Odbijam da nazovem ljudskim bićem čoveka koji ne pije pivo.

Šta je onda ako nije jedan

od naših? Jedan od njihovih, strašnih vanzemaljaca što se neprekidno prikazuju uzoritim.
Nije šala, na pivopijnom testu su pale najmudrije glave. Počastiš ih, a oni ništa, baš ih boli
za naš humanizam. Kada im u životu loše krene, odmah optuže tako zvani nesrećni sticaj
okolnosti. Nema to veze sa njihovim rahitičnim teorijama, prava istina je da nidu popili
dovoljno plemenite tečnosti, piva naravno. Oni su sami sebi priredili nesrećni sticaj
okolnosti.

Vrlo plazmatično zvuči njihov pokušaj ispravljanja okolnosti. Umesto izlaska na pravi put,
oni odlaze u bioskop. Neverovatno je kako u svim salama pre svakoga filma obično nestane
svetlo. Kada se onako preplašiš u mraku, ne može sigurno posle da ti bude bolje. Na stranu
to što je film možda čak sjajno napravljen, ti si se preplačio i tu ti pomoći nema. Ustvari
ima, ali vanzemaljci drže uporno svoje pa svoje. Kada im malo nešto kažeš, oni odmah
planu. Neće da se integrišu, neće da budu kao sav normalan svet. Može čovek da bude
doktor svih doktora, doktor svih nauka, ali ako pivo ne pije on je za mene neljudsko biće,
idiot. Idiot! Idiot u bioskopu je isto što i magarac u staklenoj bašti. Kada jednom iz nje
izađe, ne zna zašto je zelenu travu pasao.

Za «Kinematograf»,
Milan Žorž Đorđević