~e razvijawe ose}awa greha i ume}a pokajawa. Zato su i ovog Srbina misionara i seja~a semena re~i Bo`je (Pokajte se, jer se pribliìlo Carstvo Nebesko (Mt. 4, 17)) saslu{avali kao sumwivo lice. Dok su se bavili time, hrvatski novinar i {pijun Antun Masle je wihovim kolegama pobegao iz zatvora. Uz to, Ha{im Ta~i, politi~ki predstavnik Oslobodila~ke vojske Kosova, slobodno {eta po Kosovu, i obe}ava da }e Srbi biti za{ti}eni u budu}oj nezavisnoj kosovskoj dràvi. A Ha{im Ta~i je na poternicama srbijanskog MUP-a. Niko ga ne hapsi, niti mu na senku staje, iako jugoslovenske vlasti tvrde da je o~uvan suverenitet Srbije na ~itavoj wenoj teritoriji. *** Razmi{qaju}i nad pozivom Svetog Sinoda Srbske Crkve, koji je traìo da se, radi svenarodnog dobra, sa vlasti povuku oni koji su nas dovde doveli, da se stvori Vlada nacionalnog poverewa i spasa, da Srbi, gde god im je mogu}e, ostanu na Kosovu i Metohiji u svojim ku}ama i pokraj svojih svetiwa, podvla~im crtu: Zadesila nas je najve}a golgota u XX veku. [to zbog svojih prevelikih greha (odricawa od Boga i Svetog Save, uni{tewa hri{}anske porodice, milionskih ~edomorstava i bele kuge, sluèwa laì
komunisti~kog utopizma), {to zbog voqe svetskih mo}nika, ~iji je ciq antihristovski novi poredak u kome nema mesta za pravoslavne narode i wihovu tradiciju, Srbi su, krajem ovog stole}a, proterani sa svojih vekovnih postojbina (Srbske Krajine, Banije, Korduna, Like, Barawe, Slavonije, Zapadnog Srema, velikih delova Bosne i Hercegovine, a evo, avaj, sada i sa Kosova). Neprijateqi srbski likuju i raduju se na{oj propasti, a na{ narod, u slomu i polomu, traì ko bi ga ute{io, i ne nalazi. U{li smo u XX vek sa dve me|unarodno priznate srbske dràve (Kraqevinama Srbijom i Crnom Gorom), a izlazimo iz wega bez srbske dràve, rasto~eni i rasejani po svetu, na stubu srama. Za{to je to tako? Kakvom smo merom merili Boga i na{e pretke, takvom merom nam je odmereno, kaè Sveti Vladika Nikolaj. Nesre}a kroz koju prolazimo nije pobeda, ma kako bi vlastodr{ci èleli da je predstave. To je, istorijski i politi~ki gledano, poraz, ali poraz iz koga se moè izvu}i pouka ako wegove uzroke i posledice sagledamo. Kosovo je, i onda, kad je wime hodio Sveti knez Lazar, i danas, grdno sudili{te (Wego{), sudili{te na{ih du{a i savesti. Ono nam poru~uje: pokajte se, otreznite se, urazumite se, vratite se Bogu i sebi, i ne bojte se opet }e zablistati srbski narod. Kosovska etika poru~uje svima koji su na vlasti: ako èlite dobro svom narodu, zaboravite li~no dobro i li~nu korist. Sveti Jovan Vladimir, kraq srbski, umeo je da se preda bugarskom caru Samuilu da bi spre~io pogibiju svog naroda; Sveti Simeon Miroto~ivi je, kao veliki ùpan Stefan Nemawa, umeo da se savije pred mo}nijim vizantijskim carem i da robuje da bi wegov narod bio slobodan; Sveta knegiwa Milica je mogla da svoju k}i da na sultanov dvor, da bi sa~uvala srbsku dràvu. ôvek je onoliko veliki koliko ume da se `rtvuje za bli`we. Kosovski zavet poru~uju srbskoj vojsci: vi niste izgubili rat, nego bitku. Blago onome ko je bio junak u borbi i ~ovek u predahu izme}u dve borbe. Ako ko nije bio ~ovek, ako je ucvelio neja~ i pogazio obraz
nedelom, neka se pokaje i ispovedi, kako su to ~inili na{i sveti preci; neka zna da zlo dobra doneti ne moè. Narod i pojedinac su onoliko veliki koliko umeju da se kaju i pra{taju. Dràva mora kazniti po~inioce zlodela. Kosovska i vidovdanska istina upu}ena Srbima: ne padajte u o~ajawe! Iako je, kako bi Marko Kraqevi} rekao, opet do{lo da posle na{eg kneza ~estitoga,/ sad Arapi po Kosovu sude, mi smo narod Bo`ji u onoj meri u kojoj ho}emo to da budemo. Kosovska re~ na{im neprijateqima: i za wih }e, ako se ne pokaju i ne urazume, Kosovo biti grdno sudili{te. Svi koji su ma~ dizali od ma~a }e izginuti, po re~i Spasiteqevoj (Mt. 26, 52). [to je oteto, to je prokleto, a Kosovo je bilo, jeste i bi}e srbsko, kako je bilo kroz vekove. No, ne zaboravimo mi, Srbi, da je osveta Gospodwa i da }e On vratiti (Rim. 12, 19); a na{e je da delima qubavi i pravde pobe|ujemo zlo i mr`wu ovoga sveta. *** Da li je bilo srbskih zlo~ina na Kosovu, prema [iptarima? Na{i neprijateqi kaù da jeste; ali, ne kaù samo oni. Kao i u svakom ratu na ovom prostoru, zlo~ina je bilo. I bilo je ubijawa nevinih. I bilo je paqewa ku}a i pqa~kawa tu|e imovine. Svega je toga bilo. Ali, ko je to ~inio? To sigurno nisu ~inili sinovi ~asnih i po{tenih srbskih o~eva i majki, mobilisana deca na{a mu~enici. To su ~inile tzv. paravojne formacije i razni maroderi pla}enici, za koje nema ni~ega svetog. To su ~inili bezbo`nici, vo|eni bezbo`nicima, kojima je dopu{tano da na taj na~in ~iste teren, i da svoju du{u i obraz srbskog naroda zauvek pogane. Ali, to nisu Srbi, kao {to pounija}eni ili islamizovani Srbi pristaju da budu Srbi. To su komunisti i deca komunizma, koji su se odrekli Hrista i Svetog Save, i koji slave srboubice Krcuna i Rankovi}a kao velike patriote. To su potomci (ako ne telesni, ono duhovni) onih izroda koji su ubili 150 000 Srba kad je Tito do{ao na vlast 1944. i 1945. To su oni koji su ~upali brade srbskim
sve{tenicima, i sahrawivali Boga. Samo takvi mogu da uni{tavaju sve pred sobom, i da se hvale time kako brane Srbstvo. Srbski narod takvih javno treba da se odrekne, i da se kaje pred Gospodom i Svetim knezom Lazarom zato {to su se takvi me|u nama zapitali. Nikolaj Ber|ajev je pisao da je, sa dolaskom boq{evika na vlast u Rusiji, nastao novi antropolo{ki tip: mladi qudi, ledenog, mrtva~kog pogleda, u ko`nim kaputima, lica li{enih dobrote i mekog izraza koji je, kako veli ruski filosof, bio svojstven ~ak i licu pijanog Rusa. Ovaj novi antropolo{ki tip u Srbiji... Ako takav tip pobedi, ako on u narodnoj du{i odnese prevagu nad onim drugim, nad pitomo{}u i dobrotom ~ak i prema neprijatequ, Srbi }e zauvek nestati sa lica zemqe. *** Koliko su bezbo`nici pogazili i ponizili srbski narod! Prvoga dana agresije NATO-a na RTS-u emitovali su Kozaru, Sutjesku, Otpisane i druge komunisti~ke partizanske propagandne filmove, o~ito èle}i da pokaù da je ova na{a borba u tradiciji wihove narodnooslobodila~ke borbe, da su Srbi i daqe Titovi partizani. A zatim su, dok se sve ru{ilo, dok su na stotine nevinih ginule, organizovali da se ska~e na trgovima, uz ritma muzike za ples: Na{a borba zahtijeva,/ kad se gine da se pjeva. Taj titoisti~ki dance macabre nad zgari{tem Srbije po ko zna koji put je dokazao ono o ~emu Igor [afarevi~ pi{e u kwizi Socijalizam kao pojava svetske istorije: ciq socijalisti~ko-komunisti~kih ideja, onaj unutarwi, skriveni, jeste smrt ~ove~anstva (u na{em slu~aju srbskog naroda). To skakawe i igrawe po trgovima nije ono {to veli iguman Stefan: Plakawe je pjesna sa suzama. To nije: Neka bude {to biti ne moè. To nije: Srb je Hristov, raduje se smrti. To je bezumqe qudi koji su ustali protiv Boga, i koji su nad le{evima svojih `rtava u gra|anskom ratu 1941-1945. pevali i igrali... Mnogi koji su u tome u~estvovali su o~ito, po zakonima estrade, koja je sva u rukama Titovih duhovnih
sinova i k}eri, bili prinu|eni na to, ina~e, kad se sve zavr{i, ne bi mogli da snimaju svoje kasete i CD-ove. Ipak, sramota i bruka tog nihilisti~kog plesa nikad se ne}e mo}i izbrisati, kao ni ~iwenica da vlast Titovih potomaka nije htela da usli{i glas srbskog patrijarha koji je molio da se prekine sa tim bezumqem dok narod strada. *** Sve ideje koje su, sa nekim pravoslavnim narodnim vo|stvom ili makar srbskom vla{}u sa trunkom zdravog razuma, mogle da budu jednom ostvarene tro{ene su u dnevno-politi~ke svrhe. Jednu od wih, ideju saveza Rusije i Belorusije sa Srbijom sa Crnom Gorom vlastodr{ci i wihovi poslu{nici iz tzv. opozicije zauvek su kompromitovali. Uop{te, mitologizacija ruske vojne pomo}i, pri~a o tome kako dolaze Rusi, koja je predstavqala kqu~nu propagandnu pri~u RTSa, kao i odluka skup{tine o pristupawu savezu Rusije i Belorusije dovodila je do jo{ dubqeg potonu}a u mo~varu laì onog dela naroda (a to je znatan deo) koji ne zna da Rusijom ne vlada Boris Jeqcin, ~ovek u hroni~no pijanom stawu, nego rusofobska mondijalisti~ka klika, ~iji je jedna od predstavnika i Viktor êrnomirdin. Uz to, ne treba zaboraviti da Ri~ard Holbruk u svojim memoarima Put u Dejton kaè da se Slobodan Milo{evi}, dok je pregovarao o prepu{tawu bosanskih Srba okupaciji NATO-vaca, rugao Rusima i wihovom politi~kom uticaju. Glavni partner u pregovorima, jedini sa kojima je èleo da postigne mir, bili su Amerikanci. Ruska obave{tajna slu`ba je podatke o tome sigurno znala, i znala je da je pri~a o pristupawu Srbije i Crne Gore savezu Rusije i Belorusije samo retori~ka magla za upotrebu u SRJ. [to se ti~e odbrambenih sistema S-300, koje su Rusi mogli da nam po{aqu, a nisu, i tu je stvar jasna: Rusi bi nam te sisteme poslali da je vojska i dràva i wihova, a ne jeqcinovsko-mondijalisti~kih gospodara haosa. Uz to, direktor firme koja je proizvodila te rakete, jo{ na samom po~etku rata, izjavio je da je wegova firma ove za{titne sisteme nudila SRJ pre sedam-osam godina, ali im je tada re~eno da
SRJ nema para da ih kupi. A gde su narodne pare? Gde su pare ulagane u vojsku? Kako je mogu}e da nije bilo para za ono {to bi srbsko nebo i zemqu za{titilo od NATO-bombardera? 1999.
KONA^NI ISHOD ANTI-LAZARA Najve}a opasnost za Srbe pravoslavne vere bila bi da svu svoju nesre}u svale na zaveru me|unarodne zajednice i novog poretka. îwenica je da Novi svetski poredak, zasnovan na vlasti novca i manipulisawu medijima, postoji, ali pravoslavni, kako re~e jedan ruski filosof, ne ìve kao tuìoci, nego kao optuèni. Pre svega, kao oni koji optuùju same sebe, i u svojoj nepravdi i bezakowu traè uzrok sopstvene propasti. Ako budete slu{ali, dobra zemaqska je{}ete, ako ne budete slu{ali, ma~ }e vas pojesti, rekao je Gospod Svom narodu jo{ u Starom Zavetu. Na nas, Srbe ovog pokolewa, Srbe na kraju XX veka, pala je tama i senka smrti nebivala u dosada{woj istoriji. Vo|eni od utvarnih vo|a u ponor, veruju}i utvarama sopstvene nebeskosti, ne traè}i pokajawe i obnovu uma, na{li smo se na dnu ponora, i, polomqenih kostiju, kao da nemamo snage ni da jau~emo, a kamoli {ta drugo. Ponekad, u bezumqu, neko pohuli na Vi{weg, i pita, gnevno: Da ima Boga, zar bi dopustio da ovoliko stradamo? Zaboravqa se da su Srbi, sluge srboubice Broza, posle Drugog svetskog rata sahrawivali Boga po Crnoj Gori, Srbiji, Krajinama; zaboravqa se da su glavni Titovi xelati bili Srbijanci Rankovi}, Krcun i drugi, zaboravqa se da su fabrike i gradovi zidani bez blagoslova, da su crkve ru{ene i skrnavqene i to rukama Srba otu|enih od svoga Hrista i svoga imena. Pedesetih godina, Srbi su u jednom mestu na Kosovu, sru{ili spomenhram sa kosturnicom izginulih u Prvom svetskom ratu. Od ostataka crkve napravili su klozete (!). U Crnoj Gori, po Lici i Kordunu, u
Isto~noj Srbiji, na Kosovu u hramove je zatvarana stoka. A danas? Gde smo danas? Pro}erdano je sve za {ta su se Srbi borili vekovima: nacionalne teritorije, ugled naroda i dràve. Izgubqena je Srbska Krajina, kao i mnogi delovi Srbske Bosne i Hercegovine. Izgubqeno je Kosovo; Va`ne srbske ustanove, poput Univerziteta i Akademije, skoro da su razorene i potpuno li{ene ugleda; I politi~ku i ekonomsku mo} imaju levi~ari (bezbo`nici), sledbenici propalih ideja Marksa, Engelsa i Lewina, bezbo`nici koji Srbskoj Crkvi ne vra}aju imovinu i ne uvode veronauku u {kole (uprkos tome, ima crkvenih lica sklonih saradwi sa takvim bezbo`nicima); Sudstvo, policija, parlament, vlada ~esto li~e na karikature iz Domanovi}evih pripovedaka; Srbi su u svetu progla{eni za agresore, tvorce genocida i komunisti~ki narod; îtav narod je osiroma{en, a obogatila se levi~arska (bezbo`ni~ka) ekonomsko-politi~ka elita: mnogi qudi primaju plate nedovoqne za hleb, penzioneri preturaju po kontejnerima, banke tipa Jezde i Dafine odnele su Srbima ogromne pare koje }e biti vra}ene ili samo delimi~no ili uop{te ne}e biti vra}ene; bez posla je oko dva miliona qudi, vi{e od sto hiqada sposobnih i pametnih, {kolovanih, emigriralo je iz zemqe, beè}i od nedostatka budu}nosti dostojne ~oveka; Organizovani kriminal hara; ~esto se ne otkrivaju po~inioci ubistava, ~ak i nekih od ~elnih qudi dràve; Stawe na ulicama, punim nasiqa, je stra{no; skoro niko se ne ose}a bezbedan; Narod je sve bolesniji: vlada tuberkuloza, bolest bede, lekova je malo, a i one kojih ima, sirotiwa ne moè da kupi, jer neki ko{taju kao tre}ina plate ili penzije, pa i vi{e;
Srbija biolo{ki izumire: ve}a je stopa smrtnosti od stope ra|awa; abortuse vr{e i devoj~ice od 1415 godina; U Srbiji ima pedeset hiqada zvani~no registrovanih narkomana, na hiqade zaraènih virusom SIDE; samo u Beogradu ima blizu stotinu hiqada alkoholi~ara; U Srbiji buja prostitucija, nesmetano se rastura pornografija, dnevne novine objavquju oglase za telefonski razvrat; U Srbiji ima oko dvesta sekti; U Srbiji okultno-satanisti~ke kwige preplavquju police kwiàra; U Srbiji haraju razni proroci, vidovwaci, astrolozi, crni i beli magovi, koji dobijaju medijsku pa`wu i popularnost; Narod je umoran od ìvota u laì i strahu, razo~aran i slomqen, uzajamno podeqen i posva|an; nad nama lebdi avet gra|anskog rata. Svet za Srbe veli da su narod koji koqe; sprovodi psihologiju terora; upra`wava rasni genocid; sprovodi uàse nevi|ene u Evropi od 1945; u kome pulsiraju jake mra~ne teme srbskog nacionalizma: religija, ideologija, ogor~ewe i smrt; bez vere i ~asti, banda razbojnika i terorista; narod zatrovan i zapao u opasnu paranoju; nosioci opasnog virusa koji se mora izbrisati (svi citati preuzeti iz kwige Zorana Petrovi}a Piro}anca, Izbrisati srbski virus, koja se bavi medijskim ratom protiv Srba vo|enim na Zapadu); tako o nama sude SAD i Evropska Unija. Srbiji su, posle stra{nog bombardovawa, kosovsku zemqu oduzeli NATOsilnici, uz svesrdnu pomo} doma}ih vlastodràca (koji, kao velike patriote, izdado{e pola srbskih zemaqa, a drugu polovinu zdu{no koriste samo za svoje boga}ewe), koji su u~inili sve da se kosovski problem godinama ozbiqno ne re{ava; Srbin ne moè slobodno u Devi~, ne moè u De~ane, ne moè u Gra~anicu; Srbina u kosovske svetiwe moraju da prate vojnici okupatorskih vojski; Pe}ku Patrijar{iju od zuluma i pohare Arbanasa {titi KFOR.
Su{tina zbivawa me|u Srbima poslee Drugog svetskog rata je tajna bezakowa (2. Sol. 2.7). Zakoni zemaqski su sasvim tu|i Zakonu Boìjem; uz to, zakoni zemaqski se svakodnevno mewaju u skladu sa voqom bezakonih zakonodavaca. Ali, koren svakog bezakowa je u qudskom srcu, u odstupni{tvu od Boga. Da li nam je kriva me|unarodna zajednica {to ne postimo, ne molimo se Bogu, ne pri~e{}ujemo se? Da li je kriv novi poredak {to hulimo na ime Gospodwe i kr{imo sve Wegove zapovesti? Da li su masoni krivi ponekom srbskom episkopu, sve{teniku i verniku zato {to Hristu sluè mlako i podvojena srca? Na{a propast je u nama samima, i samo od du{a na{ih moè krenuti preobraàj i preporod. Sveta srbska kosovska zemqa odavno je i{~ezla iz na{ih nesvetih, grehom opogawenih srca, i zato nije nimalo ~udno {to se o toj zemqi sada raspravqa na svetskim politi~kim pijacama, i {to se ta zemqa obe}ava tu|inima, koji wome nikada nisu vladali. Srbija je propala i poru{ena zemqa, zemqa bezna|a i tuge. Ni{ta tu ne mewaju {arene medijske kulise i politi~ka Potemkinova sela. Kod nas je apokalipti~no zlo ve} skoro trijumfovalo. Jedina nada je Hristos, Onaj Kome sve{tenik, na kraju svake Liturgije, kaè: Slava Tebi, Hriste Boè, nado na{a, slava Tebi. Ako se ne vratimo Wemu, propa{}emo bespovratno. TRE]E OKO U ZONI SUMRAKA / PUTEVI KOJI SU BESPUTICE [TA SE KRILO IZA TRKE ZA MIR? Nazvav{i mirotvorce blaènima, Gospod je ukazao na to da nije svaki mir od Boga, jer je, kako Sam re~e, Sin Bo`ji doneo i ma~ kojim se razdvaja dobro od zla, svetlost od tame, istina od laì. O tome hri{}ani posebno moraju voditi ra~una u ove te{ke dane posvetovwa~enosti, zaborava evan|elskih vrednosti, duhovnih
obmana i prelesti. Danas, kada su mnogi la`ni proroci iza{li u svet, naro~ito je potrebna obazrivost, da se ne bi, pod vidom mirotvorstva, poverovalo vucima u jagwe}oj koì. Za pravoslavne, mir je plod poznawa Istine, a Istina je niko drugi do sam Gospod Isus Hristos, Koji za Sebe kaza da je Put, Istina i @ivot. Ovaj svet u zlu leì Ove godine, u svetu ve} uobi~ajena Trka za mir, u organizaciji Ujediwenih nacija i pod pokroviteqstvom mnogih zna~ajnih li~nosti politike, sporta i kulture, prolazi kroz mnoge dràve sveta, da bi, napraviv{i krug oko na{e planete, ponovo do{la u SAD, odakle i kre}e. Naizgled, sjajan povod da se iskaù dobre èqe i upute re~i u nadi da se prevazi|u ratovi i dru{tveni sukobi. Neko bi mo`da rekao da je tu, me|u posmatra~ima ili pokroviteqima trke, mesto i pravoslavnim hri{}anima (kao {to je to, naàlost, svi smo toga svedoci, i bilo 20. maja 1993. godine u Beogradu). Ali, da li je ba{ tako i {ta, ustvari, stoji iza ove manifestacije? Iza ove manifestacije stoji globalisti~ki religijski pokret zvani Wu Ejx, veoma popularan na Zapadu. Glavni inspirator i pokreta~ Trke za mir, indijski guru [ri ]inmoj, jedan od lidera svetske Wu Ejx misli, ~ovek je ~ije se mi{qewe kod pojedinaca u Ujediwenim nacijama veoma uvaàva. On je, ujedno, glavni organizator dalekoisto~nih meditacija za qude koji rade pri UN (ambasadore, predstavnike i delegate, kao i ostalo osobqe). Ovaj u~iteq mira i qubavi toliko je popularan, da ga je i biv{i predsednik SSSR-a, Mihail Gorba~ov, posetio kada je boravio u SAD i sa wime srda~no razgovarao èle}i da ~uje wegove duhovne pouke. [ta je, ustvari, Wu Ejx i kakvo je wegovo u~ewe? Ovaj pokret izvire iz teosofije, jednog od pravaca novovekovnog evropskog okultizma. On ne predstavqa samo jednu versku organizaciju ili sektu. U taj pokret ukqu~ene su mnoge religijske i dru{tvene grupe: po~ev od liberalnih protestanata, preko dalekoisto~nih sekti (tipa transcendentalne meditacije i Hare Kri{na), do
dru{tava za za{titu ìvotiwa, feministkiwa i onih koji se bore za prava seksualno izopa~enih. Brojnost pokreta je izuzetno velika, i procewuje se da ima milione ~lanova i simpatizera. Ukratko, sledbenici Wu Ejxa u~e: 1. Bog je bezli~na kosmi~ka energija, tzv. kosmi~ka inteligencija u koju ~ovek moè da uroni otkrivaju}i svoju boànstvenost; 2. ôvek je po prirodi boànstven, i on to treba da zna; 3. Nema greha, zla i tame: sve je u Bogu; raj i pakao ne postoje; 4. Hristos nije jedini mesija, niti je Bog. On je samo prosvetqeni ~ovek; 5. Izlaskom iz astrolo{kog znaka Ribe, koji je trajao dve hiqade godina, na{a planeta izlazi iz oblasti hri{}anstva i ulazi u doba religije Wu Ejx, koja pripada astrolo{kom periodu Vodolije; 6. Sve religije su jedno, u~e o istom i kona~an wihov ciq je stvarawe raja na zemqi; 7. Wu Ejx zagovara stvarawe novog poretka i jedinstvene svetske dràve kojom }e upravqati Hrist Majtreja; po wima, Majtreja je mesija svih vera; 8. Majtreja }e ujediniti sve narode i wihove religijske razlike poni{titi; oni koji se usprotive, bi}e goweni; 9. Osnovu Wu Ejx pokreta predstavqaju orijentalna u~ewa o karmi i reinkarnaciji, zatim astrologija, magija i okultizam, koji se smatraju putevima prosvetqewa; 10. Wu Ejxeri se bave i spiritizmom, koji oni zovu kanalisawe, {to, ustvari, predstavqa direktno op{tewe sa duhovima kojima medijum dopu{ta da u|u u wegovo telo i da iz wega op{te sa svetom. Mnogi simpatizeri Wu Ejxa veoma su ugledni politi~ari i javni radnici: predsednik Austrije Kurt Valdhajm, pokojni nema~ki kancelar Vili Brant, biv{i ameri~ki sekretar pri UN Xorx [ulc, Ted Tarner, vlasnik mreè kablovskih televizija Amerike, glumica [irli Meklejn itd. Wihov uticaj na {irewe pokreta je znatan, pogotovu kao se zna da su mnogi politi~ari u Ujediwenim nacijama,
koji su samo zaokupqeni stvarawem novog poretka, bliski u~ewu ovog pokreta. To dokazuje i ~iwenica da u zgradi UN postoji posebna prostorija za meditaciju, koja je ukra{ena okultisti~kim simbolima i da su za svoje potrebe angaòvali ovog zvani~nog gurua, ve} pomenutog [ri ]inmoja. Neophodnost primene Bo`jeg ma~a Sva u~ewa Wu Ejxa u direktnoj su suprotnosti sa Pravoslavqem. Mi znamo da je Bog Sveta Trojica, a ne kosmi~ka energija; da je Hristos Sin Bo`ji i jedini Mesija; da je ~ovek pozvan na oboèwa kroz Crkvu, a ne da je po prirodi Bog; da su greh i zlo posledica slobodne odluke, i da raj i ad postoje kao mesta na kojima du{a prebiva posle smrti, u zavisnosti od svog stawa, a da }e, posle Drugog Hristovog dolaska, i raj i pakao biti ve~ni, u zavisnosti od toga kako je ~ovek odgovorio na qubav Boìju. Pravoslavqe odbacuje i astrologiju i magiju i sve vrste meditacija, sav okultizam isto~ni i zapadni, znaju}i da je tvorac svega toga |avo, laòv i otac laì. Tako|e, san o raju na zemqi, raju bez Boga i protiv Boga, opasna je utopija koja ~ove~anstvo ko{ta mnogo patwi, po~ev od Vavilonske kule do danas (uzgred budi re~eno, komunizam i nacizam tako|e su bili poku{aji stvarawa novog poretka). [ta je, dakle, Trka za mir? Jedna od okultisti~kih politi~kih manifestacija, ~iji je ciq da se prikaè trijumf doba Vodolije nad dobom Ribe, tj. trijumf neopaganstva nad hri{}anstvom. Bakqom, tim drevnim simbolom paganskog posve}ivawa u tajnu, opisuje se magijski krug oko ~itave planete i time se najavquje skoro ujediwewe ~ove~anstva pod jednim novim mesijom Majtrejom. Majtreja, kako kaù Wu Ejxeri, dolazi uskoro da bi bio krunisan za zemaqskog cara. Prema tome, pravoslavni hri{}ani u Trci za mir nisu smeli na bilo koji na~in da u~estvuju ni po koju cenu, ~ak ni kao posmatra~i, jer ovde je, naime, re~ o prevari koja nema nikakve veze sa istinskim
mirotvorstvom, zasnovanim na Evan|equ. Setimo se da Sveti Car David kaè: Blaèn mu` koji ne ide na ve}e bezbo`ni~ko (Ps. 1, 1). Trka za mir je takvo ve}e, na kome hri{}ani nisu imali {ta da traè. Banatski vesnik 1-2/1993. SATANIZAM U SRBIJI Vjero prava, kukavna siroto! Wego{ Na{e vreme je zahtevno: ono traì heruvimsku budnost i vidovitost eda bi se moglo odoleti isku{ewima savremenog bezbo`ja. A heruvimi su, zna se, prekriveni duhovnim o~ima; oble}u}i oko prestola Slave i poju}i Svetoj Trojici, oni istovremeno gledaju i u na{ grehom obremeweni svet, mole}i se Tvorcu da spase i za{titi malo stado vernih ~eda Crkve. Tako i mi: ako smo hri{}ani, moramo na du{i svojoj otvoriti svako oko, i gledati kako u Hrista, tako i u svet. Jer sve {to se u svetu de{ava zna~ajno je za Crkvu Boga @ivoga, stub i i tvr|avu istine. Kada su do nas do{li dokumenta o delovawu satanista na teritoriji Srbije, bili smo za~u|eni, ali i blagodarni Gospodu {to nam je omogu}io da steknemo uvid u dubine pada kojim je jedna deo na{eg naroda pao. Stavqaju}i neke od tih podataka pred bra}u hri{}ane, mi se molitveno nadamo da }e ìve }elije crkvenog organizma, od episkopa do veruju}ih mirjana, postupiti u skladu sa ozbiqno{}u i zahtevno{}u situacije koju ti podaci tuma~e. Satanisti~ka sekta o kojoj govorimo sebe naziva ORDO TEMPLI ORIENTIS (Red isto~nih templara). Osnovao ju je engleski crni mag Alister Krouli. Iz porodice protestantskih sekta{a Plimutske bra}e on se od mladosti zanimao magijom i okultizmom. Veoma brzo je po~eo da upra`wava ve{tine koje je Gospod jo{ u Starom Zavetu zabranio jer omogu}uju demonima da onoga koji se wima bavi
odvuku u ve~nu smrt. Po~etkom veka, Krouliju se javila kosmi~ka inteligencija Aivas (o~ito demon) i izdiktirala mu tzv. Kwigu zakona za Novo doba u kome }e hri{}anstvo biti zameweno oìvqenim paganizmom. Osnovni principi Kwige zakona su Radi ono {to ho}e{ i neka ti to bude JEDINI ZAKON i Qubav je zakon, pod kontrolom voqe (pomiwawe qubavi ovde je samo paravan; bitna je voqa, ali ne voqa Boga Oca, nego satane, kneza ovoga sveta). Kasnije je Krouli prizivao zle duhove (jedan od wih, Horonzon, umalo ga nije ubio). Putovao je po Dalekom istoku da bi svoje vraxbinske ve{tine usavr{io. Jedno od magijskih imena mu je bilo To Mega Terion 666 (Velika Zver 666-ime antihrista iz Otkrivewa Jovanovog). U mestu êfalu na Siciliji osnovao je tzv. Manastir Teleme (Slobodne voqe) gde je upra`wavao najgnusnije oblike seksualne magije koja je u sebe ukqu~ivala i muèlo`ni{tvo... Drogirao se, bio simpatizer Hitlera... Umro je kao du{evni bolesnik... Sve bi ovo li~ilo na ko{marnu biografiju sumanutog nesre}nika da nije bilo qudi koji su Kroulija sledili. U Engleskoj i SAD oni su nastavili da {ire wegove ideje. Na àlost, stigli su i u Srbiju. U beogradskim kwiàrama mogu se na}i Izabrana dela ovog manijaka, kao i tarot-karte za gatawe i kwige o horoskopu koje je on pravio. Mnogi mladi (mada ima i starijih), povode}i se za nekakvom izopa~enom modom, kupuju te kwige sa otvoreno satanskom simbolikom (na naslovnici Kwige laì naslikan je |avo, sve sa rogovima, kako se zlobno smeje ~itaocu). U Srbiji deluje i nekoliko centara OTO-a. Sedi{ta su im: Novi Beograd, Vr{ac, Zrewanin, Trstenik i Ni{. Oni su aktivni (naravno, daleko od o~iju javnosti): izvode obrede, izdaju interna skripta, itd. U svetskom glasniku OTO-a Magi~na veza (broj izdat u leto 1992.) vr{a~ki logor (kamp) koji se zove La{tal izve{tava, preko svog ~elnika da je do oktobra 1990. izveo devet gnosti~kih misa kojima su prisustvovale neposve}ene, ali zainteresovane osobe... 22. septembra 1990. sve loè biv{e Jugoslavije imale su skup u Vr{cu (Ina~e, OTO
je svoje centre imao u Qubqani, Ivani}-gradu, Zavidovi}ima, Splitu, Puli, Mariboru, u Sarajevu, Cequ). Kakvo je u~ewe OTO-a? Na kr{tenici gnostika, veli se da kroulijevac veruje u Oca @ivota, ~ije ime je HAOS, u jednu Majku zemqu u kojoj su svi za~eti i u kojoj }e po~ivati, a weno ime je BABALON (to jest, Vavilon; ovi nesre}ni qudi su, dakle, umesto Crkve, izabrali Vavilonsku Bludnicu za svoju majku), u jednu Zmiju i Lava, ~ije je ime Bafomet (to je sam satana; kao zmija, poznat je jo{ iz Edemskog vrata; a Bafomet je jedno od wegovih imena, koje se priziva u ve{ti~ijim obredima). Kroulijevac smatra da pripada Gnosti~koj Katoli~koj Crkvi i zajednici svetaca; u svojoj ritualnoj praksi, kroulijevci imaju misu i nekakvo kr{tewe. Dakle, pogledajmo wihove rituale, onako kako su opisani u internim dokumentima sekte. U obredu koji se, u ~ast paganske bogiwe seksa i plodnosti, obavqa pred idolom Izide, nakon crtawa crnomagijske petokrake (pentagrama) i prizivawa Elohima, Mag vatre kadi po idoli{tu. Prizivaju se drevna egipatska boànstva. îta se Kroulijevo tuma~ewe ekstaze u kojoj se, po wemu, ~ovek sjediwuje s kosmosom. @rec obja{wava da je kult majke bogova obuhvatio Izidu, Astartu, Afroditu (sve ove bogiwe opisivane su kao bludnice), i da je isto moliti se Bogu, Alahu, induskom Atmanu ili svome Ja. Proslavqa se Dionis, bog anti~kih bahanalija, svira~ Pan (s kozjim rogovima i papcima). Izida se naziva i Danicom (jednostavno, Luciferom). U toku obreda Eleuzine (Saturnov tip), Majstor hrama pita brata Akvarijusa za{to su se prisutni skupili. Ona kaè: [abataj (t. j. radi crnog sabata, ve{ti~ijeg obreda). Zatim Majstor pita: Da li su bra}a nahrawena? Akvarijus kaè: Le{evima svoje dece. Nakon toga, izvodi se ritualno ubistvo jednog od prisutnih, magijski imenovanog kao Kaprikorn (jarac) Akvarijus, nakon ~ega Majstor hrama veli: TAKO ]E PRO]I SVI OTPADNICI (ovo ubistvo je simboli~no, ali dovoqno ubedqivo izvedeno da bi upla{ilo one koji misle da pobegnu od satanista). U obredu opisanom u delu LIBERI
VEL LAPIDES LAZULI bog je opisan kao Pan s kojim se moè imati telesni odnos. Posve}enik tvrdi da je spreman da se radi Pana prinese na zaklawe i da mu je dao telo i du{u. Pan je gospod slave i prqavi pas; raj je opisan kao mesto gde su Dobro i Zlo bra}a. Dok se klawaju bogu orgija Dionisu, Menade (ènskog pola) pozivaju ga da satre svet i da se svi prikqu~e slatkoj orgiji sjaja. U tzv. LIBER CHETH ovo se poru~uje ~lanu sekte:Ovo je tajna Svetog Graala, koji je sveta posuda na{e Dame, Vavilon Majke Gnusoba, Nevesta haosa, koja ja{e na na{em Gospodu Zveri. Iscedi}e{ svoju krv koja je tvoj ìvot u zlatni pehar wenog bluda... Ubij sebe u àru predavawa na{oj Dami... I{~upaj majku iz svoga srca i pquni u lice svoga oca. Neka tvoja noga zgazi stomak tvoje ène, i neka beba na wenim grudima postane plen pasa i le{inara. Jer ako to ne uradi{ ti svojom voqom, onda }emo to u~initi mi uprkos tvojoj voqi. Tako }e{ ste}i svetu tajnu Graala u hramu Gnusoba... AKO UÎNITE SAMO KORAK NA OVOJ STAZI MORA]ETE NEIZBE@NO DOSPETI DO KRAJA. Pregled ovih uàsa zavr{i}emo stavom kroulijevaca prema hri{}anima, opisanom u jednom obredu koji je izdala vr{a~ka loà Panova oaza (datum 7.11.1989.). Obred je napisao sam Krouli: Zajednica ve{tih magi~ara priviknutih na uskla|en rad moè biti sposobna da izvodi spontane orgije. Navedimo stvarni primer novijeg datuma: po{to je za jednu svrhu bila potrebna KRV HRI[]ANINA, kupqen je mlad pevac i kr{ten u Rimskoj crkvi od ~oveka koji je magijski bio inkarnacija sve{tenikovog bi}a, po{to je bio sin sve{tenika, pa je stoga od ro|ewa posedovao mo}i koje mu pripadaju. Taj pevac Petar Pavle (takvo ime mu je dato, nap. aut.) je prema tome kr{ten hri{}anin za sve magijske radwe. Nare|eno je da se ptica zatvori. Posle toga magi~ari su preuzeli karaktere svojstvene Irodu, Irodijadi, Salome i Xelatu, izveli prizor plesa i odrubqivawa glave, govore}i stihove drame Oskara Vajlda, u kojoj je Petar Pavle imao ulogu Jovana Krstiteqa. Brate hri{}anine, tebi i sebi postavqamo nekoliko pitawa. Zar je dotle do{ao narod Svetog Save? Zar su potomci svetih Nemawi}a i
Svetog cara Lazara spali na to da sluè |avolu i da, u nedostatku hri{}ana koqu petlove? Kakva je dràva koja toleri{e osnivawe ovakvih sekti po Srbiji? Kakvi su roditeqi koji deci dozvoqavaju da padnu u ruke |avoimanih sledbenika ludog Kroulija? Da li zna{ da kroulijevci s teritorije biv{e Jugoslavije i daqe odràvaju veze i sara|uju? Neki pod imenom otac Khonsu, majstor Abrahadabra loè u Sloveniji, 19. septembra 1991. obavestio je, kao stare{ina svih jugoslovenskih kroulijevaca, svoje pot~iwene da se skup odlaè zbog rata, ali da svi treba da se mole svojim bogovima da ih za{tite jer }e, nakon ratnih isku{ewa, jugoslovenski kroulijevci ostvariti svoje delo. (Zamisli, brate Srbine, kakvo je to delo) [ta Srbska Pravoslavna Crkva preduzima da svoje vernike, a pre svega mlade, upozori na ovakvo o~ajno stawe duha u Srbiji? Zar smo zaboravili da zbog poklonewa |avolu Gospod moè kazniti narod koji takve stvari trpi unutar sebe, pogotovu ako je taj narod bio pravoslavan? Su ~im }emo iza} pred Milo{a i pred druge srpske vitezove? Sa Svetim Savom ili sa (ne daj Boè!) Kroulijem? Svetigora 1992. WU EJX NA VRATIMA BALKANA La`ni mesija je ro|en Wu Ejx ve} ima Majtreju, jednog od mnogobrojnih la`nih mesija na{eg tamnog, grehom i la`ju otrovanog vremena (Sai Baba, Mahari{i Mahe{ Jogi, Sung Mun Mun, itd. samo su neki od samozvanih spasiteqa ~ove~anstva). Wegov glasnogovornik je britanski Jevrejin Benxamin Krim, koji desetinama godina nastoji da uveri svet kako je dolazak Hristov ve} nastupio. U svojoj kwizi Nova pojava Hrista i u~iteqi mudrosti on tvrdi da je, posle pripreme, Majtreja iz duhovnih oblasti Himalaja do{ao u London gde se do detaqa upoznao sa problemom savremenog ~ove~anstva kome sada nudi
re{ewe ekonomskih, politi~kih, {kolskih i verskih nedoumica. Wegova re{ewa su kosmi~ka po {irini i sveobuhvatna: zato }e ga qudi primiti kao Gospoda qubavi. Krim tvrdi da je sada{wi papa posledwi, i da }e posle wega na Sveti presto Rima do}i sam Majtreja. Vatikan je, smatra on, ve} spreman: Ivan Pavao Drugi je ve} stigao da se moli sa predstavnicima svih religija. Godine 1987. i 1993. u Asiziju on se molio, pored hri{}ana, sa judaistima, muhamedancima, budistima, {intoistima, pa ~ak i sa indijanskim vra~evima. Kad je posetio Afriku, papa je prisustvovao vudu - ritualima, koji su samo za wega, prire|eni u gradu Kotonu, koji se smatra svetskim vuducentrom. Kad Majtreja bude do{ao, nova svetska religija }e ustanoviti nove rituale, od kojih je najva`nije zakliwawe u toku punog meseca u aprilu, maju i junu (tada su naj~e{}e odràvani Ve{ti~ji sabati). Ne}e biti nikakvih apokalipti~nih doga|aja: svet }e se ujediniti u miru i qubavi, a sveti Jovan Bogoslov je izmislio antihrista. Ina~e, Wu Ejx poklonici tvrde da je antihristov broj 666 broj sila i boànske mo}i. Majtrejini podvizi Pokret Novog doba je jo{ 1982. godine objavio da je Hristos tu. U Tajmsu od 24. aprila te godine, kao i u mnogim drugim svetskim novinama, objavqeno je da je mesija sa nama i da u svima budi mir i radost Novog svetskog poretka. Krajem jula 1985, Majtreja je u Londonu drào konferenciju za {tampu za 22 novinara, predstavnika isto~nih i zapadnih medija. U avgustu 1987. Krim je najavio da }e, zahvaquju}i delovawu U~iteqa u svetu nastupiti razoruàwe i detant. U decembru Amerikanci i Rusi su se sastali i postigli dogovor o razoruàwu. U~iteq se 1988. pojavio u Keniji na skupu crnaca protestanata koje je duhovno le~ila ekstrasens Meri Akaca. Majtreja je do{ao sa neba prema pisawu Kenija tajmsa od 22. juna 1988. Bio je to ~ovek sa bradom, odeven u belu ode`du kakvu nose Semiti (Jevreji i Arapi).
On se predstavio kao Isus iz Nazareta i tobo` iscelio dvadesetak qudi, dok mu se nekoliko hiqada crnaca molilo kao Hristu. Zatim je naglo i{~ezao u vazduhu. U Americi se od 1988, godine sve vi{e sre}u javni napisi Hrist se vratio, a 1993. u Moskvi i Petrogradu, uo~i judejske Pashe, tako|e su se mogle pro~itati sli~ne poruke. Nije slu~ajno da lideri Wu Ejxa planiraju da Majtreju ustoli~e izazivawem globalne ekonomske krize, ali i rata koji, po Alisi Bejli, osniva~a Pokreta za Novo doba treba da odnese tre}inu ~ove~anstva, tj. sve one koji odbijaju integraciju. Pravoslavnima je jasno: Majtreja je jedan od demonskih kepeca koji glumataju Isusa Hrista istinitog. To obja{wava wegove, zasad neshvatqive, veze sa mo}nicima ovog sveta. Ne zaboravimo, vodolija{kom pokretu pripadaju na Zapadu mnogi qudi, od uticaja, po~ev od Xorxa [ulca, biv{eg dràvnog sekretara SAD u UN do Teda Ternera, {efa kablovskih TV-mreà i ~elnika CNN-a. Pokret obilato pomaù Rokfeleri i Rot{ildi. Pravoslavni znaju da se Hristos ne}e javqati ni u kakvim radio i TVprenosima, niti }e se otkrivati na konferencijama za {tampu. On }e do}i sa angelima i arhangelima i vaskrsnu}e iz zemaqskog praha sve qude, od Adama do onog potoweg, da bi svako primio platu po Wegovoj Qubavi i Pravdi. A dotle, ~uvajte se da vas neko ne prevari! Pogledi, 26. decembar 1994. KO NAS GLEDA TRE]IM OKOM? Jereti~ke kwige ne ~itati, poru~uje Mati Crkva svim svojim vernim ~edima. A za{to? Zato {to se kroz jereti~ke kwige, ~asopise i bro{ure dolazi u dodir sa mnewima strasnih, demonskim u~ewima zavedenih, qudi, koji su propovedali nauku neblagoslovenu od strane Gospoda Isusa Hrista i Wegovih Apostola. Na taj na~in, protiv nas se naoruàva duh hule (Sveti Isak Sirijanac), duh ~iji je ciq da nas, la`ju i obmanom, udaqi od Oca i Sina i Duha Svetoga, Tvorca, Spasiteqa i Ute{iteqa na{eg. Bez Boga i Wegove za{tite mi
postajemo lak plen zlih duhova i vr{iteqa wihove voqe. Zato je svaki pravoslavni Hri{}anin duàn da sebe i druge ~uva od nepravoslavnih u~ewa i ve{tina (astrologija, magija, okultizam, spiritizam, vera u reinkarnaciju, u la`na ~uda, u lete}e tawire, itd.). Tu nema tolerancije. Pravoslavci ne mogu biti tolerantni prema laì. Oni vole qude koji gre{e ili su u zabludi, ali wihove zablude, upravo iz bratske qubavi, ne smeju tolerisati, nego ih moraju razobli~avati, mole}i se Bogu za one koji su poverovali ocu laì. Pogotovu je tako danas, kad nas zapquskuju talasi tamnog i zlokobnog mora novog paganizma, koji se, na sve mogu}e na~ine, {iri preko medija. Jedan od tipi~nih glasnogovornika nove religioznosti je i Tre}e oko, koje izdaje NIP Novosti. Ovaj ~asopis izlazi ve} {est godina {to svedo~i o wegovoj ~itanosti me|u duhovno zapu{tenim potomcima Svetog Save. Osnovna taktika wegovih izdava~a i urednika (u ~ije namere i èqe ne ulazimo, jer nas zanimaju rezultati tih namera) jeste: od svega pomalo, za svakog pone{to. Ima tu i Pravoslavqa, i okultizma, i induskih verskih u~ewa, i pri~a o fenomenima na granici nauke. Po{to su brojevi Tre}eg oka sli~ni kao jaje jajetu, analizira}emo onaj od 8. februara 1994. da bismo pokazali koliko je ~itawe ove tre}erazredne verske literature opasno za svakog ko èli da ide putem u @ivot Ve~ni. U tekstu Hrast oki}en blagoda}u ~itamo o slikaru Milosavqevi}u koji se iscelio meditacijom ispod nekog ~udotvornog drveta gde je imao vizije svetaca sa ikona, nakon ~ega je po~eo da radi mozaike i slike po rimokatoli~kim crkvama u Italiji; zatim se prenose poruke jedne od savremenih sinkretisti~kih sekti, tzv. Univerzalnog ìvota, koja propoveda Hrista ~ije se u~ewe sastoji u tome da su biqke i ìvotiwe ~ovekova bra}a i da se du{a posle smrti seli iz tela u telo; vidimo u tom broju tako|e sliku demonskog uragana koji je li~io na |avola; saznajemo kako su Amerikanci na Mesecu na{li qudski skelet i kako je estonski fotograf ban~io sa vanzemaqcima... Informi{u nas o Brazilcima potomcima Atlanti|ana, o tajnama
piramida, o okultnom u ìvotu Marka Tvena, o qudima koji iznenada, samo od sebe izgore, astro-medicini... Tre}e oko vam nudi i test po kome }ete utvrditi da li ste zaposednuti zlim duhom (!!!) i, ako jeste, kako obaviti egzorcizam... Reklamiraju se svi mogu}i vidovi magije, vra}awa, skidawa ~ini, le~ewa bioenergijom, radiestezijom, itd. Vidovita Buba (frizerka iz Beograda) odgovara ~itaocima... Vrhunac bestidnosti je, me|utim ~iwenica da Tre}e oko u ovom broju objavquje i jednu od pouka svetoga Ave Doroteja, kao i tekst Teimuraza Avalijanija o negativnom dejstvu ekstrasensa kori{}enih u politi~ke svrhe, koji je prvo objavila Svetigora za Boì} 1992. (naravno, bez navo|ewa odakle je tekst preuzet!). Ciq je jasan: uveriti naivnog konzumenta da je ono {to se pojavquje u Tre}em oku hri{}ansko, pravoslavno to jest istinito. Obiqe duhovnog otrova koje ~italac guta zasla|uje se sa malo meda, da bi obmana bila uspe{nija. ôvek koji ne poznaje svoju veru na taj na~in moè da pomisli kako istom Bogu sluè i Sveti avva Dorotej i proro~ica Gabrijela iz Vircburga, ~ije su sladuwave vizije Hrista koji se ~itaocima obra}a sa Ja, Hrist, ispravqam i produbqujem re~ (to jest, popravqa zastarelo Evan|eqe ~etvorice Evan|elista) posluìle kao osnova za sektu Univerzalni ìvot. Pravoslavni treba da znaju Tre}e oko {iri, maskiraju}i se katkad pravoslavqem, duhovno {tetna u~ewa (od astrologije i hiromantije do vere u reinkarnaciju). Nama koji ìvimo Crkvom Bo`jom ne treba ni Tre}e oko, ni {esto ~ulo. Mi imamo Hrista. Svetigora, broj 29, 1994. KO SE BOJI POGLEDA? Osvrt na tekst g. Vladimira Dimitrijevi}a Po ko zna koji put g. Vladimir Dimitrijevi} javno ìgo{e na{ list. Nismo se na to osvrtali smatraju}i wegovim pravom da misli svojom pame}u i po vlastitoj savesti {ta mu je voqa. Me|utim, nakon
u~estalog usputnog prokazivawa, ovog nam je puta g. Dimitrijevi} posvetio ceo tekst u Svetigori, pa nas naprosto primorava da ~itaocima stavimo na uvid wegove optu`be i svoj komentar. Neka se sve vidi. Po|imo redom. G. Dimitrijevi} je, priznajemo, u pone~emu potpuno u pravu. Tre}e oko daleko je od savr{enstva. Gre{ni smo, pa i gre{imo. Hvala svakome ko nam ukaè na neku gre{ku , jer nam pomaè da postanemo boqi. Ali, zasad se ne moèmo odre}i oglasa, jer list niko ne dotira, a oni su cena samostalnosti. Mi ne primamo reklame crnomagija{a, satanista i sl. ali i me|u onima koji se kod nas (samo) ogla{avaju ima persona sumwive reputacije, neproverenog ume}a i obi~no jake èqe da brzo steknu imetak na tu|oj zabludi ili nesre}i. Toga smo svesni. Nadamo se danu kada }e nam tira` obezbediti dovoqno novca da se moèmo odre}i reklama. Razume se, i u redakcijskim tekstovima ima nedomi{qenog, pogre{nog, nepro~i{}enog... Ali, nije to iz zle namere, nego iz na{eg neznawa ili nepa`we. Svaki broj je otisak na{e trenutne profesionalne i duhovne svesti. Ne moèmo biti iznad sebe, ali èlimo da postanemo boqi nego {to smo sada. To je proces. A zajedno sa nama u tom procesu u~estvuje i svaki ~italac koji to èli. Zato se molimo da na{e gre{ke ne nanesu {tetu nikome, da izgube delotvornu mo} na putu do ~itala~ke svesti. G. Dimitrijevi}, me|utim, ceo na{ list vidi kao golemu i opaku gre{ku i izvori{te duhovnog otrova (zasla|enog sa malo meda). Dva shvatawa U ~emu je na{a nesaglasnost koja g. Dimitrijevi}a toliko uzrujava da nehri{}anski o{tro sudi, da se prosto obru{ava na novine koje, kako se ~ini, li~no doìvqava kao neprijateqske? Izgleda da je osnovna razlika u tome {to mi ne znamo Istinu, a g. Dimitrijevi} veruje da je zna. Mi tragamo za wom, ponekad i tamo gde je nema, ali svesrdno i iskreno, sti~u}i iskustva i znawa koja nas, malo-pomalo, uz
Bo`ju pomo}, pribliàvaju ciqu. Rezon g. Dimitrijevi}a je, me|utim, jednostavan: pravoslavqe (koje on pi{e velikim po~etnim slovom) jedina je istina; ja sam pravoslavac; dakle, ja znam istinu. Sve ostalo, po tako svedenoj logici g. Dimitrijevi}a, pogre{no je, dakle la`no, dakle jereti~ko, dakle izopa~eno. Ne samo magija, zvezdo~atstvo, proro{tvo, katolicizam, sekta{tvo, ekumenizam, racionalizam, komunizam itd, nego i vanzemaqske civilizacije makar i samo hipoteti~ne. Pravoslavqe, kako ga shvatamo mi, teì da istinito{}u su{tine svog u~ewa obuhvati i ohristovi sve ne ostavqaju}i ni jednu ~iwenicu, pojavi ili bi}e izvan sebe. Pravoslavqe g. Dimitrijevi}a je odeqeno, zatvoreno, ispuweno strahovima, napregnuto i usmereno na otkrivawe neprijateqa, zavera i podvala. Ono ne qubi nego ìgo{e. Prividno je dosledno ~istoti svog nasle|a, a zapravo je uskogrudo i netrpeqivo. Umesto da privla~i, ono rasteruje. Umesto da poziva, ono preti. Umesto da tuma~i, ono osu|uje. Takvo pravoslavqe srcu ne nudi radost i toplinu, smirenost i pouzdawe, nego zebwu i krivicu. Ono time potkopava sabornost svoje prirode sazdane na qubavi kao temeqnom jevan|eoskom principu. Takvom shvatawu vere svojstveno je i ne ba{ pohvalno mi{qewe o vernicima. Sumwiva mu je wihova sposobnost rasu|ivawa, pa im name}e pastire koji ih {tite od opasnosti. Kad se g. Dimitrijevi}u omakne ~ovek koji ne poznaje svoju veru, u toj logi~koj besmislici sadràna je su{tina odnosa prema onima koje on, eto, brani od Tre}eg oka. Kakav je to vernik koji ne zna u {ta i za{to veruje? Upravo takav da ja mislim za wega. On ne mora (jer nije u stawu). Slede}i nesporazum g. Dimitrijevi}a sa na{im listom leì u tome {to ga on doìvqava kao pravoslavqem maskiranog nosioca {tetnih u~ewa. U podnaslovu ga ~ak karakteri{e kao vu~ju {tampu u jagwe}oj koì. Da li su ova ili ona u~ewa korisna ili {tetna to ne moèmo ovde raspraviti jer bi nam bile potrebne mnoge stranice, pa opet je pitawe da li bi neko nekoga ubedio. Ali, Tre}e oko se nikada nije
maskiralo ni~im, pa ni pravoslavqem. Put u veru Pokrenut je pre nepunih pet (a ne {est) godina list za parapsiholo{ke i okultne teme, za tekstove sa granice dosega nauke, za pri~e o nesvakida{wem i tajanstvenom. Ali, ure|iva~i su uvideli da u tome postoje bela i crna strana i re{ili su da ih ne me{aju. Opredelili su se za jednu. Tako je na~iwen prvi korak u postepenom preobraàvawu lista ka su{tastvenim pitawima ìvota, ka wegovoj mistici i Bogu kao izvoru, smislu i ciqu postojawa. Traìli smo u svim religijama ono svetlo zajedni~ko jezgro, wihov boànski zajedni~ki imeniteq kojeg mora biti ako su istinske. Razgrtali smo naslage obi~aja, obreda, kultova svega onoga {to su qudi, po svom naumu i pameti, nadodavali onome boànskom i tako jednoj istini dali mnogo vidova, pa se oko wih vekovima gloìli i tukli. Otkrili smo da su za tim ~istim jezgrom tragali mnogi crkveni oci. Veruju}i da nam je Hristos govorio u svim vremenima, sigurni smo da nas ne ostavqa same pogotovo danas, pred kona~nicom koja se bliì. Zato prenosimo neke od Wegovih aktuelnih objava one koje su, po na{oj sposobnosti rasu|ivawa, verodostojne i savr{eno uskla|ene sa su{tinom wegovog u~ewa na zemqi. Tako smo od bezbo`nika postali vernici, a okultni list pretvorili u poglavito duhovni. To {to se de{avalo ~lanovima redakcije de{avalo se i ve}ini stalnih ~italaca. Nije li to Bo`je delo jer radi se o desetinama hiqada qudi? Ko bi nas tolike probudio i iz polutame uputio ka svetlosti da ne be{e tog Bo`jeg sredstva koje g. Dimitrijevi} samouvereno anatemi{e? A kad smo tako prosve}eni re}i }e g. Dimitrijevi} {ta }e nam astrologija, Bubini odgovori (uzgred, Buba nije frizerka, a {ta i da jeste?), lete}i tawiri, bioenergeti~ari itd.? Pa upravo zato {to su te teme trenutni duhovni limit mnogih qudi. Ono {to g. Dimitrijevi} naziva na{om maskom i ~ak vrhuncem bestidnosti, za ove tek probu|ene du{e prvi je istinski doticaj Bo`je re~i.
Ve}ina nastavqa daqe. Mnogi sve{tenici (raznih konfesija) potvrdi}e da su neke vernike stekli preko Tre}eg oka. Po nekima to, kao i g. Dimitrijevi}u, zbog ne~eg, nije pravo, ali ~iwenice su ~iwenice. Mi, eto, verujemo da je Tre}e oko jedno od Bo`jih sredstava u ovom vremenu za upu}ivawe neosve{tenih qudi ka putu ìvota, dok g. Dimitrijevi} smatra da na{ list qude sa tog puta odvra}a. Mi imamo u vidu one koji su izvan dosega ne samo crkvene prakse, nego i crkvenih glasila. To su du{e u koje vaqa spustiti kapqicu Bo`je istine, ali kako? I ko? Ako bismo list prilagodili idealu g. Dimitrijevi}a, ostao bi upravo bez tih ~italaca, sada{wih i potencijalnih, a oni bez ikakvog duhovnog kontakta. Te{ko da bismo ih onda mogli svrstati ~ak i me|u qude koji ne poznaju svoju veru, jer nikakve vere ne bi ni imali, niti bi znali koliko su time osiroma{eni. Nadamo se da }e g. Dimitrijevi} iskreno promisliti o ovom problemu, pa makar zadrào svoj toliko puta ponavqani sud. U svakom slu~aju, mi se na wega ne}emo qutiti. A Svetigoru i daqe, kao i toliko puta do sada, preporu~ujemo ~itaocima, jer to zasluùje. Wenoj redakciji se izviwavamo {to je, ba{ u onom broju od 8. februara, tehni~kom gre{kom izostavqen naziv ~asopisa iz kojeg smo preneli jedan tekst. Vidan Arsenijevi} Tre}e oko 124/1993. ODGOVOR G. VIDANU ARSENIJEVI]U, [EST GODINA POSLE Urednik Tre}eg oka, g. Vidan Arsenijevi}, qutio se na mene zbog nepravoslavne o{trine su|ewa. G. Arsenijevi} je obe}avao da }e gre{aka biti sve mawe, da }e prestati reklamirawe sumwivih isceliteqa, da }e proces postajawa boqim biti uspe{an. No,
naàlost, ni{ta se nije promenilo, osim {to sada, kao osniva~, iza Tre}eg oka stoji Savezna vlada SR Jugoslavije. I daqe redakcija Tre}eg oka me{a pravoslavne tekstove i ~lanke o svecima sa otkrovewima qudi samoobmanutih, i daqe astrologija i astronumerologija, i daqe radiestezija Mihaila Barte, i daqe verovawe da svi putevi vode ka Bogu, i daqe beskrajno rizi~no prorokovawe budu}ih doga|aja... I ni{ta se u mom odnosu prema Tre}em oku nije promenilo za ovih {est godina, niti je moglo da se promeni: Tre}e oko je, s obzirom da zbuwuje qude i nudi im okultne ve{tine kao jedan od puteva ka Vi{oj stvarnosti, vu~ja {tampa u jagwe}oj koì, bez obzira {to g. Vidan Arsenijevi} sebe smatra dobronamernim ~ovekom i pravoslavcem, i bez obzira na to {to ja ne sumwam u wegove dobre uredni~ke namere, dok u wegovu pravoslavnost, s obzirom na ure|iva~ku politiku Tre}eg oka, osnovano sumwam. Ovde se, naravno, ne}u zadràvati na analizi Arsenijevi}evog stava o svetlom zajedni~kom jezgru svih religija; sedam kwiga ciklusa Pravoslavqe i sekte, koje sam za Svetigoru priredio, posve}eno je analizi, izme|u ostalog i takvih stavova. Zadrà}u se samo na dva broja Tre}eg oka, koja su na{em narodu ponu|ena dok je trajalo bombardovawe NATO-satanista, 4. maja i 2. juna 1999. godine. To je bilo vreme izrazite napetosti i neizvesnosti kod qudi, koji su bili, sa jedne strane, izloèni bombama Amerikanaca i wihovih saveznika, a sa druge strane pomamnom propagandom reìma koji nas je, na ~elu sa svojim vo|om, doveo dovde gde jesmo. Tre}e oko je uhvatilo ritam vremena i doga|aja, pa je odmah po~elo da objavquje povoqne prognoze. U broju od 4. maja 1999. izvesni A. Zdravkovi} i S. Popovi} predvi|ali su povoqan upliv planeta na na{u situaciju, mada }e na{i neprijateqi poku{avati da osvoje ono {to se ne moè osvojiti od 28. maja do 18. juna (i ne samo da osvoji{e, nego i sporazum potpisa{e u Kumanovu). Tako|e, optimisti~ni astrolozi nudili su nadu u finansijsku pomo} Zapada i od 11. avgusta izuzetno povoqan period u horoskopu Jugoslavije. Izvesnoj J. [. kojoj se Sveti Vasilije
Ostro{ki (Boè, oprosti) javqa ve} godinama, poru~eno je, sasvim u stilu saop{tewa koalicije SPS-SUL-SRS: Kosovo niko nema pravo da proda, niti moè da se kupi /.../ Bog ipak nije napustio Jugoslaviju, velike su {anse da se spase. G. Vidan Arsenijevi} je u svom uvodniku podrào skakawe i pevawe jadnih, prevarenih qudi na trgovima (Na{a borba zahtijeva,/ kad se gine, da se pjeva, zar ne?) ovim re~ima: A kada je re~ o masovnom manifestvovawu otpora agresoru na na{im trgovima i mostovima, u posledwe vreme iz crkvenih krugova stiù povremeni prigovori pevawu, kao ne ba{ doli~nom pona{awu u ~asu kad su nam ìvoti i domovi ugroèni. Sloìo bih se sa tim kada bi pevawe bilo izraz bezose}ajnosti prema sunarodnicima koji pate, ginu ili oplakuju svoje najbliè. Ali, ono to nije, naprotiv. Ono nas sjediwuje i osnaùje u otporu opakoj sili koja ru{i i ubija. Posle uobi~ajenih tema Dosije Iks tipa, pojavquje se Beogra|anka M. B. koja astralno putuje i ~uje glasove raznih otkrovewa, primaju}i svetlost kroz temenu ~akru, pa je ~ula ~itav niz nebeskih poruka tipa: Ako ostanete ovakvi kao {to ste sada uz pesmu, zajedni{tvo, qubav za svoje Kosovo, nema tih snaga po zlu i oru`ju koje vam mogu naneti zlo {irih i ve}ih razmera; Za kratko vreme od sedam dana vi ste silama zla, novca, kapitala i mraka zadavali udarac za udarcem; Kosovo poqe, nekada samo mit, sada je na putu da postane svetiwa! Iz Kosmi~kog zapisa vra}eno je u oteàloj formi da ga pro~istite, i kao ~istu vaseqensku formu vratite u red i balans kosmi~kih energija. U broju od 2. juna 1999. objavqena je vizija Zemunke N. Z, koja je videla otkinutu glavu, poloènu na stranu, koja je oblivena krvqu. Bila je to glava, poga|amo, Bila Klintona. Zatim je videla Stefana Nemawu i despota Stefana Lazarevi}a, pa, na kraju, i samog Hrista. Klinton je, obliven krvqu, pobegao daleko od Hrista... Zdravkovi} i Popovi} su videli nama prijateqsku Kinu sa Marsom, bogom rata drevnih Rimqana, naro~ito dominantnim krajem jula (JUL-a?) 1999. (Da, Kinezi su nam ba{ pomogli, naro~ito vojno.) Jovo Mari} je sabrao ~itav niz predskazawa, vizija, objava o Kosovu. Jedno pripada
doktoru ôu, osniva~u neke korejanske novoprotestantske sekte, da }e se sada{wi svetski sistem do kraja ovog milenijuma raspasti, i da }e po~eti globalni sukobi uz u~e{}e 200 miliona kineskih vojnika. Izvesni Anton Johanson predvi|a velike katastrofe u Americi, i rusko osvajawe Balkana. Propast Amerike predvi|a i Madona koja se javila medicinskoj sestri Eni Ortega Kirkvud iz Teksasa i rekla da }e nestati izvesni delovi Amerike, ali i cela Engleska i Francuska. G. Mari}, saurednik Tre}eg oka, na kraju je odabrao viziju 74-godi{we baka Ka}e, kojoj se od 1962. javqa Sveta Petka. Baka je usnila Crnca, krupnog i kudravog, koji je pro{ao kroz wenu sobu i rekao joj: Pa, dobri ste vi Srbi. Taj Crnac iz vizije nije bio niko drugi do Xesi Xekson, borac za qudska prava, koji je oslobodio tri ameri~ka pilota. (A baka Ka}a je verovala da }e on pomo}i nama, Srbima.) Naslov Mari}evog teksta je Agresori }e nestati sa lica zemqe. Beogra|anka vizionarka, koja je stalno u kontaktu sa glasovima, astralno je ulazila u NATO-avion, pa ~ak i u bazu Aviano... [est godina je pro{lo od qutwe g. Arsenijevi}a na mene, a Tre}e oko je sve vi{e u zoni sumraka, kao i jadni srbski narod, koji nikako da se vrati Bogu i sebi... Jul 1999. EPIDEMIJA OKULTIZMA Okultno, mra~no, skriveno, zabraweno... Odjednom, iznenada, pojavilo se ono na svetlosti dana, i sve vi{e i vi{e qudi, ia hiqade i stotine hiqada, upra`wava okultne ve{tine, a milioni i desetine miliona idu za wima, slu{aju}i ih, primaju}i wihove savete i humanitarnu pomo}... Tako je u svetu: NT Plus od 1. novembra 1997. objavquje da je CIA 23 godine ~uvala tajnu o izvo|ewu operacija magijsko-vidovwa~ke prirode, a naro~ito daqinskog (telepatskog) opaàwa. Kad su tajne
obelodawene, po~ela je i wihova komercijalna primena. Izvesni Tomas Tankijevi~ u Nema~koj ponudio je svojim sugra|anima kurs za daqinsko (telepatsko) opaàwe po ceni od 7200 maraka. On im ~ak nudi mogu}nost da pomo}u ove metode otkriju Sveta Graal. Ekspres Politika za period od 30. decembra 1995. do 2. januara 1996. objavila je vest da su Amerikanci na kraju, ipak, odustali od projekta Zvezdana kapija, u koji je uloèno 20 miliona dolara, a koji je bio zasnovan na kombinaciji ekstrasenzorike i okultne {pijunaè. U Rusiji se ogledi i daqe vr{e, a na ~elu projekta je izvesni dr Igor Smirnov. Politika od 30. juna 1996. donela je vest o tome da g|-a Hilari Klinton, supruga ameri~kog predsednika Viqema X. Klintona, u~estvuje u spiritisti~kim seansama, prizivaju}i, izme|u ostalog, i duh Eleonore Ruzvelt, supruge ameri~kog predsednika Frenklina D. Ruzvelta. Svoje obra}awe ~lanovima Asocijacije za odbranu porodice zapo~ela je re~ima: Ho}u da vas obavestim da sam se, pre nego {to sam ovde do{la, konsultovala sa Eleonorom, i da mi je ona odobrila da vam se obratim. Rusija je, tako|e, opsednuta okultisti~kim projektima. U feqtonu ûda ruske parapsihologije, koji su krajem februara i po~etkom marta 1992. objavqivale Ve~erwe novosti naveden je ~itav niz podataka s tim u vezi. Jo{ je Staqin koristio usluge vidovwaka Volfa Mesinga, koji je predvideo rat izme|u Nema~ke i Sovjetskog Saveza. Dana{wi ~arobwaci, poput Jurija Longa, traè da magijskim mo}ima oìve Lewina (?). Pomenuta Longo je, pomo}u izvesnog rok-muzi~ara Tarasenka, u koga je u{ao duh, prizvao Staqina. Dok se Tarasenko gr~io, na pitawa gledalaca koji su prisustvovali seansi, odgovarao je Staqinov duh, koji je izjavio da se ne kaje zbog onoga {to je u~inio, i da bi èleo da se ponovo vrati na zemqu. Moskovski Mediaservis se bavi akupunkturom i le~ewem }elavosti pomo}u parapsihologije (!). Poznati ekstrasens Ka{pirovski hipnoti{e qude putem televizije, tvrde}i pritom da moè da le~i qude od zlo}udnih i dobro}udnih tumora. Qudi uzimaju fotografiju Alava ûmaka da bi pomo}u we
zarazili (wihov izraz!) vodu, koju potom koriste za isceqewe. Dr Vladimir Lebedev, koji je istraìvao dejstvo hipnoseansi Ka{pirovskog, utvrdio je da 43% dece koja su gledala ovog maga preko televizije padalo u hipnoti~ki san, a da je kod 7% uo~ena mu~nina ili psiholo{ka dezadaptacija. Ono {to se de{ava u svetu, ponavqa se i kod nas. Miqa Vujanovi}, koja se udala za zvezdu Regulus, i koja je odràvala redovne veze sa indijskim magom Sai Babom (Ba{ sam centar /astrolo{ki nap. prir./ otvorila na ro|endan Sai Babe. Ne postoji ni{ta {to se slu~ajno de{ava. Dobila sam nedavno vibuti pra{ak i par cvetova od Sai Babe, izjavila je Miqa Vujanovi} u Tajnama br. 33), kasnije je postala zvani~ni televizijski prorok srbskog reìma, redovno se u toku 1993, pojavquju}i ia Tre}em kanalu dràvne televizije, i prori~u}i trijumf Srba u ratu u Bosni i Hrvatskoj, kao i propast svih koji se protiv nas bore od Amerike do Nema~ke... U Dugi br. 513/1993. Miqa Vujanovi} je predskazala da }e se sredinom 1994. Ujediwene Nacije raspasti, da }e ameri~ki narod ustati protiv predsednika Klintona, i da }e wegov rodni kraj, Arkanzas, biti potopqen. [ta }e se, po Miqi, desiti sa Amerikancima? Ima}e monstruozne p~ele, karakonxule }e im izlaziti iz trbuha... Beà}e masovno iz svojih uni{tenih gradova u zemqu Srbiju, tu Boìju ba{tu, taj centar sveta. Traì}e masovno va{e dràvqanstvo. [to se, pak, Srba ti~e, Miqa je prorekla da }e se wima, kao Hristu, izviwavati bar dve hiqade godina.... U te dane, Duga je pisala i o tzv. Grupi 69 koja deluje pri Vojsci Jugoslavije i ~iji je ciq primena parapsihologije u vojne svrhe. Pisac ~lanka je smatrao da su, zahvaquju}i telepatskom dejstvu Grupe 69 u javnosti bili kompromitovani \ani de Mikelis, Andrej Kozirjev, Manfred Verner, Turgut Ozal, kao i lordovi Karington i Oven. ^lanovi grupe, zaqubqenici u delo Nikole Tesle i po{tovaoci kwige Pisma tibetanskih mudraca, veruju da se neprijateqima SR Jugoslavije, prilikom zvani~nih poseta Beogradu, pojavqivao gr~
na licu, {to je, po wima, bila posledica sukoba wihove negativne energije (koja nosi podmukle i licemerne namere) sa energijama dobrodo{lice i energijama misli prisutnih ekstrasensa koje deluju kao neka vrsta ogledala. Treba pretpostaviti da je ova grupa qudi u Vojsci Jugoslavije imala dobre namere, ali ono ~ime su se bavili ne bi palo nijednom srbskom vitezu i vojskovo|i, od Svetog kneza Lazara i Milo{a Obili}a do vojvoda @ivojina Mi{i}a i Stepe Stepanovi}a... ôvek je vi{i od zvezda, Svetigora, Cetiwe 1998. POSTOJI LI MAGIJA? Da li magija postoji? Tajne su u novembru 1994. izdale specijalni broj posve}en magiji i proricawu. Tu su se mogla na}i najrazli~itija svedo~anstva o magijskim delovawima, po~ev od vla{ke magije koja je neka vrsta na{eg vudua. Baba vra~ara je, pi{e tamo, magijom ubila mladog Stojana Srbulovi}a, udaraju}i britvom po vodi iz koje je tekla krv. Petrija Ili} iz @drela je bila hajdu~ica i vra~ara, koja je hajdu~kim neprijateqima nabacivala smrt bajawem. Baba Miqa, gledaju}i u beleg od odela ili ku}nog praga, dre{i mu{karce i ène koji su vezani vraxbinama. Janko Durovi} je vra~ao pomo}u duhova {ojmana, a kad je izdahnuo, wegov sat je prestao da radi. Milutin Perovi} sara|uje sa Qiqanom Brankovi}: {to on vidi, to Qiqana iscequje vile su ga srele u detiwstvu, i proglasila za vilosa, koji vidi vi{e i daqe od drugog sveta. (^lanak o vla{koj magiji pisao je Nikodije Spasi}, koji je povremeno sara|ivao i u nekim crkvenim listovima; izgleda da on Pravoslavqe ne razlikuje od vraxbina i gatawa!) U istom broju objavqen je tekst Draga Paripovi}a o ceremonijalnoj magiji, ~iji je ciq neposredno iskustvo boànstva (postajawa bogom), mada se mogu izra|ivati i talismani. U ~lanku o qubavnoj magiji, Tajne su ponudile obrednu formulu koju devojka izgovara
drmaju}i vo}ku u cvetu, da bi bila voqena: Ja tresem {qivu, {qiva trese zemqu, zemqa trese devedeset devet |avola. Devet da do|e, a devedeset nek ostanu; i da povedu vola sa {est roga, pa da idu kod dragog, da ga dovedu kod mene, da mu se prevrne pamet na rog, te da nema mira da stane, ni da spava, ni da se odmori. Preporu~uje se gledawe osobe koja se èli kroz {upqi predmet: po~ev od prstena mrtvog ~oveka, preko {upqeg kola~a probu{enog nogom ma~eta koje jo{ nije progledalo, do {upqeg kola~a ume{enog od samrtni~ke sve}e, devet zrna kukoqa i devet zrna quqa... Kafa, u koju su urezana dva srca, od goluba i golubice, uz karanfil, sipa se u {oqu kroz mrtva~ev prsten, da bi `rtva zauvek bila zaqubqena u ènu koja tu kafu kuva... U istom broju reklamiran je i Qubomir Todorovi}, koji skida magiju i prokletstvo, i koga Stojanka ]urkovi}, wegov pacijent (uz nekolicinu drugih), naziva svojim spasiteqem. Orijentalni mag Selim Quqanovi} govori o talismanima kao energetskim baterijama. Dragan Pua~ navodi subjektivne ose}aje i objektivne fenomene koji ukazuju na to da je neko pod dejstvom magije: teskoba i nelagodnost pri udaqavawu sa nekog mesta; snovi sa teìnom na grudima; ose}aj straha i depresije; nervna i fizi~ka iscrpqenost; slom ìvaca; preforsirano samozadovoqavawe; pojava tragova na telu (modrica, ogrebotina i tome sli~no); miris raspadnutog mesa tamo gde ga nema; smrad fekalija i kanalizacije; tragovi sluzi po stanu; otisci na snegu i u pesku koji nigde ne vode; zvuk zvona koji se ne da objasniti, kao i nagla pojava vetra niotkuda. Kako izgleda vudu-napad? Skupqa se dlaka, ode}a ili delovi ode}e osobe kojoj se èli naneti zlo, da bi se s wom stupilo u magnetni dodir. Zatim se `rtvuje ìvotiwa koja predstavqa osobu kojoj se èli nauditi. Pomo}u predmeta uzetih od `rtve, na istu se prenose bolovi sve dok ova ne umre... Pua~ kao za{titu od crne predlaè belu magiju, pa ~ak i meditacije o, kako on kaè, Isusu Hristosu, koji je, naravno, predstavqen u kabalisti~koj perspektivi...
Da li magija zaista postoji? îjom silom magovi, vra~ari i ~arobwaci deluju? Kako Crkva {titi svoju decu od sila zla? Osnovni stav Pravoslavne Crkve jeste: magija postoji. Sile ozlobqene qudske voqe udruène sa demonskom silom mogu ~initi zlo drugom ~oveku, pod uslovom da taj ~ovek nije za{ti}en blagoda}u Boìjom. Magija nema nikakvog dejstva na one koji poste, mole se, pri~e{}uju Telom i Krvqu Gospoda Isusa Hrista, redovno se kaju i ispovedaju kod sve{tenika za svoja sagre{ewa, koji vode ~astan i ~estiti hri{}anski ìvot. Svepobedni Bogo~ovek je wihova za{tita: sile demonske im ne mogu nauditi... I jo{ ne{to, ne{to {to zauvek treba zapamtiti: nema bele i crne magije. Svaka magija je zlotvorna. Da ne bismo govorili bez argumenata, evo {ta o najpoznatijim magovima sveta, plemenskim {amanima Azije, veli Mir~ea Elijade u svojoj studiji [amanizam, opisuju}i obred posve}ewa za maga u sibirskom plemenu Jakuta: Nakon {to ga duhovi izaberu stari {aman vodi svog u~enika na jednu padinu ili u neku ravnicu, obla~i mu {amansku ode}u, daje bubaw i palicu i sa wegove desne strane stavqa devet nevinih mladi}a, a sa leve devet devica. Potom, obukav svoju ode}u, prolazi iza kandidata za maga i izgovara odre|ene formule koje ovaj ponavqa. Najpre zahteva da se odrekne Boga i svega {to mu je drago, i da obe}a da }e ~itav ìvot svoj posvetiti |avolu, a ovaj }e mu zauzvrat ispuniti sve èqe (podvla~ewe na{e prim. V. D.) Potom u~iteq {aman pokazuje mesta na kojima prebiva zli duh... Mislimo da je ovo {to smo rekli sasvim dovoqno da se shvati da je su{tina svake magije sluèwe |avolu. PROROCI DEVEDESETIH I RASPETO SRBSTVO Pred nama je bezdan, u koji }emo sigurno pati ako nastavimo putem kojim smo krenuli putem okretawa le|a Bogu a lica |avolu; mnogi su toga svesni, ali mali broj èli da se sa ~iwenicom suo~i.
Zato na{ narod, zbuwen i oja|en, {to svojom krivicom, {to zaslugom sopstvenih vo|a u ponor, nastoji da zaboravi ~iwenice i da se okrene varkama, od kojih su, kao i uvek kad je u pitawu istorija naroda koji je sklopio Zavet sa Bogom, najopasnije varke la`nih proroka. Nevi|eni duhovni hoh{tapleraj, najsurovije prevare i laì to je ono {to nam se de{avalo (kad su proro~anstva u pitawu) od kraja osamdesetih, a de{ava se i danas. Boli su nam duhovne o~i toliko da nije ni ~udo {to smo slepi. Samo bi ih Sunce Pravde, Hristos, moglo umiti Svojim zracima, da ponovo progledamo. Sve dok nam to ne po|e za rukom, beznadno }emo tumarati sa kraja na kraj sopstvene propasti. U ruke nam je do{ao uputni tekst sociologa iz Vojvodine, @olta Lazara, Praznoverje i dru{tvene promene. Kao nau~nik, on se opredelio da analizira ~asopise tipa Tre}eg oka, Nostradamusa, Horoskopa, obra}aju}i pa`wu na proro~anstva i vizije doma}ih tajnovidaca u doba na{eg najve}eg poloma kao {to smo ve} rekli, od kraja osamdesetih do danas. Wegova istraìvawa }emo ukratko izloìti, dodaju}i im poneko na{e zapaàwe. @olt Lazar kaè: Povratak primitivnoj magiji kod nas je zapravo novi talas verovawa u uroke i za{titni~ku mo} amajlija /.../ Sude}i po reklamnim porukama u Tre}em oku, jednom od naj~itanijih specijalizovanih ~asopisa za proricawa, vra~awa, duhovnu evoluciju i prosvetqewe, isceliteqstvo, parapsiholo{ke fenomene, magiju i kvazireligijske pojave, masovnija upotreba amajlija u Srbiji oìvqava ve} po~etkom 1990. godine. Do 1996. oglasilo se najmawe trinaest raznih proizvo|a~a talismana, koji su nudili predmete ~ija je osnovna namena uglavnom za{tita od raznoraznih negativnih uticaja i prizivawe sre}e (posebno na poqu materijalnog bogatstva i seksualne privla~nosti.) [ta se sve ogla{avalo? Jakov Blaèvi} iz Mostara je juna 1990. nudio hermeti~ko-spiritualni instrument: UID i PLOEA za komunicirawe sa mrtvima. Neki Enon, sin bo`ji iz Kragujevca
nudio je amajliju koja pomaè u problemima sa zdravqem, qubavqu, poslom. Godine 1992. Galija iz Kraqeva objavqivala je ovakav oglas: Raspe}e Hristovo unesite u Va{u ku}u svemo}nu snagu KRVI Boìjeg Sina! Unesite Qubav i Mir! Veli~ina 45 h 30 cm! Pla}awe unapred! I Raspe}e su poku{avali da svedu na talisman. Krajem 1991. Tre}e oko je donelo tekst Bo{ka Stojanovi}a Kad vas napadnu mentalnim ma{inama u kome se stradawa Srba u Hrvatskoj obja{wavaju dejstvom hrvatskih magova na Srbe. Na tekst ovoga Stojanovi}a, reagovao je ~italac koji je sam priznao da je hroni~an bolesnik (boluje od zapalewa torako-lumbalnog dela ki~me), ali koji kaè da ose}a kako na wega deluje crna magija, i da je zato bolestan. U istom broju Tre}eg oka (24. mart 1992.) Stojanovi} je dao niz saveta kako prepoznati i {tititi se od crne magije, a zatim reklamirao svoje neutralizatore, odvodnike i ostale originalne aparate registrovane kod Saveznog zavoda za patente proverene na hiqadama slu~ajeva u dugogodi{woj praksi. I lavina je krenula. Godine 1992, 7. aprila, Tre}e oko je objavilo oglas jednog Nemca, koji je za 150 maraka po komadu nudio rituale Bratstva lete}ih belih ve{tica prevedene na srbski: tu su bili rituali za privla~ewe idealnog qubavnog partnera, skidawe ~ini, eliminisawe bra~nog neverstva... Savetovali{te Eudne staze nudilo je pomo} u dobijawu deteta po èqi mu{kog ili ènskog pola. Od januara 1991. do decembra 1995. na stranicama Tre}eg oka oglasilo se pedesetak proroka, vidovwaka, isceliteqa i agencija za proricawe sudbine, za{titu od crne magije, skidawe ~ini, itd. @olt Lazar zapaà da se to sasvim uklapalo u op{tu dru{tvenu situaciju rat na teritoriji biv{e Jugoslavije, privredni, politi~ki i moralni slom, itd. On kaè: Sve to upu}uje na zakqu~ak da je slika nepravednog i ni~im izazvanog ka`wavawa, Srbije i SR Jugoslavije od strane me|unarodne zajednice, koju su izgradile i formirale {tampa i mediji u rukama vladaju}e Socijalisti~ke partije Srbije, prihva}ena i kao na~in sagledavawa individualne sudbine. Po ugledu na sankcije
Ujediwenih nacija, ~ije je i nametawe i skidawe predstavqeno kao ne{to izvan wihovih mo}i, gra|aninu Srbije je sugerisano da su i wegova vlastita ìvotna de{avawa podlo`na raznim zvezdanim, sudbinskim i magijskim silama. âsopisi poput Tre}eg oka dosta dugo su ga ohrabrivali u tome tekstovima kao {to je, na primer, i ovaj: Iznena|uju}e je koliko kod vas ima nesre}e, izjavquje i izvan bugarske poznata proro~ica, mama Keti Ivanova. Ona smatra da je veliki broj na{ih qudi pod uticajem zlih sila i magije. Kod nas (misli se na Bugarsku - @. L.) je magija bezazlenija, radi se obi~no o qubavnoj, a kod vas su mnogi qudi pod uplivom magova koji se bave najteòm i najpogubnijom magijom koja ubija. Ne ~udim se ratu koji je izbio u Jugoslaviji (Magija je va{e zlo, Tre}e oko, 2. maj 1995.) @olt Lazar je uo~io koliko je vladaju}i reìm koristio astrologiju i proricawe za svoje ciqeve, daju}i na tre}em kanalu RTS-a Miqi Vujanovi}, sve do 1993, emisiju Horoskop u udarnom terminu. To je, naravno, kori{}ewe astrologije u propagandne svrhe. On zatim prelazi na analizu proro~anstva koja su se ticala na{e nesre}e od 1990. naovamo. Godine 1990. proroci su tvrdili da do rata ne}e do}i. Juna 1990. Tre}e oko objavquje proro~anstvo vidovwaka i isceliteqa iz Ba{aida, Neboj{e Bo~evi}a, koji kaè: Do rata u Jugoslaviji ne}e do}i! Objavite to! Mnogi od onih koji nam nisu prijateqi èleli bi da kod nas do|e do sukoba me|u narodima, ali im to ne}e po}i za rukom. U svetu ima osam elektrotelepata (?) koji poseduju sposobnosti identi~ne mojim. U Jugoslaviji nas je troje. Mi ne}emo dozvoliti da do|e do sukoba na teritoriji Jugoslavije! (podvla~ewe na{e, nap. V. D.) Vidovwakiwa Nada Subi} Ivani{evi} je govorila da Jugosloveni ne treba da strahuju, jer }e se situacija u Hrvatskoj iznenada smiriti; Qubica Jani}ijevi}, ~ije je proro~anstvo objavilo Tre}e oko 4. juna 1991, za sebe je izjavila da je predskazala Xorxu Bu{u predsednikovawe u SAD dok on to nije ni slutio, a ustvrdila da za Jugoslaviju ne
vidi ni{ta pogubno. Beogradski centar Gama je, preko anonimne proro~ice koja je ~itala tarot-karte, objavio da }e Jugoslavija za spoqa{wi svet ostati celina. Veoma je zanimqiv prorok svetlosne formule, Spasoje Vlaji}. On je avgusta 1991. proricao konfederativno ure|ewe biv{e Jugoslavije, zaokret Hrvata ka jugoslovenstvu, neosvojivost Knina, vladavinu Dragoquba Mi}unovi}a, razumnost Alije Izetbegovi}a i prekid rata u Bosni i Hercegovini. Vlaji} je bio pripadnik pesni~kog pravca signalizma (bar tako veli za sebe), a dugo se zanimao sa skrivene osnove govora. Spajaju}i kabalistiku, kibernetiku, matematiku i metafiziku, do{ao je do kwige Svetlosna formula ~iji je ciq da putem simboli~ke funkcije jezika ukaè na tanano energetskosvetlosne osnove duhovnih praslika koje su u sredi{tu Jungovih postavki o kolektivno nesvesnom. Re~i su boje boje su re~i to je wegov osnovni stav. Mno{tvo formula, kombinovanih sa istorijskim analizama, daje Vlaji}evim spisima naukolikost, sasvim dovoqnu da opseni poluobrazovanog ~itaoca. Vlaji} kaè da su nijanse dobra, skrivene u re~ima i imenima, plava, bela ùta (zlatna), a nijanse zla crvena, crna, zelena. Zatim po~iwu konkretne analize. U Novoj (meta)fizici na osnovama svetlosne formule Vlaji} dokazuje da su islamska imena uglavnom zelene boje, {to se naro~ito vidi po imenima vo|a iranske islamske revolucije (Homeini, Hamnei, Rafsanxani, Montazeri), koji su svi zeleni. Zelen je i pakistanski vo|a Zija Ul Hak, kao i ime dràve Avganistan. Zeleni su bili i nacisti: Hitler sav zelen, Rozenberg zelenoùt, kao i Gebels, Himler zelenoplav, Ajhman zelen, itd. U Vlaji}evoj Svetlosnoj formuli saznajemo da su imena Paveli}a, Stepinca, Ro`mana, [atorova i ostalih ne-Srba zelena, dakle, zla, ali isto tako i imena |enerala Dragoquba Mihailovi}a i Milana Nedi}a, koji su se za srbski narod borili. Ako su oni zeleni (zli), ko je zlatan? Poslu{ajmo samog Vlaji}a: Veliko putovawe kroz vreme i riznicu duhovnih praslika nagovesti uzlazni tok kojim simboli
slobodarske misije srbskog naroda prerastaju u jedan vi{i sadràj slobode, ravnopravnosti, bratstva i jedinstva. Mnogi su razlozi da se sputavaju}i tvrdoglavost pro{losti i brzopletost sada{wosti svetlosna nit Rastko Sava, Rade Petar, tananim energijama usmeri i ulije u najvi{i simbol nove Jugoslavije Broz Tito koji ima sve uslove da postane nepresu{ni izvor delotvornog zra~ewa koje }e svojom ~ove~no{}u nadma{iti granice ovoga tla. Drugim re~ima: delo Svetog Save (Rastka) i vladike Wego{a (Rade Petar) na srbskom tlu nastavio je niko drugi do Josip Broz Tito, ~ija je boja zlatna (Mihailovi} i Nedi} su doma}i izdajnici, sasvim u skladu sa kompartijskom istoriografijom i istoriosofijom, zeleni od zla, mr`we i ostalih negativnih osobina, {to jo{ vi{e nagla{ava Titovo zlato). Da se vratimo ostalim prorocima, koje je @olt Lazar pomenuo u svom tekstu. kada je rat u Hrvatskoj izbio, Zorica Cvetkovi} kaè da zvezde pokazuju èqu Hrvatske da nekud ode, i da }e tamo biti te{kih konflikata. Ona je najavila, krajem 1992, (kad je inflacija ve} po~ela!), veliku inflaciju za 1993: izvesna Tea je tvrdila da je osnova na{e krize sna`na ekonomska blokada... Umesto ozbiqnosti i pokajawa, Srbima je nu|en sumanuti optimizam la`nih proro~anstva. Po~etkom novembra 1991. Tre}e oko je objavilo tobo`we proro~anstvo Svetih Vra~a iz 15. veka, koje je ~uvala jedna porodica, o tome kako }e Srbe od neprijateqa spasiti velika vojska koju }e voditi vojvoda Mihailo sa Istoka, a srpsko }e carstvo ujediniti, i svi }e se ~uditi koliko je veliko. Pojavqivala su se i proro~anstva nekog Milojka Kremanca (opet u Tre}em oku), koji je tvrdio da se srbski narod ne}e spasiti svojim zaslugama, nego silaskom duha pomo}nika sa neba. Dragoslav Stojanovi} je nagove{tavao da }e Novi svetski poredak, poredak Zveri, slomiti na Srbima (Tre}e oko, 16. jun 1992. godine). Po~etkom januara 1992. Tre}e oko je objavilo viziju nekog ruskog ~arobwaka Mihaila Bulgakova koji je nagovestio da }e se izme|u Laba i Sitnice ponovo
pojaviti Kosovka devojka, 28-godi{wa proro~ica ~ije ime po~iwe na V, a koja }e prorokovati do svoje 34. godine. U to vreme naro~ito je bio popularan pomoravski prorok, tzv. Deda Miloje (po svemu sude}i, mistifikacija Pavla Mati}a, koji je kwigu o wemu Bi}e tumbawe po celom svetu objavio 1991. godine). Kwiga je bila veoma ~itana, a Politika ekspres je redovno prenosila wene sadràje {irokim narodnim masama. Mati} je o Deda Miloju posao kao o zduha}u (mitsko bi}e srbskog folklora, vidoviti ~uvar neke oblasti), koji ima mo} da uni{tava ne~iste sile. Ovaj zduha} se o~ito na~itao pomodne okultne literature, pa je tvrdio da svaki ~ovek ima za{titnu auru, posle ~ijeg provaqivawa se umire: propovedao je reinkarnaciju i odbacivao Stra{ni sud, koji su izmislili popovi da vladu s narod. Tako|e, bio je protiv vaskrsewa (Ne mo{ telu da se presu|uje). Tvrdio je da }e Bog |avole i nevaqalce uskoro oterati na drugi svet, a oni koji ostanu }e ìveti u raju na zemqi. Po{to svega toga nema u Svetom Pismu, Miloje zduha} je tvrdio da pravoslavni nemaju pravu Bibliju, jer su im je oteli katolici u pravoj Bibliji, koju }emo dobiti tek po{to se pokoqemo s katolici, nema ni{ta o Stra{nom sudu. ôvekovom sudbinom upravqa Usud: Ako ti on odredi da ima da pase{ zelenu travu u ìvot, ima da pase{! I Milojev bog je nekako ~udan, to jest: Sa sudbinu ne upravqa Bog, nego an|eli. To jes, oni su rasteretili Boga od ti poslovi. Su{tina, me|utim, ovih otkrivewa nije bila toliko misti~ka, toliko dnevnopoliti~ka. Naime, i Mati}ev list Nostradamusov magazin i kwiga Bi}e tumbawe po celom svetu ustima Deda Miloja uznosili su hvalospeva tada{wem predsedniku Srbije, Milo{evi}u, koji je jedan plavi, {to pri~a na narodni jezik, i kome Srbi pesme pevaju (u to vreme je bila popularna pesma: Slobodane, ti si komunista,/ volimo te ko Isusa Hrista). Ovaj mesija, nagove{tavao je zduha}, ima da se bori s Germani do posledwu kap krvi. Krajem 1991. Tre}e oko je, zahvaquju}i ve} pomenutoj Zorici Cvetkovi}, najavilo nastupawe nove ere, jer u Bibliji pi{e (?) da }e
na na{em podru~ju vladati |avo koji }e se zvati Tito. Na put }e mu stati an|eo koji }e se roditi u godini po~etka |avolove vladavine, a trijumfovati kad na presto do|e Patrijarh Srba koji je zavr{io venecijansku {kolu. Zorica Cvetkovi} je tada zapisala: Kao {to je poznato, Patrijarh Pavle je u Filadelfiji zavr{io takozvanu venecijansku crkvenu {kolu (?) Na ~ijoj je strani proro~ica? Na strani istog onog koga je propovedao Miloje zduha}: Slobodan Milo{evi} ima izuzetno jaku auru, kao za{titu. Iako ne veruje u Boga, wegov dobri an|eo ga uspe{no ~uva, jer je ja~i od onog zlog (pri tom nije jasno na {ta se ovo zlog odnosi: da li na nekog zlog ~oveka, na nekog uop{tenog zlog an|ela ili na li~nog zlog an|ela Slobodana Milo{evi}a, od koga isto tako wegov li~ni dobri an|eo treba da ga ~uva primedba @olt Lazara). Bilo je zapisano da }e do}i na ~elo Srba i da }e im u sudbonosnim doga|ajima pomo}i. Kleo Patra, mu{karac koji je izvr{io operaciju promene pola, u Horoskopu, izdawu ku}e Politika, 22. juna 1992. je izjavio: Sad jo{ svi ho}e da smewuju Milo{evi}a: ne treba ga smewivati! Nemojte misliti da sam ja u SPS-u. Ja sam u stranci Milana Paro{kog koga cenim i po{tujem, ali verujte mi da su nam danas potrebna tri Slobodana Milo{evi}a, a ne jedan!... Me|u opozicijom, koja poku{ava da svrgne Milo{evi}a i da eventualno izazove gra|anski rat bi}e mnogo pohvatanih i uhap{enih. On je tada izjavio da svakodnevno kontaktira sa najvi{im krugovima u vladi, ne samo republi~koj, ve} i gradskoj. Retko kad po~nu da rade ne{to a da prethodno ne konsultuju mene... Zvani~nici ovu izjavu nikad nisu demantovali. Sr` takvih proro~anstava iskazao je sagovornik Miloja zduha}a, Pavle Mati}, u Nostradamusu od februara 1992, godine: ... Ni deda ni ja ne radimo za komuniste, ve} podràvamo onog koji trenutno jedino vredi, to jest Slobodana Milo{evi}a! Ni deda Miloje ni ja ne moèmo da smislimo prodane du{e, izdajnike Srbstva i srbskog naroda i prevrtqivce. @olt Lazar u svom istraìvawu nije pomenuo, ali nije naodmet podsetiti: u to vreme je troludak od Ma~ve (tako sam sebe zove),
slikar Mili} Stankovi}, javno pri~ao kako }e Srbiji krenuti naboqe kad se glava Svetog kneza Lazara donesete iz Turske u Srbiju i pripoji telu koje po~iva u Ravanici. âk je i sam patrijarh Pavle morao da izda saop{tewe da se glava Svetog kneza nalazi uz wegovo telo... Vojvo|anski sociolog je, na kraju svoje analize, istakao da mu ciq nije bio zlurado likovawe nauke nad prorocima koji su isproma{ivali, nego ukazivawe na dru{tvenu uslovqenost takvih proro~anstava. On svoj tekst zakqu~uje ovako: Privla~nost wihovih proro~anstava nije toliko u pozitivnoj slici budu}e sudbine, koliko u kakvojtakvoj izvesnosti koju nude, dok se wihova prihvatqivost za vladaju}i reìm zasnivala na stvarawu potpuno iracionalne slike dru{tvene stvarnosti, koja je dosta uspe{no uquqkivala sposobnost kriti~kog sagledavawa iste. ôvek je vi{i od zvezda, Svetigora, Cetiwe 1998. Tapi i Mili} od Ma~ve Poznati doma}i hiper-realista, Dragan Male{evi} Tapi, ~vrsto je uveren da je i on jedan od na{ih mesijanskih figura. U intervjuu datom Dugi (br. 1619), pod naslovom Pokori}emo svet slikama, izjavio je: Ja imam direktan ulaz u sva znawa o masoneriji i tajnim dru{tvima. Po{to veruje u reinkarnaciju, tvrdi da se protiv tajnih dru{tava bori ve} vekovima. U posledwem ìvotu sam bio Srbin i opet sam ovde kao Srbin sa specijalnim zadatkom. Wegovi prijateqi i on se u mentalnom ratu bore protiv crne magije. Bi}e dobro sa Srbijom 1999. Bi}e dobro. @ivnu}emo, prorokuje on u intervjuu. [to se Mili}a Stankovi}a, od Ma~ve, on je ve} desetle}ima na braniku Srbstva. Za wega su Srbi Srorabi, koji su ìveli jo{ pre propasti Atlantide. Sve {to je vredno u istoriji sveta, bilo je srbsko. Wegova stanovi{ta veoma su srodna stanovi{tima Miqe Vujanovi} (kaù da su jednomi{qenici). U ~asopisu Fle{ 15. novembra 1993. godine, Miqa je taj sorabski kult objasnila ovako: Pravoslavqe je vera Bogu najdraà. Duboko verujem da je Isus bio Srbin, o ~emu pi{e
dr Olga Lukovi}-Pjanovi}, o ~emu je mnogo govorio i g. Milojevi}. Svi apostoli imaju srpska imena: Jovan, Pavle, Petar, Luka, kaè ona. Na upozorewe da je astrologija zabrawena u Starom Zavetu, a Miqa se wome bavi, ona non{alantno odgovara: Da, ali to je u Starom Zavetu. Nakon wega je do{ao Isus i Novi Zavet... Ja sam sa desne strane (Boìje)... Dok Srbstvo tone, bez pokajawa, ideolozi ovog pokreta poku{avaju da nas uvere kako smo mi najve}i i najveli~anstveniji narod u istoriji. Usred rata devedesetih, koji je odneo Srbsku Krajinu, jedan peva~ je, sasvim u duhu ovog pokreta, pevao: @ivje}e ovaj narod, /i poslije usta{a./ Jer i Bog je Srbin, /Nebesa su na{a./ Jedan od najpoznatijih proroka Astralne Srbije, ve} pomenuti Mili} Stankovi}, zasluìo je svoju titulu neprestanim kombinovawem hri{}anstva i paganizma, pri ~emu je to pravoslavqe bilo samo qu{tura iza koje se krio paganizam. îwenica je da je Stankovi} mnoge stvari radio namerno, egzibicionisti~ki, kao Salvador Dali, da bi privukao pa`wu javnosti na sebe; ali ipak, wegov uticaj na oblikovawe nove, svetosavqu tu|e svesti, nije nimalo zanemarqiv. Hode}i srbskom zemqom sa {tapom koji ga je 1969. odlikovao Dejvid Rokfeler (sam Mili} veli: Kratak {tap opto~en slonova~om dobijen u @enevi od Davida Rokfelera), slikar je neprestano imao vizije koje su ga odvla~ile od Hristove, bogo~ove~anske stvarnosti. Tako je, na primer, u vezi sa rimokatolicizmom wegova vizija slede}a: I u privatnim i u oficijelnim razgovorima uvek sam isticao da ja, kao zakleti pravoslavac, nemam ni{ta protiv da sedi{te Hristove crkve bude upravo Rim ({to pravoslavni nikad ne}e prihvatiti), ali da pape obavezno nose dugu bradu i pravoslavnu kamilavku, a ne nekakvo belo ke~e, poput [iptara. Dakle, po Stankovi}u, razlika izme|u pape i pravoslavnog episkopa je samo u bradi i kamilavci. Mili} ludi sa loncem na glavi (naziv jedne wegove slike) usrdno se bavio okultizmom. Po wegovom svedo~ewu, u tajne ga je inicirao izvesni Dara Persijanac, i to u slikarevoj kuli. Bave}i se anima{a-
jogom i {astra-jogom, Mili} je osetio sebe u plemenu meditativne buktiwe. Pojavio mu se spektar boja, kao znamen otvarawe tre}eg oka na ~elu. Dokle je do{ao? On sam, drè}i {tap, svedo~i: U devetom stepenu spoznaje moè se preuzeti uloga mudraca sa {tapom. Dakle, tu smo pred nirvanom. Iz te perspektive mnogo je jasnije za{to on kaè da je pravoslavna liturgija naj~istiji poredak meditacije. Troludak Mili} (naziv jedne wegove slike) ima svoju povest o Srbima, koji su ìveli pod vla{}u sun~anog boga Ra, a Ra je osvetqavao raj, i narod bio mudra raja. Logos ima veze sa brloìti, Srbi su sa Atlantide, Atlantik je Atlanti} i Anti}. Tvrdim, jer ose}am, da pravoslavna Liturgija vodi iz pradavnih atlantidskih vremena, kaè on, a na slici êkaju}i Hrista Hristos se raspada, i Hristov monogram, satanisti~ki je okrenut naopako. Carstvo praznine, Svetigora, Cetiwe 1998. KREMANSKO PROROÂNSTVO Najpoznatije srbsko narodno proro~anstvo dakako pripada bra}i Mitru i Milo{u Tarabi}u, rodom iz uì~kog sela Kremana. Proro~anstva je svojevremeno beleìo prota Zaharija Zahari}... Ko ih ne zna? Od onoga o ubistvu kraqa Aleksandra Obrenovi}a 1903. godine do onoga da }e Srba ostati toliko da stanu pod jednu {qivu. [ta je sa rukopisom prote Zaharije, ne zna se; proro~anstva Kremanaca kod nas su poznata pre svega preko kwige Kremansko proro~anstvo Dragoquba Golubovi}a i Dejana Malenkovi}a (Nova kwiga, Beograd 1986.), koje nam je prili~no sumwiva iz razloga koje }emo navesti... Dakle, ne znamo {ta su Tarabi}i stvarno rekli i u~inili, ali znamo da je kwiga o wima u najmawu ruku veoma problemati~na. Milo{ Tarabi} je, kaù autori, bio ~ovek koga su pose}ivale vile i vilewaci*; govorio je da u gori gleda i sve vidi i ~uje, a nije znao da objasni kako i {ta. Milo{ je ~uo glasove, a kasnije mu je pokojni stric
Mitar dolazio oko pono}i i kazivao {ta }e biti u budu}nosti. Naro~ito su zanimqiva navodna proro~anstva o sudbini Srba u Drugom svetskom ratu, u kome je Staqin najavqen kao crveni car, a predvi|eni su i qudi sa zvezdom na ~elu. U gra|anskom ratu, govorio je, prema Golubovi}u i Malenkovi}u, Milo{, dok bude trajao: Du{mani }e ovo gledati i smijati se srpskoj omrazi. Ondakar }e se u narodu pojaviti jedan ~ovek plavijeh o~iju na bijelom kowu (podvla~ewe na{e, nap. aut.). On }e, malo-pomalo, sjediniti zava|enu bra}u. I na wegovom ~elu sija}e zvijezda. On ne}e biti po voqi du{manskoj vojski, te }e ga ona goniti |e go| stigne, po {umama, rijekama i morima. No, taj }e ~ovek skupiti veliku vojsku i { wome na Biograd udariti. Protjera}e du{manina iz zemqe, te }e nam carevina biti ve}a nego ikad {to je bila. Golubovi} kaè da Srbija nije postala carevina, ali se ujedinila sa bra}om sa severa i juga, a Tarabi} je imao realno vi|ewe Titove uloge u bratoubila~koj borbi, po{to je Tito okupio qude pod geslom bratstvo i jedinstvo. Ovakva verzija proro~anstava sasvim se uklapala u verziju SUBNOR-a, koji je 1981. godine u âjetini izdao kwigu Zlatibor u ratu i revoluciji 19411945. Borci su objavili da je na pitawe prote Zaharije ima li narodu spasa u Drugom svetskom ratu, Milo{ Tarabi} odgovorio: Vaqa im presje}i jabuku napola, popre~ice, pa }e ondakar ugledati |e im je spasewe. Kad se jabuka prese~e popola, ugleda se, naravno, petokraka znak spasewa za Srbe. Tarabi} je jo{ govorio: Vrijeme mira i izobiqa traja}e dugo. Vodi}e se mnogo kolena koji }e ìvjeti i umrijeti u miru, a da rat budu doznavali samo preko mudrijeh kwiga, rije~i i raznih prikaza... Na{a carevina }e oja~ati, i |e god se bude ~ulo ime na{e, svi }e nas cijeniti i voqeti... A kad }e Srbija najboqe ìveti? Srbija }e najboqe ìvjeti kada se na weno prestoqe popne ~ovek plavih o~iju, na bijelome kowu, koji budne u Srbiju do{ao i doneo u wu neku novu vjeru.
Posle tre}eg rata, koji }e biti stra{an, Tarabi}i su, navodno, nagove{tavali dolazak aran|ela Mijaila (koga je Mili} od Ma~ve naslikao kao Mihaila Gorba~ova). Zemqa }e u to doba biti prava rajska ba{~a, i svi }e qudi biti jednog jezika i jedne vere... Kada se sve ove proro~ke poruke de{ifruju, dobija se slede}e. Gra|anski rat me|u Srbima spre~io je Tito, ~ovek ~ije su jedinice samo 1944. i 1945. u Srbiji ubile oko 150 hiqada qudi, predstavnika trulog reìma i saradnika okupatora, ~ovek ~iji su izme}ari u Crnoj Gori napravili pasja grobqa i otvorili jame bezdanice da bi u wih bacili na hiqade qudi; mir Srbima je doneo onaj ~iji su sledbenici ubili oko tri stotine pravoslavnih sve{tenika, onaj ~ije su sluge sahrawivale Boga i od {kola napravile klanice de~jih du{a, izgone}i veru i po{tewe iz |aka, onaj ~iji su ideolozi propagirali slobodnu qubav i brak kao interesnu zajednicu, onaj koji je oteo zemqe Srbima i iscrtao kobne granice, onaj koji je spre~avao svaku projavu srbskog rodoqubqa, nadahniteq Ustava iz 1974, pokroviteq svih srbskih neprijateqa sa zvezdom na ~elu, drevnim satanskim simvolom, onaj za koga se ne zna da li je zaista bio to za {ta se izdavao da jeste, ~ovek iz nigdine koji nas je odveo u nigdinu... Kwiga Golubovi}a i Malenkovi}a se tako pokazuje kao obi~na prokomunisti~ka propaganda, {to se naro~ito vidi iz vizije hiqadugodi{weg titoisti~kog mira, kada }e mnoge generacije na na{em prostoru ìveti lepo, a o ratu }e doznavati samo iz kwiga... Nije pro{lo ni pedeset godina od rata u kome je stradalo preko milion i po Srba, i posle koga je Tito nastojao da zatre sve tragove usta{kog i komunisti~kog genocida nad ovim narodom, kad je opet izbio rat, u kome su uglavnom ginuli sinovi-jedinci i u kome su na stotine hiqada Srba proterani sa svojih vekovnih ogwi{ta. Srbija je najboqe ìvela u doba proroka nove vere, bezbo`nika Tita, prorokuju Golubovi}evi i Malenkovi}evi Tarabi}i, kada se, po cenu tupo sitog ìvota, mnogi odreko{e svog imena i svoje krsne slave, pquju}i na sve sveto i ~estito u istoriji svog naroda. To je bilo
sre}no doba kada se vera prodavala za ve~eru, i po{tewe za pe~ewe, i krsti za masne prste... Posledwa vizija novotarabi}evaca je hilijasti~ka slika nekakvog carstva aran|ela Mijaila (ne Hrista), kada }e svuda biti jedna vjera i jedan jezik. Da to mo`da nije novi poredak, koji nije uspeo komunistima, a koji }e, verovatno, uspeti novim mondijalistima, tvorcima Wu Ejxa? Uostalom, i wihov znak je petokraka... ôvek je vi{i od zvezda, Svetigora, Cetiwe 1998. TRE]E OKO U ZONI SUMRAKA Da je neko pre stotinak godina ~uo kako }e izgledati Srbija i Crna Gora u na{e dane, ne bi mogao da veruje. âk ni Radoje Domanovi} u svojim satirama nije mogao da predstavi svet koji }e potomci Svetog Save i Svetog kneza Lazara sazdati svojim rukama i umovima, grozni~avim od praznine bezbo`ja. Do{lo je doba u kome je jedan od najteìh zadataka svakog pojedinca da sa~uva duhovno i du{evno zdravqe, s obzirom na ~iwenicu da se to zdravqe ugroàva sa svih strana. Dragan Popadi}, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u svom tekstu O mentalnom zdravqu naroda (Republika, br. 1. 233 za godinu 2000.) naveo je ~itav niz primera koji pokazuju kako masovna propaganda sujeverja i okultizma moè da razori du{evno zdravqe naroda. Jedna od bitnih stvari koju je Popadi} uo~io je ~iwenica da iza propagande ovog tipa stoje strukture koje su u dràvi i dru{tvu veoma zainteresovane za o~uvawe svoje mo}i. Popadi} kaè: Mnogo pre {to su se novine tipa Zona sumraka pojavile, Politika je uvela redovne astrolo{ke rubrike, kao i redovne lekcije za jo{ neupu}ene ~itaoce o kineskim i raznim drugim horoskopima. Do 1994. g. TV Politika je prikazala 80 vidovwaka, belih i crvenih magova, astrologa, numerologa... [ta mislite, ko je (16.3.1992. g.) bio pokroviteq jedinstvenog parapsiholo{kog poduhvata
prenosa misaonih slika iz Novosibirska u Beograd? Nije ni Zona sumraka, ni ûdo, ve} Politika. Doma}in i voditeq programa bio je urednik Politikine nau~ne rubrike, izvesni Stanko Stojiqkovi} /.../. Po~etkom 1992. godine setite se dramati~nosti i ozbiqnosti tada{we situacije Politika objavquje feqton u preko 20 nastavaka preko cele strane o ~udima parapsihologije u biv{em Sovjetskom Savezu. /.../ Kad i 15. nastavak ovog neobi~nog feqtona, ~itaocima biva predstavqen jedan neobi~an ~ovek, koji je ba{ tada gostovao i u studiju TV Politika u serijalu ûda parapsihologije magistar bele magije Lav Ger{man. On }e sve do danas ostati jedan od medijski najprisutnijih savetnika obi~nog sveta i prognozera budu}ih doga|aja. /.../ Predvi|awa po pravilu imaju umiruju}u funkciju, otkrivaju}i ~itaocima svetlu budu}nost i daju}i podr{ku reìmu. Tipi~an primer je vest iz Politike od 22. novembra 1992. god.: Vukovarski astrolog Soka oglasila se i ovih dana. Kaè da }e se Republika Srpska Krajina ugasiti kao samostalna dràva, odnosno utopi}e se u savezu srbskih dràva, ~iji }e glavni grad biti u Ohridu! Ta velika dràva bi}e monarhija, a monarh }e biti iz loze Nemawi}a po maj~inoj liniji. U budu}nosti svet }e ovaj rat proglasiti svetskim, a Hrvati }e biti pravoslavne vere i slavi}e, kao i Srbi, krsnu slavu. Proro~ica Vava, opet u Politici, od 4. septembra 1995. god., vidi kako }e se Srbija za samo dve godine ekonomski oporaviti. U Politici ste jo{ 1992. godine mogli na}i horoskop novog ustava SRJ, i ~italac je tu mogao pro~itati kako se svi astrolozi slaù da nas ~eka svetla budu}nost i da ne}e biti napada na na{u zemqu. [to se doma}ih ratova ti~e, sve bi trebalo da bude gotovo do marta 1993. godine kad po~iwe obnova i izgradwa, a 1996. godine obnavqa se sloga biv{ih jugo-republika. /.../ Ovakva Politikina tradicija ne prekida se ni u 2000. godini. U tekstu [ta su nam prorekli vidovwaci (Politika, 15. 1. 2000. g.) autorka Qiqana Milosavqevi} nas sasvim ozbiqno informi{e o nizu proro~anstava za 2000. godinu koja sva potkrepquju jedno drugo a koja su, sva od reda, umiruju}a. Izvesna baba Vuka predvi|a da }e
Milo{evi} ostati da vlada dok }e Klinton pasti kao gwila kru{ka. Vidovita Zorka poru~uje da Milo{evi}u niko ne}e mo}i da naudi, a da }e Kosovo opet biti na{e, {to potkrepquju prognoze Vange 4. /.../ da }e se trupe KFOR-a povu}i sa Kosova, a da }e Srbijom vladati i to vrlo uspe{no, mudri qudi me|u kojima }e biti i jedna èna. Popadi} daje dijagnozu takvog stawa: Isceliteqi telefonom {aqu lekovitu energiju, proroci vide ìvote zabrinutih pitalaca i ekspresno im prori~u budu}nost i daju im ìvotne instrukcije ugodno }askaju}i sa voditeqima, proro~ice slaù tarot-karte uz kandila i ikone svetaca, zagovornici okultizma prikazuju se kao apostoli pravoslavqa, tekstovi poprimaju sve groteksnije forme (svemirska bi}a svim ~itaocima Tre}eg oka èle sre}nu novu godinu!). Nastavqaju}i se na Adornovu tvrdwu da je okultizam metafizika glupaka, sistem mi{qewa negovan u Srbiji na kraju 20. veka mogao bi se nazvati metafizikom ludaka. Uo~avaju}i povezanost reìma sa ovim prorocima i vidovwacima, Popadi} upozorava na mogu}nost razvoja doga|aja koja se desila u sekti Hram naroda, vo|enoj samoubila~ki raspoloènim Ximom Xonsom, koji je za sebe verovao da je mesija. Sekta je 1979. godine izvr{ila kolektivno samoubistvo. Nema razloga da se veruje kako takvi mehanizmi ne bi mogli da deluju i u dru{tvenim grupacijama znatno ve}im od Xonsove sekte, kaè ovaj profesor psihologije... Zaista, {ta ~eka zemqu i narod ~iji najugledniji pisci pi{u priru~nike za gatawe u vidu romana, a objavquju i astrolo{ke priru~nike u vidu romana? [ta ~eka zemqu i narod u kojoj kwigu odlomaka dijaloga sa Kosmi~kim razumom, automatskog teksta pisanog u transu i objavqenom pod naslovom Ontolo{ke pri~e, preporu~uje i jedan pravoslavni (?) teolog? [ta ~eka zemqu ~iji likovni umetnici u Muzeju savremene umetnosti u prestonici izlaù svoje slike nastale na osnovu tarot-karata (od 18. do 29. marta 1993. godine svoje tarot-vizije izlagali su mnogi zna~ajni, a autor kataloga, Zoran Nasti}, posetiocima je preporu~ivao da ~itaju
Kroulijevo tuma~ewe tarota, Totovu kwigu)? U Dosijeu Iks od 28. avgusta 1998. g. pi{e o paranormalnim iskustvima na{ih estradnih zvezda: @eqku Samarxi}u se umrli ro|ak javqa preko televizora, Brena je pose}ivala Vangu, vidoviti Nono je primao u posete Draganu Mirkovi}, Miru [kori}, Hani; Keba se bavi astrologijom, Zorica Brunclik gleda u {oqu i karte, Nata{a Popovi}-[velidze veruje u reinkarnaciju i komunicira sa mrtvima... Nenad Gavrilovi} iz Beograda prodaje nekakav vizantijski krst (zamena za neuspelu obmanu sa krstom su{tine firme GODRAS). Ovaj krst pomaè ako se u wega gleda jednom dnevno, po dvadeset minuta. (Ina~e, ovo nema nikakve veze sa verom pravoslavnih u silu Krsta Gospodweg; re~ je o meditirawu na mandalu, sli~nom meditacijama tibetanskog budizma. I sam Gavrilovi}ev krst li~i na induisti~ko-budisti~ku mandalu.) I tako daqe, i tako daqe... Ovako je bilo nekad, pred propast Izraiqa: la`ni proroci su videli la` i u~ili qude laì. No, i onda, kao i danas, vaìlo je, vaì i vaì}e dok je sveta i veka: Pravoslavni Hri{}ani treba da idu za Bogom Svojim kuda god ih On povede. A to zna~i danas na Golgoti, a sutra, ako se ne upla{imo i ne odstupimo od @ivotodavca, u Nebeskom Jerusalimu. Protiv zla la`nih duhovnosti boriti se ma~em re~i Boìje, protiv mr`we qubavqu, protiv tame svetlo{}u Hristom, Jedinim ôvekoqupcem. Pravoslavni put, Vidovdan 2000. APOKALIPSA, DANAS I OVDE KAKO SHVATITI APOKALIPSU? Izbavi me, Gospode, od obmana bogomrskoga i zloga antihrista, ~iji je dolazak blizu, i zakloni me od zamki wegovih u skrivenoj pustiwi spasewa Tvoga. Daj mi, Gospode, snagu i hrabrost ~vrstog ispovedawa Imena Tvoga Svetoga, da ne odstupim od Tebe zbog straha
|avolskoga, da se ne odreknem Tebe, Spasiteqa i Iskupiteqa moga, niti Tvoje Svete Crkve. No daj mi, Gospode, pla~ i suze zbog grehova mojih, i po{tedi me, Gospode, u ~asu Stra{noga Suda Tvoga. Amin. Molitva Svetog Anatolija (Mla|eg) Optinskog Postoje dve, podjednako opasne, krajnosti kada se govori o posledwim vremenima: jedna je poricawe bilo kakvog razloga za bavqewe ovom temom, pod izgovorom da se pravoslavnih, koji imaju Liturgiju, to ne ti~e; druga je pak bavqewe samo tom temom, neka vrsta propovedawa antihrista i potpunog previ|awa da istorijom ne upravqa |avo, nego Bog. Prva zabluda je posledica zaboravqawa ~iwenice da je Crkva od po~etka pratila znake vremena, drè}i se neposredne zapovesti Hristove: A od smokve nau~ite pouku: Kada se grane wene ve} podmlade i olistaju, znate da je blizu leto. Tako i vi kad vidite sve ovo (znamewa kraja istorije, nap. V. D.) znajte da je blizu pred vratima (Mt. 24,32 33). Hristos je, jedan po jedan, naveo sve signale koji upozoravaju na kona~nu bitku Svetlosti i tame u istoriji. Vojnici Hristovi, svako u svom vremenu, te signale moraju znati, jer su to trubni znaci bez kojih nema boja. Ko god izbegava da se sa tim suo~i, i tvrdi da se to nas ne ti~e, vara samog sebe. Druga opasnost, podjednako velika kao i prva, je propovedawe antihrista, blizine wegovog carstva i smaka sveta. Ovaj nezdravi apokalipticizam obuzima mnoge umove i srca pravoslavnih koji su to samo spoqa. Wih ni{ta drugo ne zanima nego jurewe za znakom 666, ~itawe novina u kojima pi{e {ta se de{ava u svetu i kod nas, mirisawe u vazduhu velikih katastrofa koje se pribliàvaju, itd. Ova perspektiva katkad moè da li~i na sekta{ku adventisti~ku ili jehovisti~ku, na primer. Pravoslavni pani~ari su toliko obuzeti trijumfom zla da oni uop{te ne prime}uju Bo`je pobede u svetu, ovakvom kakav jeste. Recimo, XX vek je doneo najkrvavija gowewa Crkve od kada ona postoji. Samo u Rusiji komunisti su ubili dvesta hiqada episkopa, sve{tenika i monaha i preko {ezdeset miliona
vernika. Rekao bi ~ovek: smrt i bezna|e. Ali, Crkva je u ovim `rtvama komunizma dobila toliko novomu~enika i ispovednika koliko ih nije imala u celokupnoj dosada{woj istoriji. Nebesa su puna qudi ubeqenih krvqu Jagwetovom i krvqu svojom. Jasno je da u tom progonu nije pobedio satana, nego Bog, Promisliteq i Sudija Pravedni. Otac Serafim Rouz je ujednom svom predavawu o znacima vremena rekao: Mi ne pratimo znamewa vremena samo da bismo videli kada }e do}i antihrist. To je sporedno. Gledamo znamewa vremena da bismo saznali kada }e Hristos do}i. Hristos je Car i Gospod nepobedivi, a svi neprijateqi Wegovi razveja}e se u prah i pepeo. Ne}e nas spasiti znawe o broju zveri, nego poznawe Boga @ivoga i Istinitoga. Sve {to se de{ava treba shvatiti kao pobedu na{e vere, uz napor, po meri svojih sila, da se u toj veri ostane. îwenica je da Novi svetski poredak èli da zbri{e sa lica zemqe sve verske, nacionalne i istorijske razlike i da od sveta napravi me|unarodno trì{te. Tako je na skupu u Berlinu, odrànom 3. i 4. jula 1998. godine, u organizaciji Bertelsman fondacije, Klaus Kinkel, posle govora Vladike ra{ko-prizrenskog Artemija, istakao da Evropska Unija nije nikakva hri{}anska zajednica (na ~emu je srbski episkop nastojavao) i da }e Srbi biti gubitnici i u budu}im doga|ajima. Kinkel, ministar spoqnih poslova Nema~ke, sigurno je dobro znao {ta govori. Uop{te, u dokumentu Dodatno usavr{avawe Evropske Unije, ponu|enom na ovom skupu, Ukrajina, Rusija i pravoslavno Slovenstvo progla{ene su SIVIM ZONAMA, neuklopivim u Ujediwenu Evropu. Srbija je (kako zapisuje Vladika Artemije u bro{uri Savremena dokumenta/ Berlinska konferencija, juli 1998. godine): progla{ena ENKLAVOM REZERVATOM u ujediwenoj Evropi. Srbi su parije u poretku koji se sazdava. Po re~ima Svetog Igwatija Brjan~aninova, otpadiju, Bogom dopu{tenu, ne moèmo zaustaviti svojom nemo}nom rukom. Ali zato
svako, ne dopu{taju}i sebi da posustane u tragawu za ve~no{}u, moè da se trudi da ne u~estvuje u toj sveop{toj otpadiji. Najlak{e (i najneistinitije) od svega bilo bi proglasiti dolazak antihrista u svet ne~im {to se zbiva zahvaquju}i razvoju samog sveta, koji se sve vi{e otu|uje od Boga i prepu{ta satani. Ali, svi Sveti Oci svedo~e: dolazak antihrista }e, pre svega i iznad svega, biti plod otpadije samih Hri{}ana, koji }e u posledwa vremena od vere sa~uvati samo obli~je pobo`nosti li{eno sile (2. Tim. 3,5). Kada u Crkvi preovlada svetovni na~in mi{qewa, kada vernicima, sve{tenstvu i episkopima bude svejedno sluè li Bogu ili mamonu, kada istinu zameni la` i uga|awe Hristu se pretvori u uga|awe smrtnicima (mo}nicima zemaqskim) tada }e i do}i antihrist. Gospod Hristos Se nije molio za svet, nego za Crkvu datu Mu od Oca (Jn. 17,9). Upravo me|u sledbenicima Raspetoga i Vaskrsloga pojavi}e se epidemija svesne i nesvesne judinske izdaje, koju }e sin pogibije pretvoriti u svoj privremeni trijumf. PLE[U]I SA DEMONIMA Kada se zavr{io Drugi svetski rat, u nekoj od britanskih du{evnih bolnica, drogiran i pomra~ena uma, umro je jedan od najpoznatijih likova novovekovne podzemne, okultne istorije, engleski crni mag i satanista Alister Krouli. @ivot mu je protekao u prizivawu duhova, ritualnim seksualnim orgijama, u upotrebi narkotika kojima je nastojao da postigne vi{a stawa svesti. Sebe je zvao Velika zver 666; doprineo je osnivawu crnomagijskih udruèwa u Nema~koj iz kojih se rodio duh nacionalsocijalizma (SS odredi imali su tipi~no ustrojstvo okultisti~kih i ezoteri~nih udruèwa, a Hitler je ~vrsto verovao u delatne sile magijskih operacija). Jo{ u mladosti, Krouli je najavio XX vek kao vek kona~nog ru{ewa hri{}anskih vrednosti i nastupawa novog doba doba u kome }e ~ovek biti bog samome sebi. Na po~etku stole}a, on je dao formulu
predstoje}e epohe: Radi ono {to ho}e{ i neka ti to bude jedini zakon. Kada su popularni Bitlsi, nakon po~etnog perioda u kome su svirali tipi~ne rok-melodije i sentimentalne pesmice krenuli u novom eksperimentalnom pravcu, objavili su album Klub usamqenih srdaca narednika Pepera. Na omot plo~e stavili su likove moderne politike, nauke i pop-kulture; objasnili su da su im ti likovi uzori i nadahniteqi. Me|u wima se nalazila i sli~ica velikana ovovremenog satanizma Alistera Kroulija. Nije nimalo slu~ajno {to je Xon Lenon u toku prodaje Belog albuma otvoreno ispovedio o~ekivawa svog benda i svoje, rekav{i: Hri{}anstvo }e nestati; unazadi}e se i raspa{}e se. Nema potrebe da o tome pri~am; u pravu sam i istorija }e to pokazati. Mi smo sada popularniji od Isusa Hrista. Pitam se {ta }e pre nestati rokenrol ili hri{}anstvo. O~ito, Bitlsi nisu bili obi~na ~etvorka koja svira da bi zabavqala mlade. Ovi dobri momci iz susedstva su vr{wacima hteli da prenesu i druk~ije sadràje. Uostalom, i sam rokenrol je od po~etka shvatan kao revolucija, kao ru{ewe svih ustaqenih poredaka i vrednosti, a pre svega religije i porodi~nog ìvota. Nastao je kao buntovni{tvo bez razloga; {arìran nihilizmom industrijske civilizacije, on je, jo{ pre no {to se pojavio, imao svog prvog idola glumca Xemsa Dina, koji je, sumanuto voze}i auto, poginuo, sasvim u skladu sa svojom devizom: @ivi brzo, umri mlad, budi lep le{. Crpe}i svoju muzi~ku podlogu iz magijskih ritmova ameri~kih crnaca, rok je od po~etka bio usmeren na bu|ewe seksualnog nagona i agresivnosti u mladim qudima, nude}i im slobodu od svih dru{tvenih i prirodnih zakona, upravo u skladu s parolom: Radi ono {to ho}e{ i neka ti to bude jedini zakon. Mik Xeger, vo|a popularnih Stounsa (izvo|a~a pesama tipa Simpatija za |avola i Ple{u}i sa gospodinom \avolom), jednom je otvoreno rekao: Mi uvek radimo na tome da upravqamo voqom i mi{qu qudi, i ve}ina ostalih bendova radi isto. A poznati ameri~ki {ezdesetosma{ki
anarhista Xeri Rabin u svojoj kwizi U~ini to obja{wava kakvu je ulogu imao rokenrol u revolucionarnim nastojawima da se razori tradicionalna ameri~ka porodica koja je koliko-toliko {titila pozitivne duhovne i dru{tvene vrednosti u SAD: Elvis Prisli je probudio na{a tela... Ritam je izvla~io na povr{inu sve suzdràne strasti. Zadwe sedi{te auta bilo je pozorje seksualne revolucije, dok je radio u tim kolima bio medijum subverzije. Rokenrol je ozna~io po~etak te revolucije. Bitlsisu, o~ito, revolucionari. Kao i svi revolucionari, oni su propovedali materijalizam (~ovek je plod materijalne evolucije i wegova duhovnost je prakti~no bezna~ajna); sekularni humanizam (~ovek je samom sebi svrha; nema nikakvog drugog, ve~nog, boqeg i lep{eg sveta); nihilizam (postojawe je bezvredno, i ni{ta u postoje}em dru{tvu ne vredi da bi opstalo); hedonizam (sre}a ~oveka je u traèwu trenutnih zadovoqstava od hrane i pi}a do polnog odnosa i narkotika). Zato je Lenon u svojoj pesmi Zamisli, nastaloj nakon Bitls perioda, pevao: Zamisli da nema religija... da nema raja i pakla... i da svi qudi ìve samo zbog ovog danas. Pre no {to su Bube oformqene, Lenon i Makartni su se intenzivno druìli. Borave}i na privremenom radu u Hamburgu, zajedno su pose}ivali javne ku}e, ban~ili i orgijali. U domovinu su se vratili sa veneri~nim bolestima. Godine 1964. Bob Dilan ih je navukao na marihuanu. Kad je bend osnovan, u igru su u{le i teè droge. Godine 1967. Makartni je otvoreno priznao da je sa uìvawem probao LSD i da ga je u~inilo boqim ~ovekom i gra|aninom. Uskoro su i na svojim plo~ama po~eli da pripovedaju upotrebu droga. Pesme tipa @uta podmornica i Revolucija br. 1 i br. 9 nastale su kao posledice narkomanskih halucinacija. A pesma Lusi na nebu s dijamantima ukazuje na LSD (Lucz in the Skz with Diamonds). Publicista Vilson Brajen Kej je sasvim u pravu kad u kwizi Seksploatacija medija pi{e: Bitlsi su popularizovali i ozakonili halucinogene droge koje koriste tinejxeri {irom sveta. Oni su najve}i proroci i
propovednici droge svih vremena. îtava pesma Hej Xud (Hey Jude), po wegovom tuma~ewu, odnosi se na opis upotrebe heroina. Xud je Juda izdajnik po{to heroin izdaje ~oveka koji ga koristi kao {to je Juda izdao Hrista, guraju}i narkomana u ludilo i smrt. Stihovi koje peva Makartni Let her into your heart zna~e slede}e: HER je ONA, DROGA, a HEART nije pravo srce, nego izraz iz slenga i zna~i pumpicu za ubrizgavawe droge. u stihovima Bitlsi onome koji se navla~i na heroin preporu~uju da se ne boji i da }e, ~im droga u|e pod koù, sve biti boqe, i tako daqe. Pametnom dosta. Pored {irewa narkomanije, Bitlsi su mnogo doprineli i popularnosti dalekoisto~nih paganskih kultova me|u mladima Zapada, kultova koji su u direktnoj vezi sa individualisti~kim egoizmom hipi-revolucije i mnogobrojnim mirovwa~kim pokretima savremenosti. Wihov guru (u~iteq) bio je osniva~ transcedentalne meditacije Mahari{i Mahe{ Jogi, a pomogli su i poletu Hare Kri{na porketa. Rugaju}i se hri{}anstvu, oni su bili zagovornici neznaboà~kih u~ewa o meditaciji i reinkarnaciji ~ije je prodirawe me|u mlade Amerikance i Evropqane ostavqalo veoma lo{e posledice; pre svega, gubqewe ose}aja za sopstvene verske tradicije, zdravog poimawa stvarnosti i primawe orijentalnog, fatalisti~kog i pasivnog odnosa prema svetu. Pored svega ovoga, Bitlsi su na plo~ama prvi koristili subliminalne poruke (tonske zapise koji se percipiraju nesvesno, jer su snimqeni posebnim tehnikama); te poruke su, tvrde stru~waci, bile satanisti~ki usmerene. @ivimo u 1992. Mladi sveta i daqe slu{aju rokenrol: popularan je hevi-metal koji neguje kult |avola i antihristovog broja 666; Madona je snimila spot Erotika u kome se otvoreno prikazuju sve vrste seksualnih izopa~enosti; crna~ki reperi psuju belce i tako|e pevaju o seksu. Narkomanija cveta u modi je sinteti~ki kokain zvani krek; on korisnika ubija brè nego bilo koja od do sada poznatih droga. Uz sve ovo, popularnost orijentalnih sekti je ve}a nego ikad. U Beogradu, pored Hare Hri{ne, transcedentalne meditacije, raznih vrsta joge,
Sai Babinih pristalica, postoje i otvoreni sledbenici Alistera Kroulija koji wegove kwige objavquju u luksuznim izdawima i prodaju ih na{oj verski neupu}enoj omladini... A po~elo je od muzike Slave}i tridesetogodi{wicu liverpulskog benda, setimo se {ta je o zna~aju muzike za skladan i duhovno-moralno pravilan ìvot jednog naroda rekao mudri Platon u svom dijalogu Dràva: Dobro se treba ~uvati svake promene u muzici, jer su to opasne stvari... Nezakonitost kri{om lako u|e u muziku. Ona se polagano naseqava i kri{om prelazi na karakter i na sposobnosti, zatim postepeno ja~a i prelazi u ìvot gra|ana... dok na kraju ne preokrene ~itav javni i privatni ìvot. Duhovna obnova srbskog naroda, obezboènog i rasrbqenog, mora i ovo imati u vidu. ROKMUZIKA I OKULTNA REVOLUCIJA Jo{ su Platon i Konfu~ije znali da od stawa muzike u jednoj dràvi zavisi stawe te dràve. Preko muzike se prenose neizrecivi sadràji koji prodiru do dna du{e. Muzika ima mo} da oblikuje karakter, govorio je u Politici Aristotel. U Mleta~kom trgovcu [ekspir veli da je ~ovek koji ne voli muziku du{e mra~ne poput Ereba, i da mu ne treba verovati. Francuski romanopisac Anatol Frans tvrdio je da su pesme obarale kraqeve i carstva... Tako je bilo vekovima; tako je i u XX stole}u, stole}u koje je donelo novu, revolucionarnu muziku. Rok-muzika je nastala u SAD od crna~kog ritma i bluza i bela~kog kantrivesterna. Postoji predawe da je najpoznatiji bluzer pre Drugog svetskog rata, Robert Xonson, prodao du{u |avolu da bi svirao nemogu}e muzi~ke deonice. Bilo kako bilo, Hendriks mu je posvetio hitpesmu Vudu dete (Voodoo Child), ukazuju}i na ~iwenicu da su osnovni ritmovi rokenrola preuzeti iz crna~ke vudumagije, koju su robovi iz Afrike preneli sa sobom na severnoameri~ki kontinent. Ona je nastavila da postoji uprkos tome {to su primila zapadno
Hri{}anstvo kao svoju novu religiju. Po~etak roka bio je energija, ritmi~ko izvikivawe hedonisti~kih parola spojenih sa {e}ernim izgledom peva~a poput Elvisa Prislija. Uticaj novog zvuka bio je ogroman, i koncerti su sve vi{e li~ili na prizore masovne histerije. Me|utim, ovaj rok je ipak bio relativno dobro}udan, sa qubavnim porukama sentimentalnog tipa. Tako je bilo pedesetih; {ezdesetih, me|utim, rokzvezde po~iwu da se zanimaju za druge vrste poruka koje se preko muzike mogu poslata slu{aocima. Wihovi menaxeri i qudi koji su stajali iza muzi~ke industrije shvatili su to kao odli~nu priliku da se manipuli{e masama mladih, i da se wihov metafizi~ki i dru{tveni radikalizam usmeri ka stvarnosti koja bi bila bezopasna za vladavinu svetske zakulise. Seks, droge i rokenrol trebalo je da posluè za ispirawe mozga; @ivi brzo, umri mlad, budi lep le{ (izreka Xemsa Dina, rokera pre roka) zna~ilo je: uludno tro{iti svu energiju èqe za druga~ijim, boqim svetom, i u}i u paralelni svet u kome }e{ biti bezopasan po establi{ment. U tom paralelnom svetu moè{ i da se ubije{; niko te u tome ne}e ometati. Rokeri i wihovi nadahniteqi su shvatili ono {to je Frenk Zapa iskazao u ~asopisu Life od 28. juna 1968: Na~in na koje zvuk deluje na qudski organizam bezbrojni su i suptilni... SNA@NI ZVUCI i jako osvetqewe danas su NEVEROVATNA ORU\A ZA INDOKTRINACIJU. U pravcu ~ega? îme je trebalo indoktrinirati mlade? Duhom Novog doba, Doba Vodolije, u kome }e hri{}anske vrednosti biti zamewene antihri{}anskim. îni ono {to ho}e{ i neka ti to bude jedini zakon, govorio je Alister Krouli; ~uveni hevimetal festival u zamku Donington (Velika Britanija) imao je ovu poruku kao moto koji najboqe izraàva sr` rokideologije. Poruke nasiqa i bezna|a bile su uvod u suptilniju indoktrinaciju. Naravno, 99% mladih qudi te poruke je primilo kao dobar {tos. Ali, onima koji su ih slali ciq je bio da ih 1% shvati ozbiqno, a da 99% drugih izgubi ~ulo za razlikovawe dobra i zla, i da im zlo
postane simpati~no, ba{ kao dobar {tos. Evo dva prevedena teksta, da vidimo kako zlo~ina~ke poruke postaju {tosne: Grupa Slayer (Koqa~), u pesmi Pakao ~eka (Hell Awaits): Bez vidqivog motiva. Samo ubijaj, ubijaj ponovo. Preìvi moje brutalno kasapqewe. Lovi}u te do kraja. Rigor Mortis u pesmi Kasapqewe tela:Ne brini, ku~ko, nema razloga za brigu. Samo lezi i opusti se. I kad dostigne{ vrhunac (orgazma), uze}u svoju sekiru. Sa pet lakih udaraca, ise}i }u te u {est slatkih komada. Kasapqewe tela dok strast buja. Krvavi Edi, maskota grupe Iron Maiden, je vampir koji uìva da kasapi `rtve sekirom. Masovni zlo~inac, satanista Ri~ard Ramirez, koji je na najsuroviji na~in ubio 30 qudi (primer: ubio je ~oveka u bra~noj posteqi; silovao, pored muèvqevog le{a, wegovu suprugu, a zatim i wihovog osmogodi{weg sina), na sudu je izjavio da ga je na ovo, izme|u ostalog, nadahnula pesma grupe AC/DC naslovqena kao Night Prowler (No}no vrebalo) : Niko te ne}e upozoriti, niko ne}e vrisnuti: Napad!, i ne}e{ osetiti ~elik dok ta se na zarije u le|a. Ja sam tvoje no}no vrebalo. Istraìvawe objavqeno u ~asopisu USA Today od 11. oktobra 1985. godine pokazuje da su me|u omiqenim pesmama 700 mladih hevi metalaca 50% istih bile o ubijawu, 32,5% o satanizmu i 7,4% o samoubistvu. [ila Dejvis, predava~ stihotvorstva na univerzitetu Wujork, veli da je boqe posvetiti ozbiqnu pa`wu sadràju pop pesmama i vrednovati ne samo ono {to stihovi tih pesmama kaù dru{tvu, nego i to {ta mogu da mu naprave. Samoubistvo, vrhovni ~in samopredaje satani, veli~ao je Ozi Ozborn (pesma Suicide Solution Samoubila~ko re{ewe: Samoubistvo je jedini izlaz); grupa Suicidal Tendencies (Samoubila~ke sklonosti) u pesmi Samoubistvo je alternativa:Smu~io mi se ìvot usisava me, smu~ilo mi se i umoran sam, smu~io sam se samom sebi ne èlim da ìvim, smu~io mi se ìvot umre}u, samoubistvo je alternativa. U pesmi Fade to Black Metalika peva: Izgubio sam voqu da ìvim,
prosto vi{e nemam {ta da pruìm; vi{e ni~eg za mene nema, ~ekam kraj da budem oslobo|en. Doktor Vos, koji je sproveo istraìvawe me|u tinejxerima, a ticalo se wihovog zanimawa za samoubistvo, ubistva i satanizam, do{ao je do tvr|ewa 40% ispitanika da pesme mogu da vode samoubistvu ili zlo~inu. Evo nekih izjava mladih qudi koje je doktor anketirao: Video sam da se desilo drugaru iz odelewa pesma ih moè gurnuti preko ivice; Pesme i re~i su jako mo}ne; naro~ito ako poti~u od benda koga oni cene. Doktor Vos svoje istraìvawe zakqu~uje ovako: Na ovom mestu mog istraìvawa, rekao bih da, dok ne saznamo kako ovaj tip muzike zaista deluje na adolescente, za roditeqe je ìvotno va`no da nadziru ono {to wihova deca slu{aju. Svemu ovome pridruùje se i droga. Od we su umrli (izme|u ostalih) Brajan Xouns iz Stounsa, Sid Vi{iz iz Seks Pistolsa, Denis Vilson iz Bi~ Bojsa, Ximi Hendriks, Xenis Xoplin, Xim Morison, Bon Skot iz AC/DC, Frenki Lajmon, Fil Lajnot iz Thin Lizzie, zakqu~no sa Kurtom Kobejnom iz Nirvane, koji je drogiran, pucao sebi u glavu. Kuda sve ovo vodi?Mi smo na putu za nigdinu, pridruì nam se!, pevala je grupa Talking Heads u pesmi Road to Nowhere (album Litlle Creatures). Pol Kantor iz Jeffesson Starship kaè: Ciq na{e muzike ja da probudimo jaz izme|u pokolewa, da otu|imo decu od roditeqa... Mik Xeger veli: Ne postoji ne{to takvo kao {to je pouzdana, porodi~no usmerena rokpesma. U Niki Sixx iz grupe Motley Crue veli : Nikad nismo planirali da budemo bilo ~iji uzor pona{awa. Ali kad smo to ve} postali, nastojimo da svojim fanovima damo ne{to u {ta bi verovali. Na drugom albumu rekli smo im da dozivaju |avola(Shout at the Devil). Mnoga qudi misle da je to... pesma o satani. To nije ta~no. To je o suprotstavqawu autoritetu, bez obzira da li je re~ o va{im roditeqima, va{em profesoru ili va{em {efu. Mislim da je to jako dobar savet. Ali sam
siguran da }e svaki roditeq koji to ~uje misliti da je re~ o izdaji. Mr`wa prema Hri{}anstvu sastavni je deo ideologije mnogih bendova. U pesmi Opsednuti kaè: Opsednut sam svime {to je zlo. Zahtevam smrt va{eg Boga... Sedim ia desnoj ruci Gospodara satane /.../ Jethro Tull u Himni 43: Mi smo svoji sopstveni spasiteqi, a ako Isus spasava, boqe mu je da spase sebe. U Kwizi o pravom Frenku Zapi estravagantni roker veli: Najboqi savet svima onima koji èle da podiù sre}nu, mentalno zdravu decu je: drìte wu ili wega {to daqe od crkve. Da ovo zaista uti~e, evo primera. Fan grupe Slayer ~asopisu Sun (maja 1989.) poslao je pismo slede}eg sadràja: Mrzim va{eg Boga, Isusa Hrista. Satana je moj gospodar. @rtvujem mu ìvotiwe. Moj bog je Slayer. Verujem u re~i wihovih pesama. Tomi Saliven, de~ak od 14 godina, slu{aju}i hevimetal, po~eo je da vodi satanisti~ki dnevnik. Po{to je majka poku{avala da ga spre~i u slu{awu muzike nasiqa i mr`we, Saliven ju je iskasapio skautskim noèm i pobegao; na|en je kasnije, u vrtu suseda, sa prerezanim venama. Obesio se. Da demoni mogu da u~estvuju u komponovawu, pokazuje primer ameri~kog medijuma Rozmari Braun, koja je objavila kwigu Nedovr{ena simfonija: glasovi sa one strane. Ona veruje da wu zaposedaju du{e velikih kompozitora pro{losti [opena, Mocarta, Baha, Lista, Debisija, Rahmawinova, Bramsa, [umana, itd. Kad je du{a opsednuta, ona svira i zapisuje note komponuje muzi~ke komade koji po stilu neverovatno li~e na stilove onih kompozitora koje Braunova pomiwe. Ove du{e je u~e okultnim ve{tinama i verovawu u reinkarnaciju. Kompozitor Siril Skot, koji je bio okultista (teozof) i koji je na osnovu komunikacije sa duhovima napisao dve kwige (Uticaj muzike na istoriju i moral i Muzika: wen tajni uticaj kroz vekove) od duha sa kojim je op{tio saznao je da su oni jako zainteresovani za razvoj zapadne muzike. Duh mu je preporu~io da izu~avaocima okultnog
stavi do znawa koliki je upliv muzike na skoru okultnu evoluciju ~ove~anstva. Veliki posve}enici sveta duhova rekli su Skotu da planiraju muzi~ku budu}nost. Evo {ta on o tome kaè: Muzika }e u budu}nosti biti kori{}ena da qude dovede u prisniji dodir sa dusima (devama); qudi }e biti kadri da primaju pozitivan uticaj ovih bi}a pose}uju}i koncerte na kojima }e dusi prikladnom svirkom biti dozivani... Nau~no prora~unata muzika koja je u pitawu, ima}e, bilo kako bilo, dvostruki ciq: prizivawe deva (duhova) i u isti mah stimulaciju kod slu{alaca onih psihi~kih sposobnosti koje }e ih u~initi svesnima prisustva (duhova) i sposobnima da odgovore na wihov uticaj. Skot je kwigu zavr{io porukom svog duha vodi~a : Danas, kad ulazimo u ovo NOVO DOBA, traìmo, pre svega putem medija prijem~ivih za NADAHNUTU MUZIKU, da pro{irimo duh (okultnog) jedinstva i bratimqewa, i da tako ubrzamo (duhovno) vibrirawe ove planete. I duhovi su takve nadahnute muzi~are na{li, i po~eli su da ih navode da pi{u po nadahnu}u. U kwizi Dejva Hanta, jednog od najve}ih izu~avalaca okultizma u SAD, Amerika: novi ~arobwakov {egrt o tome se kaè slede}e: Mnoge od velikih rok zvezda bile su duboko uvu~ene ne samo u okultizam, nego i u otvoreni satanizam... Nastoje}i da opi{e sopstveni proces nadahwivawa Lenon je rekao: To je kao da si POSEDNUT: kao vidovwak ili medijum... Joko Ono je o Bitlsima jednom rekla:Bili su kao medijumi. Nisu bili svesni svega {to govore, ali je to dolazilo iz wih... Mark Storas, peva~ hevibenda Krokus, izjavio je za Cirkus: To se ne moè opisati osim ako se kaè daje to neka vrsta zagonetne energije koja stiè sa metafizi~ke ravni i ulazi u moje telo. To je skoro kao da ste medijum... Litl Ri~ard je imao sli~na iskustva i satanu je otkrio kao izvor svog nadahnu}a: Mnome je upravqala i usmeravala me neka druga sila. Sila tame... mnogi qudi ne veruju da ona postoji. Sila |avola. Satane. Xim Morison (The Doors) zvao je duhove koji su ga povremeno opsedali gospodarima i napisao je kwigu pesama o wima.
Folkrok umetnica Xoni Mi~el kreativnost je dobijala od svog duha vodi~a po imenu Art. Toliko je zavisila od Arta da ni{ta nije moglo da je zaustavi kad bi je on pozvao. Prisustvo ovih duhova me|u vrhunskim rokzvezdama izgleda da nije slu~ajno. Superstar Ximi Hendriks, koga su zvali najve}i rok gitarista... verovao je da je posednut od strane nekog duha, prema iskazu Alena Daglasa (blizak Hendriksov saradnik, nap. V. D.). Hendriksova biv{a devojka, Fejn Prixn, rekla je: Uobi~avao je da govori kako je neki |avo ili ne{to u wemu, znate, i da nad tim nema nikakvu kontrolu; nije znao {ta ga navodi da se pona{a onako kako se pona{ao i {ta ga tera da govori ono {to je govorio, i pesme... prosto su izlazile iz wega. U ranim danima, Xeger i Kit Ri~ards iz Stounsa bili su prijateqi Kroulijevog sledbenika Keneta Angera, ~lana La Vejevog Magijskog kruga iz koga je 1966. nastala Crkva satane. Xeger je komponovao muziku za Angerov film Zazivawe mog demonskog brata, a Ri~ards je trebalo da glumi |avola u wegovom filmu Luciferov uspon (nije snimqen zbog kobnih znamewa koja su se ekipi stalno ponavqala). Anger je Xegeru savetovao da na naslovnu stranu LP Their Satanic Majesties Request stavi lik |avola iz Kroulijevog {pila tarot karata. I Ri~ards i Xeger imali su qubavnicu Anitu Palemberg, koja se bavila crnom magijom. Poznat slu~aj iz wihove rokbiografije je ubistvo na koncertu u Altamontu 1969. godine koje je izvr{ila banda An|eli pakla dok je Xeger pevao Sau~e{}e za |avola (Simpathy for the Devil). Ova pesma jedno vreme nije bila izvo|ena ia koncertima Stounsa, da bi na turneji povodom LP Voodoo Lounge wome bio zavr{avan koncert. Ri~ards je tako|e izjavqivao da Stounsi svoje pesme stvaraju kao medijumi. Elis Kuper je tvrdio da je svoje ime dobio od duha koji ga je opseo u toku jedne spiritisti~ke seanse (wegovo pravo ime je Vinsent Furnije). Pored redovnih klawa ìvine na bini, inscenecaije giqotinirawa, i sli~no, on propagira nekrofiliju (pesma Cold Ethyl).
U magazinu Faces od novembra 1983. Ozi Ozborn kaè: Izgleda da nikad ne znam ta~no {ta }u slede}e u~initi. Izgleda da ~inim ono {to mi duhovi kaù da ~inim. Na taj na~in, uvek mogu nekog ili ne{to da okrivim (zbog svog pona{awa, nap. prir). Neki put se ose}am kao medijum neke sile spoqa, rekao je drugom prilikom. Piter Kris, najpoznatiji bubwar grupe KISS, izjavio je za ~asopis Rolling Stone (12. januar 1978.): Podjednako verujem i u Boga i u |avola. Moète koristiti i jednog i drugog da bi stvari i{le kako treba. Glen Tipton iz grupe Judas Priest (Judin sve{tenik) rekao je da postaje lud kad se na|e na bini: To je kao da neko drugi opseda moje telo. Cepelini su imali vo|u, Ximija Pejxa, koji je bio vatreni sledbenik Alistera Kroulija, a pesma Stepenice za nebo je puna kroulijevska simbolike. U woj se pomiwe zagonetan frula{ koji }e qude, ako ga budu slu{ali, privesti razumu i koji sve poziva da mu se pridruè. Taj frula{ je Pan, anti~ko boànstvo sa telom i glavom ~oveka, a rogovima i bradom jarca, kao i sa kozijim papcima. Na Kroulijevoj sahrani svirana je Himna Panu. Pejx je bio vlasnik Equinoxa, najve}e kwiàre okultne literature u Britaniji. Wegova opsednutost Kroulijem bila je tolika da je kupio ku}u u kojoj je nekad ìveo engleski satanista. Xoi Bonem, bubwar benda, umro je upravo u toj ku}i 1980. godine. îm je Bonem umro, Robert Plant, peva~ grupe, napustio je bend, tvrde}i da je Pejxova opsednutost okultizmom direktni uzrok smrti wihovog bubwara. U kwizi Satanizam: da li je va{a porodica bezbedna?, ameri~ki istraìva~i [varc i Empej odgovaraju na pitawe za{to se neki od rokmuzi~ara (o~ito, sve vi{e wih), okre}u satanizmu kao nadahnu}u za svoje pesme i pona{awe: U razgovoru sa nekima od muzi~ara uvu~enih u satanizam, kao i sa osobama koje su ti qudi konsultovali istraìva~ima, psiholozima, lekarima stvari su postale jasne. Kao i mnoga drugi koji su izabrali satanizam umesto Hri{}anstva, oni imaju èqu za trenutnim zadovoqewem i samoispuwewem. Novac. Nadzor. Mo}. Oni èle da ostvare fantaziju ìvqewa posebnim
ìvotom u velikom bogatstvu, rekao nam je jedan od psihologa ~ija praksa ukqu~uje neka od najva`nijih imena rokbiznisa. I spremni su da umru mladi da bi platili cenu (ostvarewa tog sna, nap. V. D.). Uvi|aju da, ako daju ìvot mladi, mogu (prethodno) ste}i sve {to èle... Stvarnost ovog iskaza postaje o~ita kad ~itate nekrologe rokzvezda. Mnoga su umrli od alkoholizma, od drogirawa, ili nesre}a koje su plod wihovog podlegawa uticaju (alkohola i droga)... Jasno je, dakle, da je rokrevolucija jedna od sr`nih revolucija Wu Ejxa. Ovo zbog toga nije tekst o popularnoj muzici, nego o wenoj zloupotrebi: ovaj tekst ne savetuje {ta da slu{ate, nego kako da slu{ate. Niko ne osporava da je rokmuzika imala i dobrih pesama i dobronamernih umetnika, ali, jo{ jednom, OVDE JE RE^ O MANIPULACIJI MUZIKOM, A NE O MUZICI KAO TAKVOJ. ATLAS BEZBO@NE BUDU]NOSTI Pred nama je kwiga Atlas budu}nosti (Atlas of the Future) u izdawu poznate ameri~ke ku}e Makmilan. Prire|iva~ ovog dela, Jan Pearson, u predgovoru veli: [ta se moè desiti sutra? Kako }emo ìveti u godinama koje dolaze? Za kakvo okruèwe da se pripremamo? Kako da delamo i kako }e izgledati svet na osnovu ishoda tog delawa? Kakve su opasnosti? Kakve su mogu}nosti? Va`no je da znamo {ta se ne moè nadzirati, a {ta je ono {to moèmo promeniti. To su pitawa koja su nas pokrenula da napi{emo ovu kwigu. Poku{ali smo da pokaèmo u kom se pravcu stvari odvijaju, uzimaju}i u obzir savremene tokove i odluke koje se ve} donose. Na kwizi je radio ~itav niz najve}ih stru~waka iz razli~itih oblasti: od istraìvawa kosmosa, preko genetskog inèweringa, do tzv. nanotehnologija. Me|u wima su i: Frenk Barnabi, nuklearni fizi~ar iz Velike Britanije i istraìva~ atomskog naoruàwa u programu Britanske vlade; Dirk Brajant sa va{ingtonskog Instituta svetskih rezervi; îk Bakli, profesor fizike na Kraqevskom kolexu u Londonu; Sajmon Dejvis,
profesor prava na Univerzitetu u Eseksu i autor kwige Veliki Brat: britanska mreà nadzora i novi tehnolo{ki poredak; Anxela Martins Oliviera iz me|unarodne organizacije za rad u @enevi; Tomas Miler iz Instituta za klimu u Vupertalu u Nema~koj; Kris Vinter, vode}i britanski stru~wak u oblasti opti~kih sistema, mobilne telefonije i ve{ta~ke inteligencije, itd. Sva ova imena obezbe|uju pouzdanost podataka objavqenih u Atlasu budu}nosti. No, ova budu}nost je bez Boga. ôvek sawa o svetu koji }e preurediti u skladu sa svojim pohotama, grade}i kristalni dvorac (Dostojevski) hedonisti~kog ateizma. Nau~nici, opijeni faustovskom voqom za mo}, re{ili su da prodru u najtajnije skrivnice prirode, i izmene poredak koji je ustanovila Sveta Trojica. Dve stvari Crkva zna o posledwim vremenima. Prorok Danilo kaè: U posledwa vremena, qudi }e tr~ati tamo-amo i znawe }e se umnoìti (Dan. 12,4), a prorok Amos veli da }e Gospod u posledwa vremena na svet pustiti glad i è|, ali ne glad hleba i è| vode, nego slu{awa re~i Gospodwih (Am. 1112). I tada }e qudi i}i sa kraja na kraj sveta, traè}i Istinu, Hrista Logosa, i umira}e u tehnolo{kom raju u kome ne}e biti Sina Boìjeg, Kome je Blaèni Avgustin govorio: Stvorio si nas Sebe radi i ne}e se umiriti du{a na{a dok Tebe ne na|e. Ni{ta du{u ~ovekovu ne moè umiriti, osim Boga. Ali, na svoju propast, ~ove~anstvo je krenulo putem tehnike, zaboravqaju}i liturgijsku etiku. A tehnika bez etike je totalitarna, antihristovska. Kakav nas svet ~eka prema Atlasu budu}nosti? Da pogledamo. ôvekova okolina Ra~una se da }e do 2050. godine jo{ 10% {uma u svetu biti uni{teno. Sve {ume u Africi i Kini, ako se ovim tempom nastavi, do tada mogu biti potpuno uni{tene. Ogromno razarawe ~eka {ume Jugoisto~ne Azije i Ju`ne Amerike. Rusija je netaknute sibirske {ume prodala, radi eksploatacije, firmama iz Amerike, Japana, Evrope, Ju`ne Koreje. Se~a tropskih {uma u Ju`noj Americi veoma smawuje koli~inu
kiseonika koji se proizvodi upravo putem ovih plu}a planete. Od po~etka osamdesetih, pose~eno je 8% tropskih {uma, a ta tendencija se nastavqa. [to se pija}e vode ti~e, ra~una se da }e bez we 2050. godine bita oko dve milijarde qudi. Industrijsko zaga|ewe planete pogoduje i pove}awu temperature na Zemqi. SAD su odbile da 1992. u Rio de @eneiru potpi{u sporazum o smawewu proizvodwe gasova koji {tetno uti~u na ozonski omota~, i podsti~u globalno otopqavawe planete. Ozonski omota~, koji {titi planetu, sve je tawi, a ultraqubi~asto zra~ewe Sunca, koje je kancerogeno, sve je ve}e. Ogromne ozonske rupe postoje i iznad Arktika i iznad Antarktika. Tako ~ove~anstvo, zloupotrebqavaju}i planetu, dar Bo`ji, zbog svojih sebi~nih interesa, samom sebi se~e granu na kojoj sedi. Budu}nost medicine Do 2006. Geneti~ari celoga sveta rade na identifikaciji svih sto hiqada gena qudskog organizma. Veruju da }e tada ustanoviti kako geni stupaju u uzajamne odnose. Na osnovu toga, mo}i }e da se identifikuju mnoge genetske bolesti. Prenatalna dijagnostifikacija }e mo}i da upozori roditeqe da opasnost genetskog poreme}aja kod novoro|en~adi, nakon ~ega }e roditeqi mo}i da se opredele za abortus (!) Bi}e prona|eni novi lekovi. Planira se genetska manipulacija na ìvotiwama (recimo, sviwama), kojima }e se ubrizgavati qudski geni, da bi ìvotiwe mogle da proizvode organe za transplataciju qudima. Do 2020. Razvoj takozvane nano-hirurgije. Mikro- roboti }e mo}i da putuju kroz qudske vene i arterije, i da vr{e operacije u telu. Uni{tava}e, recimo, }elije tumora i vr{iti zamenu dotrajalih delova tela. Do 2040. planira se i slede}e: Kompjuterska dijagnostifikacija i le~ewe;
Elektrokardiogrami, snimci rendgena, ultrazvu~ni nalazi, patolo{ke analize bi}e elektronskim putem slate u kompjuterske centre velikih medicinskih ustanova, od kojih }e mnogi biti u drugim zemqama; Vakcine protiv malarije, herpes simpleksa, SIDE, itd. Hirur{ki zahvati na daqinu, putem kompjutera: lekar je, recimo, u Tokiju, a pacijent na operacionom stolu u Sao Paolu; Nanoma{ine }e le~iti ~ak i pojedina~ne bolesne }elije organizma; Genetska manipulacija pola; Pacijenti }e, zahvaquju}i novim kompjuterskim metodama, znati o svom zdravqu i le~ewu bolesti onoliko koliko danas doktori znaju posle celokupnih studija... Transplantacije Ve} sada, sve ve}i broj qudi na planeti hoda sa tu|im organima, presa|enim iz pokojnika ili ìvog davaoca. Postoji ~itava mafija koja ubija qude u ratovima i wihove organe dostavqa bolnicama na Zapadu. [ta nam nudi budu}nost, u kojoj se bezbo`nici nadaju da }e dosti}i mehani~ku besmrtnost? Do 2010. Ve{ta~ko srce, krv, prsti, u{i, ruke, pankreas; putem klonirawa proizvodi}e se nervi i krvne }elije. 2030. Ve{ta~ke mo`dane }elije, plu}a, polni organi, bubrezi, jetra, lekovi koji }e pomagati spre~avawu zaboravqawa. Do 2050. Ve{ta~ke o~i i periferni nervi; delovi mozga koji }e mo}i da se zamewuju. Atlas budu}nosti veruje da }e biti podignute ~itave fabrike qudskih organa, u kojima }e se primewivati svi postupci: od klonirawa
do upotrebe organa koje }e proizvoditi transgene sviwe. Do 2030. predvi|a se, tako|e, povezivawe qudskog mozga sa kompjuterom; od 2035. kompjuteri }e mo}i da zamewuju velike delove mozga. Ve{ta~ko oplo|ewe Dok }e roboti sve vi{e li~iti na qude, sa qudima }e se postupati kao da su roboti. Ve{ta~ko oplo|ewe, smatraju nau~nici koji su sara|ivali u Atlasu budu}nosti, bi}e sve prisutnije. Oplo|ene jajne }elije ve} sada mogu biti genetski posmatrane da se vidi da li ih treba ubaciti u matericu ili uni{titi. Ve} sada su otkriveni geni koji su zaduèni za boju o~iju, a postepenim otkrivawem genetske mape ~ove~anstva, mo}i }e se dobijati dete po èqi. U planu je deqewe embriona na dva dela, da bi se dobili jednojaj~ani blizanci, od kojih }e se jedan roditi nekoliko godina kasnije; oplo|ewe èna starica, kojima je plodno doba pro{lo; o~uvawe sperme u bankama spermatozoida radi tzv. POSMRTNOG OPLO\EWA (otac, na primer, moè bita pedeset godina mrtav), itd. Ve{ta~ka inteligencija Od 2000. do 2040. Davawe naredaba kompjuteru pomo}u qudskog glasa; Kompjuteri }e imati svoju personalnost; Upravqawe velikim finansijskim sistemima od strane kompjutera bi}e mogu}e 2005; Ra~unari sami odgovaraju na elektronsku po{tu i pi{u elektronska pisma; U ime firmi, kompjuteri }e razgovarati sa kandidatima za posao i bira}e one koji odgovaraju; Razume}e tekstove i sami }e pisati tekstove; Do 2020. ima}e kompjuterski mozak veli~ine mozga insekta; Do 2025. pisa}e tekstove kakve mogu da smisle qudi;
Roboti Taktilni senzori sli~ni qudskom ~ulu dodira (2004.); Kompjuteri prepoznaju izraz lica; Kompjuterski programi za popravku kompjutera koji ih poseduje; Kompjuteri proizvode sopstveni hardver; Roboti hodaju na dve noge po neravnom terenu (2005.); Kompjuteri razgovaraju jedan sa drugim prirodnim jezikom (2006.); Kompjuteri organizmi, sloènosti strukture koja je srodna sloènosti organske strukture psa ili ma~ke; Do 2015. planira se da }e se pojaviti kompjuteri koji razmi{qaju analo{ki, poput qudi, i imaju ose}awa sli~na qudskim; Do 2020. planira se proizvodwa ve{ta~ke, androidske koè, osetqive poput qudske; do 2035. godine planira se proizvodwa ve{ta~kog mozga. Razvoj vojnih tehnologija Atlas budu}nosti veli da je savremeni vojnik slabo sposoban da rukuje sofistikovanim oru`jem, da je ose}ajno i psihi~ki rawiv i da mu je obu~avawe skupo. Zato }e budu}nost doneti takozvanog SAJBER RATNIKA, kompjuterskog borca kakav se nekad mogao vi|ati samo u nau~nofantasti~nom filmu. On }e koristiti psihotropne droge da bi blokirao stres, strah, vrtoglavicu; ima}e pametnu pancir ode}u koja }e regulisati temperaturu tela i dezinfikovati mogu}e rane. Senzori u oklopu }e pratiti wegov krvni pritisak, a mikrofoni }e nadzirati rad srca i disawe. Mape }e, emitovane iz specijalnih nao~ara, biti neprestano pred o~ima, kad god zatrebaju. U kacigama }e biti ugra|ene video kamere, koje }e obezbe|ivati najpreciznije kretawe. Sajber ratnici }e sa svojim {tabovima i komandama biti povezani preko satelita. Posledwa faza su tzv. roboti ratnici: 100% pot~iweni, sposobni za dejstva 24 ~asa dnevno, bez tro{kova za obu~avawe, jeftini za proizvodwu, nesposobni za psihofizi~ke padove, neosetqivi na visoke temperature, biolo{ko, hemijsko i
nuklearno oru`je... ôvek ni u ratu ne}e biti potreban. Nadzor stanovni{tva Iz Atlasa budu}nosti ~itamo: Do 2003. godine industrijski najrazvijenije zemqe }e pratiti i analizirati kretawe svih svojih gra|ana. Qudsko telo }e sve vi{e biti kori{}eno za elektronsku identifikaciju. Na osnovu tehnike poznate kao biometrika, koja ukqu~uje skenirawe ro`wa~e, DNK kolekciju i elektronske otiske prstiju, bebe }e mo}i da budu skenirane prilikom ro|ewa, i tada }e wihov elektronski identitet mo}i da se prepoznaje {irom sveta. Vlade i privatne organizacije sabiraju veliku koli~inu podataka li~nih informacija. Finansijski detaqi, geografsko kretawe, podaci o zdravqu skladi{te se i procesuiraju od strane kompjutera koji lako op{te jedan sa drugim. Moderni informacioni sistemi mogu da analiziraju najsitnije podrobnosti qudskih ìvota. Supermarketi prate potro{a~ke navike. Proizvo|a~i znaju ko im kupuje robu. Reklamne kompanije koriste ove li~ne sklonosti. Kompjuterski program 21. veka }e lako mo}i da oblikuje jasne i ~itqive profile li~nosti. Privatnost moè biti prva `rtva nadzora. Bankomati i elektronski putevi mogu da stvore sistem pra}ewa u realnom vremenu na celoj teritoriji neke dràve. TV kamere na javnim mestima mogu da smawe broj zlo~ina u gradskim sredi{tima, ali one tako|e nude na~ine za nasilno uspostavqawe javnog reda u dosad nevi|enoj meri. Li~ne identafikacione karte mogu biti oru`je protiv kriminalaca, ali mogu biti kori{}ene i kao sredstvo koje }e vlast primewivati protiv obi~nih gra|ana. Neki vidovi zakona koji {tite privatnost postoje u mnogim zemqama. U skoro svim slu~ajevima, oni postavqaju prepreke policiji i agencijama za nacionalnu bezbednost, i odobravaju kontrolu od strane dràvnih slu`bi, zdravstvenih institucija i poreskih slu`bi na osnovu javnog interesa.
Atlas budu}nosti predvi|a ~etiri mogu}nosti za upotrebu elektronskih ID kartica do 2003. U pojedinim dràvama }e do te godine postojati potpuno povezana, vi{enamenska biometrijska banka podataka na nacionalnom nivou, sa jednim velikim dràvnim kompjuterskim centrom kori{}ena za borbu protiv kriminala, paso{ku kontrolu, bankovne transakcije, provere identiteta, socijalno osigurawe, glasawe i zdravstvenu za{titu. Neke zemqe }e imati po dva odvojena sistema za identifikaciju jedan }e biti za oblast socijalnog osigurawa, a drugi za oblast bezbednosti. Neke dràve }e pratiti samo kriminalce. Planira se da do 2013. {est milijardi qudi na planeti, to jest 75% svetske populacije, bude nadzirano putem biometrike. Me|u zemqama prve grupe, sa najsna`nijim nadzorom, pored Evropske unije, SAD, Australije, nalazi se i Srbija i Crna Gora. Zaista, ispuni}e se re~i Otkrivewa Jovanovog: I u~ini sve, male i velike, bogate i siroma{ne, slobodwake i robove, da im dadu ìg na desnoj ruci wihovoj ili na ~elu wihovom. Da niko ne moè ni kupiti ni prodati, osim ko ima ìg, ime zvijeri ili broj imena wezina (Otk. 13, 1617). Ali, Gospod veli: Kad vidite da se sve ovo de{ava uspravite se, podignite glave svoje, jer se pribliì izbavqewe va{e (Lk. 21,28). Uteha Bo`ja Jedan gr~ki sve{tenik je, posle sveno}nog bdenija u glavnoj crkvi manastira Simonopetra na Svetoj Gori, oti{ao u pe}inu Sv. Simona, osniva~a manastira, mole}i se svecu: Reci nam, Sveta Simone, {ta }e se desiti s nama u vezi sa antihristom, li~nim kartama, ìgosawem? Te no}i, u snu, ~uo je jasno glas: Reci Hri{}anima da se ne boje antihrista, zato {to mu Gospod ne}e dozvoliti da raspu|uje Wegovo stado. Gospod }e biti i s tobom i vide}e{ Ga svojim o~ima. Sve{tenik se probudio radostan, slave}i Boga i Svetog Simona.
Gospode sila budi s nama! Gospode sila, pomiluj nas! KLONIRAWE I FAUSTOVSKI KOMPLEKS Na po~etku kwièvnog XIX veka, obeleènog prvim talasom romantizma, stoji, izme|u ostalog, i jedan roman. Napisala ga je supruga engleskog pesnika Persija Bi{ [elija, Meri. Wegov podnaslov je Moderni Prometej, a tema je nau~nikova èqa da stvori ve{ta~ki ìvot. Uzev{i ostatke raznih mrtvaca, mladi zaneseni nau~nik ih oìvqava pomo}u elektri~ne struje. Bi}e koje se pojavilo, ~udovi{nog lika, èqno je qubavi. Qudsko dru{tvo ga ne prima, i ono, o~ajno, kre}e da se osveti svom tvorcu. Nau~niku je ime bilo Franken{tajn. Mit o ~udovi{tu doktora Franken{tajna nagovestio je, u zoru tehnolo{kih revolucija, ~ovekov strah od otu|ene nauke, zasnovane na magijskom na~elu ZNAWE JE MO]. Vremenom, taj strah se sve vi{e opravdavao doga|ajima koji su usledili. Nauka, opijena faustovskom è|u za osvajawem sveta u wegovoj celokupnosti, sve mawe je po{tovala eti~ke norme Hri{}anstva, a sve vi{e se opijala luciferijanskom gordo{}u osvajawa tajni Bo`jeg stvarawa bez odavawa po~asti Tvorcu. Dokle smo do{li? Odnedavno, u Srbiji izlazi Svest, ~asopis za pronicawe u tajanstvo svesti, du{e i tvari. âsopis je oslobo|en pla}awa poreza na promet, a wegovo izlaèwe pomaè Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ìvotnu sredinu. Saradnici ~asopisa su mnogi na{i ugledni nau~nici, a prevode se ~lanci iz poznatih stranih nau~nih publikacija. S obzirom na ~iwenicu da se savremena nauka razvija sve brè, i da je futurologija sve realisti~kija oblast qudskog spekulisawa, pogleda}emo malo o ~emu ma{taju nau~nici. U broju 2 za 1998. godinu, nalazi se tabela o~ekivawa za sva desetle}a 21. veka. Zadrà}emo se samo na predvi|awu za 2100. godinu. Tada }e, smatra se, biti mogu} genetski izbor reprodukcije, ve{ta~ka reinkarnacija, biokompatibilni organi za zamenu ili adaptaciju ({krge), ve{ta~ke planete, ve{ta~ka telepatija, stvarawe ve{ta~kih, kvazi ìvih
bi}a. U oblasti kompjuteristike, veli prof. dr Zoran Petrovi} (Svest br. 3/98), do}i }emo do spajawa kompjutera sa ~ovekom. U ~lanku Ve~iti ìvot navodi se ideja ameri~kog nau~nika Aleksandra Bolonkina o zameni mo`danih }elija, neurona, kompjuterskim ~ipovima, ~ime bi se, tvrdi on, postigla stvarna besmrtnost. U tekstu se kaè: Nau~nici u laboratoriji za ve{ta~ki razum Masa~usetskog tehnolo{kog instituta nastoje da do~araju umne i fizi~ke sposobnosti {estomese~nog deteta. Robot kojeg su na~inili ima o~i, u{i, ruke, prste, ve{ta~ki (kompjuterski) mozak i razmenu informacija koja verno prikazuje nervni sistem /.../ Nedavno je ministarstvo odbrane SAD skinulo veo sa jedinstvenog istraìvawa Kompjuterski Mogli. Tridesettrogodi{wa Amerikanka Nadin M. rodila je de~aka koji je morao da umre. Lekari su ga nekoliko dana odràvali u ìvotu, a kompjuteristi su naro~itim spravama snimali mozak i prepisivali elektri~ne potencijale neurona. U kompjuteru su stvarali obrazac (model) mozga. Uspeli su da presnime 60 odsto neurona. I ovaj ve{ta~ki mozak po~eo je da ìvi i razvija se prema svim zakonima evolucije. Posle izvesne neverice, roditeqi su prema kompjuterskom detetu po~eli da se ophode kao prema ìvom bi}u. Istraìva~i su kompjuter prikqu~ili na ure|aje za multimedija i virtuelnu stvarnost, omogu}avaju}i da se mali{an vidi u prirodnoj veli~ini, da mu se ~uje glas i da se op{ti s wim kao da se drì u rukama. Mama i tata su se radovali kako brzo raste i intelektualno napreduje. Aleksandar Bolonkin predvi|a da }e se na planeti pojaviti besmrtna JE stvorewa, snabdevena ve{ta~kim mozgom i ve{ta~kim telom. Razvoj nauke, koja traga za posledwim tajnama kosmosa, neizbe`no vodi do nekakve scijentisti~ke teologije, koja se polako izliva u okultni panteizam. Tako dr Dejan Rakovi} u intervju datom pomenutom ~asopisu (br. 2/98) kaè: Naime, ako je svest su{tinski vezana za elektromagnetno poqe koje je samo jedna od ~etiri manifestacije
/.../ jedinstvenog fizi~kog poqa, samo jedinstveno poqe moè biti suptilni unutra{wi svesni displej za razli~ite fizi~ke procese, od makroskopskih kosmi~kih do mikroskopskih subnuklearnih nivoa. Otuda bi se moglo da sama Priroda ima svest na razli~itim strukturnim nivoima, i biolo{kim i nebiolo{kim, {to je ra{irena tvrdwa u EZOTERIJSKOJ TRADICIJI. Ovo, naravno, ima zna~ajne panteisti~ke filozofske i religiozne implikacije, ukazuju}i da je cela Priroda u stvari Bog, a mi ìva bi}a sa lokalizovanom kosmi~kom sve{}u iskre boànske! Rakovi} nudi nau~na tuma~ewa astralne projekcije i reinkarnacije! Jo{ jedna od apokalipti~nih opasnosti po savremeno ~ove~anstvo je opasnost klonirawa, bespolnog, Bogom neblagoslovenog, razmnoàvawa vi{ih ìvih bi}a. Posle klonirawa ovce i krave, novinari ve} najavquju klonirawe ~oveka. Dr Bogomir Dimitrijevi} u ~lanku Klonirawe ~oveka (Svest 2/98) iznosi neka od pitawa koja se klonirawem pred nau~nike postavqaju: Mi jednostavno ùdimo da se repliciramo. Pa ako ba{ toliko volimo sebe, gledano kroz èqu za potomstvom, za{to je tako zastra{uju}e ~ak i razmi{qawe o genetskim replikama koje se normalno rode i predstavqaju nama identi~ne blizance, samo ne{to mla|e? Rasprave na ovu temu zahtevaju stru~nost psihologa i teologa, a autor ovog teksta te vrline ne poseduje. Nauka se pretvara u franken{tajnovsku è| za ulaskom u zabrawene skrivnice bitija. Posledice zaista mogu biti kobne. NOVE LI^NE KARTE /ZA @IVOT BEZ @IGA / Ono {to se u Srbiji de{ava, uprkos pri~i o tome da postajemo demokratsko dru{tvo, nije ni{ta drugo do pove}awe totalitarne kontrole nad stanovni{tvom, pod vidom evroatlantskih integracija. S tim u vezi je i novi, specijalni broj ~asopisa eparhije ì~ke, @i~ki blagovesnik, koji se bavi izazovima informati~kog doba.
Iz ovog ~asopisa prenosimo tekst koji se ti~e novih li~nih karti, ~ije se uvo|ewe sprema, i daqe van pogleda javnosti. A {to se ti~e elektronske kontrole, gospodari sveta su je davno predvideli i sada je samo, pod izgovorom borbe protiv terorizma, sprovode. Jo{ osamdesetih godina XX veka @ak Atali, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj, pisao je u svojoj kwizi Linija horizonta: Poredak, zasnovan na sili, bi}e zamewen poretkom zasnovanim na novcu... Nov~ani poredak posta}e univerzalan. Od Santjaga do Pekinga, od Johanesburga do Moskve, svi ekonomski sistemi klawa}e se pred oltarom trì{ta. Nikad svet nije bio u takvom ropstvu koje diktira novac... Pobednici te nove ere bi}e graditeqi, a u wihovim rukama }e se na}i i vlast i finansijska mo}. Qudi }e biti novi nomadi, koji su, po Ataliju, izgubili tradicionalnu vezanost za zemqu, zajednicu, porodicu, ~ije }e najva`nije pravo biti pravo na prodaju i kupuju. îtav svet }e biti pod elektronskim nadzorom. Atali veli: Osnova tehnologije budu}nosti je mikro~ip, koji }e biti ugra|en u sve predmete, koji }e postati ne{to poput produètka na{ih ~ulnih organa, funkcija na{eg organizma. Sredstvo veze (a samim tim i nadzora) posta}e sveprisutno: ôvek nigde ne}e mo}i da se sakrije... Prvi put }e ~ovek biti bez adrese... Da bi se identifikovao nomad budu}nosti, bi}e dovoqno da se navede ili wegov broj, ili wegovo ime. Atali jasno kaè: U budu}em svetskom poretku bi}e i poraènih zemaqa. Broj poraènih }e, naravno, biti ve}i od broja pobednika. Oni }e poku{avati da steknu pravo na dostojan ìvot, ali, izgleda, takvu {ansu ne}e dobiti. Bi}e izba~eni iz igre, gu{i}e se od otrovne atmosfere, a na wih niko ne}e obra}ati pa`wu, zbog sveop{te ravnodu{nosti. Sirotiwi, koja ne}e imati gde da putuje, bi}e ponu|ena razna stimulativna sredstva, pre svega narkotici: Narkotici su nomadska supstanca za pobe|ene budu}eg milenijuma. Pobednici }e imati sve rajske mogu}nosti geneti~kog inèweringa. Elita }e na trì{tu kupovati nove organe. Atali prori~e: ôvek }e prodavati
i kupovati svoje sopstvene dvojnike, kopije voqenih qudi, hibride stvorene na osnovu naro~itih osobina, izabrane s ta~no odre|enim ciqevima... ôvek }e po~eti da pravi samog sebe onako kako pravi robu. Znaju}i da }e biti otpora, Atali smatra da }e svaki otpor biti ugu{en ako me|unarodne institucije dobiju planetarnu vlast. Gospoda globalisti, o~ito, prave svoje petogodi{we planove i veruju u pobedu trì{ta. Na tome trì{tu mi, slobodni qudi, treba da budemo stoka koja se kupuje i prodaje, pod neprestanim nadzorom. Zar Leontjev nije bio u pravu kad je prose~nog Evropejca doìvqavao kao ideal i oru|e sveop{teg razarawa? Zar je Dostojevski lagao kad je video da Evropqani svet èle da urede kao mraviwak? Zar je Kafka gre{io kad je Gustavu Janouhu govorio: Verujem da ne}e dugo potrajati, a mi }emo morati da posedujemo poseban paso{ da bismo smeli da si|emo u sopstveno dvori{te; svet se pretvara u geto? Godine 1999, u Atlasu budu}nosti, izdava~ke ku}e Makmilan, jasno je napisano: Do 2003. godine industrijski najrazvijenije zemqe }e pratiti i analizirati kretawe svih svojih gra|ana. Qudsko telo }e sve vi{e biti kori{}eno za elektronsku identifikaciju, na osnovu tehnike poznate kao biometrika, koja ukqu~uje skenirawe ro`wa~e, DNK kolekciju i elektronske otiske prstiju. Bebe }e mo}i da budu skenirane prilikom ro|ewa, i tada }e wihov elektronski identitet mo}i da se prepoznaje {irom sveta. Vlade i privatne organizacije sabiraju veliku koli~inu podataka li~nih informacija. Finansijski detaqi, geografsko kretawe, podaci o zdravqu, skladi{te se i procesiraju od strane kompjutera koji lako op{te jedan s drugim. Moderni informacioni sistemi mogu da analiziraju najsitnije podrobnosti qudskih ìvota. Supermarketi prate potro{a~ke navike. Proizvo|a~i znaju ko im kupuje robu. Reklamne kompanije koriste ove li~ne sklonosti. Kompjuterski program 21. veka }e lako mo}i da oblikuje jasne i ~itqive profile li~nosti. Privatnost moè da bude prva `rtva nadzora. Bankomati i
elektronski putevi mogu da stvore sistem pra}ewa u realnom vremenu na celoj teritoriji neke dràve. TV kamere na javnim mestima mogu da smawe broj zlo~ina u gradskim sredi{tima, ali one, tako|e, nude na~ine za uspostavqawe javnog reda, u dosad nevi|enoj meri. Li~ne identifikacione karte, mogu biti oru`je protiv kriminalaca, ali mogu biti kori{}ene i kao sredstvo koje }e vlast primewivati protiv obi~nih gra|ana. Atlas budu}nosti predvi|a da }e pojedine zemqe (Zapad) imati potpuno povezanu vi{enamensku banku podataka na nacionalnom nivou, sa jednim velikim dràvnim kompjuterskim centrom, s kojim }e svi ostali centri biti on line. Ovo }e biti kori{}eno za borbu protiv kriminala, paso{ku kontrolu, bankovne transakcije, provere identiteta, socijalno osigurawe, glasawe i zdravstvenu za{titu. Neke zemqe }e imati po dva odvojena sistema za identifikaciju jedan }e biti za oblast socijalnog osigurawa, a drugi za oblast bezbednosti. Neke dràve }e pratiti samo kriminalce. Planira se da }e do 2013. godine {est milijardi qudi na planeti to jest 75% svetske populacije, biti nadzirano putem biometrike. Me|u zemqama prve grupe sa najsna`nijim nadzorom pored Evropske unije, SAD, Australije, nalaze se i Srbija i Crna Gora. U Srbiji je ministar policije u vladi DOS-a, Du{an Mihajlovi}, krajem 2003. godine najavio uvo|ewe novih li~nih karti sa elektronskim ~ipom. Sva oprema je, bez ikakve javne rasprave i skup{tinskih odluka, kupqena od Motorole, i pripremqena za uvo|ewe, do koga, me|utim, jo{ nije do{lo. Ali, uprkos nezakonitoj nabavci opreme, bez tendera, proces se uporno priprema. Bilo je razli~itih, uglavnom negativnih, reakcija u {tampi. Na kraju se ispostavilo da je i tender za nabavku Motoroline opreme bio nezakonit. Uprkos tome, direktor ove multinacionalne kompanije ube|ivao je na{e dràvne vlasti da sve prihvate. O ~emu se, zapravo, radi? Radi se o poku{aju nove vrste dràvne totalitarne kontrole stanovni{tva, pod vidom li~ne karte, koja bi u ~ipu sadràla niz
podataka ~itqivih samo policijskom kompjuteru (pozornici bi, recimo, bili snabdeveni mini-kompjuterima u svojim automobilima, i bili bi direktno prika~eni na centralnu bazu podataka u Beogradu). Osnovno {to bi se u ~ip ubacilo bio bi otisak prsta, kao biometrijski elemenat, a zatim i ~itav niz drugih podataka. O kakvom je ~ipu re~? Ko god koristi Telekomovu halo-karticu, zna kako izgleda ~ip sa koga se u~itava koliko je jo{ kredita na woj. Ne{to sli~no treba da ima i nova li~na karta. Ponavqamo, u ~ip }e biti, pored otiska prsta, upisani i drugi podaci, do kojih obi~an ~ovek ne moè da pristupi. Elektroinèweri navode da ~ovek koji ima ~ip ugra|en u li~nu kartu moè biti pra}en na slede}e na~ine: Ukoliko bi se li~na karta koristila prilikom podizawa novca u banci ili bezgotovinskog pla}awa, mogla bi se formirati evidencija o ne~ijim tro{kovima. Ukoliko u nove li~ne karte bude ugra|en (smart-~ip) tzv. pametni ~ip (prema podacima iz MUP-ovog pres materijala, takav ~ip }e biti ugra|en u nove li~ne karte), bilo bi mogu}e pratiti kretawe gra|ana ukoliko bi se na odre|enim mestima postavili ure|aji koji bi, kada neko, pro|e kraj wih, o~itavali ~ip koji je ugra|en u li~ne karte. Ne{to sli~no ovome se trenutno moè videti na Kopaoniku. Tamo skija{i dobijaju kartice s ~ipom, koji registruju ure|aji postavqeni na ulasku u ski stazu. Srbija nije imala obavezne li~ne karte sve do nacisti~ke okupacije 1941. godine, koju su nastavili komunisti. Bora Vuji}, hroni~ar iz Vaqeva, kaè: Li~ne karte prvi put se pojavquju u Srbiji pred po~etak Prvog svetskog rata. One nisu bile obavezne i gra|ani ih nisu èleli, tvrde}i da su namewene xeparo{ima, a da po{ten svet svoj identitet dokazuje pomo}u dva svedoka. Danas li~nih karti nema, pored SAD, ni u Australiji i Indiji. Neobavezne su u Danskoj i Francuskoj, a u [paniji ne moraju da se uvek nose uz sebe. Pa, dobro, za{to neko nastoji da uboga i siroma{na Srbija dobije obavezne li~ne karte s ~ipom?
O~ito, mi smo eksperimentalni poligon koji, kao zemqa virusa koji treba uni{titi (tako je Srbe nazvao Dejvid Gompert iz RAND korporacije), prvi mora da postane zatvor u Evropskoj uniji. A, kona~ni ciq je ma koliko to nekome suludo izgledalo, ugradwa bio~ipova sa radio-predajnicima koje mogu pratiti sateliti qudima pod koù! U SAD je ve} 2002. godine firma Applied Digital Solutions ugradila ~ipove dobrovoqcima bra~nom paru Xejkobs i wihovom sinu, a sada, za 200 dolara, masovno prodaje ovu opremu bogata{ima {irom sveta, kako bi sebe i svoju decu za{titili od kidnapovawa. Tako|e, bio~ipovi se preporu~uju vojnim i policijskim specijalcima, jer je ~ip utisnut pod koù, pa je nemogu}e napraviti pogre{nu identifikaciju. Ne}e pro}i dugo, a ~ipovi }e biti ponu|eni ~ove~anstvu kao zamena za paso{e, li~ne karte, kreditne kartice, novac. Bilbordi }e {iroko reklamirati: Samo va{ ~ip!, a stvar~ica }e biti krajwe jeftina (tako je bilo i sa mobilnim telefonima nekad dostupni najbogatijima, sad su dostupni svima). Jedna firma u Rusiji je ve} uzela pravo na distribuciju bio~ipova {irom ove zemqe, {to je Applied Digital kompanija srda~no pozdravila. Ra{}e joj profit, ali i nadzor nad Rusima bi}e boqi. Gospodari vrlog novog sveta su ovo odavno planirali. Da ponovimo @aka Atalija, dugogodi{weg direktora Evropske banke za obnovu i razvoj i biografa Rot{ildovih, koji je u svojoj kwizi Linija horizonta pisao slede}e: Osnova tehnologije budu}nosti je mikro~ip, koji }e biti ugra|en u sve predmete, koji }e postati ne{to poput produètaka na{ih ~ulnih organa, funkcija na{eg organizma. Sredstva veze i nadzora ne}e mo}i da se izbegnu. Atali dodaje: ôvek budu}nosti nigde ne}e mo}i da se sakrije... Prvi put }e ~ovek biti bez adrese... Da bi se identifikovao nomad budu}nosti, bi}e dovoqno da se navede wegovo ime ili wegov broj. Na kraju krajeva, predskazano je i u Otkrivewu Jovanovom da niko ne}e mo}i kupiti, ni prodati, ko nema pe~at u veri, antihrista, na desnoj ruci, ili na ~elu (Otk. 13, 16-18).
Ho}emo li biti stoka koju ìgo{u? Za ìvot bez ìga! [TA ÊKA SRBIJU? ZA RODINU Vrli novi svet i Rodina Iako zemaqski ìvot nikad ne moè da se svede samo na svetlost i tamu, dobro i zlo, jer je ovde mnogo nijansi izme|u apsolutnog Dobra i apsolutnog zla (sa apsolutom }e se ~ovek sresti tek sa one strane groba), u svakom dobu se mogu ocrtati nekoliko pogleda na svet koji se uzajamno sukobqavaju, jer svaki od wih veruje da je bliì istini o ~oveku i svetu. Kraj XVIII veka doneo je sukob prosvetiteqstva i hri{}anstva; prosvetiteqstvo je tvrdilo da je ~ovek po prirodi dobar, i da }e, kad to sazna, postati jo{ boqi, a Hri{}anstvo je upozoravalo da ~ovek moè biti dobar samo Bogo~ovekom Hristom i Wegovom blagoda}u. Do{lo je do sukoba zvanog Francuska revolucija: u ime slobode, jednakosti i bratstva ìvot je izgubilo oko milion qudi, a sledbenici prosvetiteqskog zdravog razuma su giqotinom pokoravali sve one koji nisu hteli da budu sre}ni po wihovom obrascu. Devetnaesti vek je zna~io bu|ewe obezboènog nacionalizma na jednoj i obezboènog revolucionarnog radikalizma na drugoj strani; dvadeseti vek je odneo preko sto pedeset miliona qudskih ìvota u ime dve, na prvi pogled suprotstavqene ideje, nacizma i komunizma. Iako spoqa sukobqene, i jedna i druga su bile posledice otpadawa ~ovekovog od Boga, obogotvorewa rase i klase. U tome su bile sli~ne liberalnom kapitalizmu, koji je umesto Boga izabrao da se klawa zlatnom teletu. I nacizam i kapitalizam i komunizam imali su zajedni~kog neprijateqa Hri{}anstvo, to jest Hrista, Neujedna~iteqa i Neujedna~ivog, kako Ga zove Vladika Nikolaj. Nacistima je Hristos smetao kao jevrejski slabi}, komunistima kao
ostatak buròaske pro{losti, a liberal-demokratama kao izvor fanatizma, verske netolerancije i, dakako, antisemitizma. XX vek se zavr{io NATO-bombardovawem Srbije koja je, makar toga i ne bila svesna, predstavqala opasnost za jedinu pobednicu u sukobu raznih pogleda na svet u tom veku. Nacizam i komunizam su krepali, Hri{}anstvo Zapada svedeno na bqutavu pri~u o ekumenizmu, a liberalna demokratija krenula da sru{i posledwu ideju hri{}anske Evrope ideju nacije i nacionalne dràve kao Zaveta naroda sa Bogom. I kada je bombardovawe zavr{eno, nestali su svi tragovi stare Evrope: rodio se novi svet, koji }e, {to vreme vi{e odmi~e, sve vi{e li~iti na orvelijansku antiutopiju. Ko su oni koji su bombardovali? Kakvi su wihovi ideali? To su oni koji se zalaù za slobode, qudska prava i demokratiju, multieti~nost, multikulturalizam i sve mogu}e vrste pluralizma, od verskog do seksualnog. Ideolozi vrlog novog sveta nalaze se, uglavnom, u SAD, i ne bore se samo protiv starog poretka u svetu, nego i kod ku}e. Pre svega, bore se protiv demodiranog patriotizma, vezanosti za svoju Otaxbinu. Oni su kosmopoliti. Wihova otaxbina je ~itav svet. To su nove elite o kojima sjajno pi{e Kristofer La{ u svojoj kwizi Pobuna elita i izdaja demokratije (Svetovi, Novi Sad, 1996.). Evo nekoliko re~i ovog ameri~kog mislioca: Zahvaquju}i propadawu starog novca i staronov~ane eti~ke i gra|anske odgovornosti, lokalna i regionalna lojalnost su danas àlosno oslabqene. Mobilnost kapitala i pojava globalnog trì{ta doprineli su ovakvoj situaciji. Nove elite, u koje spadaju ne samo korporacijski menaxeri, ve} i sve profesije koje proizvode i manipuli{u informacijama (ìla kucavica globalnog trì{ta), daleko su vi{e kosmpolitske, ili bar mnogo nemirnije i pokretqivije, nego {to su bili wihovi prethodnici. Napredovawe u biznisu i profesijama u na{e vreme zahteva spremnost da se sko~i na poziv sirene povoqne prilike ma gde se ona nalazila. Oni koji ostaju kod ku}e gube priliku za uspone. Uspeh nikada do sada nije
bio tako usko povezan sa mobilno{}u koja je kao koncept u XIX veku igrala samo marginalnu ulogu u definiciji pojam povoqne prilike /.../ Nove elite su ustale protiv sredwe Amerike kako je oni zami{qaju. To je po wima, svet tehnolo{ki zatucan, politi~ki reakcionaran, represivan u svojoj seksualnoj moralnosti, prostog ukusa, samozadovoqan, tupav i aqkav. Oni koji ùde da se u~lane u novu, cerebralnu aristokratiju, obi~no se okupqaju na rivijerama, okrenuv{i le|a zavi~aju, kultivi{u veze sa me|unarodnim trì{tem kroz brzoprometni novac, glamur, modu i popularnu kulturu. Pitawe je da li oni sebe uop{te smatraju Amerikancima. Patriotizam svakako ne zauzima neko visoko mesto na wihovoj lestvici vrlina. Sa druge strane, multikulturalizam im savr{eno odgovara svojom predstavom prijatnog imixa globalnog bazara, na kome egzoti~ne kuhiwe, egzoti~no obla~ewe, egzoti~na muzika, egzoti~ni plemenski obi~aji mogu da se isprobavaju nasumce, bez suvi{nih pitawa i odgovornosti. Nove elite su kod ku}e samo u tranzitu, na putu za neku konferenciju na visokom nivou, na grandiozno otvarawe novog predstavni{tva, internacionalni filmski festival ili u neotkriveno letovali{te. Wihov pogled na svet je u su{tini turisti~ki bez mnogo izgleda da podstakne strasnu odanost demokratiji. Turisti koji bombarduju inakomisle}e eto, to su oni, predstavnici novog (vrlog novog, rekao bi Haksli) sveta. Bili smo, da parafraziramo Stanka Cerovi}a, u kanxama humanista. Takvih humanista. Takvih multikulturalaca. To je jedan pogled na svet pogled turiste bez zavi~aja, ~iji je zavi~aj globalno trì{te. I takav pogled na svet nas je bombardovao. A {ta je drugi pogled na svet? Wega je formulisao genijalni ruski filosof Aleksej Losev, autor Ogleda o anti~koj mitologiji, Estetike renesanse, osmotomne Istorije anti~ke estetike (kod nas su mu prevedena dela: Platon, Filosofija imena, Dijalektika mita). U svojoj autobiografskoj prozi @ivot on pi{e: Kakvim }emo imenom nazvati tu veliku i stra{nu, tu svemo}nu i ~oveku najro|eniju stihiju, s kojom on ne ose}a
da je samo u telesnom srodstvu, nego pre svega u duhovnom i socijalnom srodstvu, jer ~ovek zna da postoji takvo zajedni{tvo koje, bez obzira na svu svoju op{tost, sadrì u sebi beskona~no bogatstvo individualnog, jer je to zajedni~ko maksimalno unutarwe za wega, jer ono i jeste on sam, u svojoj posledwoj i intimnoj su{tini? To je Rodina. (Namerno ne prevodim ovu re~. Mom~ilo Nastasijevi} ju je slobodno koristio kao srbsku. Setimo se stiha Prosti me, rodino blaga, iz pesme \ur|evci, nap. aut.) Koliko je s tim imenom u pro{losti bilo povezano svakojakih nedobronamernosti, ~ak zlobe, huqewa, mr`we! Zavladali su prezrivi izrazi tipa urapatriotizam, kafanski patriotizam, kasarnski optimizam, itd. itd. To kulturno socijalno izro|avawe i{lo je ruku pod ruku sa filosofskim slaboumqem, koje u Rodini nije videlo najvi{u kategoriju qudskog razuma uop{te. Rodini su psovali majku, psovali je psovkama kojima se psuje svaka majka i to je dolazilo iz usta ozlobqene ruqe. Ali i samo psovawe majke ima smisla jedino ako je neko uveren u ~istotu i svetost maj~instva. Samo onaj ko ispoveda maj~instvo kao najve}u svetiwu i ~istotu moè da psuje nekom majku, to jest da zamisli skrnavqewe matere. Ono {to nije ~isto po sebi ne moè biti oskrnavqeno. Ono je i bez toga ne~isto. Oskrnaviti se moè samo ono {to je ~isto. Stoga, {to vi{e qudi psuje majku, to vi{e wih veruje u ~istotu i svetost maj~instva. [to vi{e qudi u pro{losti nije priznavalo Rodinu, to je ova ~iwenica vi{e govorila o wihovom sopstvenom raspadawu, o wihovom sopstvenom socijalnom samoubistvu. Svim tim naprednim qudima, koji su se stideli da govore o Rodini, odgovarala je i filosofija koja se uvek stidela konkretnih predmeta i koja je nau~nost videla samo u razumskim apstrakcijama. Filosofi su govorili o op{tem i stremili ka uop{tavawima. Ali {ta je to op{te, kakva su to uop{tavawa? Zakoni prirode i dru{tva, zakoni subjekta i objekta uop{te nisu realno ìvotno op{te. To je iz glave, mudrija{ko op{te. Veliki mislioci novog vremena dolazili
su do velikih uop{tavawa, no ni u res cogitans i res extensa Dekarta, ni u Lajbnicovim monadama, ni u Bogu Spinozinom, ni u Kantovoj transcedentalnoj apercepciji, ni u Fihteovom apsolutnom Ja, ni u Hegelovom Svetskom duhu nema onog rodnog, onog ro|enog, onog o~inskog i maj~inskog na~ela, nema Rodine. To su hladni, apstraktni idoli racionalisti~kog mi{qewa, mudrija{ke konstrukcije, koje ne uzbu|uju ~oveka, ne bude u wemu ìvotne snage i strasti, ne zovu u borbu, u boj, na `rtvu. To je mozgovno op{te, misleno op{te; i to nije ono op{te, iz koga proisti~e realni ~ovek sa svojim qudskim telom i qudskom du{om, ono odakle se on rodio, ono {to je wegovo roditeqsko krilo, {to jeste wegova Rodina. ôvek je tu| svemu tome; i transcendentalna apercepcija kao tamna, zlobna i svirepa tamnica duha ubija ~oveka, pogubquje ga, surovo i zverski ga jede i usmr}uje ga u usamqenosti, u napu{tenosti, u ~udovi{noj izolovanosti od svih, u tamnici sopstvene subjektivnosti. Filosofi nisu govorili samo o op{tem. Filosofi su govorili i o odnosu subjekt-objekt, o teoriji saznawa, pa ~ak i o poreklu ~ovekovom. Ali kakav je to objekt, kakvo saznawe, kakvo poreklo, ako nema najva`nijeg, ako nema oca i majke od kojih poti~e{, ako u onome {to poznaje{ nema za tebe ni~eg ro|enog, ako je to samo ose}awe ili samo mi{qewe. Poznawe nije apstrakcija. To nije raskidawe i rascep, niti je sjediwewe rascepqenog. Poznawe je brak poznavaju}eg sa poznavanim. Poznawe je qubav onoga koji poznaje prema onome {to poznaje, i ta je qubav uzajamna. Poznawe je ra|awe u ìvotu, u istini, porod poznavaju}eg i poznavanog ra|awe nekog tre}eg, u kome se vi{e ne razlikuju onaj koji poznaje i ono {to se poznaje, ra|awe one istine koja se vi{e ne da svesti ni na poznavaju}eg ni na poznavano, nego je wihovo ~udesno potomstvo, koje roditeqe uzdiè na novu i nikad ranije ne dosegnutu visinu. Onaj kome poznavano nije ro|eno ili lo{e spoznaje ili uop{te ne spoznaje. Samo qubav otvara o~i i uzvisuje tajnu predmeta poznawa. Rodina jeste op{te, ali ne misaono, ne samo logi~ko op{te, nego
fizi~ko i socijalno op{te. Rodina nije ono op{te koje je samo formulisano u glavi, numerisano, zabeleèno i registrovano u nauci. Rodina je ono realno op{te, koje me je rodilo sa mojim qudskim telom i mojom qudskom du{om. To je op{te zato mi je rodno, zato mi je ro|eno. Ovde su mi otac i majka, ne samo fizi~ki, nego otac i majka svega onoga {to u meni postoji, i za li~nost moju otac i majka, i za socijalnost moju otac i majka, i za duhovni ìvot moji roditeqi i vaspita~i. Svaka filosofija, koja se ne hrani u~ewem o Rodini, naivna je i nepotrebna filosofija. Wena uop{tavawa su preuska i ni{tavna, wen svet i bitije praznina i tamnica, svezlobno ludilo mudrija{ewa, bezli~no raskajawe ìvog duha na Golgoti sopstvenog jadnog samoobogotvorewa. Iz ovih veli~anstvenih re~i filosofa koga je Sergej Averincev nazvao duhovnom planinom jedno mora biti jasno svakome onom ko ho}e da bude Srbin neophodno je svim svojim bi}em sluìti Rodini, duhovnoj i telesnoj, Crkvi i Otaxbini. Kako sluìti? Sluè}i Srbskom Zavetu, Boìjem promislu o srbskom narodu i srbskom odgovoru na Bo`ji zahtev, onom odgovoru koji je Sveti Nikolaj @i~ki nazvao teodulijom. Sluìti Rodini svuda i na svakom mest:u ako si |ak i student, u~i i spremaj se u~ewem da sluì{ Rodini, ako si radnik, radi za Rodinu; ako si poslovni ~ovek, posluj tako da ostavi{ nasle|e Rodini; ako si vojnik, brani Rodinu; ako si pesnik, pevaj Rodini; ako si nau~nik, naukom pomaì Rodini; ako si lekar, le~i svoje bli`we i tako }e{ sluìti Rodini... [ta god da si, gde god da si Rodina te zove da joj sluì{. Pogotovu ako si politi~ar! Pogotovu ako si pozvan da upravqa{ politijom (zajednicom). Onda si tek odgovoran, i te{ko tebi ako na zahtev Rodine ne odgovori{! (Ne}e te Rodina fizi~ki ubiti ubi}e te tvoja du{a, izgladnela od nemawa hleba rodnog i ro|enog; ubi}e te du{a ostala bez Zavi~aja). A Rodini se, ponavqamo, sluì Zavetom. Ili re~ima jednog od najve}ih na{ih zavetnih filosofa, dr @arka Vidovi}a: Pravoslavqe je iznad
Srpstva, kao Crkva iznad nacije, kao Ve~nost iznad trajawa u vremenu, kao Istorija iznad vremena: istorijska svest vere. Bez Pravoslavqa je Srbin li{en SVESTI TRANSCENDENCIJE kao iskona nacije koji je VE^NOST (Bog). Zapad (imperijalni!) ru{io je na{e dràve (na{e domove!) komunizmom, a sada anarhijom liberalizma, amoralnim individualizmom, agresivnom za{titom individualizma u na{oj dràvi (i neopaganizmom, idejom evropskog intelektualca). To ~ime nas Zapad ru{i mi moramo da znamo, i da gradimo ono suprotno, ono na{e ZAVETNU RODINU, ZAVETNU SRBIJU. Ne Veliku Srbiju (la` nacional-boq{evizma), nego Visoku Srbiju, Visoku kao {to su Visoki De~ani i kao {to je visok Stefan, sin Lazara Kosovskog. Opasnosti koje vrebaju Kompromitacija nacionalnih pokreta ima ~itav niz ve{to razra|enih taktika koje neprijateqi jednog naroda koriste radi razarawa ugleda i uticaja svih koji ne misle kosmopolitski. Neke od wih navodi A. Koqev (A. N. Saveqev) u svojoj kwizi Mit o masama i magija vo|a: 1. Taktika ZAMENE (supstitucije) umesto jasne, svima razumqive, nacionalne ideje, nudi se nekakva, iz naftalina, izvu~ena, i duhu doba u kome se borba za narod vodi potpuno neprimerena, ideja, zbrkana i odbijaju}a, koja sluì za filosofske igrarije (kod nas, recimo, ideja o Srbima, narodu najstarijem, koja Srbe od Logosa Hrista odvla~i u pratminu mitolo{kih teorija); 2. Taktika OBRTAWA (inverzije): umesto sistematskog podizawa narodne svesti ka Bogu nametawe niskih teorija, koje vode padu u bezli~no nesvesno. Ako ne uspe materijalisti~ko slepilo, nude se razne vrste kontra-inicijacija (Rene Genon) neospiritualizam, spiritizam, okultizam, teorije iracionalnog. Ovde je naro~ito opasno me{awe pravoslavne retorike sa okultnim praksama i pogledom na svet. Razo~arewe u ovakve teorije, pome{ane naj~e{}e sa teorijom zavere, kod mladih se ~esto prenosi na celokupnu oblast duhovnog
ìvota, pa i na pravoslavnu duhovnost, koja je kontra-inicijati~kim metodama prikazana u pogre{nom svetlu. 3. Taktika RIKO[ETA oni koji se bore za trajne vrednosti usmeravaju se na borbu sa predstavnicima drugih tradicija, ~ime se gubi dragocena snaga i vreme za suo~avawe sa problemima svog naroda. Podsticawe mr`we i stvarawe nekakve rasisti~ke organizacije tipa skinhedsa, koji se, tobo`, bore za nacionalnu stvar tako {to pozivaju na rat protiv Jevreja i Roma veoma pogoduje borcima protiv nacionalne ideje da sve zagovornike te ideje proglase ksenofobima i rasistima. 4. Taktika @RTVENOG JARCA okretawe pa`we protivnika na nekog ko nosi samo delimi~nu odgovornost za zlo koje je sna{lo narod (to jest, Milo{evi} je bio zlo, a za vreme Tita se lepo ìvelo, i nije bilo nacionalizma, kako tvrde mnogi, ~ak i neke sada{we demokrate.) 5. Taktika RAZVODWAVAWA izjedna~avawe nacionalisti~ke euforije obezboènih masa sa hri{}anskim nacionalizmom kao zavetnom idejom naroda koji je Crkva. Time se, umesto borbe za bolesnim izopa~ewima nacionalnog ose}awa, vodi borba protiv na~ela nacionalne samosvesti i zavetnog sluèwa Bogu. 6. Taktika KRIVOTVOREWA PROPAGANDA SUMWIVIH TUMAÊWA TRADICIONALNIH VREDNOSTI U USLOVIMA KADA NAROD ZAHTEVA OBNOVU TIH VREDNOSTI, PO[TO SISTEM KOJI IH JE GU[IO PROPADNE. Ovo je naro~ito opasna taktika. Wome se sluìo reìm SPS-a, stvaraju}i svoj nacional-boq{evi~ki program. Staqin je, kada 1941. nije mogao da pobedi Hitlera, po~eo da se narodu obra}a sa bra}o i sestre i da u pomo} zove Crkvu. Danas }e krivotvorewe i}i u drugom pravcu recimo, tradicionalna srbska verska trpeqivost }e se tuma~iti kao sklonost Srba ka ekumenizmu, dijalogu laì na{ih dana. 7. Napadi na tradicionaliste, traèwe wihovih slabih ta~aka. Protiv wih se koriste metafore antiistorizma, anahronizma, zastoja,
ksenofobi~nosti, provincijalizma, palana~kog mentaliteta, itd. 8. Taktika STARA PRIÂ U NOVOM RUHU. Biv{i komunisti praksisovci, ateisti marksisti~kog duha, prijateqi ideje da je religija opijum za mase, maskiraju}i se u aktivne gra|ane, opet se bore protiv Crkve i duhovnosti jednog naroda, ovog puta kao protiv izvora netolerancije, getoizacije, itd. Nekad su se borili za ostvarewe Marksovih Teza o Fojerbahu, a sada su im prepreka nazadwaci, kleronacionalisti, sledbenici takvih fanatika kakvi su bili Vladika Nikolaj i Otac Justin. 9. Taktika ME[AWA NAÊLA I WEGOVIH PREDSTAVNIKA. To jest pod maskom borbe za prava i slobode boriti se protiv nacionalne dràve, a ne protiv nacional-boq{evika koji su je uzurpirali; to jest: boriti se protiv Crkve, a ne protiv pojedinih wenih predstavnika koji su se o evan|elska na~ela ogre{ili; to jest: boriti se protiv rodoqubqa, a ne protiv {ovinizma; to jest, boriti se protiv VOJSKE, a ne protiv ne~asnih vojnika i oficira; to jest, boriti se protiv PORODICE, a ne protiv onih koji razaraju porodi~ni ìvot. To zna~i svaki rodoqub je rasista: svaki nedostojni vladika ili sve{tenik je Crkva; svaki oficir je ratni zlo~inac; svaki otac je potencijalni zlostaviteq majke i deteta. Umesto stare paradigme nudi se otvoreno dru{tvo, u kome ne}e biti mesta za patrijarhalnu dominaciju, autoritet, autoritarnog vo|u. (Doma}ina, naravno). 10. Taktika UZURPATORSKOG PRONICAWA. Treba izabrati organizaciju koja je nekad imala zasluga za narod, i koja je ne{to zna~ila u wegovoj istoriji, a zatim u tu istu organizaciju ubaciti svoje qude koji }e je pokazati u najgorem mogu}em svetlu. Oni koji se bore za nacionalnu kulturu i hri{}anski duh svog naroda uvek moraju biti svesni takvih opasnosti, i truditi se da ih izbegnu. Najglupqe od svega je dati povoda za napade i udarce na osnovu nekog nepromi{qenog gesta ili izjave. Tako|e, uvek i svagda postoji opasnost da se pojave nacionalni pokreti sa ~isto partijskopoliti~kim ciqevima.
Srbskim hri{}anima rodoqubima predstoji duga i naporna borba, borba za nacionalni kulturni prostor, borba za obnovu tradicionalnih vrednosti svog naroda, borba za svedo~ewe Istine Hristove. Tu nema i ne moè biti lakog uspeha. Pre bi se mogao o~ekivati neuspeh; pre bi se mogao o~ekivati bol za bolom i udarac za udarcem. Jer, biti danas pravoslavni Srbin zna~i plivati protiv struje (niz struju mogu da plivaju i le{evi). U toj borbi, oni se moraju obrazovati vertikalno (Duhom Bo`jim, po obrazu Bo`jem u sebi) i horizontalno (u~e}i i {ire}i svoje vidike). Pravoslavni Srbin mora imati svoj Zapad ako kosmopoliti imaju svoj Wu Ejx Zapad, postmoderan i permisivan, i mi moramo imati svoj, tradicionalni, vite{ki, dostojnog saborca protiv sveop{te podlosti progresisti~kog malogra|anstva o kojoj je tako sjajno govorio Konstantin Leontjev. (Jedan primer iz Amerike: ~asopis Ta~stoun, Kamen temeqac, ure|uju pravoslavci, rimokatolici i protestanti koji su protiv liberalisti~kog ekumenizma.) Zna~i, srbski rodoqub ne moè biti uskogrudi fanatik, jer je on, pre svega, hristoqub, i sve {to je Hristovo u svim qudima i narodima wegovo je. Na kraju, Rodina o kojoj je govorio Losev zasluùje qude koji se za wu ne}e boriti radi novca. Nema tu ni stipendija Fonda za otvoreno dru{tvo, niti vi{e ima SPS vlasti koja finansira svoje patriote i patriotske saveze. Nema te partije u koju se moè{ u~laniti a da ona obuhvata celu tvoju Rodinu... Ali, ako imamo srca, ako imamo svesti o tome da se, u borbi za kulturu svog naroda, borimo za du{e svoje dece i nas samih pobeda je na{a. I to ona neoduzimqiva, ona koja prevazilazi granice ovoga sveta. Jer Hristos re~e: U svetu }ete imati nevoqu ali ne bojte se, ja pobedih svet. Dveri srpske, Vidovdan 2001. [TA ÊKA SRBIJU? Povodom Kori Udovi~ki, kampawe Mi smo Evropa i partnerstva za mir
Zoran @ivkovi}, premijer Srbije, izjavio je da nema ni{ta protiv toga da Kori Udovi~ki postane guverner Narodne banke. Tako|e, rekao je da je wen rad na mestu ministra rudarstva i energetike preporu~uje za mesto guvernera, koje, po svemu sude}i, vi{e ne}e pripadati Mla|anu Dinki}u. Na kraju je zvani~no predloèna za guvernera. Kori Udovi~ki je u na{oj javnosti poznata kao ministarka koja je penzionerima preporu~ila da prodaju stanove kao bi platili struju i koja je izazvala gnev srbskih rudara svojim namerama da restruktuira doma}u elektroprivredu i izvr{i privatizaciju iste na na~in koji }e Srbiju zauvek pretvoriti u koloniju. [ta ovu }erku {panskog borca i vernog sina proleterske revolucije preporu~uje za tako odgovorno mesto kao {to je mesto guvernera Narodne banke? Od septembra 2001, kad je stigla u Beograd, do izbora za ministra energetike, Kori Udovi~ki je bila savetnica Boìdara \eli}a za realni sektor, gde je pratila rad javnih preduze}a. U decembru 2001. ponudila je projekat za restrukturirawe javnih preduze}a u Srbiji. Ovome je prethodio wen rad u Me|unarodnom monetarnom fondu (19932001.) Prvo se bavila monetarnim problemima Mozambika i Zimbabvea, zatim reformama koje MMF sprovodi u Bosni i Hercegovini, da bi se, pred kraj staìrawa u poznatoj instituciji za usre}ivawe siroma{nih zemaqa bavila realnom ekonomijom SR Jugoslavije, a naro~ito elektroprivredom. Ro|ena 1961, diplomirala 1984. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Kori Udovi~ki je doktorirala na Jejlu 1999, sa temom Institucionalna decentralizacija i integracija trì{ta: Jugoslavija 1970-1987. Dakle, me|unarodni ekspert Me|unarodnog monetarnog fonda, poznatog globalnog Superhika (se}ate li se Superhika iz Alana Forda, koji krade od siroma{nih da bi dao bogatima?) Wen ekspertski nivo (a i nivo na{e budu}nosti) su bili Zimbabve, Mozambik, Bosna i Srbija. Tako MMF misli o nama, {aqu}i nam svoje stru~wake za sve. Kori Udovi~ki, dakle, moè da u Srbiji pri~a {ta ho}e i da se pona{a kako ho}e. Ona nema prave li~ne inicijative. Ona je samo ~inovnik
MMF-a, i sprovodi politiku koja se odozgo naredi. U tom smislu, ni Zoran @ivkovi} nema ni{ta protiv da nas u kapitalizam vodi k}i {panskog borca, ~iji se otac borio za pobedu proleterske revolucije i prestanak eksploatacije ~oveka ~ovekom, skok iz carstva nu`nosti u carstvo slobode i stvarawe ~oveka novog kova. Zato {to ni g. premijer ne radi nita drugo nego sprovodi politiku globalnog Superhika i wegovih finansijera. Zato je i g. @ivkovi} zatraìo od penzionera da se opredele ho}e li penzije ili radna mesta za svoje unuke, to jest ho}e li dobrovoqnu eutanaziju putem buxetskih caka smi{qenih od onih koji pqa~kaju siroma{ne da bi dali bogatima ili... Nema ili, jer je pri~a o novim radni mestima bajka isto koliko je i bajka i propaganda o na{em ulasku u Evropsku uniju do 2007. Uskoro }e u Srbiji svaki tre}i radno sposoban ~ovek biti nezaposlen. Bi}e mnogo otpu{tawa u prosveti i zdravstvu, ~iji }e nivo jo{ vi{e opasti. U zdravstvo }e uvoditi univerzalne specijaliste, koji }e, poput berbera nekad, da le~e pomo}u pijavica i drugih savremenih sredstava (sli~na reforma je u toku u Rusiji.) Jedina izvesnost je da }e dugovi zemqe rasti, a da ih ne}emo mo}i otpla}ivati. Jer, da bismo ih otpla}ivali potrebno je da odràvamo rast bruto dru{tvenog proizvoda na 5% godi{we, stopa izvoza da bude ne mawa od 13% godi{we, da obezbedimo najmawe ~etvrtinu investicionih ulagawa iz inostranstva, kao i da komercijalna zaduìvawa u inostranstvu koje idu u investicije ne prelaze 5% u naredne ~etiri godine. Na{ poznati ekonomista Miroslav Prokopijevi}, me|utim, ukazuje na ~iwenicu da }e bruto dru{tveni proizvod 2003. verovatno i}i u minus za oko 4,5%. To jest: Srbija je po sva tri parametra (odnos duga prema BDP, ulagawima i izvozu) daleko najzaduènija zemqa u regionu, a izgledi za wen ekonomski rast najlo{iji u regionu, sem eventualno Bosne. [ta, u stvari, ~eka Srbiju? êka je epoha divqa~kog neoliberalnog kapitalizma, koji }e qude pretvoriti u robove. Jer, neoliberalni kapitalizam zna~i, izme|u ostalog, primoravawe dràve da ima niza nivo doma}e i javne {tedwe,
s ciqem da strani kapital finansira doma}i razvoj (a narodna lepo kaè: Tu|a ruka svrab ne ~e{e); odbacivawe mogu}nosti da dràva, u skladu s interesima svojih gra|ana, odlu~uje o strategiji razvoja; masovnu nezaposlenost (20% radno sposobnih u Argentini 1996.); sukob unutar jednog naroda, koji se deli na uspe{ne biznismene (tipa Jawu{evi}a i Kolesara, koji su od brodogradwe i savetodavnih aktivnosti inkasirali milione i prebacivali ih sebi na ra~un) i po{tene, ali uboge, prole (setimo se Xorxa Orvela), koji preturaju po kontejneru sa pet zvezdica; daqe razarawe porodice, koje je ve} sad dostiglo kriti~nu ta~ku (u Kragujevcu mnogi o~ajni roditeqi daju decu u domove za nezbrinute jer nemaju ~ime da ih hrane, a novine svaki dan donose vesti o ubistvima u najuèm porodi~nom krugu, uglavnom zbog bede u kojoj se ìvi.) Naravno, tu je i neizbe`no izumirawe naroda (ve} sada se nalazimo na stupwu duboke demografske starosti, i spadamo u najstarije narode na svetu.) U liberalnom kapitalizmu nezaposlenost se namerno uve}ava da bi zaposleni neprestano mogli biti ucewivani poslom i da bi im se plate smawivale na minimum. Ne}e biti sindikalnih protesta, ne}e biti radni~ke pobune, ne}e biti nade. Veliki broj dobro pla}enih policajaca odràva}e red i poredak u mi smo Evropa Srbiji pod vo|stvom mudrih i prefiwenih politi~ara DOS-ovskog tipa. A ulazak u Partnerstvo za mir zna~i ovo: gde god ratuju Amerikanci, na{i mladi}i }e i}i da ginu (obavqaju mirovne misije, sada su, na primer, Bugari i Makedonci ponudili svoje savezni{tvo koalicionim trupama okupatora Iraka.) Narod koga je NATO bombardovao treba da sluì tom istom NATO-u. I to sve zarad brzog ulaska u Evropu, koji je ve} davno opisan pod naslovom ne lip{i, magar~e, do zelene trave. Na{a gra|anska opcija neprestana pri~a o |eneralu Nedi}u kao kvislingu i saradniku okupatora. Povodom nekvislin{kog pona{awa sada{wih dosovskih reformatora, podse}amo na ~iwenicu da samo Srbi i Poqaci (od svih okupiranih evropskih naroda!) nisu dali nijednog vojnika nacistima za wihove snage na Isto~nom frontu. Nedi} je nacistima rekao da }e
on, ako mora, poput kneza Milo{a, stavqati turban na glavu i qubiti pa{ama ruku, i da }e, ako treba, poput kneza Iva od Semberije, dati svu svoju imovinu da bi pomogao srbskim izbeglicama, ali da ne}e, po cenu ìvota, dozvoliti da srbski vojnik bude saborac Vermahtu na Isto~nom frontu. Svega ~etiri godine posle bombardovawa Srbije, u reìji NATO-a i uz zdu{nu saradwu wegovih satelita iz Partnerstva za mir, na{ ministar odbrane, psiholog po struci, pri~a kako ulazak u Partnerstvo zna~i povratak starim saveznicima. \eneral Nedi} se prevr}e u grobu, za koji, kao n iza grob |enerala Draè, niko ne zna, upravo zato {to su deca {panskih boraca i praksisovaca sada na vlasti u jadnoj Srbijici. Wihovi roditeqi su se kleli u Staqina, Tita i Maoa, a oni se kunu u Soro{a i otvoreno dru{tvo. I uvek su u pravu: prvo wihovi roditeqi, pa onda oni. Prema tome, Srbine, pripremaj se za jad i glad. i za veliko trpqewe i veliko ~ekawe. Jer, kako kaè narodna pesma: @ari, pali, udbinski dizdare,/ Red }e do}i i na tvoju kulu. Treba sa~ekati trenutak da se silni ovoga sveta zabave svojim jadom (a bi}e ga, tek po~iwe), pa da slobodno gradimo svoju dràvu i svoju nadu. Nade vi{e nema ni u koga, / do u Boga i u svoje ruke, rekao bi Wego{ u Vijencu. I ta nada nas je odràla u petvekovnom ropstvu, pa }e nas odràti i sada... A {to se ti~e Superhikovih stru~waka za Mozambik, Zimbabve, Bosnu i Srbiju, od wih }e ostati samo ru`na uspomena. Ako ih se iko uop{te i bude se}ao. Literatura 1. Zoran Milo{evi}: Kuga neoliberalizma, Slobodna kwiga, Beograd, 2000. 2. M. B: Lejdi u foteqi visokog napona, Vreme 20. jun 2002. 3. Miroslav Prokopijevi}: O dugu, reformi i jo{ pone~emu, Pregled, 23. jul 2003. 4. Udovi~ki moè da bude novi guverner, Pregled, 21. jul 2003. 5. Korupcija i prawe novca, Kurir 21. jul 2003.
KONCETRACIONI KAMPOVI NOVOG DOBA Umesto uvoda U toku letweg raspusta 2002. Ministarstvo prosvete i Vlada Srbije organizovali su kampove za u~enike sredwih {kola iz svih krajeva dràve. Sama ideja da se deca iz raznih gradova druè i u~e uz igru i odmor vi{e je nego dobra, i treba je svesrdno podràti. Na{i mladi, sa svih strana okruèni bedom postkomunizma i parolama o skoroj sre}nijoj budu}nosti (~im pobedi transparentna tranzicija), imaju potrebu za tako ne~im, da bi se bar za trenutak odvojili od sveta u kom su droga i oru`je skoro svakodnevne teme. Me|utim, po zavr{etku letwih kampova, po~ele su da u javnost prodiru vesti o ~udnim radionicama izvo|enim u Sremskoj Mitrovici, na Tari, na Div~ibarama. Deca su, od strane pojedinih edukatora bila podvrgavana poniàvaju}im radwama, raznim bestidnostima i skarednostima, ~ega, ipak, barem pod pokroviteqstvom dràve, do sada nije bilo. Ako se odstrane nanosi senzacionalizma, tako dragog na{oj {tampi i medijima, ostaje ~iwenica da su neki od kampova bili zloupotrebqeni na krajwe neprimeren na~in za ne{to sasvim drugo od onoga {to su roditeqi profesori-pratioci o~ekivali. Neka deca su, pak, rekla da su se u nemoralnim igraonicama super opustila i uìvala, ali to nije ~udno izvesni edukatori su ba{ i ra~unali na to da deca u pubertetu vole da probaju zabraweno vo}e. Ministar prosvete Ga{o Kneèvi} je priznao da je u Sremskoj Mitrovici bilo neobi~nih pojava. Evo wegove izjave: U jednom momentu igrali su neku igru Donesi donesi i devoj~ica, da bi u{tedela vreme, umesto da donese grudwak, {to je naloèno, s vremenom dono{ewa grudwaka se skupqaju poeni za svoju ekipu, skida taj grudwak. Vreme trajawa mawe od 30 sekundi. Potpuno zatvoreno mesto, nema vojske, nema nikoga, klinci su tu, odmah joj dobacuju ne{to, ona se obla~i, i dva mu{karca koje je ponela atmosfera tako|e se skidaju, isto 30 sekundi ili mawe, obla~e se i ta~ka. U tom momentu, u tih 30 sekundi niko nije
reagovao. Edukatori, profesori, niko nije reagovao. Ono {to ja li~no zameram ni{kim nastavnicama je {to nisu reagovale, ali su, gospodo moja, slikala foto-aparatom. To je pitawe morala, vi{e nego morala devoj~ice koja je skinula grudwak. Na pitawe novinara za{to deca u igri nisu donosila loptu umesto grudwaka, ministar je odgovorio da u kampu ima lopti, pa ima i grudwaka (Vreme, 29. avgust 2002.) Tamara Skroza u istom broju Vremena kaè:U ovogodi{wim letwim kampovima boravilo je 12 000 dece, a programi su obuhvatili, izme|u ostalog, i osloba|awe dece od straha od autoriteta, predrasuda i ograni~ewa. Dakle, primer iz Sremske Mitrovice samo je najdrasti~niji, ali i drugde su se de{avale ~udne ve`be, poput one sa metlom kod mladi}a i rolnom toalet-papira me|u nogama devoj~ice. (Zanimqivo je napomenuti da su izvo|a~i edukativnih radionica |acima rado pri~ali protiv autoriteta profesora, i ~esto spre~avali profesore koji su decu doveli u kampove da prisustvuju radionicama). Od Sawe Pejin, koordinatora iz mitrova~kog kampa, saznajemo i to da je striptiz-igra bila dogovorena izme|u koordinatora i edukatora u kampu, uz prisustvo lekara, i da su je igrale i prethodne smene, ali da nije bilo problema. Da li su, i koliko su, epizode iz kampova, koje je Sinod Srbske Crkve najo{trije osudio, ne{to sasvim slu~ajno, ili kako bi rekao [ekspirov Polonije u tom ludilu ima sistema? [ta zna~e re~i novinarke Prosvetnog pregleda (6. februar 2002.) B. Stupar: Narod, koliko do ju~e, omamqivan vi{e ili mawe ve{to upakovanim pri~ama o svojoj posebnosti i veli~ini, vekovima zagledan u ~udesno plave, naj~e{}e zatvorene krugove, zabavqen glancawem i prekrajawem svoje istorije, sa neuni{tivom potrebom za vo|om, ve~ito spreman da za wim krene i u seobe i u deobe, narod koji je i najprozirnije (pod)zemaqske manipulacije umeo da pripi{e zamkama nesklone nam sudbine ili (ne)razumqivim nebeskim znacima, narod ~esto praznog stomaka, ali usta punih velikih re~i koje su lepo zvu~ale, ne retko i zve~ale, narod koji ne voli promene, a opet, sve boje}i se, samo da ne bude
gore, lako se prilago|ava svakojakom ìvotu, narod ~esto nesre}an do bola, a sa neskrivenom potrebom da ga voli ceo svet, na{ao se pred od{krinutim vratima tog druga~ije ure|enog sveta u kojem ni{ta nije ve~ito i vlast, i interesi i emocije su sa precizno odre|enim rokom trajawa. U tom svetu sve je mawe vredno od jednog obi~nog qudskog, treba li re}i, zemaqskog ìvota, pa mu je sve i podre|eno. Taj svet, opet koliko ju~e, kod nas ozna~avan i nevaqal{tinama svake vrste i u nebrojenim glavama jo{ sinonim za trule` i izrabqiva~ku bezdu{nost, i sam priznaje da je daleko od idealnog, ali napomiwe i da dosad nije izmi{qen boqi. Da bismo ga razumeli, ~ini se da moramo po}i od po~etka, od prvih slova? Da li novinarka misli da je svet Crwanskovih Seoba ili Vi{wi}eve pesme o po~etku bune protiv dahija svet idiota i da su Srbi gomila nesre}nih prostaka koja ne zna za ~ari tog najlep{eg, jedinog sveta, sveta Zapada, o kome moramo u~iti prva slova? Da li to zna~i da logika punog stomaka i prazne du{e, maskirana u pri~e o toleranciji, qudskim pravima, i sli~no, treba da postane i na{a logika? Zar se u reforme {kolstva jednog naroda ulazi sa prezirom prema tom istom narodu? [ta }e biti s na{om {kolom kad u woj pobede novi ideali? Da li }e nam uxbenici biti kao ona kwiìca koja se zove U pravu si!, ako ju je |acima III razreda sredwih {kola ponudio Beogradski centar za qudska prava, u kojoj, izme|u ostalog, pi{e kako devojke ne mogu da zatrudne putem POQUPCA, DODIRA, ORALNOG I ANALNOG SEKSA (i to na naslovnoj strani, reklamira Prosvetni pregled od 15. juna 2002.)? U woj, tako|e, postoji tvrdwa da je homoseksualizam normalna polna orijentacija. Kakve su to edukativne radionice (opet skorojevi}ko preuzimawe tu|ih pojmova, novolevi~arskog ameri~kog termina workshop koji na srbskom jeziku izgleda polusme{no-polujadno)? Kakva }e biti uloga profesora kao dizajnera ~asa? Ho}e li deca u {koli u~iti ili }e to biti {koligrica? Na ta i na druga pitawa poku{ava da odgovori ovaj ~lanak. Nadamo se da }e ~itaocu pomo}i da se razabere u onom
{to nas ~eka, i jo{ vi{e u poku{aju da se spre~i sve {tetno, {to nam se nudi kao napredno (isto kao 1945, kad su prete~e dana{wih edukatora iz kampova deci mazali usta slaninom da se ne pri~este). [to se pak ti~e ubrzawa Srbije, koje pomiwe DOS-ov Dositej Ga{a, treba se setiti upozorewa |akona Andreja Kurajeva: Poziv da se poùri nije uvek prihvatqiv, pogotovu ako dolazi od grobara. Pogled na reforme {kole u svetu Na{i |aci, koji su odlazili na razmenu u~enika u SAD, uvek su bili zapaweni nivoom neznawa tamo{we dece, i ~iwenicom da u Americi, osim privatnih, {kole ne sluè za u~ewe, nego za zaglupqivawe putem raznih radionica i igraonica. @iveli bismo u zabludi kao bismo verovali da su na{a deca u Americi postizala tako sjajne rezultate zato {to su mnogo pametnija od ameri~ke dece: ne, nego su na{a deca u~ila klasi~nu {kolu, koja je u SAD, u dràvnom sistemu obrazovawa, davno ukinuta. Sve je po~elo kroz borbu protiv hri{}anskog pogleda na svet i hri{}anskog shvatawa morala, a u ime nove religije religije humanizma. Tako je Xon Danfi u listu Humanist 1983. zapisao: Borba za budu}nost ~ove~anstva mora se voditi i dobiti u u~ionicama dràvnih {kola ~iji nastavnici sebe jasno doìvqavaju kao propovednike nove vere vere humanizma... Ovi nastavnici u sebi moraju vaplotiti istu nesebi~nu predanost kakvu imaju najtvrdokorniji fundamentalisti~ki propovednici jer }e oni biti u~iteqi druge vrste, koji }e koristiti u~ionicu umesto predikaonice da bi ugradili humanisti~ke vrednosti u svaki predmet koji predaju. Ideju tihe, postepene kulturne revolucije, kojom bi se ideali komunizma ostvarili mnogo boqe nego oru`jem me|u prvima je razradio italijanski komunista Antonio Gram{i, koji se razo~arao u neuspeh revolucionarnog nasiqa u Sovjetskom Savezu. Gram{i je govorio da marksisti, ako èle da osvoje Zapad, prvo moraju da izmene wegovu kulturnu matricu, i tada }e im vlast pasti u ruke kao zrela
vo}ka. On je propagirao DUGI MAR[ KROZ INSTITUCIJE, to jest osvajawe pozori{ta, bioskopa, novina, {kola, fakulteta, radija (televizije jo{ nije bilo). Sve mora postati oru|e revolucije, i prevaspitani gra|ani }e je sami pozdraviti. Gram{i je verovao u apsolutni istoricizam, to jest da su moral, vrednosti, istina, ~ak i qudska priroda, puki proizvodi raznih istorijskih epoha. Moral je dru{tveno konstruisan, i nema eti~kih normi van odre|enog istorijskog konteksta. Gram{ijevi srodnici po duhu, pripadnici Frankfurtske {kole, revolucionarni filosofi Erih From, Teodor Adorno i Vilhelm Rajh, beè}i od Hitlera, na{li su se u SAD, i ideju apsolutnog istoricizma vrednosti po~eli da, kroz visoke {kole, name}u mladim Amerikancima. Rodila se, zasnovana na Marksovoj ideji razorne kritike svega postoje}eg, tzv. Kriti~ka teorija. Sve je podvrgnuto sudu, pa i paradigma tradicionalne {kole. [ezdesetosma{ ârls Rajh je, u kriti~kom stilu, govorio da je svaki {kolski ispit oblik nasiqa, da je obavezni ~as fizi~kog forma nasiqa, da je obavezno prisustvo na ~asu forma nasiqa. Stari, tradicionalni tip {kole je progla{en buròaskim i zasnovan na patrijarhalnom autoritetu profesora. Kriti~ki teoreti~ari su insistirali na ~iwenici da su osobe odrasle u porodici kojom dominira otac, u kojoj se neguje rodoqubqe i tradicionalna pobo`nost sklone fa{izmu. Zato je osnovni ciq nove ameri~ke {kole, zasnovan na horkajmerovskoadornovskom pogledu na svet, bio da se deca otu|e od vrednosnog sistema roditeqa, jer su roditeqi rasisti i konzervativci. Profesor Alen Blum u sjajnoj kwizi Sumrak ameri~kog uma (iza{la i kod nas) uspeh novolevi~arske reforme pokazuje veoma jednostavno: ameri~ki sredwo{kolci spadaju me|u najnepismenije na svetu, ali su veoma osetqivi na pitawe kakvo je, na primer, zaga|ivawe prirode. Jedna od kqu~nih li~nosti novolevi~arskog uticaja na Ameriku bio je Herbert Markuze, koji je verovao u revolucionarni potencijal radikalne omladine, feministkiwa, crnih muslimana,
homoseksualaca, otu|enih i odba~enih iz dru{tva. On je, u kwizi Eros i civilizacija, nastojavao na revolucionarnosti principa zadovoqstva, koji treba usvojiti da bismo postali polimorfno perverzni. Markuze je u ôveku jedne dimenzije pozivao na DIKTATURU U OBRAZOVAWU, a u Represivnoj toleranciji objavqivao osloba|aju}u toleranciju koja podrazumeva netrpeqivost prema svemu desni~arskom i trpeqivost prema svemu {to dolazi s leva. Vrlo dobro je znao {ta radi: Tradicionalna ideja revolucije i tradicionalna revolucionarna strategija su okon~ane. Te su ideje iza{le iz mode... Ono {to moramo preduzeti je neka vrsta difuznog i disperzivnog razarawa celine sistema. To jest, treba RADITI PROTIV INSTITUCIJA RADE]I U WIMA (to sada u Srbiji ~ine pojedinci iz Ministarstva prosvete reformi{u}i prosvetu, oni je u stvari ubijaju na dugi rok). Vilhelm Rajh, jo{ jedan kriti~ki teoreti~ar (zavr{io, si{av{i sa uma, u zatvoru), smatrao je da je jedan od na~ina da revolucija pobedi seksualno osloba|awe i rano seksualno vaspitawe. Sve ovo }e razarati tradicionalni brak i porodicu, koji su Marksu i Engelsu bili trn u oku. I zaista, razorili su je: ameri~ka porodica jedna je od najrawivijih u svetu, a deci se u {kolama predaje da je homoseksualnost normalna stvar. âk postoje kwige i za pred{kolsku decu s takvim sadràjem. Jedna od wih se zove Tata i wegov cimer. Wen tekst (re~ je o slikovnici) glasi: Tata i wegov cimer Frenk ìve zajedno, rade zajedno, jedu zajedno, spavaju zajedno, briju se zajedno, ~ak se i potuku. Tata i wegov cimer vrlo su sre}ni skupa. I ja sam sre}an s wima... (Midge Decter: Homosexuality and the Schools, The Christian Activist, n3/1994.) Dakle sada znamo {ta nas ~eka ako ne uspemo da odolimo novolevi~arskom dugom mar{u kroz institucije. Srpski jezik i kwièvnost Jedan od najva`nijih predmeta za oblikovawe duhovnog i nacionalnog
identiteta jeste materwi jezik i kwièvnost, i zato reformatori nasr}u na wega. Krajwi ciq je promena paradigme: iz programa }e polako nestati pesme o Kosovskom boju i po~etku bune protiv dahija (onovremenih predstavnika turskog svetskog poretka), ìtije Svetog Save, Slovo qubve despota Stefana, Manasija Vaska Pope i Nau~ite pjesan Miodraga Pavlovi}a... Ali, stiù novi sadràji i nova lektira. Recimo, reformatori su toliko moderni da su u ~itanku za peti razred osnovne {kole ubacili odlomak iz romana o malom ve{cu Hariju Poteru, za kojim trenutno luduje ~itav svet. I na{a deca, u svojoj jedanaestoj godini, kao lektiru ima}e kwigu punu sekta{kog, okultno-satanisti~kog sadràja. Kona~ni ciq reforme srbskog jezika i kwièvnosti dao je Vigor Maji}, pomo}nik ministra prosvete, na seminaru u Aran|elovcu 1516.3.2002., rekav{i da je ovaj predmet isuvi{e okrenut istoriji, da profesori kwièvnosti politizuju decu putem emocija, i da }e sadràj ovog predmeta od sada biti jezik komunikacije. Vigor Maji} je i zapretio: I mnoge ve}e nacije su `rtvovale zna~ajne delove svojih kwièvnosti zarad nekih novih stvari... I ovde }e tako biti, svi|alo se to nekom ili ne. [ta }e biti sa nacionalnom istorijom? Nad Srbima treba sprovesti denacifikaciju. Plan i program denacifikacije kroz okupaciju izneo je, u ~asopisu The New Republic 17. maja 1999, dok su bombe padale na Srbiju, Danijel Johan Goldhagen, izrekav{i ovakvu misao: Kriminalci me|u Srbima Milo{evi}, srpsko rukovodstvo, i oni koji su Albance i Bo{wake kasapili, proterivali i silovali morali bi biti ka`weni. Ostali koji su podràvali kriminalce, A TO JE VELIKI DEO SRBSKOG NARODA (podvla~ewe V. D.), morali bi biti naterani da shvate svoje pogre{ke i da se poprave. Jedan od osnovnih na~ina denacifikacije Srba je izmena wihove svesti kroz {kolu, {to su, decenijama, radili komunisti sa svojim
dijalekti~kim materijalizmom i pri~om o bratstvu i jedinstvu, koja je, sada i ovde, pri~a o interkulturalnosti, toleranciji i suìvotu. I, uop{te, prqavi Balkanci moraju da se mewaju ako ho}e u Evropu (koja }e, ako se ovako nastavi, uskoro biti totalitarnija od Sovjetskog Saveza, i u kojoj }e demokratski principi odlu~ivawa biti zameweni samovoqom briselske birokratije i zlovoqom mondijalisti~ke oligarhije.) Svi Balkanci (naravno, najvi{e Srbi!) moraju da se mewaju (o ciqevima mewawa videti izvrsnu studiju dr Bogoquba [ijakovi}a Kritika balkanisti~kog diskursa, Jasen, Nik{i}, 2000.) Plamen Kulinski iz Sofije o tome veli: (Republika, 268/2001.): Godine 1997. Savet Evrope oglasio je preporuke da se istorija na Balkanu mora pro~itati na novi na~in (Setimo se kominterne i wenih pedago{kih zadataka na Balkanu, nap. red.). SR@ TIH PREPORUKA JE DA SE AKCENT NE STAVQA NA OSETQIVE MOMENTE RADIKALNE ISTORIJE (podvla~ewe na{e, nap. red.) U skladu sa wima rodila se ideja o uxbeniku koji bi akcentovao kulturno-istorijsko nasle|e i me|usobna proìmawa na Balkanu, ~ak izme|u Bugarske i Turske, a da se uz to izbegavaju neki od te{kih momenata u na{oj istoriji /.../ Mnogi smatraju da su neki uxbenici istorije jedan od osnovnih uzroka vekovnih predrasuda u regionu. Oni su pisani na principu podele na mi i vi, u wima fali pojam zajedni~ki dom. Dubravka Stojanovi}, iz Akademskog odbora nevladine organizacije Centar za demokratiju i pomirewe u Jugoisto~noj Evropi (sa sedi{tem u Solunu) misli sli~no, pa veli: Osnovni nau~ni zakqu~ak na{eg odbora vrlo je zabriwavaju}i: osnovna {ema na kojoj funkcioni{u uxbenici istorije jeste podela izme|u nas i drugoga: mi smo istorijski ispravni, mi nikada ni{ta zlo drugome nismo uradili, mi nikada nismo vodili osvaja~ke ratove, uvek smo teìli da se oslobodimo tu|inske vlasti, mi smo hrabri, dostojanstveni, pravdoqubivi /.../ Stvara se mentalitet `rtve, koji sam po sebi nije dobar jer se zapravo time stvara mentalitet izabranog naroda nad kojim se neprestano, u
nekoj istorijskoj pravilnosti, de{avaju neke vi{e-mawe neobja{wive pojave, neki zlo~ini, kao da je to neka vrsta usuda. S druge strane, to vodi u samoizolaciju, vidite sebe potpuno odvojeno od drugih naroda, kaè ova istori~arka u Vremenu, od 17. maja 2001. Ona vidi dva pristupa re{avawu sukobqenih pogleda na istoriografiju. Oba su, svaki na svoj na~in, upotrebqivi. Prvi je onaj koji je primenio Volfgang Petri~, donedavni okupacioni upravnik Bosne i Hercegovine, novi Bewamin Kalaj. Po{to me|unarodna zajednica (~itaj: NATO) nije uspela da ubedi Srbe, Hrvate i muslimane (sada Bo{wake) da promene svoje uxbenike pune predrasuda i mr`we, dr Volfgang Petri~, koji je ina~e istori~ar, nemaju}i na~ina da bilo koju stranu natera na promene, uzeo je uxbenike i sve sadràje koji su uvredqivi za druge narode ispe~atirao crvenim pe~atima, veli dr Dubravka u istom broju Vremena. A drugi na~in je ne{to blaì. Ona nastavqa: Odbor je izdao zbirku tekstova Detiwstvo u pro{losti, koji bi trebalo da stigne u sve {kole u regionu kao prate}a literatura uz uxbenike istorije. Detiwstvo pokazuje da kada se taj durbin spusti sa povr{nog nivoa NEKAKVIH RATOVA I BITAKA (podvla~ewe na{e, nap. red.) na nivo svakodnevnog ìvota, imamo mnogo zajedni~kog i da se zapravo nedovoqno poznajemo: deca su masovno bolovala i umirala od istih bolesti, radila vrlo naporno vi{e sati svakodnevno, slabo su se {kolovala. Ciq uno{ewa takvih sadràja je da se generacijama moè postepeno mewati svest, ~ime se umek{ava dana{wa slika (Prosvetni pregled, 10. april 2002). Skup Centra za demokratiju i pomirewe u Jugoisto~noj Evropi (ina~e, Jugoisto~na Evropa je Hitlerov omiqeni termin za Balkan), organizovao je gr~ki industrijalac i istori~ar po struci Kosta Karas, po~etkom aprila 2002. On je, u prisustvu 143 u~esnika iz 16 zemaqa, pre svega balkanskih, rekao da se istorijska shvatawa mewaju, i da ono {to je danas op{teprihva}eno, sutra ne mora biti tako (Prosvetni pregled, 10. april 2002.). Po{to je istorija Balkana puna kontroverznih doga|aja i tema (N. N. Pi{e da su to: genocid
i etni~ko ~i{}ewe, okupacija, otpor i kolaboracija tokom ratova, ratni zlo~ini, gra|anski ratovi, verski sukobi, poloàj nacionalnih mawina, poloàj izbeglica, Prosvetni pregled, 24. april 2002.) mora se na}i mehanizam za zajedni~ki, a nepristrasan, pristup predavawu osetqivih tema, pogotovu zato {to se deca za wih zanimaju. Treba se boriti protiv istorijske mitologije, neophodna je mnogo opreznija interpretacija doga|aja, naro~ito iz bliè pro{losti, mora se pro{iriti pristup i na}i mesto za druga~ije vi|ewe susedne zemqe i naroda, kao i za posmatrawe doga|aja iz mnogo {ire nacionalne, evropske i svetske perspektive. Mr Aleksandar Glavnik, u istom broju Prosvetnog pregleda, isti~e da srbski i hrvatski istori~ari moraju izbe}i zamke jednostranih pristupa, da bi decu vaspitali u duhu demokratije i tolerancije. Primer kako se to radi ponudio je nastavnik jedne osnovne {kole iz Zagreba, Kre{imir Erdeqa, koji pitawe Endehazije sa decom radi na principu podele uloga, odvajaju}i to pitawe od ~isto politi~kog i ratnog konteksta i stavqaju}i ga u kontekst svakodnevnog ìvota, nastoje}i da kao kqu~no pitawe istakne tragi~nu sudbinu srbsko-hrvatske porodice u ratnom vihoru, izloène pretwama i pritiscima svih mogu}ih vojski (usta{a, domobrana, partizana, ~etnika). Tinde Kova~-Cerovi}, najblià saradnica sada{weg ministra prosvete, dr Ga{e Kneèvi}a, istakla je da ovaj skup u Gr~koj ne{to {to doprinosi na{oj reformi {kole, jer je sada vreme da se ozbiqno razmisli o tome u kolikoj meri i na koje sve na~ine se moè modernizovati nastava istorije, a da se ne konzerviraju izvori i àri{ta konflikata, nego da se postave okviri koji dovode do socijalizacija na tolerantan na~in (Prosvetni pregled, 10. april 2002). Najbitniji je multiplicitet tuma~ewa i razumevawa sve se uvek moè tuma~iti iz vi{e uglova. Deca }e, kroz grupni rad, shvatati kako nastaje istoriografija... Kakve sve verzije multiplikovane istorije moèmo dobiti ako pobede reformatori? Aleksandar ]iri} iz Beograda àli {to se u starim uxbenicima istorije nije moglo saznati slede}e (Republika,
268/2001.): Posebno u osnovno{kolskom obrazovawu se ni{ta nije moglo saznati o uzajamnim ubistvima i saka}ewima u (svetorodnoj) lozi Nemawi}a, uzrocima i sukobima zbog progla{ewa autokefalne crkve, razlozima zbog kojih pravoslavni srbski vladari kraqevske i carske krune traè (i dobijaju) od rimskih papa, na~inu na koji je Stefan Du{an {irio svoje carstvo, ili kwaz Milo{ svoju autonomiju, vazalnom statusu Stefana Lazarevi}a prema Turcima i Ugarskoj. ]iri} ukazuje na opasnost kosovskog mita (a ~ega bi drugog? On je smetao i Turcima, i papistima, i komunistima, a sad, evo, smeta i aktivnim gra|anima), koji veli~a mu~eni{tvo (carstvo nebesko), samoubila~ki podvig (Milo{a Obili}a), a osu|uje izdajstvo. Srbska Crkva je svojom mitomanijom naro~ito zavodila srbski narod 1989, za vreme uspona Milo{evi}a (koliko puta smo od gra|ana ~uli ovu pri~u), kada je nosila mo{ti Svetog kneza Lazara i nekrofilno otvarala kosturnice i jame iz Drugog svetskog rata. Tako ]iri} naziva sahrawivawe `rtava usta{kog genocida. Po wemu, mo`da bi biofilno bilo ono {to je ra|eno za vreme Tita da se jame zauvek zabetoniraju, i da se ne se}amo pro{losti. Zato je za ]iri}a najve}a opasnost obnova kosovskog ciklusa u nekoj neodre|enoj budu}nosti. Na{i stru~waci za istoriju su, o~ito, re{ili da je prekroje u skladu sa zahtevima Saveta Evrope i u neskladu sa istorijskim ~iwenicama i sve{}u srbskog naroda. Za sada su izdali uxbenik o istoriji detiwstva na Balkanu, iz koga se vidi da su deca u XIX i XX veku na ovim prostorima ìvela sli~no. Umesto ratova i sukoba istorija detiwstva. A za{to ne istorija poqoprivrede? Recimo, Srbi i Hrvati su u XIX veku orali i kopali na isti na~in. Zar to nije sjajan primer tolerancije u poqoprivredi? Ili u sto~arstvu? Zar nisu mlekarice iz Bugarske i Slovenije imale sli~an pristup muì? A mogla bi se napisati i istorija drvose~a, lovaca, pecaro{a, filatelista. Koliko je sli~nosti bilo izme|u beogradskih i zagreba~kih kafana, u kojima se pilo crno i belo vino? Pa sjajna istorija doma}eg roka, do po~etka
devedesetih! Koliko sli~nosti! Na kraju, istoriju dràva i naroda ne treba ni u~iti, pogotovu kad je u pitawu Balkan sa takvim i tolikim `rtvama. Ministarstvo SRJ za nacionalne mawine ve} je pokazalo kako se moè ìveti zajedno: u mnogim mestima Srbije organizovali su degustaciju kola~a koje spremaju razni doma}i etnosi. I svima se to svidelo. Svi kola~i behu slatki. Jednom re~ju, opet kao nekad: Drug je Tito poslao pismo / Da ~uvamo bratstvo i jedinstvo. Istorija se zaista, ponavqa: prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa. Dveri srpske 15/2002. PAPA NA PUTU ZA BEOGRAD I MOSKVU... Ko je do{ao u Bawaluku? U Bawaluku je do{ao ~ovek koji je, pored Hansa Ditriha Gen{era, najzaslu`niji za priznavawe Hrvatske i Bosne i Hercegovine u avnojevskim, to jest titovskim, antisrbskim granicama SFRJ. Naime, 26. novembra 1991. godine, dràvni sekretar Vatikana uputio je memorandum OEBS-u u kome se kaè: Sveta stolica je mi{qewa da je do{lo vrijeme da se me|unarodno priznaju Hrvatska i Slovenija i to prije boì}nih praznika. Narodi tih dvaju republika su slobodno i demokratski izabrali nezavisnost. Zahtevu se odmah pridruìla Gen{erova Nema~ka. Godine 1992, Vatikan prvi priznaje Izetbegovi}evu Bosnu i Hercegovinu. U to vreme, patrijarh Pavle je pisao papi, u ime svih srbskih arhijereja, rekav{i da je poglavar Vatikana priznav{i secesionisti~ku Hrvatsku, dvostruko odgovoran pred Bogom i pred istorijom, jer najnovija nezavisna Hrvatska, po re~ima wenog predsednika dr Frawe Tu|mana, ne iskqu~uje NDH i period 1941-1945. (sa stra{nim genocidom protiv pravoslavnih Srba) iz kontinuiteta svoje dràvnosti. Time je, pisao je svojevremeno patrijarh Pavle, papa preuzeo odgovornost
za metode Tu|manove Hrvatske i za svaku suzu srbske i hrvatske dece. Patrijarh Pavle je tada upozorio papu da se usudio da blagoslovi i osve{ta i sredstva koja su upotrebili nosioci mlade hrvatske demokracije, istorijski naslednici nacisti~kog zlo~inca Paveli}a, pri ~emu su ne malog u~e{}a uzeli i mnogi klirici Rimokatoli~ke crkve u Hrvatskoj. Vatikan je nastavio da pomaè Hrvatsku, daju}i novac za nabavku oru`ja Tu|manovoj vojsci. Godine 1995. papa je od Bila Klintona traìo da bombarduje Srbe u Bosni i tako objavi rat ratu. Vladika ba~ki Irinej Bulovi} je u svom intervjuu NIN-u 20. juna 1997. papino licemerje opisao: âk je i sam papa Jovan Pavle Drugi, povodom ulaska vojske Republike Srbske u @epu i Srebrenicu, govorio o porazu civilizacije i sramoti ~ove~anstva, ali ni{ta nije izjavio dok su redovne hrvatske jedinice iz raznih oru`ja tukle beskrajnu kolonu nesre}nih izbeglica i wihovih neja~i iz Krajine 1995. godine. U Bawaluku je do{ao papa koji je blaènim proglasio duhovnog oca Endehazije, ~lana usta{kog Sabora, nadbiskupa zagreba~kog Alojzija Stepinca, krivca za pokr{tavawe preko 250 000 pravoslavnih Srba i vojnog vikara usta{ke vojske, koga je na tu du`nost postavio papa Pije Dvanaesti (Hitlerov papa, po Dejvidu Kornvelu). I Pije Dvanaesti je progla{en za blaènoga. U Bawaluku je do{ao papa koji se sprema da beatifikuje nadbiskupa vrhbosanskog Josipa [tadlera, vatrenog prava{a i saradnika okupatorske austrougarske vlasti, koji je krajem XIX veka intenzivno radio na prevo|ewu bosanskih Srba na uniju sa Rimom, trude}i se da na sve na~ine onemogu}i delovawe srbskog mitropolita Save Kosanovi}a. Zar je onda ~udo {to je Bawaluka ostala nema i {to se pona{ala kao da papu ne prime}uje? Vladika bawalu~ki Jefrem, verni sin Svetog Save, nije do~ekao papu na aerodromu, niti je prisustvovao misi kod obnovqenog samostana Petri}evac, odakle poti~e Miroslav Filipovi} Majstorovi}, fra Satana, ~ovek koji je predvodio pokoq 2.300 Srba u selima Drakuli}, Motike i [argovac, kada je ubijeno 500
srbske dece. (Rimokatoli~ka crkva u Hrvata kaè da je fra Sotona li{en sve}eni~kog ~ina. To je istina. Ali, {ta je sa ostalim usta{oidima u biskupskoj, fratarskoj i ùpni~koj odori? [ta je sa logorom za kozara~ku decu Jastrebarsko, kojim je rukovodila ~asna sestra Berta iz reda svetog Vinka Paulskog, koja je za mrtvu Srb~ad govorila: To je krasno! Podsje}aju me na malog Isusa u vitlejemskoj {talici. [ta je sa fra Krunoslavom Draganovi}em, koji je svim usta{ama omogu}io da pobegnu iz Zagreba preko papinih pacovskih kanala i koga je Tito vratio u zemqu, da tamo mirno umre?) Papa je, naravno, pri~ao o pomirewu, suìvotu, toleranciji, itd. âk je i molio za oprost, u svom poznatom apstraktnom pokajni~kom stilu: molim Gospodina da bude milosrdan za sve krivice po~iwene protiv ~ovjeka, wegovog dostojanstva i slobode, pa i od nekih sinova katoli~ke crkve. Uverqivo, nema {ta. Papine posete su uvek imale izvesni geopoliti~ki smisao i zna~aj. Skrivena poruka ove posete je da Republika Srbska treba da nestane u jedinstvenoj Bosni i Hercegovini, s obzirom da je navodno zasnovana na genocidu. (O tome je posredno govorio nadbiskup bawalu~ki Frawo Komarica, koji je istakao da je bawalu~ka biskupija najstradalnija od svih hrvatskih biskupija u posledwih 60 godina, a da je naro~ito stradala u posledwem ratu devedesetih, tako da se sad nalazi pred potpunim istrebqewem.) Dakle, genocidni Srbi su krivi za sve. Drugi ciq posete je pribliìti se Beogradu, a, kad se do|e u Beograd, krenuti u kona~ni pohod na Moskvu, koja se, preko patrijarha Alekseja Drugog svim silama protivi papinoj poseti, s obzirom da Rimokatoli~ka crkva, bez imalo stida i srama, osniva svoje biskupije u Sibiru, prevode}i tradicionalno pravoslavni ìvaq na katolicizam. Tre}i ciq jo{ osnaìti crkvu u Hrvata, daju}i im novog uzoritog blaènika. Ivan Merc, koga je papa beatifikovao, nije imao nikakvih sveta~kih dela, a s Bawalukom je povezan samo ~iwenicom da je u woj ro|en (ina~e, ìveo je u Zagrebu). Me|utim, Ivan Merc je bio odani papista i jedan od osniva~a hrvatske kriàrske
omladine koja }e kasnije u}i u usta{ki pokret. Iako nije do~ekao Paveli}a i Endehaziju, Merc je dao idejne smernice kriàrskim bratstvima fanati~nih papinih pristalica... U ~emu je papa uspeo, ostaje da se vidi. Znamo samo da je do{ao kao neèqeni gost na okupiranu teritoriju, u blindiranom papamobilu; da je qudima bilo zabraweno da se pojavquju na prozorima; da su {ahte bile zavarene da atentator ne bi isko~io iz kanalizacije; da su ga Srbi, okruènog sa ~etiri hiqade policajaca i SFOR-ovaca, prezreli, jedva ~ekaju}i da se poseta okon~a; da je na misu do{lo 70.000 qudi, ali iz Hrvatske i drugih krajeva Bosne; da srbski episkopi nisu prisustvovali misi... Sluè}i kod fra Sataninog samostana, papa je sebi, hrvatski re~eno, zabio autogol, jo{ jedan u karijeri... [to je i zasluìo, naravno. BIJELO DUGME I LAZAREV ZAVET Svaki Srbin zna {ta je Vidovdan, i zna cenu Lazareve i Milo{eve krvi; svaki Srbin zna {ta je Kosovo, i koliko je najboqih sinova ovog naroda ugradilo sebe u slobodu sve{tene kosovske zemqe. Me|utim, {ezdeset godina vlasti komunista i kriptokomunista, maskiranih u kvazi-demokrate, u~inilo je svoje. Danas malo Srba zna {ta je Vidovdan i cenu Lazareve i Milo{eve krvi; i malo Srba zna {ta je Kosovo, i koliko stradaju oni {to su sad na Kosovu. Samo tako je bilo mogu}e da koncert Bijelog dugmeta u Beogradu na Vidovdan privu~e vi{e qudi no {to bi ih privukla ikakva manifestacija podr{ke napa}enoj bra}i na Kosovu, koja danas ìve u nekoj vrsti konclogora, jedinog takvog u Evropi. Goran Bregovi}, koji je do pre neku godinu tvrdio da se Dugme nikad ne}e obnavqati, ostav{i bez ogromne koli~ine novca na koju je navikao, opet je okupio svoje penzionersko dru{tvo i zaigrao na kartu jugo-nostalgije. I zato su Titov lik i petokraka bili kqu~ni simboli wegovog beogradskog nastupa. A Srbi su zaboravili da su
Tito i petokraka doveli Srbiju u poloàj u kome se danas nalaze. Podsetimo se: 1. Tito je, kao agent Kominterne, sprovodio odluku iste iz 1925. godine, po kojoj Jugoslaviju treba razbiti kao tvorevinu velikosrbskog hegemonizma a, slede}i odluke IV kongresa kominterne, radio na pomagawu borbe raskomadanog i razjediwenog albanskog naroda za nezavisnu i ujediwenu Albaniju. 2. Tito je sprovodio teze IV zemaqske konferencije KPJ, koja je 1934. osudila okupaciju Hrvatske, Dalmacije, Slovenije, Crne Gore, Kosova i Vojvodine od strane srbskih trupa. 3. Titova Partija je pozdravqala usta{ki ustanak na teritoriji Like tridesetih godina XX veka (list Proleter, koji je izdavala KPJ, u 28. broju je pozdravio ustanak usta{a protiv srbskih okupatorskih snaga.) 4. Tito je odgovoran za oko 150 hiqada pobijenih Srba, ocewenih kao neprijateqi revolucije; kriv je za pasja grobqa u Crnoj Gori, leva skretawa u Hercegovini, masovne likvidacije u Bosni i Srbiji 1944. i 1945, i za ubistvo oko trista pravoslavnih sve{tenika. 5. Kriv je za Sremski front, na kome je ginula srbska omladina; 6. Kriv je za Goli otok i udba{ke zlo~ine protiv srbske emigracije; 7. Kriv je za Ustav iz 1974. koji je razgradio Jugoslaviju i pripremio teren za krvavi gra|anski rat 1991-1995. 8. Kriv je za borbu protiv Srbske Pravoslavne Crkve i srbske istorije... Prema tome, Tito i petokraka, kojima nas Bijelo dugme vra}aju, najmra~niji su simboli za svakog normalnog Srbina. Dokaz da nemamo dràvu je bio taj {to je kvazi-vlast kvazi-dràve odobrila koncert titopoklonika na Vidovdan; dokaz da smo sve vi{e stanovni{tvo, a sve mawe narod, je dvesta hiqada qudi na koncertu titopokloni~kih jugonostalgi~ara. Urazumimo se dok ima vremena! Uskoro }e biti kasno!
GROM ZAGRME NA SVETOG SAVU UTEHE BO@JE U VREMENA SMUTNA (Proro~anstva srbskom pravoslavnom rodu) I @ivimo u mutnim, prete{kim vremenima, vremenima tuge i o~ajawa, besmisla i mnogih duhovnih i dru{tvenih nesre}a. Granica izme|u dobra i zla u srcu mnogih qudi je i{~ezla, pa se sve vi{e na{ih bli`wih okre}e zlu kao lak{em na~inu da se postigne neki ciq u ìvotu: po~ev od materijalnog boga}ewa do politi~ke vlasti. Vesti koje stiù sa TV ekrana, koje donose radio talasi ili novine sve su gore i gore: svuda ratovi, katastrofe prirodne i dru{tvene, zemqotresi, poàri, poplave... Krvava ubistva, od kojih mnoga vr{e satanske sekte... Porodica se raspada, deca se otimaju roditeqskoj kontroli, caruje bra~no neverstvo, razvrat i prostitucija svake vrste... Nije nimalo slu~ajno da se u takvim vremenima qudi pitaju: [ta nam donosi budu}nost? [ta }e biti sutra? Kakvi nas doga|aji o~ekuju da li }e se stvari izmeniti naboqe ili }e biti jo{ crwe i gore nego do sad? Na àlost, zbog duhovne neprosve}enosti ili ravnodu{nosti prema potrazi za su{tinskim odgovorima na ova pitawa, mnogi se obra}aju mutnim izvorima astrologije, vra~awa, la`nih proro{tava, i na taj na~in tonu u jo{ dubqu tamu neznawa. Budu}nost nije ne{to {to mogu predskazati razni vra~i-poga|a~i; qudski um je nemo}an da prodre sa one strane vremensko-prostornih koordinata koje nas dele od sveta ve~nosti. Potrebno je da taj, slab i krhak, ubogi umi} ~ovekov bude obasjan svetlo{}u koja, kao i svaka svetlost, odozgo silazi, od Nebeskoga, Ve~noga Uma, od Ve~ne i Nebeske Premudrosti Boìje koja je ovaj svet i stvorila, prevev{i ga svojom qubavqu iz nepostojawa u slatku radost ìvota. Nikakvi Nostradamusi, Deda Miloje, Miqe, Vave, Kleopatre i wima sli~ni nemaju veze sa tom Premudro{}u, jer ne ìve i ne hrane se wome.
Ko je ta Premudrost Bo`ja koja otkriva Svojim Slugama {ta }e biti i u~i ih kako da Wu, su{tu Svetlost, dostignu? Ta premudrost nije niko drugi do Vaplo}eni Smisao, Sin Bo`ji koji je postao ôvek, Gospod Isus Hristos, i koji je, radi nas qudi i radi na{eg spasewa, raspet i vaskrsao daruju}i nam ìvot ve~ni. On je sa Ocem i Duhom Svetim stvorio svet; On, sa Ocem i Duhom Svetim upravqa onim {to je stvoreno; On zna i po~etak i sredinu i kraj, i kona~ni ciq svega {to postoji, i otkriva to Svojim vernim sledbenicima i prijateqima. Jedino takvi qudi mogu biti proroci. Ruski bogoslov I. M. Koncevi~ kaè ovako: Kroz proroka se neposredno otkriva voqa Bo`ja, i zato je wegov autoritet bezgrani~an. Proro~ka slu`ba je naro~iti blagodatni dar, dar Duha Svetoga (harizma). Prorok poseduje naro~iti duhovni vid (prozorqivost). Pred wim granice prostora i vremena kao da se razmi~u, svojim duhovnim pogledom on ne samo da vidi sada{we, ve} i budu}e doga|aje, vidi wihov duhovni smisao, vidi du{u ~ovekovu, wegovu pro{lost i budu}nost. Takav visoki priziv ne moè a da ne bude spojen s visokim eti~kim nivoom, sa ~istotom srca, li~nom sveto{}u. Po U~ewu Dvanaestorice apostola drevnom hri{}anskom spisu, pravi prorok je onaj koji ima narav Gospodwu: pun svetosti, qubavi, ~istote, krotosti i smirewa, a u isto vreme silan u re~i i delu. Istinski proroci govore Istinu, a ne ~e{u qude po u{ima; istinski proroci ne uzimaju novac za svoja proricawa, i ne bave se nikakvim gatawem ({oqa, karte, horoskop, dlan, itd; svako gatawe je, kaè Crkva, demonska ve{tina). Uz to, proroci nisu puki poga|a~i budu}ih doga|aja; pre svega i iznad svega, oni su svedoci Bo`jeg prisustva u jednom narodu i wegovoj istoriji, razobli~iteqi zla i pokvarewa{tva svojih bli`wih, i oni koji zovu na pokajawe, jer se pribliìlo Carstvo Nebesko. Kao takvi, oni su veoma neomiqeni tamo gde deluju, i ~esto bivaju ubijani (prorok Isaija prestrugan je testerom, Jeremija ubijen kamewem, Jezekiq rastrgnut kowima na repove, Jovan Krstiteq ma~em pose~en...). Prvog me|u prorocima, o~ove~enu Boànsku Istinu,
Hrista, istinomrsci su na Krstu raspeli. Gospod svoju voqu ne javqa samo preko qudi, nego i preko ~udotvornih ikona, raznih znamewa u crkvama i manastirima, vi|ewa koja bivaju pobo`nim qudima, prirodnih doga|aja i na mnoge sli~ne na~ine. Zato }emo u ovom izlagawu nekih od proro~anstava Srbima pomenuti i ta znamewa vremena, daju}i wihovo pravoslavno tuma~ewe. II Proro~anstva Starog Zaveta Kwiga koja nam otkriva voqu Bo`ju i daje pouke kako tu voqu vr{iti je Sveto Pismo. To je kwiga svedo~ewe Zaveta (Saveza) Boga sa ~ove~anstvom koje se, kroz Starozavetnu i Novozavetnu Crkvu, Bo`jem pozivu odazvalo. Tom ~ove~anstvu pripadaju svi pravoslavni narodi, izme|u ostalih i srbski. Prvi Srbi bili su kr{teni veoma rano, ali je wihov zavet sa Bogom zape~a}en i potvr|en kona~no dolaskom me|u wih najve}eg srbskog sveca, prosvetiteqa i u~iteqa, Svetog Save, a krvqu zape~a}en u Kosovskom boju, pod vo|stvom Svetog kneza (po duhu i vrlini cara) Lazara. Srbi od tada, hteli to ili ne, u svakom pokolewu moraju polagati ispit vernosti svom savezu sa Gospodom; u zavisnosti od odgovarawa na tom ispitu, wihova sada{wost i budu}nost su svetle ili tamne, blagoslovene ili proklete. Sveto Pismo Staroga Zaveta, a naro~ito u proro~kim kwigama, o tome jasno govori upravo na primeru starozavetne Crkve, predhristovskog Izraiqa, naroda Bo`jeg. Ako to primenimo na na{u sada{wu situaciju, otkri}emo mnogo toga zna~ajnog {to }e biti jasno svakom zdravosmisle}em ~oveku. U kwizi proroka Isaije, Gospod preko wega, Svog vernog sluge, upozorava Izraiqce {ta }e se desiti sa wima jer su prestali da Ga slu{aju. Mada vo poznaje gospodara svoga, i magarac jasle gospodara svoga, qudi, najvi{a stvorewa Bo`ja, ne}e ni da ~uju za svog Nebeskog Oca. Pre svega, u narodu vlada potpuna anarhija; sve dru{tvene vrednosti su
pogaène: I da}u im knezove mladi}e, i djeca }e im biti gospodari. I ~ini}e silu u narodu jedan drugome, i svaki bli`wemu svojemu; dijete }e ustajati na starca i nepo{ten ~ovjek na po{tena (Is. 3, 4-5). Me|u Izraiqcima, kao i me|u Srbima danas, po{tewe se ismeva na svakom koraku; kriminal je dràvni biznis, mnogi privrednici se, u ve}oj ili mawoj meri bave kriminalom, na sve strane se pqa~ka i reketa{i. Uz to, Srbija, po zvani~nim podacima ima 150.000 abortusa godi{we (po u~ewu Crkve, abortus je deteubistvo, jer ~im se, spajawem polnih }elija za~ne telo detiwe, za~iwe se i du{a wegova). Ako se ovako nastavi, bez ikakvog rata, u Srbiji }e, zbog gubitka trke nataliteta sa mortalitetom, Srbi do 2020. godine biti mawina u sopstvenoj zemqi. U Srbiji ima desetine hiqada narkomana. U Srbiji ima na hiqade zaraènih SIDOM. U Srbiji se, po videotekama moè nabaviti najgnusnija pornografija, sa prikazivawem svih vrsta izopa~enosti (incesta, skotolo{tva, itd.). [ta ~eka takav narod, ogrezao u bezakowu, koji neprestano gazi zakon Bo`ji i ìvi po voqi satane? êka ga ono {to se naziva KAZNA BO@JA (koja je, vidimo, ve} po~ela). Najva`nije od svega je da znamo ovo: Sveto Pismo o kazni Bo`joj govori veoma uslovno, u skladu sa qudskim razumevawem. Bog nikoga ne ka`wava direktno: On samo dopu{ta, povla~e}i Svoj pokrov sa bezakonika, da zli qudi àwu ono {to su sa |avolom sejali. U tekstu Za{to Bog ne spre~i rat? Vladika Nikolaj ~itaocima stavqa do znawa da Bog svakom ~oveku omogu}uje da bude tvorac mira u sebi i oko sebe ispuwavaju}i Wegov sveti zakon, koji i jeste zakon mira: qubav prema Wemu @ivotodavcu i qubav prema bli`wima. Nije Bog kriv kada ga qudi ne slu{aju, pa zbog mr`we i pakla u svojim du{ama, po~iwu me|usobno da se koqu i ubijaju. On, kao Lekar, daje recept; na pacijentu je da kupi lek ili da, po svom opredeqewu, uzme otrov. Kako izgleda ovo na primeru proroka Isaije? Tuì}e zemqa i opasti, iznemo}i }e vaseqena i opasti; iznemo}i }e glavari naroda zemaqskoga. Jer se zemqa opogani pod stanovnicima svojim, jer prestupi{e zakone, izmjeni{e uredbe, raskido{e zavjet
ve~ni. Zato }e PROKLETSTVO PRO@DRIJETI ZEMQU, i zatr}e se stanovnici wezini; zato }e izgorjeti stanovnici zemaqski, i malo }e qudi ostati (Is. 24, 4-6). [ta se de{ava sa razvratnim ènama, koje svojom izgledom i pona{awem mame mu{karce na zlo? Jo{ govori Gospod: {to se ponije{e k}eri sionske, i idu opruènih vratova i podmiguju}i o~ima, sitno kora~aju i zveke}u nogama, zato }e Gospod u~initi da o}elavi tjeme k}erima sionskim, i otkri}e Gospod golotiwu wihovu () I mjesto mirisa bi}e smrad, i mjesto pojasa raspojasina, umesto pletenica }ela, mjesto {irokih skuta pripasana vre}a, i mjesto qepote ogorelina. TVOJI ]E QUDI PASTI OD MAÂ I JUNACI TVOJI U RATU (Is. 3, 16-17; 24-25). Godinama su se Srbi sva|ali sa Bogom; godinama su se nadmetali u ruèwu Pravoslavqa, vre|awu episkopa i sve{tenika (a posle Drugog svetskog rata preko 300 sve{tenika srbski komunisti su svojom rukom ubili), ru{ewu svojih hramova i oltara. Bilo je mesta gde su terali sve{tenike da sluè opelo Bogu (recimo, Poqna kod Trstenika). A sad, vra}aju li se sad Bogu? Pomalo, mnogo mawe nego {to bi morali. Koliko puta se ~uje najve}a hula iz usta onih koji su desetle}ima brbqali da je religija opijum za mase: Da ima Boga, ne bi nas ovako zlo sna{lo. Prorok Isaija takvima veli: Te{ko onome koji se sva|a sa tvorcem svojim; crijep sa drugim crijepovima neka se sva|a; ali ho}e li ko re}i Lon~aru svojemu: {ta radi{? (Is. 45, 9). A u kwizi proroka Jeremije sli~no se svedo~i. Mu{ka pokvarenost vodi u propast: Jutrom su kad ustaju kao tovni kowi, svaki rè sa ènom bli`wega svojega. Zato li ne}u pohoditi, veli Gospod, i du{a moja ne}e li se osvetiti takvom narodu? (Jer. 5, 8-9). Bogata{i koji nepravedno sti~u, tla~e}i sirotiwu, prinose svoje zlo na onu hrpu koja dovodi do kazne Bo`je: Kao krletka puna ptica, tako su ku}e wihove pune prevare; zato posta{e veliki i obogati{e se. Ugoji{e se, sijaju se, mimoilaze zlo, ne ~ine pravde ni siro~etu, i
opet im je dobro, i ne daju pravice ubogima. Zato li ne}u pohoditi? veli Gospod, i du{a moja ne}e li se osvetiti takvom narodu? (Jer. 5, 27-29). Krvave ratne katastrofe posledice su umnoènog bezakowa: I ku}e }e wihove PRIPASTI DRUGIMA, I WIVE, I @ENE, kad mahnem rukom Svojom na stanovnike ove zemqe, veli Gospod. Jer od maloga do velikoga svi se dado{e na lakomstvo (otimawe, nepravedno sticawe, gomilawe bogatstva, nap. V. D.), SVI SU VARALICE. I lije~e rane naroda mojega ovla{, govore}i: MIR, MIR a MIRA NEMA (pogledaj, ~itao~e naslove novena, sadràje TV i radio programa, nap. V. D.). Eda li se postidje{e {to ~ini{e gad ({to se klawahu Titu, Lewinu, Marksu i Engelsu, {to du{e upropasti{e bezbo`jem, ru{ahu hramove svoje vere, nap. V. D.)? NITI SE POSTIDJE[E, NITI ZNAJU ZA STID; zato }e popadati me|u onima koji padaju; kad ih pohodim, popada}e, veli Gospod (Jer. 5, 12-15). Gospod je ka`wavao Izraiqce preko onih naroda ~ijim su se idolima (la`nim bogovima) klawali kad su od Wega, @ivota i Istinitoga, odstupili; klawaju se asirskim idolima do|u Asirci i razbiju ih u ratu; klawaju se vavilonskim idolima do|u Vavilowani i odvedu ih u ropstvo; klawaju se egipatskim idolima Egip}ani ih napadnu i pobiju. Srbi su se godinama klawali ameri~kim idolima, i jo{ im se klawaju: ameri~kom na~inu ìvota i mi{qewa, ameri~koj popularnoj muzici, ameri~kim filmovima, ameri~kim farmerkama, ameri~koj koka-koli Za mnoge od wih Amerika je do dana dana{weg ideal: raj za tupo sitne potro{a~ke du{ice koje ne vide daqe od nosa i stomaka. Zar je slu~ajno {to je Gospod ba{ Amerikancima dopustio da nas napadnu i poraàvaju na sve mogu}e na~ine, da bismo ve} jednom prestali da se divimo svojim unesre}iteqima? Ali, i daqe, avaj, mali broj qudi me|u Srbima o tome razmi{qa, a turbo-folk pevaqka peva: Koka kola, malboro, Suzuki, diskoteke, gitara, buzuki,
to je ìvot, to nije reklama, nikom nije lep{e nego nama. Dok je mu~eni~ki narod u Bosni, Hercegovini i Krajini ginuo, u Srbiji su se na sve strane veselili, skupqali pod va{arskim {atrama i predavali svim mogu}im vrstama ludosti. Umesto pokajawa, luda~ko veseqe; umesto suza i molitve za opro{taj, svadbene bahanalije i ispra}aji u vojsku. Opet ~ujemo Isaiju, testerom prestruganog istine radi: I zva vas Gospod nad vojskama u onaj dan da pla~ete i ridate i skubete kose i pripa{ete kostrijet, a gle, radost i veseqe, ubijaju goveda, koqu ovce, jedu meso i piju vino, govore}i: JEDIMO I PIJMO, JER ]EMO SUTRA UMRIJETI (zar to nije ona novokomponovana pesma: Uzmi sve {to ti ìvot pruà, danas si cvet, sutra uvela ruà, nap. V. D.). Ali Gospod nad vojskama javi mi: NE]E VAM SE OPROSTITI OVO BEZAKOWE DO SMRTI, veli Gospod, Gospod nad vojskama (Is. 22, 12-14). A zato vreme razne Miqe i Vave laù i obmawuju narod, pri~aju}i mu bajke o miru i napretku i blagostawu. Preko proroka Jeremije opet govori Gospod: Ovako veli Gospod nad vojskama: ne slu{ajte {ta vam govore proroci koji vam prorokuju; varaju vas, govore utvare svojega srca, ne iz usta Gospodwih. Jednako govore ONIMA KOJI NE MARE ZA ME (dakle, nepobo`nom narodu koji ne ide po zakonu Wegovom, nap. V. D.): Gospod je rekao: ima}ete mir; i svakome koji ide po mislima srca svojega govore: ne}e do}i na vas zlo () Evo Me na te proroke, veli Gospod, koji diù jezik svoj i govore: On veli (Jer. 23, 16-17; 31). U ratu mogu pobediti samo POBO@NI NARODI. âk i ako imaju privremeno preimu}stvo nad neprijateqem, pobeda se bezbo`nima ne}e dati: Ovako veli Gospod: ne varajte se govore}i: oti}i }e od nas Haldejci (Amerikanci danas, nap. V. D.); jer ne}e oti}i. I da pobijete svu vojsku haldejsku, koja }e se biti sa vama, i da ih ostane nekoliko rawenika, i oni }e ustati iz svojih {atora i spaliti taj grad ogwem
(Jer. 37, 9-10). Sveti Sava je, drè}i Besedu o pravoj veri na Spasovdanskom saboru u @i~i 1221. kada je svog brata Stefana krunisao za prvog srbskog kraqa, molio sunarodnike da se, poloìv{i svu svoju nadu na Boga, drè pre svega vere Wegove, tj. Pravoslavqa. Danas se, sa nekad svete srbske zemqe, zemqe osve{tane krvqu tolikih mu~enika, u nebo nad Srbijom diù molitve raznoraznih sekti, od subotara i Jehovinih svedoka, preko Hare Kri{ne i budista, do raznih okultista i satanista. Kako je mogu}e da bude dobro narodu koji decu nije nau~io Hristu, pa se sad ta ista nesre}na deca obra}aju Kri{ni, Budi, raznim guruima i crnim magovima? Oj kukavno Srbstvo uga{eno, zakukao bi, sa Vladikom Wego{em, svaki poboàn i po{ten ~ovek, gledaju}i {ta se de{ava svuda oko nas. Pogazili smo zavet Svetog Save i Svetog kneza Lazara, zavet sa Hristom, za nas raspetim i vaskrslim. Zar je ~udo {to smo pogaèni? III Me|u Srbima je bilo Bo`jih qudi koji su od Wega, Svevide}eg, dobijali otkrivewa o budu}nosti. Postojala su naro~ita narodna proro~anstva, koja su qude u doba turske vlasti krepila, svedo~e}i im o blizini kona~nog oslobo|ewa. Tako je Kara|or|e bio predvi|en kao kraq u opancima; {to se, pak, daqe budu}nosti ti~e, prorican je, u skladu sa biblijskim svedo~ewima o posledwim vremenima, veliki napredak tehnike i op{ta moralna kvare`. Me|u onima koji su sazirali budu}nost, danas su naro~ito ceweni Tarabi}i. Originalni zapisi wihovih re~i, po svemu sude}i, nisu sa~uvani. Ono {to je objavqivano kao kremansko proro~anstvo izgleda jako sumwivo, naro~ito {to je u posleratnim izdawima insistirano na tome da su Tarabi}i Tita, najve}eg srbskog krvoloka, predvideli kao oslobodioca Srbstva (wegov znak se, tobo`, dobija kada se pogleda jezgro prese~ene jabuke a tamo je petokraka). Neki zanesewaci, poput Mili}a Stankovi}a (samozvanog od Ma~ve) lik nekog tarabi}evskog angela Mihaila
pripisali su pojavi Mihaila Gorba~ova, upropastiteqa Rusije. Sve u svemu, ovakva izdawa Tarabi}a, kao i wihova tuma~ewa, krajwe su problemati~na, i ne treba im posve}ivati veliku pa`wu.* Hajde da se okrenemo pravim proro~anstvima i otkrivewima. Proro~anstvo blaène Stojne Blaèna Stojna (monahiwa Efimija) bila je podvi`nica u manastiru Devi~u na Kosovu, tamo gde su mo{ti ugodnika Bo`jeg Svetog Joanikija. Bila je velika podvi`nica i molitvenica, a zbog toga {to je narod pozivala na pokajawe i o~i{}ewe grehova zvali su je Pokajanije i mnogo je voleli. We su se, kao suda Bo`jeg, pla{ili i okolni zulum}ari, Arnauti. Iza ove divne slu{kiwe Bo`je ostala su neka proro~anstva, koja je u svojoj kwiìci Blaèna Stojna (Osmi tom sabranih dela) pribeleìo Vladika Nikolaj (Velimirovi}). Prvo proro~anstvo uputila je mati Efimija ministru prosvete Kraqevine Srbije, Qubi Kova~evi}u, koji je jednom do{ao u Devi~. Tada mu je Stojanka kazala: VI U SRBIJI PSUJETE BOGA, NE DR@ITE POSTOVE, NE IDETE U CRKVU! PROPA[]ETE! Ti, kao ministar treba da zabrani{ vre|awe Boga i gaèwe zakona Bo`jeg. Kao kazna za tada{we grehe narodne, do{ao je Prvi svetski rat, u kome je preko milion Srba izgubilo ìvot. Jednom je sve{tenik, po imenu An|elko, pitao Blaènu Stojnu ho}e li se Srbi ikada osloboditi i ujediniti. Ona mu odgovori: ZBOG OVIH NA[IH SUZA SRBIJA ]E SE OSLOBODITI I RA[IRITI SE u vreme Blaène Stojne (1815-1895.) Kosovo je jo{ bilo pod Turcima i Srbi su od Arnauta mnogo zuluma trpeli. Ova zavetna zemqa srpska oslobo|ena je 1912. AL ]E SAMO TRI GODINE CAREVATI To je bila sloboda od 1912 do 1915. godine. PA ]E NASTATI PROPAST, TE NIJEDNO SELO SRBIJA NE]E IMATI, NIJEDNO SELO, SINKO ovde su prore~eni uàsi austrougarske okupacije 1915-1918., kao i stradawa Srba u
Prvom svetskom ratu. POSLE OVOG VREMENA, VRATI]E SE PONOVO, I BI]E CARSTVO SRPSKO VE]E OD DU[ANOVOG. Teritorija koju je Srbija dobila kao jedna od dràva pobednica u Prvom svetskom ratu zaista je bila ve}a od teritorije Du{anovog carstva. ALI, SINKO MOJ, AKO NE BUDE POKAJANIJA, I AKO SE SRBI NE VRATE BOGU I NE PRESTANU PSOVATI I HULITI NA SVETIWE, PROPA[]E I TO ]E TAKO PROPASTI DA SE VI[E ZANAVEK NE DIGNU. Re~ je o propasti u Drugom svetskom ratu, pod Titom i komunistima i wihovim dana{wim bezbo`nim potomcima. Ova propast je posledica narodnih grehova pre Drugog svetskog rata, ali i potowih, sve do sada. Ostaju}i uporni bogoodstupnici, Srbi sebi zape~a}uju sudbinu i idu u ve~nu propast. Vi|ewe u Jerusalimu 1930. godine Pre Drugog svetskog rata, Gospod je, Duhom Svojim Svetim, zapalio me|u Srbima plamen bogomoqa~kog pokreta, svenarodnog hri{}anskog preporoda na ~ijem je ~elu stajao Vladika Nikolaj. U zemqi Srba bilo je preko pet stotina bogomoqa~kih bratstava oko kojih su se okupqali qudi pokajni~kog i molitvenog nastrojewa. Oni su uglavnom bili jednostavni i sa sela, kao negda ribari, apostoli Hristovi. Takvim du{ama Bog je davao istinska otkrivewa. Jedan poklonik Groba Gospodweg imao je u Jerusalimskom hramu 1980. godine ovakvu ~udesnu viziju o Bogomoqa~kom pokretu u Srbiji. Evo svedo~ewa o toj viziji: Na Veliku subotu zano}ili smo u hramu na Grobu Gospodwem. Cele no}i smo se molili Bogu, kako je ko umeo, znao i èleo, po svome ose}aju i razumu. Ja sam se molio Bogu da sa~uva na{u zemqu, te da i meni u woj bude dobro, jer sam znao, ako ne bude dobro na{oj dràvi, ne}e biti ni meni dobro. U jednom trenutku osetih dobro da sam dobio duhovnu inspiraciju i da mi se otvori{e vid i sluh. U tome videh sotonu koji se|a{e na prestolu svom kao car, okruèn svetlotamnom zatvorenom bojom i nepreglednom svojom pratwom. Uze neki
rog u vidu trube i zatrubi. Glas mu be{e ogroman, ja~i od grmqavine i po~e doletati mno{tvo raznih ìvotiwa, a najvi{e crnih ptica i qudi, te pokri{e gotovo ceo prostor oko wega u vazduhu. Ja ~uh glas wegov, i on izre~e zboru ove re~i: Sinovi pakla, danas je sve~ani dan, jer pobedismo pravoslavnu Rusiju, kao i druge narode. Wihove su stare{ine u na{im rukama, samo se poneko od wih jo{ pomalo bori. Ali se u Srbiji vidi neka mala zastavica i nad wom se nalazi Mati Raspetoga. Ja sam wenim vo|ama dao na{u nauku i nau~io sam ih da se otimaju za zemaqsko bogatstvo da bi zaboravili duhovno, te sam uspeo da ih u tome dobro zavedem. Oni rade za na{u stvar boqe nego {to se moè o~ekivati. No, Raspeti Hristos, na mesto ovih, uzeo je neke proste qude iz naroda, i razvio je opet zastavu eno opet u Srbiji i dao im je za vo|u Majku svoju, kao najmiliju i najodaniju. Sinovi moji, sinovi pakla! Pazite da sa wima sve{tenici wihovi ne krenu, jer ako odu sa wima, izgubi}emo narod i Raspeti Hristos }e pomo}u wih sve od nas opet povratiti, i mi }emo svi ponovo morati i}i u ve~ni ogaw. Produìte svoje delovawe na sve{tena lica, ulivajte im u razum gordost, slavoqubqe, me|usobne raspre i pohote, a pred narodom pretvarajte se i sami kao da ste sve{tenici i radite sve protiv vere u delima da bi time narod {to vi{e omrzli sa sve{tenstvom i na taj na~in ga odbili od Crkve. Nastojte da se narod ne ispoveda i ne pri~e{}uje, jer ga tako Raspeti Isus ne}e {tititi od na{eg uticaja. Sada na posao ustajte, da taj pokret {to pre uni{timo u narodu. Wihove stare{ine }e nas i same pomo}i da se to {irewe spre~i, jer su mi takvi pomogli da i Raspetoga Hrista uklonimo sa sveta. Moji su ve} dobili dozvolu od vlasti, da verne sebi privuku na neki na~in, tek da se {to pre uni{ti Pravoslavqe u toj malenoj Srbiji, koja mi je jo{ znatan otpor. Jedan re~e iz gomile: Sve bi to i{lo lako, ali {ta }emo da radimo sa slavom Srbinovom, jer ih ona silno {titi od na{eg uticaja? On im
re~e: Kada bezakowa wihova preovladaju, presta}e da slave; i slava }e sama pobe}i od wih. Dok ih ona ~uva, dotle je nemogu}e ni du{e wihove posle telesne smrti sasvim pridobiti. Drugi glas ~u se iz gomile: [ta }emo ~initi da im spre~imo glasove i vezu s nebom? Kako }emo im omesti to da ih Raspeti ne obave{tava o na{im planovima, jer {to vi{e mi radimo, sve im vi{e Raspeti uliva jevan|eqsku re~, te se ~itava pobuna u narodu diè protiv nas. On im sada re~e: Naredi}u wihovim stare{inama da im zabrane skupove i razgovore, pod izgovorom da je to na {tetu wihovog ugleda da {ire Jevan|eqe oni koji ga ne razumeju i une}u mr`wu me|u wima {to ve}u i u~ini}u da wima ohladni qubav te ne}e razumeti i ono {to im bude govoreno. Naredi}u svima mojim slugama koji mene slu{aju da sve glasove sa neba oglase za moje delo, i na taj na~in svet ne}e verovati ono {to bude ~uo i ono {to mu bude govoreno. Svet }e ceo biti zaveden i pa{}e u pohotqivost, to mo}no na{e oru`je. Tako }emo sasvim ugasiti qubav u svetu i otkloniti to najja~e oru`je Raspetoga koje se jo{ ponegde nalazi. Uspeo sam u tome {to sam uni{tio post. Qubav sam zamenio mr`wom, a post pohotqivo{}u Ovaj vidoviti haxija video je i slede}e: Na Bogojavqewe 1932. video sam pri molitvi u svojoj ku}i Nebeske prilike na isto~noj strani sa mno{tvom grbova raznih dràva. Svi behu crnim florovima pokriveni, ali se ipak wihovi {areni delovi unekoliko raspoznavahu. Me|u wima be{e srbski grb tako|e u crnini, samo u wemu behu dva slova S. S. veoma svetla, {to u drugima ne videh ni u jednom. Ja upitah: [ta to zna~i? Jedan mi glas re~e: Ovo su grbovi mnogih dràva, ve}ih i mawih koji su se izjedna~ili. Samo je na srpskom grobu ostalo ne{to malo svetlosti. Borba je sada fizi~ka i duhovna tolika da se i to malo svetlosti moè ugasiti. No, ja spazih jednu osobu koja staja{e nad srbskim grobom i izgleda{e mi kao da ga ra{irenim rukama pokriva{e i od ne~eg brawa{e.
Vi|ewe Marije Bogoverne U svom predavawu Svetlo istine, Dimitrije Qoti}, politi~ar s krstom, kako ga je zvao Vladika Nikolaj, zabeleìo je slu~aj, divan i pou~an, sedamnaestogodi{we slu{kiwe Bo`je sa Dinare koju je narod prozvao Marija Bogoverna. Wena vi|ewa i pouke su i danas, kao i za vreme Drugog svetskog rata, kad je ova Hristova devica propovedala, zna~ajna za srbski narod. Vladika Nikolaj se nosio mi{qu da o woj napi{e ~itavu kwigu, ali, na àlost, nije stigao. Marija je ro|ena i odrasla u siroma{noj porodici. Majka joj je rano umrla, a surova ma}eha ju je stalno terala da radi te{ke poslove. Devojka je bila vrlo pobo`na, i najteè joj je padalo kada je nedeqom bivala primorana da sa ocem ide na wivu, umesto u hram Bo`ji, na Svetu Liturgiju. Zbog toga je mnogo plakala i tugovala. Jedne nedeqe, otac joj be{e prilegao pod drvo, da se malo odmori. U taj ~as ona ~u poziv: Marija, jesi li budna ili spava{? Drvo pod kojim se odmarala se zatreslo i obasjalo ~udnom svetlo{}u. U wemu Marija ugleda Presvetu Bogorodicu. Ona je ute{i i pou~i, uputiv{i je da slu{a svoje roditeqe, da se Boga boji i da se wemu moli, a da u crkvu ide kad moè. Presveta joj je rekla da }e imati i tri vi|ewa. Jedno od wih bilo je slede}e. Prelaze}i preko mosta, usred bela dana, videla je puno èna i devojaka koje u crnini peru krvav ve{, sme{ten u malim koritima. U svaki ve{ bilo je ubodeno se~ivo, no`, na kome je stajalo slovo U latinicom (usta{a). Ovo je Marija videla pre Drugog svetskog rata i pre no {to su PAVELI]EVI MONSTRUMI DO[LI NA VLAST U HRVATSKOJ. Kad je rat po~eo, Marija je i{la po Dinari i na narodnim saborima propovedala pokajawe. Znala je, iako nepismena, ~itave delove iz Svetog Pisma napamet. Narod ju je slu{ao i plakao. Marija je stigla i do vojvode Mom~ila \uji}a i on je u woj prepoznao Bogom poslato ~eqade. Ona je vojvodi govorila da je srbski narod, iako malobrojan, veliki pred Bogom po zadatku i misiji koja mu je od Gospoda odre|ena. A ta misija je BITI
UZOR HRI[]ANSKE VRLINE DRUGIM NARODIMA, biti lestvica pobo`nosti kojom }e se i drugi narodi popeti u Carstvo Boìje. Srbi taj zadatak nisu primili, i pohulili su na Gospoda zato su tako uàsno postradali u Drugom svetskom ratu. Govorila je \uji}u i ovo: Vi ste u~ili Bogosloviju! A na{ Kraq, na{a sirota! Odveli ga tamo, odveli ga tako daleko! ZNATE, ON NE MO@E DOBRO DA VLADA AKO NE SVR[I BOGOSLOVIJU, PA ONDA DA VLADA. Rekla je i ko moè da spase na{ narod: Na{ narod ne}e spasiti ni lordovi (to jest, Englezi, Evropqani, tzv. saveznici), ni lotrovi (lotrovi su probisveti, tj. bezbo`ni komunisti). NI SRPSTVO GA NE]E SPASITI. SAMO JEDINO GA HRISTOS MO@E SPASITI. Gledaju}i u ~etni~ku zna~ku na kapama, Marija je rekla: Trebalo bi da imate kokardu na kojoj bi u sredini bio veliki krst, a sa wegove desne i leve strane jo{ po jedan mawi, i oko wih slova SSSS. KRST ]E VAS SPASITI! Posle susreta sa \uji}em, oti{la je da propoveda pokajawe partizanima. Rekli su joj da }e je bezbo`nici ubiti, ali je Marija spokojno odgovorila da ne}e biti ubijena. [ta je kasnije sa wom bilo, jedino Bog zna. Hilandar, Boì} 1995/1996. GRMQAVINA NA SVETOG SAVU 1995. GODINE Godina 1995. je sav srbski rod opomenula velikom grmqavinom po svim na{im zemqama; uz grmqavinu, i{lo je i nevreme, kao nedvosmisleni znak prisustva Bo`jeg i opomene Bo`je. âk su i stari, paganski narodi, koji nisu znali za istinitog Boga, svojim vrhovnim bogovima (Zevsu, Jupiteru, Indri, Perunu, Toru, itd.) davali oblast muwe i groma kao po preimu}stvu boànske opomene i boànskoga oru`ja. I taj znak je svako mogao da vidi i ~uje, samo ako je hteo da otvori o~i i u{i. Grmqavina je na Svetog Savu zabeleèna u narodnoj pesmi o
po~etku bune na dahije 1804. godine: Tre}u sveci vrgo{e priliku, Grom zagrmi ia Svetoga Savu, Usred zime, kad mu vreme nije, Sinu muwa na âsne Verige, Potrese se zemqa od Istoka, da se Srbqi na oru`je diù, al se Srbqi dignut ne smjedo{e... Svuda je grmelo: i u prestonici, i u provinciji, i nije bilo kraja koji za tu grmqavinu nije ~uo. U Beogradu, gromovi su pogodili Sabornu crkvu, u kojoj je sluèna Liturgija; Saveznu skup{tinu; avalski TV i radiotoraw. Bila je to velika, neporeciva opomena Bo`ja. Za{to u crkvu? Zato {to je osim ~asnih, Bo`jih izuzetaka, mno{tvo Srba, od vernika do jereja, pa i arhijereja, zaboravilo evan|elski ideal i zavet spasavawa qudskih du{a. Neki sluè Bogu podvojena srca, boje}i se vlastodràca ovog sveta, a ne Wega, Sveca Izraiqevog; drugi su ogrezli u tamu izdaje pravoslavne vere pod maskom hri{}anske qubavi; ima sve{tenika koji se pona{aju kao zanatlije koje misle vi{e o zaradi nego o du{i, svojoj i svoje pastve; mnogi Srbi koji sebe smatraju pravoslavnima su raslabqeni i retko gore duhom, sluè}i Hristu, i jo{ idu kod vra~ara i gatara, a vera im je krhka i nemo}na. U Saveznu skup{tinu grom je ga|ao zbog svih politi~kih laì kojima smo prisustvovali u posledwih nekoliko godina, zavo|eni za Gole{planinu i ostavqani na wenim najvi{im, ledenim vrhovima, da umremo od politi~ke studi i prevara vlastodràca, ~iji je jedini ciq bio pun trbuh i puna kesa. U toraw za prenos TV i radio-emisija na Avali grom je udario da bi opomenuo tvorce programa za |avoqu kutiju (tako je televiziju
proricao Sveti Kozma Etolski stotinu godina pre no {to su je prona{li) da vi{e ne varaju narod la`nim vestima, da ga ne truju otrovnim filmovima i ne zaga|uju gnusnom i varvarskom turbofolk i sli~nom muzikom. Bog je, sa Svetim Savom, Srbe pozivao na oru`je: na duhovno oru`je pokajawa, molitve, posta, ispovesti, Pri~e{}a, na oru`je smirewa pod silnu ruku Wegovu i idewe za Istinom Wegovom. Dva-tri dana o ~udu se pri~alo, a zatim se sve nastavilo: svako je oti{ao svojim starim putem. A puta Bo`jeg malo se ko setio i malo je ko na wega stao. I do{la je stra{na 1995: pala je, 1. maja, kada su bezbo`nici u Srbiji slavili praznik rada (za |avola rade svi koji Bogu ne rabotaju), Zapadna Slavonija, i u usta{kim rukama obreo se Jasenovac, sa sedam stotina hiqada srbskih mu~enika iz Drugog svetskog rata nesahrawenih na hri{}anski na~in. Nismo bili dostojni mu~eni~ke zemqe jasenova~ke... Pala je Kninska Krajina, pala Lika, pao Kordun i pala Banija, zemqe na kojima su Srbi ìveli jo{ pre Sredweg Veka (Srb se, recimo, pomiwe u IV veku!), i u usta{kim se rukama obreo manastir Krka. Nismo bili dostojni dalmatinskoga Kosova... Izdat je narod srbski u Bosni, u ime mira (koji }e, ako se ovako nastavi, biti mir srbskog grobqa)... Reke izbeglica su potekle prema Srbiji, dok su Srbi iz Srbije slu{ali turbo-folk i nastavqali da se ludiraju... A vlastodr{ci su nastavili da govore o miru, i televizija je nastavila da laè... Nisu hteli da ~uju Svetog Savu. ôvek je vi{i od zvezda, Svetigora, Cetiwe 1998. SNEG NA VASKRS 1996. GODINE Onoliko koliko je Gospod ve}i od Svetog Save, toliko je upozorewe na Vaskrs 1996. godine ve}e od upozorewa na Savindan 1995. godine; jer je Sveti Sava, najdivniji Srbin ikada ro|en, ipak
samo sluga Bo`ji i usvojeno ~edo Oca Nebeskoga; Vaskrsli Hristos je Bog Koji je postao ~ovek, sa Ocem i Duhom Svetim Tvorac neba i zemqe, jedan od Svete Trojice. Da nije Hrista, ne bi bilo ni Svetog Save; da nije Vaskrsa, koji slavimo kao dan pobede @ivota nad smr}u i Svetlosti nad tamom i Istine nad la`ju, ne bi bilo ni Savindana, ni Vidovdana, ni Nikoqdana, ni \ur|evdana, ni Aran|elovdana niti jednog drugog praznika. Zato je srce moralo da boli svakog pravoslavnog Srbina sa ove strane Drine kad je video kako u wegovim zemqama pada sneg za najradosnije crveno slovo u kalendaru dane Hristovog Vaskrsewa. A padao je 1996, i to mnogo, vejavi~ki, zimski. Vi|eno je pravo nevreme kome su prethodili lepi i topli dani Strasne sedmice. Nedeqa, Ponedeqak i Utorak Vaskrsa bili su pod snegom. Na Cetiwu je besnela sne`na oluja, sa muwama i gromovima. Crkva Bo`ja Vaskrs opeva kao Praznik nad praznicima i Slavqe nad slavqima; veli: Sada se sve ispuni svetlo{}u, nebo i zemqa i preispodwa, da praznuje sva tvar ustajawe Hristovo, u kome se utvr|uje (dobija kona~ni ciq, kona~nu potvrdu smisla svog postojawa.) A srbski Vaskrs 1996. bio je tama i vejavica: kao da je Hristos odvratio Svoje Lice od nas ne èle}i da gleda bezakowa qudi kr{tenih, a nedokr{tenih, koji Ga svakodnevno vre|aju bestidnim mislima, re~ima i delima. I kad su tri dana Vaskrsewa pro{la, kad je vaskr{we crveno slovo oti{lo iz kalendara opet je prolep{alo, kao da se ni{ta nije desilo. A jeste. îni se da su i ptice i leptirovi i gora i voda vi{e osetile vaskr{wu opomenu nego qudi kojima je ona bila poslata da ih urazumi. [ta moèmo o~ekivati u budu}nosti? [ta osim nesre}e? Neka svako sam razmisli neka se svako sam upita: Zbog kojih grehova mojih i moje porodice bi vejavica na Praznik nad praznicima? [ta da u~inim da bih se popravio, da bih umilostivio Gospoda? [ta da u~inim da ne propadnemo kona~no i bespovratno? A kad shvati, neka se pokaje, ispovedi, duhovno otrezni i po~ne
pobo`no da ìvi, spreman da od Oca Nebeskoga dobije i {ibe za svoje nevaqalstvo; jer, koga Bog voli, onoga i kara, i bije svakog sina koga prima, veli se u Svetom Pismu. ôvek je vi{i od zvezda, Svetigora, Cetiwe 1998. ZA[TO PLAÛ NA[E IKONE? Ve} desetinama godina ikone u pravoslavnim hramovima pla~u, raspe}a liju miro, a ponegde i krv potekne. Neverne Tome ne veruju, nau~nici vr{e analize i kaù: nemogu}e, ali istinito! Iz drveta ikone teku mirisne suze, ~iji je sastav istovetan sastavu qudskih suza, sa jo{ nekim sastojcima koji se ne daju analizirati, jer nisu od ovoga sveta. Najvi{e pla~u ikone u Americi, tom svetskom sredi{tu antihristovskog bezakowa i nepravde, gde, po podacima policije, godi{we bespovratno nestane na hiqade dece i omladine, koja velikim delom bivaju `rtvovana u satanisti~kim obredima i gde, od 1966., postoji zvani~no registrovana crkva satane. Plakala je Majka Bo`ja u albanskoj pravoslavnoj crkvi u îkagu; iz ikone Majke Bo`je Iverske u ku}i Kana|anina Josifa Muwoza, pravoslavnog [panca, od 1982. te~e celebno miro (Muwoz je, od strane jednog zlikovca, ubijen u jesen 1997; tek posle smrti saznalo se da je bio tajni monah). Pla~e ikona Hristova u crkvi Svetog Jovana, isto u Americi... U mestu Cicero, dràva Ilinois, u antiohijskoj pravoslavnoj crkvi, Bogorodica lije suze. Tako i na drugim krajevima sveta. Iz raspe}a u mestu Maunt Pri~ard, Australija, te~e miro od leta 1994. Bogorodi~ina ikona u Kopenhagenu, u hramu Ruske Zagrani~ne Crkve, proplakala je po~etkom 1995. Pla~u ikone po Rusiji, gde se krajem osamdesetih u Lvovu na ~udesan na~in ukazala Presveta Bogorodica i najavila budu}a stradawa.
U Gr~koj, iz jedne Hristove ikone u Atini potekla je krv, a iz druge suze; iz ikone Svetog Arhangela Mihaila miro. Godine 1997. iz raspe}a u hramu Solunske mitropolije potekla je krv... Iz ikone Svetog Nektarija Eginskog u hramu blizu policijske akademije u Atini potekla je krv. Ima jo{ puno sli~nih primera, i ko zna koliko }e ih tek biti. Carstvo Boìje pla~e nad gre{nim i u tamu potonulim rodom qudskim. Bog je Qubav, i On je stalno briàn radi na{eg spasewa: kad vidi kako Ga qudi svojim delima gone, On ih na razne, a uvek prvo ne`ne, o~inske na~ine opomiwe. Jedan od tih na~ina su i suze i krv koji se pojavquju na svetim slikama Hrista i Bogorodice. Majka Bo`ja je àlostiva Mati ~itavog roda qudskog: zar da ne rida gledaju}i ratove i ubistva, silovawa i sve mogu}e vrste zlo~ina, kojima ~ove~anstvo uga|a satani, a ne wenom Sinu, Spasitequ sveta? I kod Srba je bilo i ima znakova Bo`jeg prisustva, i to veoma mnogo; samo Srbi o~i zatvaraju, i, kako kaè jedna bogomolni~ka pesma: Ali narod ne haje, za grehe se ne kaje. Zato na{a nesre}a traje. Evo nekoliko znakova i opomena Neba koji bi, da su na pravi na~in prime}eni i primqeni, sigurno pomogli potomcima Svetog Save da se opamete i vrate Hristu. Krajem sedamdesetih godina, u doba {iptarskog divqawa na Kosovu, u predelu u kome se nalaze Visoki De~ani bilo je veliko nevreme, i grom je udario u krst kupole manastirske crkve. Vatra je ispunila ~itav hram. Najvi{e plamena je bilo oko }ivota Svetog kraqa Stefana De~anskog. Ni{ta nije o{te}eno, ni }ivot, niti bilo {ta u crkvi. Iguman onda{wi, otac Justin (Tasi}) o ovome je odmah obavestio nadle`nog episkopa, potoweg Patrijarha srbskog g. Pavla. Iste godine, u selu Medna kod Mrkowi} Grada, ~etvrte nedeqe Velikog posta, pri kraju Svete Liturgije pred sve{tenikom koji je sluìo i trojicom starijih qudi, ~lanova Crkvenog odbora, sveti antimins se tri puta sam otvorio i sklopio (na antiminsu se sluì
Sveta Liturgija.) O ovom je izve{ten i nadle`ni vladika i Sveti Sinod. Episkop ra{ko-prizrenski Pavle, dana{wi Patrijarh, rekao je tada da ovaj doga|aj najavquje veliko stradawe. Zbivawa u Bosni to potvr|uju. Godine 1990. na zavesi oltarskih dveri u manastiru Studenici pojavila se suza u oku Svetog Save. Neki su je protuma~ili kao obi~nu mrqu od vlage, ali je bila re~ o pravoj, i to krvavoj suzi. Otac ovog naroda, zaboravqen i odba~en od svoje dece, plakao je nad wihovom krvavom sudbinom u skoroj budu}nosti. U zimu 1991, u Sabornoj crkvi u Beogradu, iz raspe}a Hristovog kraj ulaznih vrata, trnovog venca na Wegovom ~elu i rane na rebru poteklo je miro. Rat i patwe Srba u Hrvatskoj najavio je slede}i doga|aj. U prole}e 1991, pred po~etak nesre}e, u ku}i Srbina iz Bjelovara desilo se da je kopija Ikone Majke Bo`je Lepavinske (iz manastira u blizini Krièvaca), koja je preìvela usta{ko bombardovawe 1943, po~ela da se krstoliko kre}e po zidu. ûdu je prethodila iznenadno zablistavawe sobe koja je bila u mraku (~ovek je sedeo i gledao TV, a svetla su bila uga{ena), kao i paqewe kandila samog od sebe. U sobi se stalno ose}ao miris ruìnog uqa. ûdo krstolikog kretawa ikone uo~ili su mnogi, a potvrdio ga je i Mitropolit zagreba~ko-qubqanski g. Jovan. Uskoro po~iwe raspe}e Srba Slavonaca, Kraji{nika, Banijaca, Korduna{a, Li~ana. Vi{e nema Srbske Krajine, osim u tu`nim uspomenama izgnanika i istorijskim dokumentima... Mala crkva manastira Savina, u Herceg Novom, 1992. i 1993. bila je svedok plakawa Hristove ikone; na Blagovesti 1992, u parohijskoj crkvi u Sevojnu, zaplakala je ikona Bogorodi~ina. Plakala je 1989. godine kopija Trojeru~ice u Slancima nadomak Beograda... Nebo se, u prole}e 1993, nad Radovawskim lugom, mestom gde je ubijen Kara|or|e, àrilo ~itave jedne no}i, a mnogi, nikom neshvatqivi zvuci, dopirali su odnekuda... I, naravno, u kobnoj 1995, godini izdaje Srbe sa one strane Save i Drine, kad su, u ime mira, prodate stotine hiqada
nesre}nika od beogradskih mirotvoraca, grmelo je na Svetoga Savu, usred zime, kad mu vreme nije. Dva-tri dana se o tome pri~alo, a zatim se pre{lo na svakodnevno veselo bezumqe i sitan, mi{ji ìvot koji ne vidi daqe od nosa i stomaka. [ta nas ~eka? Svakom razumnom ~oveku jasno je da nas ne ~eka ni{ta {to bi se moglo nazvati radosnim doga|ajima. Predstoji stradawe mo`da nebivalo u dosada{woj srbskoj istoriji. Na{a Crkva je, preko svojih vi|enih qudi, a naro~ito Patrijarha Pavla, pozivala Srbe na pokajawe, na post, na molitvu, na ispovest, na Sveto Pri~e{}e. Odazvali su se neki, ali u veoma malom, neznatnom broju. (U Beogradu, u svim hramovima, nedeqom na Liturgiji te{ko da bude vi{e od tri do ~etiri hiqade qudi! U prestonici od dva miliona stanovnika samo toliko qudi se u nedequ, dan Bo`ji, mole Bogu. A gde su ostali?) Krajwe je vreme da se prenemo. Jer, ve} pomenuti znaci, pored toga {to nas upozoravaju na blizinu propasti u koju sebe vodimo odri~u}i se preda~kih zaveta, Krsta âsnog i Slobode Zlatne, u isti mah nam govore koliko Bog zaista voli Srbe, i koliko je Wemu i Wegovim ugodnicima stalo do nas. Ako se pokajemo i urazumimo, jo{ ima nade. Stavio sam pred vas ìvot i smrt, pa izaberite, govorio je Gospod preko proroka Mojseja. Daj Boè da izaberemo ìvot! ôvek je vi{i od zvezda, Svetigora, Cetiwe 1998. BOG NE PLA]A SVAKE SUBOTE Tako kaè na{ narod. To jest, Bog ne uzvra}a zlo~incima odmah po{to zlo~in izvr{e, ali im uzvra}a po pravdi Svojoj ~im vidi wihovu nepokajivost. Kada nas je NATO bombardovao 1999. godine, mogli smo, me|utim, da vidimo i brà Bo`ja uzvra}awa. Krenimo redom. Ameri~ki i nema~ki avioni (istih onih Nemaca koji su nas
bombardovali aprila 1941. godine) ga|ali su me|unarodni putni~ki voz u Grdeli~koj klisuri, kada je poginulo 55-oro qudi, a 26-oro bilo povre|eno. Istog dana i istog ~asa sru{io se most u Vupertalu u Nema~koj, kada je ~etvoro poginulo i 47-oro bilo teè ozle|eno. Do tada se tako ne{to nema~kom vozu nikad nije desilo. Istog tog dana, kada su nema~ki mediji s ponosom javqali kako je bombardovana srbska rafinerija u Pan~evu, i kada se otrovni oblak {irio ka Beogradu, u 14 ~asova kod Hamburga se dogodila stra{na nesre}a, u kojoj se prevrnula cisterna sa amonijakom, a otrovni gasovi se nezaustavqivo {irili dvadesetak kilometara uokolo. Na Hitlerov ro|endan, 20. aprila 1999, ameri~ki mediji su javili kako srbski vojnici igraju ragbi glavama {iptarskih beba. Istog dana, u Kolumbiji, glavnom gradu Ju`ne Karoline, jedne od dràva SAD, dva osamnaestogodi{waka upala su u svoju {kolu i ubila dvadeset pet |aka i dve nastavnice a zatim digla ruku na sebe. Bili su simpatizeri nacizma. Surdulica je bombardovana 27. aprila, i trista ku}a je sru{eno do temeqa. Poginulo je {esnaest nevinih qudi; od toga jedanaestoro dece. Istog dana, u Teksasu tajfun je ubio vi{e od sto osoba, i celo jedno naseqe sru{io do temeqa. Kada je 3. maja bombardovan Beograd, i kada je pogo|ena bolnica Dr Dragi{a Mi{ovi}, prekinuto je svetlo, tako da su se deca ra|ala pod sve}om, a nije bilo struje ni na intenzivnoj nezi. Tog dana u molitvenom domu luterana u Lineburgu (koji su, kao nema~ka evangelisti~ka crkva, podràvali bombardovawe), pao je plafon; ~etvoro qudi je poginulo, a tridesetak lak{e i teè raweno. U Novom Sadu je 7. maja 1999. bombardovana rafinerija. Na Rajni kod Kelna tada se zapalio nema~ki tanker Avanti pun nafte. Od eksplozije su pucali prozori na zgradama u okolini. poginula su dva ~lana posade, o{te}en jedan most, a {teta je bila vi{e od milion maraka. Posle bombardovawa ambasade Kine u Beogradu, kada su ~etiri
slu`benika poginula, na jugu SAD survao se u provaliju autobus. Poginulo je dvadeset troje qudi, a sedamnaest je te{ko povre|eno. I u Engleskoj su se de{avala znamewa po zavr{enom bombardovawu, na èlezni~koj stanici Padington u Londonu sudarili su se vozovi, kada je poginulo oko 140 putnika. Turska, ~ija je vlast uìvala u bombardovawu Srbije, imala je stra{an zemqotres. Zlo~ini NATO-a bili su vaistinu satanisti~ki: oni su Srbe bombardovali na wihove velike praznike. Most na Bistrici u Grdeli~koj klisuri ga|an je na drugi Vaskrs, a na Trojice su bombardovali Varvarin, kada je na mostu poginulo {esnaest qudi. (U iste dane, u Arkanzasu, odakle su bile NATO-ubice, Bil Klinton i general Vesli Klark, do{lo je do avionskog udesa, kada je poginulo preko 140 qudi.) [ta sve to zna~i? Da li je Bog osvetnik nevinim qudima (Nemcima, Amerikancima, Englezima, Turcima) koji su stradali u ovim doga|ajima zato {to su wihove zlikova~ke vo|e nasrnule na srbski narod? Mnogo puta smo rekli, i ponavqamo: Bog Se sveti tako {to dopu{ta da qudi àwu ono {to sa |avolom seju. A, kako kaè Sveti Nikolaj @i~ki u Ratu i Bibliji, Bog ~esto ka`wava narode zbog grehova wihovih vo|a. Jer, svaki narod ima vo|e po svojoj veri i meri. To je zakon nad zakonima. A {to se Srba ti~e, wima je, u toj istoj kwizi, Vladika poru~io: Pobeda u budu}em ratu uslovqena je pokajawem. Koji se narod bude najpre pokajao, zavapio Bogu i popravio, on }e, ako uop{te bude u{ao u rat po Bo`jem promislu, pobediti. To moè biti i jedan od malih naroda, ~ijoj se malenkosti i neukosti (naravno, u evropskom smislu) mogu smejati veliki i kulturni. Kao {to je u svom tekstu Neobi~na podudarnost (Pravoslavni misionar 1/2000.) zapisao episkop {aba~ko-vaqevski Lavrentije: Mi se ne radujemo ovom stradawu isto tako nevinog stanovni{tva u drugim narodima zbog greha wihovih vo|a. Ali nas ~udi da su pojedine svetske vo|e i politi~ari bili toliko duhovno zaslepili da nisu prime}ivali uzro~nu vezu sa svojim nedelima.
I jo{ ne{to kao poruka Srbima. Kad je bombardovana ambasada Kine, bila je razorena i galerija Paleta, vlasni{tvo Radmile Vasi}. Evo {ta je tom prilikom doìveo i posvedo~io An|elko Mitrovi} iz Beograda: Stanujem trideset metara od Kineske ambasade. Kad jer ambasada pogo|ena, svo staklo u stanu mi je popucalo. Sve je jo{ gorelo. Uzeo sam baterijsku lampu i krenuo da obi|em centar. Kad sam se popeo stepenicama, video sam stra{an prizor. Svi izlozi na ovom krilu bili su razbijeni. Sr~a na sve strane. Do{ao sam do galerije Paleta i prenerazio se jedino su na woj sva stakla ostala ~itava, a iza wih, kao an|eo ~uvar, posmatrao me Beli an|eo. Nijedna figurica u izlogu ni za milimetar nije bila pomerena. U ~udu sam se poklonio An|elu koga slika predstavqa i triput se prekrstio. Dakle, Srbi to vam je sva nada; beli arhangel Gavrilo, svedok Vaskrsewa Hristovog, koji u Mile{evi pokazuje grob iz koga je Gospod ustao. Samo ta vera vas moè spasiti, i samo ìvot po toj veri. Sve ostalo je zabluda. 1999-2006. ZA[TO PLAÊ SVETI SAVA? Uvod Potpisnik ovih redova pripada poraènim snagama. Dodu{e, ne snagama poraènim na Osmoj sednici Saveza komunista Srbije (jer one sada, maskirane u aktivne gra|ane, dominiraju na{oj javnom scenom), nego onim snagama ~iji je poraz po~eo 1789, u doba Francuske revolucije, a zavr{en 1917, u doba boq{evi~ke revolucije. Naravno, to je poraz hri{}anstva kao istorijsko-politi~ke sile, a ne poraz Crkve kao Tela Hristovog, koja je u krvavom 20. veku dobila najvi{e mu~enika i ispovednika, postradalih od komunista. Crkva je u pro{lom veku pobedila Hristom; ali, pravoslavni hri{}ani (i hri{}ani uop{te) su zauvek potisnuti na margine dru{tvenih i politi~kih zbivawa, i tamo }e ostati sve dok politika ne prestane, u Dan Drugog Dolaska
Onoga koji }e pojavom Svoga prisustva i dahom usta Svojih pobediti posledweg i najve{tijeg politi~ara u istoriji antihrista, la`nog mesiju u zlu ujediwenog ~ove~anstva. Sve do tada, hri{}ani }e biti goweni, prikriveno i otvoreno, ali nemilosrdno, i na to se, iako nije nimalo prijatno (blaga re~!), treba pripremiti svim svojim bi}em. Ono u ~emu ìvimo, i u ~emu }emo tek ìveti, ako me|unarodna zajednica (eufemizam za izbaciva~e osiroma{enog uranijuma na prostore zemaqa bez zakona) u|e u Srbiju sa svojim tenkovima (a u}i }e recimo kroz Partnerstvo za mir) jeste otvoreno dru{tvo. Zapad je to dru{tvo, na tenkovima, hteo da nam donese jo{ 1999, ali 5. oktobra naredne godine, uprkos svim podr{kama sa strane, i ~iwenici da je Zapad imao svoje qude u legalnim strukturama opozicije, Sam narod svrgao je reìm Slobodana Milo{evi}a, pokazav{i svest i savest koju, siguran sam, nijedan evropski narod u takvoj situaciji ne bi pokazao. Po{to nije mogu}e da se Srbi sami oslobode (to su varvari, i, re~e Dejvid Gompert, virus koji treba uni{titi) i da sami sobom vladaju (zar stalne krize u DOS-u to ne pokazuju?), me|unarodna zajednica }e im u tome pomo}i. I Srbija }e biti pod budnim okom te zajednice. To jest, od Crkve, preko Vojske, do dràvnih ustanova bi}e wihove kontrole, Solane, Petri~i, E{dauni, [tajneri, Vokeri, sva ta elita vrlog novog sveta. A denacifikacija }e biti sprovedena sistematski i bez pardona. Iz {kola }e leteti Sveti Sava, Wego{, Marko Kraqevi}, vojvoda Stepa i sli~na bratija koja nas vra}a u mra~ni sredwi vek netolerancije i nemogu}nosti suìvota; iz vojske }e leteti neposlu{ni oficiri, a oruàne snage }e biti na ivici gladi (mo`da nam vrate pu{ke M-48, jer {ta }e nam oru`je kad idemo u hipi-pacifisti~ku Europu, kojom vladaju {ezdesetosma{ka deca cve}a, poput Solane i Jo{ke Fi{era). Crkva }e dobiti mesto koje joj pripada to jest, zape}ak; pojavqiva}e se u medijima samo kad treba da u~estvuje u ekumenskim hepeninzima. A fanatici, poput potpisnika ovih redova, koji tvrde da milo{evi}evci nikad nisu bili srbski nacionalisti, i koji smatraju da na{ pravoslavni ciq
nije Velika nego Visoka Srbija, i{~eznu}e iz javnog ìvota. Bi}e ukloweni zbog navodnog govora mr`we (od strane onih koji su nas bombardovali govorom qubavi u vidu osiroma{enog uranijuma). Ali, posledwi goniteqi Crkve i Hri{}ana nisu naivni. Oni ne}e goniti qude koji druk~ije misle, pi{u i govore na ideolo{kim sudovima. To }e imati suprotan efekat. Ako je ~ovek na sudu kao pravoslavni Srbin, ili srbski nacionalista, to prema wemu moè izazvati simpatije nedenacifikovanog varvarskog stanovni{tva okupirane Srbije. Zato }e mediji pripremiti teren: qude koji se ne slaù da budu parije Novog poretka (kako taj pojam poznato zvu~i, ~ak mu i br~i}i katkad izrastu na, naizgled, mladom licu) proglasi}e za narko-dilere i trgovce oru`jem. A sve }e to mo}i da se vidi na TV-u (nezavisni mediji su spremni, zar ne?). Uz malu pomo} kompjuterske tehnike i digitalne montaè, vide}ete pravoslavne sve{tenike ili vernike kako navodno diluju drogu, trguju oru`jem i spremaju se da dignu u vazduh ambasadu neke od zemaqa me|unarodne zajednice. I tako }e se suditi pravoslavnim fundamentalistima. Kao u Sovjetiji tridesetih godina Staqinovog veka: qudi Crkve su na sudu bili kao osniva~i teroristi~kih }elija monarho-fa{isti~kog pokreta usmerenog na ru{ewe poretka u prvoj dràvi radnika i seqaka. Tekst pred ~itaocem daje povod za razmi{qawe na tu temu. îtajte ga dok vam u goste ne do|e me|unarodna zajednica i dok vam sud za denacifikaciju ne zapleni ovu kwigu kao dokazni materijal. Znamewe Na bdeniju u ruskom hramu u Rimu, gde su sluìla dva ruska i jedan srbski sve{tenik iz Trsta, proplakala je ikona Svetog Save koja se nalazila na zidu gde su ikone srbskih Svetaca (Srbi u Rimu nemaju svoj hram, nego im duhovno uto~i{te pruàju bra}a Rusi). To se desilo ba{ uo~i Savindana 2002, a na{a {tampa je vest stidqivo prenela. Naravno, odmah se ~uo glas da tu nema nikakvog ~uda jednostavno, bilo je mnogo qudi, a hladno, i do{lo je do kondenzovawa vodene pare,
pa su to, u stvari, te suze. Ni{ta sli~no se, me|utim, nije desilo ni sa jednom drugom ikonom u hramu, a o~evici su novinarima stavili do znawa da je Sveti Sava zaista plakao. Sli~no upozorewe prvog oca i u~iteqa srbskog imali smo na Savindan 1995, kad je usred zime, kad mu vreme nije, grom grmeo po svim srbskim zemqama i Krajinama, i tri puta ga|ao: jednom u Sabornu crkvu u Beogradu, drugi put u policijsku antenu na palate Beogra|anka, a tre}i put u avalski TV-toraw preko koga su {irene RTS-laì. Svaki iskren pravoslavni Srbin znao je da to nisu nimalo dobra znamewa. I zaista, te godine pale su u Tu|manove ruke Slavonija i Barawa, Lika, Kordun i Banija, kao i cvet srbske slobode kroz vekove Kninska Krajina. Reke izbeglica potekle su prema Srbiji; potoci krvi proliveni su u ime lijepe wihove, a po nare|ewu vrhovnika Tu|mana i uz pomo} me|unarodne zajednice (kakav neàn naziv za neronovske mu~iteqe naroda Svetog Save!). Te godine bombardovani su Srbi u Srbskoj; te godine potpisan je dejtonski mir srbskog grobqa. Onda je Sveti Sava grmeo, a sad pla~e. I pla~e u Rimu. [ta li to zna~i? I ho}e li ga kondenzacija vodene pare (a u stvari kondenzacija ìvog bola na{eg najìvqeg Sveca, koji je u Bogu @ivome besmrtan) ikom i{ta zna~iti? Iako nismo proroci, svim pravoslavnim Srbima je jasno da Sveti Sava ima mnogo razloga za plakawe nad svojim gre{nim potomcima. Krenu}emo redom, od Crkve, preko dràve, do {kole jer sve to nam je utemeqio i ka Bogu uputio sin Nemawin, visokovrhi hrast srbskog Hri{}anstva. Duhovni rat Malo pre tog doga|aja, u Asiziju, gde se nalaze zemni ostaci Frawe Asi{kog, papa Ivan Pavao II predsedavao je molitvi za mir svih svetskih religija od rimokatolika, preko protestanata, do induista, budista i indijanskih {amana-neznaboàca. Bilo je ~ak i nekih pravoslavnih, ~ak i nekih Srba. A Sveti Sava nije hteo papinu krunu za brata, niti se papi ikad obratio kao duhovnom poglavaru (pisao
mu je kao papi velike rimske dràve), niti je kad posetio Rim, iako je, na svojim pokloni~kim putovawima, to mogao. Nije pro{lo ni mesec dana od Savinih suza kada je u Beograd stigao kardinal koji je izrazio sna`nu papinu èqu da poseti Srbiju i Srbski narod. Dakle, Sveti o~e Savo, u tvoju zemqu ho}e da kro~i onaj koji je za sveca proglasio vojnog vikara usta{ke vojske, Alojzija Stepinca, nazvav{i ga mu~enikom za vjeru papa Ivan Pavao II. Mo`da si zbog toga plakao, zajedno sa Svetim vladikama Platonom, Savom, Petrom i Dositejem, sve{tenomu~enicima \or|em i Brankom i starcem klepa~kim Vuka{inom koje je Sveti Sabor Srbske Crkve 2000. uneo u kalendar jer postrada{e od usta{kih kriàra, tog predzi|a kr{}anstva? Do}i }e papa koji se moli Stepincu Mo`da zato rida{ sa onih milion mu~enih u Endehaziji, koji su du{e pobijenih za rije~ Boìju i svjedo~anstvo Jagwetovo (Otk. 6, 9)? Je li to cena za ulazak u Europu? Treba li da prodamo du{u da bismo imali koji evro vi{e? Znam, optuì}e me za govor mr`we; budne o~i ~itaju {ta pi{em. Zato se odmah ogra|ujem i velim: papa moè, kao poglavar dràve Vatikan, koji kuje svoj evro, da do|e u posetu kome ho}e iz {iroke koalicije, one na vlasti, na{ih dràvotvoraca; moè da do|e i svojim vernicima. Ali, zar }e ga primiti oni arhijereji koji starca Vuka{ina posvedo~i{e kao Sveca (jer on to jeste), papu koji je Stepinca za sveca proglasio? I ovo nema nikakve veze s mr`wom prema rimokatolicima u Srbiji: hvala Bogu {to na{ narod, uprkos pojedinim izrodima, nikog ne mrzi, i nema ni{ta protiv rimokatoli~ke veronauke u {kolama i prava da na{i sugra|ani rimske vere slave svoje praznike po svom kalendaru. Jer, i u sredwevekovnoj Srbiji rimokatolici su imali svoje crkve i sve{tenstvo, samo im je bilo zabraweno da Srbe prevode u pokornost papi. Verujemo Bogu i Svetom Savi: na{i episkopi }e biti ispovednici, i papa ne}e do}i. Dràva Sveti Sava je, na @i~kom saboru 1221, kruni{u}i pravoslavnom
krunom svog brata Stefana, Srbiju u~inio nezavisnom i slobodnom Kraqevinom. A {ta je sad sa wegovom dràvom? Ho}e li ova biti wegova? Kada je 1918. godine stvorena ona dràva koja je, po Svetom Nikolaju @i~kom, bila prkos Bogu i Svetom Savi, i kad je Svetosavski Zavet pogaèn radi paganskog me{trovi}evskog vidovdanizma i {trosmajerovskog jugoslovenstva, tada je i po~ela sva na{a propast. Slavila je ta dràva i Savindan i [trosmajerovdan u {kolama, prave}i se da ne zna da je Josip Juraj [trosmajer, biskup |akova~ki, bio za Jugoslaviju pod Habzurbzima i Vatikanom. I tada, te nesre}ne 1918, po~ela je antiistorija Srba. U prvoj Jugoslaviji poru{eno je mnogo od onog {to su zidali svetorodni Nemawi}i kroz teoduliju (slu`bu Bogu svih, od kraqa do sebra). Ni rat 1941-1945. nije nas opametio, ni Jasenovac, ni sto za jednog nas nisu dozvali sebi. U oktobru 1944. u Srbiji se ustoli~io ~ovek iz nigdine, koji nas je u nigdinu i odveo, ~ovek za koga se ne zna ni da li je bio Josip, ni da li je bio Broz. Samo se zna da mu se pevaloDruè Tito, mi ti se kunemo/da sa tvoga puta ne skrenemo. Zaista, nismo ni skrenuli po{to je to bio put u pakao, na{li smo se na dnu istog. Tito je bio anti-car Du{an, sa antisrbskim Du{anovim carstvom zvanim SFRJ. Okruèn svojim seizima i izme}arima, uveden u Srbiju na sovjetskim tenkovima i sa êr~ilovim blagoslovom, on je bezakowe proglasio za zakon ìvota obeskorewenog naroda. Pobiv{i najboqe, proterav{i najumnije, pohapsiv{i najhrabrije, ostale je podmitio, pa se u zemqi Dembeliji pevalo: Alaj volem ovaj reìm/plata ide, a ja leìm. Kada je umro, carstvo je po~elo da se koleba i cepa wegovi seizi i vazali potukli su se oko plena, i do{lo je do raspada anti-Du{anovog carstva na feude. (Osim Alije Izetbegovi}a, koji je od mladosti bio ube|eni muhamedanski fundamentalista, svi akteri jugoslovenske drame, od Ku~ana, preko Tu|mana, do Gligorova bili su verni sinovi Tita i Partije). Tada se u Srbiji pojavio anti-knez Lazar, koji je na la`ni Vidovdan 1989, kada je odbio da se pri~esti i celiva mo{ti Svetog Kneza, poveo narod za sobom. Sluè}i se nacional-boq{evi~kim
metodama, Kompartiji poznatim od Staqinovog obra}awa narodu sa bra}o i sestre! i koketirawa s crkvom dok rat ne pro|e, Milo{evi} je sve dràvotvorne ideje i simvole, kao i ogromnu narodnu energiju, potro{io bore}i se za sebe, a tvrde}i da glavu daje, Krajinu ne daje. Zapad ga je u tome svesrdno podràvao, nazivaju}i ga jakim ~ovekom sa Balkana i dejtonskim mirotvorcem, a kad je postao nepotreban uzvratili su mu NATO-bombardovawem i Hagom. Posle anti-Lazara, dolazi vreme anti-despota Stefana Visokog. Po{to se srbska kr{tena istorija, kao u ogledalu, sada naopako odraàva u postistoriji koja ùrno hita ka antihristu, vladaru u zlu ujediwenih nacija budu}eg Novog poretka, moèmo pretpostaviti {ta }e nam biti. I to veoma jednostavno: bi}e sve suprotno od onoga kako nam je bilo za vreme Lazarevog sina Stefana, koji je, iako dvostruki vazal, ma|arski i turski, uspeo da sa~uva duhovnu i dràvnu samostalnost Srbije, i da je proslavi Slovom qubve i Manasijom, ~uvaju}i svoj narod od propasti. Dana{wi anti-Stefani, (a mnogo ih je, i u koaliciji su) rasproda}e srbsko ime i imawe, i to budza{to od fabrika do zemqe. Sve }e biti na prodaju, i svi }e biti na prodaju. Umesto pravoslavnog ja~awa nacije (ne kao plemena krvi i tla, nego kao Zaveta sa Hristom) bi}e izvr{ena denacifikacija. Umesto Titovog verbalnog delikta (nije bilo tako davno kad su qudi leàli u apsu zbog Oj, vojvodo Sin|eli}u) bi}e uveden krivi~ni paragraf koji ka`wava govor mr`we (to podrazumeva da se ne sme re}i: Ja sam normalan Srbin, pravoslavne vere, otac porodice, i volim svoj narod, ne mrze}i druge). Ko se zgadi zbog legalizacije perverzwa~kog braka, mora}e u zatvor, jer {iri HOMOFOBIJU (Zar mi da zaostajemo za EUROPOM? Dosta je prqavog Balkana! EUROPA ZDAJ! A EUROPE nema bez pederskog braka!). Za to vreme, u Srbiji umire (svake godine) tridesetak hiqada qudi vi{e nego {to ih se rodi! Za to vreme, Srbija ima preko 50.000 zvani~no registrovanih narkomana (optimisti tu broju mnoè sa dva, a pesimisti sa ~etiri). Sirotiwa, otpu{tena u ime transparentne tranzicije, luta}e, gladna i bosa,
zemqom u kojoj }e mo`da i vazduh biti oporezovan. Mediji }e pri~ati o donacijama i investicijama onih koji su, bombardovawem, ovoj {a~ici jada na~inili {tetu od 30 milijardi dolara. Samo vi, deco, radite svoj posao, re}i }e majka Srbija transparentnim tranzicionim politi~arima, koji }e joj sa sme{kom pri~ati kako je Svetska banka sa Me|unarodnim monetarnim fondom (da, ~itao~e, to su oni {to su usre}ili Argentinu!) pozitivno evaluirala na{e rezultate A Bil Gejts }e nam pokloniti sto kompjutera, za Vladu Pla~e li zato Sveti Sava? Pla~e li zato {to ne mogu da zvone zvona na wegovom hramu, jer nemaju kome? Raduje li se on {to }e tranziciona koalicija da mu hram svetosavski zida, a da ru{i sve ono {to je on Zakonopravilom postavio, mole}i Srbe da svu nadu poloè na Boga i drè se prave vere Wegove (@i~ki Sabor, 1221)? [kola Pla~e li osniva~ srbske {kole i ve~ni na{ u~iteq zbog {kole srbske, u koju jedva u|e veronauka, i to posle uporne, komesarski ostra{}ene borbe protiv iste, borbe univerzitetskih profesora i intelektualaca? Pla~e li zbog toga {to na Svetosavskom balu 2002. Ministar prosvete jedva procedi kroz zube wegovo ime, ali zato govora{e da su mawine na{e zlato? (Budi ~itao~e-denacifikatoru, pazi: nièpotpisani nije protiv mawina u Srbiji, ali ne shvata kakve to ima veze sa Savindanom). Pla~e li zato {to }e reforma {kole, po EUROPSKOM obrascu, istoriju prekrojiti da u woj ne bude vi{e te dosadne pri~e o srbskim stradawima? Zato {to }e u reformisanom predmetu kwièvnosti, biti mawe srbskih epskih pesama jer nas one, kako neko re~e, vode u Hag? Pla~e li {to }e srbska {kola, koju je on osnovao, postati po re~ima pope~iteqa prosvje{~enija, DOS-ovog Dositeja {koligrica (ra|ena po uzoru na mnogomudru ameri~ku dràvnu {kolu)? Pla~e li Sveti Sava {to srbski osnovci, umesto da ìve radosno kao deca Bo`ja, duvaju sve od trave do lepka, ispisuju}i grafite poput: Boqe Tigar u kesi nego ma~ka u xaku?
Da li je slu~ajno Sveti Sava plakao u Rimu? Da li je uop{te plakao? Mi, koji znamo da jeste, jer ima zbog ~ega, pla~imo nad sobom i decom svojom, e da bi nam se Bog smilovao i izbavio nas od gneva qubavi Svoje. ZA[TO PLAÊ SIN BO@IJI? Sveto Predawe Pravoslavne Crkve kaè da se Gospod Isus Hristos za Svog zemaqskog ìvota nikad nije nasmejao. Okruèn qudskom patwom i mukama na jednoj, i zlobom i mr`wom onih koji su Ga raspeli na drugoj strani, On zaista nije ni imao razloga da se nasmeje u svetu koji je, biblijski re~eno, dolina suza. Ali je zato plakao. Plakao je nad mrtvim Lazarom, tuguju}i zbog svih koji su umirali i koji }e umirati, jer ~ovek nije namewen za smrt (Jn. 11, 35). Plakao je i nad Jerusalimom ulaze}i u wega na Cveti, jer je On, Sveznaju}i, znao da }e Ga Jerusalimqani prvo odu{evqeno do~ekati, a zatim, nagovoreni od svojih stare{ina, raspeti. Plakao je i tugovao za narodom izraiqskim jer je taj narod spasewe obio. Nekoliko desetle}a kasnije, u stra{noj najezdi rimskog vojskovo|e Tita, Drugi Izraiq }e biti rasejan po svetu dok }e na stotine hiqada qudi izginuti. Evo {ta o pla~u Hristovom svedo~i Evan|eqe po Luki: I kad se pribliì vidjev{i grad ZAPLAKA ZA WIM, govore}i: Kad bi i ti znao, bar u ovaj dan tvoj, ono {to je za mir tvoj! Ali je sada sakriveno od o~iju tvojih. Jer }e do}i na tebe dani, i okruì}e te neprijateqi tvoji opkopima, i opkoli}e te, i stegnu}e te sa sviju strana; i sru{i}e tebe i djecu tvoju u tebi, i ne}e ostaviti u tebi ni kamena na kamenu, zato {to nisi poznao vrijeme u kojemu si poho|en (Lk. 42-44). Hristos je plakao i pla~e nad gre{nim rodom qudskim koji odbija da pozna Wega, @ivot, Istinu, Put, a okre}e se smrti, laì i bespu}ima. U posledwih nekoliko godina, pla~u suzama svetog mira mnoge ikone Hrista i Bogorodice {irom pravoslavnog sveta. U selu Deràvino, u
Rusiji, pre izvesnog vremena, zamiroto~ilo je preko dvadeset ikona, a iz ikone Gospodwe poteklo je miro nalik na krv; godine 2001, u hramu Vaskrsewa u Jerusalimu, potekle su struje te~nosti nalik na krv iz ikone na kojoj je predstavqeno rugawe Hristu uo~i raspe}a. Ovo se desilo upravo u no}i izme|u Velikog Petka i Velike Subote. Prvi takav slu~aj u Jerusalimu zbio se 1572, uo~i Vartolomejske no}i u Francuskoj, posle koje su u Evropi po~eli vi{edecenijski verski ratovi koji su je opusto{ili; drugi je bio 1939, nekoliko meseci pre po~etka Drugog svetskog rata, a ovaj tre}i 2001., nekoliko meseci pre ru{ewa Svetskog trgovinskog centra u Wujorku, posle koga je otpo~eo niz doga|aja ~iji je ciq uspostavqawe elektronskog totalitarizma, goreg od svih prethodnih, koji se zove Novim svetskim poretkom. I Srbi su od Boga svih ovih godina dobijali znamewa i opomene: dovoqno je setiti se grmqavine na Svetog Savu 1995, posle koje je pala Krajina sa Slavonijom i Barawom. U ruskom hramu u Rimu je, uo~i Svetog Save 2002, proplakala ikona najve}eg srbskog sveca (bdenije je, sa bra}om Rusima, sluìo i srbski sve{tenik.) A najnovija opomena se zbila u hramu Svetog Save u Kragujeva~kom nasequ Aerodrom, gde je iz Raspe}a Hristovog poteklo miri u vidu suza. ûdo je po~elo 8. septembra po novom kalendaru (na Svete mu~enike Adrijana i Nataliju), a trajalo je do 11. septembra, praznika Usekovawa glave Svetog Jovana Krstiteqa, tog, kako otac Justin Popovi} kaè, drugog Velikog Petka, kada Crkva pomiwe stradawe Prete~e Gospodweg koga je, zbog svedo~ewa istine, pogubio car Irod (taj dan je i dan ru{ewa zgrada bliznakiwa u Wujorku.) Hram Svetog Save u Kragujevcu je spomen crkva pravoslavnima streqanim od strane Nemaca u oktobru 1941, kada je jedan drugi Novi poredak osvajao Evropu (i tada su, kao i danas, Srbi bili smetwa. Za vreme bombardovawa NATO alijanse (u koju hitamo, kao da to nije bilo pre ~etiri godine), niz bombi je palo u okolini hrama i nije eksplodirao. Mnogo qudi su ~udo miroto~ewa raspe}a primetili uzbu|eni i upla{eni, ali i sigurni da je Gospod @ivi tu, sa wima. U svojoj izjavi za Politiku Ekspres (20 21. sept.
2003.), protojerej @ivota Markovi}, stare{ina crkve, kaè: To je isto kao kada se roditeq zapla~e, jer mu je dete neposlu{no. Ne èli da ga ka`wava nekim strogim kaznama, a ipak mu je ào. To je takav odnos. Treba shvatiti i kao opomenu, pre svega, nama sve{tenicima, ali i opomenu na{em narodu, za koga smo pred Bogom odgovorni. // Svako od nas treba da se zapita za{to Spasiteq pla~e. Naravno, nema mesta za slu~ajnost u Carstvu Svemogu}eg Boga, veli Sveti Jovan Kron{tatski. Zar je slu~ajno da je Hristos zaplakao u hramu Svetog Save, koji je spomen crkva ubijenim Kragujev~anima iz oktobra 1941, u prvoj prestonici oslobo|ene Srbije, gradu koji je srce [umadije? Tog istog dana, kada je Ekspres prvi put objavio ovu vest (19. septembra 2003), na istoj strani novina, verovatno bez namere urednika, na{le su se tri vesti iz Kragujevca. Jedna, o {trajku mu~enika radnika Zastave, koji su gladni, i kojima je jedan DOS-ov komesar poru~io da imaju iracionalne zahteve (a oni ho}e da jedu i prehrane porodicu) i da ne znaju {ta je tranzicija (to znaju vlastodr{ci koji nas prodaju u ropstvo); druga, o ~oveku koji je, pred svojom ènom i petogodi{wom devoj~icom, hteo da sko~i sa zgrade zbog nere{enog stambenog pitawa (ima ~etrdeset godina, dvoje dece, a nema posla) tre}a, o maloletnoj S. M. iz Kragujevca, koja je u Despotovcu sko~ila sa ~etvrtog sprata, s ciqem da se ubije, ali je ~udom Bo`jim, ostala ìva (pala je na krov automobile). Kragujev~e, moj zeleni ven~e, pevalo se nekad o ovom gradu, sada potamnelom i dovedenom u nevi|enu, afri~ku bedu, gradu koji je, i od prethodne i od sada{we vlasti, o~ito osu|en na smrt (vaqda zato {to je srce [umadije, a [umadija srce Srbstva.) Ne, nije Hristos slu~ajno zaplakao u gradu u kome je Sveti Nikolaj @i~ki imao sredi{te Pravoslavne narodne hri{}anske zajednice, gradu mu~eniku iz Drugog svetskog rata. Pla~e Hristos nad Srbijom, koja Ga je zaboravila, mamurnom od titoizma, slobizma i DOS-izma, nad Srbijom u kojoj rimokatoli~ki ùpnici, bez i~ije zvani~ne reakcije, Srbe prevode na uniju s papom (slu~ajevi u Vaqevu), u kojoj se Hagu prodaju svi sa poternice (ako su
krivi, krivi su Srbima) za koji dolar vi{e, u kojoj bahati vlastodr{ci kupuju lap-topove za {pijunirawe politi~kih protivnika vredne trista hiqada evra dok im narod umire od gladi, u kojoj nevladine srbomrza~ke kreature {amaraju izbeglice s Kosova i sastaju se sa Tu|manovim vernim gaulajterom, koji se cini~no ispri~ava zbog neugodnosti koje su imali mu~enici iz Krajine; pla~e nad Srbijom koja jo{ nema svoj grb, nego drì Titov, sa istrgnutim krstom i petokrakom na vrhu; pla~e nad narodom koji nestaje, i koji }e do polovine XXI veka biti mawina u zemqi Svetog Save, jer abortusima i auto-genocidnom politikom svojih vo|a u ponor sebi uskratio pravo na ìvot; pla~e zato {to beda i o~aj sve vi{e nesre}nika navode na ubistva i samoubistva; pla~e jer, dvesta godina posle Kara|or|evog ustanka nema Ustava u kome }e pisati da je Srbija dràva srbskog naroda i ostalih gra|ana koji u woj ìve; pla~e jer, devedeset godina posle Kumanova, umesto kneza ~estitoga, opet Arapi po Kosovu sude, a zulum}ari arnautski ubijaju srbsku decu na kupawu O, koliko razloga ima Hristos da pla~e nad svima nama: nad politi~kim mo}nicima, nad crkvenim sluìteqima, nad radnicima, lekarima, u~iteqima, sudijama, mu{karcima, ènama i decom (nad kojom vr{e mengeleovske oglede koji se zovu reforma {kole) Pla~e nad nama, nad tobom i nada mnom, dragi ~itao~e, a ti i ja najboqe znamo zbog ~ega Ima li nade? Vladika {umadijski Jovan naloìo je da se u hramu Svetog Save svakog dana sluì akatist Hristu, sve do Krstovdana. I time nam je pokazao put: saborna molitva, li~na molitva; li~no i saborno pokajawe; vra}awe Hristu i Svetom Savi E da bi se Bog smilovao na nas, i da se sa nama ne bi desilo ono {to se desilo s Izraiqem pre dve hiqade godina Gospode Isuse Hriste, Sine Bo`ji, pomiluj nas gre{ne!
PO@AR U HILANDARU Izgoreo nam je bjel Vilindar naspred Gore Svete. Preko polovine manastirskih zgrada nestalo je u plamenu u kome se na{ao i prekrasni Beli konak iz XVI veka, igumenarija, gostoprimnica, mona{ke kelije i gostinske sobe: sve to, doma}inski svetlo i lepo, oti{lo je u nepovrat. Izgorela su ~etiri paraklisa: Svetih ~etrdeset mu~enika sevastijskih, Svetog Save Osve{tanog, Svetog Dimitrija i Svetog Nikole. U paraklisu Svetog Nikole nalazilo se mno{tvo }ivoti}a sa mo{tima ugodnika Boìjih. Planula je i soba kraqa Petra, sto koji je on podario manastiru, jedna od verzija Krunisawa cara Du{ana, ~uvene slike Paje Jovanovi}a. Ovakav poàr nije se zbio od po~etka XVII veka. Srbski ambasador u Atini, Du{an Batakovi}, izjavio je da je Hilandar izgledao kao da je bombardovan, i da mu je susret sa ru{evinama doneo jedan od najteìh dana u ìvotu. Generalni konzul u Solunu, Jugoslav Vukadinovi}, rekao je: Nikada u ìvotu nisam video ne{to stra{nije i tu`nije Mona{ke suze su najteè! Sami Bog je spasao, molitvama Svetih Save i Simeona, crkvu i riznicu koja, da je izgorela, zna~ilo bi da je na{a istorija, {to se dokumenata ti~e prebrisana kao gumicom; jer, u riznici su, izme|u ostalog, Karejski tipik Svetog Save sa wegovim originalnim potpisom i pe~atom, poveqe Svetorodnih Nemawi}a, Svetog kneza Lazara, Jefimijin vez, zastava cara Du{ana, ~a{a iz koje je pio vino, retke rukopisne i {tampane kwige, Kara|or|eva pisma I ko zna kakvo blago nebrojeno, koje svedo~i ko smo, {ta smo i kuda idemo Poàr je, utvr|eno je, izbio zbog starog oxaka. Ali, to je materijalni uzrok. A koji je onaj pravi, duhovni uzrok zbog koga je Majka Boìja, igumanija hilandarska Trojeru~ica, dopustila da srce svakog Srbina bude raweno? Jer, znamo Majka Svemogu}noga Hrista Boga mogla je molitvom da zaustavi ovu nesre}u, i ne bi bilo plamenova u nebu nad Hilandarom, u tihoj i spokojnoj svetogorskoj no}i. Pravoslavni Hri{}anin je, dakle, sa molitvenom oprezno{}u, duàn da potraì
duhovne uzroke hilandarskog poàra. A kome bismo se obratili ako ne najve}em Srbinu posle Svetog Save (Otac Justin), Svetom vladiki Nikolaju da nam ih on objasni? U svom delu Dobrovoqci vere Hristove, govore}i o tome za{to Bog dopu{ta stradawe Wegovih svetiwa, Sv. Nikolaj kaè: Ako se u du{ama qudskim pogase kandila i sve}e, i miomir postane zagu{qiv dim, i srce prestane biti oltar qubavi i postane hladno i tvrdo kao stena, tada Bogu nisu mili ni zidani hramovi. Tada se i ti hramovi zapuste, niti sve{tenik u wima rado sluì, niti narod u wih dolazi. I onda desnica Bo`ja udara po jednim ili po drugim, ili po obojima hramovima. A desnica Bo`ja je laka kad miluje a te{ka kad udara. Ponekad po{te|uje zidane hramove zbog blago~e{}a zadu`binara tih hramova, a udara po svojim ìvim hramovima, o~ekuju}i da se novo pokolewe povrati k Wemu. Ponekad po{te|uje qude a ru{i zidane hramove, da bi raàlostio one koji gledaju ru{evine i ogrejao ih revno{}u da zidaju nove. A ponekad u gnevu svome ne {tedi ni jedne ni druge da bi, u novoj generaciji, povratio otpale sinove precima wihovim. Kad god je vera Bo`ja kod qudi oslabila ili i{~ezla, i kad se unutarwi oltar srca razvalio, Bog je dopustio da se poru{e hiqade i hiqade hramova u slavu Wegovu nekad postrojenih. âk i onaj ~udesni hram, {to ga je po samom Bo`jem planu sagradio car Solomon, pretvorio je Gospod u ru{evine onda kad je video srce carevo u ru{evinama. U Hilandaru se, ako pratimo misao Svetog Nikola @i~kog, desilo to: Bog je dopustio da se sru{i deo manastira da bi raàlostio one koji gledaju ru{evine i ogrejao ih revno{}u da zidaju nove hramove i oltare, da obnove svetiwu koja je na{ Dom i na{e Uto~i{te. Dostojevski kaè da smo svi krivi za sve. Svako, pa i najmawe na{e zlo, ~ini da se pove}ava zbir zala u svetu, a {to je taj zbir ve}i ve}e je i dopu{tewe Bo`je da qudi àwu ono {to su sa |avolom sejali. Svako od nas je, po meri svojih greha, dometnuo ugarak za potpalu hilandarskog poàra. I onaj koji je svom narodu obe}avao slobodu i provredni oporavak, a lagao i varao s ciqem da se li~no obogati; i onaj koji je
Srbe predavao ha{kom Minotauru, poku{avaju}i da ga umilostivi, a samo mu podjaruju}i pakleni apetit; i onaj koji se klawao la`noj Evropi, Beloj Demoniji, i pozivao nas da zaboravimo Svetog Savu; i onaj koji je sluìo Brozu i brozomori, a ~iji potomci nastavqaju wegovo delo, ovog puta u ime qudskih prava ratuju}i protiv svega srbskog; i onaj koji je osnivao razne televizije s ciqem da razvra}aju i zaglupquju narod, pretvaraju}i ga u beslovesno krdo; i onaj ko je hteo da reformi{e {kolu tako da od na{e dece napravi teletabise; i onaj ko mladima prodaje drogu, sti~u}i svoj krvavi novac, sebi i potomstvu na ve~no prokletstvo; i onaj ko trguje nesre}nim ènama i devojkama; i onaj ko se bogati na tu|oj muci i znoju, kradu}i narodno pod vidom privatizacije Svi mi, neverni svojim supru`nicima, svi mi, koji zaboravqamo vaspitawe dece u veri i ~estitosti, svi mi, kojima je ideologija u se, na se, i poda se zamenila svetlost sluèwa Istini, svi mi, koji izlazimo na ulice da proslavimo pobede sportista, a nigde nas nema na ulicama kad nam ubijaju decu u Gora`devcu i drugde na Kosovu Da, svi smo, svi, svi krivi za poàr u Hilandaru I oni koji sluè Crkvi, od vernika do episkopa, dobro treba da se zapitaju za{to je ba{ ovom pokolewu potomaka Svetog Save palo u deo da gledaju poàr u Hilandaru koji li~i na bombardovawe. Koliko smo mi sluìli Bogu, a koliko smrtnim qudima i wihovim smrtnim (makar i ekumenskim) interesima? Zar se na nama ne ispuwava re~ Svetog Nikolaja @i~kog: Crkve grade da ih vide qudi, / crkve grade, Bogu se ne mole? Koliko su nam parohijski domovi bitniji od ìvih qudi koji pored nas gladuju? Koliko mislimo o sirotiwi, bolesnima, nemo}nima? Gde je na{a hri{}anska qubav i milosr|e? Gde su nam dela vere? Gde ìvqewe za uzor? Zar mnogi u Srbiji nisu po~eli da zbog popa Nikole mrze Svetog Nikolu (naravno, ne treba da tako ~ine, ali su bili sabla`weni pop Nikola je bio previ{e bahat i tu| duhu Crkve, pa mu niko ne veruje kad propoveda o Svetom Nikoli)? Poàr u Hilandaru velika je opomena Srbskoj Crkvi, to jest nama veruju}ima.
U posledwe vreme, mnoge nam se stvari de{avaju u Velikom postu: godine 1999. u Svetu êtrdesetnicu po~elo je NATO bombardovawe posle ~ega je usledila okupacija Kosova; u postu 2001. hap{en je Slobodan Milo{evi}, i to ne zbog krivice prema svom narodu, nego po nalogu tog istog NATO-a; u postu 2003. ubijen je nesre}ni premijer Srbije, Zoran \in|i}; a sad, opet u postu, plamen je zahvatio Hilandar. Veliki post je doba pokajawa, kada nas Crkva poziva da oplakujemo svoje grehe i umolimo Gospoda da nam oprosti bezakowa koja ~inimo pred Wim. Za nas jo{ uvek ima nade: ako priloìmo usr|e i, ugledaju}i se na svete ktitore Hilandarske, Savu i Nemawu, krenemo putem pokajawa, Bog }e nas ponovo u~initi Svojim narodom, izbavqaju}i nas od propasti ka kojoj hitamo, zovu}i je raznim umilnim imenima, od evroatlantskih integracija do otvorenog dru{tva. Jer, Gospod je u hilandarskom poàru po{tedeo qude. Stradalo je mnogo, i gubitak je bolan, i nenadoknadiv, ali ako se saberemo oko zidawa Hilandara i zidawa svojih du{a, da bi sve sveto i ~estito bilo i milome Bogu pristupa~no, onda }e i poàr u srbskoj Svetiwi imati ono zna~ewe koje Gospod, Otac na{ nebeski, ho}e da ima zna~ewe opomene koja nas vra}a Wemu i Svetom Savi. Daj Boè da tako bude! BESLAN, INDONEZIJA, KRAGUJEVAC RAVNODU[NOSTI I POKAJAWU ILI O
Doga|aji koji su obeleìli kraj prestupne 2004. godine su, svakako, krvavi zlo~in ~e~enskih terorista u ruskom gradi}u Beslanu, kada je ubijeno preko trista de~aka i devoj~ica u lokalnoj osnovnoj {koli i zastra{uju}i zemqotres, koji je izazvao cunami, odneo preko 250 hiqada ìvota u Indoneziji, Tajlandu, [ri Lanki i okolnim zemqama. Ova dva doga|aja su u medijima, naravno, bila propra}ena plitko, medijski, i pokrio ih je, evo ve} sada, veo zaborava Kao da je ni{ta ubiti trista |aka i kao da je, tamo na Dalekom Istoku, nestalo 250 hiqada muva, a ne 250 hiqada stvorova Boìjih qudi, koji nose
lik Wegov. I mi, slabi Hri{}ani potowim vremena, kao da smo zaboravili da dubqe, iz misti~ke perspektive pogledamo ova dva doga|aja, i da pro~itamo wihove poruke. Umorna od banalnosti i sveprisutnosti svakodnevnog zla i delovawa si}u{nih zloduha (Sologub), du{a pravoslavnog Hri{}anina kao da nema snage za ulazak u bol, ~iji se ogweni stub krajem 2004. uzdizao do neba. Izloèn bujici informacija koje razdraùju, ~ovek se uvla~i u qu{turu neosetqivosti i nestaje, osim za najbliù okolinu. Svakome ko ima imalo srca (i razuma) na pamet padaju re~i Gospodwe: I zemqotresi veliki bi}e po mestima, i bi}e glad i i pomori, i strahote i znaci veliki bi}e s neba I bi}e znaci na suncu i mesecu i zvezdama; na zemqi muka i nevoqa narodima u uàsu od huke morske i valova. Umira}e qudi od straha i od o~ekivawa onoga {to nailazi na svet, jer }e se sile nebeske pokrenuti (Lk. 11, 25026). Dana{we ~ove~anstvo, me|utim, ìvi pod hipnozom samodovoqnosti; ono, iako ga je XX vek krvavo razuveravao, i daqe ho}e da veruje u progres, razvoj humanih potencijala, u Novo Doba, epohu velike vlasti u sebe zaqubqenog homo sapiensa, slu|enog tehnolo{kim sujeverjem Franken{tajnovski ogledi u oblasti genetike i klonirawa qudskih embriona dobijaju na sve ve}em zamahu; eutanazija postaje zakonsko pravo; homoseksualizam i sve vrste izopa~enosti bujaju Usred haosa u kome ìvimo, planeta otkazuje poslu{nost svom zlom gospodaru: vazduh nas gu{i, lednici se tope, {ume nestaju îtava Zemqa se, kaù nau~nici, za tren zaustavila kad je stravi~ni zemqotres pogodio Indoneziju No, kao {to je u svojoj studiji o nihilizmu primetio otac Serafim Rouz, qudi posle izvesnog vremena provedenog u ispuwavawu gordoumnih projekata novovavilonske izgradwe, po~iwu da na svet gledaju |avoqim o~ima, pa tamo gde je crno vide belo, obrnuto. Zato je u Otkrivewu Jovanovom uo~ena najstra{nija osobina ~ove~anstva pred kraj sveta nepokajivost. A ostali qudi koji ne pogibo{e od ovih zala, ne
pokaja{e od dela ruku svojih, da se ne klawaju demonima, ni idolima zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim i drvenim, koji niti mogu videti, ni ~uti, ni hoditi; i ne pokaja{e se za ubistva svoja, ni za gatawa svoja, ni za blud svoj, ni za kra|e svoje (Otk. 9, 20-21). A u Srbiji? Bog ni nas, ve} odavno, ne ostavqa bez svojih opomena Mnogo ih je bilo, i o mnogima je ve} pisano. Ove, 2005. godine, na Savindan, desila se jo{ jedna. U crkvi Svetog Dimitrija, u Kragujevcu, potekle su suze iz ikona Majke Bo`je i Svetog Dimitrija koje se nalaze na ikonostasu. U ovom istom gradu je, na Krstovdan 2003. zamiroto~ilo Raspe}e u crkvi Svetog Save Vladika Jovan je, najnovijim povodom, izjavio: Ovo {to se dogodilo, dogodilo se Bo`jom Promi{qu. îwenica je da je Bog u~inio ~udo, i mi ne treba da sudimo, nego da se Bogu molimo (Glas javnosti, 3. februar 2005.) Nastavilo se, dakle, niz znamewa iz 2004: u aprilu te godine proplakala je ikona Majke Bo`je u crkvi Svetih Flora i Lavra u Lipqanu na Kosovu, a u maju, u ku}i jednog Srbina u Pa~etinu kod Vinkovca u Hrvatskoj to se desilo sa ikonom Svetog Nikolaja Mirlikijskoga Jesmo li postali boqi? Jesmo li se kajali, duboko i sa ose}awem da Gospod treba da nas izbavi od bliske i pravedne Svoje pretwe (kako kaè molitva prilikom izno{ewa petohlebnice na ve~erwu)? To samo Bog zna. Na{ polom se nastavqa. A jasno nam je da bi Svemo}ni mogao da taj polom zaustavi u trenu}u oka, i da na{e neprijateqe zauzda zauvek. Beslan, Indonezija, Kragujevac Poboàn ~ovek imao o ~emu da misli, zbog ~ega da se kaje i Kome da se moli. SRBSKI PROROCI O EVROPI Prorok je, po u~ewu Crkve Bo`je, onaj koji u pro{losti, sada{wosti i budu}nosti pojedinaca, naroda i ~ove~anstva vidi smisao doga|aja, koje je Provi|ewe blagovolelo ili dopustilo da budu. I Srbi su u XX veku imali dva proroka Boìja: Svetog
Nikolaja Ohridskog i @i~kog i Prepodobnog Justina ]elijskog. Ovi bogonadahnuti muèvi su od Hrista dobili otkrivewe o istorijskoj sudbini Srba, i upozorili svoj narod {ta ga ~eka ako se nastavi na{a otpadija od Zaveta sa Bogom. Najve}a sablazan za Srbe, predvo|ene svojom obezboènom i odnaro|enom inteligencijom, sastojala se u idewu za Evropom bez Hrista. Iz te sablazni, sva zla i zablude su proistekli: od jugoslovenstva do marksizma komunizma. Jer, Evropa je bila i ostala idol svih srbskih zidara vavilonske kule, koji su sre}u svoju i svog naroda hteli da izgrade bez Boga i Wegovog zakona, samo naporom svojih misli i mi{ica. Setimo se {ta su sveti srbski proroci Nikolaj i Justin govorili o Evropi. Sveti Nikolaj @i~ki u Re~ima srpskom narodu kroz tamni~ki prozor veli o Evropqanima: Slasti su im u negovawu tela, u grabeì tu|ega, u otmici od malih i slabih, u umnoàvawu zemaqskoga blaga i pro{irewu svoje dràve i svoje vlasti, u lukavom zavojevawu tu|e otaxbine, u vesequ i u igrawu, u odbacivawu svake vere kao sujeverice, u negirawu Boga, u punom biolo{kom ìvotu, u bestidnom nazivawu majmuna svojim praocem, u potopqewu antropologije u zoologiju. I jo{: Dana{wa Evropa nije vi{e ni papska ni luteranska. Ona je izvan toga i van toga. Ona je skroz zemaqska, i bez èqe da se pewe na nebo ni sa paso{em nepogre{ivog pape niti pak uz lestvice pameti protestantske. Uop{te odri~e se putovawa iz ovog sveta. @eli da ostane tu. @eli da joj grob bude gde i kolevka. Ne zna za drugi svet. Ne ose}a ozon nebeski. Ne vidi u snu An|ele i Svetiteqe. Za Bogorodicu ne moè da ~uje. Razvrat je utvr|uje u mr`wi protiv devi~anstva. Sav trg je u mraku. Sve su sijalice poga{ene. Aj, kakav uàsan mrak! I jo{: Da je sre}e, Evropa bi se hvalila Hri{}anstvom kao svojim najdragocenijim nasle|e mi najve}im dostojanstvom. // Slavqewe Hrista i propovedawe Hrista svim kontinentima i svim narodima, to je bila Bogom odre|ena misija evropskog kontinenta. Van
Hri{}anstva Evropa nema ni~im da se pohvali. Bez Hrista, Evropa je najsiroma{niji prosjak i najbezo~niji pqa~ka{ ovog sveta. I jo{: Vlastoqubivi i oholi narodi Evrope nikad ne priznaju svoju krivicu. Izgubili su pojam o grehu, o grehu i kajawu. Za svako zlo u svetu oni krive drugoga; sebe nikad. Ta kako bi oni mogli u~initi greh, kad su oni seli na presto Bo`ji i sebe proglasili nepogre{nim bogovima! I Sveti Justin ]elijski je na to upozoravao. Govore}i o razvoju evropske misli od renesanse naovamo, u delu Svetosavqe kao filosofija ìvota, Otac Justin kaè: Razgledajte humanisti~ku izlo`bu novih qudi: polu~ovek do polu~oveka, pod~ovek do pod~oveka, ne~ovek do ne~oveka, a to zna~i: karikatura do karikature. Sve sam ~ove~uqak do ~ove~uqka. // Mi prisustvujemo tragi~noj izlo`bi: evropski ~ovek bez Boga kroz humanisti~ku prosvetu degenerisao je ~ove~uqke, u patuqke. // To je, po svemu, ~ovek bez Boga i bez du{e. Drugim re~ima, obezboèn i obezdu{en ~ovek-robot. // Gospodo, fabrika robota, eto u {ta se pretvarala, i najzad pretvorila, Evropa od Renesanse do danas. A robot, to je najbedniji tip ~oveka. Besede}i na parastosima Vladici Nikolaju, Otac Justin je grmeo: [ta da kaèmo o sveop{tem dana{wem boànstvu, evropskoj kulturi? [ta je evropska kultura istakla kao najve}u vrednost u ovom svetu? Evropskog ~oveka, koji se demonski gordo osmehuje i potsmehuje. Potsmehuje se na sve {to nije evropska garderoba, potsmehuje se na sve {to nije evropski jelovnik. Kultura: kultura televizije, kultura bioskopa, kultura evropskih pozori{ta, umetnost evropska {ta je to? To je klawawe ~oveku, to je idolopoklonstvo, to je ~ovekopoklonstvo. To je, bra}o moja i sestre, najve}a bolest Evrope i jedina bolest Evrope. Vr{i se najstra{niji pokoq du{a evropskih. Vr{i ga evropska kultura i civilizacija. Mi smo svedoci toga. I jo{: Pogledajte, dana{wa Srbija je rob lude i bezumne evropske kulture. Lude i bezumne. [ta je osobina evropske kulture, {ta je to ~ime se vi kulturni hvalite, {ta je to? Srebroqubqe Judino. // Jer
su qudi proglasili odjednom da je wihov glavni ciq u ovome ìvotu: {to vi{e para, {to vi{e uìvawa. A evropska kultura samo to i radi. Stvaraju se tehni~ki izumi, vr{i se takozvana industrijalizacija svih zemaqa a u stvari truju se qudi srebroqubqem Judinim. // A znate: Juda mora da izvr{i samoubistvo, i Evropa mora da izvr{i samoubistvo! // êmu vode ti va{i izumi? Koliko su qude boqim u~inili? [ta zna~e va{i televizori, va{i radio-aparati, {ta va{e tzv. kulturne tekovine, radi kojih `rtvujete sve, pa i Gospoda Hrista {ta one zna~e? Zna~e samoubistvo! Ne moè Juda druk~ije da zavr{i, ne moè Evropa druk~ije da zavr{i nego tako. Jer je izdala Jedinog Istinitog Boga, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima. Zato se ne treba ~uditi {to je Sveti Nikolaj @i~ki zapisao: Aj, bra}o moja, zar vi svi to ne vidite? Zar vi svi niste osetili mrak i zlo~in antihri{}anske Evrope na svojim le|ima? Ho}ete li uz Evropu ili uz Hrista? Uz smrt ili uz ìvot? To dvoje stavio je nekad Mojsije pred svoj narod. I mi stavqamo pred vas. Znajte: Evropa je smrt, Hristos je ìvot. Izaberite ìvot da budete ìvi na vek. Zaista se na po~etku XXI veka, doslovce ispuni{e re~i srbskih proroka Justina i Nikolaja. Evropska unija (nova Sovjetska unija) izbacila je bilo kakav pomen Hri{}anstva iz svog ustava. Pomenuti su i drevna Gr~ka i Rim, i humanizam i renesansa, i francusko prosvetiteqstvo kao temeqi Evropske unije ali o Hri{}anstvu ni re~i. Bunili su se i Irci, i Poqaci, i Grci ali nije vredelo. Bunio se i Vatikan nije vredelo. Hri{}anstvu, koje je temeq Evrope, nema mesta u Ustavu Evropske unije. Turska, koja se sprema da u|e u Evropsku uniju i da je, sa svojih 70 miliona, uglavnom mladih, stanovnika, preplavi, odu{evqeno je pozdravila odluku bezbo`nih evropskih komesara. Srbi, pamet u glavu i Hrista u srce!
BO@I] I SRBSKA 2006. GODINA Ro|ewe Hristovo za Srbe uvek je imalo zna~ewe najdubqe radosti; kada iguman Stefan kaè da nema dana bez o~iweg vida,/ niti prave slave bez Boì}a, on govori u ime celog svog naroda. Boì} je Bogi}, mali Bog, Bog Koji je si{ao s nebeskih visina i postao Dete da bi s qudima podelio wihove radosti i stradawa, i da bi bio raspet i vaskrsao radi vaskrsewa sviju. On nije apstraktno i daleko ne{to, nego Emanuil, Bog sa-nama, na{ Stariji Brat, koji je postao ~ovek da bismo mi postali usvojena deca Nebeskog Oca. Da bismo Ga susreli, treba da se usredsredimo na ve~no i neprolazno, shvataju}i, poput kneza Lazara, da je zemaqsko za malena carstvo,/a nebesko uvek i doveka. To ne zna~i da se za zemnu Otaxbinu ne treba boriti; naprotiv zemna Otaxbina je uvod u nebesku, ve~nu, i ko wu izdaje, izdaje i Boga i sebe. Boì} kojim se zavr{ava pravoslavna kalendarska 2005. godina uvod je u jednu od najstra{nijih godina novije na{e istorije, stra{nu poput 1914. ili 1941. Svetski zlo~inci, maskirani u me|unarodnu zajednicu, nasrnu}e, ~oporski slo`no, na Kosovo, podrà}e separatizam \ukanovi}evih usta{oida, naslednika Sekule Drqevi}a, gleda}e da zauvek ugase Srbsku, i Bosnu zauvek pretvore u tamnicu iz Izetbegovi}evih snova Tu je i Ra{ka oblast, Vojvodina, Timo~ka krajina; tu su Pre{evo, Bujanovac, Medve|a. Srbi }e u Hagu biti progla{eni za najve}e zlo~ince od Hitlera naovamo, a Srbija pretvorena u konc-logor iz kog se te{ko izlazi (tzv. bela {engenska lista), pod elektronskim nadzorom i sa ìgosawem gra|ana smart~ipovima. Moèmo o~ekivati i ne{to jo{ stra{nije: ulazak NATOtrupa i nekog gaulajtera, poput Petersena ili E{dauna, da sedi u Beogradu. Sve vi{e qudi ostaja}e bez posla, javna preduze}a bi}e rasprodata, zemqi{te i voda tako|e. Nastavi}e se umirawe od NATOotrova i stresa. Svake godine umre 30 hiqada qudi vi{e no {to ih se rodi.
I? [ta sad? Zna se {ta: boriti se! Jer, zlo~inci ne ratuju samo protiv nas, nego i protiv Boga ro|enog u Vitlejemu i vaskrslog u Jerusalimu. A, po [anti}u, mi znamo sudbu i sve {to nas ~eka/ al strah nam ne}e zalediti grudi./ Volovi jaram trpe, a ne qudi, / Bog je slobodu dao za ~ovjeka. Ako se budemo borili, postoje}i na stra{nom mestu istorije, ima nade. Ne zaboravimo: 1915. srbska vojska povla~ila se preko Albanije, a 1918. oslobodila Srbiju i sru{ila crno-ùtu monarhiju. Istorija nije zavr{ena; ako budemo spremni da se borimo za nadistorijske, ve~ne vrednosti, ona se moè opet okrenuti u na{u korist. Hristos se rodi, Srbijo! SMISAO ÛDA BO@JIH U ovom svetu koji je, kako bi rekao Sveti Justin ]elijski, obzidan ~udesima, nema ni~eg tako prirodnog i tako svagda prisutnog kao {to su ~uda. Bog @ivi Kome se klawamo i sluìmo po meri svojih ubogih mo}i ûdotvorac je svagda i uvek i u vekove vekova. Stvarawe sveta i Wegovo odràvawe u postojawu je ~udo qubavi Svete Trojice, i kad god se probudimo i otvorimo o~i tom ~udu se radujemo (Za to {to ìveti, disati znam,/ zahvalnost, recite, kome da dam?, pevao je mladi Osip Mandeq{tam). Ra|awe deteta i wegovo podizawe, qubav i po{tovawe me|u qudima, `rtva za bli`we do samozaborava, hleb koji jedemo, voda koju pijemo ~udo do ~uda. A svako ~udo je jedna blagovest o Carstvu koje ne prolazi, jer je ve~no, i o Saboru koji se ne razilazi, jer ga je, Crkvom, sabrala Sveta Trojica. Zato je potpuno u pravu prota Aleksandar [argunov, kad na pitawe jednog vernika kako sad u Rusiji ima toliko ~uda, odgovara da je, u stvari, zagonetno za{to ~uda nema jo{ vi{e. Kako nas je upozoravao Sveti Igwatije Brjan~aninov, ~uda Bo`ja se od ~uda demonskih razlikuju svojim smislom, zasnovanom na ukorewenosti u Ve~ni Smisao postojawa, koji je Hristos; dok su ~uda Bo`ja tu da bi ~oveka privela ìvotu po zakonu Gospodwem,
pokajawu i ispovedawu grehova, Svetom Postu i Svetom Pri~e{}u, ~uda demonska su va{arska {arena laà, koja lakoverniku zatvaraju o~i za ono glavno i ~ine ga nesposobnim za susret sa Istinom. Zato svako ~udo treba umeti ~itati kao poruku qubavi Bo`je, i pa`qivo oslu{kivati {ta nam ona veli. Uzmimo za primer tri novija ~uda jedno u Rusiji, dva u Srbiji. Poku{ajmo da ih, po meri svojih slabih snaga, pro~itamo, upravo da bismo poku{ali da pri|emo tajanstvenom svetu. Godine 1998, na osamdesetu godi{wicu careubistva, za vreme pokajne litije u Moskvi, po~ela je da miri{e mirom i da se preobraàva jedna ikona Carskih Mu~enika, no{ena u krsnom hodu. Bila je to ikona cele Mu~eni~ke Porodice, ali ne slikana, nego kopirana u boji i stavqena pod staklo. Usred litije, na woj su se pojavile crvene mrqe poput mrqa krvi, i ona je po~ela da se obnavqa: od blede kopije preobrazila se u ikonu sna`nih boja jarko su zablistali oreoli, ode`de su postale ìvopisnije, lica su se prosvetlila. I, {to je najneobi~nije, ove promene su se de{avale i daqe, traju}i mesecima. Od ikone su po~ela da se de{avaju iscelewa, a ona je no{ena {irom Rusije i na Svetu Goru Atonsku, gde su je monasi do~ekali sa qubavqu i molitvom. Kada se ~udo desilo, Moskovska patrijar{ija jo{ zvani~no nije bila kanonizovala Carsku Porodicu (to }e se desiti na jubilarnom Saboru Ruske Crkve 2000. godine), a izdajnik Rusije Boris Jeqcin je u Petropavlovskoj tvr|avi u Sankt Peterburgu, uprkos protivqewu ruske pravoslavne javnosti, sahrawivao la`ne posmrtne ostatke Cara Nikolaja II i wegovih, s ciqem da samu ideju kanonizacije obruka nazovi mo{tima. U takvom jednom trenutku, Gospod je darovao ikonu koja se obnavqa, miri{e i na kojoj se pojavquju mrqe sli~ne mrqama krvi. Kao da je re~eno: evo, Carski Mu~enici opet krvare, jer ih naslednici Lewinovi i daqe progone iz ruskog ìvota. Kao da su Rusi pozvani na pokajawe zbog greha careubistva; kao da je arhijerejima re~eno: Imate jo{ jedan dokaz svetosti Carske Porodice, i neka i on bude pribrojan dokazima potrebnim za kanonizaciju...
A ~uda me|u nama, Srbima? I ona ne oskudevaju, samo ako ho}emo da ih vidimo. Uo~i jeseweg Krstovdana 2003. u hramu Svetog Save u Kragujevcu poteklo je miro iz Raspe}a Gospodweg. Miroto~ewe je u septembru 2003. trajalo tri dana, i miro je teklo iz o~iju Gospoda ih i sa ~ela Wegovog. Krajem decembra 2003. po novom kalendaru, ~udo se ponovilo, i miro je, pored o~iju i ~ela, teklo i iz levog rebra Gospodweg. Za razliku od prvog puta jako je mirisalo, mirisom koji je podse}ao na borovinu i tamjan. Gospod je proplakao 29. decembra, a sutradan se u Kragujevcu umalo nije desila tragedija. Pola sata posle podneva, sru{io se usred grada vojni helikopter marke gazela, u kome se nalazilo pet qudi jedan je predstavqao Deda Mraza, a leteo je sa troje odraslih i de~akom Davidom (starim osam godina). Niko u helikopteru se nije povredio, a letilica je pala samo trista metara od mesta gde su de~aci i devoj~ice, wih oko petsto, ~ekali da im Deda Mraz podeli poklone. Helikopter se sru{io ia uglu ulica Vladike Nikolaja i Save Kova~evi}a (Politika Ekspres, 5. januar 2004.). Zar sve ovo nisu znaci o kojima se moè razmi{qati, sa pobo`no{}u i strahom Gospodwim, kao o opomenama na{em rodu? Zar slu~ajno Hristos pla~e u srcu [umadije, u gradu koji je ubog i materijalno i duhovno, i u kome beda i jad caruju? Zar to nije najavilo te{ke doga|aje koji }e se desiti u Velikom Postu 2004: poàr u Hilandaru i {iptarsko divqawe i paqewe kosovskih svetiwa od Devi~a i Arhangela do Qevi{ke? Zar je slu~ajno suze Gospodwe prvi ugledao crkvewak Radomir Stefanovi} koji je 1999. pobegao iz, sada spaqenog, srbskog Prizrena? Zar tu nije bila i velika opomena Bo`ja Srbima da ne ~ekaju komunisti~ku izmislicu zvanu Deda Mraz, kad im jo{ nije zavr{en Boì}ni post (a opomena Bo`ja je bila blaga: niko od onih u helikopteru nije stradao, niti je stradao ko od okupqenih)? Zar nije simvoli~no mesto gde se letilica sru{ila ugao ulica Vladike Nikolaja, Svetog Srbina na{ih dana, i Save Kova~evi}a, Titovog xelata, ~ije xelatsko ime Kragujev~ani jo{ nisu uklonili da im ne prqa grad (kao da nam se ukazuje na to da jo{ hramamo na obe noge ~as
bismo da budemo Nikolajevi, a ~as Titovi)? Naravno, niko ne sme da kaè da je ovakvo tuma~ewe doga|aja jedino ispravno; ali, miroto~ewe raspe}a Gospodweg je uvek imalo i ima}e duhovno-moralni smisao, i nikad nije ne{to slu~ajno. A odnedavno, u spaqenom srbskom delu varo{i Lipqan (drevne Ulpijane, u kojoj je ro|en Sveti Justinijan Veliki, vizantijski car koga su Srbi zvali Upravda), u hramu Svetog Vavedewa, te~e suza iz oka na ikoni Majke Bo`je, okruène mnogobrojnim o{te}enim i poruganim ikonama iz spaqenih srbskih hramova. Majka Bo`ja je proplakala pred Vaskrs 2004. Sve{tenik Ran|el Deni} kaè: ûdo! I dodaje: Za nas je ovo znak da ostanemo, jer su sveci sa nama! O~ito je da Majka Bo`ja pla~e nad sudbinom naroda Sina Svoga; i da ga, pla~u}i, ne ostavqa, nego se moli Wemu za Srbe (Ve~erwe novosti, 25. april 2004.). Treba biti oprezan pred gomilom raznih ~udotvoraca, koji su ~esto pobo`ni kad vra~aju, gledaju u kandila i ikone, prizivaju ime Bo`je i svetaca, traè da im se, radi vra~awa, donose specijalno pravqeni slavski kola~i, pa onda oni. ugodnici (~iji? o~ito ne Bo`ji!) skidaju naba~ene ~ini, osloba|aju prokletstva koje su zasluìli preci, itd. Takva ~uda su magijska: ona od ~oveka ne traè ni{ta osim para (jedan takav ~udotvorac, iz eparhije s one strane Save, uzima na stotine evra od lakovernika da bi im skinuo naba~eno). Zbog toga treba biti oprezan da ne bismo primili rog za sve}u i antihrista umesto Hrista. Istinska ~uda Bo`ja bude u ~oveku pokajawe, èqu da se izmeni, da svim bi}em sluì Bogu i ide stazama Wegovim. La`na ~uda traè od ~oveka samo da im veruje, i da nastavi da ìvi kako je i ìveo. ûdo na{eg ìvota u veri, ~udo {to smo u Crkvu prizvani i {to se Hristom pri~e{}ujemo, obavezuje nas da se, mewaju}i sebe, molimo za druge, i da, u svetu u kome su ravnodu{nost i mr`wa uobi~ajeni, budemo ~udotvorci svojom molitvenom qubavqu. Gospode ûdesni i Divni u ~udima Svojim, nau~i nas Qubavi Koja je
Istina! Na dan Svetog Martina Ispovednika, pape rimskog, aprila 2004. godine HRISTOS SRBSKI SPAS Bog nas voli vi{e nego {to to moèmo zamisliti, vi{e nego {to moèmo sami sebe voleti. I kad nam {aqe opomene Svoje, {aqe ih da bismo se pokajali i urazumili, Wemu vratili i Wegovi postali ponovo. Evo {ta o tome veli Sveti Jovan Zlatousti: Kada bi Bog poèleo da uni{ti svet, On bi to veoma lako u~initi mogao. Nema ni~eg lak{eg za Tvorca, Koji je sve stvorio samo Re~ju, da u jednom trenu svet vrati u ni{ta, jer je ni iz ~ega svet i nastao. No Bog u Svojoj velikoj milosti i brizi o na{em spasewu unapred nam govori o kazni koju namerava da na nas po{aqe radi toga da je ne bi poslao. Govori stoga da bismo znali o tome, da bismo se proèli strahom pred gnevom Wegovim, da bismo se odvratili od greha i osetili Wegovo nesumwivo upozorewe. Na taj na~in On je postupio sa velikim gradom Ninevijom, ~ija su bezakowa prevr{ila meru. Poslao je proroka Jonu da bi im kazao: Jo{ ~etrdeset dana i Ninevija }e biti sru{ena. Pa ipak, Nivevi}ani nisu izgubili nadu. Poverovali su Bogu, odredili strog post i za qude i za ìvotiwe, i kajali se u kostreti i pepelu. Bog, vide}i wihovo pokajawe, smilovao Se, i kazna koja im je morala do}i, nije do{la. Tako se i pre potopa zemqa napunila bezakonicima, i Bog je re{io da je pogubi. On to nije obavio odmah nego ih je obavesti sto dvadeset godina pre toga. Zatim je sto godina odredio Noju za gradwu kov~ega, da bi se qudi, videv{i ovo, urazumili, da bi se vratili na put pravde. I tek posle toga, kad je Bog video da qudi ne obra}aju pa`wu na sva predupre|ewa, i da i daqe ~ine zlo, ne uklawaju}i se od istog, On ih je pogubio potopom.
Jo{ uvek ima nade! Pokajmo se! I kad se pokajemo, Gospod nad vojskama, Nepobedivi, pobedi}e sve neprijateqe na{e, i Srbstvo }e opet biti spaseno, kako se i peva u himni na{oj: Boè pravde, Ti {to spase od propasti dosad nas, ~uj i odsad na{e glase i odsad nam budi spas. Uvek je Srbima bio potreban spas. Danas vi{e nego igda. Ali moramo zavapiti Bogu pravde, Koji je i Bog qubavi. A On, Preblagi i Svesilni, preko proroka Isaije (Is. 41,14), nama, Novom Izraiqu, poru~uje: Ne boj se, crvi}u Jakovqev, narodi}u Izraiqev, Ja }u ti pomagati, govori Gospod i Izbaviteq toj, Svetac Izraiqev. Molitvama Svetog Save i Svetog kneza Lazara i svih Svetih Srba, Gospode Isuse Hriste, Boè na{, pomiluj nas! Amin.
UVODNO SLOVO
PRAVA VERA TEMEQ SPASEWA

OBRAZOVAWE ZA VE^NOST
(Veronauka da ili ne?) Kako videti Boga? Bog i nauka
NEDEQA HRISTOVOG STRADAWA

Koja je vera prava? Strasna sedmica
VENÂJTE SE, SRBI POKOQ NERO\ENIH SRBA VERSKA NASTAVA NIJE NAMETNUTA SEKTA[KA NAJEZDA I SREDSTVA ZA[TITE
Tipovi sekti i wihova u~ewa Okultisti~ko-magijske (sinkretisti~ke) sekte Satanisti~ke sekte Taktike i tehnike sekta{a Pravila verske bezbednosti Za kraj
[TA HO]E NOVOPROTESTANTI U SRBIJI? JO[ MALO O SRBIMA I TOLERANCIJI
POVRATAK VERI OTACA

POVRATAK VERI OTACA SVETI SAVA UÎTEQ OBRAZA PRESTO NEBESKI I PRESTO ZEMAQSKI PAD CARIGRADA I MI DANAS SVETLOST SA NADGROBNIKA
Vera u ve~ni ìvot Mladi}i i devojke na spomenicima Supru`nici
KARA\OR\E I WEGOV NAROD

(@rtvena glava i temeq slobode) O suprotstavqawu zlu silom Tragi~ni lik ôvek Bo`ji Literatura:
HRI[]ANSKI LIK SRBSKOG VOJNIKA
PRED HRAMOM RUSKE
NOVOMUÊNIKA
ZEMQE
NA[A PRO[LOST I NA[A BUDU]NOST UMESTO ZAKQU^KA
LEKTIRA U DOBA APOKALIPSE

STASATI DO IKONE U POTRAZI ZA NADOM KA OBNOVI EROSA UXBENIK VITE[TVA
A {ta zna~i ispuwavati SEDAM SRBSKIH ZAPOVESTI?
SVETLA TAMNOVAWA SVE[TENI PROSTOR LEPOTE KASKAJU]I ZA GRAALOM (Odlomci) LICE I NALI^JE UTOPIJE PAPA NA RADNOM ZADATKU
SATANIZAM OÎMA @RTVE

Bal kod satane @elim da umrem Uàs se nastavqa Na crnoj misi @rtvovawe beba Kako prepoznati satanistu?
KA PONORU
Za{to ova kwiga? A na{i nau~nici? A vampiri? Trgovina qudskim organima Psihotronska oru`ja? Post scriptum
ZAPAMTITI ZAUVEK ZLA SUDBINA SRBSKOG NARODA
POLITIKA I MISTIKA
PRAVOSLAVNI MONARHIZAM DANAS PODVIG CARA MUÊNIKA NIKOLAJA II
Zahvalnost Rusiji
DUH REVOLUCIJE DEMONSKI KORENI KOMUNIZMA POSLEDWI DANI ROMANOVIH RUSKI I SRBSKI SEDAMNAESTI JUL VASKR[WA SVETLOST STRADALNI[TVA KRST ZA NEVINO POSTRADALE DNEVNIK MOJE RUSKE BRIGE
Dràvni udar Zlo~ini i mr`wa Post scriptum dana posle
PRAVOSLAVQE I ZIDARI NOVOG VAVILONA

Kod nas Kakva je to tajna?
TEORIJA ZAVERE I PROMENA PARADIGME NA PUTU KA UJEDIWENOJ PLANETI

(Skica za istorijski portret mondijalizma) Ideologija i magija Novog svetskog poretka Prosvetqeni i Novi svetski poredak Komunisti~ka igra
Duhovnost Novog svetskog poretka Epilog
@IVOT U DOBA ANTI-LAZARA

UVOD O ANTI LAZARU ILI LA@NI CAR KAO POVOD ZA DENACIFIKACIJU PUSTO[ I ZATIRAWE [IBICAREWE SVETOSAVSKI VAAL
Idol stradalni{tva Idol krvi i tla Idol politike Idol ekumenizma Umesto zakqu~ka
MOMCI SRBIJI
OBRIJANIH
GLAVA
BEZGLAVOJ
TAJNA KRVI [TA SLU[AMO I [TA NAM SE DE[AVA
TURBAN-FOLK
ZA[TO SRBIJA NE VASKRSAVA? SRBIJA U PROVALIJI

(Naricawa nad vestima) Uvod Op{te propadawe Blud i razvrat Zlo~ini Mrtvi pitaju...
UOÎ NAJLU\E NO]I DEDA MRAZ I BO@I] BATA 4. JUL, 7. JUL, 29. NOVEMBAR
Gledali smo i slu{ali smo...
RATNI DNEVNIK PISAN PO[TO JE PREDSEDNIK SRJ PROGLASIO POBEDU I MIR KONA^NI ISHOD ANTI-LAZARA
TRE]E OKO U ZONI SUMRAKA / PUTEVI KOJI SU BESPUTICE
[TA SE KRILO IZA TRKE ZA MIR?

Ovaj svet u zlu leì Neophodnost primene Bo`jeg ma~a
SATANIZAM U SRBIJI WU EJX NA VRATIMA BALKANA

La`ni mesija je ro|en Majtrejini podvizi
KO NAS GLEDA TRE]IM OKOM? KO SE BOJI POGLEDA?

Osvrt na tekst g. Vladimira Dimitrijevi}a Dva shvatawa Put u veru
ODGOVOR G. VIDANU ARSENIJEVI]U, [EST GODINA POSLE EPIDEMIJA OKULTIZMA POSTOJI LI MAGIJA? PROROCI DEVEDESETIH I RASPETO SRBSTVO
Tapi i Mili} od Ma~ve
KREMANSKO PROROÂNSTVO TRE]E OKO U ZONI SUMRAKA
APOKALIPSA, DANAS I OVDE

KAKO SHVATITI APOKALIPSU? PLE[U]I SA DEMONIMA ROKMUZIKA I OKULTNA REVOLUCIJA ATLAS BEZBO@NE BUDU]NOSTI
ôvekova okolina Budu}nost medicine Transplantacije Ve{ta~ko oplo|ewe Ve{ta~ka inteligencija Roboti Razvoj vojnih tehnologija Nadzor stanovni{tva Uteha Bo`ja
KLONIRAWE I FAUSTOVSKI KOMPLEKS NOVE LI^NE KARTE /ZA @IVOT BEZ @IGA /
[TA ÊKA SRBIJU?

ZA RODINU
Vrli novi svet i Rodina Opasnosti koje vrebaju
[TA ÊKA SRBIJU?

Povodom Kori Udovi~ki, kampawe Mi smo Evropa i partnerstva za mir
KONCETRACIONI KAMPOVI NOVOG DOBA

Umesto uvoda Pogled na reforme {kole u svetu Srpski jezik i kwièvnost [ta }e biti sa nacionalnom istorijom?
PAPA NA PUTU ZA BEOGRAD I MOSKVU... BIJELO DUGME I LAZAREV ZAVET
GROM ZAGRME NA SVETOG SAVU

UTEHE BO@JE U VREMENA SMUTNA
(Proro~anstva srbskom pravoslavnom rodu) Proro~anstva Starog Zaveta Proro~anstvo blaène Stojne Vi|ewe u Jerusalimu 1930. godine Vi|ewe Marije Bogoverne
GRMQAVINA NA SVETOG SAVU 1995. GODINE SNEG NA VASKRS 1996. GODINE ZA[TO PLAÛ NA[E IKONE? BOG NE PLA]A SVAKE SUBOTE ZA[TO PLAÊ SVETI SAVA?
Uvod Znamewe Duhovni rat Dràva [kola
ZA[TO PLAÊ SIN BO@IJI? PO@AR U HILANDARU BESLAN, INDONEZIJA, KRAGUJEVAC ILI O RAVNODU[NOSTI I POKAJAWU SRBSKI PROROCI O EVROPI BO@I] I SRBSKA 2006. GODINA SMISAO ÛDA BO@JIH HRISTOS SRBSKI SPAS

Zasto Place Sveti Sava

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zasto Place Sveti Sava

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UVODNO SLOVO Kwiga Za{to pla~e Sveti Sava?

PRAVA VERA TEMEQ SPASEWA

NEDEQA HRISTOVOG STRADAWA

[TA HO]E NOVOPROTESTANTI U SRBIJI? JO[ MALO O SRBIMA I TOLERANCIJI

POVRATAK VERI OTACA

KARA\OR\E I WEGOV NAROD

HRI[]ANSKI LIK SRBSKOG VOJNIKA

PRED HRAMOM RUSKE

NA[A PRO[LOST I NA[A BUDU]NOST UMESTO ZAKQU^KA

LEKTIRA U DOBA APOKALIPSE

SATANIZAM O^IMA @RTVE

ZAPAMTITI ZAUVEK ZLA SUDBINA SRBSKOG NARODA

PRAVOSLAVQE I ZIDARI NOVOG VAVILONA

TEORIJA ZAVERE I PROMENA PARADIGME NA PUTU KA UJEDIWENOJ PLANETI

Duhovnost Novog svetskog poretka Epilog

@IVOT U DOBA ANTI-LAZARA

TAJNA KRVI [TA SLU[AMO I [TA NAM SE DE[AVA

ZA[TO SRBIJA NE VASKRSAVA? SRBIJA U PROVALIJI

TRE]E OKO U ZONI SUMRAKA / PUTEVI KOJI SU BESPUTICE

[TA SE KRILO IZA TRKE ZA MIR?

SATANIZAM U SRBIJI WU EJX NA VRATIMA BALKANA

KO NAS GLEDA TRE]IM OKOM? KO SE BOJI POGLEDA?

KREMANSKO PRORO^ANSTVO TRE]E OKO U ZONI SUMRAKA

APOKALIPSA, DANAS I OVDE

[TA ^EKA SRBIJU?

[TA ^EKA SRBIJU?

KONCETRACIONI KAMPOVI NOVOG DOBA

PAPA NA PUTU ZA BEOGRAD I MOSKVU... BIJELO DUGME I LAZAREV ZAVET

GROM ZAGRME NA SVETOG SAVU

You might also like