UNIVERZITET U TUZLI

MAINSKI FAKULTET

KORITENJE I UKLANJANJE OTPADA

Student: Puonji Milosav

Energija
''Ne postoji jedan nain rjeenja energetskih
Konzerviranje energije nije dovoljno. Nafta nije dovoljna. Ugalj nije dovoljan. Nuklearna energija nije dovoljna. Solarna I geotermalna energija nisu dovoljne. Nove ideje i razvoj sami po sebi ne mogu biti dovoljni. Samo prave i odgovarajue kombinacije svih ovih izvora bie zadovoljavajue''. Edvard Teler-fiziar

ta je energija?
Nekoliko definicija energije: Energija dovodi do promjena, ona radi za nas. Svim ivim biima treba energija da bi rasli. Da bi smo stvorili toplotu potrebna nam je energija. Energija pokree tijela. Energija je svjetlost. Energija je sposobnost da se izvri rad! Ukoliko objekat ili bie obavlja (vri) rad ispoljava silu na nekom rastojanju da bi pomjerilo objekat-objekat ili bie koristi energiju.

Upotreba energije kroz vrijeme

Na poetku ovjek je koristio najprostije oblike energije. Za toplotu oslanjali su se na sunce, sagorjevanje drveta, ivotinjskog izmeta. Za transport koristili su miie konja i snagu vjetra za jedra. Za rad koristili su ivotinje da rade umesto njih. Voda i vjetar su se koristili za pogon prostih maina; da melju penicu i pumpaju vodu.

3 000 p.n.e.

600 p.n.e. 400 p.n.e.

500 000 300 000 p.n.e.

5 000 p.n.e.

2 000 p.n.e.

7. vijek

16. vek

19. vek

I. sv. rat

II. sv. rat

Izvori energije-energenti

Koritenje i uklanjanje otpada

Energetska kriza
iskoritavanje svih mogunosti dobijanja energije

Koliina smea iz godine u godinu raste Sakupljanje smea

organizovan napor u cilju zatite ovjekove okoline

dio ekonomske potrebe savremenog ovjeka

OTPATCI NISU UBRE VE AGREGAT

Recikliranje
Otpatci
sekundarne sirovine mogunost reciklae

Struktura otpada iz industrije i domainstva

Prema statistikim podatcima koliina otpada u BIH iznosi 0,9 kg po stanovniku.

Poveanje zapremine i teine otpada po stanovniku u Evropi

RECYCLING-Recikliranje (eng.) Sistem reciklae-iskoritavanje otpadnim materija radi dobijanja energije i sekundarnih sirovina.

Kuni otpad

eljezo i drugi metali

baterije plastika

fabrika topionica stakla papira

staklo

papir

topionica

spaljivanje kompositiranje deponija

Sortiranje i reciklaa otpada

kamen

kuno smee

1T 1T Al 1T Al

17

24999 kWh 750 kWh

1 god.

50 god.

500 god.

95% 350 god.

1000000 god.

 Jedna tona otpada eljeza sauva tri tone sirovine

ukljuujui i energiju neophodnu za redukciju rudae

Sadraj Fe u otpadnom eljezu iznosi oko 90%, a u

rudai je oko 60%

Metode uklanjanja otpada

Sa stanovita higijene i tehniko-tehnolokih rjeenja postoje tri osnovna vida uklanjanja otpadaka:

Kontrolisano nasipanje - deponije

Spaljivanje u specijalnim pogonima Prerada fermentaciom, odnosno kompositiranje

keramika, kamen papir staklo nemetali

kuhinjski otpad hemijski otpad baterije, plastike eljezo

deponija

spaljivanje kompositiranje

Odlaganje otpada na deponije

Najea metoda zbrinjavanja vrstog otpada-90%
gradskog otpada se odlae na deponije

Prema Amerikim istraivanjima potrebno je 1ha

zemljita za 25000 ljudi godinje.

Kompaktiranje smea i prekrivanje deponija

20% spaljivanje

Otpad koji se moe reducirati

40% kompositiranje 40% deponija

1 radnik 1h 33-500m3

Maina za rad na deponiji

Neureena deponija

ravnica

kosina

Spaljivanje smea
Uklanjanje smea i otpadaka na ovaj nain po svojoj
efikasnosti ima prednosti u odnosu na druge metode

Kapaciteti pogona mogu se dimenzionirati za

zadovoljenje potreba bez obzira na veliinu grada

Kalorina mo vrstih otpadaka: 1000-2500 kcal/kg

Proces spaljivanja otpadaka se moe podijeliti na tri naina

spaljivanje u gasnim komorama

spaljivanje u klasinim loitima pri emu se proizvodi
toplota

spaljivanje u klasinim loitima ali se energija ne

koristi, nego se emituje u atmosferu a od sagorjelih otpadaka se izgrauje materijal koji slui kao nasipni materijal

Kompositiranje-prerada frementaciom
Kompositiranje-bioloki postupak anaerobne prerade
Anaerobnu preradu vre mikroorganizmi gljivice
bakterije

Oslobaanje toplote
Prirodno

Kompositiranje

Mehanizovana postrojenja

sve vea popularnost

biomasu vraa u zemlju

koljka kompositna komora

sistem za ventilaciju
Kompositni wc

humus

Jo neke mogunosti

Izgradnja zidova od iskoritenih automobilskih guma u svrhu terasiranja zemljita Stare automobilske gume punjene zemljom stvaraju masivne zidove od kojih je mogue izgraditi i stambene objekte

Mogua budunost

Hoe li okolada pogoniti vae budui automobil?

ivot je kao bombonjera; Nikad neznate ta dobijate FORREST GUMP

Zakljuak
Svaka stvar posjeduje energetsku vrijednost
Na nama je da tu energiju iskoristimo

Korienje komunalnog otpada kao obnovljivog izvora

energije raste u zemljama EU

Eventualna bojazan da e ovaj vid korienja komunalnog

otpada dodatno poveati emisiju tetnih gasova i poveati i druga zagaenja ivotne sredine nisu opravdana upravo zbog provjerenih tehnolokih rjeenja i rezultata mjerenja koncentracije zagaivaa i poreenja sa evropskim normama. Dananja tehnoloka rjeenja zadovoljavaju kriterijume koji su propisani EU normama.

Dali je strah od nepoznatog prepreka za dublji pristup

ovoj problematici

HVALA NA PANJI