Specijalni dodatak lista Danas z broj 226 z godina VI z petak, 6 . jul 2012 .

Kazan dobrih misli

Mika Dajmak

Kuvano, ne pr`eno, molim vas

Bilo je to one nesre}ne godine kada su talasi izbeglica iz Krajine preplavile auto-put, a mi ni o ~emu nismo imali pojma, jer je na televiziji i dalje bilo sve lepo i krasno. Posle prve poluinformacije u crnogorskom Dnevniku, {to ga je na{a televizija prenosila na Drugom programu, sve je naprasno zamenjeno nekakvim tre}erazrednim atletskim mitingom. Tako smo se i mi zabavljali na Lepenskom viru. Dragan Morarevi}, legendarni direktor hotela, pozvao me je da kuvamo riblju ~orbu. Dunavski kotli}, tako ne{to. Mi smo kuvali, ostali gosti degustirali i komentarisali. Posle smo, naravno, sve pojeli, a {to je najva`nije, nije bilo pobe|enih ni pora`enih, pa smo i dalje mogli lepo da se dru`imo. Materijala je bilo u izobilju: Dunav se i tada sastojao od vode i - ribe. Alasi su marljivo radili, pa je tako i ova ~orba postala i ostala - alaska ~orba. A kolko god da je alasa, tolko je i recepata za ~orbu. Oni se, me|utim, ne ljute kada ribariamateri njihovo ime daju svom gurmanluku. Kao {to je ovaj koji sledi:

Pre svega treba o~istiti kilo razne ribe: bele, kvalitetne, ali po mogu}stvu obavezno i grge~a ili bandara. U Donjem Milanovcu je i ke~iga obavezan sastojak. U dve-tri litre vode valja ribe probariti, pa otkositi. Meso se ostavi na stranu, kostima nahrane kom{ijske ma~ke, voda se nipo{to ne baca. U velikom loncu valja vrlo kratko na zejtinu propr`iti tri usoljene glavice iseckanog crnog luka, glavicu iseckanog belog luka, vezu o~i{}ene i olju{tene zeleni ({argarepa, pa{kanat, per{un i celer) i dve ljute papri~ice. Kada je sve dobro sme{kalo, za~ini se sa nekoliko izdrobljenih lovorovih listova, mlevenim biberom i alevom paprikom. Najte`i deo posla tek sledi: kroz |ev|ir valja sve propasirati da se dobije gusta masa, kao kakav pire, {to se onda vrati na vatru i kuva, sve nalivaju}i jo{ litrom soka od paradajza i isto toliko belog vina. Proba se, po potrebi dosoli, {e}erom zasladi, zabiberi ili zaljuti, pa se ubace cepkani komadi one ribe i veza per{unovog lista. Kuvanje se nastavi dok se riba potpuno ne skuva, i svi ukusi pome{aju kao zvuk dobro uve`banog simfonijskog orkestra.

Kazan dobrih misli

T
e{ko da bi iko mogao da ka`e ko je autor izreke koliko je alasa, toliko je i recepata za riblju ~orbu ili paprika{. Istovremeno, te{ko da bi mogao da se na|e i jedan jedini gurman {to bi osporio ovu izreku. Zato, me|utim, lako je saznati ko se setio da na jednom mestu objedini deli} iz kulinarske discipline {to se zove riblja ~orba. To je Zdravko [}epanovi}, pesnik i knji`ar iz Beograda, vo|a ~arde Njena noga, tamo na kraju sveta, iza Kule i Crvenke, u kojoj se prakti~no isprobavaju neki od recepata objedinjenih u Kuvaru dobrih misli, kako stoji u podnaslovu Mirisa riblje ~orbe. Ume}e pripreme ~orbe bilo je i ovog vikenda glavni doga|aj na ribljem festivalu {to se, evo ve} {esti put odigrava kod Kule Neboj{a. Novinari, glumci, svi ostali {to vole da kr~kaju u kazanu iskazali su se. I svi su dobili nagrade. Ono {to nas najvi{e zanima jeste ekipa Danasa: ovaj urednik,
Specijalni dodatak lista Danas malikuvarsezampro.rs Za izdava~a: Du{an Mitrovi} Urednik: Mihajlo Dajmak Fotografije: Miroslav Dragojevi} Grafi~ko oblikovanje: Aleksandar Milo{evi}
2

Najbolje od majke prirode

onda glavni asistent Davor Soha (jelte laureati Drugog balkanskog kupa kulinara), Silvija @ivan~evi} i Milorad \urovi}, poznatiji kao \ura. Ah, da: ni{ta od nagrade ne bi bilo bez petogodi{njeg Nikole Lu~i}a, \urinog unuka {to je na gotovo 40 Celzijusa stoi~ki izdr`ao me{anje kotli}a. Ka`e nam {ef `irija (isti onaj koji nas je nagradio na pomenutom Balkanskom kupu) da smo preterali s paprikom. U pravu je bio. Zato se na{a specijalna nagrada i zove paprika. Ali, ni{ta zato. I{li smo da se zabavljamo, bilo nam je lepo, kotli} je nestao koliko odmah, mi smo naravno ostali gladni (valja ugostititi drage posetioce), `edni nikako jer tu su bile Planta`e 13. jul da nas napoje kako treba. Recepti {to slede jesu sa Fish festa, ali i iz knjige Zdravka [}epanovi}a, pomenute na po~etku.Pa, u`ivajte; ~orba se mo`e praviti i na {poretu.
Nova serija: Pripremanje slatki{a Mike Dajmaka Svakog dana novi recept

Posetite na{ novootvoreni objekat. Uvek sve`e meso; tele}e, june}e, jagnje}e, pile}e; mesne prera|evine doma}e proizvodnje: mle~ni proizvodi: sjeni~ki sir, kajmak, paprika u pavlaci

Vojvode Stepe 264

tel 011 2461 023

3

Dok smo se mi tako zabavljali vinom, dve gospo|e, gosti kao i svi ostali, upita{e moju }erku: Vidi kako tvoj tata kuva. A mama?! Mama ne kuva, ona pr`i. Bila je to vesela dosetka, ali s jasnom porukom za one koji umeju da ~itaju: brak izme|u takvog tate i takve mame ne}e potrajati. Mogla je to da bude i poruka onima na vlasti: da su se bavili kuvanjem riblje ~orbe, a ne pr`enjem, mo`da bismo i izbegli tragedije koje su tek sledile.

Borivoj Smuk

Preporuke za pripremanje riblje ~orbe

Cilj svake pripremljene ~orbe jeste da gosti vrhunski u`ivaju u ukusu (kod vinara bukeu) pripremljene ~orbe. Buke ~ine gustina, miris, ukus ribe, ljutina, slano}a i kiselost. Degustatori moraju da imaju ose}aj puno}e bukea u ustima i blagu toplinu u `elucu. Filozofija je u tome da gosti u`ivaju samo u trenutku konzumiranja ~orbe i da se neki naknadni lo{i ose}aji ne smeju pojaviti (nadutost, podrigivanje itd). Riba je lako svarljiva hrana bogata A i D vitaminima, mineralnim materijama, ima visok sadr`aj joda i fosfora i malu koli~inu masti. Kuvar mora biti ~ist, kao i sudovi u kojima priprema ~orbu. U toku pripremanja i kuvanja nije preporu~ljivo konzumirati alkohol jer se ne mo`e pouzdano utvrditi ukus ~orbe, alkohol otupljuje ~ula ukusa i mirisa. Za planiranje kuvanja ~orbe potrebno je ta~no znati broj gostiju da bi se utvrdila koli~ina potrebnih namirnica, za~ina i dodataka, kao i potrebnog pi}a. Koli~ina neophodne ribe po gostu iznosi od 350 do 400 gr. Pripremamo uvek sve`u ribu koja se prepoznaje po bistrim o~ima, {krgama crvene boje, ~vrstom mesu (ne tone pod priti4

skom prsta), te{ko se savija i nema neugodan miris spolja i iznutra. Ribu mo`emo sa~uvati u zamrziva~u neo~i{}enu, do tri meseca. Odmrzava se polako u hladnoj vodi. Paprika, koja se koristi pri kuvanju, mora biti zrela, zdrava, osu{ena prirodno i sitno sve`e mlevena, bez peteljki i semenki, jarko crvene boje. Melje se o~i{}ena od peteljki i semenki, jer se u suprotnom te{ko ukuva i padne na dno te zagoreva. Odabiranje paprike vr{imo probanjem fino}e (izme|u prstiju), ukusa (vrhom prsta na jezik), kao i boje (na dnevnoj svetlosti). Boja treba da je jarko crvena na narand`asto, ukus ne sme biti gorak. Paprika se ~uva hermeti~ki zatvorena u zamrziva~u. Kotli}i u obliku oranije, {irok obod gore, dole u`i, imaju prednost jer zahvataju vi{e vatre, ali i nedostatak zbog velike povr{ine isparavanja i slabog me{anja ~orbe. ^orba po obodu zagori kad voda ispari pa gor~i od sagorele paprike. Bolji su kotli}i koji su pri dnu {iri, a gore u`i, jer imaju malu povr{inu isparavanja i bolje me{aju ~orbu protresanjem. Najbolji materijal za kotli}e je prohromski ~elik. U ku}nim uslovima kuvanja na elektri~nom {poretu, na dno kotli}a treba staviti prohromski perforirani disk, da riba ne bi imala direktan kontakt sa dnom i eventualno zagorela. Kod ~i{}enja ribe mora se voditi ra~una da se `u~na kesica ne izlije na meso ribe. Par~i}i se seku na debljinu oko dva prsta, svi jednako. Obavezno izvaditi {krge iz ribljih glava. Priprema za ~orbu sastoji se u pripremi temeljca, luka i ribe. Temeljac se priprema tako {to se iskuva oko 2 kg bele ribe, u vodi da ogrezne, oko 20 minuta, bez soljenja. Kada se ohladi, odvojiti meso od kostiju i propasirati u supu od prethodnog kuvanja. Presuti u plasti~nu bocu, odlo`iti u fri`ider do kori{}enja, najdu`e jedan dan. Sitno iseckani luk kuvati na vodi da ogrezne u pretis loncu oko 20 minuta. Luka se stavlja 10 odsto od koli~ine pripremlje-

ne ribe. Kada se luk ohladi, treba ga izmiksirati u ka{u i ~uvati u plasti~noj boci u fri`ideru kao i temeljac. Drugi na~in pripremanja luka (br`i), na licu mesta: luk o~istiti i ise}i na kri{ke i potopiti u vodu da odstoji 1/2 sata, pa ga samleti u mikseru sa malo vode i usuti u kotli}. Ako riba nije najsve`ija ili se ose}a na blato, ise~ene komade dr`ati u hladnoj, slanoj i zakiseljenoj vodi oko 20 minuta. Proporcije kuvanja: na 1 kg ribe ide 1,2 litre te~nosti, ili 20 odsto vi{e te~nosti. U te~nost ulaze: temeljac, pripremljeni luk, paradajz sok i voda. Postoje tri na~ina kuvanja riblje ~orbe. Prvi: u hladnu vodu (temeljac) stavi se pripremljeni luk, paradajz sok, vino, sir}e, so, vegeta, pa se zagreva do klju~anja. Nakon pojave prvih klju~eva dodaje se riba i dodatak za riblju ~orbu, slatka i ljuta paprika. Kuvanje ~orbe treba da traje oko 20 minuta na jakoj vatri. Pred kraj se vr{e proba i popravka ukusa i dodaje se umu}ena pavlaka. Drugi na~in je sli~an prvom, samo {to se riba stavlja u kotli} istovremeno sa pomenutim sastojcima. Nakon klju~anja kuva se jo{ 15 minuta. Tre}i, najbolji, na~in: u hladnu vodu stavlja se riba i supena ka{ika sir}eta, zagreva do klju~anja, nakon povla~enja bele pene dodaju se pripremljeni luk, paprika, so, dodatak za riblju ~orbu i nastavlja sa kuvanjem na jakoj vatri jo{ 15 minuta. Pred kraj se vr{e proba i popravka ukusa i dodaje se umu}ena pavlaka. Ovaj na~in obezbe|uje da se riba sigurno ne}e raskuvati. Pred kraj kuvanja uvek izvr{iti probu ukusa pripremljene ~orbe. Proba se obavlja tako {to se u {olju za belu kafu zahvati ~orba pa se ohladi na temperaturu degustacije, jer vru}om ~orbom ope~emo jezik pa gubimo ose}aj ukusa. Proba se vr{i vizuelno - ocenjuje se jarko crvena boja i ukuvanost (tj. da li ~orba secuje, odvaja se voda od paprike) - i ~u-

lom mirisa, miris na ribu. Dalja proba podrazumeva proveru ukusa, da li je ~orba dovoljno slana, ljuta i kisela. Slanost i ljutinu reguli{emo dodavanjem soli i ljute paprike na jakoj vatri, prema ukusu. Kiselost doterujemo dodavanjem supene ka{ike kisele pavlake, umu}enu u {olji sa malo ~orbe. Ako u ~orbi ose}amo gor~inu, nju mo`emo da neutrali{emo dodavanjem 1 kafene ka{ike {e}era. ^orba obavezno mora da ima ukus na ribu. Servira se uvek zagrejana do klju~anja. Zbog razli~itih ukusa oko ljutine riblje ~orbe, posebno se ukuva, oko 5 minuta, u 2 dl ~orbe 1 supena ka{ika ljute mlevene paprike, koja se zasebno servira u }asi. Uz ~orbu obavezno servirati skuvane makarone. Na deset osoba dovoljno je 1,5 kg makarona.

\oka Varenika

^arda nakraj sveta

Na obali koviljskog rita nalazi se nadaleko poznata ^arda nakraj sveta. ^uvena je po ribljoj ~orbi i specijalitetima od ribe. Gazda ove kafane bio je ~ak evropski {ampion u pripremanju riblje ~orbe, a {ampionska mesta u zemlji vi{e i ne broji. Kafana je poznata po gostima - sve sama elita, kako ka`e \or|e Varenika, vlasnik. Neko ko prvi put pro~ita prezime Varenika mo`da }e pomisliti za{to ovaj ne napravi recept za pravljenje sira. \or|e ka`e da je pesnik Mika Anti}, kad su ga doveli u ovu nedo|iju, uzviknuo: Gde smo ovo do{li, pa ovo je kraj sveta! I tako je kafana dobila ime. Pored dobrih vina, kafana za svoje goste to~i i rakiju dudova~u, koja se pe~e od duda u sopstvenom dvori{tu. I rakija je osvajala prva mesta i zna~ajne {ampionske titule. Koli~ina ispe~ene rakije dovoljna je za potrebe kafane, a o njenom kvalitetu najvi{e govore gosti povratnici.
5

Moje prvo saznanje o kuvanju riblje ~orbe poti~e jo{ iz detinjstva, naravno uz svog oca Peru, koji je kao mlad, ~uvaju}i ovce u koviljskom ritu, usput pecao pa je, sasvim normalno, kuvao i riblju ~robu. Tako sam ja, hteo ne hteo, nau~io taj zanat. Kasnije sam ga pratio na mnogim takmi~enjima da bih najzad i sam bio takmi~ar. Pored uspeha svoga oca, za koga se ve} znalo da je {ampion, i ja sam po~eo da osvajam nagrade, diplome i pehare. Ali smo se otac i ja dogovorili, da ne bismo na takmi~enjima bili jedan drugom konkurencija, da ja kuvam riblje paprika{e, i tako sam na kraju i ja postao evropski {ampion. Sve je to nagove{tavalo da }u ga naslediti i u ^ardi nakraj sveta. Tako i danas kuvam ~orbe i paprika{e, pa mi gosti ~esto ka`u da kod mene dolaze ne zato {to je moja riblja ~orba najbolja nego zato {to je uvek ista.

Bo`idar Radulovi}

Restoran Platani, Zemun

On tvrdi da je izmislio riblju ~orbu. On je svedok predaje no}i i pobede dana. Dok se ranoranioci spremaju da pozdrave novo jutro, on izvla~i mre`e iz Dunava, kao saliven sa bojom i ti{inom reke. Dunavski alas. Miljenik sunca i meseca. Vezuje svoj ~un za bovu, predaje prodavcima ulov, a ~un ostaje pun uspomena, nada, htenja... Bez `elja, jer je njemu Bog trojstvo ispunio: `ivi od reke, `ivi pored reke, `ivi za reku! Vidim kako se penje kamenim stepeni{tem do mesta nad vodom, gde ga ~eka prvo pivo i dan koji je tek po~eo. Drugi dan u kojem }e ~uti ne~uveno, {to je ve} ~uo sto puta, u kojem }e videti nevidljivo, {to tako|e vi|a svakoga dana. On zna da je ovo {to mu se sada doga|a ve} bilo i ju~e i prekju~e i onomad i pre deset, petnaest godina, i sutra }e biti, pa opet... Taj mir, taj ritam, taj sirovi `ivotni {arm, to je njegovo savr{enstvo koje `ivi bez mobilnog, bez TV-a i ostalih tekovina civilizacije. Bo`i} i Sv. Nikola su dva dana u godini kada on sigurno ne}e biti na svom radnom mestu. Kao pravi doma}in, on o Sv. Nikoli obla~i odelo, stavlja kravatu, o{i{an je, obrijan, izgleda kao da je iz jednog filma u{ao u drugi. Samo nakratko, jer Dunav u njemu ubrzo ponovo progovara, izbija i pleni. On tvrdi da je izmislio riblju ~orbu i ja mu verujem. Sledi otkrivanje ~uvene recepture, dok sedimo za trpezom uz aperitiv i pomno slu{amo: najpre dinsta povr}e sa malo belog vina, doliva vodu, a kad prokuva, dodaje belu ribu, pa komade soma, smu|a, {arana, ke~ige i jo{ ne{to. To ne{to je za nas ostale u`itak, zagonetka i ve~no pitanje. Zbog tog ne~eg on ponosno govori da oni drugi nemaju pojma i da je on izmislio riblju ~orbu. Dok nam tako pri~a, ne trepne, ozbiljan, pogled mu tvrd kao kamena obala koju miluje njegova reka. Zaista se takav ukus pamti i nikad se ne zaboravlja. Pa neka mu bude Izmislio je riblju ~orbu - svoju!

Crni luk ise}i na manje komade, samleti u blenderu i staviti da se dinsta na tihoj vatri. Kada je upola ispr`en, dodati narezanu i usitnjenu {argarepu i celer da se zajedno izdinstaju, zatim uliti vodu i paradajz pire i kuvati dok se povr}e ne skuva. Dodati ribu zajedno sa marinadom i kuvati dok riba ne ispliva na povr{inu. Tada se riba vadi iz ~orbe, ~isti od kostiju i vra}a nazad u za~injenu ~orbu.

Zvonko Bogdan

O kuvanju i pevanju
S obzirom da po prirodi stvari ne volim ni{ta {to je op{irno, gleda}u da vam u {to kra}im crtama opi{em i dam su{tinu onoga {to su moje kolege i saradnici zvali fenomenom. Re~i, melodija, ritam, zvuk i instrumenti u harmoni~nom skladu daju pesmu. Pesma je najlep{i na~in ~ovekovog izra`avanja. Slu{alac, slu{aju}i pesme, mora da otkrije tre}u dimenziju. On mora da vidi sliku za vreme trajanja pesme. Ako toga nema, va{ posao je uzaludan. Moje pevanje je moralo biti neobavezno, nenametljivo, {to je mogu}e ti{e. Ko je hteo da slu{a - ~uo je, ko nije - nije ~uo. Kakve to veze ima sa va{om knjigom? Sve sam to uo~io da bih svoju publiku bolje animirao. Smatram svoj posao isto tako odgovornim kao {to je odgovoran posao hirurga, sudije ili kuvara. Postoje univerzalna pravila po kojima se ~ovek mora vladati, bez obzira koji posao da radi - ako `eli da bude uspe{an. Zna~i, mora}ete, ili ~ak i ne}ete, izmeniti nekoliko muzi~kih izraza i dati im va{e pa }ete dobiti pravi riblji {timung. Nastavi}u o onome {to najbolje umem da radim. Ja se dr`im slede}eg pravila: kada se prave spletovi (kuva ~orba), morate sve vreme biti u toku gde se nalazite i {ta }e se dogoditi. Svi koji vas gledaju moraju da misle da to tako ba{ treba. Gosti diktiraju repertoar (jelovnik) svojim pona{anjem, izgledom, mentalitetom, godi{tima, da li ima vi-

{e mu{kog ili `enskog sveta. Raspitam se prethodno {ta najvi{e vole da slu{aju (jedu) i to im serviram. Kada me gospodin Bora Jankovi} u~io intonaciju glasa, posle {est meseci mi je rekao: Ja tebi mogu pokazati svoju tehniku pevanja ali ti ne mogu re}i kako to da radi{ - to je stvar prirode. Ali preporu~ujem ti da uvek peva{ (kuva{) drugome onako kako bi ti voleo da tebi neko peva (kuva). @elim vam puno uspeha u va{im razmi{ljanjima, ma{tovitosti, ume{nosti i radu, a to je put u nebo! Ako sam ne{to propustio, ne zamerite, prona|ite me i uvek }u vam pomo}i.

Luis

[kembe od soma
Po~eo sam da kuvam od malih nogu i to ne {to sam hteo nego {to nisam imao izbora ako sam hteo da jedem. Bilo nas je ~etvorica bra}e i meso smo jeli samo jednom nedeljno, pa smo odlu~ili da pecamo kako bismo imali ~e{}e meso na meniju. Kasnije, kada to vi{e nije bilo nu`no, shvatio sam da sam se navukao na miris ribe i ribljih ~orbi. Moranje se pretvorilo u naviku, a navika povampirila u strast. Po prirodi sam hedonista, ne volim lenjost i volim da uti~em na pravac puta kojim kora~am. Verujem u sudbinu ali joj se ne prepu{tam, {to ka`e Miroslav Anti}, ... jer ja nekad ne}u ni kako ja ho}u. Volim dru`enje i cenim prijateljstvo koje traje. Najbolji izgovor za okupljanje dru{tva je poziv na riblju ~orbu. ^orba se isklju~ivo jede sa prijateljima, dok sve ostale varijante kvare ~orbu - da ne ka`em `ivot. Riblja ~orba zahteva opu{tenu atmosferu, vodu i vatru koja traje. Riba ne sme da bude suva! Ne smu|! Mo`e som, {aran, ali meni ni ke~iga ne smeta. Sve`a ljuta paprika, natenane iseckani crni luk, pa sve po redu: celer, divlji bosiljak, ako ima, nana, koja mora, imalo-nemalo... ide u pasulj, a kamoli u ~orbu, pa pa{kanat. Ri7

^orba a la Bo`a - za 4 osobe

(2-3 glavice crnog luka; 2 {argarepe; 1 manji celer; 1 supena ka{ika paradajz pirea; 2-3 lovorova lista; za~ini; bela riba me{ana; 800-900 gr glave, repovi i ikra od smu|a, soma, lososa i pastrmke)

O~i{}enu i ise~enu ribu staviti u marinadu sa pivom, ruzmarinom, lovorovim listom i jednim listom `alfije da odstoji celu no}.
6

bu ocediti, nakapati timijanom i ise}i na komade. Ne volim da se meso raskuva pa da ne znam {ta jedem. Od trenutka kada se riba ubaci u kotli}, dovoljno je 25 minuta kuvanja na umerenoj vatri... Koliko znam, jedino ja spremam ~orbu od somovog `eluca, to mu do|e kao riblje {kembe. Uzme se `eludac od soma koji je imao 15 do 20 kila. Ise~e se na rezance i stavi da se bari na ve} izdinstani luk. Nastru`e se kora od limuna, a `eludac se dugo kuva. Prethodno nabrojano povr}e dodati u poslednjih 20 minuta. Dodati beli biber i so, ali ne previ{e - za so nikad nije kasno. Slu`i se sa prepe~enim hlebom koji smo pripremili tako {to smo kri{ke hleba pore|ali na ugrejani kamen koji smo formirali oko vatre za kotli}. Narendani beli luk je dobar u obe varijante, mada nije jednako dobar za svaku ribu, ali to i jesu tajne mirisa ribe, pa }u taj deo recepta zadr`ati za sebe. Belo vino se sla`e sa hrskavim hlebom, {ardone ili karbone, koji se pije ~ist po{to je slabiji. Jesam li rekao da i ovde ide nana? Obavezno, ne ka`em da je presudno, ali ne mo`e da {teti.

U kotli}, zajedno s povr}em, mo`e da se ubaci i omanji `iv {aran. [to se voda vi{e greje, on br`e pliva i samim tim bolje me{a povr}e. Kada voda proklju~a, {aran ugine, vadi se iz kotli}a i baca. Tek tada se dodaje o~i{}ena bela riba i kuva na umerenoj vatri. Ovakav na~in spremanja riblje ~orbe specijalitet je na Velikom ratnom ostrvu.

Slobodan Markovi} Libero Markoni

Ru~ak alaske k}eri

Ovaj ru~ak je za romanti~ne predele reke, gde u kolibama `ive alaske k}eri. Sprema se u ono doba godine kada riba te{ko pada - po~etkom prole}a. Ribareva k}er donosi sa tavana suvu {tuku i potapa je u vodu. [tuka tako u vodi ostane od idu}eg dana. Onda se popari i spusti cela u lonac na kuvanje. Kada se skuva, izvadi se i polomi, tako re}i na nejednake delove, i ostavi pod poklopcem. Voda u kojoj se kuvala nalije se ukuvanim paradajzom i zapr`i, prosto, sa malo bra{na i aleve paprike. ^im tako sa paprikom jo{ jednom provri, da bi se naknadna zapr{ka razlila kako treba, ubacuje se u lonac tarana, suva miro|ija, biber i sitno ise~ena kisela paprika, oce|ena od sir}eta. Zatim se opet sve to pusti na klju~, pa kad se klju~ javi, razbiju se dva-tri plov~ija jaja, a ~orba se brzo me{a da joj jaja dadu novu gustinu. Na drugoj strani se spremi obi~an sos od belog luka, koji uz ne{to malo vinskog sir}eta postaje takozvani ajmokac. Kad ajmokac proklju~a, spu{taju se i rastrgani komadi {tuke. Tu se oni zagreju, ra{ire i upiju ne{to malo divnog ajmokca. [tuka u ajmokcu je bo`anstvena, pa jo{ ako se doda sa strane po jedan kuvani krompir, osoljen i pobiberen, ovaj ru~ak dobija sasvim drugi zna~aj. Posle ru~ka se jedu jabuke. Onako, na britvu. I pre i posle ru~ka piju se tanka vina. Prozor je uvek otvoren i sa nekog remorkera mogu da se ~uju psovke i pesma. Sve u isti mah. Posle ru~ka alas uska~e u svoj crni ~amac, a k}er se oslanja belim laktovima na mali obojeni prozor kolibe i gleda na vodu.

Petar Lazi}

Alaska riblja ~orba

Od slatkovodne ribe mogu se spremiti veoma ukusne riblje ~orbe. Za pripremanje alaske ~orbe potrebno je 500 gr sitnije re~ne ribe, jedna ve}a glavica crnog luka, jedan ~en belog luka, jedna paprika, ostalo povr}e po izboru, najmanje pet vrsta plemenite ribe ({aran, ke~iga, smu|, {tuka, som ... grge~ obavezno!), jedna ka{ika pirea od paradajza, decilitar belog vina, so i biber. Pripremanje: U vodu staviti sitno iseckani crni luk, papriku i drugo povr}e po `elji. Kada provri, dodati o~i{}enu belu ribu, kuvati na umerenoj vatri dok sve ne omek{a, a zatim propasirati. Dodati o~i{}enu plemenitu ribu, belo vino i pire od paradajza, koji ne dozvoljava da se riba raspadne. Kuvati jo{ oko dvadesetak minuta, zatim po ukusu soliti i biberiti.

Kuvanje za po~etnike Mike Dajmaka

Sto jedno jelo (+ gurmanski bonus) za sve uzraste, sva~iji d`ep, sva godi{nja doba, sve ukuse... Poru~ite odmah: 150 din (+ PTT) telefon: 065/26 25 035; E-mail: malikuvar@sezampro.rs
8