Aspekti drutvenog ivota BELGIJA

Belgija je modrena ali vetaki stvorena drava, nastala kao reakcija na stalnu borbu za prevlast evropskih sila, koje su se smenjivale na ovom podruju tokom istorije (Rimsko carstvo, burgundski grofovi, panska, austrijska, francuska i holandska vlast), a koje su ostavile trag u kulturi ovog podruja. Posle perioda Napoleonove vlade je, pod uticajem Engleske, uspostavljeno ujedinjeno Nizozemsko kraljevstvo 1815. godine, kao tampon zona prema Francuskoj. Belgijanci su potpadanje pod centralnu vlast Oranske dinastije doiveli kao jaram. Posle politikih nemira, Belgija je proglasila nezavisnost 1831. godine. Jedan od problema sa kojima sa suoila nova drava bio je jezik. Zvanini jezik bio je francuski, a nizozemski je tek 1851. godine postao jezik nastave u osnovnim kolama, dok je u srednjim kolama i dalje dominirao francuski. 1866. godine nizozemski je postao zvanini jezik u Antverpenu, to je navelo i druge gradove da pou za ovim primerom. U meuratnom periodu je ponovo u centru panje bilo flamansko pitanje. Nizozemski je konano postao zvanian jezik u Flandriji. Meutim, u graninim oblastima se i dalje javljaju trvenja izmeu francuske i nizozemske jezike zajednice. Od samog nastanka Belgija je ustavna monarhija. Ustav iz 1830. uveo je politiku centralne drave, dok je vremenom dolo do decentralizacije. Od sporazuma 1992. godine (het St. Michielsakkoord) Belgija je i zvanino federalna drava. Svaki Belgijanac stariji od 18 godina duan je da glasa, a od nedavno je na snazi izborni cenzus od 5%. Federacija Najvaniji zadatak kralja je imenovanje vlade. Sastav vlade, pod vostvom premijera, mora da proe i kroz parlamentarnu proceduru. Federalna skuptina se sastoji od donjeg doma (narodni poslanici) i senata (senatori). Ova dva tela imaju jednaku mo (svaki zakon moraju usvojiti oba upravna tela), mada se u poslednje vreme dovodi u pitanje znaaj senata. Sastavljanje vlade u Belgiji nije jednostavno jer se mora voditi rauna o razliitim zajednicama i pokra jinama. Federalna vlada nadzire resore odbrane, prava, socijalnih pitanja, unutranjih i spoljnih poslova. Uposlednjih premijera bili su demohrianski orijentisani Vilfrid Martens (Wilfried Martens), osamdesetih godina i an-Lik Dehane (Jean-Luc Dehaene) devedesetih, zatim liberal Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt) od 1999. do 2008. Potom je usledio povratak demohrianskih predstavnika na ovo mesto: Iv Leterm (Yves Leterme) iji je drugi mandat u toku i Herman van Rompaj (Herman van Rompuy) koji je tokom 2009. vrio ovu funkciju. Jezike zajednice U Belgiji ive pripadnici tri jezike zajednice (francuska, nizozemska i nemaka), svaka sa svojom kulturom, jezikom, obrazovnim sistemom i internim problemima. Pokrajine U Belgiji postoje i tri pokrajine: Flandrija, Valonija i Prestonika pokrajina Brisel. (Het Vlaamse Gewest, Het Waalse Gewest en het Brussels Hoofdstedelijk Gewest) Svaka je nadlena za pitanja lokalne i ekonomske prirode (prostorno planiranje, ivotna sredina, saobraaj, javni radovi, stanovanje). Svaka zajednica i svaka pokrajina na izborima biraju direktno svoj parlament i vladu. U sluaju Flandrije to je jedno telo (Vlada Flandrije). Provincije U Belgiji ima 10 provincija koje su odgovorne za pitanja lokalnog znaaja (npr. Odbrana od nepogoda). Na elu svake je guverner. Optine Najdecentralizovaniji vid vlasti je nivo lokalnih zajednica - optina, kojih u Belgiji ima 589. Optinska autonomija je u ovoj zemlji vrlo znaajna, pa su nadlenosti optinskih vlasti dosta iroke. Optinu vodi Savet optinskih vlasti (Het College van Schepenen) na ijem elu se nalazi gradonaelnik (burgemeester). Posleratne politike tendencije Posle Drugog svetskog rata nastao je period velike politike nestabilnosti. Period 1945 -51. obeleilo je pitanje naslea kralja Leopolda III, koji je 1950. abdicirao u korist svog sina Baudevejna, zatim reizgradnja zemlje, kao i zaokret u spoljnoj politici. Pedesetih godina (1952. godine) dolo je i do rascepa u sistemu obrazovanja izmeu slobodnih i katolikih kola. Nesuglasice izmeu flamanske i valonske zajednice bile su u centru panje javnosti sedamdesetih godina. Tadanje politike partije (demokrate, socijalisti i liberali) bile su podeljene u regionalne, flamanske i valonske, ogranke. Ishod je bilo definitivno stvaranje federalne drave.

Parlamentarni izbori 1999. godine doneli su promenu klime u belgijskom politikom ivotu, zahvaljujui skandalima (ubistvo zamenika premijera Andre Kolsa (Andr Cools), afera Ditru (Dutroux), skandal Augusta-Dassault (sluaj raskrinkanog podmiivanja i pojava otrova dioksina u stonoj hrani). Posle niza mandata hrianski orijentisanih partija dolo je do promene u sastavu skuptina. Politike stranke Od poetka politikog ivota Belgije postojale su tri dominantne struje: demohrianska, socijalistika i liberalna. Od sedamdesetih godina prolog veka postoje i ekoloke stranke, kao i stranke koje se zalau za autonomiju Flandrije. Trenutno je u ovoj pokrajini najuticajnija demohrianska CD&V (Christendemocratisch en Vlaams), zatim slede socialistika SPA-Spirit (Socialistische Partij Anders - Spirit), liberalna VLD (Vlaams Liberaal Democraten), ekoloka stranka Groen!, umereno nacionalistika N-VA (Nieuwe Vlaamse Alliantie) i radikalna Vlaams Belang koja je na politikoj sceni zamenila lustrirani Flamanski blok (Vlaams Blok). Kraljevska kua Belgija je jo od svog nastanka 1831. godine nasledna ustavna monarhija. Ustav postavlja kralja izvan religije i ideologije, politikih ubeenja i ekonomskih pitanja, i smatra ga uvarem jedinstva i suvereniteta zemlje. Belgijom su vladali Leopold I, Leopold II, Albert I, Leopold III, Baudevejn I i Albert II. Albert II je 9. avgusta 1993. nasledio na prestolu svog iznenada preminulog brata Baudevejna. Albertova supruga je kraljica Paola, sa kojom ima troje dece: princa Filipa, princezu Astrid i princa Lorana. Prestolonaslednik Filip i njegova supruga, princeza Matilda, imaju sina Gabrijela i kerku Elizabet. (vidi:www.monarchie.be) meukulturni uticaji udbenik U Belgiji je tokom 20. veka utoite potraio veliki broj imigranata. Pre Prvog svetskog rata Belgija je svojim pristupanim poloajem privlaila doseljenike. S obzirom na neutralnost njenog statuta, mnoge meunarodne organizacije su se opredelile da svoja sedita uspostave ba u ovoj zemlji. Tu su se odravali i brojni kongresi i meunarodne izlobe. Moe se govoriti o tri struje imigracije: prva je prispela poetkom 20. veka kada je politika belgijske vlade privukla radnu snagu iz Poljske i Italije. Druga bi bila priliv radne snage sa podruja Mediterana (pre svega iz Turske i Maroka), a treom strujom se smatra doseljavanje velikog broja predstavnika meunarodnih organizacija, pre svega u Brisel. Oko 8% stanovnitva Belgije je neke druge nacionalnosti. Sve ove grupacije ive i na podruju Flandrije, koncentrisani najpre u velikim gradovima ili industrijskim oblastima kao to su nekadanji rudnici u Limburgu. Najvei deo imigranata prispelih poetkom veka je integrisano u belgijsko drutvo. Najvei izazov predstavlja integracija Turaka i Marokanaca, s obzirom na njihov jezik i veroispovest. Stereotipi U toku 17. i 18. veka mnogi predstavnici intelektualne elite emigrirali su u Holandiju. U Flandriji je ostalo preteno seosko stanovnitvo. Odatle potie stereotipna slika 'tupavog Belgijanca' iz holandskih viceva. Flamanci za sebe kau da, u poreenju sa drugima, jo umeju da uivaju u malim stvarima. U Belgiji kao federaciji prisutno je vie ravni drutvenog i ekonomskog ivota i vie kulturnih identiteta. Ovo ponekad dovodi do konflikta za koje se uvek trai mirno reenje, putem takozvanog 'Belgijskog kompromisa'. U Flandriji se stereotipi odnose na geografske faktore. Stanovnici Antverpena, koji lei nedaleko od holandske granice, vae za arogantne, Limburani, uvek u zaostatku i daleko od centra Flandrije su 'spori', dok se stanovnitvo Zapadne Flandrije smatra 'marljivim', to mnogo znai u regionu poznatom po preduzimljivosti i prodornosti. Mediji udbenik Pisani mediji Prve novine su se u Flandriji pojavile za vreme panske vladavine, u 17. veku. Belgija je 1830. godine dobila jedan od najliberalnijih zakona o tampi u svetu. U periodu koji je prethodio ovom zakonu u Belgiji su bila favorizovana frankofona gl asila, dok su flamanske novine izlazile sporadino i u ogranienom tirau sve do kraja 19. veka. Tira novina na flamanskom jeziku se tek sedamdesetih godina prolog veka izjednaio sa tiraom novina na francuskom. Kao u Holandiji, i u Belgiji izlaze brojne nacionalne i regionalne novine i asopisi, kao i besplatni dnevni list Metro. Inostrana tampa je takoe zastupljena na tritu, posebno u Briselu. Kao i druge drutvene pojave, pisani mediji su podloni fenomenu pilarizacije (verzuiling), jer svaka novina pripada odree nom drutvenom 'stubu'. Katolike novine pokrivaju dve treine trita, a socijalistike tek 4%. Listovi sa demohrianskim peatom De Standaard Het Nieuwsblad/De Gentenaar Het Volk

De Gazet van Antwerpen Het Belang van Limburg Liberalno orijentisani listovi Het Laatste Nieuws/De Nieuwe Gazet Socijalistiki listovi De Morgen TV i radio Belgijski mediji su jo 1935. godine, pre nastanka televizije, podeljeni na dve grupe prema jezikom govornom podruju, a od 1960. oni postoje nezavisno jedni od drugih. Veoma su podloni politikim uticajima, s obzirom na to da skuptina imenuje njihovo urednitvo. Nastanak Flamanske medijske kue VTM (Vlaamse Televiesiemaatschappij) 1989. godine ukazao je na to da je ova politika pozadina loa pojava. VRT, flamanski radio i televizija (Vlaamse Radio en Televisie, valonski ekvivalent ovoj kui je RTBF - Radio Tlvision Belge de la Communaut Franaise) ima za zadatak da privue to vei broj gledalaca i slualaca irokim izborom programa koji bude interesovanje publike i ispunjavaju njihova oekivanja. Ciljeve ove medijske kue odreuje flamanska zajednica, to predstavlja poseban kvalitet i doprinosi daljem razvoju identiteta i raznovrsnosti flamanske kulture kao i razvoju demokratrskog i tolerantnog drutva. (Dekret od 29. aprila 1997). VRT ine tri televizijska kanala: Porodini TV1 i CANVAS, i KETNET, kanal namenjen deci. Komercijalna VTM emituje pre svega zabavne emisije a na drugom kanalu (Kanaal 2) programe namenjene mlaoj publici. Druga komercijalna medijska kua je VT4. Postoji i sedam regionalnih i jo nekoliko specijalizovanih TV-stanica kao to je finansijski Kanaal- Z ili lifestyle stanica Vitaya. Dravni programi dominiraju radio-talasima sa svojih 5 kanala: Radio 2, najpopularniji i namenjen irokoj publici, Radio Donna, namenjen mladima, Studio Brisel, namenjen neto alternativnijoj mladoj publici, intelektualno orijentisani Radio 1 i Radio 3, koji prvenstveno emituje klasinu muziku. Postoji i veliki broj lokalnih nezavisnih radio stanica (Q -muziek, TOP-radio...) Belgijska novinska agencija se zove BELGA. Religija udbenik Kao i druge katolike zemlje Belgija je podeljena na biskupije. Sedite nadbiskupa nalazi se u gradu Mehelenu. Svaka od njih se sastoji iz izvesnog broja parohija na elu sa svetenicima (pastoor). Od ezdesetih godina broj zainteresovanih za sveteniki poziv stalno opada, tako da neki od njih postaju zadueni za vie od jedne parohij e. Od kako je poeo proces sekularizacije ezdesetih godina, Flamanci sve ree odlaze u crkvu: posle Drugog svetskog ra ta je 70% Flamanaca poseivalo slubu jednom nedeljno, dok ih je danas svega 15%, i to prevashodno pripadnika starije generacije. Ipak, veliki broj parova bira da se vena u crkvi i da krsti svoju decu. Mnogi od njih nikada pre nisu kroili u crkvu ali ovi m prilikama prave izuzetak. Crkveni rituali su vekovima stari, i time postaju deo tradicije. Vekovima je katolika vera u Flandriji uticala na celokupan ivot ljudi, kako na selu tako i u gradu. Odluujuu ulogu u vers kom profilisanju Flandrije odigrao je Osamdesetogodinji rat. Kada se sedam protestantskih severnih provincija Minsterskim mirom 1648. otcepilo od panske vlasti, juno Nizozemlje postalo je uporite kontrareformacije, iji se uticaj i danas ogleda najpre u znamenitim barkonim katedralama iz 1 7. veka, i u delu umetnika poput Rubensa, koji su svojim slikama irili katoliku propagandu. Vei deo obrazovnih ustanova i udruenja odvajkada je bilo katoliko. Jezuitski, franciskanski i drugi redovi zalagali su se za irenje kolstva. Ove tzv. slobodne kole (vidi pod Obrazovanje) dobijale su finansijsku pomo i drale nastavu teologije. Katolika tradicija oblikovala je i razna omladinska udruenja (skauti, KAJ - katolika omladina...) Katoliki stub je prisutan i u svim aspektima politikog ivota. Hrianske stranke (trenutno CD&V) su tokom 20. veka osamdeset godina neprekidno ulazile u sastav vlade. S obzirom na to da je Belgija skoro iskljuivo katolika zemlja, katoliki stub stoji ravnopravno sa socijalistikim i liberalnim, to nije sluaj u Holandiji: vertikalna stratifikacija drutva (verzuiling) u Holandiji poiva na verskoj (vidi Holandija, Religija), dok u Belgiji ona lei na ideolokoj osnovi. U Belgiji postoji i izvestan broj duhovnih redova poznatih najpre po svojim proizvodima. Karmeliani, Dominikanci i drugi u svojim opatijama i manastirima runo proizvode pivo, vino, sir, svee, pa ak i pidame ili igrake. Druga po zastupljenosti veroispovest u Belgiji je islam (3% stanovnitva), koji su polovinom prolog veka doneli prvi imigran ti iz severne Afrike (Maroko, Turska, Alir). Godine 1974. Belgija je zvanino priznala islam. Ekonomski je znaajna i jevrejska zejednica koja ini okosnicu trgovine dijamantima u Antverpenu. Priliv jevrejskih imigranata na kraju 19. veka pretvorio je Antverpen u Zapadni Jerusalim. Sledea struja je pridola posle Drugog svetskog rata. Iako je re o relativno maloj zajednici, jevrejska trgovina dijamantima donosi oko 5% nacionalnog prihoda. Mali deo stanovnitva je pravoslavne veroispovesti, a oko 20% njih je verski neopredeljeno.

Ekonomija udbenik Belgijska ekonomija je moderna i tehnoloki napredna, zasnovana prvenstveno na trgovini, i to izvozu pre nego na uvozu. Poljoprivreda je slabo zastupljena. Visok nacionalni proizvod, niska inflacija, drutvena i politika stabilnost i opte blagostanje osnovne su odlike belgijske ekonomije. Industrija Prva ekonomska revolucija zahvatila je Belgiju ve pod francuskom okupacijom, krajem 18. veka, jer je Francuska morala da izgradi jaku ratnu industriju. Parna maina, razvoj tkake i metalne industrije doveli su do ekonomske modernizacije. Posle 1830. u Valoniji je izgraena eleznika mrea, kao i rudnici uglja i metalna industrija. Industrija u Flandriji je pak stagnirala zbog niza slabih etvi i propasti tekstilne industrije. Flandrija je tek od kraja 19. veka poela da preuzima primat nad Valonijom. 1901. godine je otvoren prvi rudnik uglja u Limburgu. Posle Prvog svetskog rata ekonomska teta je bila ogromna. Zahvaljujui Belgijskom Kongu, bogatom sirovinama, ekon omija je relativno brzo ponovo stala na noge, ali su protekle jo tri decenije pre nego to je krenula linijom uspona. Teka industrij a postala je najzastupljenija privredna grana, dok je zemljoradnja potisnuta u drugi plan. Posle Drugog svetskog rata u Valoniji su nastupila teka vremena kada su zatvoreni rudnici i mnogi ostali bez posla. U Flandriji to nije bio sluaj jer je industrija ve bila modernizovana. Izvoz Dve treine bruto nacionalnog proizvoda potiu od izvoza. Najvei trgovaki partneri Belgije su Francuska, Nemaka i Hoalndija. Belgija je i bitna karika evropskog transporta. Najvei deo izvoza (70%) potie iz Flandrije, a najvie se izvoze proizvodi hemijske industrije, biseri, dijamanti i plemeniti metali, sirovine za tekstilnu industriju, s ire, duvan, biljke i cvee. Belgijsko pivo i okolada su svetski poznati po kvalitetu Energetika Energetika je vana za metalnu industriju i petrohemiju. Najvie se procentualno koristi nuklearna energija koja slui iskljuivo za proizvodnju struje. Pored toga energija se dobija i iz zemnog ulja, uglja, koksa, zemnog gasa, vodenih tokova i alternativnih izvora. S obzirom na to da u Belgiji nema izvora fosilnih goriva, u tom pogledu ona zavisi od inostranstva. Poljoprivreda Zemljoradnja i povrtarstvo postaju sve manje bitni za belgijsku ekonomiju. Uvoenjem mehanizacije i smanjenjem obradive povrine smanjen je i broj zaposlenih u ovoj oblasti. Jedino jo morski ribolov i neki poljoprivredni proizvodi imaju trino g znaaja Obala, brojne turistike atrakcije i Ardeni na jugu zemlje privlae veliki broj turista svake godine. Umetnost, kultura i sport udbenik Slikarstvo Flamanski likovni umetnici su vekovima zauzimali znaajno mesto u evropskoj istoriji umetnosti i kulture. U ranom srednjem veku su monasi i drugi umetnici ilustrovali rukopise minijaturama. Flamanski stari majstori (Vlaamse Primitieven) jo uvek su nezaobilazan pojam za ljubitelje umetnosti:. Van Ejk, Bauts, Van der Hus, Memling (Van Eyck, Bouts, Van der Goes, Memling). Svetski su poznati slikari 16 i 17. veka: Brehel, Bos, Rubens, Van Dejk, Jordans i mnogi drugi (Breughel, Bosch, Rubens, Van Dijck, Jordaens).I posle toga flamanski umetnici ostaju prisutni na meunarodnom nivou: od flamanskih ekspersionista, preko Ensora i Permekea (Ensor, Permeke) do savremenih umetnika Ravejla, Landajta, Panamarenka, Mara (Raveel, Landuyt, Panamarenko, Mara). Arhitektura Istorijski gradovi poput Bria, Henta ili Antverpena, koncentrisani na maloj povrini, ine deo nacionalnog blaga Belgije. U skorije vreme belgijska arhitektura prati svetske trendove, ali bez mnogo originalnosti. Izuzetak bi predstavljao uveni arhitekta Viktor Horta (Victor Horta), iji se mnogobrojni arhitektonski biseri u stilu secesije nalaze pod zatitom UNESCO -a. Muzika Svetski je poznata srednjovekovna flamanska polifona muzika (Vlaamse polyfonie). Takmienje kraljice Elizabete (De Koningin Elisabethwedstrijd) za violinu, klavir, kompoziciju i odnedavno pevanje, je jedno od najveih svetskih muzikih takmienja. U svetu rok muzike i varijetea poznati su Adamo, ak Brel, Arno, Kluzo, Deus, Huverfonik., Zita Svoun, Aksel Red, Touts Tilemans

(Adamo, Jacques Brel, Arno, Clouseau, Deus, Hooverphonic, Zita Swoon, Axelle Red, Toots Thielemans), a u operi Hoze van Dam (Jos Van Dam). Razvijena je elektronska muzika ijom scenom dominiraju Front 242, Technotronic, Ian van Dahl, Kate Ryan... U Flandriji se, najee tokom leta, odravaju brojni festivali sa raznolikom muzikom ponudom. Poznati su Rock Werchter, Marktrock u Levenu , Dranouter (folk muzika), Sfinksfestival (world music). Knjievnost Poznati knjievnici su Hido Hezele, Luj Paul Bon i Hugo Klaus (Guido Gezelle, Louis Paul Boon, Hugo Claus) koji je godinama bio nominovan za Nobelovu nagradu. Film Belgijska filmska industrija centar ima preteno u Valoniji gde rade poznati reiseri Lik i an-Pjer Darden i ako van Dormal (Luc en Jean-Pierre Dardenne, Jaco Van Dormael). Najpoznatiji flamanski reiseri su Stejn Koninks i Dominik Derudere (Stijn Coninx, Dominique Deruddere), a najpoznatiji glumac Jan Dekler (Jan Decleir). Kultura stanovanja Za Belgijance se kae da su roeni sa ciglom u stomaku. Prosean Belgijanac je izuzetno vezan za svoj dom i ivotnu okolinu . Preko dve treine stanovnitva poseduje kuu, kojih ima najrazliitij ih vrsta. Flandrija je najgue naseljena oblast u Evropi. Na kvadratnom kilometru ivi preko 400 stanovnika. Ipak, pored Brisela, samo tri flamanska grada broje preko 100 000 stanovnika: Antverpen, Hent i Bri. Na svakih 5 kilometara lei po neko selo, a na svakih 20 grad. Ova naselja su meusobno povezana najguom mreom puteva u Evropi. U poslednje vreme puno panje se posveuje ouvanju otvorenog prostora. Slobodno vreme Zajedno sa Holananima, Flamanci prednjae u ueu u raznim udruenjima i klubovima. U Flandriji postoji 40 000 zvanino priznatih lokalnih udruenja: mesni ogranci kulturnih i drutvenih organizacija, amatersk e umetnike trupe, sportski klubovi, ali i udruenja za organizaciju karnevala. U proseku postoji preko 100 klubova po optini . Flamanci rado odlaze u kafee i none klubove. Sport U svetu je Flandrija poznata kao zemlja sa tradicijom biciklizma, gde dolaze do izraaja flamanska istrajnost i timski rad. Biciklisti koji idu do kraja svojih mogunosti nazivaju se flandriens, a najvei biciklista svih vremena je Edi Merks (Eddy Merckx). uveno je i belgijsko golubarstvo, a u individuelnim sportovima dokazali su se teniseri (Justin Henin, Kim Clijsters), dudis ti (Ingrid Berghmans, Ulla Werbrouck, Gella Vandecaveye), atletiari (Ivo V an Damme, Roger Moens, Gaston Roelants), triatlonci (Luc van Lierde), itd. Gastronomija Belgijanci i Flamanci su poznati kao hedonisti i sladokusci. Za ljubitelje piva Belgija je raj, s obzirom na ponudu od preko 400 vrsta. Tradicija proizvodnje piva i ispijanja po kafeima je veoma duga, a najpoznatije vrste su trappistenbieren, abdijbieren, geuze- i kriekbieren. Flandrija je poznata i po povrtarstvu, a tipian specijalitet je vrsta kupusa (witloof), kao i bele pargle. Praline i okola da su svetski poznati specijaliteti, kao i tomate-crevette ili tomaat garnaal na nizozemskom (paradajz punjen raiima iz Severnog mora), razne vrste zeetine, Mechelse koekoek (vrsta urke), tong (riba list), waterzooi (vrsta variva), paling in het groen (jegulja u sosu od zelenog povra), hutsepot (jelo od mesa, krompira i povra), mosselen (dagnje), kao i nenadmani pomfrit (Belgische/Vlaamse frieten).

Obrazovanje udbenik Belgija ima slobodu obrazovanja, a od 1921. godine je uvedena obaveza kolovanja od este do etrnaeste godine. Godine 1983. je ova obaveza produena na uzrast do 18 godina. Pored osnovnog (predkolsko i kolsko), srednjeg i vieg obrazovanja od 1970. postoji i dodatno obrazovanje (BLO, BSO) za decu ometenu u razvoju. Oko 20% uenika u Belgiji, obrazovanje stie u javnim kolama na lokalnom nivou, a oko 80% u tzv. slobodnim i katolikim kolama. Roditelji mogu da biraju da li e svoje dete poslati u vrti. Veina ovih ustanova je u sastavu osnovnih kola (obavezne od 6 do 12 godine), gde, izmeu ostalog, od navrene desete godine mladi Flamanci ue francuski jezik. Srednje kole su obavezne i uenici ih pohaaju od 12.do 18. godine. Dele se u etiri grupe:

-Opte srednje obrazovanje (ASO), priprema za vie obrazovanje -Srednje struno obrazovanje (BSO), priprema za odreeni posao -Srednje tehniko obrazovanje (TSO), posebnu panju posveuje tehnikim disciplinama -Srednje umetnike kole (KSO), kombinuju opte predmete sa umetnikim Obrazovne ustanove sa specijalnim programima (tehniki, umetniki) zovu se ateneum (atheneum) kada su u pitanju javne, ili licej (lyceum) u sluaju slobodnih kola. Ustanove koje pruaju usmereno i tehniko obrazovanje se esto nazivaju institutima . U viim kolama (pod okriljem Flamanskog saveta za vie obrazovanje VLHORA) predaje se tzv. vie obrazovanje van univerziteta (hoger onderwijs buiten de universiteit, HOBU) Flamanski univerzitetski odbor (Vlaamse Universitaire Raad, VLUR) nadlean je za sledee univerzitetske centre: - Katoliki univerzitet u Levenu (KU Leuven) sa odeljenjima u Kortrejku (KULAK); - Univerzitet u Gentu (RUG) (neutralan) - Slobodni univerzitet u Briselu (VUB) - Univerzitet Antverpen (UA) obuhvata neutralni Rijksuniversitair Centrum Antwerpen (RUCA), fakultet St.-Ignatius Antwerpen(UFSIA) (katoliki) i pluralistiki nastrojen Universitaire Instelling Antwerpen (UIA). - Katoliki univerzitet u Briselu (KUB) - Limburki univerzitetski centar (LUC) (smeten u Dipenbejku) Veina mladih Flamanaca diplomira do 23. godine, a svake godine raste broj belgijskih akademaca. Belgija je potpisnik Bolonjske konvencije i implementirala je 3+2 (BA+MA) obrazovni sistem.

Kraljevina Belgija, Provincije Kraljevina Belgija

Ureenje: ustavna monarhija; federacija Povrina: 30.507 km Broj stanovnika: 10.309.725 Glavni grad: Brisel Najvee reke: Shelda i Mas/Meza (Schelde, Maas) Zastava: vertikalna crno-uto-crvena trobojka Himna: Brabansona (O Dierbaar Belgi/Brabanonne) Geslo: U jedinstvu je snaga (Eendracht maakt macht) Dravni praznik: 21. jul Specijaliteti: pivo, okolada, pomfrit, witlof Zvanini jezici: nizozemski, francuski i nemaki Belgija na zapadu ima prirodnu granicu (66 km severnomorske obale), na severu se granii sa Kraljevinom Holandijom (450 km), na istoku sa Nemakom (167 km) i Luksemburgom (148 km), a na jugu sa Francuskom (620 km). Kraljevina Belgija obuhvata tri pokrajine: - Flandriju (Vlaanderen/Vlaams Gewest) - Valoniju (Walloni/Waals Gewest) i - prestoniku pokrajinu Brisel (Brussels Hoofdstedelijk Gewest). Osim ove upravne podele postoji i podela na jezike zajednice: - flamansku tj. zajednicu govornika nizozemskog jezika (Vlaamse Taalgemeenschap - oko 6.000.000 govornika) - valonsku tj. frankofonu (Waalse Taalgemeenschap - oko 4.000.000 govornika) - nemaku (Duitse Taalgemeenschap - oko 65.000 govornika). U okviru pokrajine Flandrije se nalaze sledee provincije: Zapadna Flandrija (West - Vlaanderen), Istona Flandrija (OostVlaanderen), Antverpen (Antwerpen), Limburg (Limburg), kao i arondismani Leven (Leuven) i Hale-Vilvorde (Halle-Vilvoorde) u dvojezinoj provinciji Brabant (Brabant) koja je 1995. podeljena na flamanski i valonski deo (Vlaams -Brabant; Waals-Brabant). Flandrija, koja ujedno predstavlja i nizozemsko govorno podruje, odvojena je od Valonije tzv. Jezikom granicom (Taalgrens) koja je zakonom utvrena 1963. godine. Valonija, s druge strane, obuhvata dve jezike zajednice: frankofonsku i nemaku (u tzv. Istonim kantonima tj. Oostkantons). U sastavu Valonije se nalaze provincije Eno (Hainaut/Henegouwen), Namir (Namur/Namen), Lije (Li ge/Luik), Luksemburg (Luxembourg / Luxemburg) kao i juni deo bive dvojezine provincije Brabant. U prestonikoj pokrajini Brisel oko 80% stanovnitva govori francuski a 20% nizozemski. Da bi se zatitila prava manjinskog stanovnitva u nekim jezikim enklavama osnovane su tzv. Faciliteitengemeenten. Vei deo tih optina nalazi se u Prestonikoj pokrajini Briselu i u Flamanskom Brabantu.

Pokrajina Flandrija
FLANDRIJA (Vlaanderen) Povrina: 11.500 km2 Broj stanovnika: 5,8 miliona Glavni grad: Brisel Zastava: crni lav na utoj pozadini sa crvenim jezikom i kandama Himna: Flamanski Lav (De Vlaamse Leeuw) Nacionalni praznik: 11. jul - godinjica bitke Zlatnih mamuza (Guldensporenslag) Najvea reka: Shelda (Schelde) U okviru belgijske pokrajine Flandrije se nalaze sledee provincije: Zapadna Flandrija (West-Vlaanderen), Istona Flandrija (Oost-Vlaanderen), Antverpen (Antwerpen), Limburg (Limburg), kao i arondismani Leven (Leuven) i Hale-Vilvorde (HalleVilvoorde) u dvojezinoj provinciji Brabant (Brabant), podeljenoj 1995. na Flamanski i Valonski Brabant (Vlaams-Brabant; Waals-Brabant). Flandrija u dananjem obliku obuhvata gotovo celokupno jezgro nekadanje grofovije Flandrije (dananje provincije Istona i Zapadna Flandrija) i celokupni juni deo vojvodstva Brabanta (provincije Flamanski Brabant, Antverpen i Limburg). Zvanini jezik u ovoj belgijskoj pokrajini je standardni nizozemski (Algemeen Nederlands), ali su neformalno u opticaju i mnogobrojni junonizozemski tj. flamanski dijalekti. Zakonom o jeziku iz 1963. ustanovljena je Jezika granica (Taalgrens) koja razdvaja nizozemsko od frankofonog govornog podruja. Naziv Flandrija se po prvi put pojavljuje u IX veku. Tada se odnosio na podruje oko grada Bria (Brugge). U narednim vekovima Flandrija se razvila u vanu grofoviju i centar suknarske i tekstilne industrije. Postojale su intenzivne trgovinske veze sa Engleskom, Nemakom, Francuskom i Italijom. Grofovija se prostirala na podruju dananjih provincija Zapadne i Istone Flandrije, kao i Francuske Flandrije (Frans- Vlaanderen) u Francuskoj i Zelandske Flandrije (Zeeuws-Vlaanderen) u Holandiji. Od 1000. godine Flandrija je pod vlau Zapadne Franake, tako da je kao grofovija bila leno francuskih kraljeva. elja centralne vlasti za veom kontrolom nad bogatom Flandrijom je uzrokovala da u relativno multikulturnoj Flandriji provru nacionalistika oseanja. Niz pobuna doveo je poetkom XIV veka do pravog rata. U okolini Kortrejka (Kortrijk) 11. jula 1302. flamanske trupe su izvojevale iznenaujuu pobedu nad francuskom riterskom vojskom. Seanje na tu Bitku zlatnih mamuza (Guldensporenslag), koja je dobila ime po mnogobrojnim zlatnim mamuzama palih francuskih vitezova, se jo uvek svake godine obeleava kao flamanski nacionalni praznik. Flandrija je ipak tokom XIV veka postepeno morala da se odrekne nekih od privilegija grofovije da bi konano potpala pod vlast burgundskih vojvoda. Ovaj period istovremeno predstavlja vrhunac moi i raskoa. U esnaestom veku (nakon pada Antverpena 1585. godine) Flandrija se nala u okviru panskog Nizozemlja pod okriljem panskog ogranka Habsburga, da bi 1713. ula u okvir austrijskog Nizozemlja. Od 1795. godine Flandrija je inila deo Francuske i bila je podeljena na vie departmana da bi se sa Napoleonovim porazom sjedinila 1815. sa severnim Nizozemljem u okviru Ujedinjenog Kraljevstva Nizozemlja (Verenigd Koninkrijk der Nederlanden). Ovo je odlueno Bekim kongresom, a namera velikih sila, pre svega Engleske, bila je da se tako ogranii mo Francuske. Zajednica sa severnim provincijama Nizozemlja nije se odrala zbog oseaja zapostavljenosti i obespravljenosti koji je imala pre svega frankofona elita. Takozvanom Operetskom revolucijom koja je izbila u Briselu 1830. nakon izvoenja opere Nema iz Portiija dolo je do otcepljenja junih provincija. Od tada se Flandrija nalazi u okviru Kraljevine Belgije, najpre unitarne a od 1993. federalne drave. U novoosnovanoj Kraljevini Belgiji francuski jezik je bio jedini zvanini jezik to je dovelo do protesta i nastanka Flamans kog pokreta (Vlaamse Beweging). Zahvaljui ovom romantiarskom nacionalnom pokretu koji su najpre pokrenuli pisci i pesnici iz Genta, Antverpena i Levena (Jan Frans Willems, Hendrik Conscience), Flamanci su se za neto vie od stolea izborili za ravnopravnost svog jezika i kulture u okviru belgijske dravne zajednice. U jeku romantizma objavljivana je stara knjievnost na flamanskom i izvoene su predstave koje su imale za cilj oivljavanje slavne prolosti. Tokom Velikog rata ili Prvog svetskog rata u Vesthuku (Westhoek), podruju koje se nalazi iza reke Ejzer (de Ijzer), u grozotama rata stradalo je na stotine hiljada vojnika, razliitih (vie od 20) nacionalnosti. Tokom Prvog svetskog rata nasta o je Frontbeweging pod vostvom grupe obrazovanih Flamanaca koji su za cilj imali jeziku nezavisnost flamanske zajednice u okviru Belgije. Konkretan zahtev je bio da flamanski vojnici dobijaju nareenja od nadreenih na svom maternjem jeziku. Zahtevano je i da Flandrija postane jednojezina, dok se tragalo za sopstvenim nacionalnim identitetom. Godine 1921. nizozemski je postao zvanian jezik u Flandriji, a na Univerzitetu u Gentu je 1930. godine nizozemski postao jezik nastave, d ok se u Levenu to dogodilo tek 1968. godine. Nakon Prvog svetskog rata zahvaljujui kolaboraciji jednog svog dela Flamanski pokret je postao kompromitovan. Vladala je agresivna pro-belgijska i anti-flamanska klima. Sa druge strane sam Flamanski pokret se radikalizovao. Deo pokreta se tokom

tridesetih godina razvio u otvoreno faistiku partiju (VNV iliVlaams Nationaal Verbond) koja je na vrhuncu popularnosti imala glasove 8% birakog tela. Nemaka vojska je 10. maja 1940. napala Belgiju, postavila vojnu vlast i kao i u Prvom svetskom ratu pokuala da igra na kart u flamanskog pitanja. Dobrovoljci, meu kojima i oni iz VNV-a ali i iz nekoliko valonskih pokreta su odlazili na Istoni front, ali i uestvovali u okrutnim progonima belgijskog pokreta otpora. Nakon 18 dana belgijska vojska je kapitulirala, a kralj Leopold III se predao Nemcima u ratno zarobljenitvo. Meutim, belgijska vlada je odbijala da kapitulira i nastavila je da radi iz Engleske kao vlada u izgnanstvu. Kraljeva odluka da se preda je nakon rata bila povod estokim raspravama. Kada se kralj 22. jula 1950. vratio u Belgiju, dolo je do estokih nemira u kojima je troje ljudi izgubilo ivot. S obzirom na napetu situaciju Leopold III je 1. avgusta abdicirao i preneo svoju vlast na tada jo uvek maloletnog sina Baudevejna (Boudewijn). Ovo pitanje je dobro ilustrovalo duboku podeljenost belgijskog drutva. Tokom pedesetih godina se pre svega vodila estoka bitka za definisanje jezike granice (Taalgrens). Ona je konano ustanovljena 8. novembra 1962, da bi u praksi poela da se primenjuje ve od 1963. godine. Meutim, do dananjeg dan a postoje nesuglasice o jednom broju uredbi koje se tiu ove granice. Uzrok za ove razmirice ine pre svega tzv. faciliteitengemeenten koje zvanino pripadaju jednojezinim teritorijama, ali graani ovih optina koji su pripadnici manjins ke jezike zajednice (koja ini najmanje 20% ukupnog stanovnitva optine) imaju pravo da u dravnim institucijama budu uslueni na svom jeziku. Decembra 1970. godine odobrena je prva u nizu izmena ustava, zapoet je proces federalizacije koji se zavrio 1993. godine podelom Belgije na tri pokrajine: Flandriju, Valoniju i Brisel. Privredni razvoj je poslednjih decenija preteno agrarnu Flandriju pretvorio u visoko industrijalizovano podruje. Zapadna Flandrija (West-Vlaanderen) Povrina: 3144 km2 Broj stanovnika: 1.130.040 Glavni grad: Bri/Bruhe (Brugge) Najvea reka: Ejzer i Leje (IJzer, Leie) Specijalitet: svea morska riba i rakii Provincija Zapadna Flandrija protee se du Severnog mora i ima ukupno 67 km peane obale s plaama i dinama. Meu 14 primorskih optina nalaze se poznata mondenska letovalita kao to su Knoke (Knokke), De Han (De Haan), Ostende (Oostende) kao i luke Niuport (Nieuwpoort), Blankenberhe (Blankenberge) i Zebri/Zebruhe (Zeebrugge), gde su uprkos eksplozivnoj gradnji sauvani jo mnogi letnjikovci s kraja devetnaestog i poetka dvadesetog veka (Belle Epoque). Flamanska obala oduvek je privlaila slikare zbog magine svetlosti mora i neba. Jedan od najpoznatijih belgijskih slikara, Dejms Ensor (James Ensor), roen je u Ostendeu gde se sada nalazi i njegov muzej. Iako je najvei deo belgijske obale urbanizovan, postoji prirodni rezervat Het Zvin (Het Zwin) nastao zapeavanjem morskog rukavca koji je svojevremeno povezivao Bri sa morem. Osim za specifinu floru, ovaj rezervat je i stanite za mnogobrojne vrste ptica selica. Pored turizma, u primorju je razvijeno ribarstvo, pre svega ulov rakia (garnalen), i uzgoj dagnji (mosselen). Za nacionalnu istoriju od znaaja je jedan od najopevanijih predela Flandrije - Vesthuk (Westhoek). U pitanju je granino podruje Belgije i Francuske, gde se tokom Prvog svetskog rata vodio rovovski rat izmeu Nemaca i saveznika. Vojna groblja za stotine hiljada poginulih svedoe o tekim stradanjima koje je ovekoveio britanski pesnik Don Mekrej (John McCrae) u svojoj pesme In Flanders Fields. Tu se nalazi i spomenik IJzertoren gde se svake godine odrava hodoae u slavu palim flamanskim rodoljubima (IJzerbedevaart). Bri/Bruhe Broj stanovnika: 116.100 Bri kao jedan od najlepe ouvanih gradova Evrope s pravom nosi epitet severne Venecije. Karakteristini za ovaj nekadanji srednjovekovni centar tekstilne industrije i trgovine su kanali (reien) kao i mnogobrojni arhitektonski biseri podignuti izmeu 12. i 15. veka (Stadhuis, Lakenhal, Belfort, Gruuthusepaleis, Begijnhof, Sint- Salvatorkathedraal, Onze-Lieve-Vrouwekerk, HeiligBloedkapel). Umetnost ranih flamanskih majstora (Vlaamse Primitieven) uva se u muzejima Memlink i Hruninge (Memlinc -, Groeningemuseum). Na vreme uspona tekstilne industrije (lakennijverheid) podsea ipkarski zanat (kantklossen) koji i dalje ima svoje sledbenike. Jedna od ustanova svetske trgovine, berza, takoe vue korene iz srednjovekovnog Bria: naziv potie od porodice Van de Borse po kojoj je 1531. nazvana berza u Antverpenu. Od drugih znamenitih graana srednjovekovnog Bria treba spomenuti predvodnike flamanskih ustanika u Bici zlatnih mamuza, Jana Brejdela i Pitera de Koninka. uveni Brianin bio je i matematiar Simon Stevin (1548-1620).

Osim turizmu, dananji Bri zahvaljuje svoj ekonomski poloaj industriji i trgovini preko luke Zebri (Zeebrugge) sa kojom je spojen zahvaljujui Baudevejn-kanalu. U devetnaestom veku Bri je zahvaljujui svom uvenom graaninu, sveteniku Hidu Hezeleu (Guido Gezelle), bio jedan od centara Flamanskog pokreta za jeziku i duhovnu emancipaciju. Dame (Damme) Broj stanovnika: 11.000 U blizini Bria nalazi se srednjovekovni gradi Dame, poznat kao mesto iz kojeg potie i u kojem je sahranjen Jaboba van Marlatna (Jacob van Maerlant), najznaajniji nizozemski srednjovekovni pisac. arl de Koster je u svom romanu za mesto roenja popularnog lika iz nemakog i nizozemskog folklora, Tila Ajlenspihel (Tijl Uilenspiegel), izabrao Dame, tako da se u ovom gradiu moe videti jo jedna Tilova skulptura. Kortrejk (Kortrijk) Broj stanovnika: 80.000 Reka: Leje (Leie) Ovaj gradi na reci Leje vezuje se pre svega za srednjovekovnu Bitku zlatnih mamuza (Guldensporenslag) koja se odigrala 11. jula 1302. na polju Hruninge (Groeninge) izmeu francuskih plemia (Leliaerts) i flamanskog graanstva (Clauwaerts). Tadanja pobeda Flamanaca pod Piterom de Koninkom (Pieter de Coninck) i Janom Brejdelom (Jan Breydel), opisana u uvenom romanu Hendrika Konsjansa Flandrijski lav (De Leeuw van Vlaanderen), slavi se i danas kao flamanski nacionalni praznik. Spomenik u ast toj pobedi (Groeningemonument) podignut je 1906. Tok reke Leje se u okolini Kortrejka pre svega vezuje za uzgoj i obradu lana. Iper (Ieper) Broj stanovnika: 35.000 Nekadanji trei po znaaju tekstilni i trgovaki centar srednjovekovne Flandrije postao je pre svega sinonim za ratna pustoenja od kojih je najstranije bilo u Prvom svetskom ratu. U okolini Ipera sahranjeno je preko pola miliona vojnika na 1 70 vojnih grobalja. Dobar deo tih vojnika stradao je od otrovnog gasa korienog u rovoskom ratu i nazvanom iperit po ovom gradu. Dananji Iper je dobrim delom restauriran i odaje ne to od svog starog sjaja. U njemu se nalazi i muzej posveen Prvom svetskom ratu a nazvan po uvenoj pesmi Engleza Dona Mekreja In Flanders Fields. Diksmajde (Diksmuide) Ovaj gradi, takoe nastradao u Prvom svetskom ratu, poznat je po impresivnom spomeniku izginulim flamanskim rodoljubima: IJzertoren. Ratni veterani, mirovnjaci ali i desniarske i nacionalistike grupacije godinje odlaze na hodoae ovom spomeniku: IJzerbedevaart.

Istona Flandrija (Oost-Vlaanderen) Povrina: 2982 km2 Broj stanovnika: 1.359.700 Glavni grad: Gent/Hent (Gent) Najvee reke: Shelda i Leje (Schelde, Leie) Specijalitet: Gentse waterzooi Istona Flandrija odlikuje se romantinim krajolicima, pre svega onim du reke Leje koja je ostavila znaajnog traga u flamanskom slikarstvu (Latemska kola) i knjievnosti (u pesmama Karela van de Vustejnea - Karel van de Woestijne - i u uvenoj pesmi Kristine DAn - Christine DHaen: Uw lichaam ligt gerust gelijk de Leie). Po prirodnoj lepoti poznati su i breuljkasti predeli nazvani Flamanski Ardeni (Vlaamse Ardennen) kao i rustini pejzai Metjeslanda (Meetjesland). Istona Flandrija se u srednjem veku poput Zapadne Flandrije uzdigla zahvaljujui tekstilnoj industriji i trgovini. U dananje vreme je to pre svega teka metalurgija kao i preraivaka (rafinerije, drvo) i automobilska (montaa) industrija. Kao trit e ovih proizvoda, lako je dostupno zahvaljujui kanalu Gent-Ternezen. Od poljoprivrednih proizvoda najznaajiji je uzgoj cvea (azaleje i begonije). Latemska kola (De Latemse School) Mestace Sint-Martens-Latem (Sint-Martens-Latem) na Leji tradicionalno je okupljalite likovnih umetnika i boemije. Prvu znaajnu Latemsku slikarsku kolu ine umetnici impresionizma (1898-1905), meu kojima su bili Albejn van den Abejle (Albijn van den Abeele), or Mine (Georges Minne), Gustaf i Karel van de Vustejne (Gustaaf en Karel van de Woestijne) i Valerijus de

Sadeler (Valerius de Saedeleer). Drugoj grupi pripadaju ekspresionisti (1905-1913) sa Fricom van den Berheom (Frits van den Berghe), Gustafom i Leonom de Smetom (Gustaaf en Leon de Smet) i Konstantom Permekeom (Constant Permeke). Gent/Hent Broj stanovnika: 224.100 Naziv za stanovnike: Stropdragers Naziv grada potie od keltske rei za ue (ganda). Izgraen je, naime, na uu Leje u Sheldu. Dugi niz vekova (1000-1550) Gent je bio najznaajniji centar Nizozemlja za preradu vune, pamuka i lana, i posle Pariza najvei grad zapadne Evrope. U njemu je 1500. roen Karlo V, najvei vladar svoga doba, za koga se govorilo da vlada carstvom u kojem sunce nikad ne zalazi. U drugoj polovini esnaestog veka znaajnu intelektualnu i politiku snagu predstavljaju kalvinisti. U to vre me je osnovan i prvi (teoloki) fakultet. Pod pritiskom katolikih Habsburgovaca kalvinisti su nakon 1584. morali da potrae utoita u Holandiji. Sedamnaesti i osamnaesti vek oznaili su novi uspon Genta koji je tada opet preuzeo primat po veliini. Krajem osamnaestog veka poeo je tu i prvi talas savremene industrijalizacije na evropskom kopnu zahvaljujui provercovanoj tekstilnoj maini i z Engleske. Gent je najvei visokokolski centar u Belgiji sa preko 50.000 studenata. Univerzitet, osnovan 1817. kao frankofona dravna institucija, tek se 1930. izborio za nastavu na nizozemskom jeziku. Obrise grada karakteriu mnogobrojni tornjevi (Belfort, St.-Baafskathedraal, Sint- Niklaaskerk) kao i impozantni srednjovekovni zamak Gravenstejn (Gravensteen), smeten na jednom od kanala (ruien). Najznamenitiji umetniko delo je triptih Jagnje Boije (Lam Gods) u katedrali Svetog Bafa koji su izradili braa Van Ejk (Van Eyck). Od mnogobrojnih muzeja treba istai Muzej lepih umetnosti (Museum voor Schone Kunsten), Muzej nakita i dizajna (Museum voor Sierkunst en Vormgeving) kao i Muzej savremene umetnosti (SMAK). Gent ima bogatu kulturnu ponudu. U tradicionalne festivale spadaju narodni Gentse Feesten, zatim muziki Festival van Vlaanderen i meunarodni filmski festival (Internationaal Filmfestival) Meu znamenite graane Genta spadaju uveni arhitekta secesije Viktor Horta (1861- 1947), i Leo Bakeland (1863-1944), pronalaza bakelita. Alst (Aalst) Broj stanovnika: 76.200 Industrijski gradi Alst poznat je pre svega po karnevalu pred Veliki uskrnji post. Tradicionalna je povorka mukaraca preobuenih u ene (Voil Janetten). Drugu znamenitost ini najstariji mehaniki zvonik (beiaard) u Belgiji. Od znamenitih graana treba spomenuti slikara Pitera Kukea od Alsta (Piter Coecke van Aelst), tasta Pitera Brehela Starijeg, koji je tokom jednog svog putovanja za Carigrad (1533) napravio niz drvoreza o Bosni, Srbiji i Makedoniji. Drugi zasluni graanin Alsta bio je pisac Luj Paul Bon (Louis Paul Boon, 1912-1979), svojevremeno jedan od flamanskih kandidata za Nobelovu nagradu. Sint-Niklas (Sint-Niklaas) Iako sam gradi nema vie od pedesetak hiljada stanovnika, u njemu se nalazi naprostraniji gradski trg itave Flandrije, vei ak i od briselskog i antverpenskog. Grad je poznat i po tome to poklanja veliku panju likovnoj umetnosti, posebno vajartsvu, i poeziji. Ustanovljena Nagrada poezije nosi ime jednog od najznaajnijih posleratnih liriara, Paula Snuka (Paul Snoek). Audenarde (Oudenaarde) Ovaj istonoflamanski gradi od nepunih 30.000 stanovnika ima preko 100 zatienih spomenika kulture, meu kojima se nalazi kasnogotska venica sa trnicom (Lakenhal).

Antverpen (Antwerpen) Povrna: 2867 km2 Broj stanovnika: 1.641.000 Glavni grad: Antverpen (Antwerpen) Najvee reke: Shelda, Rupel, Nete (Schelde, Rupel, Nete) Specijalitet: Antwerpse handjes, Paling in 't groen Privredni ivot ove najsevernije belgijske provincije skoncentrisan je pre svega oko antverpenske luke, etvrte po veliini u svetu. U pitanju je petrohemija, metalurgija, brodogradnja i obrada dijamanata. U okviru Kempena (Kempen), peanih predela na severoistoku provincije, nalazi se slikoviti Paliterland (Pallieterland), podruje

oko gradia Lira (Lier), nazvan tako po Paliteru, glavnom junaku flamanskog pisca Feliksa Timermansa (Felix Timmermans, 1886-1947). Tok reke Rupel, koja zapravo nastaje spajanjem reka Dejle i Nete, predstavlja riznicu industrijske arheologije. Na ovoj reci nalazi se mestace Rupelmonde, rodno mesto uvenog kartografa Herarda Merkatora (1512-1594). Antverpen Broj stanovnika: 447.000 Naziv za stanovnike: sinjoren Za ime ovog grada vezana je legenda o rimskom vojskovoi Brabou (Brabo) koji je pobedio zlog dina Antigona (Antigoon), odsekavi mu u borbi aku. Na mestu na kojem je pala baena aka (= hand werpen) iznikao je grad. Kao luki grad, Antverpen je u petnaestom i esnaestom veku bio privredni i kulturni centar Nizozemlja. U to vreme dovrena j e izgradnje katedrale (Onze-Lieve- Vrouwekathedr aal), najvieg gotskog zdanja u Nizozemlju, koje predstavlja zatitni znak grada. Sa padom grada u ruke panaca (1585) tokom Osamdesetogodinjeg (verskog) rata i zatvaranjem ua Shelde za brodove od strane nizozemskih uskoka nastao je period stagnacije. Primat u lukoj trgovini preuzeo je najpre Ams terdam a zatim Roterdam. Tokom kontrareformacije, za vladavine Izabele i Albrehta (1598-1661), Antverpen je doiveo ponovni procvat, iznedrivi neke od najznaajnijih umetnika toga doba: Pitera Paula Rubensa (Piter Paul Rubens), Antoni van Dejka (Antonie v an Dyck) i Jakoba Jordansa (Jacob Jordaens). U to vreme izgraena je velelepna barokna crkva Karola Boromeja (Carolus Borromaeus), najstarija jezuitska crkva u svetu. Kraj devetnaestog i poetak dvadesetog veka doneli su gradu novi talas blagostanja. U to vreme nastali su mnogobrojni bulevari (leien) sa velelepnim rezidencijama kao i glavna trgovinska ulica Meir. Antverpenska eleznika stanica kao i zooloki vrt u njenoj neposrednoj blizini takoe spadaju u znamenitosti grada. Peat gradu dale su i mnogobrojne etnike zajednice od kojih su hasidski Jevreji (industrija dijamanata) meu najstarijima. Zanimljivo je da se u blizini Antverpena nalazi jedina kola za brusioce dijamanata u Evropi. U novije vreme sve su brojniji imigranti iz Maroka i Turske. Naalost, multietinost je dovela i do znatnog jaanja desnice (Vlaams Blok) u Antverpenu. Kao najvei flamanski grad Antverpen je i univerzitetski centar u kojem se poetkom 2004. nekadanja dva vodea univerziteta fuzionisana u Antverpenski univerzitet (Universiteit van Antwerpen). Pored toga postoji jo i Akademija lepih umetnosti sa renomiranim odsekom za modu i nakit, kao i Kraljevski muziki konzervatorijum. Od muzeja treba posebno istai Rubensovu kuu (Rubenshuis), Muzej lepih umetnosti (Museum voor Schon e Kunsten), Muzej savremene umetnosti (MUHKA) i muzej tamparstva Platin-Moretus. Jedna od znaajnih kulturnih manifestacija u Antverpenu je Dan poezije koji se odrava sredinom februara. Znamenitih graana Antverpena je veliki broj, navedimo samo neke: kartograf Kristofel Plantejn (Christoffel Plantijn), slikari Piter Paul Rubens (Pieter Paul Rubens), Antoni van Dejk (Anthonie Van Dyck), pisci Vilem Elshot (Willem Elsschot), Hubert Lampo (Hubert Lampo)... Mehelen (Mechelen) Broj stanovnika: 75.400 Mehelen, sa svojim uvenim nedovrenim tornjem, sedite je Mehelensko-briselske nadbiskupije, zatim Flamanskog pokrajinskog vea i prvostepenog suda. U toku vladavine Karla V bio je znaajan centar, ali su ga konkurenti Antverpen i Brisel ubrzo nadjaali. Dve znamenitosti ovog grada vezane su za muziku: to je rodno mesto Betovenovog dede i sedite jedinstvene meunarodne kole za zvonare (Beijaardschool Jef Denijs).

Flamanski Brabant (Vlaams-Brabant) Povrina: 2.106km2 Broj stanovnika: 1.022.821 Glavni grad: Leven (Leuven) Najvee reke: Demer, Dejle (Demer, Dijle) Specijalitet: Brabantske patete (Brabantse worstenbroodjes) Podelom dvojezine provincije Brabant nastale su 1. januara 1995. dve najmlae belgijske provincije: Flamanski i Valonski Brabant. Na teritoriji Flamanskog Brabanta nalazi se prestonika pokrajina Brisel. Neke optine u Briselu kao i du granice sa Valonijom imaju status tzv. faciliteitgemeenten u kojima su zagarantovana jezika prava frankofone manjine. Na istoku ove provincije nalazi se poznati voarski kraj nazvan Haheland (Hageland). U blizini gradia Dist (Diest) nalazi se

poznato svetilite flamanskih hodoasnika, Sherpenhevel (Scherpenheuvel), posveen kultu Device Marije, sa najstarijom baroknom crkvom u Flandriji. Leven/Luven (Leuven) Broj stanovnika: 88.200 Ovaj grad, od srednjeg veka sedite brabantskih vojvoda, danas je pre svega poznat kao najstariji univerzitetski centar Nizozemlja (1426) na kojem je jedno vreme predavao i uveni Erazmo. Jedan drugi poznati naunik, lekar Andreas Vesalius (1514- 1564), bio je student na ovom univerzitetu. Sedamdesetih godina dvadesetog veka, tokom estokih jezikih sukoba, Levenski univerzitet je podeljen, i frankofoni se odseli o u novoizgraeni centar s druge strane Jezike granice: Luven-la-Nev (Louvain-la-Neuve). Leven je i sedite pivarske imperije Interbrew i njihove pivare Stella Artois. Od arhitektonskih znamenitosti treba spomenuti jedan od najveih i najlepih srednjovekovnih kompleksa: Begijnhof (13. vek), najveim delom vlasnitvo Katolikog univerziteta u Levenu (Katholieke Universiteit Leuven). Zatim izuzetnu ipkastu fasadu gradske venice (15. vek), renesansnu univerzitetsku biblioteku, kao i crkvu Sv. Petra (Sint-Pieterskerk, 15. vek) u kojoj se nalazi slika Tajne veere Dirka Bautsa (Dirk Bouts). Leven je posebno stradao od nemakog bombardovanja u Prvom svetskom ratu tako da je veina spomenutih graevina restaurirana. Tokom leta se na glavnom trgu odigrava Levenski rok-festival (Marktrock). Vaterlo (Waterloo) U znak seanja na mesto Napoleonovog poraza 18. juna 1815. podignut je bronzani spomenik lava na 40 metara visokom bregu. Spomenik su izmeu 1823. i 1826. podigli Holaani, obeleavajui njime mesto gde je u pomenutoj bici ranjen njihov princ. Limburg (Limburg) Povrina: 2422 km2 Broj stanovnika: 798.583 Glavni grad: Haselt (Hasselt) Najvee reke: Mas/Meza, Demer (Maas, Demer) Specijalitet: Hasseltse graanjenever Pastoralni predeli Kempena ine ovu provinciju primamljivom za biciklizam i peaenje. Zanimljiva su i raskona zimovalita nekadanjeg esnafa putujuih trgovaca (Teuten) koji su tu ekali dolazak prolea kako bi sa svojom robom kretali dalje na sever. Istono od reke Mas nalazi se nekoliko piktoresknih seoskih optina (Voerstreek) koje su stekle negativnu reputaciju zbog estih kontroverzi vezanih za frankofonu manjinu. Haselt Broj stanovnika: 67.800 Tokom svoje duge istorije Haselt je mnogo puta menjao gospodare. Svoj privredni vrhunac doiveo je u 15. veku zahvaljujui tekstilnoj industriji. Sedamnaesti vek doneo mu je sa Tridesetogodinjim ratom velika pustoenja u kojima su pored Nemaca i veana uestvovali i Hrvati (iz tog doba se zadrala izreka Een rare Kroaat za udaka). U osamnaestom i devetnaestom veku procvetala je proizvodnja jenevera (kome je posveen i muzej), a dvadeseti je doneo industrijski razvoj, pre svega zahvaljujui izgradnji Albert-kanala. Najstariji kulturni spomenik grada je katedrala Svetog Kvintina (Sint- Quintinuskathedraal ). U baroknoj crkvi Svete Gospe (Onze-Lieve-Vrouwekerk) uva se udotvorna slika iz 14. veka koja se jednom u sedam godina iznosi za vreme tradicionalne procesije. U blizini Haselta nalazi se univerzitetski centar Dipenbejk (Diepenbeek) u kojem su se do 2010. godine odravalil letnji kurs evi nizozemskog jezika i kulture u organizaciji Jezike unije. Od ove godine kurs e biti odravan samo u Gentu. Henk (Genk) Broj stanovnika: 62.700 Ovaj industrijski gradi (automobilska, hemijska, metalna) zapoeo je svoj razvoj zahvaljujui rudarstvu (kameni ugalj) u ij oj eksploataciji su uestvovali mnogi radnici sa juga Evrope (Italijani, Slovenci i dr.). Ovde se mnogu videti neka od ranih reenja za socijalne i stambene probleme radnika. U blizini Henka nalazi se uveni etno-park Bokrejk (Bokrijk).

Tongeren Ovaj najstariji gradi Belgije uva ostatke jo iz rimskog perioda kada se zvao Atuatuca Tungrorum i bio sredite (civitas) grupe belgijskih plemena iji je voa Ambiorix ovekoveen spomenikom kao pobednik nad rimskim legijama. Brisel (Brussel) Povrina: 32,61 km2 Broj stanovnika: 134.200 Reka: Zene (Zenne) Specijalitet: Briselski vafli (Brusselse wafels) Zajedno sa 18 okolnih optina grad Brisel ini Prestoniku pokrajinu i sada broji 161,38 km2 i skoro milion stanovnika. Ime m u je najverovatnije izvedeno od Broeksele, to oznaava naseobinu kraj movare. Iako se nalazi na flamanskoj teritoriji, veina stanovnika (80%) je frankofona. Brisel je viestruki centar: nalazi se u geografskom centru zemlje, uz to je centar velikog broja nacionalnih (vlada, parlament) i meunarodnih (Evropska zajednica, NATO) institucija. Veliki deo njih ima svoje sedite u Ulici zakona (Wetstraat). Dobar deo zaposlenih u Briselu ine ljudi koji ive drugde (pendelaar/forens), to uzrokuje velike saobraajne guve. Ranosrednjovekovni Brisel izgraen je na nekoliko renih ada reke Zene, na jednoj od raskrsnica znaajne saobraajnice Bri Keln. U u 13. i 14. veku je poput drugih flamanskih gradova doiveo uspon zahvaljujui tekstilnoj industriji. U petnaestom veku Brisel je postao rezidencija burgundskih vojvoda i centar tekstilne industrije, nadaleko uven po svojoj briselskoj ipki. Rasko tog doba ogleda se u bogatstvu proelja na glavnom trgu (Grote markt/Grand Place), ukraenih simbolima esnafskih udruenja. U esnaestom veku u Briselu je besneo verski rat izmeu protestanata i katolika. Pokret ikonoklasta (Beeldenstorm) bio je nakon Francuske zahvatio i nizozemske krajeve. Pod Karlom V, a kasnije i pod Filipom i njegovim namesnikom, vojvodom od Alve, izvren je teror nad protestantima (ubijeni su predvodnici ustanka, grofovi Ehmond i Horn), koji su u velikom broju potraili utoite u severnom Nizozemlju koje se polako oslobaalo panske vlasti. Nove ekonomske impulse Brisel je dobio u periodu austrijske vladavine koji je otpoeo 1713. Kraj francuske vlasti i Napoleonov poraz oznaili su za Brisel kratak period holandske vladavine pod Vilemom I. Meutim, nezadovoljna frankofona elita i kler ustali su protiv ove nametnute unije. U Briselu je 1830. izbila tzv. Operetska revolucija i ubrzo je ovaj grad postao prestonica samostalne Kraljevine Belgije. U posleratnom razvoju Brisela od znaaja je bila Svetska izloba 1958. (kao zatitni znak ostao je dinovski model kristalne reetke gvoa - Atomium) kao i proglaenje Brisela za sedite Evropske Zajednice. P osledice te odluke takoe imaju svoje negativne strane: veliki deo starog Brisela morao je da uzmakne pred modernom arhitekturom betona i stakla. Sreom, sauvani su neki biseri secesionistike arhitekture uvenog Viktora Horte. Od znaajnih institucija i kulturnih spomenika treba spomenuti Briselsku berzu, pozorite Munt (Muntschouwburg), Kraljevsku biblioteku Albertina, Muzej lepih umetnosti, park Kleine Zavel/Petit Sablon, katedralu Sint-Michiels i mnoge druge. Maskotu grada predstavlja bronzana skulptura malog deaka koji piki (Manneken Pis)