PREZENTACIJA I TEHNIKE PREZENTACIJE

Sandra Milenkovi, dipl. ekonomista Kristina Deli, dipl. ekonomista

Jul 2011.

Sadraj

1. Prezentacija, uvod 1.1. Konstrukcija prezentacije 1.2. Kreativne ideje i priprema prezentacije 1.3. Pamdenje 1.4. Sluanje 1.5. Osedaj za vreme 1.6. Struktura prezentacije 1.6.1. Uvod 1.6.2. Glavni deo 1.6.3. Zakljuak 1.7. Vrste prezentacija 1.7.1. Prezentacije zavisno od prilike 1.7.2. Prezentacije zavisno od duine 1.7.3. Prezentacije zavisno od konanog cilja 2. Tehnike prezentacije 2.1. Glas i stas 2.1.1. Naglaavanje i isticanje rei 2.1.2. Taktino poduavanje 2.1.3. Magnetizam oiju 2.1.4. Briga za sluaoce 2.2. Govor tela 2.2.1. Nesvesni pokreti 2.2.2. Svesni pokreti 2.2.3. Oblaenje i lina higijena 2.3. Prostor 2.3.1. Psihiki prostor 2.3.2. Fiziki prostor 2.4. Tehnika podrka 2.4.1. Mikrofon 2.4.2. Kreda i tabla 2.4.3. Grafoskop 2.4.4. Pokazivai 2.4.5. Dijaprojektor 2.4.6. Multimedija

Koriena literatura

Osnove uspene prezentacije, mr Saa Petar; ''Odnosi s javnodu'', prof. dr Ljubia Cvetkovid; ''Poslovna komunikacija''

Prezentacija, uvod

Prezentacija je usmena razmena informacija radi postizanja ciljeva kao to su utvrivanje reenja, otklanjanje tekoda, traenje ideja, motivisanje uesnika, priprema rada itd. Odvija se u ogranienom trajanju, po odreenim pravilima, uz ispunjenje odgovarajudih tehnikih uslova i uz koridenje vizuelizacije i diskusionih tehnika. Prezentacija je rei ili termin kojim se opisuje ono to govornik radi pred sluaocima, bududi da je svaki govor pred jednom ili vie osoba prezentacija misli, emocija, stavova, podataka i informacija. Za uspeh prezentacije, vano je da ju je ili barem njen vedi deo pripremio sam govornik. S obzirom da i drugi ljude misle svojom glavom, tokom javnog govora govornik je izloen oceni prisutnih slualaca. Kako prisutne ne bi osedali kao pritisak tokom prezentacije, govornici ovaj problem reavaju paljivom pripremom, kako ideja i injenica koje de prezentirati, tako i samog nastupa. Trening pomae govornicima da odagnaju strah, da se ohrabre da kau ta ele i da uspeno okonaju prezentaciju. Onog trenutka kada ste ustali ili doetali do podijuma za govornike, stupili ste na pozornicu. Danas je ukus ljudi o tome ta ih zabavlja, a ta im dosauje prilino prefinjen i jasan. Ljudi u publici znaju uglavnom sve trikove i kada sluaju lou prezentaciju njihovo strpljenje ne traje dugo. Zamislite publiku u kojoj svako dri nevidljivi daljinski upravlja, sa prstom na dugmetu za ukljuenje/iskljuenje. Ako ne elite da Vas ne ugase pre predvienog kraja, pobrinite se da i Vi i Vaa prezentacija imate barem daak zabavljake vetine u sebi. Ako niste roeni sa tim umedem, nauite ga. Ako znamo da nas eka vaan razgovor ili prezentacija, pripremidemo se kako bismo ostavili najbolji mogudi utisak. Izglancademo svoje rei, kao to smo to uinili i sa cipelama. Trudidemo se da izgledamo i govorimo dobro. Lini stav, govor i gestovi su osnova dobre i kvalitetne prezentacije. To ste Vi: Vi ste osnova dobre prezetnacije. Svaka slika koju stvorite u svojoj glavi moe se opisati reima i tako prezentirati prisutnima. to je jasnija slika i dublja emocija koja se pri tome javlja, jasniji de biti prenos misli reima kojima dete oblikovati sliku pred sluaocima. Takoe, kao posledica nedostatka koordinacije misli i glasa je neodluan glas. Javlja se kod govornika koji nisu sigurni u ono to govore, nisu koncentrisani na prezetnaciju, zaboravljaju ta ele da kau ili imaju rupe u reenicama. Lek ili reenje za to su beleke, koje bi trebalo da kod govornika odmah uspostave vezu izmeu glasa i mozga. Ukoliko se to ne desi, govornici esto poseu za ponavljanjem reenica, za koridenjem besmislenih poreenja i vikom bezbojnih reenica. Paljivi sluaoci de primetiti tu neodlunost, naroito ako se ponovi vie puta tokom prezentacije, i pitade se znate li Vi uopte o emu govorite. Nije teko pogoditi da de prezentacija izgovorena neodlunim glasom ostaviti mlak utisak i dovesti u pitanje istinitost izreenih navoda.

Konstrukcija prezentacije

Priprema prezentacije poinje u znaku dileme: mogu li ja uspeti? Jesam li ja pravi govornik za temu prezentacije? Sigurno ima mnogo boljih govornika od mene? Mogu li ja uspeno odrati prezentaciju? Postoji nekoliko vanih faza pri realizaciji prezentacije: 1. 2. 3. 4. Faza predpripreme Faza intezivnog traenja ideja za prezentaciju Faza istraivanja ko su potencijalni korisnici vaih informacija Faza u kojoj poetnu ideju treba proistiti

Prva faza pretpripreme, dok je ideja jo svea u glavi ili re na prvom papiru koji smo dohvatili, u sutini je spoznaja osnovnog podsticaja za dranje prezetnacije. Motivi i tema prezentacije mogu da poteknu od samog pojedinca, ali i od poslovne ili drutvene grupe kojoj on pripada. Ti motivi mogu biti elja za prodajom proizvoda ili usluge, iznoenje rezultata nekog istraivanja, obrazovanje slualaca, mogudnost samopotvrivanja, odravanje kontrole nad nekom grupom, dogaajem itd. Druga faza je intezivno traenje ideja, koje bi se mogle osmisliti i prezentirati s realnim izgledima na uspeh prezentacije. Retki su oni koji preznetaciju vide odmah od poetka do kraja. Najede je posredi ideja kojoj tek treba dati oblik prepoznatljiv sluaocima. Vedina ideja se javlja za vreme sasvim obinih, svakodnevnih situacija. Ali, pri tome treba imati na umu osnovno pravilo: ako se nakon ideje ne sagleda jasan cilj do kojeg bi nas ideja mogla dovesti ili ne uoi problem koji ideja reava, saekajte narednu ideju. Po pravilu, jedna ideja nije dovoljna da vas motivie na ulazak u drutvo govornika ili na napornu pripremu kvalitetne prezentacije. Tokom tree faze istraite ko su potencijalni korisnici vae informacije. Ukoliko zakljuite da ideja ne zanima vie od dvoje troje ljudi, a oni nisu predsednici vanih i modnih drava ili direktori modnih korporacija, recite to to imate sebi u ogledalo i gotovo, odrali ste prezetnaciju, pri tome se niste mnogo namuili, a sluaoci su paljivo sluali i potom ste zajedno zadovoljni napustili prostoriju. Ako ste zakljuili da bi ideja mogla zanimati vedi broj ljudi, onda ste na putu ka prezentaciji. Ako oni misle da bi potencijalnim sluaocima vaa prezentacija mogla doneti korist (finansijsku, obrazovnu, poslovnu, drutvenu i slino), imadete i publiku. Stara poslovica kae: Kada ovek s novcem stupi u posao s osobom koja ima ideju, onaj s idejom stekne novac, a onaj s novcem ideju. Pitanje je: Moete li prodati svoju ideju?. U etvrtoj fazi predpripreme, poetnu ideju treba proistiti. Isplanirajte svoje poetnu ideju treba proistiti. Isplanirajte svoje potrebe (informativne, finansijske, tehnike itd.). Nuno je pri tome upoznati se sa svim dostupnim pojedinostima i potraiti miljenje onoga ko o tome zna vie. Ako svoju ideju ne moete sami da realizujete, paljivo izaberite partnera ili vie njih. U razgovorima o id eji gledajte je

tuim oima, promenom smera ili posmatranjem iz drugog ugla i stalno je prilagoavajte. Vrednovanje i realizacija ideje uvek trai i alternativna reenja. Prezentacija i njena tok moraju biti deteljno isplanirani i uvebani jer majmun koj i nema predstavu o grani na koju skae, potencijalno je mrtav majmun (Radyard Kliping, autor knjige: Kniga o dungli). Pa, ako vi ne znate, barem okvirno, kako bi trebalo da izgledaju poetak, sredina i kraj prezentacije, otvarate mogudnost da po zavretku ili, ak tokom prezentacije, nezadovoljni sluaoci reaguju u rasponu od apdudeg nezadovoljstva i sleganja ramenima do glasnog negodovanja. Ako imate srede, nede vas gaati propagandnim materijalom koji ste im podelili na ulazu u salu. Naravno, uvek pripremite nekoliko varijanti uvoda, sadraja i zakljuaka, naroito u situacijama kada ne znate sastav prisutnih i njihove stavove.

Kreativne ideje i priprema prezentacije

Govor pred drugim osobama, sastoji se od tri dela: uvoda, glavnog dela i zakljuka.U uvodu recite ljudima ta dete im redi, recite im to u glavnom delu i u zakljuku im ukratko ponovite ta ste im to rekli. Glavni deo govora najede obuhvata vie od 2/3 govora, njime i zapoinjemo pripremu prezentacije. Uspeh prezentacije zavisi od sklada osedanja i argumenata. Pripremu ponite odreivanjem zakljuaka i osnovnih ideja, nakon ega stvarate okvir prezentacije i ispunjavate ga tekstom kojim dete oblikovati prezentaciju. Tokom prezentacije morate red i ono to sluaoci treba da zapamte i u ta biste eleli da ih ubedite. Da biste utvrdili ta elite redi, morate paljivo prouiti materijale koje imate na raspolaganju. Te materijale proitajte vie puta, to detaljnije, uoavajudi kljune rei i reenice. Potrebno je napraviti uoptene zabeleke. Nakon detaljne analize, treba utvrditi veze i sklad izmeu pojedinih misli i ideja, odrediti problematina mesta i najasnode, povezati bitne delove govora i zabeleiti koje vam informacije jo nedostaju. Sve je to potrebno da bi prezentaciju upotpunili kao loginu celinu, a sve to treba uraditi u pisanom obliku. U ovoj fazi ne preporuuju se improvizacije i oslanjanje na vae dobro pamdenje, jer tokom prezentacije neto moe da vam odvue panju s teme, pa ako nemate uredno i pregledno napisane beleke moe vam se desiti da ne znate gde ste stali i kako da nastavite prezentaciju. Ukoliko ste govornik koji vie voli da izdvoji samo nekoliko pojmova koji slue kao okosnica i na osnovu toga improvizujete prezentaciju opet dete prodi isti postupak, jedino to dete potroiti vie vremena na pamdenje. Navedeni naini pripreme za prezentaciju imaju i dobre i loe strane. Priprema izlaganja u pisanom obliku daje vam sigurnost, obogaduje prezentaciju mnotvom detalja i dri osnovnu strukturu govora. Ali, ako se iskljuivo drite napisanog teksta, sluaoci mogu stedi utisak da ima previe injenica. Priprema prezentacije samo uz pomod nekoliko kljunih rei ostavlja vam mnogo prostora za prezentaciju govornikog umeda, posmatranje publike i uspostavljanje kvalitetnog kontakta sa njima. Ali, moe dodi do neloginosti i sukobljavanja ideja, lako se zaboravlja osnovna tema prezentacije pa je za ovaj nain pripreme potrebno veliko samopouzdanje. Najbolje je da kombinujete oba naina pripreme, da paljivo pripremite prezentaciju i beleke, da ih dobro uvebate, i da onda prezentaciju izgovorite uz malu pomod beleki i ostavite utisak vrsnog govornika.

Pamenje

Svaki ovek ima odreeno pamdenje, kao to ima i druge atribute koji ine jedan ivot, ali mnogi ljudi nikada ne razviju svoju memoriju. Brojni su primeri da ljudi zapuste svoje pamdenje, dok su ga drugi razvili stalnim koridenjem i treningom. Pamdenje je mentalno ispunjen sistem koji belei utiske prenesene ulima kao to su sluh, vid, ukus, miris i pipanje. Vaa najsnanija iskustva de se urezati u vae pamdenje. Ukus, miris i pipanje ne mogu vam pomodi da zapamtite svoje beleke, tako da pri govoru zavisite od onoga to ujete i vidite. Kako starite te sposobnosti slabe, pa je dobro obnavljati ih kreativnim zanimanjem za stvari koje povezujete s prezentacijema, i slagati ih u niz koji vam moe pomodi da se setite traenih podataka ili ideja. Ako vebate svoje pamdenje u normalnim okvirima, to najvie pomae vaem umu, paljivo pratite kako ono to vidite i ujete utie na vae pamdenje. Da biste proirili mogudnosti svoga pamdenja, slaite misli u neku loginu celinu i povezujte ih tako da jedna povlai drugu i omogudi vam da delove prezentacije poveete u loginu celinu. Kako biste imali skladan niz podataka, nemojte se stideti da koristite zabeleke, ali ih organizujte tako da vam pomognu, a ne odmognu tokom prezentacije.

Sluanje

Dobar primer vebe je da glasno izgovorite nekoliko predmeta koji vas okruuju, a zatim da ih sve ponovite. Ako ne moete da ponovite sve predmete, vi vebajte sve dok vam pamdenje ne omogudi uspeh. Pomno sluajte sami sebe kada vebate nabrajanje da bi i va sluh uestvovao u aktiviranju pamdenja. Kada na kraju sve zapamtite bez greke, znai da je sluh pomogao pri vaem pamdenju onoga to ste videli. Nemojte nikada zaboraviti da i vai sluaoci pamte ono to su videli spajajudi ga sa onim to su od vas uli. Ako vebate itajudi naglas ili ponavljanjem svoje prezentacije, modi dete da zapamtite vie bitnih detalja nego bez vebanja. Naravno, pripremite i kratke zabeleke, ali ako i njih ponovite naglas, lake dete ih pronadi kada zaponete s prezentacijom. Uradite istu tu vebu, ali sada nemojte naglas izgovoriti nego zapiite. Proitajte listu jednom i pokuajte da ponovite. Na kraju dana ponovite test. Ako ste pamdenjem zapisanog teksta postigli bolje rezultate nego sluajudi sami sebe , znai da imate tzv. fotografsko pamdenje i tokom prezentacije vie se pouzdajte u njega. Zavisno od vaih mogudnosti podrke pamdenju, odluite hodete li se vie oslanjati na sluh, ili na ono to ste videli napisano, ali vebajte obe tehnike. Zajedno de vam pruiti celovitu podrku tokom prezentacije.

Oseaj za vreme

Osedaj za vreme je vano obeleje dobrog govornika, tako da je prvo potrebno proceniti koliko de vaa prezentacija trajati. Vedina govornika nema osedaj za vreme pa stvara probleme sluaocima, a esto i voditeljima skupova koji moraju da vode rauna o planu odvijanja skupa. Striktno potovanje predvienog vremena nuno je samo kada uvebavate govor. Tokom prezentacije ostavite nekoliko sigurnosnih minuta za sluaj da neto promeni va pripremljeni govor. Nemojte striktno robovati vremenu, jer dete tako ostaviti utisak da ste prezentaciju odradili brinudi vie o vremenu nego o publici. Prilikom organizacije vremena za prezentaciju, najvie jednu petinu do jedne etvrtine ostavite za glavni deo prezentacije. Poslednju petinu ili etvrtinu predvidite za zakljuni deo. ak i u situacijama kada va govor nije ogranien vremenom, nemojte za zakljuak ostaviti vie od desetak minuta.

Struktura prezentacije

Uz to to dete redi, morate znati i kada dete ta redi i na koji nain. Kada doe vreme za vau prezentaciju, zauzmite mesto predvieno za prezentatora. Ako drite drutveni govor, moda dete samo ustati sa stolice. U svakom sluaju, vano je da vas sluaoci dobro vide i uju. Ako je potrebno, recite svoje ime i naslov teme o kojoj dete govoriti., Navedite vreme koje de biti potrebno za vau prezentaciju i nain na koji de vam sluaoci postavljati pitanja tokom prezentacije ili nakon nje). Svaka prezentacija mora imati svoj uvod poetak), glavni deo (sredinu), i zakljuak (kraj), kako u pismenoj pripremi izlaganja, tako o pred publikom.

Uvod prezentacije

Uvod obuhvata pozdrav, predstavljanje i poetak prezentacije. Pozdrav: Vaa pojava mora biti prijatna, profesionalna i autoritativna. U prostoriju uite sigurnim korakom i pozdravite pozdravom uobiajenim meu sluaocima. Predstavljanje: Recite sluaocima svoje ime, iskustvo, podruje rada i imena i status kolega (ako ih ima) koji asistiraju u prezentaciji ili su doprineli njenoj pripremi. Poetak prezentacije: Ako elite uspenu prezentaciju, morate zainteresovati sluaoce za temu u prva tri minuta svoga govora, jer im je tada najveda koncentracija. Ponite polagano, da biste se opustili, i da bi vam glas bio manje uzbuen. Dobro pogledajte sluaoce i ponite s neim to je zajedniko i njima i vama, kako bi vas lake prihvatili. Izbegavajte itanje poetnih reenica, morate biti oputeni i prirodni. Zadobijte panju slualaca, privucite ih temom, svojom osobenodu, govorom i nainom prezentacije.

Glavni deo

Glavni deo je sadran u ritmu i tonu vae prezentacije. Da biste ritam prezentacije uinili prihvatljivim za vedinu slualaca, koristite pauze nakon kljunih pojmova, kako bi ih sluaoci lake uoili i shvatili. Govorite razgovetno, laganim ali sigurnim glasom, jer de to probuditi interesovanje slualaca da vas paljivo sluaju. Takoe omogudite ukljuivanje slualaca. Usporite ako je tema teka za razumevanje, ako baratate brojevima i statistikim podacima, ako pokazujete slike ili slajdove. Ton vaeg govora mora biti u skladu s govorom vaeg tela, glas ne sme biti monoton, ili dosadan, preporuka je da budete oputeni. Ako je tema zamorna, opustite sluaoce ponekom anegdotom ili odmerenom alom. Smeak na licu i prijateljski pristup de vam pomodi da opustite prisutne i stvorite preduslove za uspeh prezentacije. Brojni govornici se toliko pripreme za prezentaciju da zaborave da je zavre. Utisak koji su sluaoci stekli o vama na poetku prezentacije ne mora nuno biti i zavrni utisak. Neiskusni i nepripremljeni govornici, naroito ako im je govor dug, izgube osnovnu temu prezentacije, pa zaponu jednu, a zavre s nekom drugom, to de sigurno zbuniti sluaoce. Ako ste na poetku prezentacije postavili neka pitanja potrudite se da u zakljuku na njih i odgovorite. Potrebno je da zahvalite sluaocima na panji, da ih podsetite na najvanije delove prezentacije, eventualno da im kaete da vam se jave ako ele dodatne inf ormacije. Nakon pozdrava uobiajenim pozdravom sedite meu sluaoce, ako su nakon vas predviene i druge prezentacije, i budite kasnije na koktelu ili druenju ako je organizator tako predvideo. Vrlo je vano da jasno i razumljivo zakljuite izlaganje. Zakljuak mora biti jasan, kratak i razumljiv. Prezentaciju uvek treba da zavrite sa smekom i glasnim zahvaljivanjem. Koristedi neki od aparata za projekciju, moete pokazati pozdravnu fotografiju ili crte. Unesite u zavretak pozitivne emocije i uspeno okonajte prezentaciju.

Vrste prezentacija

Prezentacije moemo podeliti na spontane (drutveni govor, polaganje ispita, razgovor s poznanicima, iznenadni susret s potencijalnim poslovnim partnerom) i na unapred pripremljene prezentacije (politiki govor, poslovna prezentacija, prezentacija na seminarima i savetovanjima, predavanje u koli ili na fakultetu). Prezentacie takoe delimo zavisno od prilike, zavisno od vremena trajanja, i zavisno od konanog cilja.

Prezentacije zavisno od prilike

Svaka prezentacija mora imati svoj povod, priliku u kojoj ima svoje mesto i svrhu. Zavisno od prilike (situacije), izabrademo temu, nain prezentacije, prostoriju i tehniku podrku, nivo kontakta sa sluaocima i odrediti vreme trajanja. Poslovne prezentacije: Ova vrsta prezentacija uglavnom je odreena pravilima poslovne procedure. Preporuuje se jasno izlaganje glavnih argumenata odmah na poetku prezentacije, objanjavajudi ih minimumom rei i sumirajudi ih na kraju. Nakon to ste pripremili govor, pregledajte ga, zatim sa strane ispiite glavne misli i nekoliko puta sami probajte prezentaciju pre nastupa, uvek meredi vreme, da biste mogli imati kontrolu nad svojom prezentacijom. Poslovna prezentacija moe biti unutranja (sastanak unutar preduzeda, kao to je kolegijum ili sastanak radne grupe) i spoljanja (prezentacija proizvoda ili usluga pred kupcima, prezentacija poslovnih rezultata pred akcionarima itd.). Voenje skupova: Sastanke, seminare, savetovanja i sline skupove vodi osoba koja je zaduena da takvi skupovi proteknu u ugodnoj atmosferi, kvalitetno ispunjenom vremenu prezentacije i zadovoljstvu prisutnih. Uspeni skupovi poinju injenicom da oni nisu cilj, ved nain da se do cilja doe. Ci lj skupa ine informacije i znanja koja nude pojedino prezentatori, osiguranje povratnih informacija i ponavljanje zakljuaka sa ostalima. To voditelju sastanka omogudava da skupu predstavi predloge reenja koje de vedina usvojiti. U pripremi skupova vano je voditi brigu o svim pojedinostima;npr., o broju prisutnih, o slanju dnevog reda unapred, o ogranienju vremena za prezentacije, ali i za rasprave, kao i o tehnikoj opremi koja pomae voditelju i prezentatorima da skup uspeno okonaju. Voditelj skupa otvara skup reima kojima pozdravlja prisutne, ukratko navodi dogaanja koja su prethodila skupu, navodi imena govornika, ukratko ukazuje na temu skupa, moli prisutne da paljivo sluaju, otvara mogludnost postavljanja pitanja nakon prezentacije i predst avlja svakog govornika i temu prezentacije. Na ovaj deo skupa voditelj ne bi smeo utroiti vie od pet minuta.

Na kraju skupa voditelj treba da zahvali govornicima na prezentacijama, ukratko ponovite najvanije zakljuke koji omogudavaju uspeno okonanje skupa, zahvalite prisutnima na panji, uedu (ako ga je bilo) i vremenu koje su proveli na skupu. Politiki govori: Prezentacija politikih miljenja i stavova prosenoj grupi slualaca uvek je proeta vie emocijama a manje injenicama, pa tokom pripreme vie panje posvetite pristupu i zakljucima. Ako drite politiki govor, a sluaocima je omogudeno da postavljaju pitanja, dobro je imati iskusnog voditelja, koji de glasno ponoviti svako pitanje i tako vam pruiti jo nekoliko dodatnih sekundi za razmiljanje i pripremu odgovora. Drutveni govori: esto se drutveni govori dre u neiju ast ili povodom neke sveanosti. Da biste odrali dobar drutveni govor, nemojte govoriti o linim atributima pojedinaca, bolje je vie govoriti o njihovom radu i drutvenim aktivnostima. Ako se drutveni govor dri npr., tokom otvaranja nekog objekta ili koncertne sezone, govornik mora paziti da mu govor ne traje due od pet minuta. Dobro je pripremiti govor ranije i uvebati ga da ne traje due od navedenog vremena.

Prezentacije zavisno od duine

Duina prezentacije zavisi od brojnih inilaca. Ako uestvujete na skupu, siminaru ili savetovanju, voditelj de vam dozvoliti najvie 15-20 minuta za prezentaciju. Ako prezentaciju izvodite sami, i vreme dete odrediti sami, ali u skladu sa osobenodu grupe slualaca koji de biti prisutni i teme o kojoj dete govoriti. Tokom pripreme prezentacije imajte na umu da je 45 minuta maksimum vremena u kojem prosean slualac moe biti koncentrisan, pa ne zaboravite da duge prezentacije osveite pauzama, bide potrebne i vama.

Prezentacije zavisno od konanog cilja

Sadraj, vreme trajanja i nain prezentacije zavise od njenog konanog cilja. Najedi cilj prezentacije je uoavanje i reavanje problema ili prenos ideja. Prezentacije tokom kojih govornik prenosi ideje, rezultate analiza ili istraivanja dobar su povod prisutnima da postavljaju pitanja, daju predloge i izlau svoje ideje. Uede prisutnih doprinosi ostvarenju cilja ovih prezentacija: prihvatanju stavova ili novih znanja, kao i uenju i analizi novih ideja i informacija. Prezentacije, iji je cilj poslovna odluka slualaca, usmerene su ka upoznavanju prisutnih s proizvodom (ili uslugom), nainom primene, tehnikim i drugim obelejima, kao i koristima koje korisnik moe imati. Prezenracije kojima je cilj neka druga odluka slualaca (npr.politika), najede u korist govornika, treba da budu prilagoene stavovima i razmiljanjima prisutnih. Prezentacije tokom nekog drutvenog dogaaja moraju biti kratke, oputajude i prihvatljive. Cilj ovih prezentacija je upoznavanje prisutnih s nekim (najede aljivim) trenucima iz prolosti osoba, objekata ili dogaaja povodom kojih se i dri ta prezentacija, kao i mogudnost oputanja i boljeg upoznavanja prisutnih.

Tehnike prezentacije

Poto ste ideje i znanje oblikovali u prezentaciju, treba da ih uspeno prezentirate sluaocima. To uradite pravilnom upotrebom glasa, pokreta, prostora i tehnikih pomagala. Oni su most kojim vae misli, znanje i ideje prelaze iz vas u sluaoce. Njihovom kombinacijom omoguden je in fizikog izvoenja prezentacije. A svaka prezentacija je dogaaj za sebe. Glas i stas Samo pravilnim spajanjem glasa i stasa govornik moe da ostvari kontakt sa sluaocima i da odri uspenu prezentaciju. Upotreba rei, kontakt sa sluaocima, poduavanje i briga o njima, kao i njihova koordinacija sa svesnim i nesvesnim govorom tela moraju biti usklaeni s temom prezentacije i obelejima koje moete prepoznati kod slualaca. Naglaavanje i isticanje rei Naglasak na pogrenom slogu esta je greka kod govornika koji nisu iskusni u upotrebi rei i moe izazvati smeak, ponekad ak i glasan smeh u publici, to moe uzdrmati samopouzdanje svakog osetljivog govornika. Ako ste u nedoumici tokom pripreme prezentacija konsultujte renik u kojem dete pronadi ispravan naglasak. Efekat isticanja razliitih rei u reenici trebalo bi dobro prouiti, poto njihovo esto isticanje moe izmeniti znaenje cele reenice, a time i vae poruke. Npr. reenica Ja vam tvrdim da tom odlukom moete poboljati celokupno poslovanje je dobar primer. Ova reenica izgovorena prirodnom bojom i jainom glasa bez posebnog isticanja rei moe zvuati prijateljski, nudedi sluaocima vae znanje i podravajudi naredne akcije koje de preduzeti va sagovornik. Ali ta se dogaa kada tu istu reenicu ne izgovorite u jednakom tonu, ved istaknete pojedinu re. JA vam tvrdim da tom odlukom moete poboljati celokupno poslovanje Zvui egoistiki, bududi da ste istakli vanost koju pridajete injenici da ste vi taj koji je uoio reenje i da negiranje miljenja dovodi u pitanje va autoritet.

Ja VAM tvrdim da tom odlukom moete poboljati celokupno poslovanje Zvui izazivaki, jer ste celu reenicu usmerili na svoje sluaoce, od kojih se oekuje da postupe kao to ste rekli, ili da vam se suprostave. Ja vam TVRDIM da tom odlukom moete poboljati celokupno poslovanje Zvui iskljuivo, bez mogudnosti diskusije i mogudih primedbi. Opet je istaknut va autoritet koji se dovodi u pitanje negiranjem tvrdnje, to moe dovesti do sukoba. Ja vam tvrdim da TOM ODLUKOM moete poboljati celokupno poslovanje Zvui manje iskljuivo, ali i dalje je pitanje kakve de biti posledice ako neko utvrdi da ta odluka nije ba tako dobra za budude poslovanje. Ja vam tvrdim da tom odlukom MOETE poboljati celokupno poslovanje Ovo je ved mnogo bolje. Ton je smireniji, poruka glasi moete, ali postoje i druge opcije; otvara mogudnost dalje rasprave o mogudim poboljan jima predloga navodi prisutne na razmiljanje o mogudim reenjima. Ja vam tvrdim da tom odlukom moete POBOLJATI celokupno poslovanje Ovo je bilo jako dobro. Privukli ste panju slualaca i irom otvorili vrata za nastavak prezentacije. Imajte na umu da vai sluaoci znanjem ili informacijama, koje ele dobiti od vas, uvek neto ele da poboljaju ( povedaju prihode, smanje trokove itd.) pa zato uvek naglasite rei koje ukazuju na to da vaa prezentacija moe neto poboljati. Ja vam tvrdim da tom odlukom moete poboljati CELOKUPNO POSLOVANJE Opet ste na tankom ledu. U sluaju rasprave, moete dokazati da zaista poznajete njihovo celokupno poslovanje, pa ako u tome ne uspete, dovodite u pitanje vae celokupno znaje (pa i ugled).

Taktino poduavanje

Taktino poduavanje je vano za pozitivno prihvatanje vae prezentacije. Zaponite delove izlaganja, u kojima morate objasniti osnovne injenice reima: kao to svi znate, ali su neki od vas moda i zaboravili , i tada nastavite s objanjavanjem. Prenedete istu poruku, ali de nivo odbojnosti prema vama sigurno biti nii. Jo taktinije sluaoce moete pouiti koristedi analogne reenice kojima elite da pojasnite prezentaciju ili stvorite jednostavnu, usporenu sliku koja dodatno objanjava vae rei. Ali, pre nego to ih ponete koristiti, uverite se da su u vezi s temom vae prezentacije, kako ne biste zbunili sluaoce. Nerealne, netane, ponekad i glupe reenice umesto da objasne vae misli, mogu ak i sruiti celu komunikaciju sa publikom koju ste do tada stvorii.

Magnetizam oiju

Magnetizam oiju je toliko jak da govornik njime moe da probudi i zaspale pojedince u publici samim gledanjem u njih. Nervozni poetnici trebalo bi paljivo da koriste ovu snagu i da izbegavaju direktan kontakt s oima pojedinca, jer ako njihove oi odraze snagu vaih i jo ih pojaaju svojom snagom, moete se meusobno hipnotisati. Takvi sluaoci mogu ukoiti vae misli, pa dete izgubiti koncentraciju na prezentaciju. Ponite prezentaciju gledanjem u fiksnu taku u sredini, a onda gledajte na obe strane prostorije za prezentaciju, iznad glava prisutnih, time dete ostaviti utisak da ih naizmenino sve posmatrate. Kako stiete samopouzdanje, pogledajte pojedine delove publike, opet naizmenino i izaberite prijateljsko lice za smirenje, ili neprijateljsko lice da biste dobili stimulaciju. Ako izvodite prezentaciju na savetovanju ili nekom drugom skupu, ne zaboravite da se ponekad okrenete prema predsedavajudem (ili osobi s nekom drugom vodedom funkcijom), pristojno je ponekad ga ukljuiti u vae napomene, to se najede pozitivno ocenjuje.

Briga za sluaoce

Dobar govor je stvar vaspitanja, odnosno brige o drugima. Slede di saveti de obezbediti panju vaih slualaca: Mislite na njih tako da vae misli i rei koje im prenosite budu jasni. Olakajte prenos misli od jedne do druge ideje koristedi reenice koje ih jasno povezuju. Omogudite im lake pamdenje vaih rei ponavljajudi vanije injenice da bi ih lake zapamtili. Omogudite im lake pradenje vae prezentacije koridenjem jednostavnih i jasnih rei objanjenja. Izbegavajte iritiranje publike mumlanjem, loim izraavanjem ili stalnim ponavljanjem pojedinih rei. Steknite prijatelje u publici toplim, blagim humorom i dobrim raspoloenjem, kao i koridenjem rei iz kojih zrai simpatija i razumevanje.

Vedina prisutnih de vas sluati jednom i moda nikad vie. Ali, dobar utisak o vama, koji de stvoriti zadovoljstvo to su neto novo nauili ili uli korisne informacije, razumeli neto to im pre toga nije bilo jasno, ili su jednostavno uivali sluajudi i posmatrajudi vas, mogu doprineti irenju dobrog miljenja o vama kao prezentatoru. Sluaoci koji su vie puta prisustvovali vaim prezentacijama zadovoljstvo korisno provedenim vremenom mogu zakljuiti odlukom da i slededi put dou na vau prezentaciju. Imajte uvek na umu da su zadovoljni sluaoci najvanije merilo kvaliteta vaih prezentacija.

Govor tela

Govor nije jedini posrednik u komunikaciji vaih misli sa sluaocima. Vae telo takoe prenosi vae poruke, bili vi toga svesni ili ne. Poruku mogu preneti vae ruke, oi, osmeh, mimika lica ili nain kretanja. Poruka tela moe biti i pogreno shvadena, naroito ako (najede) rukom pokazujete znake koji jednoj grupi znae ono to vi pokazujete, dok drugoj grupi znae neto drugo, najede uvredljivo i nepristojno. Ovde je bitno da se ukae na vanost usklaivanja vaih nesvesnih i svesnih pokreta s govorom tokom prezentacije.

Nesvesni pokreti

Kada smo sigurni u sebe, nae ruke su otvorene i okrenute prema sluaocima. Na nau zbunjenost ili strah ukazade prekrtene ruke ili noge i sputena ramena. Osmehom demo ukazati na zbunjenost ili na zadovoljstvo. Kada ne govorimo istinu, nai de oni kapci bre treptati ili demo gledati u stranu. Ovih nekoliko primera ukazuje na brojnost znakova koje nesvesno aljemo osobama s kojim komuniciramo. Iskusnom poznavaocu poruka koje aljemo telom nede biti potreban na govor da bi znao ta zapravo elimo da kaemo. Predlaem vam zato da pratite i uoavate pokrete koje inite u pojedinim situacijama. Kad ste sigurni ta znai vedina pokreta, vebajte njihovu kontrolu. Vebom nastojte da svesno kontroliete pokrete svoga tela kako bi i va govor i vae telo preneli istu poruku sluaocima.

Svesni pokreti

Prezentaciju po pravilu dri govornik koji stoji. Pravilo je da je najbolje prilago diti se situaciji i biti u onom poloaju u kojem se najugodnije osedate (a da ne iritirate sluaoce), ali bolje je stajati, jer tako dajete prednost tehnikama govora tela. Stajanje ne znai sedenje na nogama, ved odmereno kretanje po prostoriji, to vam moe pomodi da se opustite i koncentriete. Nemojte hodati nervozno, dozvolite sluaocima da ih vae kretanje i pokreti opuste, poveite svoj glas i govor tela. U svakodnevnom ivotu ruke koristimo kao vizuelni govor, pa je gestikuliranje rukama tokom prezentacije sasvim normalno. Morate paziti da tokom prezentacije na koristite gestove koji su uvredljivi ili prosti u drutvu iz kojeg dolaze sluaoci. Izbegavajte mlataranje rukama i stavljanje ruku u depove, ne diite ruke iznad nivoa ramena, jer dete dobiti greve, izbegavajte i gestove koji mogu izgledati kao pretnja. U rukama moete drati neke predmete, ako vam to pomae da se koncentriete ili vam moe pomodi tokom prezentacije. To moe biti npr.uzorak proizvoda, olovka, tapid za pokazivanje i slino, ali se ne igrajte tim predmetom. Takoe ne koristite predmete koji odvradaju panju ili negativno utiu na koncentraciju slualaca.

Oblaenje i lina higijena

Bududi da se morate prilagoditi sluaocima i vae oblaenje treba da odgovara onome to oekuju od vas. Najeda odeda tokom prezentacija ipak su , kod mukarca, odelo s kravatom, ili kod ena, dnevni komplet ili kostim. Urednost i istoda odede i obude je neto to se podrazumeva. Odelo moe pomodi pri ostavljanju prvog utiska, i stoga ne nosite smee cipele uz crno ili tamnoplavo odelo, kravatu sa kariranim uzorkom uz koulju na pruge i slino. Lina higijena je neto to se podrazumeva, zato uvek budite isti i uredni.

Prostor

Prostor je osnovna osobina i nuan uslov svake trodimenzionalne predmetnosti. U njemu se kredemo i ivimo. Kada govorimo o prezentacijama, prostor moemo podeliti na psihiki i fiziki (stvarni) prostor. Psihiki prostor je prostor komunikacije sa ljudima. S nekim ljudima komuniciramo na vedoj udaljenosti, nekima dozvoljavamo da nam se fiziki priblie. One koje volimo dodirujemo i ljubimo, dozvoljavajudi im pristup na najmanju udaljenost, koji prelazi u fiziki kontakt. Vedina nije svesna da svako od nas brani razliite delove svog prostora, zavisno od nivoa ugroenosti koju oseda ulaskom neke osobe u pojedine delove prostora. Ova podsvesna odbrana teritorije ponaanje je koje delimo sa svim ivim bidima na Zemlji i potrebno je znati svoje reakcije u odreenom prostoru, da bismo ih mogli to uspenije kontrolisati. Fiziki prostor je prostorija u kojoj odravate prezentaciju. Zavisno od vrste prezentacije izaberite veliinu, akustinost, ureenost i tehniku opremljenost prostorije, da biste uspeno sproveli prezentaciju. Loe izabran prostor moe uveliko uticati na kvalitet vae prezentacije i raspoloenje slualaca.

Psihiki prostor

Reakcija oveka na prostor oko sebe podsvesna je reakcija. Ljudsko koridenje prostora ukazuje na odnose s drugim ljudima, na mogudnost da im se priblie ili udalje. Prostor koji koristi vedina ljudi podeljen je na etiri zone: intimni prostor, lini prostor, drutveni prostor i javni prostor. Intimni prostor okruuje nas na udaljenost na 30 santimetara. U tom prostoru kontakt dozvoljavamo samo osobama kojima u potpunosti verujemo. Svaki tui nedozvoljen prodor u taj prostor izaziva trenutnu odbranu. Lini prostor se nalazi 30 do 100 santimetara oko nas i deli se na bliski i na udaljeni li ni prostor. I ovaj prostor moemo nazvati intimnim, ali reakcije su ipak ublaene ako nam se neko priblii do te udaljenosti. Drutveni prostor se takoe sastoji od blieg i daljeg poduja. Blisko podruje nalazi se jedan do dva metra oko nas i to je udaljenost na kojoj se najede bavimo linim poslovima. Na toj udaljenosti obino razgovaramo sa prodavcima, kolegama sa posla itd. Udaljeno poduje nalazi se dva do etiri metra oko nas i u njumu se odvijaju formalniji drutveni i poslovni odnosi. Javni prostor u kojem se kredemo ima takoe blie podruje na udaljenosti od etiri do osam metara, dok granice daljeg javnog prostora odreuje osam i vie metara dalje od nas.

Prezentacije najede izvodimo u daljem javnom prostoru, ali ponekad se sluaoci nal aze i u naem drutvenom prostoru. Kontrola naih odbrambenih refleksa moe pomodi da pristanemo na podelu tog prostora, bududi da su i nama sluaoci dozvolili ulaz u isti taj (ali ovoga puta njihov) prostor i ostanemo koncentrisani na prezentaciju.

Fiziki prostor

Fiziki prostor je stvarni prostor u kojem odraavate prezentaciju. Moemo ga podeliti na prostor govornika i prostor slualaca. Prostor govornika zauzima manji deo i obino obuhvata prostor u kojem se kredete, mesta gde se nalaze vae stvari (sto,stolica) i tehnika oprema. Ostatak prostorije nazivamo prostor slualaca. Prostorija mora biti ista, uredna, klimatizovana i izolovana od bilo kakvog spoljnog ometanja. Pre nego to prezentacija pone, proverite: Postoji li u prostoriji tehnika i druga oprema, kao i prikljuci koje dete koristiti, Ima li dovoljno elektrinih utikaa i odgovarajudeg napajanja za opremu, Kakvo je osvetljenje, Da li je plafon dovoljno visok da se projektovana slika moe videti i iz poslednjeg reda sedita, Hode li predmeti obeeni sa plafona ometati projekciju, Je li prostorija tiha i izvana neometana, Hode li sluaoci imati dovoljno mesta za sebe i odloene stvari, Moete li regulisati temperaturu i ventilaciju vazduha, Nalazi li su u prostoriji telefon, telefaks, ureaj za umnoavanje ili neki drugi predmet koji moe odvudi panju slualaca.

Tehnika podrka

Dananje prezentacije su nezamislive bez tehnike podrke. Bez obzira da li govorimo o obinoj kredi i tabli ili multimediji oprema koju nazivamo tehnika podrka pomodi de vam da glas dopre do slualaca u poslednjem redu dvorane ili da slikom predstavite ono o emu govorite. Budite uvek sigurni da znate da koristite opremu koja se nalazi u prostoriji. Ako je to oprema koju jo niste koristili, zamolite organizatore da vas upoznaju sa osnovama njenog koridenja ili zatraite pomodnika koji de rukovati oporemom dok vi vrite prezentaciju. Steknite naviku da pre svake prezentacije proverite da li je tehnika podr ka u dobrom stanju. Ako se naete u situaciji otkazivanja opreme, zamolite prisutne za trenutak strpljenja, proverite koliko je vremena potrebno da se oprema popravi i ponudite kratku pauzu.

Mikrofon

Mikrofon je od velike koristi kada drite prezentaciju u velikoj prostoriji. Bez mikrofona dete morati neprirodno da podiete svoj glas, to de iscrpljivati vae glasne ice, ali i onemoguditi vas da s prisutnima komunicirate svojim prirodnom glasom.

Ako izgubite prednost prilagoavanja svoga glasa delovima govora, izgubidete i mogudnost da prezentaciju izvedete onako kako ste je pripremili. Od organizatora zatraite beini mikrofon kad god je to mogude. Beini mikrofon de vam omoguditi slobodno kretanje pred sluaocima i lake koridenje ostale (najede projekcione opreme) . Standardni mikrofon, koji je icom spojen sa pojaivaem, stvara opasnost od stalnih problema sa icom. Ukoliko se odluite za koridenje klasinog mikrofona uvrdenog za govornicu, postadete nepokretni kao i govornica, a onda vas od dosade prisutnih moe spasiti samo dobra priprema grafikog dela prezentacije, ali tada glavnu ulogu u prezentaciji preuzima slika, a vi postajete pratedi ton. Ako koristite mikrofon proverite da li je nivo jaine u skladu sa veliinom prostorije, stvara li mikrofon neprijatne umove ili tonove i sl.

Kreda i tabla

kolska tabla i kreda su najstarija pomagala koja govornici koriste da bi obogatili svoje prezentacije i grafikim prikazima. Ovo tehniko pomagalo je vrlo statino i onemogudava dobar kontakt s prisutnima tokom koridenja. Ako govorite dok ste okrenuti prema tabli, prisutni de vas loe ili nikako uti, pa je najbolje da tada dutite. Modernizovana varijanta klasine table ja tabla od papira. Meu tehnika pomagala koja prekidaju vau prezentaciju ubrajamo i kruenje uzoraka, modela,materijala (fotografija, tabela itd.) od ruke do ruke slualaca. Ova pomagala koriste samo za prezentaciju malom broju prisutnih, tokom koje imate dovoljno vremena za govor,tablu i kredu, uzorke i fotografije, da ne biste dosadili prisutnima.

Pokazivai

Tokom koridenja grafoskopa treba naglasiti pojedine detalje ili trenutke prezentacije. Tehnikom ukljueno-iskljueno jednostavnim pritiskom na prekida, moete uspeno skrenuti panju publike na projekciono platno (ukljueno) ili na sebe (iskljueno). Kada ne elite da pokaete celovitu informaciju na prozirnoj foliji, postavite komad hartije preko delova folije. Tako dete sakriti odreene elemente sve dok ne budete spremni da ih prikaete. Ako elite da naglasite pojedine stavke na foliji postavite svoju olovku na foliju pa de njena senka usredsrediti panju prisutnih na ono to istiete. Za to se mogu koristiti i plastini tapovi u obliku ruke. Ako ste udaljeni od grafoskopa ili nekog drugog tehnikog pomagala moete koristiti dui tap ili tap na razvlaenje da biste na zidu ili platnu pokazali bitne elemente trenutnog dela prezentacije. U sluaju da etate po prostoriji a elite da ukaete na bitne delove prezentacije dobro je koristiti ureaj s laserskom crvenom takom. Ovaj ureaj najede u obliku olovke omogudava da sa velike udaljenosti naglasite pojedine delove prezentacije, pa je dobro koristiti ga kad je prostorija za prezentaciju velika ili dugaka.

Multimedija Multimedija je aparat koji omogudava prezentaciju sastavljenu od integrisanog teksta, zvuka, grafike i animacije, koji se mogu prikazati s video aparata (plejera) ili sa raunara. Kompjuterska grafika, kompjuterske simulacije i fotografije mogu se iz raunara direktno projektovati uz pomod multimedije. Kamera i video plejer se koriste na malim i srednjim prezentacijama (obrazovni kursevi, seminari, prezentacije proizvoda i sl.). Mogu se upotrebiti sa televizijskim ekranom ili multimedijskim projektorom. Prednost multimedije je to omogudava kombinovanje govora prezentatora s nekoliko medija, a time i vie promena ritma prezentacije, to obezbeuje odravanje stalne panje prisutnih. Osim toga, multimedija omogudava govorniku da se odmori tokom prikazivanja filma ili slike uz koju je integrisan i ton. Vreme odmora prua vam i priliku da pregledate beleke i pripremite se za nastavak prezentacije, ili da paljivije osmotrite prisutne. Moda de vam pogled na njihova lica pomodoi pri odluci treba li prezentaciju usporiti ili ubrzati. U svakom sluaju, upotrebom multimedije dobro pripremeljena prezentacija moe postidi veliki uspeh. Prezentacija de postati celovit program tokom kojeg prezentator prestaje da bude samo govornik, ved postaje voditelj kroz program, a upotreba posebnih efekata de zabaviti prisutne i motivisati njihovu panju.