DESET ZABLUDA O DARU PROROTVA

1) "Proroci su bili odlika ljudi Starog zaveta. Danas ne postoji potreba za njima!" Ako Bog postoji, onda je realno da ljudima svih vremena prua otkrivenje svoga karaktera, svoje volje i konkretna upozorenja na iskuenja i opasnosti u kojima se oni nalaze. Kao to dobar otac opominje svoje dete na svaku opasnost koja moe da ugrozi njegov fiziki ivot, tako i milostivi Bog opominje svoju zemaljsku decu i na opasnosti po njihov ovozemaljski fiziki ivot (savetima o zdravlju, meusobnom potovanju...), i na opasnosti po njihov duhovni i samim tim veni ivot (opomenama protiv greha). Kako ivimo u vreme specifinih iskuenja i eskalacije svakakvog bezakonja, Boje otkrivenje je naa velika potreba. 2) "Ako razmiljam o duhovnosti imam iskuenje da budem prevaren nekom zabludom!" Zabludom moe da bude prevaren samo ovek koji ne pobeuje svoje karakterne slabosti, jer zabluda ima samo onoliku mo nad ovekom koliko sam ovek hrli ka njoj da bi njom izgovorio svoje grehe. Prirodno je ovek u zabludi samim tim to dozvoljava da njime vladaju nepobeene karakterne slabosti. Samo istina o uzvienom Bojem karakteru moe oveka da sauva od njega samog, jer osvedoava njegov razum o grene motive njegovog sopstvenog srca i upuuje poziv njegovoj savesti da ustane u borbu protiv svojih greha. Ogranien samim sobom (a to je najee plod ljudske gordosti) ovek nema referentne take da uvidi svoje realno stanje i da shvati potrebu za sopstvenom reformom. 3) "Pravi Boji prorok bi bio sigurna garancija od zablude!" Jedne iste rei Bojeg proroka ljudi mogu razliito tumaiti. Na primer, ve dve hiljade godina hriani u reima starozavetnog proroka Isaije prepoznaju proroanstvo o Isusu Hristu, dok Jevreji isto to vreme ne prepoznaju Hrista u tim reima koje glase: "A On bolesti nae nosi i nemoi nae uze na se, a mi miljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i mui. Ali On bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kar bee na Njemu naega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. ... Videe trud due svoje i nasitie se; pravedni sluga moj opravdae mnoge svojim poznanjem, i sam e nositi bezakonja njihova. Zato u mu dati deo za mnoge, i sa silnima e deliti plen, jer je dao duu svoju na smrt, i bi metnut meu zloince, i sam nosi grehe mnogih, i za zloince se moli..." (Isaija 53. gl.) Razumevanje istine zavisi od linog potenja i htenja da se istina razume. Razlog zato se istina ne razume je u povoenju oveka za mislima i eljama sopstvenog grenog srca kojem istina smeta: "Jer svaki koji zlo ini mrzi na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegova, jer su zla." (Jovan 3,20) 4) "Ako bi Bog postojao, On bi otkrio istinu nedvosmisleno jasno i ne bi dozvolio da ivimo u zabludi!"

Kada bi svi ljudi prirodno (bez svog voljnog truda i izbora) razumeli istinu nedvosmisleno jasno, tada bi njihova sloboda izbora bila ometena. Ne bi bilo pravedno da spasenje i veni ivot neko dobije zato to je morao da ih izabere, jer nije imao kud kada je istinu shvatio. Pravedno je da blagoslov dobije samo onaj ko ga je sam izabrao. Zato istina koju Bog otkriva oveku nikada nije toliko jasna, da bi mu oduzela slobodu izbora, ve mu je tek toliko jasna, da on zahvaljujui njoj ima slobodu da uini pravilan izbor, a ne da bude na njega primoran. Tek kada ovek ivi po istini koja mu je jasna, on karakterom ljubavi biva osposobljen da razume vee otkrivenje istine, koje tada njegovu slobodu izbora ne ometa, niti ovekovu savest optereuje. 5) "Ako se proroanstvo koje je prorok izrekao ispuni, to je siguran dokaz da je to pravi prorok!" Da bi neko bio pravi prorok, nije dovoljno da se ispuni ono to je prorekao, jer i lani proroci proriu dogaaje koji se ispunjavaju. Religiozno objanjenje je da sam sotona ima mo da preko svojih medijuma (lanih proroka, gatara, radiestezista...) iznosi svoje planove kao proroanstva koje zatim sam realizuje, pa se stie utisak da njegovi medijumi znaju budunost. U Svetom pismu itamo da samo proroko udo nije dokaz boanskog nadahnua proroka: "Ako ustane meu vama koji prorok ili koji sne sanja, i kae ti znak ili udo, pa se zbude taj znak ili udo koje ti kae, i on ti ree: Hajde da idemo za drugim bogovima koje ne zna, i njima da sluimo, nemoj posluati ta ti kae taj prorok ili sanja." (5. Mojsijeva 13,1-4) 6) "Ako je prorok veoma omiljen u narodu, i ako ga svi potuju, to je siguran pokazatelj da je on poslat od Boga!" Svrha dara prorotva je da ukori one grehe koji su u tom trenutku posebno iskuenje za veinu naroda, to znai da e pravi Boji prorok biti objekat prezira od veine onih koji odbijaju da prihvate ukor za svoje grehe i veoma potovan od manjine onih koji u Njegovim reima prepoznaju Boji glas ljubavi i opomene. Zato Isus Hristos iznosi odobravanje naroda kao razlog za sumnju da je neko od Boga nadahnut: "Teko vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako inili i lanim prorocima oevi njihovi." (Luka 6,26) "A i svi koji pobono hoe da ive u Hristu Isusu bie gonjeni." (2.Timotiju 3,12) "Ako svet na vas umrzi, znajte da na mene omrznu pre vas. Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio; a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izbrah, zato mrzi na vas svet." (Jovan 15,19-19) 7) "Ako oseam milinu u svom srcu dok itam rei proroka, to je siguran znak da je prorok od Boga!" Oseanja mogu da nam skrenu panju na neko otkrivenje, ali ne smeju da nas oslobode od odgovornosti da razumom proverimo ispravnost smisla tog otkrivenja. Da oslanjanje na oseanja nije siguran oslonac, jasno vidimo iz sledeih biblijskih stihova: "Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbavie se." "Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo."

(Prie 28,26; 18,2) "Lud veruje svata, a pametan pazi na svoje korake." (Prie 14,15) 8) "Ako se prorok poziva na Sveto pismo, onda je zaista od Boga poslat!" Isus Hristos iznosi upozorenje da e se pojaviti lani proroci i lani Hristosi, to znai da sotonini medijumi mogu da imaju oblije pobonosti. "Tada ako vam ko ree: evo ovde je Hristos, ili onde, ne verujte. Jer e izii lani hristosi i lani proroci, i pokazae znake velike i udesa da bi prevarili, ako bude mogue i izabrane." (Matej 24,23-24) "Jer takvi lani apostoli i prevarljivi poslenici pretvaraju se u apostole Hristove. I nije udo, jer se sam sotona pretvara u andjela svetla. Nije dakle nita veliko ako se i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima ce svretak biti po delima njihovim." (2. Korinanima 11,13-15). Dakle, samo pozivanje proroka na Sveto pismo nije dovoljan dokaz da je njegova poruka u skladu sa Svetim pismo, i da je njegovo nadahnue zaista od Boga. 9) "Ako prorok iznosi biblijsku istinu, onda je on pravi Boji prorok!" Ukoliko prorok iznosi istu istinu, koja je potpunosti u skladu sa Svetim pismom, ni to nije dovoljan dokaz da je on nadahnut od Boga. Pogledajmo primer vidovite osobe koja je govorila istinu, a nije bila nadahnuta od Boga, ve od avola: "A dogodi se kad iasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja imae duh pogaaki i vraajui donosae veliki dobitak svojim gospodarima. Ona poe za Pavlom i za nama, i vikae govorei: Ovi su ljudi sluge Boga najviega, koji javljaju nama put spasenja. I ovako injae mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i ree duhu: Zapovedam ti imenom Isusa Hrista, izii iz nje. I izie u taj as." (Dela apostola 16,16-18) Dakle, ova robinja je opsednuta demonskim duhom govorila istinu o tome da su pred njom sluge Boga najviega, ali je time pogreno predstavljala istinu o sebi i svom vidovitom duhu, odajui pogrean utisak da je sila kojom pogaa istog porekla kao i sila koja nadahnjuje Hristove apostole. 10) "Kako se razliiti proroci pozivaju na isto Sveto pismo a naglaavaju njegove razliite istine, ne postoji nikakav nain da se proveri da li je prorok od Boga ili od sotone, jer izgleda kao da su svi u pravu!" Nije dovoljno da Boja poruka bude formalno u skladu da Svetim pismom, ve da svojim smislom bude u skladu sa realnom potrebom i iskuenjima koje ljudi imaju. Na primer, propovedanje Hristove iskupiteljske rtve na krstu jeste bila prava duhovna poruka u vreme protestantske reformacije, jer su se tada ljudi tradicionalno optereivali krivicom i pokuajima da se svojom sopstvenom rtvom iskupe za svoje grehe, ali danas, kada pod uticajem hedonizma ljudi ne poznaju karakter i prirodu Bojeg zakona, sama poruka o Hristovom iskupljenju im predstavlja alibi i izgovor za namerno krenje Bojeg zakona. Ono to je za jedne ljude lek, za druge moe da bude otrov. Zato je vano na osnovu analize smisla same poruke utvrditi da li poruka ima za cilj da ljude sauva od njihovih iskuenja, ili da ih navede na iskuenje. Nije dovoljno da prorotvo sadri u sebi biblijske istine, ve je potrebno da bude oieno od neprimerenih dodataka koji

kod ljudi pobuuju njihove fanatine porive (sujetu, krivicu, sebini sentiment, itd). ANALIZA PROROKOG DARA I DUHA ELEN VAJT U SVETLU PRETHODNIH KOMENTARA Duhovno iskustvo Elen Vajt je proeto natprirodnim fenomenima, udima i otkrivenjima koji su je pratili svo vreme njenog duhovnog rada. Njen ivot i pisana dela jesu proeti naelima Svetog pisma. Njena proroanstva su se ispunila i ispunjavaju se pred naim oima. Meutim, sve to nije ono to predstavlja vrhovnu duhovnu vrednost i dokaz boanske nadahnutosti njenih spisa. Boji Duh se vidi u samom smislu poruke njenog dela koje je pravi odgovor na iskuenje oveanstva naeg vremena, a to je autoritet Bojeg zakona kao odgovor na iskuenje opteg bezakonja, i svetlost istine o zdravstvenoj reformi koja je odgovor na iskuenje savremenog hedonizma. Sam hedonizam je utemeljen na zloupotrebi ulnih i emotivnih doivljaja, u kojima ovek, umesto u samom Bogu, trai svoj spas. Ma koliko da su ulni i emotivni doivljaji jaki, oni nikoga ne mogu da zadovolje, ve samo mogu da ugue ovekovu svest o njegovoj unutranjoj ispraznosti i duhovnom nezadovoljstvu. Da bi ovek postao srean i zadovoljen, nije dovoljno da sreu osea, ve treba da bude srean, to znai da za tako neto nije dovoljno da se promene njegova oseanja, ve da se promeni on sam. Tada njegovi doivljaju prestaju da imaju funkciju uzroka sree u njemu, i dobijaju zdravu funkciju, funkciju povoda za izraavanje unutranje sree koju ovek ve ima u sebi. Nai ulni i emotivni doivljaju treba da budu adekvatni stvarnosti i da se menjaju onako kako se stvarnost menja, a da ne imaju funkciju izvora nae satisfakcije. Ukoliko ovek trai ulnu i emotivnu satisfakciju u religiji, onda je re o lanom (idolopoklonikom) religiznom iskustvu. Od takvog lanog iskustva oveka moe da sauva samo ispravno poznanje Bojeg karaktera, koje e oveka osvedoiti i ukoriti za njegove sebine motive, bez obzira da li on pokuava da ih zadovolji u otvorenom hedonizmu ili u kvazireligioznom iskustvu. Povratak na proroanstva Elen Vajt: http://egv.users.sbb.rs/