Biblijska Pouka Za Mlade 2010 1

ROD DUHA
POUKA ZA MLADE
PREPOROD
Januar, februar, mart 2010.
Sadraj: 1. Po rodovim njihovim poznete ih ......................................................... 4 2. rod je duhovni ... ljubv ...................................................................... 13 3. rod je duhovni ... rdost ........................................................................ 22 4. rod je duhovni ... mir ........................................................................... 31 5. rod je duhovni ... (s)trpljenje ................................................................ 40 6. rod je duhovni ... ljubznost ............................................................. 49 7. rod je duhovni ... dobrot ................................................................... 58 8. rod je duhovni ... vera ........................................................................... 67 9. rod je duhovni ... krotost ...................................................................... 76 10. rod je duhovni ... uzdrnje.................................................................... 85 11. rod je duhovni ... prvd ..................................................................... 94 12. rod je duhovni ... istin ........................................................................ 103 13. Duhovni rod: sutin hrinskog krkter ...................................... 112 NRD U PKRTU IZ KNIG BRV, Grupa autora Broj 1/2010. Priprema: Hrianska adventistika crkva, Odeljenje za subotnu kolu Odgovara: Igor Bosni
Kako da dobijete najvie iz biblijske pouke za mlade

injenice koje treba da znate
Biblijske pouke za mlade zasnovane su na uverenju da je Boja re sila koja menja i da je grupno prouavanje vaan nain dobijanja te sile. Svrha biblijskih pouka za mlade je da se mladim adventistima sedmoga dana prui sredstvo za predano prouavanje zajednikih tema o kojima e moi da razgovaraju svake sedmice u subotnoj koli. Mnogi koji prouavaju biblijske pouke za odrasle otkrivaju da ovo izdanje za mlade obogauje prouavanje biblijskih pouka jer one obrauju iste teme i zato mogu da poslue kao dodatno gradivo. etiri stotine mladih adventista uestvuje u pisanju biblijskih pouka za mlade svake godine. iroki izbor i povremeno ponavljanje sadraja odraava veliku raznolikost njenih pisaca irom sveta i kako oni pojedinano doivljavaju temu koju prouavaju. tampa se oko 70.000 primeraka biblijske pouke za mlade.
Smernice za prouavanje
1. 2. U molitvi otvorite svoj um za vostvo Svetog Duha dok prouavate. Biblijski izvori na kojima se zasniva pouka za odreenu sedmicu tampani su boldiranim slovima u delu pouke nazvanom Logos. Proitajte sve tekstove. Biblijski izvori za odreenu sedmicu obino su podeljeni na delove na stranicama Logosa. Pri prouavanju ovih delova paljivo proitajte biblijske tekstove koji se nalaze pored naslova pre nego to proitate komentare ispod tih naslova. itajte druge delove tokom sedmica sa stanovita koje ste stekli na temelju linog prouavanja biblijskih tekstova. Imajte na umu ciljeve pojedinih delova biblijskih pouka: Uvod oblikovan tako da podstakne vae interesovanje i usmeri razmiljanje na temu sedmice. Logos vodi za direktno prouavanje biblijskih tekstova za tu sedmicu. Svedoanstvo stavovi Elen Vajt u odnosu na temu pouke. Dokazi pristup pitanjima koja su postavljena u pouci s istorijskog, naunog, filozofskog ili teolokog stanovita. Primena kako da misli izloene u pouci primenite u svakodnevnom ivotu. Razumevanje lini stavovi u odnosu na pouku, a svrha je da podstakne na dalje razmiljanje i razgovor. Istraivanje obavetava itaoca o mnotvu podsticajnih, krea-
3.
4.
Saradnik na ovom izdanju: Mirjana eri Izdaje: A. K. PREPOROD, Beograd Za izdavaa: Dragan Pejovski, 11000 Beograd, Radoslava Grujia 4 Tabele zalaska Sunca priprema mr Radomir Gruji tampa: Preporod, Beograd, 2009. Tira: 350
Na osnovu miljenja Republikog sekretarijata za kulturu SRS broj 413133/7202 od 19. III 1973. godine osloboeno plaanja osnovnog poreza na promet
5.
tivnih naina za istraivanje teme sedmine pouke. Biblijske pouke za mlade i Crkva: Biblijska pouka za mlade je odobrena
od strane Generalne konferencije. Ona podrava verovanja Crkve adventista sedmog dana. Ipak, njen sadraj ne treba smatrati slubenim izjavama crkve.
26. mart 2009.
KOJE RODOVE ISPOLJAVATE?

UVOD (Psalam 34,8; Matej 7,16)
Po u ka 1
od 26. decembra do 2. januara
Su
Po rodovima njihovim
I tako dakle po rodovima njihovim poznaete ih (Matej 7,20).
Banana je jedna od vrsti voa koja se najvie jede irom sveta. Ali, da li bi mnogi od nas mogli prepoznati drvo banane na tropskoj plantai? Ovo nee predstavljati tekou za bilo koga ko ivi u tropskim krajevima. Meutim, koliko bi ljudi iz Britanije, SAD, Francuske ili Kanade moglo napraviti razliku izmeu pravog drveta banane bez roda i drveta banane koja se kuva pre korienja za jelo? Ne bi bilo teko prepoznati drvo kada biMi svi bivamo ste videli da na jednom od njih rastu banane. Drvo prepoznajemo prema rodu koji donosi. prepoznati po svojim Drvo banane ne pokuava da dokae svoj rodovima. identitet raanjem banane. Ono jednostavno ne moe donositi neki drugi rod. Isus je u Mateju 7,16 kazao: Po rodovima njihovim poznaete ih. Da li ste se ikada zapitali koliko brzo moete da utvrdite stepen oseaja ugodnosti u drutvu vama stranih ljudi? Vi ih ocenjujete na osnovu njihovog ponaanja roda koji ispolje otprilike za prvih pola sata u vaem prisustvu. Drvo obino donosi jednu vrstu roda. Meutim, ako se grana sa jabuke grenismit nakalemi na drvo jabuke zlatni delies, onda to drvo moe raati dve razliite vrste jabuka. Drvo i dalje raa jabuke i poznato je kao drvo jabuke zbog svog ploda. S druge strane, bilo bi teko da neka osoba koja prvi put vidi takvo drvo na njemu prepozna nakalemljenu granu, a da je prethodno nije videla u doba berbe. Slino tome, teko je napraviti razliku izmeu gorke i slatke pomorande. Ali kad se obrazuje plod, ili ako se on proba, razlikovanje postaje lako. U Psalmu 34,8 pie: Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod. Drvo koje raa slatke plodove moe raati samo tu slatku vrstu. Isto tako, mi se moemo osloniti na Isusa zato to On za nas ini samo dobro. Ali ljudskim biima za koja se kae: Oraste bezbonost, este bezakonje, jedoste plod lai (Osija 10,13) ne moe se pokloniti poverenje. Trebalo bi stoga da budemo mudri i proveravamo kakav rod donosi neka osoba pre nego to se u nju pouzdamo. Mi svi bivamo prepoznati po svojim rodovima. To znai da kako ja procenjuem druge ljude po njihovim rodovima, tako i oni ocenjuju mene po mojim rodovima. Dok ovog tromeseja budete prouavali o rodovima Duha, zapitajte se: Koje rodove drugi ljudi vide u meni?
Adedotun Makinde, Reding, Ujedinjeno Kraljevstvo
27. mart 2009.
Ne
UOAVANJE I ANATOMIJA VAEG DUHOVNOG RODA

LOGOS (Luka 13,6-9; Jovan 11,1-4, 12,28, 15,1-16; 2. Timotiju 3,1-5)
drvo sa stablom i korenom? ta nas to ui o ulozi Crkve da svojim lanovima pomae u donoenju rodova?
OSTVARIVANJE VEZE (Jovan 15,1-16)

Kakav je, po vama, smisao Isusovog poreenja, naime da je On okot a mi loze? Dok itate sledee stihove, pokuajte da prepoznate i druge naine koji nas osvedoavaju o donoenju roda: (a) Matej 28,19.20; (b) Rimljanima 15,25-27; 2. Korinanima 8,1.2 i 9,12; (c) Galatima 5,16.22.23; 2. Petrova 1,5-8; (d) Jevrejima 13,15. Kako neshvatanje potrebe da se donosi rod utie na vau slobodu u Hristu? Meu mnogim dananjim hrianima uveliko se naglaava neograniena sloboda. Ali, to je neodgovorna sloboda, sloboda bez polaganja rauna. U Jevanelju po Luki 13,6-9 Isus otkriva blisku ljubav koju i farmer i onaj koji brine o vokama imaju prema nerodnom drvetu. Ipak, obojica se slau da se drvo mora posei ukoliko ostane bez roda. Poto smo mi vernici pojedinci, nai pojediPoput suvog ili nani motivi u traenju Hrista bili su u poetku verovatno sasvim razliiti. Ipak, to Mu blie pri- usnulog semena, lazimo, nai motivi pretvaraju se u jedan motiv na ivot je pun da Mu budemo slini. U tome se zapravo ogleda mogunosti. duhovni rast. Donoenje duhovnih rodova oekuje se od svakog hrianina. To ukazuje na proces neprestanog duhovnog razvoja. Postoji sasvim odreena veza izmeu rasta u Hristu i rada za Njega. Mada je tano da na marljiv rad nee sam po sebi obezbediti spasenje, isto je tako tano da e vera koja nas sjedinjuje sa Hristom podstaknuti duu na aktivnost.1
PO RODOVIMA NJIHOVIM (2. Timotiju 3,1-5)

Plod je seme i njegov omota, rezultat, korist, rod, prednost, etva, posledica, ishod, ostvarenje nade.1 Isus je koristio taj simbol, koji se neprestano ispunjavao u stvarnosti, da bi nam pomogao da razumemo kako treba da rastemo kao hriani, kako da se preobrazimo u Njegovo oblije. Rod koji donosimo rezultat je provoenja vremena sa Njim u molitvi, prouavanju Biblije, u slubi, itd. Plod opisuje specifino drvo, lozu ili bun koje predstavlja. Mi kaemo drvo jabuke, vinova loza ili bun borovnice. Plod odrava i unapreuje izdanak i pomae u ouvanju ivota ljudskih bia i ivotinja. Dakle, kada nas ljudi posmatraju, trebalo bi da ustanove da smo hriani po naim rodovima.
ITAJTE I RAZMISLITE (Jovan 15,1-16)

Koje jo vane primere moete utvrditi pomou roda? Kako procenjujete da li jedan hrianin donosi ili ne donosi rod? Zato je bitno da drugi u nama kao hrianima vide rod? Kako biste ilustrovali ideje iz Jovan 15,1-16, ali ne u agrarnom smislu?
NERODNO DRVO (Luka 13,6-9)

Parabola u Jevanelju po Luki 13,7-9 ima, osim neposrednog traenja hrane, jo znaenja.To je podsticajna opomena protiv licemerja, oholosti i mlakosti. To je pokuaj da se ljudi odvrate od samoobmane. To je zvuk trube koji poziva duhovno usnule da se probude.2 Hristos je okot a vernici su loze, ali ne i rod. Ipak, to to se On poziva na raanje roda (Jovan 15,1-10) otkriva neizgovorenu injenicu svrhu loze koja raste. Nerodne grane jasno dovode do manje produktivnosti. Prema tome, one se odsecaju da bi napravile mesta zdravijim lozama. Meutim, vinogradar svakako mora biti zainteresovan za rod. On ak postavlja fiziki oslonac za plodom optereene loze, kako bi im pomogao da nose teinu roda. Da li je rod u ovoj paraboli cilj po sebi ili sredstvo za postizanje cilja, ak i ako je naglasak na lozama koje donose rod?
ODRAAVANJE HRISTA (Jovan 11,1-4; 12,28)

Kakav uticaj va ivot ima na druge ak i ako vi sami niste svesni tog uticaja? Normalno, prilino je teko prepoznati sopstvene mogunosti. Ipak, poput suvog ili usnulog semena, na ivot je pun mogunosti koje, ukoliko se ostvaruju na odgovarajui nain, mogu poboljati i ubrzati Boje delo. Ne zaboravite da loze nikada ne mogu preiveti bez okota, a da okot uvek moe proizvesti nove loze. Biti u Hristu znai stalno primanje Njegovog Duha, znai ivot potpunog predanja Njegovoj slubi. Kanali koji povezuju oveka i njegovog Boga moraju biti stalno otvoreni. Kao to loza neprekidno crpi sok sa ivotodavnog okota, tako i mi treba vrsto da se drimo Isusa i verom primimo od Njega silu i savrenstvo Njegovog karaktera.2
Ezekiel Okofo-Boansi, Reding, Berkir, Velika Britanija
1 2 Our High Calling, str. 121 enja vekova, str. 587.
DONOENJE RODA KAO ZAJEDNIKA AKCIJA (Jovan 15,1-16)

Proitajte ponovo Jovan 15,1-16 i razmislite o znaenju toga kako loze postaju nosioci roda. Odakle rod u stvari dolazi od drveta ili grana i zato? Ako grana moe da donosi sopstveni rod, zato joj je jo uvek potrebno
1 2 Collins Shorter Dictionary and Thesaurus. Matthew Henry` s notes on Luke 13.
28. mart 2009.
29. mart 2009.
Po
USTANITE I OPREDELITE SE
SVEDOANSTVO (Jezekilj 36,26.27; Jovan 3,1-21; 2. Korinanima 5,17)
TA POKAZUJE VAA INIJA S VOEM?

DOKAZ (Luka 13,6-9; Jovan 15,1-10)
Ut
Kako se stari ljudi mogu nanovo roditi? Kad je otra istina dospela do Nikodimove svesti, bilo mu je otkriveno da telesni ovek moe primiti ono to je duhovno i veno samo preko Bojeg Duha. Ponovo pogledajte Jovan 3,5.6. Po prirodi srce je zlo i ko e isto izvaditi iz neista? Niko (Jov 14,4). Nikakav ljudski izum ne moe da nae lek za grenu duu. Telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojemu niti moe. Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstvo, krae, lana svedoanstva, hule na Boga Rimljanima 8,7; Matej 15,19). Izvor u srcu mora biti oien, da bi i potok postao ist. Onaj koji pokuava da dospe do neba svojim sopstvenim delima, dranjem zakona, pokuava nemogue. Nema sigurnosti za onoga koji poseduje samo legalistiku religiju, oblije pobonosti. Hrianski ivot nije preinaavanje ili poboljanje starog, Nae rei i nai ve preobraaj prirode. To znai umiranje postupci predstavljaju svome ja i grehu i potpuno novi ivot. promena moe se sprovesti samo rod koji donosimo... Ova uspenim delovanjem Svetoga Duha.1 Verni hrianin donosie mnogo roda; on je radnik; on se nee kretati lenjo, linijom manjeg otpora, nego e se obui u sve oruje Boje i boriti se u Gospodnjim bitkama. Sutinski rad ogleda se u saobraavanju ukusa, apetita, strasti, motiva, elja velikom moralnom merilu pravednosti. Delo mora otpoeti u srcu. Ono mora biti isto, u potpunoj saglasnosti sa Hristovom voljom, inae e neka preovlaujua strast, neka navika ili mana postati unititeljska sila. Bog nee prihvatiti nita manje od celog srca.2 Kada bi oni koji tvrde da su Hristovi sledbenici bolje iskoristili vreme izvan sastanaka razgovarajui o istini, razmiljajui o hrianskoj nadi, u ispitivanju sopstvenog srca i usrdnoj molitvi pred Bogom i traenju Njegovog blagoslova, ostvarilo bi se mnogo vee delo nego to je do sada vieno. Nevernici, koji lano optuuju one to veruju u istinu, bili bi ubeeni zahvaljujui njihovom dobrom ivljenju po Hristu. Nae rei i postupci su rod koji donosimo; i tako dakle, po rodovima njihovim poznaete ih.3
inija s voem normalno se stavlja na istaknuto mesto u domu kako bi efikasno ponudila svoje banane, kivi, mango, jabuke, groe, itd. Ako inija sadri samo jedan ili nekoliko plodova ili je prazna, to se takoe zapaa. Postoji neto zajedniko to se tie obrazovanja mladih u skoro svim zemljama ispitni rezultati su javni. U Engleskoj i Velsu, na primer, rezultati Opteg sertifikata o srednjokolskom obrazovanju /General Certificate of Secondary Education (CCSE) objavljuju se svake godine krajem avgusta. Tokom septembra se isto tako objavljuje tabela o rangu kola, zasnovana na broju uenika koji su u okviru pet ili vie predmeta postigli ocene A+ - C. Tako javnost moe da sagleda kako svaka kola funkcionie i gde e njihova deca dobiti najbolje obrazovanje. Dok mnoge kole ostvaruju da vie Svako od nas ima od 80% njihovih uenika postignu ocene A+ - C iz preko 5 predmeta, ima i odgovornost da nastoji da takvih kola gde manje od 30% dobija te rezultate. Ipak, meu uenicima tih uvea sadraj sopstvene kola sa slabim uspehom esto se nau inije s voem. jedan ili dva uenika koji imaju iz 10 ili vie predmeta ocene A+ - C. to se njih tie, inija s voem njihove kole prua jadnu sliku, dok njihova pojedinana inija s voem predstavlja neto sasvim drugo. U Jovanu 15,1-10 naglasak je na pojedinanom: svaka loza. Prema Hristovom miljenju, uenicima koji ne postiu uspeh ili se bave neproduktivnim stvarima to oduzimaju vreme trebalo bi pruiti mogunost da se poprave. U Jevanelju po Luki 13,6-9, naloeno je da se nerodna smokva posee jer je nepotrebno zauzimala prostor. No, batovan je rekao: Gospodaru, dopusti mi da okopam oko njenog korena i da je naubrim jo jednu godinu. Ako posle toga ne donose rod, moemo je posei /parafrazirano/. Bog oekuje od nas da pomognemo jedni drugima u donoenju roda. Meutim, na pojedinanom planu, svako od nas ima odgovornost da nastoji da uvea sadraj sopstvene inije s voem. Carstvo nebesko nastanjivae ljudi koji raaju rod. Razliiti pojedinci mogu proizvesti 30%, 60% ili pak 100% (videti Matej 13,8). Ipak, svi e oni tamo biti zajedno, zato to uz pomo Svetoga Duha svaka njihova inija s voem pokazuje maksimum u zavisnosti od njihove pojedinane situacije.
ODGOVORITE
Kako moemo pozitivno odgovoriti na Boju ponudu za preobraajem?
Erik Pilmur, Binfild, Berkir, Velika Britanija
1 2 3 enja vekova, str. 133. Fundamentals of Christian Education, str. 118.119. Testimonies for the Church, sv. 2, str. 59.
ODGOVORITE
1. 2. 3. Ponovo pogledajte Luka 13,7.8. Koliko je trebalo da traje druga ponuena prilika? Nebo e, na mnogo naina, biti mesto razliitih/izmeanih sposobnosti. Da li je to fer? Objasnite svoj odgovor. Ponovo proitajte Matej 7,20. Koliko vam je potrebno da nekoga dovoljno shvatite da biste se mogli pouzdati u njega/nju kao prijatelja? Albert A.C. Vejt, Rizli, Berkir, Velika Britanija
30. mart 2009.
31. mart 2009.
Sr
IVETI SLINO ISUSU

PRIMENA (Jovan 15,1-10; Galatima 2,20)
IZVOR
MILJENJE (Jovan 15,1-10)
Ako ivimo u Isusu, to e svima biti oigledno, a mi emo eleti da govorimo o Njegovoj ljubavi, dobroti i milosti. Zaista je fantastino to mi, ako nastavamo u Njemu, moemo od Njega zatraiti sve to je za nas dobro i On e nam to obezbediti. alosno je pak da, ukoliko ne budemo u Njemu, neemo ni donositi kvalitetan rod te emo na kraju biti poseeni. Kako moemo spreiti da budemo poNae navike plodovi seeni? U Jevanelju po Jovanu 15, Isus u naoj iniji nam daje tri ozbiljna uputstva koja e nam, ako ih usvojimo, pomoi da ostanemo vrsto pokazivae da Mu povezani s Njim. pripadamo. Budite u meni (Sluajte Njegov glas). U Jovanu 10, Isus naglaava da bi Njegove ovce trebalo da uju Njegov glas i da Ga slede. On nas takoe podsea da On zna one koji Ga slede (14. stih). On nas dalje uverava da emo veno biti sauvani, da nas niko ne moe oteti od Njega. Prema tome, od nas se oekuje da ivimo ivot poslunosti Njegovoj Rei. Ja u /biti/ u vama (Pozovite Ga da ue/. Kad Isusa pozovemo u svoj ivot, On e iveti u nama. Ponovo proitajte Galatima 2,20. Pozvati Isusa u svoj ivot znai da elimo da ivimo onako kako je Njemu ugodno. Zatim e i drugi primetiti razliku u naem nainu ivotu. Kada Mu potinimo svoju volju, ivot moda nee uvek biti laki; ali ako se pouzdamo u Njega i ako Mu verujemo, moemo biti sigurni da e nas On provesti kroz sve oluje. Moje zapovesti uzdrite (Ostanite u doticaju s Njim). Neophodna je poslunost Bojoj rei da bi se Isusova svojstva ogledala u naem ivotu. Nije dovoljno samo verovati u Njega. Proitajte Jovan 14,15. Kad posluamo Isusovu zapovest, nae navike plodovi u naoj iniji pokazivae da Mu pripadamo. Kako da ivimo slino Isusu? Odluite da Ga sledite i prihvatite pomo koju vam prua.
ODGOVORITE
1. 2. 3. Pored prethodno pomenutih naina, kako jo moemo odravati smisleni odnos sa Isusom? Mislite li da ljudi vide kako se rodovi Duha ispoljavaju u vaem ivotu? Dranje zapovesti je bitno/nije bitno. ta mislite o tome, i zato?
Anet Donson, Breknel, Berkir, Velika Britanija
Doputovao sam iz Engleske u zapadnu Afriku i trenutno stajao ispod jednog drveta u Botanikoj bati Aburi u Gani. Iznad moje glave, veliki zeleni plodovi grejpfruta visili su sa grana, a pored njih nalazili su se, po mom miljenju, manji plodovi grejpfruta narandaste boje. Upitao sam naeg vodia zato se grejpfrut razlikuje po boji i veliini. On je odgovorio: O, pa ono su pomorande! Tada sam prvi put video da voka raa dve vrste roda. Pitao sam kako to moe biti. Reeno mi je da se takvo drvo moe dobiti kalemljenjem dve razliite vrste istog tipa voa na jedno stablo. Hristos koristi sliku donoenja roda da bi nas ohrabrio da nastavamo u Njemu. Proitajte Jovan 15,5. Slino pomorandi i grejpfrutu, mi ne moemo donositi bilo kakav rod ako nismo nakalemljeni na Hristovo stablo. Iako je drvo koje sam video raalo dve razlite vrste roda iz iste porodice, svi plodovi dobijali su hranu iz istog stabla. Slino tome, hrana za gajenje raznih duhovnih rodova dolazi iz istog izvora sile Svetoga Duha. Tokom razvoja drveta, grane koje ne donose rod bivaju odseene kako bi se nove grane nakalemile na drvo. Proitajte ta Pavle kae o tome u vezi sa Njegovom crkvom u Rimljanima 11,1-24. Profesor Darel Salivan sa Dravnog uniHristos koristi sliku verziteta Nju Meksiko govori da na spodonoenja roda da sobnost drveta da donosi rod utiu zdravlje bi nas ohrabrio da korena drveta, njegovo okruenje, navike u pogledu donoenja roda, i praksa batovana nastavamo u Njemu. u odreenoj kulturi.1 Nijedan od tih faktora ne odreuju grane drveta (vi i ja), ve pre batovan (Bog). Raanje dobrog roda podrazumeva predanje Bogu. Mi treba da ostanemo u Hristu, proslavljati na taj nain Boga i kao uenici biti osnaeni Njegovom silom. Proitajte Pavlovu izjavu u Filibljanima 4,13. Taj stih nam daje poverenje u Izvor nae duhovne hrane. Rod koji donosimo predstavlja svedoanstvo o naem potpunom predanju Hristu i sili Svetoga Duha da promeni na ivot.
ODGOVORITE
1. 2. Kako neko biva nakalemljen na Hrista? Na koje naine va ivot pokazuje da donosite rod?
Eba Gifti Amakie, Berkir, Velika Briatnija
1 Professor D. Sullivan, Why Fruit Trees Fail to Bear (Guide H-308: College of Agriculture and Home Economics, New Mexico State University /1994/m str. 1
10
11
1. januar 2010.
Pe
ZAKLJUAK
?????????????
ISTRAIVANJE (Matej 7,20; Jovan 15,1-16)
Hristos kae u Jovan 15,5 da je On okot a Njegovi sledbenici loze. Ako ostanu povezani s Njim, bie u stanju da donose dobar rod. Kod Mateja 7,20 stoji: Po rodovima njihovim poznaete ih. Istinski Hristovi sledbenici (oni koji ostaju povezani s Njim) bie prepoznati u svom okruenju po svojim postupcima, reima i dobrim delima. Oni nee morati da oglaavaju: Ja sam Hristov sledbenik! Pogledajte me! Njihova povezanost sa okotom bie oigledna za sve one koji s njima dolaze u dodir preko svakodnevnih aktivnosti.
Po u ka 2
Od 2. do 9. januara 2010.
RAZMISLITE
Napravite poster ili nacrtajte iniju s voem. Na svakom plodu u iniji napiite neko svojstvo koje posedujete, a na osnovu kojih drugi mogu da prepoznaju vau povezanost sa Isusom. Analizirajte sopstvene jake i slabe strane kad je re o vaem rodu. Usredsredite se na oblasti u kojima ispoljavate slabosti i smislite plan da ojaate u tom smislu. Prepriajte Jovan 15,1-16 za deji subotnokolski razred. Organizujte neku manju aktivnost ili napravite za njih neto to bi mogli poneti kui, kako biste pouku uinili upeatljivijom. Komponujte kratku pesmu koja e vam pomoi da zapamtite glavnu ideju iz Mateje 7,20 ili Jovana 15,1-16. Nauite subotnokolski razred ili grupu dece da pevaju tu pesmu. Intervjuiite nekoliko prijatelja u vezi sa ljudima iji je rod bio blagoslov u njihovom ivotu. Razmislite o tome kako biste vi mogli da primenite taj rod u svom ivotu. Zapazite kako razliite vrste drveta, biljaka i bunova donose rod. Uoite koje lie daje dobar a koje lo rod.
POVEITE
The Sanctified Life, 10. poglavlje, The Christian Character. Alison Zolman, Fort Ogltorp, Dordija, SAD
A ROD JE DUHOVNI LJUBAV

A sad ostaje vera, nad, ljubav ovo troje; ali je ljubav najvea meu njima (1. Korinanima 13,13).
12
2. januar 2010.
3. januar 2010.
Su
BOG JE LJUBAV
UVOD (1. Jovanova 4,8.16)
ROD DUHA
DOKAZ (Galatima 5,13)
Ne
Grad Gilgil, u dolini Rift u Keniji, bio je dom engleskih kolonista. Nalazi se severno od Najrobija i ima oko 19.000 stanovnika. Ekonomsku delatnost u Gilgilu ine uglavnom srednja poslovna preduzea i vaenje dijatomita, praastog nemetala, minerala sainjenog od fosilnih skeletnih ostataka mikroskopski sitnih jednoelijskih vodenih biljaka pod nazivom dijatomi.1 Poljoprivreda nije na nekom zavidnom nivou, budui da je vei deo zemlje u tom delu Kenije suv i neplodan. Gilgil je dalje poznat po sledeoj Slova i redosled po traginoj ivotnoj prii: Alis de Jance kome se ona pojavljuju (1899-1941), takoe poznata kao Alis de Traford, bila je amerika naslednica koja u nazivu Gilgil mogu se je provela dosta godina u Keniji kao lan kolonije u Srenoj dolini. Njeno ime se shvatiti kao anagram. vezivalo za brojne skandale, ukljuujui pokuaj da ubije svog ljubavnika 1927. godine, kao i ubistvo Doslina Heja, erla od Erola u Keniji. Njen buran ivot bio je obeleen promiskuitetom, drogom, i pokuajima samoubistva. Umrla je poto je ustrelila samu sebe 1941. godine.2 Ironino zvui, ali slova i redosled po kome se ona pojavljuju u nazivu Gilgil mogu se shvatiti kao anagram za sledee: God is love, God is love /Bog je ljubav, Bog je ljubav/. Ove sedmice prouavaemo ljubav kao rod Svetoga Duha koji treba da razvijamo dok rastemo u Hristu. Iz sledeih podnaslova nae pouke videemo da je to ona ljubav koja je od centralnog znaaja za na hrianski karakter dok se borimo sa grehom. Podnaslovi za ovu sedmicu pokazuju nam da je Bogu slina ljubav bitan element roda Svetog Duha. S obzirom da je Sveti Duh deo Bojeg Trojstva (Jovan 4,24), Bog je, dakle, isto tako ljubav. Da biste bar donekle nauili kako da razvijete rod ljubavi, nastojte da proitate svaki deo pouke za ovu sedmicu.
Bob Kolins, Najrobi, Kenija
Sveti Duh, tree lice Boanstva, jeste na Uitelj, Instruktor i Uteitelj. Poto smo Njegova deca, Bog zahteva da ivimo asnim ivotom, slobodnim od greha. Takav ivot slui Njemu na slavu. Da bi nam pomogao da ivimo takvim ivotom, On nam je dao Svetoga Duha. Sveti Duh poseduje svojstva koja, kada ih ljudsko srce upije, dovode do potpune promene u ivotu. Jedno od tih svojstava je boanska ljubav. Tamo gde postoji ova vrsta ljubavi, postoji i mir, spokojstvo i radost. Da ljubav nije bila sastavni deo roda Duha, ostali rodovi ne bi ni postojali, jer ljubav obuhvata sve ostale rodove. U svojoj slubi za Galate, Pavle je propovedao jevanelje i vredno nastojao da im objasni rodove Duha. Galatija je bila rimska provincija u Aziji ije su stanovnitvo inili nejevreji. Bili su neodluni u tome da li da slede Hrista ili ne. Mnogi od njih smatrali su da je Mojsijev zakon bio od kljune vanosti da bi neko postao hrianin. Meutim, Pavle je pobio to verovanje, i ubedio ih da samo vera, praena dobrim delima, moe oveka uiniti istinskim hrianinom. U dananjem drutvu, brojni su sluajevi kada je nedostatak prave ljubavi doveo do uasne propasti. Uzmite kao primer Ruandu sredinom devedesetih, Irak na poetku devedesetih i ponovo poetkom dvadesetprvog veka, pa ak i moju domovinu, Keniju u toku 2008. godine. Odsustvo ljubavi vodi mrnji, unitenju i smrti, u emu sotona uiva. U Galatima 5,15, Pavle upozorava Pavle upozorava da da nedostatak istinske ljubavi moe nedostatak prave ljubavi uiniti da se ponaamo kao divlje ivotinje, i izazvati posledice koje on moe uiniti da se ponaamo nabraja u Galatima 5,19-21. Meutim, kao divlje ivotinje. u stihovima 22-24 on istie svojstva Duha koja su potpuno suprotna osobinama koje razvija greh. Setimo se da se Pavle nije obraao samo Galatima. On je polagao vrst temelj istinskog hrianstva za budue generacije. Prema tome, mi smo takoe odgovorni za ispoljavanje boanske ljubavi. Takva ljubav je prvi korak u razvijanju hristolikog karaktera.
ODGOVORITE
1 2 IMA Europe. What is Diatomite? http://www.ima-eu.org/fileadmin/downloads/minerals/ Diatomitefactsheet.pdf (pristup sajtu 12. novembra 2008). Wikipedia Online Encyclopedia. Allice de Janze. http://en.wikipedia.org/wiki/Alice_de_ Janze (pristup sajtu 12. novembra 2008).
Na koje naine sluite kao orue boanske ljubavi u svojoj koli, crkvi, zajednici i zemlji?
Dord Otieno, Mbita Point, Kenija
14
15
4. januar 2010.
Po
VIDOVI LJUBAVI
LOGOS (5. Mojsijeva 6,5; Matej 5,43-48; 7,12; 22,35-40; Luka 10,25-37; 1. Korinanima 13,4-8)
bi trebalo da pomaemo ljudima u nevolji, a pri tom nije bitno da li ti ljudi pripadaju naoj porodici, crkvi, koli, ili gradu.
LJUBITE SVOJE NEPRIJATELJE (Matej 5,43-48; 7,12)

Da bismo postigli savrenstvo koje obeleava naeg nebeskog Oca, treba da usvojimo Njegov nain gledanja. U podnoju krsta, svi su na istom nivou. Tamo svi dobijaju jednake mogunosti. Proitajte Matej 7,12. Ta zapovest podstie svakoga od nas da razvija pravu ljubav koja se ne raduje nepravdi a raduje se istini (1. Korinanima 13,6). Kad pokazujemo ljubav onima Nama je potrebna Boja koji nas mrze, mi prelazimo granice sebine ljubavi da bismo voleli istom ljubav i podrka prijatelja merom kojom Bog voli. U prii o i porodice kako bismo milostivom Samarjaninu Isus je prikazao sebe i svoju misiju. Sotona je postigli izvrsne rezultate. prevario, izmuio, opljakao, upropastio oveka i ostavio ga da propadne. Ali, Spasitelj se saalio na nae bespomono stanje. On je napustio svoju slavu da bi doao da nas izbavi... Ukazujui na sopstveni primer, rekao je svojim sledbenicima: Ovo vam zapovedam da imate ljubav meu sobom. Kao to ja vas ljubih, da se i vi ljubite meu sobom (Jovan 15,17; 13,34).1
Danas ljudi misle da ljubav ima mnogo razliitih znaenja. Mi volimo izvesnu hranu. Volimo neke sportove. Volimo odreenu boju ili omiljeni komad odee. Ipak, Biblija opisuje ljubav sasvim drugaije.
LJUBAV PREMA TVORCU (5. Mojsijeva 6,5)

Za vreme svoje ovozemaljske slube Hristos se mnogo puta susretao s farisejima, koji su uvek traili naina da Ga uhvate. Jednoga dana, upitali su Ga koja je zapovest najvea. Umesto da se s njima prepire, On ih je uputio na zakon koji je dat njihovim precima kad je Mojsije pisao 5. Mojsijevu. Ponovo proitajte 5. Mojsijeva 6,5. To je bio Hristov glas upuen preko Mojsija farisejima. Fariseji su proputali da obrate panju na Boji glas preko Njegovih vesnika i zbog toga su sve vie mrzeli Hrista. Ljubav prema naem Stvoritelju mora da preplavi na um i srce, da ne bismo postali poput fariseja koji su sebe smatrali uiteljima zakona, ali nisu priznavali najvei od svih zakona. ta je neophodno da bismo Boga ljubili svim svojim srcem i svim mislima? oveku nije dozvoljeno da bilo emu drugome dodeli prvo mesto u svojoj ljubavi ili u svojoj slubi. Ako bilo ta to cenimo umanjuje nau ljubav prema Bogu ili se sukobljava sa slubom koju Mu dugujemo, od toga stvaramo sebi Boga.1 Naa ljubav prema Bogu mora biti u skladu sa naelima datim u Dekalogu. Utvrdite kako 1. Korinanima 13,4-8 opisuje tu ljubav. Fariseji nita od toga nisu uzimali u obzir. ak su i danas ljudi vie obuzeti svojim linim tumaenjima ljubavi. Oni zanemaruju istinsku ljubav koju duguju svome Tvorcu, a koja podrazumeva dranje Njegovih zapovesti. Proitajte Jovan 14,15.
ODGOVORITE
1. 2. 3. 4. Koji ste od prethodno razmatranih vidova ljubavi zanemarili? Koga smatrate svojim neprijateljem? ta moete uiniti da biste im pokazali pravu ljubav? Ispitajte sebe da biste otkrili ta vas odvraa od ljubavi prema Bogu. ta moete uiniti da se reite takvih stvari? Kada ste poslednji put postupili kao milostivi Samarjanin? ta vas je nagnalo da to uinite? Pripremite se da to ispriate u svom subotnokolskom razredu.
Toni Filip Orezo, Najrobi, Kenija
LJUBAV PREMA BLINJEM (Matej 22,39; Luka 10,25-37)

Deset zapovesti su u savrenom skladu jedna sa drugom. Uzete zajedno, one istiu vanost odnosa izmeu ljudskih bia i Boga, kao i odnosa izmeu ljudi. Zapovesti nam nalau da ljubimo Boga i svoje blinje. Proitajte 3. Mojsijeva 19,18. To su bile one iste rei koje je Isus izgovorio farisejima kada je izjavio koja je zapovest najvea ljubav prema Bogu i ljudskim biima. Zajedniko postojanje ljudi podrazumeva i njihovu meuzavisnost. Mi ne moemo uspeti jedni bez drugih. Nama je potrebna Boja ljubav i podrka prijatelja i porodice kako bismo postigli izvrsne rezultate. Pria o milostivom Samarjaninu (Luka 10,25-37) postavlja znaajno pitanje: Ko je moj blinji? Hristos nam je ispriao ovu priu da bi ilustrovao kako
1 Stvaranje patrijarsi i proroci, str. 272.273. 1
enja vekova, str. 431.432.
16
17
5. januar 2010.
6. januar 2010.
Ut
LJUBAV NA DELU I ISTINA

SVEDOANSTVO (1. Jovanova 3,18 )
KAKVE VEZE S TIM IMA LJUBAV PREMA BOGU?

?????????
Sr
ovekova sudbina bie odreena njegovom poslunou prema celokupnom zakonu. Vrhunska ljubav prema Bogu i nepristrasna ljubav prema oveku naela su koja treba ostvariti u ivotu.1 Takva ljubav iziskuje da prepoznamo velianstvenost svog Stvoritelja i da hodimo u skladu sa Njegovim boanskim zakonima. Nepristrasna ljubav podrazumeva nesebinu slubu brai i sestrama u Hristu, kao i naim neprijateljima. Hristos je ispriao jednu priu kako bi ilustrovao ovu ideju: Putujui iz Jerusalima u Jerihon, putnik je Ubeivao je sebe morao da proe kroz jedan deo Judejske pustinje. da ga se taj sluaj Put je vodio niz jednu divlju, senovitu uvalu, kojom su harali razbojnici i koja je esto bila poprite ne tie. nasilja. Na ovom mestu putnik je bio napadnut, oteto mu je sve to je bilo vredno, pa je ranjen i izbijen ostavljen polumrtav kraj puta. Dok je tako leao, tim putem naiao je svetenik, ali je samo pogledao prema ranjeniku. Tada se pojavio Levit, radoznao da vidi ta se desilo, zastao je i pogledao patnika. Uvideo je ta treba da uini, ali to nije bila prijatna dunost. Najvie bi eleo da nije proao tim putem, tako da nije morao videti tog ranjenog oveka. Ubeivao je sebe da ga se taj sluaj ne tie.2 Najvaniji aspekt ove prie jeste nedostatak brige koji su Levit i svetenik pokazali prema nastradalom. Oba oveka bila su u svetoj slubi, smatrajui sebe tumaima svetih spisa. Pripadali su onom sloju naroito odabranom da bude Boji predstavnik pred narodom. Morali su postradati sa onima koji ne znadu i zalaze (Jevrejima 5,2) da bi mogli da vode ljude u razumevanju Boje velike ljubavi prema ljudskom rodu.3 U nae vreme, mi smo pozvani da praktikujemo onu vrstu ljubavi koju zahteva Duh Boji. Levit i svetenik uli su ta je Isus uio o ljubavi, ali to nisu sproveli u delo. Slino tome, i mi esto pogreno tumaimo re ljubav. Meutim, Boja ljubav u srcu jedini je izvor ljubavi prema naem blinjem... Ako imamo ljubav meu sobom, Bog u nama stoji, i ljubav je njegova savrena u nama.4
Dobro se seam dana kada nam je neko doneo glas da je naa majka, koja je bila otila na put, umrla. Ova neoekivana vest predstavljala je gorku pilulu koju je trebalo progutati, dok smo se istovremeno pitali kako emo uopte moi da se suoimo sa ivotom u ovom svetu bez nje. Satima kasnije, saznali smo da je vest bila zasnovana na pogreno utvrenom identitetu. Meutim, bilo nam je teko da se oslobodimo oseanja i misli koje su obuzimale na um zbog tog nemilog dogaaja. Potraili smo psihologa kako bi nam pomogao da se vratimo u normalno stanje. A sve je to bilo zbog ljubavi koja postoji izmeu nae majke i nas! Ali, ta je sa boanskom ljubavlju, rodom Duha. Kao hriani trebalo bi da znamo ta sainjava tu ljubav. U nastavku slede neke od oblasti u kojima emo se razvijati ukoliko budemo razumeli i iz prve ruke iskusili ovaj duhovni rod. Postupci (1. Jovanova 3,18). Ljubav preobraava nae postupke zasnovane na gleditu ovoga sveta i usmerava nas na ivot voen Duhom proet nadom, verom i trpljenjem, i nikada ne prestaje (1. Korinanima 13,7). Boanska ljubav nadahnue nas da volimo ak i svoje neprijatelje na nain na koji je Isus voleo svoje neprijatelje, i podstai da inimo dobro onima u nevolji. Kad se razvijamo u Rei (Efescima 4,29). Rei mogu i da nas unite i da nas podignu. Kad se razvijamo u istinskoj ljubavi, nae istinskoj ljubavi, nae rei e hrabriti druge rei e hrabriti druge. i uznositi ih ka Bogu. Odnosi (2. Korinanima 5,17). Pavle je pisao Korinanima da gajenje duhovnih rodova povlai za sobom promenu bia, preobraaj u nainu ivota, pa otuda staro prolazi i ustupa mesto novom (2. Korinanima 5,17). Prema tome, ljubav Duha pomae nam da se klonimo tetnih odnosa, a da razvijamo zdrave odnose sa ljudima koji e nam pomoi da priemo blie Hristu.
ODGOVORITE
1. 2. Imajui na umu parabolu o milostivom Samarjaninu, recite koga u nae vreme predstavljaju Levit i svetenik? U kom stepenu bi trebalo da ispoljavamo ljubav prema onima koji su u naoj porodici i prema onima izvan porodice? Ester Aoko, Kendu Bej, Kenija
ODGOVORITE
1. 2. U kojim vam je oblastima ivota potrebno vie boanske ljubavi? Kako nam istinska ljubav moe pomoi u svakodnevnim ivotnim situacijama kao to su zabavljanje, studije, kuni budet, itd?
Doa Oke, Najrobi, Kenija
1 2 3 4
enja vekova, str. 428. Isto, str. 429. Isto, str. 429. Isto, str. 433.
18
19
7. januar 2010.
8. januar 2010.
BEZGRANINA LJUBAV
MILJENJE (1. Timotiju 1,5)
POTREBNA VAM JE SAMO LJUBAV

ISTRAIVANJE (Rimljanima 13,10) ZAKLJUAK
Pe
Bog nije promenio Deset zapovesti. One ostaju iste, jo od vremena kada ih je dao Izrailjcima. One opstaju nepromenljive uprkos silama zla. U 1. Timotiju 1,5 Pavle pie da je namera zapovesti ljubav od ista srca i dobre savesti i vere nelicemerne (1. Timotiju 1,5). Ovde se re zapovest odnosi na nalog koji je Pavle dao Timotiju u 3. stihu. Zapovesti utiu Meutim, moemo rei da je cilj Deset zapovesti na nas na linom isto tako ljubav ljubav prema Bogu (prvih etiri zapovesti) i ljubav prema drugim ljudima (ostalih nivou. est zapovesti). Zapovesti utiu na nas na linom nivou, pozivajui svakoga od nas da ispoljavamo ljubav od ista srca, dobre savesti i u iskrenoj veri. Veini od nas je znano da je uvek lako voleti one koji se nalaze u sferi naeg uticaja. To mogu biti lanovi porodice, roaci i prijatelji. Ipak, veina ljudi takoe zna da je ukazivanje prave ljubavi prema neprijateljima prilino teko. Biblija nas ui da bi, ukoliko elimo istinski da svedoimo za Hrista, valjalo posluati savet: Ne vraajte zla za zlo, ni psovke za psovku; nego nasuprot blagosiljajte, znajui da ste na to pozvani da nasledite blagoslov (1. Petrova 3,9). Ljubav prema neprijatelju je veba koja iziskuje mnogo rtve, ali uz Boju pomo moemo to ostvariti. Mi elimo da idemo Hristovim tragom koji je na pionir u ispoljavanju takve ljubavi. Razmiljanje o Bojoj ljubavi objavljenoj u Njegovom Sinu pokrenue srce i kao nita drugo uzdii duevne sile. Hristos je doao da obnovi Boji lik u oveku, i onaj ko odvraa ljude od Hrista, odvraa ih od izvora pravog razvoja.1 Moj glavni cilj kao hrianina jeste da svoju veru u Hrista ispoljavam ista srca, kako bih bio tvorac rei, a ne samo slua (Jakov 1,22). Jedini nain da ljubimo Boga jeste da se drimo Njegove rei. Kad pokazujemo pravu ljubav prema porodici, prijateljima, susedima, pa ak i neprijateljima, moemo to initi na nain opisan u Svetom pismu. Neka nam Bog svima pomogne u tom pogledu.
Potrebna vam je samo ljubav /All you need is love/ rei su dobro poznate pesme Bitlsa; i zbilja, ljubav je upravo ono to nam je jedino potrebno. Ipak, esto nam je dosta teko da prihvatimo tu istinu, jer shvatamo da ljubav nije neto prirodno za nau grenu ljudsku prirodu. Apostol Pavle je pisao da je ljubav ispunjenje zakona (Rimljanima 13,10). Dakle, kad volite, vi ispunjavate (sluate) zakon. Naa ljubav prema Bogu ogleda se u nainu na koji izraavamo ljubav prema susedima, svojim neprijateljima, svojim prijateljima i porodici.
RAZMISLITE
Nauite napamet 1. Korinanima 13,4-8. Molite se molitvom 1. Korinanima 13,4-8 sedam dana, i vodite dnevnik o promenama koje ste zapazili kao rezultat toga u svim odnosima sa drugima. Proitajte nekih od 100 Soneta o ljubavii od Pabla Nerude, i napiite jedan pasus o njegovoj definiciji ljubavi. Pristupite nekoj dobrotvornoj orgnizaciji koja sponzorie projekat Obucite dete. Pogledajte sajt agencije Prints of Hope na http:// www.dejandohuellas.org/. Prijavite se da bar mesec dana radite kao dobrovoljac na klinici za leenje spoljnih pacijenata koji boluju od AIDS-a. Pomozite doseljenicima da naue jezik. U nekoj lokalnoj knjiari verovatno ete dobiti informacije kako da ponete.
POVEITE
Dick Tibbits, Forgive to Live and the Forgive to Live Workbook; Mother Teresa, No Greater Love; Peter Scazzero, Emotionally Healthy Spirituality: Unleash the Power of Authentic Life in Christ.
Sero Tores, Majami, Florida, SAD
ODGOVORITE
1. 2. Da li moete voleti svoje neprijatelje a da im prethodno ne oprostite? Objasnite svoj odgovor. Ako bi trebalo da se odluite izmeu Boga, sebe, porodice, prijatelja, suseda, ili neprijatelja, koga biste najpre voleli i zato?
Flora Kurema, Kakamega, Kenija
1 enja vekova, str. 413.
20
21
9. januar 2010.
IZVOR RADOSTI: JEDNA PARABOLA

UVOD (Galatima 5,22 )
Po u ka 3
od 9. do 15. januara 2010.
Su
A rod je duhovni... radost

Ovo vam kazah da radost moja u vama ostane i radost vaa se ispuni (Jovan 15,11)
Dva prijatelja muno su radila svakoga dana od jutra do veeri. Veinom premoreni, uspevali su da zarade za krov nad glavom i za hleb da utole glad. Mada je ivot bio stalni izazov, oni su uivali u suncu koje je svojim zracima obasjavalo polja. Uivali su i u kii i u suncu, jer i jedno i drugo hrani zemlju. Pesma ptica odzvanjala je u njihovim uima, a svako godinje doba donosilo je svoje jedinstvene blagoslove. Tokom prolea, cvee je poelo da cveta, a trava i drvee su se postepeno bojili u zeleno. Leto je bilo svedok bubrenja raznih voki i sazrevanja povra. etva bi zavladala s jeseni i nestajala u tiini pri kraju tog godinjeg Zveket novca koji su doba. Iako ih je zima sve rashladila, ona je doprebrojavali ispunio nosila oseaj poivanja i obnove. Poput mira je njihove dane. pred zoru, zima je inila jo udesnijim dolazak prolea. Jedne veeri, dok su se vraali sa posla, pronali su vreu s blagom ispod nekog buna. Poto su to prijavili vlastima, saekali su dva meseca da bi videli da li e ga neko potraivati, a potom jo jedan mesec da bi bili sasvim sigurni. Poto se niko nije javio, vlasti su dodelile blago dvojici prijatelja. Oni su zahvaljivali Bogu i pripremili gozbu za svoju zajednicu. Nepotrebno je rei da su oni stavljali do znanja da vie nikada nee muno raditi. ivot je bio tako dobar! Kako je vreme prolazilo, ar novine to mogu zadovoljiti svaku potrebu svoje prorodice polako je bledela. Svakodnevni ivot uao je u drugaiju koloteinu, ali ipak koloteinu. Jo uvek su saekivali svako godinje doba sa njegovim specijalnim istaknutim obelejima. Davali su desetak i nastavili da hvale Boga u crkvi. Meutim, zveket novca koji su prebrojavali ispunio je njihove dane. Pomislite samo, to nije bio muan posao. Samo to je zadovoljstvo stalo da bledi zbog rutine. Srea je ipak ponovo procvetala kad su poeli drugima da daju poklone iznenaenja. Bilo je veoma zabavno ostaviti torbu punu namirnica na pragu ulaznih vrata neke udovice, ili pak platiti za nekoga kome je pretilo ponitenje prava na osloboenje od hipoteke. No, zapazili su povean broj sluajeva za koje je bila neophodna dodatna pomo. Postepeno, srea je nestajala. Jedne sedmice, pouka iz Svetog pisama u crkvi bila je zasnovana na Galatima 5,22: A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdraanje. Iznenada, njihova perspektiva se izmenila. Radost u dubini due nije se mogla zaraditi ili postii njihovim vlastitim naporima. Stvarna radost bila je deo prisustva Svetog Duha u njihovom ivotu - dokaz o Hristovoj preobraavajuoj ljubavi. Dok ove sedmice budete prouavali pouku, zapitajte se kako stvarna radost moe preobraziti va ivot. Norma Sahlin, Springborou, Ohajo, SAD
23
10. januar 2010.
Ne
NA BOG VOLI GOZBU

LOGOS (Psalam 139; Luka 15,4-24; Jovan 15,10.11; Jevrejima 11,16)
Luka 15 sadri tri nama bliske prie: o izgubljenoj ovci, izgubljenom dinaru i o dva izgubljena sina. Moemo sve tri primeniti na sebe, zato to smo se u ovom ili onom trenutku svi osetili izgubljenim. U ovom poglavlju Isus opisuje ljude kao izgubljene, a ne kao grenike. Naglasak je na izgubljenosti, a ne na postupcima. On gleda na osobu, a ne na njena dela.
POBLIE OSMOTRITI
Po emu se pomenuti protagonisti razlikuju? Ovca je odlutala. U potrazi za zelenijom travom, izgubila se od stada. Moda se okliznula i zaglavila u trnovitom bunu. Kad je nestalo dnevne svetlosti, divlje zveri poele su da se oglaavaju. U drugoj prii, dinar se igubio, ali ne sopstvenom krivicom. On nije pobegao u ugao, niti se sakrio ispod korpe ili nekog drugog predmeta u domainstvu. Osoba koja je trebalo da ga uva nemarno se ponaala ili ga je sluajno izgubila. Bez obzira na razlog, osoba zaduena da ga uva je omanula. Trea pria je o dvojici izgubljenih sinova - jedan koji je namerno prkosio kulturi i porodici i potraio svoju nezavisnost u dalekoj zemlji, i jedan koji je zalutao u svom stavu iako je ostao kod kue. Sve tri prie su o odvajanju - od pastira i uteitelja, od uvara i od oca. One takoe odraavaju usamljenost - pastira sa 99 ovaca, ene koja je imala 9 dinara i oca koji je ekao i straio dok su se voljeni sinovi borili da uspostave odnose. Akcija je kljuna tema. U svakoj paraboli, trai se izgubljeno. Pastir, ena u otac aktivno su tragali za izgubljenim. Oni su brinuli o onome to se zagubilo i iskusili duboku prazninu koja nije mogla biti ispunjena dok se izgubljeni nije pronaao.
Zato Bog troi toliko vremena proslavljajui povratak izgubljenih? On je vlasnik ovce, vlasnik dinara i otac koji eka i mnogo pati. To je Bog koji silno pati kad smo izgubljeni, ali i Bog koji se silno raduje kad budemo pronaeni... Bog voli gozbe!1 Koliko smo samo puta proitali Luku 15, a propustili da to sagledamo! Usudio bih se da kaem da veina, ako ne i sve rei napisane o Luki 15 odraavaju stav ljudskog roda zagledanog samo u sebe. Malo njih je pomiljalo koliko je Bog morao patiti zbog sinova i keri koji su odlutali u pustinju daleko od Edemskog vrta i toliko se srozali da su jeli ono to su i svinje odbijale da pojedu. Bog je obezbedio obilje. Mi smo se odluili za otpatke. Koliko li samo pati Njegovo srce! On toliko ezne da nam podari radost, a mi tvrdoglavo, kao dvogodinjaci, insistiramo da bude kako mi hoemo! K.S. Luis (1898-1963) pisao je o svom putovanju od ateizma do hrianstva. On se sea snanog ali prolaznog oseaja radosti kada je bio deak a brat mu pokazao repliku bate u jednoj limenoj kutiji. Bilo je trenutaka i kada je doivljavao enju za neim to nije mogao da imenuje. Gledajui unazad, bio je ubeen da je Bog koristio te strele radosti /koje/ su ga pogaale jo od Zato Bog troi toliko detinjstva da bi probole njegovu obuzetost sobom, da ga nadahnu da gleda vremena proslavljajui povratak izgubljenih? dalje od neposredne stvarnosti kako bi video izvor vene radosti, to jest Boga. Njegovo obraenje trajalo je godinama. Uprkos pomeanim oseanjima, u njemu je preovladavala radost. U izvesnom smislu centralna pria mog ivota nije nita drugo... to je pria o nezadovoljenoj elji koja je sama poeljnija od svakog drugog zadovoljstva. Nazivam je radou, koja je ovde tehniki termin i mora se jasno razlikovati i od sree i od zadovoljstva.2
ODGOVORITE
1. 2. 3. Kako postajemo vredni primanja rodova Svetoga Duha? Ako je to Boja gozba, zato onda neprestano gunamo zbog detalja kao to su: ko je pozvan i da li je toga dostojan? Kako su strele radosti u vaem ivotu upuivale na Boga koji je izvor radosti?
Monte Sahlin, Springborou, Ohajo, SAD
ZAVRETAK
Svaka od pomenutih parabola zavrava se gozbom. Luka 15 odaje sliku radosti. Mi ne moemo lako da zamislimo radosnog Boga, pa je otuda naa teologija kruta, nadmena i utogljena. Ipak, slika koju nam Isus daje u sve tri prie jeste slika o Bogu koji voli gozbu! Upravo Isus organizuje gozbe za grenike i odbaene. On je Bog koji pokree na slavlje. U tekstu je dato vie mesta radosti, radovanju i proslavljanju nego ostalim trima idejama /izgubljenost, traenje i pronalaenje/. Kako bi i moglo biti drugaije kad je u pitanju tako neumorna ljubav? Nije li drugi rod Duha, radost, rezultat ljubavi?1
1 Caleb Rosado, What Is God Like? Renew Your Acquaintance With a Compassionate God (Haggerstown, Maryland: Review and Herald Publishing Association, 1988), str. 46. 1 2
Isto, str. 57. C.S. Lewis, Suprised by Joy (New York: Harcourt, Brace & Company, 1955), str. 214-219.
24
25
11. januar 2010.
12. januar 2010.
Po
RADOST OTKUPLJENIH
DOKAZ (Isaija 35,1.2.10)
RADOST OTKRIVENA U NAEM IVOTU

SVEDOANSTVO (Galatima 5,22.23)
Ut
esto naslovljeno Radost otkupljenih, 35. poglavlje Knjige proroka Isaije poinje ovako: Radovae se tome pustinja i zemlja sasuena, veselie se tome pusto i procvetati kao rua. Procvetae obilno i veselie se radujui se i popevajui. Gedeon je bio zauzet vridbom na gumnu kad mu se pribliio jedan aneo Radost je neto vee 6,11). Vridba se obino obavljala od iskustva pojedinca. (Sudije na nekom visokom mestu gde su se Ona se ne moe vetaki pleva i ostali nepotrebni elementi lake odvajali od penice, ali zbog Madijanaca stvoriti niti iznuditi. koji su upadali u tu oblast, Gedeon je pokuavao da prikrije svoj posao. Vratite se na Ruta 2 da biste se obavestili o praksi koja se ticala etve. Zapazite da su eteoci ostavljali klasje po ivicama polja kako bi siromani mogli da napabire dovoljno hrane za sebe. Poto se vei deo nae hrane proizvodi zahvaljujui poljoprivredi, mi nismo u neposrednom doticaju sa proizvodnjom i ne shvatamo ta sve ona obuhvata. Mi imamo o tome neke uoptene ideje, ali veina od nas ne gaji biljke za sopstvenu ishranu, niti strahuje od stvarne gladi. U biblijskim vremenima, proizvodnja hrane iziskivala je teke fizike napore - bez obzira da li je u pitanju bio lov ili rad u polju. Svaka osoba provodila je dosta vremena u munom radu radi preivljavanja. Stada su s promenom godinjih doba preseljavali po oblasti izmeu podnoja judejskih brda na severu i pustinje prema Mrtvom moru, izbegavajui divlje ivotinje i surove klimatske uslove. Preivljavanje je bilo sastavni deo svakodnevne borbe. Ipak, prema stihovim 3 i 4 u Isaiji 35, snaga je vraena slabim rukama. Uplaeno srce biva ohrabreno: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vaega; osveta ide, plata Boja, sam ide, i spae vas (4. stih). U estom stihu itamo o konkretnim razlozima za radost: Jer e u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasuenoj. Na kraju poglavlja, nesavreni ivot biva preobraen: Doi e u Sion pevajui, i vena e radost biti nad glavom njihovom (10. stih). Jasno, radost je neto vee od iskustva pojedinca. Ona se ne moe vetaki stvoriti niti iznuditi, jer Bog je taj koji nas krunie radou.
On je loza Istinskog okota i raa bogate grozdove na slavu Bogu. Kakva je osobina roda koji donosi? Rod Duha je ljubav, a ne mrnja; radost, a ne nezadovoljstvo i gunanje; mir, a ne razdraenost, zebnja i umiljena iskuenja. To je trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdranje /Galatima 5,22.23/.1 U svom ponienju i bolu Hristos se radovao to e Njegovi uenici biti proslavljeni s Njim. Oni su plod Njegove samoportvovnosti. Njegova nagrada i Njegova radost kroz venost bie Njegov karakter i duh ostvaren u njima. Ova radost koju dele sa Njim kao plod svog rada i rtve vidi se u srcu i ivotu drugih.2 Rodovi Duha su ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdranje. Te divne osobine zapaae se na svakom kamenu koji ulazi u sastav Bojeg hrama. Nije sve kamenje istih dimenzija ni oblika, ali svaki kamen ima svoje mesto u hramu.3 Radei nesebina srca, sudelujui u Hristovom stradanju i delei Njegovu ljubav, saradnici Hristovi uveavaju Njegovu radost i doprinose asti i slavi Njegovog uzvienog imena.4 A sada k tebi idem, i ovo govorim na sve- Da li je mogue imati tu, da imaju radost moju ispunjenu u sebi. radost u poslunosti Da li je mogue imati radost u poslunosti Hristu? To je jedina istinska radost koju moHristu? e imati svaka dua. Vi moete imati ono to nazivate dobrim provodom, moete se smejati i aliti; ali, takva radost bie samo luckasto udovoljavanje umu koji nije uravnoteen zahvaljujui delovanju Bojeg Duha.5
ODGOVORITE
1. Prethodno smo proitali da nije sve kamenje istih dimenzija ni oblika, ali svaki kamen ima svoje mesto u hramu. Po emu je ta ideja slina opisu duhovnih darova u Rimljaima 12,6. U kom smislu je razliita? Kako znate da ste ispunjeni Hristovom radou, a ne jednostavno onom koja proistie iz zadovoljstva zbog druenja sa ostalim hrianima?
Santo S. Dekson, Lorel, Merilend, SAD
1 2 3 4 5 Gospel Workers, str. 287. enja vekova, str. 539. Reflecting Christ, str. 273. Testimonies for the Church, sv. 6, str. 305. The Advent Review and Sabbath Herald, 3. septembar 1895.
2.
ODGOVORI
1. 2. Kako e kruna radosti promeniti va ivot? Da li je teko prihvatiti Boju duboku i stalnu radost? Obrazloite svoj odgovor. Melisa Sahlin, Mejson, Ohajo, SAD 26
27
13. januar 2010.
14. januar 2010.
Sr
DOIVLJAVANJE RADOSTI
PRIMENA (Jovan 14,14-17; 17,13; Dela apostolska 2,1-4.46; 1. Jovanova 1,3.4)
NEMA RADOSTI ZA VAS!

??????? (Jovan 15,11.16)
Radost je jedna od komponenata roda Svetog Duha. To je dokaz da je Sveti Duh u nama. Kako se ispunjavamo Njim? Prva Jovanova 1,3.4 daje nam iskaz koji moe da poslui kao valjana teza: to videsmo i usmo to javljamo vama da i vi s nama imate zajednicu; a naa je zajednica s ocem i sa sinom njegovim Isusom Hristom. I ovo vam piemo da radost vaa bude ispunjena. Dakle, kako naa radost moe biti potpuna? Prvo, uvidite da bez Hrista ne moete imati nita (Jovan 6,63). On je taj koji vam daje veni ivot time to je platio kaznu za vae grehe. Bez obzira ta inili, nikada ne moete odgovoriti svim zahtevima. Nipoto. Nimalo. Niim. Drugo, traite u Njegovo ime (Jovan 14,14). Zaboravite na onaj stav ja pa ja. Ovo izgleda suprotno optem shvatanju, jer je naa kultura zasnovana na linim dostignuima. Meutim, ne moete ispuniti taj zadatak po sopstvenom nahoenju, ma koliko to pokuavali. Tree, pokoravajte se Njegovim zapovestima (Jovan 14,15). Ovo znai da treba da prouavate, prouavate, prouavate. Svakodnevno pratite nastavni plan poznat kao Biblija, usredsreujui se naroito na Isusov ivot. A rezultat e biti da e On umoliti Boga Oca da vam da Svetoga Duha, uteitelja koji e vas uputiti na svaku istinu (Jovan 14,16.17). Dobijate linog tutora u razredu koji se zove Life 101 /Knjiga Pitera MakVilijamsa sa podnaslovom: Dobijate linog Sve ono to smo hteli u koli da saznamo o ivotu tutora u razredu koji a nismo, prim.prev/. Uzgred budi reeno, Isus nam sve to govori kako bismo mogli biti se zove Life 101. ispunjeni Njegovom radou (Jovan 17,13). etvrto, prouavajte sa ostalim hrianima (Jevrejima 10,25). Treba redovno da se sastajete ukoliko elite da ispunite taj zadatak - grupni projekat koji pokazuje da je re o prijateljstvu sa Bogom (Dela 2,1-4.46; Rimljanima 5,10). To je intenzivan posao. On ne ostavlja vremena za sitniave prepireke ili lukavo nadmetanje. Svi za jednoga, jedan za sve - idimo napred kao tim!
ODGOVORITE
1. 2. Uporedite i suprotstavite oekivanja ovog sveta u pogledu vaeg ponaanja i onoga to Bog oekuje od vas. Koje su slinosti? A koje razlike? Kako postupate u situaciji kad neko iz vae grupe za prouavanje Biblije ne pokazuje hrianske osobine ili drugaije tumai neke biblijske odlomke? Kako moete odnegovati bolji timski duh u svojoj crkvi?
anluka Bruno, Mejson, Ohajo, SAD
kole za visoko obrazovanje zasnovane su na krutoj strukturi. Svaki nastavni plan sadri zahteve u pogledu asova, parametre za sve zadatke, zahteve u pogledu udbenika, detalje o ocenama, itd. Takva jedna struktura je sveobuhvatna, ukljuuje svaku akciju i profesora i studenta. Njen cilj je uenje koje se odmerava kroz razliite oblike testiranja. Nimalo ne iznenauje to su studenti zabrinuti kako da svemu tome odgovore ivot je prepun ne samo u akademskom okruenju nego i u drutvu. Njihova oseanja variraju, gore-do- nasuminih dogaanja, le. Ako dobiju dobru ocenu, onda su sreni. trenutaka ispunjenih Ako kasne sa izvrenjem zadatka, hvata ih nespokojstvom. panika. I tako to ide iz semestra u semestar. Jedna klasina epizoda sa humoristom Derijem Zajnfeldom prikazuje restoran koji nudi da ponesete supu. Ljudi su ekali u redu koji se protezao i ispred vrata, i poeli da primeuju da nisu svi potroai izlazili sa supom. Oni koji su bili blie videli su kako glavni kuvar i vlasnik nareuje nekim ljudima da izau, odbijajui da im dozvoli da kupe supu. Nacistika supa (kako je vlasnik prozvan) zaurlao bi: Nema za vas supe i odbijao da poslui kupca iz razloga koje bi nasumice pronalazio. Pomislite samo na zebnju koju je njegov stav izazivao! ivot je prepun nasuminih dogaanja, trenutaka ispunjenih nespokojstvom. Oni nam odnose sreu, esto bez upozorenja. Setite se napada na Mumbai, indijski finansijski cenatr, bombe u londonskoj podzemnoj eleznici, i 11. septembra u Americi. Zamislite kataklizmine prirodne katastrofe kao to su uragani, zemljotresi i cunami. Ili ta da kaemo o hipotekarnom tritu koje je davalo kredite bez pokria, to je za uzvrat dovelo do skoro fatalne propasti banaka, kompanija za investiranje, i berze, a to je dalje izazvalo krah berze i poslova. Destabilizacija preplavljuje svet, pogaajui i vee i manje narode. Nema radosti za vas! Ali onda nam Bog u Jovanu 15,11.16 kae neto o svom nainu da steknete radost: Ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane i radost vaa se ispuni... Vi mene ne izabraste, nego ja vas izabrah, i postavih vas da vi idete i rod rodite; i da va rod ostane. To je zbilja radosna vest. Za razliku od negativnih poruka ovoga sveta, Bog obeava da e sa nama podeliti svoju radost. Svemoni, sveznajui Bog postavlja bezbednosnu mreu svuda oko nas. Bez obzira ta propada, mi se moemo osloniti na Njega koji nas razume. Radost nije neto to se javlja nasumice.
ODGOVORITE
1. 2. Setite se trenutaka kada je izgledalo kao da neko vie: Za vas nema radosti! Kako ste se oseali? Kakva razlika postoji izmeu ivotnog stila i preobraaja Duhom?
Stefani Sahlin Dekson, Lorel, Merilend, SAD 29
3.
28
15. januar 2010.
Pe
ZAKLJUAK
DAR KOJI IZNENAUJE DARODAVCA

ISTRAIVANJE (Luka 15,4-24; Jovan 15,10-16)
Radost nije neto to moemo proizvesti snagom sopstvene volje. U parabolama o izgubljenoj ovci, izgubljenom dinaru i izgubljenom sinu, Isus je objasnio da Otac pokazuje radost kad mu se izgubljena dua vrati. Uzajamna ljubav stvara radost. U Jovanu 15, Isus je objasnio da ljubav potie od Boga. Mi volimo Boga zato to je On najpre voleo nas. Na isti nain, ivljenje u Njegovoj ljubavi preobraava nas tako da i mi poinjemo nesebino da volimo druge. in ljubavi prema drugima donosi venu radost. Slino starijem bratu iz Hristove prie, mi se moemo pridruiti Bojoj gozbi samo ako uivamo u drutvu sa Njegovom decom.
Po u ka 4
RAZMOTRITE
Razmislite o tome kada ste poslednji put osetili istinsku radost i unesite u svoj dnevnik kako ste se pri tom oseali, istiui izvor svoje radosti. Da li priseanje vraa radost? Napravite listu naina na koje biste mogli preneti svoju radost ove sedmice. Odaberite jedan i postupajte u tom smislu. Kako ste se oseali radei na stvaranju radosti? Radite neto u emu uivate. Zatim podelite to sa nekim drugim ove sedmice. Zamolite nekoga ko radi neto bolje od vas da to umee podeli sa vama. Pokaite toj osobi da je cenite. Uivajte ove sedmice u Bojoj prirodi, reagujui na Njegovo stvaranje tako to ete i sami neto stvoriti: pesmu, muziku, umetniku sliku ili fotografiju. Pronaite fotografiju u svojoj kolekciji ili nekom asopisu koja za vas predstavlja olienje radosti. Donesite fotografiju ili pesmu u svoj subotnokolski razred i pokaite ih drugima.
A rod je duhovni... mir

Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao to svet daje, da se ne plai srce vae i da se ne boji (Jovan 14,27).
POVEITE
Carolyn Arends, Suprised By Joy iz albuma This Much I Understand; Brennan Manning, A Touch of Folly, iz The Ragamuffin Gospel: Embracing the Unconditional Love of God; Henri Nouwen, Turn My Mourning into Dancing; Finding Hope in Hard Times; Ellen G. White, That Your Joy Might Be Full, The Signs of the Times, 11. avgust 1909, http://egwdatabase.whiteestate.org/nxt/ gateway.dll?f=templates$fn=default.htm$vid=default.
Denifer Morgan, Njufaundlend, Kanada
30
16. januar 2010.
17. januar 2010.
Su
TA JE HRISTOS HTEO DA KAE REIMA: MIR SVOJ /DAJEM VAM/

UVOD (Jovan 14,27)
MIR KOJI TITI I PREOBRAAVA

LOGOS (Psalam 34,12-16; Matej 8,23-27; 11,28.29; Marko 4,35-41; Jovan 14,27; Rimljanima 5,1-11; 12,9-21; Koloanima 3,13-15; Jevrejima 12,14)
Ne
ivotna pria junoafrike gospoe po imenu Elen Tipnar dira u srce. ovek ne moe da izbroji tragedije koje su je zadesile u ivotu. Izgubila je vid u detinjstvu kada je otila na pregled zbog neznatnog bola u oima. Medicinska sestra joj je u oi stavila kiselinu umesto kapi za oi. Posle nekoliko dana, odseena joj je jedna noga zbog nesnosnog bola. Neto kasnije dobila je lepru. Dok je ivela u centru za ljude koji su bolovali od lepre, njen sin je umro od poliomielitisa. Neposredno posle toga, njen voljeni suprug umro je od kancera. U trenutku kad je otputena iz centra, bila je toliko izobliena da je niko nije mogao prepoznati. Do svoje 55. godine izdrala je 56 veih operacija. Kako je njen ivot bio pun obeshrabrenja! Uprkos svemu tome, nikada je nisu videli tunu. Ona nikada nije proputala priliku da govori o Bojoj ljubavi i svemu dobrom to je za nju uinio. Biblija govori o jednom nevinom oveku po imenu Isus. Prezren bee i odbaen izmeu ljuUprkos svemu di, bolnik i vian bolestima, i kao jedan od kotome, nikada je ga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za to ne nisu videli tunu. uzimasmo (Isaija 53,3). Proitajte i Isaija 53,7. Samo su najgori zloinci umirali kao to je Isus umro. On je bio dovoljno moan da zamoli Oca da Mu poalje mnotvo anela (Matej 26,53) i da Ga oslobode za par sekundi. Umesto toga, On se potinio Bojoj volji, ime nam je pokazao, a ne samo rekao, ta je u stvari pravi mir. Taj isti Isus je kazao: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao to svet daje, da se ne plai srce vae i da se ne boji (Jovan 14,27). Stoga, kad naie iskuenje, neemo govoriti: Zato ja? nego pre Okuaj me. Ove sedmice, dok budete prouavali o miru kao duhovnom rodu, stalno razmiljajte o tome kako bi taj mir mogao silno da utie na va ivot.
Divia V. Selvarad, Pjun, Indija
Na Gospod je Knez mira (Isaija 9,6) i Njegovo prisustvo u naem ivotu stvara stanje spokojstva. Mnogo puta nam to prisustvo pomae u tekim situacijama pa e to biti glavna tema naeg prouavanja ove sedmice.
TIINA POSLE OLUJE (Matej 8,23-27; Marko 4,35-41)

Neka ivotna iskustva izazivaju strah u naem umu. Uzmimo kao primer ono to se dogodilo Isusovim uenicima dok su prelazili Galilejsko jezero. Kad su talasi preplavili njihov amac, oni su se prestraili, mislei da e biti potopljeni. Prepoznavi unitavajuu silu prirode, zavapili su Isusu koji je stvorio sve to postoji (Koloanima 1,16). Njihova vika budi Isusa. Dok blesak munje osvetljava Isusa, oni vide nebeski mir na Njegovom licu. U Njegovom pogledu itaju nenu ljubav, koja zaboravlja na sebe, i okreui svoja srca k Njemu, uzvikuju: Gospode! Izbavi nas, izgibosmo.1 Isus je bio miran kao i obino, i zapovedio moru da se utia. Gospod, koji je pozvao svoje uenike da pou s Njim amcem, takoe poziva nas da budemo s Njim; a On prihvata odgovornost da nas bezbedno odvede do druge obale. Zato ne gubite veru kao uenici, jer On moe stiati svaku buru s kojom se suoimo (Psalam 107,29). Saznanje da e nas On sigurno voditi do mesta pokoja daje nam mir (Psalam 107,30).
ODMOR ZA OPTEREENE (Matej 11,28.29)

Isus upuuje poziv svima nama da doemo k Njemu i dobijemo odmor. U Mateju 11,28.29, Hristos ne govori o fizikom radu i umoru, nego pre o odmoru za duu i duh.2 Taj poziv imao je posebno dejstvo na one koji su Ga sluali, jer se izrailjska vera bila izrodila u besmisleno stalno muenje kako bi se odrala farisejska pravila i propisi, u pokuaju da se spasenje dobije delima.3 Greh je nae najvee breme, i samo nam jaram koji Hristos nudi moe olakati teret. Hristove rei moj jaram znai Njegov nain ivota kojem treba da se povinujemo. A Njegov nain ivota saet je u Bojem zakonu.4 Kad zahvaljujui Svetom Duhu koji boravi u nama drimo Boji zakon, nai emo pokoj svojoj dui i mir svom umu, to e nas osloboditi tereta.
1 2 3 4 enja vekova, str. 283. The SDA Bible Commentary, sv. 5, str. 389. Isto Isto
32
33
18. januar 2010.
IMATI MIR SA BOGOM KROZ ISUSA HRISTA (Rimljanima 5,1-11)

Pavle poinje Rimljanima 5 tvrdnjom da opravdavi se dakle verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista (Rimljanima 5,1). Kad posedujemo takav mir, nita ne moe da se postavi izmeu nas i naeg odnosa sa Bogom. Mi se odmaramo u Bojoj Hristov mir nije neka blagodati, kojoj pristupamo verom u Isusa. ne znai da e nai problemi ili patnja statina vrlina. To je To sasvim prestati. To naprotiv znai da emo, aktivna sila. ak i kad doivljavamo potekoe, nai mir zahvaljujui injenici da Isus ostaje na naoj strani. Jo dok smo bili grenici, Hristos je umro za nas. Kakve li ljubavi! Kad prihvatimo tu ljubav, bivamo opravdani Njegovom krvlju i spaseni od vene smrti. Mirimo se sa Bogom. I onda se moemo radovati s puno poverenja, jer sa Njim imamo mir kroz Isusa Hrista (Rimljanima 5,9-11).
OD DELIMINOG DO SAVRENOG MIRA

SVEDOANSTVO (Matej 11,28.29)
Po
MIR SA DRUGIMA (Jevrejima 12,14; Rimljanima 12,9-21; Psalam 34,12-16)

Ako imamo mir sa Bogom kroz Isusa Hrista, to se odraava i u naim odnosima sa drugima. Dakle, Pavle nas opominje: Mir imajte ... sa svima (Jevrejima 12,14). Kad se drimo mira pod vostvom Svetoga Duha, naa ljubav bie nelicemerna; ceniemo jedni druge vie od sebe; spremno emo sluiti Gospodu; i zadovoljavaemo potrebe jedni drugih (Rimljanima 12,9-13). Kad se pomirimo sa Bogom, izgleda da imamo vie iskuenja; i u svojoj ljudskoj slabosti moda smo skloni da kunemo one koji nam stvaraju probleme. Meutim, Pavle nas upozorava da treba blagosiljati one koji nas gone (Rimljanima 12,14). Takoe treba da se radujemo sa radosnima i plaemo sa onima koji plau (Rimljanima 12,15). Treba da gledamo ono to je dobro (17. stih); i to je jo vanije, da ivimo u miru sa svim ljudima, i to tako to emo teiti, stvarno teiti za mirom (Rimljanima 12,14-17.21; Psalam 34,14).
Znali mi to ili ne, itav svet je umoran i silno optereen. Najtee breme koje nosimo jeste breme greha. Kad bi nam bilo preputeno da sami nosimo to breme, ono bi nas smrskalo. Meutim, postoji Veliki Knez koji je voljan da skine teret sa naih umornih plea. Isus je na prijatelj; celo nebo zainteresovano je za nae dobro... Po Bojoj volji nije da Njegov narod bude preoptereen brigama... On ne nudi da svoj narod izdvoji iz ovog sveta greha i zla, ve mu ukazuje na sigurno utoite. On poziva umorne i zabrinute... Odmor i mir u Gospodu moemo nai ako sve svoje brige prebacimo na Njega, jer se On brine za nas.1 Njegova namera je da svoj mir i odmor daruje svima koji dolaze k Njemu po hleb ivota.2 Srce koje je u skladu s Bogom ispunjeno je nebeskim mirom i iri njegov blagosloveni uticaj na sve oko sebe. Duh mira kao rosa sputae se na srca umorna i izmuena od svetovnih sukoba.3 Oni koji dre Hrista za Njegovu re Isus je na prijatelj; celo i predaju svoje due Njegovoj zatiti, nebo zainteresovano je svoje ivote Njegovom vostvu, nai e mir i pokoj. Nita na ovome svetu ne za nae dobro. moe ih oalostiti kad ih Isus obraduje svojim prisustvom. U savrenom pomirenju nalazi se savreni odmor. Gospod kae: Ko se tebe dri, uva ga jednako u miru, jer se u tebe uzda (Isaija 26,3). Nai ivoti mogu izgledati zamreni; ali ako se poverimo mudrom Velikom Neimaru, On e izraditi uzor ivota i karaktera koji e biti na Njegovu slavu.4
ODGOVORITE
1. 2. ta hrianina ini plodnim? Kako to da esto donosimo nesveti rod? Uporedite simbole krsta i jarma. Zato je tano da ne moemo slediti Hrista a da ne ponesemo Njegov jaram i ne podignemo krst?
Ester Sintija Murali, enai, Indija
HRISTOV MIR (Koloanima 3,13-15; Jovan 14,27)

Hristov mir nije neka statina vrlina. To je aktivna sila. Ona nam pomae da ivimo spokojno usred najteih situacija u ivotu. Kad prihvatimo Hristov mir, On postaje kapetan naeg ivota koji nas moe odvesti do bezbednih nebeskih obala.1
ODGOVORITE
1. 2. Ispriajte neko svoje burno iskustvo koje ste savladali Hristovim mirom. Kakve napore ulaete da biste bili u miru sa Bogom i ljudima oko sebe?
Doj Kutapan, Pjun, Indija
1 Isto, sv. 7, str. 213. 1 2 3 4 Stvaranje patrijarsi i proroci, str. 261 Put Hristu, str. 39. Misli s Gore blagoslova, str. 44. enja vekova, str. 277
34
35
19. januar 2010.
20. januar 2010.
Ut
POMIRENJE I MIR
DOKAZ (Rimljanima 5,1-11)
HRIANSKI IVOT ISPUNJEN MIROM

PRIMENA (Matej 11,28.29; Jevrejima 12,14; Jakov 2,14-26)
Sr
Po zavretku stvaranja, Bog je ustanovio da sve dobro bee veoma (1. Mojsijeva 1,31). Svuda je vladao savreni mir. oveanstvo je bilo u stalnoj zajednici sa Bogom. Ali mir nije potrajao. Kad je zmija prela u napad, antagonizam i otuenje doli su na mesto mira (Isaija 59,2). Bog mira, kome se klanjamo, nikada nije bio zateen niti nepripremljen. On je sainio plan jo od postanja Zemlje (Efescima 1,3.4; 1. Petrova 1,17-20; Otkrivenje 13,8). Da nas vrati u prvobitni Da nas vrati u prvobitni odnos mira sa sobom bio je posao u odnos mira sa sobom bio samom vrhu Njegovih prioriteta. Dakle, Hristos jo kad bijasmo grenici umre je posao u samom vrhu za nas (Rimljanima 5,8). Umrevi na krstu, On nas je ne samo otkupio nego i Njegovih prioriteta. pomirio sa Bogom. Kad nas Bog pomiri sa sobom, On oekuje da se i mi izmirimo jedan s drugim (Rimljanima 2,10). Nije mogue da se pomirimo sa Bogom i donosimo rod mira ako postoji neprijateljstvo izmeu nas i drugih ljudi. Proitajte Jovan 4,11.20.21. To je snana Boja zapovest. Jevrejima 12,14 ukazuje na tu misao jasno i neposredno: Mir imajte i svetinju sa svima; bez ovoga niko nee videti Gospoda. Kad doe do pomirenja izmeu Boga i ljudskih bia i izmeu samih ljudskih bia, onda se rod mira ispoljava u naem ivotu. Isus je otkrio jo jedan aspekt mira, koji upotpunjuje opis o rodu mira. Proitajte Jovan 14,27. Mir je od Boga. Mir je Boji. Mir je dar koji nam Bog daje. Mir se javlja u naem ivotu jedino kada smo u Bojoj prisutnosti i Njegovoj svetosti (Matej 11,28).
ODGOVORITE
1. 2. Zato Bog uvek insistira na ljudskoj komponenti kao na uslovu za duhovni odnos? Koliko je trajan Boji mir? Koliko je delotvoran?
Lem B. Fenvor, Pjun, Indija
Nije lako voditi miran ivot sopstvenom snagom. Meutim, kad se osloni na Izvor mira, vernik moe postii savreni mir. Moda bi vam sledei koraci mogli biti od pomoi: Postupajte s verom. Dinamina vera nam je bitna da bismo se suoili sa problemima ivota. Kad je Isus pozvao svoje uenike da preu na drugu stranu Galilejskog jezera, oni su u veri krenuli na put. Ali kad ih je iskuavala besna oluja, propustili su da postupaju s verom. Isus je, meutim, doao da ih izbavi, mada nije mogao a da ih ne upita: Zato ste straljivi, maloverni? (Matej 8,26). Ovo pitanje nas ui da u tekim situacijama ne moramo izgubiti veru. Umesto toga, treba istinski da delujemo u veri. Proitajte Jakov 2,14-26. Tu saznajemo da je vera bez dela mrtva (26. stih). Stoga, postupajte s verom u svakom trenutku da biste imali ivot proet mirom. Pouzdajte se u Onoga koji nosi teret. Ako idete sami i nosite teki prtljag, a neko se ponudi da vam pomogne, kako se samo oseate sreni i puni olakanja. Isto je i u naem hrianskom ivotu. Mi nosimo teak prtljag breme greha. Isus pak nudi da sam ponese itav teret (Matej 11,28.29). Njegov jaram odnosi se na Njegov Ako idete sami i nosite nain ivota.1 A Njegov nain ivota ogledao se u potinjavanju Njegove teki prtljag, a neko se volje Oevoj volji. ponudi da vam pomogne, Vebajte se u sticanju mira. Vebakako se samo oseate nje u sticanju mira, Isusovog mira, predstavlja proces koji traje itavog sreni i puni olakanja. ivota. Ba zato nam apostol Pavle kae: Mir imajte i svetinju sa svima; bez ovoga niko nee videti Gospoda (Jevrejima 12,14). Da bismo imali ivot ispunjen mirom, potrebno je da praktikujemo taj mir u odnosu na svoje blinje, i to reima i delima.
Stenoj Stivenson, Pjun, Indija
The SDA Bible Commentary, sv. 5, str. 389.
36
37
21. januar 2010.
22. januar 2010.
NEMA HRISTA, NEMA MIRA

MILJENJE (Koloanima 3,13-15)
MIR KOJI PREVAZILAZI UM

ISTRAIVANJE (Filibljanima 4,7) ZAKLJUAK
Pe
Nema mira u svetu bez Hrista. Ljudi brinu, ekaju, sumnjaju i eznu za stvarima koje prieljkuju. Oni ude. Oni imaju potrebu. Oni trae. Bez Bojeg usmerenja, oni doputaju da se u njima ukorene lane potrebe i nade koje nisu u skladu sa Bojom voljom. Potom Mu se ale i sumnjaju u Njega kad njihove molitve usredsreene na sopstveno ja ostaju bez odgovora. Rezultat je nedostatak mira. Da bi reili taj problem, ljudi esto pokuavaju da stvore laan mir putem alkohola, droge, seksa ili ostalih zavisnosti. Ponekad poriu svoje grehe i ogluuju se o osvedoenje Svetoga Duha. Oni vie ne oseaju u svom srcu Boji dodir koji ih ispravlja. Stoga bivaju preputeni sopstvenim putevima. Istinski mir moe se nai samo u vrenju Boje volje. Pravi mir je dar od Boga do kojeg Moete li zamisliti se moe doi jedino preko Hrista. Kad Bog ivi Boga koji je u vama, istinski mir bie uvek vaa svojina. Sa uznemiren? takvim jednim Prijateljem koji uvek misli na nas, uvek brine za nas, nikada nee biti potrebe za zabrinutost. Biblija kae da je Bog Bog mira (Jevrejima 13,20). Njega nita ne moe da uzdrma. Nikakva ovozemaljska oluja ne moe da prodre u sveto spokojstvo Njegovog prisustva. On je uvek u miru. Savrenim pogledom, On vidi kraj od samog poetka. Moete li zamisliti Boga koji je uznemiren? Nemogue! Ne postoji problem za koji On nema reenja. Nita nije... teko za Gospoda (Jeremija 32,17). Sin Boji nazvan je Knez mira (Isaija 9,6). I mir Boji, koji prevazilazi svaki um, da sauva srca vaa i misli vae u Gospodu Isusu (Filibljanima 4,7). Takav mir je jedan od najbogatijih darova Njegove ljubavi. Svako od nas ga moe imati ukoliko potrai Boga i praktikuje taj mir.
Dok nas svet podstie da eznemo za stalnim uzbuenjem, Isus nas poziva da se odvojimo i uivamo u Njegovom miru. Mir, kao i ostali rodovi Duha, mogu je jedino kada nas vodi Sveti Duh. Mir ne zavisi od naeg okruenja ili okolnosti, nego od nae spremnosti da dozvolimo Bogu da upravlja svakim aspektom naeg ivota.
RAZMISLITE
Nacrtajte ili izvajajte neki simbol koji najbolje predstavlja ideju o miru. Fotografiite prizore koji ilustruju pojam mira. Istraite delovanje stresa nedostatka mira na svoje telo. Pregledajte u pesmarici deo koji se odnosi na radost i mir i odaberite jednu od pesama koje se usredsreuju na mir. Otpevajte pesmu ili ponovite rei pesme. Ispriajte nekom prijatelju ili saradniku kako vam je Bog dao mir za ova nemirna vremena. Setite se perioda kada nije bilo mira u vaem ivotu. Analizirajte zato je mir bio odsutan. Zatim razmislite o vremenu kada ste oseali potpuni mir. ta moete uiniti da u narednoj sedmici ivite mnogo mirnije? Provedite najmanje 30 minuta u prirodi. Dok ste tamo, utvrdite ta znai biti u Bojoj drugoj knjizi koja neutralie stres i uveava oseaj mira i dobrobiti.
ODGOVORITE
1. Bog je uvek u miru. Savrenim pogledom On vidi kraj od samog poetka. Meutim, u svetu nema mira u mestima kao to je Orisa u Indiji, gde su hriani izloeni progonstvu. Da li ipak mislite da mir, kao rod Duha, moe da prevlada u mestima kao to je Orisa? Potrudite se da objasnite svoj odgovor. ta biste mogli da uinite kao pojedinac ili kao porodica kad u domu imate situaciju da nestane mira?
Bendi Stiven, Pjun, Indija
POVEITE
Put Hristu, str. 41; Luis Palau, High Definition Life, A Priceless Gift That Costs Us Nothing Relief of Peace? str. 119-142; A.W. Tozer, The Best of A.W. Tozer, Let s Cultivate Simplicity and Solitude, str. 149-152.
Rene Cofi, Gobles, Miigen, SAD
2.
38
39
23. januar 2010.
VIE STRPLJENJA! STRPLJENJA, KAEM VAM!
Po u ka 5
UVOD (2. Mojsijeva 34,6; Isaija 40,31; Avakum 2,3; 1. Korinanima 13,4; Jevrejima 12,1.2; Otkrivenje 14,12)
Su
A rod je duhovni... trpljenje /strpljenje/

Jer vam je trpljenje od potrebe da volju Boju savrivi primite obeanje (Jevrejima 10,36).
Ja to elim i hou to odmah! Pouri, ne mogu da ekam itav dan. ak i malu decu moete uti kako ponavljaju ovakve izraze. To su rei koje redovno ujemo, mislimo ili govorimo prolazei kroz svakodnevni ivot. Strpljenje kao da se ne uklapa u shvatanja nae generacije, moda zato to smo porasli uz instant cerealije, mikrotalasne penice, brzo slanje poruka, i mobilne telefone. Nije re o tome da je brzi pristup stvarima neto pogreno. Re je o tome da mi, kad neto traimo, hoemo to smesta, bez obzira da li to treba da nam uine nai roditelji, uitelji ili ak sam Bog. Poto On ima sve odgovore i mogunosti, trebalo bi da nam zaista to brzo i priuti. Ba kao to je zatvorio usta lavovima u jami gde su bacili Danila, ili uao u ognjenu pe Re je o tome da mi, sa tri jevrejska mladia, mi elimo da nam isto tako brzo odgovori. Ali, razmislite malo. Da li su kad neto traimo, nama zbilja potrebni tako brzi odgovori, ili da li hoemo to smesta. su ti brzi odgovori prikladni naim okolnostima? Da li zaboravljamo sledee stihove? Koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu (Isaija 40,31). Ovde je trpljenje svetih (Otkrivenje 14,12). Ljubav dugo trpi, milokrvna je (1. Korinanima 13,4) Ako okleva, ekaj je, jer e zacelo doi (Avakum 2,3). Bog je uio Mojsija da se stara o ovcama zato to je znao da e Mojsiju biti potrebno to etrdesetogodinje iskustvo kako bi odgovorio izazovima s kojima e se suoavati tokom lutanja sinova Izrailjevih kroz pustinju. On je proao pored Mojsija objavljujui za sebe da je milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i istinom (2. Mojsijeva 34,6). Gospod je bio esto milostiv i strpljiv prema sinovima Izrailjevim na njihovom putovanju za Hanan. Bio je strpljiv i sa Davidom u njegovim duhovnim lutanjima, tako da je na kraju ovaj izrailjski car nazvan ovek po Bojem srcu (Dela apostolska 13,22). Hristos nam je svojim primerom pokazao da moemo biti slini Ocu. Stoga i mi s trpljenjem da trimo u bitku koja nam je odreena, gledajui na naelnika vere i svritelja Isusa (Jevrejima 12,1). Dok budete prouavali pouku za ovu sedmicu, potraite odgovore na sledea pitanja.
ODDGOVORITE
1. 2. 3. Zato nama kao hrianima esto nedostaje strpljenje? Kakav plan ili odluka su nam potrebni kako bismo negovali taj duhovni rod? Treba li da pretpostavimo da e Boje strpljenje i trpljenje jednoga dana nestati?
Andre B. Henri, Darem, Severna Karolina, SAD
41
24. januar 2010.
Ne
SPASENJE OSIGURANO PREKO STRPLJENJA

LOGOS (2. Mojsijeva 34,6; Marko 4,26-29; Luka 21,16-19; Rimljanima 5,3; 15,5; Efescima 4,1.2; 2. Korinanima 6,3-10; Koloanima 1,9-11; Jakov 1,2-4)
KLJU ZA NEGOVANJE STRPLJENJA (2. Korinanima 6,3-10; Koloanima 1,9-11)

Tomas Kempis je izjavio: Ne moe se nazvati strpljivim neko ko je jedino voljan da trpi onoliko koliko on sam smatra prikladnim, ili da strada za onog ko mu se dopada. Istinski strpljiv ovek ne pita od koga dolazi patnja, da li je to njegov nadreeni, neko ko mu je jednak, ili pak podreeni... Nego, bez obzira ko mu ini nepravdu, koliko i kako esto, on sve to prihvata kao iz Boje ruke, i to smatra dobitkom!1 U svetlosti ove tvrdnje, razmislite o tome ta Pavle Agens varenja govori o negovanju strpljenja u svojim poslanicama vernicima u Korintu i Kolosi, u 2. Korinanima 6,3-10 je podnoenje. i Koloanima 1,9-11.
ZADOBIJANJE SOPSTVENE DUE (Luka 21,19)

U razgovoru o potekoama, kuanjima i nevoljama koje uenici mogu oekivati pre Njegovog povratka na ovu Zemlju, Isus je izjavio: A predavae vas i roditelji i braa i roaci i prijatelji; i pobie neke od vas. I svi e omrznuti na vas imena mojega radi. I dlaka s glave vae nee poginuti. Trpljenjem svojim spasavajte due svoje (Luka 21,16-19). Za hrianina, strpljenje nije samo neophodna vrlina radi snoljivosti u ljudskih odnosima; to je razlika izmeu ivota i smrti. ovekova vena sigurnost zatiena je strpljenjem. Strpljenje se moe definisati kao posedovanje ili ispoljavanje tihe istrajnosti bez aljenja usred nesree ili neprilika. Ono se takoe izjednauje sa tolerancijom, nenou i snoljivou kad smo suoeni sa provokacijama. To je sposobnost da se spokojno saekaju rezultati.1 Ovo nam daje opsenu sliku o tome ta znai biti strpljiv. To je ona vrlina koju Hristos uzdie kao neto to slui ouvanju hrianskog iskustva. Podnositi tegobe i poraze, a ipak sauvati poverenje u Boju vernost iziskuje strpljenje. Biti strpljiv prema onima koji tlae, zloupotrebljavaju i progone zahteva strpljenje, pogotovo kad ste vi sami predmet zloupotrebe ili ugnjetavanja. Ostati miran i uzdran kad izgleda da ste zapostavljeni zato to uzdiete Boju re, trai strpljivost kako biste sauvali poverenje i optimizam u pogledu budunosti (1. Timotiju 6,6). Kada vam se ini ozbiljna nepravda ili ako vas liavaju neega to vam s pravom pripada, potrebno je strpljenje da svoj problem stavite u Boje ruke i pouzdate se da e vam On u pravom trenutku vratiti ono to je vae. Poboan ivot hrianski ivot iziskuje strpljenje.
DOVRENA ASIMILACIJA (Jakov 1,2-4)

Bog svim hrianiima daje prilike da neguju strpljenje. On obezbeuje pravo tlo (okolnosti) sa pravim hranljivim sastojcima (potekoe). Zatim On zahteva da ih unesemo (primimo/prihvatimo) a onda da ih svarimo kako bismo mogli da uzrastemo u trpljenju. Agens takvog varenja je podnoenje. Moramo nauiti da saekamo dok Bog ne bude zadovoljan zbog ispunjenja svoje namere (doputanje tekih okolnosti u naem ivotu). Isus je izjavio da trpljenjem spasavamo svoje due. Bog nam je dao mnoga obeanja, i sva su ona sigurna u Hristu Isusu (2. Korinanima 1,20). Mi postajemo naslednici tih obeanja kroz strpljivu veru (Rimljanima 8,24.25; 15,4; Jevrejima 6,11.12; 10,36.37; 12,1-8; Otkrivenje 14,12). Jedino oni koji u nadi i strpljivo ekaju na Boga nalaze sigurnost za svoju duu. Onaj koji pretrpi do kraja blago njemu (Matej 24,13). Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podiu se na krilima kao orlovi, tre i ne sustaju, hode i ne more se (Isaija 40,31). Trpljenjem svojim spasavajte due svoje (Luka 21,19).
PRAVO TLO (Rimljanima 5,3)

Strpljenje se moe negovati samo na pravom tlu. To tlo mora biti bogato izvesnim elementima: neugodnosti, nesree, neprilike, nepravda, nepoteno postupanje, ugnjetavanje, progonstvo i nevolje. Ti elementi moraju biti apsorbovani u prisustvu odreenog agensa koji je bitan za razvoj strpljenja. Taj element je podnoenje. Moramo nauiti da podnosimo, toleriemo, trpimo, ekamo. Jedan propovednik iz 19. veka, A.B. Simpson rekao je: Dragi moji, jeste li ikada pomislili da jednoga dana nee biti niega da vas iskuava, ili nikoga da vas ponovo uvredi? Na nebu nee biti prilike da nauimo ili da pokazujemo duh strpljenja, podnoenja i trpljenja. Ako to treba uvebati, onda to mora biti danas.2
1 2 Funk and Wagnall s Standard Dictionary (1977), patience. Sermon Illustrations. Patience. www.sermonillustrations.com/a-z/patience.htm. (preuzeto 29. septembra 2008).
ODGOVORITE
1. 2. 3. 4. 5. Kako se ponaate u svom svakodnevnom ivotu kad su u pitanju teke okolnosti ili ljudi? Imate li ono to je potrebno da budete strpljiv, ponizan uenik Isusa Hrista? Koliko ste voljni da koristite sastojke i prilike koje vam Bog daje da biste negovali strpljenje koje e uvrstiti vau veru i nadu u Boga? Kako moete pripremiti dobro tlo na kome e napredovati strpljenje? Kako se razvija stav strpljenja?
Mark embers, Mandevil, Jamajka
1 Isto.
42
43
25. januar 2010.
26. januar 2010.
Po
STRPLJENJE U ISKUENJIMA
SVEDOANSTVO (Jakov 1,2-4.12-16; Filibljanima 4,6.7)
UZMITE MOJ JARAM

DOKAZ (1. Mojsijeva 6,3; 4. Mojsijeva 12,3; Psalam 37; Matej 11,29; Jevrejima 10,36)
Ut
Iskuenje dolazi na nas da bi se iskuala naa vera. A kuanje nae vere raa trpljenje, a ne razdraljivost i gunanje... Mi treba da nauimo vredne pouke iz svojih iskuenja... Kad govorimo o obeshrabrenju i oajanju, sotona to slua sa zluradou, jer mu godi kad sazna da nas je porobio. Sotona ne moe da ita nae misli, ali moe videti nae postupke, uti nae rei, i na osnovu svog dugog poznavanja ljudske porodice moe tako oblikovati svoja kuanja da iskoristi slabe take naeg karaktera.1 Neki od nas... po svojoj prirodi nagli su u razmiljanju i u postupcima; ali neka niko ne misli da se ne moe nauiti strpljenju. Strpljenje je biljka koja brzo raste ukoliko se briljivo neguje. Kad dobro upoznamo sebe, a onda Bojoj blagodati pridruimo svoju vrstu odluku, moemo biti pobednici i postati savreni u svemu, ne oskudevajui Strpljenje je biljka koja ni u em. Strpljenje izliva balzam mira i brzo raste ukoliko se ljubavi u iskustva ivota u domu.2 Mojsije je morao da naui da bude briljivo neguje. strpljiv, da obuzda svoje strasti... Morao je da naui da slua. Njegovo srce moralo je da bude u potpunom skladu sa Bogom pre nego to bude u stanju da Izrailju otkrije Boju volju. Na temelju svog iskustva trebalo je da se pripremi da pokae oinsko staranje prema svima kojima je bila neohodna njegova pomo. Ljudi bi rado preskoili tako dugo razdoblje tekog rada i usamljenosti... Meutim, Beskrajna Mudrost ga je pozvala da etrdeset godina provede kao pastir. Navike da brino pazi, da zaboravlja na sebe, da se neno stara o svom stadu... pripremile su ga da postane saaljivi, strpljivi pastir Izrailju. Nijedna prednost koju bi mu ljudska kultura mogla pruiti, nije mogla da zameni ovo iskustvo.3 Isusovo strpljenje pokazalo se kada su Ga na sve mogue naine zlostavljali, a to nije izmamilo nijednu re aljenja sa Njegovih usana.4
Moete li zamisliti da imate doslovan jaram oko svog vrata koji vas vezuje za nekog ko je ili vii ili nii od vas? Isus je rekao: Nauite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i nai ete pokoj duama svojim (Matej 11,29), nagovetavajui, prema tome, da je On primer onoga ta znai trpljenje. Biblija nam daje mnogo primera o tome koliko Bog moe biti strpljiv. Adam i Eva prekrili su Boju zapovest da ne jedu od zabranjenog ploda. Ako to uine, umree, rekao im je Bog. Meutim, proi e 930 godina pre nego to Adam stvarno bude umro. est hiljada godina posle pada, Hristos nas jo uvek preklinje da se pokajemo i prihvatimo Njegovo spasenje. Noje je opominjao prepotopni svet da predstoji potop koji e pokriti celu Zemlju. Ali, oni su se rugali proroku. Uostalom, pre toga nikada nije bilo kie. Noje je propovedao 120 godina, strpljivo ponavljajui upozorenje i kako se treba pripremiti da bi se izbegla propast. Mojsije se nauio strpljenju dok je est hiljada godina brinuo o ovcama. To ga je pripremilo da posle pada, Hristos nas bude saaljivi, strpljivi pastir Izrailju.1 David nas u Psalmu 37,7 ohrabruje da jo uvek preklinje da se se pouzdamo u Boga: Osloni se na Gopokajemo i prihvatimo spoda, i ekaj ga. To navodi na misao Njegovo spasenje. da uprkos izazovima sa kojima se suoavamo, eljeni odgovor doi e posle mnogo vremena (morate nauiti da budete strpljivi); ali, na kraju, Bog e ispuniti elje vaeg srca. Elen Vajt nas podsea da nam je strpljivost potrebna, jer Bog eli da nas naui nekoj melodiji da bismo je i kasnije mogli pevati.2
ODGOVORITE
1. 2. 3. 4. Koji su neki od naina na koje moete pokazivati strpljenje u domu, koli i na radnom mestu? Zato izgleda da je lake biti strpljiv sa osobama koje nisu lanovi vae porodice? Kako Hristos pokazuje brigu za nae spasenje i svoju spremnost da podnosi zajedno sa nama uprkos naem neverovanju? Kako moemo oponaati ono to Bog ini za nas u oblasti strpljenja?
Beverli I. Henri, Mandevil, Jamajka
1 2 Stvaranje patrijarsi i proroci, str. 222 U potrazi za boljim ivotom, str. 297.
ODGOVORITE
1. 2. 3.
1 2 3 4
Kako se mladi i starije osobe mogu uzajamno pouiti strpljenju? Da li je mogue da izbegavamo iskuenje, a da se ipak nauimo strpljenju? Kako moemo biti sreni i u iskuenju? Patria Hakmat, Mandevil, Jamajka
That I May Know Him, str. 279. My Life Today, str. 97 Stvaranje patrijarsi i proroci, str. 221.222. enja vekova, str. 637.
44
45
27. januar 2010.
28. januar 2010.
Sr
KORISNI SAVETI U POGLEDU STRPLJENJA

PRIMENA (1. Mojsijeva 6,3; 2. Mojsijeva 34,6; Marko 4,26-29; Rimljanima 15,5; Efescima 4,1.2; Jevrejima 10,36; Jakov 1,2-4)
GOSPODE, DAJ MI STRPLJENJA!

MILJENJE (Jov 38-42; Isaija 40,31; Rimljanima 8,28)
U Galatima 5,22, trpljenje se nalazi izmeu roda mira i roda dobrote. Da li je to puka sluajnost? Ili pak postoji prirodna progresija od jednog do drugog? Da bismo bili strpljivi, moramo li biti u miru sa sobom i dobri prema drugima? Ponekad se nae nestrpljenje zapaa ne samo u naem postupanju prema drugima nego i prema samima sebi. Dakle, kako da postanemo strpljivi u svom uzajamnom ophoenju a i prema samima sebi? Molite se. Uvek upoznajte Boga sa svojim zahteDuhovni ivot u vima. Proitajte Psalam 62,8; Filibljanima 4,6; Jakov borbi postaje jai. 1,6.7. Setite se molitava koje su Bogu upuivali Danilo, Josif, Jestira, Ruta i Jovan, pisac Otkrivenja. itajte i prouavajte Bibliju. Biblija svedoi o Hristu i ui nas kako da zadobijemo veni ivot (Jovan 5,39). Matej 11,28.29 podsea nas da u Hristu nalazimo odmor. Dok ekamo Gospodnji dolazak koji e nas osloboditi svih izazova s kojima se susreemo u ovom svetu, imajte na umu odlomke kao to su Isaija 9,2-7; 53; Psalam 22; Matej 24; i 2. Solunjanima 1,3 -2,12. Neka vas ti stihovi krepe dok strpljivo ekate Drugi Hristov dolazak. Takoe itajte o trpljenju i stradanju onih koji su se nauili strpljenju kroz nevolje. Razmiljajte o Hristovom ivotu. Razmiljajte o trenucima kada je On pokazao veliko strpljenje i trpljenje. Dalje, itajte o ivotu drugih pojedinaca koji su postigli veliko strpljenje. Duhovni ivot u borbi postaje jai. Mirno podnoenje nevolja, razvija vrstinu karaktera i dragocene duhovne vrline.1 Isus je kazao: Da se ne plai srce vae, verujte Boga i mene verujte. Mnogi su stanovi u kui oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet u doi i uzeu vas k sebi da i vi budete gde sam ja. (Jovan 14,1-3). Predlaem da pronaemo naine da postanemo strpljivi tako to emo prouavati Hristov ivot, usvojiti Njegove puteve i ne zaboravljati da je On pokazao trpljenje prema nama u tome to Hristos jo kad bijasmo grenici umre za nas (Rimljanima 5,8).
Moda mislimo da je strpljenje samo za izvesne tipove osoba moda za siromane, zato to su rasli navikavajui se na svoje stanje i stoga znaju kako da ekaju na Gospoda, ili za ljude sa smrtnim ili hroninim bolestima. Da li razumemo zdravstvene probleme ljudi koji pate, dok njihove porodice to podnose tolerantno i rezignirano? uo sam kako ljudi u ali kau: Stpljivost je vrlina, ali kad je ima suvie, povredie vas. Pitam se da li su neki od nas koji razmiljaju na ovakav nain frustrirani u odnosu na druge ili ak na sebe same. Ili, moemo li rei sa Jovom: Da me i ubije, opet u se uzdati u nj (Jov 13,15)? Da li uistinu verujemo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju (Rimljanima 8,28), i da se moemo pouzdati da e Bog uiniti ono to je ispravno (Jov 38-42)? Zato sumnjamo u Boga kad doZato sumnjamo u Boga... bri ljudi pate, kad roditelji zloupotrebljavaju svoju decu, kad se kola kad se kola puna mladih koji puna mladih koji mnogo obeavaju mnogo obeavaju slupaju u slupaju u sudaru i svi putnici poginu? Da li bi odgovor jednostavno mogao sudaru i svi putnici poginu? biti da ivimo u svetu prokletom usled greha? Ipak, na neki nain, ba u trenutku kad pitamo ZATO, ini se da je potreban neki dublji, opseniji odgovor. Mi ne znamo uvek zato moramo da se suoimo sa velikim problemima i izazovima u ivotu. Ne razumemo zato cunami, uragani i tajfuni razaraju gradove i zemlje, ostavljajui porodice bez doma i razdvojene. Meutim, moemo iveti pouzdavi se u obeanje o Bojoj stalnoj brizi i zainteresovanosti za nas kao pojedince. Moemo itati Bibliju koja sadri tako mnogo primera i pouka koji e nam pomoi da shvatimo Boje saoseanje.
ODGOVORITE
1. 2. 3. Kako, s puno takta, moemo posavetovati osobe u nepovoljnim okolnostima da ipak budu strpljive? Verujete li da je strpljenje vrlina? Obrazloite svoj odgovor. Da li verujete da Bog stvarno brine o milionima ljudi koji u svetu pate? Zato da, ili zato ne?
Karl Henri, Bajloksi /Biloxi/, Misisipi, SAD
ODGOVORITE
1. 2. 3. Kako se moramo moliti da bismo postali strpljivi? Kako nam i druga literatura, osim Biblije, pomae u naem traganju za strpljenjem? Da li je poeljno da u svom razmiljanju postanemo nalik monasima da bismo razvili osobinu trpljenja? Objasnite svoj odgovor. Mark Henri, Filipsburg, Nju Dersi, SAD
Pouke Velikog Uitelja, str. 34.
46
47
29. januar 2010.
Pe
ZAKLJUAK
DAJ MI STRPLJENJA
ISTRAIVANJE (Otkrivenje 14,12)
Odve esto nae molitve sadre misao, ako ne i rei: Daj mi strpljenja, Gospode, ali pouri. Nauiti da budemo strpljivi u svim situacijama predstavlja doivotne studije. Ba kad pomislite da ste nauili kako da to postignete javi se bes, oseanja su povreena, dolazi do frustracije i obuzima vas depresija. Opet sam to uinio. Opet sam na poetku. Nikada to neu uspeti. Ono to zaboravljamo jeste koliko je Bog strpljiv! Njegov koeficijent strpljivosti nije od ovoga sveta. On ezne da nam pomogne. Sve to mi treba da uinimo jeste da traimo ne jedanput, dvaput, ak ni triput, nego svaki put kad nam sotona uputi izazov. Kad podlegnete nestrpljenju, zamolite Isusa da vas izvue i pomogne vam da nastavite da pokuavate.
Po u ka 6
od 30. januara do 6. februara 2010.
RAZMISLITE
Sainite listu situacija onog tipa koje najvie iskuavaju vae strpljenje. Zamolite Isusa da vam pomogne kako biste pronali bolja reenja za savlaivanje ljutnje, frustracije, ili bilo kojih drugih oseanja koja te situacije stvaraju. Prikaite sa prijateljem/prijateljicom razne situacije koje obojica/obe/ oboje doivljavate a koje najvie iskuavaju vae strpljenje. Zatim porazgovarajte kako ih moete kreativno razreiti. Pretraite Bibliju da biste pronali ljude koji su pokuavali da stvari dovedu u red na svoj nain, umesto da strpljivo ekaju na Gospoda. Odgovorite na pitanja: Kakva je bila Gospodnja reakcija? Na koji se nain njihov odnos sa Bogom promenio? Napravite jedan kola od slika koje predstavljaju suprotnosti. Na jednoj strani prikaite ljude koji ne pokazuju strpljenje, a na drugoj one koji ga imaju. Pronaite, po mogustvu, sline situacije. Odgovorite na pitanje: ta bi bilo drugaije kad bi se svaka situacija drugaije razreavala? Nauite neku duhovnu pesmu ili hvalospev koju moete pevati u sebi ili glasno (zavisno od okolnosti) kad god ustanovite da vam ponestaje strpljenja. Posmatrajte hranilice za ptice i ptija gnezda. Kako deluju ptice okupljene oko hranilice? Kako izgledaju kad prave gnezdo? Kad je gnezdo puno ptia? Kako to moete povezati sa strpljenjem koje imate ili nemate?
A rod je duhovni ... milost /ljubaznost/

Obucite se dakle kao izabrani Boji, sveti i ljubazni, u srdanu milost, dobrotu, poniznost, krotost, i trpljenje (Koloanima 3,12)
POVEITE
Prie Solomunove 14,29; 16,32; 19,11; 25,15; Encouragement for Life, Charles Swindoll. Barbara Manspiker, Lurej /Luray/, Virdinija, SAD 48
30. januar 2010.
31. januar 2010.
Su
LJUBAZNOST: U DOBRU I U ZLU

UVOD (Prie Solomunove 15,1-5; Koloanima 3,12-14 )
LJUBAV NA SVIM JEZICIMA

DOKAZ (1. Jovanova 3,17-19)
Ne
Mnogo je pria o tome kako su dela ljubaznosti spasla due. arls Niaranga doiveo je to iz prve ruke. Kao student na koledu Spajser, arls je proveo jedno leto kao kolporter na seoskim farmama u Norvekoj. On kae: Dok sam u Halingdal Veliju iao od vrata do vrata da bih predstavio svoje knjige, sreo sam Amunda Granlija, vlasnika jednog benda, koji je jo iz daljine povikao: Ja ne verujem u Boga. Nai Tak. Nai Tak znai: ne, hvala. Te rei mogu biti znak neprijateljstva, posebno prema onome koji moda prodaje neto od vrata do vrata, ili jo gore, Budite dobri i poklonite ako ima tamnu kou kakva je moja. mi koji minut da bih vam Stajao sam na kapiji, gledao u njega i bezazleno rekao na svom loem rekao ta me je nagnalo norvekom jeziku: Budite dobri i da prevalim itav put od poklonite mi koji minut da bih vam rekao ta me je nagnalo da prevalim Kenije do vaih vrata. itav put od Kenije do vaih vrata. arls navodi da mnogi ljudi u Norvekoj ne veruju u Boga. Dakle, njegova reakcija na njihovo neverovanje proizvela je sasvim drugaije ponaanje. U Priama Solomunovim 15,1 stoji: Odgovor blag utiava gnev, a re preka podie srdnju. Mudrac nastavlja u 4. stihu: Zdrav je jezik drvo ivotno. Svaka re i svaki postupak utiu na ivot onoga kome je to upueno - u dobrom ili loem smislu. Gospodin Granli je kasnije ispriao arlsu da ga je pustio u svoj dom zahvaljujui njegovom ljubaznom odgovoru. Razmenili su iskustva. Gospodin Granli kupio je neke od knjiga, i uio arlsa da svira gitaru. Velika je prednost priinjavati ljudima radost ljubaznim delima i reima. Ljubaznost povezuje porodice sa boanskom. Ona ak moe iznedriti mir. Boji narod treba da predvodi kad je re o miru, i to putem ljubaznosti. Pavle kae u Koloanima 3,12 da se obuemo u milost /ljubaznost/, ba kao to ujutru, kad ustanemo, stavljamo na sebe odeu. Svi oni koji su pozvani na veno spasenje pozvani su i na ispoljavanje ljubaznosti. Dok ove sedmice budete prouavali pouku, razmislite na koja vas dela ljubaznosti Hristos poziva. Ali, gledajte da uinite neto vie od samog razmiljanja. Budite i ljubazni.
Oni ljudi koji vie zapaaju lepotu rua nego njihovo trnje vie e ceniti visine do kojih ljubaznost moe da uzdigne ljudski rod. Naslov dananjeg prouavanja odnosi se na ponaanje, a ne samo na ono to izgovaramo jezikom. Prema mnogim renicima, ljubaznost je svojstvo koje podrazumeva da je neko prijateljski nastrojen, plemenit i pun obzira. Ljubazni postupci uglavnom glasnije govore od samo ljubaznih rei. Galatima 5,22 kae da je ljubaznost duhovni rod. Da li to znai da jedino hriani mogu ispoljavati tu vrlinu? Jedan odgovor bi mogao biti da nas je Bog stvorio prema svome obliju (1. Mojsijeva 1,26) i da emo uprkos grehu, ukoliko Mu se vie pribliimo zahvaljujui Svetom Duhu u nama, biti u stanju da postanemo ljubazniji, neniji ljudi. S druge strane, moglo bi se ustvrditi da Bog moe da upotrebi bilo koga ili bilo ta da zadovolji potrebe svog naroda. Sveto pismo pokazuje da je Bog koristio ljude koji nisu verovali u Njega pa ak i ivotinje da se pobrinu za Njegov narod i da ga zatite. Proitajte 1. Carevima 17,1-6 i Isus Navin 2,1-22. Prva Jovanova 3, 17-19 jasno istie da Nikakva koliina rei o Bog od nas oekuje da manje govorimo, a vie inimo. Kad ljubimo delom i istinom, hrianskoj ljubavi nee dobijamo uveravanje o stvarnosti svog moi da nadomesti samo obraenja. Tako nas nai sopstveni rodovi obavetavaju o istinitosti naeg ispo- jedan ljubazni postupak vedanja vere, a i ivot drugih svedoi o prema oveku u nevolji. njihovoj iskrenosti (Matej 7,16-20).1 Lepe rei nikada nee moi da zamene dobra dela; i nikakva koliina rei o hrianskoj ljubavi nee moi da nadomesti samo jedan ljubazni postupak prema oveku u nevolji; takav postupak podrazumeva samoportvovanje jer u njemu ponovo deluje naelo krsta.2
ODGOVORITE
1. Razmotrite kako je Isus sluio drugim ljudima dok je iveo na ovoj Zemlji. Potom uporedite/suprotstavite Njegova dela ljubaznosti sa svojim sopstvenim i motivima koji stoje iza vaih dobrih dela. Ako vam je u srcu elja da tako postupate, molite se Bogu da vam pomogne u onim oblastima za koje smatrate da vam je potrebno vostvo Svetoga Duha. Razmiljajte o Filibljanima 4,13. Kako vam taj stih daje nadu da je mogue iveti ivotom ljubaznosti? Kaleb Muasia, Najrobi, Kenija
2.
ODGOVORITE
Kako ste iskusili silu koju ljubazne rei imaju na onoga ko ih upuuje i na onoga ko ih slua?
arls Niaranga, Najrobi, Kenija
1 2
The Seventh-day Adventist Bible Commentary, sv. 7, str. 656. William Barclay, The Letters of John and Jude, rev. izd. (Philadelphia, Penn.: The Westminster Press, 1976), str. 84.
50
51
1. februar 2010.
Po
LJUBAZNOST: SLABOST ILI VRLINA

LOGOS (2. Samuilova 9,1-13; Prie Solomunove 15,1-5; 25,11-15; Matej 5,43-48, Luka 6,35.38; Efescima 4,32; Koloanima 3,12-14)
obzira na nacionalne, religijske, rasne i drutvene razlike, predstavljaju Boje izabrane. Pavle nas podstie da se obuemo u srdanu ... milost. U grkom jeziku, za nau re srdanu stoji splagchna, to znai unutranji delovi ili sedite emocija.1 Na ivot mora biti usredsreen na Hrista. Na karakter mora govoriti o Onome koji nas je pozvao.
Jedna ena se neprestano alila svom suprugu zbog neurednosti najbliih suseda. Kroz prozorsko staklo ona je esto gledala prljavi ve koji je visio na terasi suseda, kad god bi susetka oprala odeu svoje porodice. Jednog lepog jutra, ova uznemirena ena pogledala je preko puta i bila okirana kada je ugledala okaen ist ve na terasi suseda. Doi da vidi! - pozvala je svog supruga. Mora da su nauili da operu ve kako treba. Pitam se ko ih je tome nauio. Suprug se nasmejao i doapnuo svojoj eni: Ja sam se jutros rano probudio i oprao nae prozore.
MERA BOJEG CARSTVA (2. Samuilova 9,1-13; Jovan 13,1-30)

U 2. Samuilovoj 9,1-13 opisan je dogaaj koji pokazuje ta znai biti milostiv. Car Saul eleo je Davidovu smrt. A ipak, posle Saulove smrti, i radi Jonatana Saulovog sina, David se raspitivao da li je neko ostao od Saulove porodice kome bi mogao ukazati milost. Odgovor je bio pozitivan Jonatanov hromi sin Mefivostej. Proitajte taj dirljivi izvetaj ukoliko ve to niste uinili. Trebalo bi isto tako da imamo na Na ivot mora biti umu Isusovu ljubaznost prema Judi, ueniku koji Ga je izdao. Hristos je usredsreen na Hrista. Na znao da e Juda to uiniti. Ipak, dok je karakter mora govoriti o prao Judina stopala, Isus je ljubazno obavio tu dunost koju je obino vrio Onome koji nas je pozvao. rob stranac. Ako ga taj in poniznosti ne bude ubedio u Isusovu ljubav, nita drugo nee. Moda je on Isusovo ponaanje te noi video kao slabost kao postupak neprikladan za nekoga ko je tvrdio da je njegov Car. Veoma esto mnogi ljudi u dananjem svetu smatraju ljubazno postupanje znakom slabosti. Meutim, ne smemo zaboraviti da se ljubazna dela kao rezultat naeg odnosa sa Hristom belee u nebeskim knjigama. Nemojmo se uputati u analizu koliko emo uloiti a koliko dobiti da bismo se odluili da li da uinimo ovo ili ono delo ljubaznosti. Biti ljubazan nikada ne bi trebalo da podrazumeva koliko koristi moemo izvui iz svojih dela ljubaznosti, nego koliko e to koristiti drugima, bez obzira koliko e nas to moda kotati. Kao hriani, moramo obezbediti da nae rei i naa dela odraavaju karakter naeg Spasitelja. Ako svakodnevo budemo uili od Njega, to e nam pomoi da postanemo svesni Njegovog karaktera i Njegovih oekivanja kad smo mi u pitanju. Jedno od njegovih oekivanja jeste i da budemo ljubazni. Imajmo uvek na umu da su ljubav i istina temelj Njegovog carstva. Iskrena ljubaznost je mera tog temelja. To je praktini vid nae religije.
PLEMENITA CRTA (Koloanima 3,12-14)

Mnogi ljudi u dananjem svetu smatraju ljubaznost slabou. Meutim, Biblija nas ui da to nije tako. Ljubaznost je plemenita crta. To je ljubav na delu, jer ljubav ne moe da postoji a da se ne iskazuje. Prema tome, s pravom zakljuujemo da je ljubaznost praktina ljubav. Grka re za milost/ljubaznost glasi chrestotes, a prevodi se kao dobrota, blagost i izvrsnost (videti Rimljanima 3,12; Galatima 5,22, Efescima 2,7). Ta re izraava ljubav u akciji (1. Korinanima 13,4). Ona predstavlja opis blage, nene, ljubazne panje, u naravi i na delu kad su u pitanju potrebe blinjih.1 Pre otprilike dve godine, u Keniji smo se suoili sa najteim periodom u istoriji nae zemlje. Sa svojih preko 40 razliitih plemena/dijalekata, Kenija je oduvek bila luka mira u Africi. Meutim, krajem decembra 2007. godine, narod je izabrao nove politike voe. Rezultati izbora bili su osporeni i mnogi su se okrenuli protiv svojih suseda. Tokom prvog dela nove godine, susedi su ubijali susede i nemilosrdno unitavali imanja jedni drugih. Strah i panika irili su se kao cunami. U jednoj oblasti, crkvena zgrada pruila je zatitu nekolicini ljudi koji su tu potraili sigurnost, poto je mnogo drugih navodno bezbednih mesta bilo prethodno spaljeno. Meutim, i ova crkva se nala u plamenu. Jedna gospoa, koja je uspela da izae iz zapaljene crkve sa svojim detetom, naila je na gomilu iji su pripadnici i nju i dete sasekli maevima i ponovo bacili u oganj. Umesto da pronau mir i ljubav Boga koga je ova zgrada predstavljala, ljudi su unutar nje umrli divljakom smru. U Koloanima 3,12, Pavle pie: Obucite se dakle kao izbrani Boji, sveti i ljubazni, u srdanu milost, dobrotu, poniznost, krotost, i trpljenje (Koloanima 3,12). Ovde apostol naglaava potrebu voljnog ina kojim hriani prihvataju Hristovo oblije i Njegov karakter. Nazivajui nas izbranim Bojim on hoe da kae da smo podanici nebeskog carstva. Svi oni koji prihvate Hrista, bez
1 The SDA Bible Commentary, sv. 7, str. 212.
ODGOVORITE
1. 2. Koja vas dela ljubaznosti navode da se upustite u razmiljanje i analizu o tome koliko ste uloili i koliko ete dobiti, i zato? Nebo vodi izvetaj o naim iskrenim ljubaznim delima. Kad bi ste i vi pravili takvu listu, da li bi ona odgovarala onoj nebeskoj? Ako je odgovor NE, kakav biste razlog dali za to razlikovanje? Kerolajn Mvelu, Najrobi, Kenija
Isto.
52
53
2. februar 2010.
3. februar 2010.
Ut
LJUBAZNOST NA VAIM USNAMA

SVEDOANSTVO (Prie Solomunove 31,26; Matej 5,43-45)
ISKRENO ISKAZIVANJE LJUBAZNOSTI

PRIMENA (Efescima 4,32)
Sr
Jednom sam naiao na blokirano vozilo javnog saobraaja. Putnici nisu bili radi da napuste vozilo i da ga poguraju, kako bi voza mogao da ga pokrene. Zato je zamolio mene i neke druge peake da pomognu, to smo mi rado uinili. Dela ljubaznosti trebalo bi da budu normalni deo naeg svakodnevnog ivota. A to je mogue samo ako Sveti Duh ivi u nama. Kad smo ispunjeni Njegovim prisustvom, neemo ekati da nas ljudi zamole za pomo. Umesto toga, mi emo pokazivati ljubaznost u svakoj prilici koja se ukae, ne ekajui da na to budemo podstaknuti. Elen G. Vajt je zapisala: Va uticaj Ne bi trebalo da budemo dopire do due; vi se dotiete ne bilo selektivni kad je re koje strune, nego one iji se odjek vraa Bogu... Vaa je dunost da budete o tome kome treba hriani u najuzvienijem smislu rei: pokazati ljubaznost. hristoliki. Upravo se preko nevidljivih niti koje vas privlae drugim umovima s kojima dolazite u kontakt, moe, ukoliko ste u stalnoj vezi sa Bogom, ostaviti utisak koji e uiniti da postanete miris mirisni za ivot. Inae, ako ste sebini, skloni samouzvienju, ako ste naklonjeni svetu, bez obzira na poloaj, bez obzira na vae iskustvo ili ogromno znanje, ako nemate zakon ljubaznosti na svojim usnama, slatki miris ljubavi koji istie iz vaeg srca, ne moete uiniti nita od onoga to bi valjalo uiniti.1 Ne bi treblo da budemo selektivni kad je re o tome kome treba pokazati ljubaznost. Proitajte ta Isus kae o takvoj selektivnosti u Matej 5,43-45. Trebalo bi isto tako da budemo ljubazni prema ljudima kojima stvarno nismo duni da pomognemo. U 2. Samuilovoj 9,1-13, itamo o Davidu koji je hteo da pomogne bilo kome iz Saulove porodice, mada je Saul eleo Davidovu smrt. Isus govori i o oveku koga su napali razbojnici i ostavili kraj puta. Svetenik i Levit navodno poboni ljudi nisu mu pomogli, dok ga je jedan Samarjanin pripadnik omrznutog naroda odveo u krmu, platio da se o njemu pobrinu i bio spreman da da i vie ukoliko se za to ukae potreba (Luka 10,30-37).
Poto je ljubaznost duhovni rod, svi hriani je moraju ispoljavati. Ljubaznost se zapaa u govoru i ponaanju hriana; i poput svih ostalih duhovnih rodova, ona ne moe postojati nezavisno od drugih. Tokom 2007-2008. godine, usled nasilja nastalog u Keniji posle izbora, mnogi ljudi su izginuli. Najgore pogoene oblasti bila su sedita kenijske Demokratske partije Orind (ODM). Kibera, jedno od sedita, doivljavala je najstranije oblike nasilja. Jedna od oblasti imala je znatnu populaciju Kikuju. Kad je kasno jedne veeri provalio talas nasilja, veina Kikuju bila je uhvaena u zamku i nije mogla da pobegne od lanova ODM koji su glasno traili njihovu krv. Mnoge Kikuju sakrili su njihovi susedi koji su i sami bili neprijatelji Kikuja. itave noi, pobesnela gomila ila je od vrata do vrata traei Kikuju. Ali spasla ih je dobrota njihovih suseda koji su u stvari bili njihovi neprijatelji! Kako moemo da oprostimo ljudima itave noi, pobesnela koji su hteli da nas povrede, ili jo gore, gomila ila je od vrata do da nas ubiju? 1. Bez milostivog duha nemogue vrata traei pripadnike je oprostiti. Oni iji su lanovi porodice plemena Kikuju. ubijeni u Keniji ne mogu da oproste onima koji ih povreuju svojom moi. Milost/ljubaznost je rod Svetoga Duha. Dakle, bilo je potrebno da se Duh Sveti useli u njihovo srce kako bi im pomogao da ispune Isusovu zapovest iz Matej 5,43-48. 2. Ako uz pomo Svetoga Duha govorimo ljubazne rei onima koji nas ne vole, to nam moe pomoi da im oprostimo. Ako se ljubazno obratimo ljutitim ljudima, to im moe pomoi da se smire. Proitajte Prie Solomunove 15,1; 25,11. Kad god govorimo, nae rei trebalo bi da snae i ohrabruju druge. 3. Imamo obeanje da e nas Bog nagraditi ako smo ljubazni prema neljubaznima, kao i prema onima u nevolji. Proitajte Matej 10,40-42.
ODGOVORITE
1. 2. 3. Pomislite na nekoga kome treba da oprostite. Temeljei se na dananjem prouavanju, uz molitvu isplanirajte kako to moete uiniti. Razmotrite dogaaje koji su se desili u vaoj zemlji. Kako su se tokom tih dogaanja ispoljavala dela ljubaznosti? Razmislite o trenucima u sopstvenom ivotu kada su ljudi bili ljubazni prema vama. Kako ste se oseali zbog te njihove ljubaznosti? Kako vam je njihova ljubaznost pomogla da i sami postanete bolja osoba? Vajola Ajo Odipo, Najrobi, Kenija 55
ODGOVORITE
1. 2.
1
Koliko ste puta skrenuli sa svoje staze da biste uinili delo ljubaznosti nekome prema kome niste imali nikakvih obaveza? Na koje sve naine oponaate vrste ljubaznosdti opisane u Bibliji?
Magando Kimani, Najrobi, Kenija
My Life Today, str. 178.
54
4. februar 2010.
5. februar 2010.
SPISAK DELA LJUBAVI

MILJENJE (Efescima 4,32; Koloanima 3,12-14)
STVARANJE LJUBAZNIJEG SVETA

ISTRAIVANJE (Zaharija 7,9; Galatima 6,10) ZAKLJUAK
Pe
Ljubaznost je ljubav koja e hodati dodatnu milju ak i za nekog ko to ne zasluuje. Ne postoji neto to bi se moglo nazvati pasivnom ljubaznou. To je onaj deo ljubavi koji je uvek angaovan u injenju dobra. Ljubaznost je praktina ljubav. Bog neprestano izraava svoju nepresunu ljubav prema svojoj deci. Ljubaznost je uvek spremna da ide dodatnu milju. To dolazi otuda to ona proistie iz roda Duha. Ljudi koji imaju duhovnu snagu prirodno su ljubazni. ovek ne moe da voli a da ne bude ljubazan; niti neko moe da bude ljubazan a da ne voli. Zato Ljubaznost je to je ljubaznost ljubav na delu; ona je takoe termometar kojim bezuslovna. Ljubav ispoljava ljubaznost u svim ivotnim okolnostima, prijatnim ili neprijatnim. se meri ljubav. Ljubaznost je termometar kojim se meri ljubav. Ako smo ljubazni, iniemo dobre stvari za druge ljude bez primisli o nagradi ili priznanju. Teko je biti ljubazan prema ljudima koji nam ine loe stvari, koji grubo govore sa nama i ire lo glas o nama. Ali kad Sveti Duh u nama odneguje milost/ljubaznost, ustanoviemo da je uvek lake biti ljubazan, ak i prema onima koji nas zlostavljaju. Za hrianina ljubaznost nema demarkacionu liniju. Mi emo biti ljubazni prema vernicima i nevernicima, prema neprijateljima kao i prema prijateljima. Ovo me podsea na jednog menadera koji nije voleo jednog od svojih radnika zato to je ovaj bio hrianin. Postavio ga je na nii poloaj, nepoteno navodei da radnik nije kvalifikovan za svoj posao, da esto izostaje sa posla i ne prisustvuje znaajnim sastancima. Jednoga dana menaderova supruga trebalo je da poseti neke roake u gradu koji joj je bio nepoznat. Jedina osoba koja je dobro poznavala grad bio je onaj radnik koga menader nije voleo. Radnik je saznao da menaderova ena treba da ode u taj grad, te je upitao menadera da li bi mogao da bude od neke pomoi. Menader se zbunio pri pomisli da mu taj ovek, mada se prema njemu nepoteno poneo, ipak nudi svoju pomo. Ponien, prihvatio je radnikovu ponudu da pomogne. ta je radnika podstaklo da ljubazno postupi prema svom menaderu? Bezuslovna ljubav. On je znao da je Njegov Spasitelj, dok je iveo na Zemlji, bio ljubazan prema svima ak i prema onima koji nisu bili ljubazni prema Njemu.
Ako sluate bilo koje vesti ili itate bilo koje novine, oigledno je da su zalihe ljubaznosti na planeti Zemlji nedovoljne. Vrsta ljubaznosti koju je Hristos ispoljio obuhvata prijateljstvo, plemenitost i blagost i u govoru i u ponaanju. To je praktian vid hrianstva i stoga bi trebalo da prome sve oblasti ivljenja. Treba da budemo ljubazni ne samo prema ljudima koje volimo nego i prema onima koje smatramo problematinim; treba da budemo ljubazni ne oekujui nita za uzvrat. Zamislite kako bi svet izgledao kada bi vie ljudi, ak i hriani, bili istinski ljubazni. ta bi onda pisalo u novinama?
RAZMISLITE
Napravite poster ili upotrebite glinu za modeliranje da bi ste opisali nain na koji se u prethodnom odlomku definie ljubaznost. Izbrojte rei u nekom biblijskom konkordansu koje se odnose na ljubaznost. Pogledajte sledee rei: ljubaznost, blagost, ljubazan i ljubazno. Proitajte nekoliko stihova navedenih ispod svake rei, analizirajui kontekst svake situacije. ta vas oni ue o ovom posebnom rodu Duha? Istraite delovanje dobrote na ovekovo fiziko i mentalno zdravlje. Ako za to koristite kompjuter, unesite tastaturom rei the effects of kindness on health /delovanje dobrote na zdravlje/ i ime Allan Luks. Pevajte pesmu U ljubavi Gospodnjoj..., broj 437 u naoj pesmarici (Hrianske himne). Razmotrite koliko nam ljubav pomae da budemo ljubazni. Organizujte Grupu za osmeh sa svojim prijateljima. Da biste dobili ideje o tome kako da ponete, pogledajte HelpOthers.org na http:// www.helpothers.org/story.php?sis=10369. Uinite namerno neko delo ljubaznosti svakoga dana u toku jedne sedmice, bez obzira da li je to neto sasvim neznatno, kao podii neto to je neko drugi bacio. Vodite dnevnik o tome ta ste uinili svakoga dana, beleei i reakcije osobe ili osoba kojima ste neto uinili, kao i kako ste se vi sami oseali. Proitajte knjigu Random Acts of Kindness by Animals od Stephanie Laland.
ODGOVORITE
1. 2. Zato nije prirodno biti ljubazan prema onima koji su neljubazni prema nama? Zato je nemogue biti ljubazan ako Hristos ne ivi u naem srcu? Suzan Nzioki, Eldoret, Kenija 56
POVEITE
Pay It Forward Foundation na http://www.payitforwardfoundation.org/ educators/index.html; the Healing Power of Doing Good: The Health and Spiritual Benefits of Helping Others, od Allan Luks; Testimonies, sv. 3, str. 539.540. Lesli Osterban, Silver Spring, Merilend, SAD 57
6. februar 2010.
DA LI DRUGI TO ZNAJU?
UVOD (Titu 2,11-13)
Po u ka 7
Od 6. do 13. februara 2010.
Su
A rod je duhovni ... dobrota

Jer smo njegov posao, sazdani u Hristu Isusu za dela dobra, koja Bog napred pripravi da u njima hodimo (Efescima 2,10).
Osam je sati ujutru. Pojeo sam svoje ovsene pahuljice. Cipele su mi manjevie uglancane i uzeo sam svoju Bibliju. Upalio sam kola i svi smo se zaas natrpali. Subota je i idemo u crkvu. Pre no to sam uao u kola, primetio sam kako nas na sused posmatra s meavinom radoznalosti i iznenaenja. Pitam se ta li on misli o nama. Ko smo mi za njega? Mi stvarno ne pravimo nikakve probleme. A prole sedmice sam mu, recimo, vratio paket koji je ostavio na parking prostoru kod naeg stana. Ali pitanja idu i dalje. Da li on shvata da mi Od ega zavisi to idemo u crkvu? Da li zna da smo hriani? Nabiti dobar? Koji ravno da zna, pomislio sam. No, ako zna da smo hriani, kako on to zna? Da li zato to nosimo je izvor dobrote? Bibliju kad subotom ujutru odlazimo od kue? Ili na osnovu naih postupaka? Da li zbog toga to sam prijatan momak ili dobra osoba? Ko odreuje ta oveka ini dobrim? Jer, u stvari, on je veoma dobar sused, moda najbolji u susedstvu; ali, koliko znam, on uopte ne poseuje crkvu. Nastavljajui da vozim, mahnuo sam mu rukom u znak pozdrava, i zapitao se: Da li on zna da se ja istinski trudim da ostvarim poseban odnos sa Bogom? Izgleda oigledno da postoji tesna povezanost izmeu dobrote i spoljanjeg ponaanja. Meutim, trebalo bi da se zapitamo da li o tome imamo ispravne pojmove. Od ega zavisi to biti dobar? Koji je izvor dobrote? Kakvi motivi stoje iza toga? Da li je naa dobrota zasnovana na svetovnim idejama? Ili je pak blia Isusovoj dobroti? To je posebno znaajno, zato to Isusova dobrota uvek pokazuje Njegovu blisku vezu sa Ocem. Da rezimiramo, trebalo bi da se zapitamo da li naa dobrota govori kroz nae postupke, nau religiju ili na odnos sa Bogom. Samo propovedanje istine i rasturanje literature ne ini nas svedocima za Boga. Moramo imati na umu da je ivot slian ivotu Hristovom najmoniji dokaz koji se moe izneti u korist hrianstva, a da neispravan karakter hrianina nanosi vie tete svetu nego karakter nekog svetovnog oveka.1 Dok ove sedmice budete prouavali o dobroti, zapitajte se ta vas motivie u negovanju tog duhovnog roda.
Peti Lopez, Arlington, Teksas, SAD
Testimonies for the Church, sv. 9, str. 21
59
7. februar 2010.
Ne
SRCE OBLIKOVANO RODOM

LOGOS (Psalam 51,10.11; Jovan 14,9; Rimljanima 3,12-20; 7,7-12; Titu 2,14; Jevrejima 1,2.3)
Mi treba da razumemo da, kako bismo upoznali Isusa a time i Oca, Sveti Duh mora delovati u nama. Duh igra neophodnu ulogu u otkrivanju Bojeg puta za nas, a time i Bojeg karaktera (Jovan 16,5-15).
SVI SMO U NEVOLJI (Rimljanima, 3,12-20; 7,7-12) PROBLEMI SRCA (Psalam 51,10.11)
Kada je prorok Natan razotkrio Davidovu preljubniku aferu sa Vitsavejom, David je uinio neto to bi danas u slinim okolnostima bilo sasvim neuobiajeno za visokog vladinog slubenika. On je priznao svoj greh. Zamiljam da je to to je uradio bilo isto to i gledati u kameru i pri tom priznati itavu prljavu aferu. Kad je David bio suoen sa svojim grehom, on je priznao ono to je uinio radije nego da pokuava da se izgovori, prikazujui to kao greku ili omaku u rasuivanju. Nije se ak ni prijavio u rehabilitacioni centar /kao to bi danas neko uinio / da bi se navodno oporavio od unoenja supstance koja mu je pomutila um. U tome se ogleda jasno ispoljavanje delovanja Svetog Duha. Kad rod Boje otkupiteljske ljubavi pone da se razvija u nama, bivamo osposobljeni da jasno sagledamo kakvi smo, i onda moemo to da priznamo bez straha. tavie, moemo da prepoznamo da su nai gresi vie od povreivanja drugih. Konano, to su gresi protiv samoga Boga. Dokaz da je David to uviao jeste njegovo priznanje: Samome tebi zgreih, i na tvoje oi zlo uinih (Psalam 51,4). On nije priznao da je pogreio prema Vitsaveji, koju je inae zaveo i uinio da ona zatrudni, ili prema njenom muu Uriji, iju je pogibiju u ratu smiljeno organizovao. On je vapio Bogu, molei Ga za oprotaj. Kad je David traio novo srce, upotrebio je jevrejskku re bara, koja znai stvoriti (Psalam 51,10). To je ona ista re upotrebljena u izvetaju o stvaranju u 1. Mojsijevoj 1. Dakle, u izvesnom smislu David trai od Boga da stvori neto sasvim novo ni iz ega, ba kao to je stvorio svet. On nije eleo da Bog samo uzme njegovo iskvareno srce i zaodene ga novim ruhom. On je eleo novo srce koje e slediti Boga. Kad se suoimo sa stvarnou svog grenog srca, ne treba da pobegnemo i da se krijemo zbog sramote. Moemo slobodno priznati svoje grehe bez alopojke: ta e Bog uiniti sa mnom? Moemo slobodno dozvoliti Svetom Duhu da nas preobrazi, da stvori novo srce u nama, koje mnogo nalikuje Hristovom srcu. Kad bismo samo mogli da prihvatimo injenicu da smo svi grenici, bilo bi lake da u sebi odnegujemo vie duha blagodati jedan prema drugom. Mnogi hriani spremno priznaju da su grenici. Problem je u tome to odve esto gledamo sa gaenjem i prezirom na druge, opsednutdi idejom da su njihovi gresi gori od naih (Matej 7,1-6). Mi se izgovaramo i zamiljamo da ono u ta smo se mi upleli ni izdaleka nije tako za osudu kao situacija neke druge osobe. Sveto pismo, pak, kategoriki porie tu pogrenu misao (Rimljanima 3,12). Mi prirodno David se ak nije ni prijavio tako reagujemo kad se suoimo sa svojim gresima. Adam i Eva bili su u rehabilitacioni centar da brzi da na drugog prebace krivicu bi se navodno oporavio od kada su se suoili sa Bogom. Svi ljuunoenja supstance koja di oduvek to isto ine. Ali Duh je u mu je pomutila um. stanju da probije taj zaarani krug i podari nam puninu ivota koju je Isus obeao. Posmatrajte rod dobrote i pomislite koliko bi va ivot bio bolji kada bi Boja dobrota preobrazila vae srce. Nemojte zastraniti kao to to neki ine kad misle da ste toliko loi da Bog nita ne moe uiniti s vama. Kad prihvatimo da se spasavamo Bojom blagodau, koju je Hristos pokazao i usadio u nas Svetim Duhom, poeemo da doivljavamo Hristov mir kao to je obeano u Matej 11,29.30.
ODGOVORITE
1. 2. 3. Na koje naine ipak moete skrivati deo sebe od Boga? Kako bi se va ivot poboljao kada biste Mu dali taj deo? Da li ete se drugaije ponaati prema drugima ako Mu date taj deo?
Pol Kevin Vels, Grend Preri, Teksas, SAD
VIDETI OCA, VIDETI SEBE (Jovan 14,9)

Jednom prilikom, uenik Filip molio je Isusa da pokae i njemu i ostalim uenicima Oca. Proitajte Isusov odgovor u Jovan 14,9. Tu misao je kasnije naglasio pisac Jevrejima poslanice, koji opisuje Hrista kao tanu predstavu Boga i Odravaoca svega. Videti Jevrejima 1,1-3. 60
61
8. februar 2010.
9. februar 2010.
Po
DOBROTA NIJE SAMO NA REIMA

SVEDOANSTVO (Jovan 14,9)
INITI ONO TO JE ISPRAVNO ZATO TO JE ISPRAVNO

DOKAZ (Efescima 2,19-22)
Ut
Slava Boja je Njegov karakter. Dok je Mojsije bio na gori, posredujui usrdno za narod kod Boga, molio se: Molim te, pokai mi slavu svoju. U znak odgovora, Bog je izjavio: Uiniu da proe sve dobro moje ispred tebe i povikau po imenu: Gospod pred tobom. Smilovau se kome se smilujem, i poaliu koga poalim. Tada se otkrila slava Boja Njegov karakter: Prolazei Gospod ispred njega vikae: Gospod, Gospod, Bog milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i istinom, U prii o milostivom koji uva milost tisuama, prata bezakonja Samarjaninu, Hristos i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga (2. Mojsijeva 33,18.19; 34,6.7)... je prikazao prirodu Hristos eli da Njegovi sledbenici otkriju u svom ivotu isti karakter. U svojoj poprave vere. srednikoj molitvi za uenike On je izjavio: I slavu /karakter/ koju si mi dao ja dadoh njima, da budu jedno kao to smo mi jedno. Ja u njima i ti u meni: da budu sasvim u jedno, i da pozna svet da si me ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni to si ljubav imao (Jovan 17,22.23).1 Crkva je veoma dragocena u Bojim oima. On je ceni, ne zbog vidljivih prednosti koje prua, ve zbog iskrene pobonosti kojom se razlikuje od sveta. On je ocenjuje prema rastu vernika u poznavanju Hrista, prema njihovom napredovanju u duhovnom iskustvu.2 U prii o milostivom Samarjaninu, Hristos je prikazao prirodu prave vere. Pokazao je da se ona ne sastoji od sistema, simbola vere ili obreda, ve u vrenju dela ljubavi, u donoenju najveeg dobra drugima, u pravoj dobroti.3
ODGOVORITE
Slava Boja je u Njegovoj dobroti. ta bi trebalo da bude slava crkve i svakog vernika?
Karlos A. Kvintana, Arlington, Teksas, SAD
ovek koji pokuava da dri Boje zapovesti zato to osea da mu je to dunost, zato to je to zahtev njemu upuen, nikada nee upoznati radost poslunosti... Istinska poslunost je izraz naela koje iznutra deluje. Ona proistie iz ljubavi prema pravednosti, iz ljubavi prema Bojem zakonu. Sr svake pravednosti jeste odanost naem Otkupitelju. To e nas pokrenuti da inimo ono to je pravo zato to je pravo zato to na taj nain ugaamo Bogu.1 Istinsko potovanje ne moe se iznuditi. Ono se mora zasluiti. Slino tome, na istinsku poslunost ne moete biti prisiljeni. injenje onog to je pravo mora poticati iz srca koje zna da Napori roditelja da upravo to treba uiniti i da je to u najboljem interesu initelja. Da se stigne do te take vas naue da perete potrebno je prethodno razviti neto vrlo zube nisu imali cilj da bitno poverenje. Svaki roditelj malog deteta suoava se ugroze vau slobodu. sa znaajnim zadatkom da naui dete da pere zube i objasni mu zato je pranje zuba dobra stvar. Ako dete ne razvije vrlo rano naviku dobre oralne higijene, kasnije je to teko ostvariti. Sreom, jednog dana dete shvati da je pranje zuba jednostavno ispravna stvar koju treba upranjavati. Zapitajte se zato perete zube svakoga dana. Verujem da odgovor nee biti: Zato to su mi to kazali roditelji. Napori roditelja da vas naue da perete zube nisu imali cilj da ugroze vau slobodu, nego da obezbede da imate puna usta zuba do zrelih godina. Razvoj dobrog karaktera predstavlja upravo istu transakciju. Va nebeski Otac marljivo nastoji da vas obui ta bi trebalo a ta ne bi trebalo da inite, ali ne da bi vas sputavao ili vladao nad vama, nego da vas zatiti i preobrazi vas u neto velianstveno osobu koja odraava Njegov karakter i Njegovu lepotu. Kad poverujete da je to Njegov jedini motiv, onda e i doi do tog preobraaja.
ODGOVORITE
1. 2.
1 2 3 God s Amazing Grace, str. 322. Pouke velikog Uitelja, str. 205. enja vekova, str. 427.
Ima li jo praktinih primera da treba initi ono to je ispravno ba zato to je ispravno? Kako moete iskoristiti te primere da biste proirili vest o Hristovoj ljubavi?
Timoti, A. Vitlli, Hjuston, Teksas, SAD
Pouke velikog Uitelja, str. 58.59.
62
63
10. februar 2010.
11. februar 2010.
Sr
PRESTANITE S POKUAJIMA DA BUDETE DOBRI

PRIMENA (Filibljanima 2,13)
DVOSTRUKA MISIJA
MILJENJE (Psalam 14,3; Rimljanima 3,12)
Apsolutno ne postoji neki ljudski recept koji nam pomae da budemo dobri. Biti dobar to jednostavno nije deo nae grene ljudske prirode (Jeremija 13,23; Rimljanima 3,10-12; 7,18-25). Mnogi religijski sistemi zasnovani su na ovekovom naporu da postane dobar. To je opasno privlano, zato to ne moramo da odustanemo od kontrole nad svojim ivotom da bismo to poverili nekoj vioj sili. Meutim, razvijanje roda dobrote ogleda se u doputanju da Boji Sveti Duh radi u nama (Jezekilj 11,19.20). Tajna lei u potinjavanju Svetom Duhu. To potinjavanje zahteva veru. Kad imate veru u Oekuje vas Boga, On moe otpoeti sa razvijanjem svog velianstveni doivljaj karaktera u vama. Tada e dobrota poeti da kad postanete glina u raste u vaem srcu. U nastavku slede neki od postupaka koji e vam pomoi da svoj ivot Njegovim rukama. potinite Bogu: Prepoznajte svoju potrebu. Svet nas ui da se moramo osloniti na sebe da bismo postigli uspeh. Meutim, kao hriani, treba da priznamo da naa grena priroda vlada nad nama vie nego to mislimo. Ne moemo se osloniti samo na sebe u nastojanju da se potinimo Bogu. Pravo reenje je zavisiti od Njega. Uinite da prepoznavanje da vam je On potreban postane prioritet broj jedan (1. Jovanova 3,4-7). Odravajte vezu. Primenjivati metod moli se-prouavaj-posluaj- podeli sa drugima-hvali Boga jeste nain da vas Sveti Duh prepozna kao uesnike u preobraaju prirode. To je isto tako sredstvo koje On koristi da nam pomogne da negujemo svoju veru (Jovan 15,4). Budite poteni prema Bogu. Preobraavanje u Njegovo oblije moe biti uznemirujue koliko i uzbudljivo. Ponekad nas On povede pravcem kojim ne elimo da idemo. Budite poteni prema Njemu. Recite Mu kako se oseate u takvim trenucima. Najzad, On je va najbolji prijatelj (Psalam 77; 88,6.9). Dajte mu sve to vam pripada. Svoje planove, ideje, namere i snove. Pred vama je velianstveni doivljaj kad postanete glina u Njegovim rukama (Efescima 3,20.21; Jeremija 29,11).
ODGOVORITE
1. 2. 3. Kakvu ulogu igra slobodna volja ako Bogu poverimo kontrolu nad svojim ivotom kako bi preobrazio nau unutranju prirodu? Bog nam je svima dao slobodnu volju. Otuda, kakav bi trebalo da bude na stav prema onima koji ne ispoljavaju dobrotu kako je mi shvatamo? ta mislite o zakonima koji zabranjuju takve stvari kao to su eutanazija ili abortus. Da li takvi zakoni idu protiv Bojeg dara slobodne volje? Zato da, ili zato ne? Patria, Flores, Sauza, Del Iztapalapa, Meksiko
Mnogi ljudi u ovom svetu odluuju da nemaju nikakve veze sa religijom. Oni ak sumnjaju u delotvornost raznih religija i ljudi koji ih zastupaju. etvrta zapovest u Dekalogu za ateiste glasi: NEMOJ zaboraviti svireposti poinjene u Boje ime.1 Oni zasnivaju tu zapovest na uasnim delima poinjenim tokom Inkvizicije ili Krstakih ratova. Kako Bog ljubavi, pitaju se oni, moe dopustiti takve svireposti? Ovo me podsea na Psalam 14,3: Svi su zali, svi se pokvarili, nema nikoga dobro da tvori, nema ni jednoga. Jesmo li mi sasvim omanuli u prikazivanju Bojeg istinskog karaktera i prirode? Treba da imamo na umu bar dve stvari: 1. Najjai dokaz u korist jevanelja jeste hrianin koji voli i da se voleti.2 Nee naa retorika niti naa teologija privlaiti druge ljude Bogu, nego na ivot. Prava religija pomae nam da budemo hristoliki. Istinska religija je religija koju je Hristos iveo i uio, religija u kojoj je biti dobar neto mnogo vanije od lepo se ponaati, religija u kojoj smo mi Hristovi ambasadori i otvorene poslanice koje svedoe o Njegovoj blagodati i ljubavi. 2. U izvesnom smislu, etvrta zapovest za ateiste je tana. Ne bi valjalo da zaboravimo svireposti uinjene u Boje ime. Treba da ih se seamo kako se nikada vie ne bi ponovile. Takva nasilja kompromituju ono to verujemo i misiju i rad Isusa koji je dao sebe za nas da nas izbavi od svakoga bezakonja, i da oisti sebi narod izbrani koji ezne za dobrim delima (Titu 2,14). Misija dobrote je dvostruka. Ako smo dobri, Biti dobar je neto to pozitivno utie na svet kome je oajniki mnogo vanije od potrebna dobrota, i obznanjuje istinsku Boju prirodu koja je iznad svega ljubav. Upravo emo lepo se ponaati. kroz Svetoga Duha koji boravi u naem srcu biti preobraeni u istinski dobar narod. Kao to to Psalmista reito govori: Uini mi, Boe, isto srce, i duh prav ponovi u meni. Nemoj me odvrgnuti od lica svojega, i Svetoga Duha svojega nemoj uzeti od mene (Psalam 51,10.11). Zar ne mislite da je vreme da uzdrmamo svet svojom dobrotom?
Migel A. Loopez, Arlington, Teksas, SAD
1 2
U potrazi za boljim ivotom, str. 296. Ethical Atheist. The Ten Commandments. http://www. ethicalatheist.com/docs/tencommandments.htlm#4 (preuzeto decembra)
64
65
12. februar 2010.
Pe
ZAKLJUAK
DUHOVNO OBILJE
ISTRAIVANJE (2. Petrova 1,2-11)
Dobrota se ne definie samo kao korektno ponaanje. Mogu postojati mnoga objanjenja za korektno ponaanje. Neko moe korektno postupati iz isto sebinih pobuda. Neki postupaju korektno da bi dokazali da zasluuju naslee, ili da bi impresionirali roditelje. Drugi mogu biti dobri zato to spoljna ogranienja ukazuju da je lake proi kroz ivot ako se lepo ponaate, umesto da sledite nie instinkte. Kad god se ta ogranienja uklone, otkriva se pravi karakter odreene osobe, i to esto sa iznenaujuim i obeshrabrujuim rezultatima. Istinska dobrota, meutim, preliva se iz promenjenog srca, srca koje je preobrazio Bog. To je promena do koje dolazi zato to je ovek iskusio Boju neuporedivu ljubav.
Po u ka 8
od 13. do 20. februara 2010.
RAZMOTRITE
Molite se da Bog razvije u vama vrline pomenute u 2. Petrovoj 1. Posebno se molite za po jednu vrlinu svakog dana u sedmici sve dok se ne usredsredite na svaku od njih. Traite od Boga da vas uini simbolom duhovnog izobilja. Proetajte u subotu popodne u prirodi i zabeleite naine na koje Bog izraava svoju ljubav prema naem svetu kroz sve stvoreno. Razmislite kako biste vi mogli da odraavate ta boanska svojstva dok se starate o deliu Bojeg sveta u kome ivite. Sluajte ili pevajte pesmu od Kelly Willard, Willing Heart /Spremno srce/. Razmislite o tome ta vam valja initi kako bi se uklonile sve prepreke Bojem delovanju u vaem ivotu, i da vae kameno srce postane srce iz kojeg istie dobrota. Intervjuiite nekog vou u crkvi ili gradu, poznatog po dobroti, sa ciljem da utvrdite ta tu osobu motivie da ini dobra dela. Napiite seriju anonimnih ohrabrujuih pisama ljudima ija su vas ljubazna dela nadahnula da isto postupate. Analizirajte uticaj dobrog dela uinjenog za druge ljude. Uporedite njihovo ponaanje/raspoloenje/stav pre i posle tog dela. Nacrtajte ili izvajajte neki simbol obilja sa bar sedam razliitih rodova. Porazgovarajte s prijateljem o tome koji rod najbolje ilustruje vrline navedene u 2. Petrovoj 1.
A rod je duhovni ... vera

A dobro initi da vam se ne dosadi; jer emo u svoje vreme ponjeti ako se ne umorimo (Galatima 6,9).
Rene Pache, The Person and Work of the Holy Spirit, poglavlje 9; Billy Graham, The Holy Spirit, poglavlja 14-17; Put Hristu, 9. poglavlje.
Den Solis, Kolid Plejs, Vaington, SAD
66
13. februar 2010.
14. februar 2010.
Su
VERA I VERNOST NA PROBI

UVOD (2. Mojsijeva 14,14)
VERA + DELA = VERNOST

DOKAZ (Jakov 2,18)
Ne
Scenu predstavlja logor u pustinji u blizini Pi-Airota, izmeu Migdola i Crvenog mora. Izrailjci su pobegli iz ropstva u Egiptu i njihovi gospodari su uznemireni. Faraon je bio tvrdoglav i naredio svojoj vojsci da napadne robove begunce. Izrailjci, uviajui opasnost iza sebe, poeli U svom srcu, Mojsije su da krive Mojsija za nepriliku u kojoj su se nali je znao da Gospod Crveno more pred njima, faraonova vojska iza vlada situacijom. njih. Mojsije je morao da proguta uvrede od sopstvenog naroda; no, on se okrenuo Bogu, na koga se oslanjao jo od dogaaja sa bunom koji gori a ne sagoreva (2. Mojsijeva 3,4). U svom srcu, Mojsije je znao da Gospod vlada situacijom. Vera Izrailjaca odjednom je i tajanstveno nestala. Oni su bili nesposobni da poraze jaeg neprijatelja. Mojsije, pak, mada uznemiren zbog njihovog nespokojstva, uverava ih da e sve biti dobro. O tom iskustvu itamo: Mojsije se veoma uznemirio to pripadnici njegovog naroda pokazuju tako malo vere u Gospoda, iako su mnogo puta gledali kako Boja sila staje na njihovu stranu. Kako su se odluili na to da njega optue za opasnosti i tekoe svog sadanjeg poloaja, iako je samo izvravao izriitu Boju zapovest?1 Vernost je osobina koja ljude podstie da budu tani u izvravanju obeanja i dunosti. Kao hriani, mi smo se sjedinili sa Hristom i dali zavet da emo postupati u skladu sa Njegovim reima. Iako ivimo u jednom materijalistikom svetu, usredsreenom na sebe, naa sposobnost da ispoljavamo vernost vrsto i nepokolebljivo zavisi od toga koliko se uzdamo u Hrista. Ove sedmice prouavaemo o veri kao o rodu Svetog Duha. Nauiemo ta vera jeste, a ta nije. Dok budete prouavali svaki odeljak ove pouke, imajte na umu da bi trebalo da se verom uhvatimo za Hristovu ruku, i da se pouzdamo u Njega i u tami i na svetlosti... Hrianski ivot mora biti ivot neprestane, ive vere. Nepopustljivo pouzdanje, vrsto oslanjanje na Hrista donee mir i sigurnost dui.2
Alis, Adhiambo, Homa-bej, Kenija
Biblija uporeuje veru bez dela sa telom bez duha (daha). Telo bez duha svakako je mrtvo (Jakov 2,26). Ti postupci, ili dela, rezultat su sistema verovanja. Na primer, kad se molimo bez vere, nae molbe nee doneti pozitivne rezultate. Meutim, kad imamo vere da e Bog usliiti nae molitve, On e nas uti i odgovoriti na nain najbolji za nas. Kad grenikove iskrene molitve dopru do Bojeg prestola, Hristos im pridruuje zasluge sopstvenog ivota savrene poslunosti. Nae molitve bivaju usavrene tim tamjanom.1 Biblija belei mnoge primere ljudi koji su ispoljavali vernost uprkos svim neprijatnim okolnostima i izlazili kao pobednici. Jedna od takvih osoba je Enoh koji je hodio sa Bogom (1. Mojsijeva 5,24). Njegova mala dela vernosti osposobila su ga za to. Enoh nije hodio s Bogom u zanosu ili u viziji, ve u svim Naa dela pokazuju obavezama u svakodnevnom ivotu... U da li je naa vera porodici i u dodiru sa ljudima, kao mu i otac, iskrena ili nije. kao prijatelj i graanin, uvek se pokazivao kao pouzdan, nepokolebljiv Boji sluga.2 ak i avoli veruju (Jakov 2,19). Stoga, upravo naa dela pokazuju da li je naa vera iskrena ili nije. Pre no to je uspeo da pobedi Vala na brdu Karmil (1. Carevima 18), Ilija je morao da naui da se u potpunosti oslanja na Boga. Trebalo je da svojim postupcima dokae iz ega se sastoji njegov sistem verovanja. I, slino Iliji, svi ostali ampioni vere u Bibliji morali su da primene vrlinu vernosti u svom ivotu kako bi nadvladali u trenucima iskuenja. Hodite u veri putem koji vam je On obeleio. Nevolje e stalno dolaziti, ali idite napred. To e vas ojaati u veri i pripremiti za slubu. Izvetaji iz svete istorije nisu napisani samo zato da bismo ih itali i da bismo im se divili, ve da ista vera koja je u stara vremena delovala u Bojim slugama deluje i u nama danas. Gospod eli da radi i sada na isti silni nain gde god bude naao verna srca da postanu kanali Njegove sile.3
ODGOVORITE
1. Kako vam delotvorna vera pomae da svedoite za Hrista? 2. Na koje naine moete poboljati svoju vernost kao pojedinac? Beatris Akinii, Ndhiva, Kenija
1 2 3 Sons and Daughters of God, str. 22. Stvaranje patrijarsi i proroci, str. 69. Istorija proroka i careva, str. 113.114.
1 2
Stvaranje patrijarsi i proroci, str. 252.

The Sanctified Life, str. 90.
68
69
15. februar 2010.
Po
ULJE VERNOSTI
LOGOS (Matej 25, 1-13; Luka 16,10; 1. Solunjanima 5,23.24; 2. Timotiju 3,1-5; Jevrejima 11)
U Jevanelju po Mateju 25,1-13, Hristos koristi sliku o 10 devojaka da bi opisao vernost Bojeg naroda u vreme Hristovog povratka. Za Drugi Hristov dolazak bie gotovi samo oni koji su se za to verno pripremali.
ODANOST POSTOJANA VERNOST (Matej 25,1-13)

Kad stupamo u jedinstvo sa Hristom, trebalo bi da to inimo sa oseajem odanosti i zavisnosti. Ove dve karakteristike nee nam samo pomoi da rastemo u Njemu nego i da imamo dobre odnose sa svojom porodicom, prijateljima i saradnicima. Ukoliko nismo odani svom nebeskom Ocu i Spasitelju, neemo moi da Mu sluimo na odgovarajui nain. Umesto toga, nalikovaemo farisejima i knjievnicima koji su propustili da pokau postojanu odanost prema Bogu kome su, kako su tvrdili, sluili (Matej 15,1-20).
Upravo su iz tog razloga patrijarsi i proroci polagali svoju nadu samo u ivoga Boga. Oni su bili reeni, van svake sumnje, da se oslone na Njegovu volju. U Novom zavetu, vera se jo uvek zasniva na Bogu Ocu, kroz Hrista Njegovog Sina (Matej 9,22.29; Jovan 8,30; Dela apostolska 3,16). ak i kad je re o uenicima, njihova vernost bila je posledica postojane odluke da trae ono emu se nadamo i dokazivanje onoga to ne vidimo. (Jevrejima 11,1). Za sve koji trae Gospoda radi spasenja, vera prihvata dar Boje blagodati (Efescima 2,8). I upravo kroz veru mi bolje razumemo Njegov karakter i postajemo Mu slini. Slino vremenu proroka i apostola koji su stajali u veri, i nae vreme je obeleeno moralnom i duhovnom dekadencijom, pa smo mi takoe pozvani da pokaemo onu vrstu vere koja e nam pomoi da izvojujemo bitku sa grehom.
VERNOST: USLOV ZA SPASENJE (Jovan 5,24)

Ljudi i ene iz svih drutvenih slojeva govore da su spaseni. Meutim, pre no to to kaemo, moramo pristupiti samoispitivanju zasnovanom na Svetom pismu. Da li emo poloiti test? Sluajui Hristove rei, dobijamo sigurnost da je svaki onaj koji veruje Njegovim reima, kao i u Boga Oca, ve preao iz smrti u ivot (Jovan 5,24). Dok se Drugi Hristov dolazak priSpasenje ostaje samo bliava, naa vera se mora ogledati u dobrim delima. Spasenje ostaje samo ideja sve dok se ne pretoi ideja sve dok se ne pretoi u praksu putem dela koja su postojana, po- u praksu putem dela koja sveena i dostojna poverenja. Upra- su postojana, posveena i vo to apostol Pavle objavljuje Rimdostojna poverenja. ljanima, govorei: ta god nije po veri greh je (Rimljanima 14,23). A u Jevrejima 11,6 stoji da bez vere nije mogue ugoditi Bogu; jer onaj koji hoe da doe k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaa onima koji ga trae (Jevrejima 11,6). Nema istinske vere bez dela vernosti; a gde je nevernost, tamo je i nelojalnost, nesigurnost, nedostatak odluke i osuda.
POSTOJANOST SLOBODA OD NESIGURNOSTI (Luka 16,10; 1. Solunjanima 5,23.24)

Kako je Crkva rasla, vernici su povremeno prodavali neto od svoje imovine da bi to podelili sa lanovima koji su imali malo ili nita (Dela apostolska 4,32-36). Takvo ponaanje ukazivalo je na veliku vernost Bojem delu i odraavalo karakter istinskih vernika. S druge strane, karakter Ananije i njegove ene Sapfire (Dela apostolska 5,1-11) jasno pokazuje kakvu je biljku sotona eleo da posadi u srcu ljudi od poetka vremena. I mi smo esto suoeni sa izborom: da li da govorimo ili delujemo u skladu sa istinom, ili da se okrenemo od potreba onih koji se nalaze oko nas. Isus eli da ispoljavamo stalnu vernost, slobodnu od nesigurnosti, ba onako kako je On pokazivao pravu vernost u vreme sree kao i u vreme nesree. Ukoliko nismo verni, ne moemo sebe smatrati dostojnim blagoslova rezervisanim za svete.Vernost pomae da oistimo svoje srce, zamenjujui zlo hristolikom ljubavlju, koja je takoe deo korpe sa rodovima Svetoga Duha. Bog kao Davalac svih blagoslova, polae pravo na odreeni deo svega to imamo... Meutim, ako Mu uskraujemo ono to je Njegovo, kako moemo zahtevati Njegove blagoslove? Ako smo neverni pristavi zemaljskih dobara, kako moemo oekivati od Njega da nam poveri nebeska dobra? Moda se upravo u ovome krije tajna neuslienih molitava.1
ODGOVORITE
1. 2. 3. Kako moemo izbei neverstvo? Koji su zahtevi za vernost? Kako moemo verno svedoiti onima koji nisu sa nama u veri?
Salin Khavetsa, Najrobi, Kenija
ODVANOST NEPOKOLEBLJIVA ODLUNOST (Jevrejima 11)

U Starom zavetu, vera je smatrana odgovorom na otkrivenje Boga u ljudskoj istoriji i dogaanjima (1. Mojsijeva 15,6; 2. Dnevnika 20,20; Avakum 2,4).
1 Pouke velikog Uitelja, str. 93.
70
71
Ut
16. februar 2010.
17. februar 2010.
VEROVANJE BEZ UZMICANJA

SVEDOANSTVO (Jakov 5,17)
VERA I NJENA PUNINA

PRIMENA (Rimljanima 10,4)
Sr
Ilija je bio ovek velike vere i upravo zato Bog ga je mogao upotrebiti u ovoj ozbiljnoj krizi u istoriji Izrailja... Vera slina ovoj, danas je neophodna u svetu vera koja e se osloniti na obeanja iz Boje rei i odbiti da odustane sve dok je nebo ne uslii. Vera slina ovoj usko nas povezuje s nebom i daje nam snagu da se suoimo sa silama tame... Verom danas treba da dostignemo visine koje nam je odredila Boja namera. Ako moe verovati, sve je mogue onome koji veruje! (Marko 9,23). Vera je sutinski inilac uspene molitve... Svoje molbe moemo upuivati Ocu u Jakovljevoj vrstoj veri i nepokebljivoj Ilijinoj istrajnosti, traei sve to nam je obeao. ast Njegovog prestola zahteva ispunjenje Njegove rei.1 Ove rei iz pera Elen Vajt ue nas koliko je verVera je sutinski nost znaajna. One pokazuju da mi ne moemo inilac uspene samo prouavati o veri. Moramo biti verni. Da bi naa vera mogla da deluje i postigne rezultate, molitve. dela vernosti moraju obrazovati temelj naeg ivota. Takvi postupci dokazuju nau veru. Oni su sredstvo koje tesno povezuje naa verovanja i ponaanje. Ako smo verni Hristu tako to smo verni u malim stvarima, On e uiniti da naa vera bude izuzetna, poput vere plemenitog kapetana. Plemi je imao izvesni stepen vere, jer je doao da zatrai ono to mu se inilo najdragocenijim od svih blagoslova. Isus je imao vei dar da pokloni. eleo je ne samo da isceli dete ve da od slubenika i njegovog doma naini sudeonike u blagoslovima spasenja... Ne treba da verujemo zato to vidimo ili oseamo da nas Bog uje. Mi moramo da se uzdamo u Njegova obeanja. Kada Mu u veri doemo, svaka molba ulazi u Boje srce. Kada smo traili Njegov blagoslov, treba da verujemo da ga primamo i da Mu se zahvalimo to smo ga primili. Tada treba da se prihvatimo svojih dunosti uvereni da e se blagoslov izliti kada nam je najpotebniji2
Vernost je neophodna za nepromenljivi, temeljni odnos sa Bogom i blinjima. Da bismo iskusilu tu vernost koja proizvodi dobra dela, moramo se pouzdati u Boga i u dobrim i u loim vremenima. Kao pravi prijatelj, On ezne da bude kraj nas u trenucima radosti kao i u trenucima tuge. Kako stiemo takvu vernost? Sledite Boju re. Biblija je najbolji vodi koji imamo. Ne moemo iskusiti vernost u svom ivotu ako ne sledimo Boju re. Priznajte Svetog Duha. Kao tree lice Boanstva, Sveti Duh je Boje prisustvo u naem ivotu. Ako Ga ne primimo uz dobrodolicu, neemo imati pomo u svom radu iz dana u dan. Glavna funkcija Svetog Duha jeste da nam pomogne da svoju veru pretoimo u praksu. Insistirajte na istini. Sam Hristos je istina Srce koje se naviklo (Jovan 14,6). Da bismo odnegovali vernost, da kae hvala i potrebno je da Ga prihvatimo kao svog linog Otkupitelja i da Mu dozvolimo da nas preobrazi reima i delima jeste svojom istinom. Kad se to dogodi, naa vera e blagosloveno srce. procvetati delima vernosti. Zahvaljujte Bogu za sve u ivotu. Srce koje se naviklo da kae hvala i reima i delima jeste blagosloveno srce. Ne moemo biti verni i nezahvalni u isti mah. Na nebeski Otac ezne da Mu pokaemo da cenimo sve to On ini za nas. Imajte vere u Hrista. Vera u naeg Spasitelja i vernost u naem ivotu blisko su povezani. Nijedna ne moe postojati bez one druge. Vera u Hrista proizvee veran ivot. I dok uimo da verno ivimo, rae naa vera u Hrista. Ako sledimo prethodno navedne smernice, moi emo da iskusimo veru u njenoj punini, a to je mudrost da ivimo verom, naroito u trenucima iskuenja.
ODGOVORITE
1. 2. Objasnite kako moete zadobiti vernost, pored onog o emu je razgovarano u dananjem delu pouke. Koji su plodovi vernosti?
Rouz Ogutu, Dagoreti, Najrobi, Kenija
ODGOVORITE
Definiite pojmove vera i vernost svojim reima.
Deklin Akieng, Najrobi, Kenija
1 2
Istorija proroka i careva, str. 101.102. enja vekova, str. 155.157.
72
73
18. februar 2010.
19. februar 2010.
IVOT PUN VERE

MILJENJE (Jevrejima 11,23-29)
KOLIKO JE VELIKA MOJA VERNOST?

ISTRAIVANJE (Jakov 2,18) ZAKLJUAK
Pe
Kad sam bio ak srednje kole, potpisivao sam svoja pisma reima Iskreno va. One su jednostavno bile normalan zavretak mojih pisama, nita vie. Ipak, kako se moje znanje uveavalo, poeo sam vie da saznajem o vernosti i iskrenosti. Jedan od biblijskih izvetaja koji me je najvie pouio o vernosti jeste izvetaj o Mojsiju. Levit po roenju, Mojsije je u svom Dogaanja u Mojsijevom ivotu bio pun vere i vernosti odmah od poetka. Roen je u trenutku kada je ivotu u sutini nisu faraonov dekret da se ubijaju sva muka razliita od naih. deca jevrejskih robova bio na snazi i uveliko sprovoen. U tom periodu, situacija u kojoj su se nale jevrejske ene bila je svakako muna; ali, vera u Boga snaila je njihovo srce i ne pobojae se zapovesti careve (Jevrejima 11,23).Tako se dogodilo da Mojsije preivi da bi kasnije oslobodio Boji narod iz ropstva. Zahvaljujui vernosti svojih roditelja, Mojsije se rodio i preiveo! Zahvaljujui toj vernosti, bio je usvojen od careve keri. Verom je odbio da se nazove sin faraonove keri kada je odrastao. Zahvaljujui vernosti, odluio je da strada sa Bojim narodom umesto da uiva u kratkotrajnim zadovoljstvima greha. Verno je sramotu Hrista radi smatrao vrednijom od sveg egipatskog blaga. Verom je pokuao to niko nije pokuao, hitajui napred bez uzmicanja, sve dok izrailjski narod konano nije bio osloboen ropstva. Zahvaljujui veri i vernosti, Mojsije je savladao zastraujue okolnosti. A ta je sa nama danas? Dogaanja u Mojsijevom ivotu u sutini nisu razliita od naih. Mi se borimo sa zlom u vie oblasti svog ivota: porodica, obrazovanje, finansije, zaposlenje, itd. ak se i u crkvi nekad borimo sa sotonom. Nama su potrebne Mojsijeva vera i vernost da nam pomognu da preemo svoje Crveno more na putu u obeanu nebesku zemlju.
Vernost je dar koji Sveti Duh daje Hristovim sledbenicima. Meutim, taj dar nije neto to hriani samo tvrde da imaju. Oni moraju ispoljavati vernost u svojim postupcima. Ba kao to smo u prvoj pouci prouavali da po rodovima njihovim poznaete ih (Matej 7,16), tako oni koji su istinski hriani pokazuju svoju vernost u ivotu. Vernost je jednostavna stvar kad sve ide dobro. Lako je sauvati pouzdanje u Gospoda kad nam ivot ide naruku. Upravo kad stvari krenu naopako, naa vernost biva izloena probi.
RAZMISLITE
Unesite u svoj dnevnik, u deo predvien za ivotna iskustva, kada ste posumnjali u Gospoda i kako se On izborio za vas. Usredsredite se na svoje emocije i reakcije tokom svih faza tog iskustva. Uradite pouku za deju subotnu kolu objanjavajui pojam vernosti. Smislite neke praktine aktivnosti koje ue o pouzdanju ili kako imati poverenje u nekoga (na primer, igre kao to su pad s poverenjem, hodajte s povezom preko oiju dozvoljavajui da vas neko vodi, itd.). Komponujte kratku pesmu u kojoj se objanjava pojam vernosti, ili napiite note za neki od tekstova koji smo prouavali ove sedmice. Neka va subotnokolski razred za odrasle ili grupa dece naue tu pesmu. Porazgovarajte sa bliskim prijateljem o trenucima kada ste ustanovili da vam vera slabi. Razmenite ideje o tome kako sauvati jaku veru kada ste u iskuenju da posumnjate u Gospodnji plan. Napravite sliku o periodu kada ste ispoljili vernost prema Gospodu prolazei kroz neko teko iskustvo. Moete izabrati: crtanje, slikanje ili moda kola ili fotografiju. Izraunajte logine rezultate izvesnih ivotnih iskustava, a zatim razmislite o nainu Gospodnjeg delovanja koji nije izgledao logian. Provedite izvesno vreme u razmiljanju o svojim reakcijama na ta dogaanja i kakva je tu bila uloga vere. Proitajte Knjigu o Jovu. Sainite listu situacija kada je Jovova vera mogla da popusti, a nije. Napravite jo jednu listu o prilikama kada ste vi bili kuani. Uporedite svoja iskustva i reakcije sa Jovovim.
ODGOVORITE
1. 2. 3. Da li je vera kakva je bila Mojsijeva mogua u nae vreme? Ako jeste, kako moemo odnegovati takvu veru? Zato se, po vaem shvatanju, neki ljudi koji govore da su hriani preputaju neverstvu? Objasnite kako biste reagovali u sluaju da uitelj, kolega na poslu ili pastor ispolje neverstvo.
Samson Ogutu, Dagoreti, Najrobi, Kenija
POVEITE
Facing Your Giants, Max Lucado; Put Hristu, 6. poglavlje, Vera i prihvatanje.
Alisaon Zolman, Fort Ogltorp, Dordija, SAD
74
75
20. februar 2010.
TA ONI O TOME MISLE?

UVOD (Luka 6,43-45)
Po u ka 9
od 20. do 27. februara 2010.
Su
Jedne subote posle crkve, grupa adventista sedmog dana pri povratku kui nala je na policiju koja je vrila proveru u jednoj ulici u Port-o-Prinsu, Haiti. Kad su se adventisti pribliili policajcima, jedan od slubenika je rekao da nema potrebe proveravati ovu grupu zato to su pristojno odeveni i u rukama imaju Biblije. Sa zahvalnou u srcu, adventisti su nastavili svoj put. Vraajui se s posla jednog popodneva, primetila sam da jedna ena otvara vrata na kolima na crvenom svetlu. Nije se dobro oseala i poela je da povraa. Poto sam bila u blizini, potrala sam da joj pomognem. Dok sam se pribliavala, ula sam kako ljudi govore da je trudna i da nije dovoljno Tek kasnije sam shvatila jela u toku dana. Iznenadilo me je to su da sam na sebi imala ostali u kolima bili toliko zahvalni za moju bolniku uniformu. neznatnu pomo. Tek kasnije sam shvatila da sam na sebi imala bolniku uniformu. Kad razmiljam o onih nekoliko sekundi pod crvenim svetlom, shvatam da bi svako ko bi se zaustavio da pomogne bio sklon da oekuje pohvalu ili priznanje. Meutim, jedina neophodna pohvala bio je pogled koji mi je uputila osoba kojoj je bila potebna pomo. ta svet misli kad vas posmatra? Kako vas ljudi svrstavaju? Da li vas svrstavaju meu one koji donose hrianski rod ili u nerodna drveta? Samo jedno jednostavno delo slube, koje e doneti malo ili nimalo hvale, pomae svetu da u toj osobi vidi rod krotosti po emu se ona razlikuje od svih drugih. Isus je rekao: Jer se svako drvo po rodu svome poznaje (Luka 6,44). Kakav rod vi donosite danas? Pouka za ovu sedmicu pomoi e vam da bolje razumete rod krotosti i kako ga moemo odnegovati.
Fransia Biseret, Hajtsvil, Merilend, SAD
A rod je duhovni... krotost

Blago krotkima, jer e naslediti zemlju (Matej 5,5).
77
21. februar 2010.
Ne
MO KOJA SE DRI POD KONTROLOM

LOGOS (1. Mojsijeva 50, 15-20; Matej 5,5; 11,29; Rimljanima 12,3; Galatima 6,1; Filibljaniima 2,1-3)
RAZUMEVANJE KROTOSTI (Matej 5,5; 11,29)

Veina ljudi, kad uje re krotak, ima predstavu meke knedle. Jedan moj prijatelj ali se, govorei: Krotki e naslediti zemlju...ako se svi ostali sloe. Meutim, kad pogledamo grku re za krotak praus vidimo zaista drugaije znaenje. Prvo znaenje opisuje ravnoteu izmeu emocionalnih krajnosti. Drugim reima, krotost bi znaila ravnoteu izmeu mnogo i malo gneva. Kad nam Biblija kae: Gnjevite se i ne greite (Efescima 4,26), ona govori o tome da postoji pravedan gnev, oblik gneva koji se moe opravdati. Kao hriani, moemo sasvim prikladno oseati gnev zbog nepravdi u svetu, ali nee biti ispravno ako reagujemo usijane glave kad smo lino povreeni. Prvo znaenje krotosti oznaava tu ravnoteu izmeu emocionalnih krajnosti. Drugo dublje znaenje krotosti nalazimo u opisu dinamike konja ili vola koji prestaju da se odupiru i prihvataju neophodan stepen kontrole od strane gospodara. Tu nailazimo na monu ivotinju, koja bi mogla da smrvi svog vlasnika, kako doputa da je vodi, obuava i usmerava gospodareva volja. Biblija, govorei o krotosti kao pokazatelju duhom ispunjenog ivota, pokazuje, dakle, da hrianin ima mo, ali je podreuje Bojoj volji.
tekih tereta. Sam jaram nije predstavljao teret, ve je bio sredstvo koji je olakavalo noenje tereta. Tako, u sutini, Isus govori: Sve dok nosite to breme, dozvolite da vam ponudim jaram koji e vam pomoi. A, uzgred budi reeno, moj jaram je lak. Isus to kae i na sledei nain: U svetu ete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet (Jovan 16,33). Isus ne samo to zastupa krotost, On je i njeno olienje. U svom nastojanju da spase ljudski rod, On je sopstvenim primerom ukazao na jedini put kojim moemo ostvariti ispravan odnos sa Bogom i iskusiti pravu radost put krotkog potinjavanja koje nam obezbeuje beskrajnu sreu. Isus je lako mogao upotrebiti svoju silu da savlada neprijatelje. Meutim, on je tu snagu drao pod kontrolom Boje volje. Obmana Isus ne samo to je misliti da moemo biti zaista sreni izvan Boje volje. Istinska srea moe se nai jedino zastupa krotost, On u potinjavanju. je i njeno olienje. U svom bezgrenom stanju ovek je odravao radosnu vezu sa /Bogom/... Posle poinjenog greha svetost mu vie nije priinjavala radost... Nepreporoeno srce i sada se nalazi u takvom stanju... Kad bi mu i bilo dozvoljeno da ue u nebo, ono mu ne bi pruilo nikakve radosti. Duh nesebine ljubavi koji tamo vlada...ne bi naao odjeka u njegovoj dui. Njegove misli, njegovi interesi, njegove pobude, sve bi bilo suprotno onom to pokree bezgrene nebeske stanovnike.1 Isus je primer tog potinjavanja i poziva nas da Ga sledimo u krotosti.
OVEKOVA ODBOJNOST PREMA KROTOSTI (1. Korinanima 2,14)

Grena priroda podie svoju runu glavu u vidu samovolje. Telesna priroda nee da dozvoli sebi da bude ukroena ili potinjena od bilo koga i bilo ega. U Edemskom vrtu, sluajui glas zmije, Eva je postupila po svojoj volji koja je bila u suprotnosti sa Bojom voljom. inei to, ila je protiv duha krotosti. Ona nije ostala potinjena Bogu. Veina ljudi bi se sloila da mi, kao ljudska bia, imamo dosta muke sa potinjavanjem. Poreklo greha pokazuje nam da je Bog dao dar krotosti kako bi oveanstvo potovalo Njegovu volju.
OBEANJE DATO KROTKIMA (1, Mojsijeva 1,28; Psalam 37,11; Matej 5,5; Galatima 5,22.23)
Ako ste se ikada pitali zato e krotki naslediti zemlju, znajte da niste jedini. Kad pogledamo 1. Mojsijevu, Bog je naloio naim praroditeljima da napune zemlju i da je koriste. Greh je sve to promenio. Meutim, mi takoe nalazimo u Starom zavetu poziv oveanstvu da ponovo potini svoju volju Bogu zasnovan na sledeem obeanju: A smerni e naslediti zemlju i naslaivae se mnoinom mira (Psalam 37,11). Isusov ivot na Zemlji pokazao nam je ta je zapravo krotost. U Galatima se ponavlja obeanje da e krotki naslediti zemlju, tako da mi danas preko Duha moemo primiti taj rod.
ISUS JE REKAO: NAUITE SE OD MENE (Matej 11,29)

Isus, na savreni primer, doao je na svet da nam pokae put spasenja. Njegov ivot je ivot potpunog potinjavanja nebeskom Ocu i pouzdanja u Njega. Biblija nam govori koliko se samo puta molio cele noi da bi dobio snagu da ispuni svoju misiju. Prema tome, On nas poziva da razmislimo o Njegovom jarmu. U Njegovo vreme jaram nije bio neto to se moglo uzeti u jerusalimskom Vol-martu /lanac velikih amerikih robnih kua, prim. prev./ gde su svi jarmovi okaeni na jednoj ipki. Umesto toga, jaram je obino bio narueni ureaj koji je specijalizovani drvodelja pravio na osnovu preciznih specifikacija, kako bi bio prilagoen ivotinjama koje e ga koristiti za vuu 78
ODGOVORITE
1. 2. ta vas spreava da u ivotu ispoljavate krotost? Kakve su implikacije obeanja da e krotki hriani naslediti zemlju? Da li to obeanje ima neposredan uticaj, ili se odnosi samo na budunost? Objasnite svoj odgovor.
Kendal Turcios, Hjuston, Teksas, SAD
1 Put Hristu, str. 15.
79
22. februar 2010.
23. februar 2010.
Po
KROTOST: NEPOGREIVI DOKAZ

SVEDOANSTVO (Jovan 3,1-21; 15,1-6)
KROTOST ILI SLABOST

DOKAZ (Matej 5,5)
Ut
Krotost je rod Duha i dokaz da smo mi loze ivoga Boga. Prisustvo krotosti u nama predstavlja nepogreivi dokaz da smo mi loze Pravog okota, i da donosimo mnogo roda. To je dokaz da mi verom gledamo Cara u Njegovoj krasoti i da se menjamo prema Njegovom liku. Tamo gde postoji krotost, telesne sklonosti su pod kontrolom Svetoga Duha. Krotost nije vrsta kukaviluka. To je duh koji je Hristos ispoljio kada je patio zbog nepravde, uvreda i zloupotreba. Biti krotak ne znai odrei Krotost nije vrsta se svojih prava, ali je to ouvanje samokontrole u sluaju provokacije da se ne bi dalo mesta gnevu ili kukaviluka. uzvraanju istom merom. Krotost nee dopustiti da strast odnese prevagu. Kada su Ga svetenici i fariseji optuivali, Hristos bi sauvao samokontrolu, ali je odluno izraavao stav da su njihove optube netane. Govorio im je: Koji me od vas kori za greh? Ako zlo rekoh, dokai da je zlo; ako li dobro, zato me bije? On je znao da je Njegov stav ispravan. Kad su Pavle i Sila bili pretueni i baeni u tamnicu bez ispitivanja i presude, oni se nisu odrekli svog prava da se prema njima postupa kao prema potenim graanima. Kad je dolo do velikog zemljotresa, uzdrmali su se temelji zatvora, vrata su se otvorila i okovi spali sa ruku svih zatvorenika; sudije su zatim poslale poruku zatvorenicima da mogu otii u miru, ali Pavle je uloio protest, govorei: Izbivi nas pred narodom bez suda, ljude Rimljane bacie u tamnicu; i sad hoe tajno da nas puste? Nije tako, nego sami neka dou i izvedu nas... I doavi umolie ih, i izvedoe molei da iziu iz grada. Zahvaljujui postupku Pavla i Sile ime Boje je veliano, a vlasti su bile poniene. Bilo je neophodno da se u tom trenutku odbrani Boja ast.1
ODGOVORITE
Vrlo je verovatno da se i vi danas suoavate sa situacijama koje iziskuju onu vrstu krotosti koju je Hristos ispoljavao dok je bio na ovoj Zemlji, a isto tako i Pavle i Sila. Razmotrite briljivo svoju situaciju. Da li biste mogli da reagujete na smeran nain, da bi Boja ast bila odbranjena, da vi ne odloite svoja prava, a da ipak sauvate samokontrolu uz pomo Svetoga Duha?
Lauren Halstrom, Sadinou /Saginaw/, Miigen, SAD
Krotost nije slabost. Da jeste, bilo bi nemogue da osoba sa slabostima nasledi zemlju. Na prvi pogled, biblijske linosti koje su bile krotke izgledaju pokorne i kao da se kukaviki odnose prema autoritetu. Izgled, meutim, moe da prevari. Krotost ima svoj koren u odanosti samo Bogu i u poslunosti prema Njemu kao naem sudiji i caru.1 Hriani trpe iskuenja i nevolje zbog svoje poslunosti. Krotki ljudi imae briga, ali oni komuniciraju sa Bogom i nalaze utehu i snagu u Njegovoj rei. Oni e biti voeni itanjem Biblije i molitvom. Takvi pojedinci mogu naslediti zemlju. Jedna definicija za re krotak glasi pokoran, potinjen. Ona sadri u sebi ideju snage pod kontrolom. Kad se pripitomi, konj se obuava da prihvati jahaa ili da vue plug. Prikladan termin za ovaj proces jeste da je ivotinja ukroena ili obuzdana. Ona se potinjava jahau ili jarmu. ivotinja sada ispoljava snagu pod kontrolom.2 Avram je bio krotak. Da se oslanjao na sopstvenu snagu, ne bi ni razmotrio ideju o rtvovanju sina, niti bi ostavio svoj dom da bi krenuo u nepoznato mesto. Jov je moda imao pitanja i sumnje dok je bio u nevolji, ali je zahvaljujui svojoj krotosti bio u stanju da kae: Da je blagosloveno ime Gospodnje (Jov 1,21). Da se Jov oslanjao samo na svoju snagu, on bi prokleo Boga i odmah Boja snaga je umro (Jov 2,9). Krotost je Jovana Krstitelja savrena i On e nas nagnala da kae: Ovaj treba da raste, a ja da se umaljujem (Jovan 3,30). Zar to nije osnaiti ukoliko Mu krotost? Boja snaga je savrena i On e nas dozvolimo. osnaiti ukoliko Mu dozvolimo. Petar nas podsea da smo kao hriani izbrani rod, carsko svetenstvo, sveti narod, narod dobitka, da objavite dobrodetelji onoga koji vas dozva iz tame k udnome videlu svome (1. Petrova 2,9). Ljudi kao Avram i Pavle znali su da pripadaju carskom rodu. Oni su se mogli radovati svom privilegovanom statusu. Ranije su bili u tami, ali im su se krotko potinili Bojoj volji, oni su izali na Boju svetlost. Oni su eleli carstvo koje im je obeano. Dakle, prijatelju moj, budi krotak.
Semjuel Pegus, Adelfi, Merilend, SAD
1 1 Signs of the Times, Ellen G. White, 22. avgust 1895. Blessed Are the Meek. 2
God` s Word to Women, What is Meekness? http://www.godswordtowomen.org/lesson%2052.htm (preuzeto 4. decembra 2008). What is Meekness? http://healtheland.wordpress.com/2007/11/15/what-is-meekness/
80
81
24. februar 2010.
25. februar 2010.
Sr
RAZLIKA JE SAMO U JEDNOM OGLASNIKU

PRIMENA (Filibljanima 2,3-5; 1. Petrova 3,4)
ISTINSKI MIR NALAZI SE U NAOJ PONIZNOSTI

MILJENJE (Matej 11,29.30)
Postoji jedna panska izreka koja glasi ovako: Manso pero no menso (krotak ali ne i lud). U panskom, razlika izmeu dve rei manso i menso samo je u jednom samoglasniku. Ipak, u praksi postoji itav ambis izmeu njih. Za mnoge hriane, Isusov dar da ovek bude krotak i smeran u srcu (Matej 11,29) predstavlja jedan od najmunijih darova kad ga treba prihvatiti i otelotvoriti. Moda razlog nije u tome da neko nije voljan da to uini, nego je problem u razumevanju ta krotost obuhvata. U reniku Merriam-Vebster krotost se defiDuh Boji koji ivi nie kao manjkavost u duhu i hrabrosti: pokoru nama uspostavlja nost i nedovoljna snaga. Te definicije su negativne. One ine da izgleda kako su krotki ljudi ravnoteu i onda se tihi otirai za noge jakih i sposobnih. I ako smo sasvim iskreni, niko od nas ne bi svesno volontirao sve menja. za poloaj otiraa. Ipak, u 1. Petrovoj 3, Isus kae da krotki imaju veliku vrednost pred Bogom. Prema tome, imperativ je da je postignemo. Na osnovu Isusovog primera, saznajemo da se krotost ne otkriva samo u onome to inimo, nego i u onome kako to inimo. Na stav odreuje da li smo krotki ili da li smo ludi. Biti krotak podrazumeva da ovek bude u stanju da odgovori grubo, a da se ipak ne odlui za to. To se moe ispuniti samo ako sledimo Isusov primer krotosti. Evo naina na koje to moemo initi: Potpuno se potiniti Bogu (Jovan 5,30). Iako je Isus bio ravnopravni lan Boanstva, On se potpuno potinjavao Ocu i Svetom Duhu. Kad se suoimo sa tekom situacijom, na odnos sa Bogom igra kljunu ulogu u tome kako emo reagovati. Staviti druge ispred sebe (Filibljanima 2,5-7). Isus je ponudio celog sebe nas radi. Kad vidite kako drugi prolaze kroz kritinu situaciju a vi imate mogunosti da im pomognete, uinite to, ak i ako time dovodite sebe u nelagodan poloaj. Hoditi smerno s Bogom svojim (Mihej 6,8). Kad potujemo zahteve navedene u Mihej 6,8, omoguujemo sebi da postanemo orua promene u ivotu drugih ljudi. Bog eli da budemo strpljivi i ponizni, a da ipak budemo spremni da vodimo dobru borbu vere. Prema svetovnim merilima, moemo izgledati kao nerazumni. No, Duh Boji koji ivi u nama uspostavlja ravnoteu i onda se sve menja.
ODGOVORITE
1. 2. Kad poslujete sa neprijatnim efom ili saradnikom, da li odgovarate ili reagujete? Koja je razlika izmeu odgovoriti i reagovati? Razmislite o slubama u koje ste trenutno ukljueni. Koji je va motiv za slubu? Gledis S. Keli, Lorel, Merilend, SAD 82
esto oklevamo da primimo od drugoga savet. A i kad bismo to uinili, najpre bismo poeleli da saznamo o iskustvu, poreklu, verovanjima, itd. te osobe. Jer, uostalom, znaju li oni uopte o emu govore? Jesu li proli kroz ono kroz ta vi sada prolazite? Da li e vas stvarno razumeti? Teko nam je da jednostavno verujemo i idemo za nekim, da zaboravimo na sva svoja ivotna iskustva i pomislimo da bi neko drugi mogao da nas vodi kroz krize i nevolje. Sem toga, zamislite da osoba koja daje savet kae i ovo: Uradi to kaem i ponesi moj teret. To je jako zahtevno, zar ne? To iziskuje da se ponizite i istinski verujete da je onaj koji daje savet dostojan poverenja, veran i da ima na umu va interes, to je najznaajnije. Na Spasitelj, uitelj, prijatelj i Gospod Isus Hristos kae nam u Matej 11,29: Uzmite jaram moj na sebe, i nauite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i nai ete pokoj duama svojim. U 30. stihu, Isus ide dalje i kae da je njegovo breme lako. Pomiljam da Isus to dodaje zato to poznaje nae srce. On zna da e naa prva reakcija biti: Da ponesem tvoj jaram? Nipoto! Ve imam dovoljno tereta na svojim pleima! Isus zna kakav je na teret i da on nije nita u poreenju sa Njegovim teretom Tvorca i Onoga koji brine o svemu. On isto tako zna da vae breme, kad prihvatite Njegov jaram, postaje lake. Od Njega moemo nauiti da naemo pokoj svojoj dui tako to emo biti Mi ne nalazimo neni i ponizni umesto samopravedni i kritiki nastrojeni prema drugima. istinski mir putem Mi ne nalazimo istinski mir putem sticanja sticanja imovine, imovine, novca ili line moi. Dokaz za to nalazimo u ivotu svake prosene holivudske slavne novca ili line moi. linosti. Svet nam moe oduzeti materijalne stvari isto tako brzo kao to nam je i dao. Naa pohlepna priroda je samodestruktivna i samo vodi muci i problemima. Isus vodi svojim primerom i pokazuje nam da carstvo Boje moemo naslediti samo ukoliko se ponizimo. Isus je na primer na koji treba da se ugledamo u ivotu. Mir koji nam On daje je dar. Ne moemo ga zaraditi dobrim delima i ogromnim bankovnim raunom. Sve to moemo uiniti jeste da se ponizimo, hvalimo Ga i raamo rod krotosti po primeru naeg Gospoda i Spasitelja, Cara i Prijatelja. Tek emo tada nai mir, trajni mir, i veni ivot.
Endru Gregori Stouner
83
26. februar 2010.
Pe
ZAKLJUAK
KROTOST JAKA RE
ISTRAIVANJE (Filibljanima 2,5-8)
Biti krotak ima iroko znaenje. To znai biti nean i ljubazan. Biti krotak nije postizanje prvenstva u prepirci. Biti krotak znai manje se braniti. To znai misliti najpre na druge i biti na usluzi svima oko sebe. Biti krotak znai ne biti uvek u pravu. Biti krotak znai priznati istinu, i postupati u skladu s njom, da svi ljudi imaju svoju vrednost. Biti krotak znai biti nalik Hristu. Nije onda ni udo to je krotost tako jaka re.
Po u ka 10
od 27. februara do 5. marta 2010.
RAZMISLITE
Molite se koristei rei Blago krotkima tokom cele jedne sedmice i razmiljajte o tome kako krotost moe promeniti va ivot nabolje? Poseujte crkvu koja pripada razliitoj kulturi mesec dana i sprijateljite se tamo sa najmanje tri osobe. Nemojte upotrebljavati sirenu u kolima itavu sedmicu. Zabeleite u svoj dnevnik promene koje zapaete u sebi u odnosu na druge vozae i sopstvene vozake navike. Provedite izvesno vreme jednom sedmino, a u toku dva meseca, sa grupom ljudi ili sa pojedincima koji imaju specijalne potrebe. Uinite to preko neke organizacije koja trai pomo. ta ste tu nauili o krotosti i kako to iskustvo moe promeniti va ivot? Nadajmo se da e to iskustvo postati stalna karakterna crta u vaem ivotu. Odustanite od svojih gledita i potrebe da uvek budete u pravu u porodinim raspravama. Praktikujte disciplinu utanja tokom deset minuta svakoga dana tokom jedne sedmice. Da li ujete Boga kako vam govori u tim trenucima? Pronaite naina da odbranite prava nevoljnih i siromanih u svom okruenju.
POVEITE
Misli sa Gore blagoslova, str. 28-31.
Sero Tores, Majami, Florida, SAD
A rod je duhovni ... uzdranje / samokontrola/

Nego morim telo svoje i trudim da kako sam drugima propovedajui izbaen ne budem (1. Korinanima 9,27).
84
27. februar 2010.
28. februar 2010.
Su
HRISTOVA KONTROLA JE SAMOKONTROLA

UVOD (Prie Solomunove 25,28; Galatima 5,18.24.25)
SAMOKONTROLA ILI SAMOUNITENJE

DOKAZ (Filibljanima 4,8)
Ne
U Priama Solomunovim 25,28 govori nam se, u sutini, o vladanju svojom naravi. Zidovi su podizani da uvaju grad od zloina. Nezatieni grad bio je izloen svemu i svaemu. Slino tome, osoba bez samokontrole izlae sebe svim vrstama zla. Samokontrola je sila da sebe obuzdavamo i usmeravamo u skladu sa Bojom voljom i na Njegovu slavu. Iskuenje, moj dragi gost Koji me spreava u mom traganju Da pronaem reenje za teret to poiva na mojim pleima, Razdrauje ovo ja kome se nerado suprotstavljam, Koje zadovoljava moje poudno bie. Uporno Mislim o posledicama svog postojanja. Postojim Unutar ovog slabog tela to me je dovelo do reka greha, da okusim Greh uvijen u elje ovoga tela. Ali suprotstavljanje je sada moj san, San za koji ivim. Dok moje misli putuju kroz vreme, vidim Da me je moj um naveo da usvojim jednu vrednost SAMOKONTROLU. Samokontrola se ne zadobija samo potiskivanjem poude, nego i kontrolisanjem poude. To je manifestacija Bojeg delovanja u nama kroz Svetoga Duha. Nedostatak samokontrole odgoMi se uimo voran je za mnoge dananje probleme. samokontroli predajui Nedostatak ljubavi prema Bogu i Njegovoj rei dovodi do nedostatka samokontrole se Gospodu. (2. Timotiju 3,1-4). Kako ovek postie samokontrolu? Da bismo znali kako da se ponaamo obazrivo, moramo slediti put kojim nas Hristos vodi.1 Mi se uimo samokontroli predajui se Gospodu. Biti pod Hristovom upravom znai znati da smo Njegovi. Neka ove sedmice vaa molitva bude: Utvrdi stope moje na stazama svojim da ne zalaze koraci moji (Psalam 17,5).
Edinor Lindive Donda, Pretorija, Junoafrika Republika
1 Sons and Daughters of God, str. 155.
Detalji o smrti Aleksandra Velikog su nepouzdani. Jedan izvetaj tvrdi da se Aleksandar, obuzet planovima da pobolja navodnjavanje iz Eufrata i sredi arapsku obalu Persijskog zaliva, dosta razboleo za vreme proslave Nearhovog /Aleksandrov vojskovoa, prim. prev./ odlaska za Arabiju. Tada je slavljen i spomen na Herkulovu smrt. Tom prilikom, Aleksandar je napunio ogromni pehar vina i brzo ga popio. To mu je priinilo veliki bol i muku. Meutim, niko nije bio u stanju da mu pomogne, i bilo Kontrola svesti je oigledno da umire. Njegovi prijatelji su ga upitali: odreuje Kome ostavlja carstvo? On je odgovorio: Najboljem kvalitet ivota. /najjaem/. Bile su to njegove poslednje rei. Pre no to je umro, Aleksandar je dao svoj prsten Perdiki /jedan od njegovih vojskovoa, prim. prev./. Taj prsten bio je simbol kraljevskog poloaja. O zalasku sunca 10. ili 11. juna 323. pre Hrista, posle desetodnevne groznice, Aleksandar je umro u Navuhodonosorovoj palati.1 Nazvan je Velikim, ali nije bio najvei to se tie samokontrole. Osvojio je svet, ali nije mogao da pobedi svoju elju. On je doslovno ispio svoj ivot. Prema naunim dokazima i duhovnom verovanju koji su saglasni u ovome, trajna dobrobit zavisi vie od ovekove sposobnosti da kontrolie unutranje iskustvo nego od spoljnih dogaaja i okolnosti. To nipoto nije novo gledite. To je ideja koja se nalazi u mnogim kulturama i religijama. Jednostavna istina da kontrola svesti odreuje kvalitet ivota poznata je... otkad postoje ljudski zapisi.2 Kontrola unutranjih elja odreuje ishod ili spoljna iskustva. U prvom delu 2. Samuilove 11, David namerno posmatra Vitsaveju i nareuje da mu je dovedu. Usled nedostatka samokontrole kod Davida, Vitsaveja je ostala trudna, te je David naredio da joj ubiju mua kako bi se mogao njome oeniti. To ubistvo i samo pokazuje nedostatak samokontrole. Josif je, naprotiv, ispoljio izvanrednu samokontrolu kada mu se Petefrijeva ena ponudila. Pa iako je njena la povodom onoga to se dogodilo odvela Josifa u tamnicu, konani ishod njegovog odbijanja da podlegne njenom predlogu bio je taj da je jedan narod spasen da ne umre od gladi.
ODGOVORITE
Prefiks samo - u rei samokontrola moe da zavede. Moemo li da ovladamo samokontrolom sopstvenom snagom? Kako nam injenica da je samokontrola rod Svetog Duha pomae da odgovorimo na ovo pitanje? Sipive Nelani, Kejptaun, Junoafrika Republika
1 2 Alexander the Great, htpp://w3.usf.edu/~hellenic/FrameMakedonia. Htm (preuzeto 12. decembra 2008). Csikszentmihalyi, Mihaly. Flow: The Psychology of Optimal Experience. (New Yo rk: Harper and Row, 1990), str. 20
86
87
1. mart 2010.
Po
VANOST STICANJA SAMOKONTROLE

LOGOS (Sudije 13-16; 1. Korinanima 9,24-27; Filibljanima 4,8; Koloanima 3,1-10; Jevrejima 12,1.2; 1. Jovanova 2,15.16)
ZNAENJE UMERENOSTI (Psalam 101,3; 1. Korinanima 9,24-27; Galatima 5,23; Filibljanima 3,8.9)
Umerenost je skladno razvijanje telesnih, duevnih i duhovnih sila.1 To je izvanredan spoj svih naih postupaka, misli, oseanja, navika, apetita, elja i strasti. Umerenost ili samokontrola znai umreti sebi i dopustiti Hristu da kontrolie svaki vid naeg ivota. Zapazite da ovaj rod opisuje ovekov odnos prema sebi.
nebu, a ne ljubiti svet. Moramo se usredsrediti na Hrista (Isaija 26,3) i nauiti da mislimo onako kako On misli, jer je On na savreni primer. Kad steknete kontrolu nad svojim umom, bie lake kontrolisati i govor. Boja re nas ohrabruje da na govor svagda bude zainjen blagodau (Koloanima 4,6) da bi i drugi mogli biti dovedeni Hristu (Koloanima 4,6; Rimljanima 15,18). Molite se Bogu da postavi strau kod vaih usta (Psalam 141,3). I uvek imajte na umu da su nae rei izraz naih misli.
APETIT (Jevrejima 12,1; 1. Korinanima 6,19.20; 10,31)

Nae telo je Boji hram. Prema tome, ne Boja re nas smemo upotrebljavati hranu ili pia koji skrnave ohrabruje da na nae telo. U Jevrejima 12,1 imamo savet da svoje telo damo Bogu kao ivu rtvu. govor svagda bude Ono to jedemo utie na nain naeg zainjen blagodau. razmiljanja. Nijedan hrianin nee unositi u svoj organizam hranu ili pie koji e pomutiti njegova ula, ili koji e tako delovati na nervni sistem da ovek unizi sam sebe ili bude onesposobljen za korisnu slubu. Hram Boji se ne sme skrnaviti. Sposobnosti uma i tela trebalo bi ouvati zdravim kako bi mogle biti upotrebljene Bogu na slavu.1 Sve to inimo, trebalo bi initi radi proslavljanja Boga.
KAD SE STIE SAMOKONTROLA (1. Mojsijeva 37-39; Sudije 13-16, Danilo 1; Luka 2,52)
Karakter je najprijemiviji u detinjstvu i mladosti. Silu samokontrole trebalo bi stei upravo tada. Vie od bilo koje prirodne sposobnosti, navike steene u ranim godinama odluie o tome da li e ovek u ivotnoj borbi biti pobednik ili pobeeni.2 Dokaz za to vidimo u ivotu Isusa, Danila i njegovih drugova, i Josifa. Mnogi ljudi savetuju da treba uivati u ivotu dok ste mladi. A onda kad ostarite, moete poeti da ivite ispravno. To, meutim, ne funkcionie. Osmotrite ivot Samsona, Nerona i Aleksandra Velikog. Bog ui da moramo potraiti Boga u danima svoje mladosti (Propovednik 11,9; 12,1). Mladi ovek koji nalazi radost i sreu u itanju Rei Boje i u asovima molitve neprestano e biti osveavan vodom iz Izvora ivota. On e dosegnuti do visina moralne izvrsnosti i irine misli kakve drugi ne mogu ni zamisliti.3
ROD (Matej 19,26; Jovan 15,5.16; Galatima 5,22-25; Filibljanima 4,13)

Na okotu, rod proizvode loze. Rod i loze, u svom preivljvanju, zavise od okota. Hristos kae da je On okot a mi loze. Ako mi kao loze ostanemo povezani s Njim, raaemo mnogo roda. Dakle, bez Njega ne moemo negovati rod Duha. Bez Njega ne moemo imati samokontrolu. Rod Svetog Duha bie odnegovan u nama samo ukoliko se oslanjamo na Hrista (Matej 19,26; Filibljanima 4,13). Loza ne donosi rod samo za sebe, nego da bi on posluio drugima. Slino tome, mi raamo rod Svetog Duha da bismo bili na blagoslov drugima i dovoditi ih Hristu. Moramo biti u stanju da savladamo telesne elje i vebamo se u umerenosti, dok inimo dobro drugima.2Mi ne ivimo sebi, niti umiremo sebi (Rimljanima 14,7).
UM I NA GOVOR (Prie Soloomunove 4,25.26; Matej 6,19.20; Koloanima 3,2.3; 1. Jovanova 2,15.16)
Um je komandni centar tela, on kontrolie celog oveka. Sve nae aktivnosti imaju svoj izvor u umu. Um je taj koji slavi Boga i pridruuje nas nebeskim biima.4 Sve to kaemo i inimo potie iz uma. Nain naeg reagovanja na podsticaje okoline uglavnom potie iz uma. Ako je va um usredsreen na ovaj svet, vi ete postupati i razmiljati kao svet. Apostol Petar nas podstie da kontroliemo svoj um (1. Petrova 1,13). Ako hoemo da razmiljamo na odreeni nain, potrebno je da se usredsredimo na stvari koje su povezane s takvim nainom razmiljanja (Prie Solomunove 4,25.26); jer, posmatranjem se menjamo. Moramo upraviti svoje misli na ono to je gore, skupljati blago na
1 2 3 4 Vaspitanje, str. 11. My Life Today, str. 79 Isto, str. 83. Mind, Character, and Personality, sv. 1, poglavlje 105.
ODGOVORITE
1. 2. Da li umerenost svodite samo na pitanje zdravlja? Ako je to sluaj, kako se moete promeniti? Razmotrite sopstvene navike, ili njihov nedostatak. Koje navike ukazuju na postojanje samokontrole, ili na nedostatak samokontrole? Kako moete razviti bolje navike? Khvezi Janga Toni, Kejptaun, Junoafrika Republika
1 2
Temperancee, str. 18. Adventist Review, 26. januar 1995, str. 9
88
89
2. mart 2010.
3. mart 2010.
Ut
NETO TO ODREUJE BUDUNOST

SVEDOANSTVO (1. Korinanima 9,27)
KAD NIKO NE GLEDA

PRIMENA (Sudije 13-16; 1. Korinanima 9,24-27; Filibljanima 4,8; Koloanima 3,1-10; Jevrejima 12,1.2; 1. Jovanova 1,15.16)
Sr
ta se moe uiniti da se zaustavi plima bolesti i zloina koji guraju ljudski rod u propast i smrt? Budui da se veliki uzrok zla moe nai u udovoljavanju apetitu i strastima, prvi i veliki posao u reformi mora biti da se naue i sprovode u praksi pouke o umerenosti i samokontroli. Da bi se proizvela trajna promena nabolje u drutvu, vaspitavanje masa mora poeti u najranijim godinama ivota. Navike obrazovane u detinjstvu i mladosti, steeni ukusi, zadobijena samokontrola, naela usaivana jo od kolevke, gotovo sigurno odreuju budunost oveka ili ene. Zloin i iskvarenost izazvani neumerenou i slabim moralom mogli bi se spreiti ispravnim vaspitavanjem omladine. Jedna od najveih pomoi u ostvarivanju istog i plemenitog karaktera kod mladih, i njihovom jaanju kako bi kontrolisali apetit i uzdrali se od uniavajuih preterivanja, jeste dobro fiziko zdravlje. I, s druge strane, same te navike samokontrole bitne su za odravanje zdravlja.1 Bedemi samokontrole i samoodriOni koji ne pobede u canja ne bi smeli ni u jednom jedinom sluaju oslabiti niti se sruiti. Oni koji malim stvarima nee ne pobede u malim stvarima nee imati moralne snage da imati moralne snage da odole veim odole veim iskuenjima. iskuenjima. Svi oni koji nastoje da potenje uine vladajuim principom u svakodnevnom poslovnom ivotu moraju se uvati da ne poele niije srebro, zlato ili odeu. Kad su zadovoljni odgovarajuom hranom i odeom, ispostavie se da je sasvim lako sauvati srce i ruke od neistote poude i nepotenja.2 Vi ete se verovatno susretati sa stvarima koje e uznemiravati va duh i izlagati vas ozbiljnom kuanju; ali, u Isusovoj snazi vi ete biti u stanju da pokaete samokontrolu.3
ODGOVORITE
1. 2. Koje praktine korake moemo preduzeti da sauvamo prilaze svom umu? Koliko je tete nedostatak samokontrole izazvao u naem okruenju?
Khaka Gomba, Pretorija, Junoafrika Republika
Vi ste sami u sobi svojih roditelja. I ta vidite na stoiu sa ogledalom? Novac! On vas prosto zove po imenu. Da li ete ga uzeti i brzo nestati, ili ete se snagom volje odupreti iskuenju? Odupiranje iskuenju moe biti prava Bog nam je ostavio borba, pogotovo kad nema nikakvog sveoznaenu stazu koju doka. Sam Isus govori da, iako je na duh povremeno voljan da ini ono to je pravo, treba slediti da bismo naa grena priroda je poput vetra koji nas gura unazad (Marko 14,38). U asu iskue- razvili samokontrolu. nja, kad mislite da niko ne gleda, Bog vidi. On eli da se vebamo u samokontroli i da vladamo svojom naravi ak i kad nas drugi namerno izazivaju (Rimljanima 12,19-21). On eli da budemo umereni u hrani i da svoje misli upravljamo na ono to je sveto i prihvatljivo za Njega. Bog nam je ostavio oznaenu stazu koju treba slediti da bismo razvili samokontrolu. Ta staza je jasno obeleena znacima. Evo nekoliko od njih: Veite se (Isaija 59,1). Kad tako postupamo, biemo sigurni da su naa srca bezbedno povezana sa Bojim prestolom blagodati. A to postiemo usrdnom molitvom i pouzdanjem u Svemonog Boga, ija ruka nije okraala da ne moe spasti. Ako smo u stalnoj zajednici s Njim, to e Njegovu re privezati za nae srce. Tada nas Sveti Duh moe izbaviti. Razmiljajte (Filibljanima 4,8). Ako ispunimo svoj um istim mislima, biemo bolje opremljeni da se odupremo iskuenju. Dok seme dobrih misli poinje da klija i ukorenjuje se u naem umu, mi emo postajati sposobniji da odolimo svakom napadu koji preti da ugrozi nau samokontrolu. Suprotstavljanje zlu postae tada stvar naela. Nauite da inite dobro (Isaija 1,17). Pomaganje drugima predstavlja jedan od najboljih naina za borbu protiv iskuenja. Kad se suoite sa tekom situacijom, drite se Boga, okrenite se za 360 stepeni, i inite dobro. Dela ljubaznosti suprotstavie se iskuenju i usmeriti vau panju na Boju snagu umesto na vau slabost. Bei, prijatelju, bei (Jakov 4,7). Pobei od iskuenja nije znak slabosti. To je znak samokontrole. Bog kae da moramo izbegavati avola, jer rat nije na nego Boji. Kad beimo, mi priznajemo Njegovu spasonosnu blagodat i Njegovu sposobnost da nas spase. Beite i prepustite Njemu da brine o vaim strahovima.
Nkosazana Uvive Makshela, Kejptaun, Junoafrika Republika
1 2 3
Advent Review and Sabbath Herald, 13. mart 1881. Testimonies for the Church, sv. 4, str. 574. Isto, str. 502.
90
91
4. mart 2010.
5. mart 2010.
PANJA: OSLABLJENA SILA SAMOKONTROLE!

MILJENJE (Psalam 101,3)
ZDRAVI IZBORI
ISTRAIVANJE (Galatima 5,16-25; Koloanimia 3,1-10) ZAKLJUAK
Pe
Mnogi hriani nisu svesni opasnosti koju za nas predstavljaju razni mediji. Televizija, radio, asopisi i mnogi Internet sajtovi zamiljeni su da preuzmu kontrolu nad naim umom a da mi toga nismo ni svesni. Sve informacije koje se u va um programiraju nie od praga svesti ne nailaze ni na kakav otpor. Ta podsvesna informacija skladiti se u vaem mozgu sa identifikacijom za pokretanje reakcije koja e kasnije moi da utie na vae ponaanje.1 Takve poruke nam se prenose tako brzo u vidu tampane rei, slike ili glasa da ih mi nismo ni svesni. Saznanje da se informacije Mediji nastoje da tako programiraju da doseu do nae podsvesti daje dodatno znaenje naem tekstu za danas. za na definiu Gotovo da je i Psalmista u potpunosti razumeo da podsvesni um moe upiti mnoge stvari kojih stvarnost. ovek uopte nije svestan. Mediji nastoje da za na definiu stvarnost. Vei deo te stvarnosti prikazuje greh na uzbudljiv nain. Kao da se oni koji rade u raznim medijima posebno trude da degradiraju nae mentalne i umne sposobnosti. Mi smo u opasnosti da vrednosti grenog sveta ponu postepeno da oblikuju na nain miljenja i, konano, na nain ivljenja. Otuda borba za samokontrolu. Mediji takoe mogu umrtviti nae interesovanje i sposobnost da razmiljamo o Bojoj rei. Evo ta jedan autor i strastan italac ima da kae o svom linom iskustvu: Internet, ini se, unitava moju sposobnost koncentracije i dubokog razmiljanja. Moj um sada oekuje da upije informacije na nain na koji ih Internet daje: munjevitim tokom estica.2
ivot umerenosti je ivot uobiajene samokontrole. Ovo je lako ako neko razvije zdrave navike jo u ranom detinjstvu. Meutim, zahvaljujui Bojoj blagodati, svi mi moemo iveti srean, uravnoteen ivot, bez obzira kad smo otpoeli sa zdravim navikama. Umerenost nije ono to ne inite. Ona je sve ono dobro to odluite da uradite. Ako u svoje telo unosimo zdravu hranu, u svoj um zdravu nauku, ako ispunimo svoje oi i ui Bojim blagoslovima a svoje slobodno vreme plemenitim delima, na ivot e donositi rod Svetoga Duha.
RAZMOTRITE
Proitajte pesmu Radjarda Kiplinga Ako i razmislite kako vam njegovi saveti i Pavlovi u Galatima i Koloanima mogu pomoi da ivite ivotom samokontrole. Pronaite novi recept sa zdravim sastojcima, pripremite to i donesite ove sedmice u svoj subotnokolski razred. Sainite listu onoga to ste u slobodnom vremenu radili prole sedmice. Procenite koliko je svaka od tih aktivnosti zdrava. Napravite listu pozitivnih alternativa u odnosu na negativne sa vae prve liste. Radite na pozitivnim alternativama. Pronaite prijatelja koji e vam pomoi da otponete sa novom dobrom navikom. Posvetite se zajedno s njim praktikovanju te nove navike u toku narednih 40 dana. Zamolite bliskog prijatelja da vam ukae na jednu stvar koju obino inite, a to povreuje i vas same i druge ljude. Porazgovarajte o nainima da promenite tu vrstu ponaanja i smislite plan kako da to ostvarite. Proitajte biografiju neke osobe koja je uspeno savladala svoje loe navike.
ODGOVORITE
1. 2. Kako vi lino moete izbei prevaru medija? Razmislite o tome ta itate, gledate, o muzici koju sluate i kako koristite Internet. Kako sve to moe da utie na vau sposobnost da prouavate Bibliju i primenite njene istine u svom ivotu? ta biste morali da promenite kako biste efikasnije prouavali Boju re i sprovodili je u delo? Zato Biblija zahteva od nas da se uzdrimo i od onoga to izgleda da je zlo (1. Solunjanima 5,22)? Ksantilomzi Perseverans Mlamleli, Istoni London, Junoafrika Republika
3.
POVEITE
Elen G. Vajt, U potrazi za boljim ivotom (Postoji i izvanredno izdanje za mlade naslovljeno Heal the World Begin with Yourself, izd. Gary Swanson, 1997); Ben Carson and Cecil Murphey, Gifted Hands; The Ben Carson Story; Rick Warren, The Purpose Driven Life; What On Earth Am I Here For?
Denifer Morgan, Njufaundlend, Kanada
1 2
Steven Jacobson, Mind Control in the United States with an indtroduction by Antony C. Sutton. The Atlantic. Is Google Making Us Stupid? Nicolas Carr. http://www.theatlantic.com/ doc/200807/google (preuzeto 12. decembra 2008).
92
93
6. mart 2010.
LEP IZNUTRA
UVOD (Matej 23,25-28)
Po u ka 11
od 6. do 13. marta 2010.
Su
A rod je duhovni pravednost

Blago gladnima i ednima pravde, jer e se nasititi (Matej 5,6).
U mnogim delovima sveta, veliki naglasak se stavlja na samopoboljanje i lini izgled. elju da budemo mladi i lepi umnogome podstiu reklame, ija poruka kao da glasi: Ako dobro izgledate, dobro ete se oseati i postii ete vie u ivotu. Prema tome, mnogi ljudi ulau znatne napore i sredstva za ishranu, kozmetiku hirurgiju, lanstvo u fitnes klubovima, i iroki spektar metoda za samopoboljanje da uvek izgledaju kao u svojim najboljim mladim godinama. Tokom dve sedmice oktobra 2008. dobrovoljno sam uestovao u jednoj prekomorskoj misiji. Putovali smo u Adventistiku akademiju Aore u Vanuatuu, gde je trebalo da pomognemo u obnavljanju nekoliko zgrada u kampusu. Bilo je sjajno iskustvo pomagati u vraanju prvobitnog sjaja eksterijeru tih zdanja. Ipak, naa grupa je oseala da je od toga imala daleko vie Ispoljavanje koristi od onih za koje smo volontirali. Svakako, bilo je toplo a i dosta muno pravednosti na ispravan strugati bu i tronu boju sa spoljanjih nain podrazumeva zidova pre farabanja. No, nije taj posao obogatio na ivot, nego blago koje ovekovu unutranjost smo otkrili unutar tih zgrada duhovno ba kao i spoljanost. iskrena srca i puna ljubavi studenata na Akademiji Aore. U Mateju 23,27, Isus uporeuje uitelje zakona i fariseje sa okreenim grobovima koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvakih i svake neistote. Drugaije kazano, spoljanost graevina sjajno je odravana, ali je sadraj bio mrtav i truo. Oigledno, ispoljavanje pravednosti na ispravan nain podrazumeva ovekovu unutranjost ba kao i spoljanost. Ne moemo se nadati da emo odnegovati pravednost kao rod Duha samo svojom linom snagom, sredstvima i nastojanjima. U najboljem sluaju, nai nabolji napori mogu se uporediti samo sa iskustvom onih koje je Isus tako otro kritikovao. Postii emo jedino spoljni izgled pravednosti. Pravednost je rod Duha koji je lep i spolja i iznutra. Isus je autor nae pravednosti i samo ukoliko dopustimo Svetom Duhu da nam pomogne u negovanju Hristove pravednosti u nama, na ivot moe postati blago koje on treba da predstavlja za Boga lep spolja i iznutra.
Ketlin Rid, Melburn, Australija
94
95
7. mart 2010.
Ne
SUTINA PRAVEDNOSTI
LOGOS (4. Mojsijeva 25; 31; 5. Mojsijeva 21, 10-14; 1. Korinanima 10,1-14; Otk. 2,14)
PRIMANJE VENOG IVOTA (Marko 17-22)

Jedno od najpreih pitanja koje neko moe da postavi glasi: ta mi treba initi da dobijem ivot veni? (Marko 10,17). Bogati mladi koji je postavio to pitanje Isusu mislio je da ve zna odgovor. On je smatrao da je njegova briljivo sainjena lista dobrih dela ve reila problem. Ali, itamo da je on otiao alostan kad je Isus dodao jo jednu stavku toj listi da se odrekne svega to ima. Meutim, ako ovu priu ne itamo ispravno, samo emo produbiti tajnu o tome kako naslediti veni ivot. Logino, moramo priznati da bi tom mladom oveku ipak nedostajala delotvorna pravednost ak i da je dao sve to je imao. Samo to bi se tada naao na pravoj stazi da upozna Isusa - skraenica za neto oko ega teolozi raspravljaju i ine to jo nerazumljivijim, a ipak je to sutina onoga na ta je usredsreeno celokupno pitanje spasenja. Isus je proveo vie od tri godine sa svojim uenicima. Ali, da li su Ga oni stvarno poznavali u trenutku kada su Ga vojnici uhvatili u vrtu? Da, oni su u Njemu prepoznali velikog Uitelja. Jednom prilikom, poto je Isus preplaio mnoge od svojih sledbenika govorei o sopstvenom muenitvu, Petar je izrazio svoju veru da je Isus u stvari Hristos, sin Boga ivoga. Koliko je on sam razumeo svoju izjavu vidi se iz Isusovog komentara da to nije dolo od oveka, ve da mu je odgovor bio dat od Boga. Izvesno, Petar je pribegao radije nedozvoljenoj sili u pokuaju da spase Isusa, a zatim pobegao sa scene Njegovog hapenja da bi se na kraju odrekao svoje vere uz ponovljene kletve. On je dovoljno dobro poznavao Isusa da mu se srce kidalo zbog gubitka prijatelja; ali, sve do Pedesetnice on nije stvarno znao ta znai poznavati Isusa.
ivotom poslunosti sve do krsta, Bogoovek Isus Hristos otkupio nas je od posledica greha i dao naem Stvoritelju moralno pravo pred ostalim stvorenim biima da nas povrati iz stanja neposlunosti. Neto s im mi nemamo nikakve veze. Bila je to nezasluena naklonost od strane Tvorca. I upravo oko toga kako smo se vratili dolazi do pometnje. U 1. Jovanovoj 5,1 itamo da koji god veruje da je Isus Hristos, od Boga je roen. Ovo verovanje je vie od mentalnog pristanka. U 6. stihu, Jovan govori o vodi i o krvi. U tome se ogleda govor Duha. To je naravno ponavljanje Isusovog saveta Nikodimu da se ovek, kako bi bio spasen, mora roditi vodom i Duhom. U 1. Jovanovoj, podseamo se da za nas voda znai umreti starom nainu ivotu. Meutim, za Hrista je to bila krv - Njegova stvarna smrt koja je od praktine vrednosti za na preobraaj. A sve je to potvreno Svetim Duhom. Postoji udesni trijumfalizam u Jovanovim reima. Jer svaki koji je roen od Boga pobeuje svet, izjavljuje on. I vera je naa ova pobeda koja pobedi svet (4. stih). Vera bez dela je mrtva, kae nam Jakov Pravednost o kojoj u svojoj poslanici. Jovan nam je pokazao govorimo nije o da je vera stvarna dinamika verovanja i postupanja koje je dokaz Boje pravednosti u tome koliko treba da naem ivotu. Bez te dinamike, nema nam budemo dobri. spasenja. Bez nje, mi pokazujemo da nikada nismo videli Isusa. Bez nje nikada ne moemo poeti da oponaamo svoga Gospoda niti opravdati poverenje koje nam je poklonio. Drugaije reeno, pravednost o kojoj govorimo nije o tome koliko treba da budemo dobri. Mi smo svi jadne sudije sopstvenih postupaka. Moramo dakle imati um Hristov, to je prilino visok zahtev u pogledu karaktera. Hvala Bogu to imamo silu Svetoga Duha da nas nadahnuje i oblikuje ne samo nae postupke nego i samo stanje naeg uma.
KAKVE VEZE S TIM IMA POSLUNOST? (1. Jovanova 2,3)

Jovan nas u svojoj prvoj poslanici, govorei o poznavanju Boga, vraa na tumaenje koje smo upravo napustili. I potom razumemo da ga poznasmo, ako zapovesti njegove drimo (2,3). U veliki deo sopstvenog hrianskog ivota nije lako proniknuti. U stvari kao u sluaju bogatog mladia, skoro se samo po sebi razume da neija tvrdnja da je dobar ili savren samo istie njegove nedostatke otkrivajui ponos ako nita drugo, koji je, najzad, Luciferov prvi greh. Ipak, znak da poznajemo Isusa jeste dranje Njegovih zapovesti. Ponekad mislim da smo suvie objanjavali dinamiku poslunosti, savrenstva i pravednosti. Zakonska osnova naeg spasenja je jasna. Mi smo izgubili sve zbog Adamovog greha i svoje stalne sklonosti da ga ponavljamo. 96
ODGOVORITE
1. 2. Moemo li rei, ja sam spasen u prezentu? Kako to drugaije moemo izraziti? Da li se spasavamo zato to smo posluni? Ili smo posluni zato to smo spaseni? Moemo li biti spaseni bez poslunosti? Obrazloite svoje odgovore. Jovan izgleda mnogo naglaava emocionalni odnos uspostavljen Isusovim ivotom i smru. Koliko je to sutinski? Ako smo u obavezi pred Bogom, u kojoj taki mi zadovoljavamo Njegovo oekivanje?
Linkoln Stid, Hagerstaun, Merilend, SAD
3. 4.
97
8. mart 2010.
9. mart 2010.
Po
LJUBAV JE DELATNA RE
SVEDOANSTVO (1. Jovanova 4,16)
VIE OD IZGLEDA
DOKAZ (Matej 23,25-27; Rimljanima 3,28)
Ut
Pravednost je svetost, slinost Bogu, a Bog je ljubav (1. Jovanova 4,16). To je usklaenost s Bojim zakonom jer su sve zapovesti tvoje pravedne (Psalam 119,172), a ljubav je izvrenje zakona (Rimljanima 13,10). Pravednost je ljubav, a ljubav je videlo i ivot Boji. Boja pravednost je utelovljena u Hristu. Primajui Njega, dobijamo pravednost. Pravednost se ne stie munim naporima, ni zaIsusova ljubav se mornim radom, darovima ili rtvom; ona se besplatno ogleda u praksi. daje svakoj dui koja je gladna i edna pravednosti.1 Vie od samog odsustva greha u naem ivotu, pravednost je Boja ljubav koja je Njegov karakter i zakon. Poto je ljubav delatna re, pravednost je potinjavanje Bogu i doputanje da Njegova ljubav i dobrota ive kroz nas. To je verovanje da prilike, mudrost, talenti, sredstva i sila da se voli praktino dolaze od Boga. To znai sluati podsticaje Duha i biti kanal kroz koji Bog moe da zadovolji potrebe ljudi. Isusova ljubav se ogleda u praksi. On je pomagao svojim umornim prijateljima da ulove ribu i leio itava sela. Bio je prijatelj odbaenih i ispoljio saaljenje prema eni uhvaenoj u preljubi. Umro je naom smru da bi nas Njegova pravednost mogla pokriti, a sada pridruuje svoju pravednost naim molitvama i iznosi ih pred Oca. Njegova ljubav, meutim, nije uvek popustljiva niti se uvek ogleda u nenim reima. Isus je izagnao iz kue svoga Oca menjae novca kad nisu ukazivali ast Bogu, i govorio istinu u ljubavi kad ju je bilo teko uti. Ljubav treba da bude jasna da bi bila nena, da postavi granice i zatiti ljude da ih ne prelaze, kako se ne bi povredili. Ljubav kae NE kad nije popularno rei NE. Ljubav moe biti neugodna, teka i zamorna. Voleti na takav nain iziskuje veru, koja je takoe rod Duha! Hristos je na Primer i Zamena to se tie pravednosti. Nastavimo da razmiljamo o Njegovom ivotu, i kada upoznamo savrenstvo Spasiteljevog karaktera, zaeleemo da se potpuno preobrazimo i obnovimo po ugledu na Njegovu neporonost. to vie doznajemo o Bogu, to e uzvieniji biti na ideal karaktera, i usrdnija naa enja da odraavamo Boji lik.2
U Hristovo doba, slovo i duh legalizma pravednosti na osnovu sopstvenih dela koji se u novozavetnim vremenima poistovetio sa jevrejskom religijom, tano je odraavao duh i uenja fariseja.1 Oni su bili skloni da previde injenicu da je sklonost srca mnogo vanija od spoljnog ina.2 Oni su verovali da e dranje bezbrojnih zakona koje su sami propisali dokazati da su pravedni Jevreji, i da e stoga obezbediti mesto na nebu. Isus je razgovarao sa ljudima o tome ta znai initi ono to je pravo. Fariseji, uvi da sadukeji nisu bili u stanju da doskoe Isusu svojim pitanjima, odluili su da i sami pokuaju. Isus je odgovorio na njihova pitanja, dajui snaan protivdokaz: Ima jo uvek takvih Licemeri, to istite spolja au i zdelu a iznutra koji misle da je ono su pune grabea i nepravde (Matej 23,25). Kroz celo poglavlje Matej 23, Isus ukazuje tim to ine vanije od crkvenim voama da su vie zainteresovani onoga to veruju. da izgledaju pravedni, poteni i bogobojazni, nego to su to u stvari. Rimljanima 3,28 dalje produbljuje to pitanje, istiui da spasenje dolazi verom u Boga, a ne kroz poslunost zakonu. Proitajte i Rimljanima 3,29.30. Mi zapaamo te iste borbe u naim sopstvenim crkvama, kolama i ponekad i u svojim domovima. Ima jo uvek takvih koji misle da je ono to ine vanije od onoga to veruju, i da ukoliko spolja postupaju kao hriani, moraju biti takvi i iznutra. Meutim, stihovi koje smo pogledali danas jasno kau da treba da budemo isti iznutra i da vas nikakav trud, ispoljavanje poniznosti, dobrotvorni rad ili postupanje na nain za koji smatrate da je hrianski, nee dovesti u nebo. Potrebna nam je samo vera i da prihvatimo dar spasenja. Proitajte Rimljanima 5,16.18.
ODGOVORITE
1. 2. Kako biste nekome ko ne veruje objasnili ta znai Rimljanima 3,28? initi dobra dela je bitno, ali kako da budemo sigurni da svoju veru nismo pretvorili u religiju zasnovanu na delima?
Larisa Gredih, Vorbarton, Viktorija, Australija
1 2 Seventh-day Adventist Bible Dictionary, Don Neufeld, izd. Pharisees. (Hagerstown, Md.: Review and Herald Publishiing Assoc., 1960), str. 849. Isto
ODGOVORITE
1. 2. 3. Koji je na udeo u pravednosti? ta nas motivie da odaberemo i prihvatimo pravednost? Razmislite u kojoj oblasti svog ivota treba vie da uzrastete u Hristovoj pravednosti? Kejt Holingsvort, Kouldstrim, Viktorija, Australija
1 2
Misli sa Gore blagoslova, str. 32 Isto, str. 33
98
99
10. mart 2010.
11. mart 2010.
Sr
KAKO ISPRAVNO SHVATATI STVARI?

PRIMENA (Rimljanima 10,3)
BOJE KREATIVNO RAUNOVODSTVO

MILJENJE (Rimljanima 6,23)
Kad god je novi elektrini aparat ili neka druga oprema stigla u kuu, moja majka bi ubrzo postala frustrirana, zato to smo moj otac, braa i ja uvek pokuavali da ih sastavimo ne itajui prethodno uputstvo za upotrebu. Ponekad smo i uspevali. Pretpostavljam da je tu u pitanju naa ljudska priroda. ak i u pogledu pravednosti, ljudi su oduvek primenjivali sopstvene postupke i eksperimente. Mnotvo crkava i denominacija irom sveta svedoe o tome. Mi ostavljamo Boji udbenik sa uputstvima u kutiji, a onda se pitamo zato na ivot i crkva ne izgledaju onako kako bi trebalo. Dakle, kako bi valjalo negovati rod pravednosti? Evo nekoliko ideja iz Boje rei: Ponite od sebe. Kad razmiljamo o ispravnosti, uvek je lako iznai mane kod drugih. Ovde nije re o kako to sugerie Matej 23,26, nije ak lako dobijanju. Pre e Ali, ispraviti ono to se vidi u naem sopstvenom biti da je u pitanju ivotu, a kamoli kad je re o drugima. Prestanite da pokuavate. Ovo nije poziv na potdavanje. puno odustajanje, ali poznati slogan preporuuje: Ostavite i prepustite Bogu. Mi ne moemo ostvariti pravednost sami bez iije pomoi. Moramo dozvoliti Bogu da radi za nas (Rimljanima 3,28). Budite voljni da se rtvujete. Ovde nije re o dobijanju. Pre e biti da je u pitanju davanje. Prva Jovanova 2,6 podstie nas na ivot po ugledu na Hrista, iji je ivot u samoj sutini bio ivot rtve. Nemojte se bojati da zatraite pomo. Kad nam je svega previe, ne treba da se pomirimo sa neuspehom. Traite pomo. Potraite odgovore u Bibliji, od Svetog Duha i ljudi u koje se moete pouzdati. To je moda poniavajue, ali moda je ba poniznost odgovor koji traite. Iako je u braku preko 25 godina, moj otac jo uvek prilazi novim ureajima a da nije pogledao uputstvo za upotrebu. A moja majka pa, mislim da je prestala s pokuajima da ga natera da postupa drugaije. Kad napokon shvatimo dvojnost pravednosti njenu pripisanu i dodeljenu prirodu postaje oigledno zato e nai sopstveni napori, kao i oevi, uvek biti nedovoljni. Postoji i uvek je postojao plan. Mi jednostavno treba da postanemo voljni da budemo voeni.
ODGOVORITE
1. 2. 3. U kojim ste oblastima ivota imali problema da Bogu prepustite kontrolu? Zato uvek smatramo da je na metod najbolji? emu nas posebnom moe pouiti Hristov ivot? Koliko je razumevanje pravednosti znaajno za hriansku veru i iskustvo? Braden Blajd, Adelaida, Juna Australija 100
Kreativno raunovodstvo nastaje kad se rauni tako vode da se sredstva preusmeravaju da odgovore njihovim zahtevima, ime nestaju razlike i raun deluje izbalansiran. Da li ste znali da i Bog ima kreativno raunovodstvo. U Njegovom sluaju, meutim, On samo dodaje vrednost raunu. Pomenuti raun ukljuuje nau pravednost. Kad je greh uao u svet, oveanstvo je zasluilo da umre (Rimljanima 6,23). Greh je poremetio balans Boje pravde i iz toga je proistekao veliki troak. Problem je bio, i jo uvek jeste, u tome to Bog vrednuje pravdu kao deo svog karaktera i carstva, ali takoe vrednuje i ljubav. Poto je Boje vrednovanje ljubavi bilo suprotstavljeno Njegovom vrednovanju pravde, neto se moralo dati. U svojoj milosti i ljubavi On je uzviknuo: Kako da te dam... ustreptalo je srce moje u meni, uskolebala se utroba moja od alosti (Osija 11,8). Boja ljubav nije mogla da pojmi da izgubi oveanstvo. Stoga je Bog, da bi ispravio problem greha, stavio u pokret svoje kreativno raunovodstvo. Isus utelovljeni Bog doao je da umre umesto nas, ivei savrenim iivotom i umirui naom smru. Tim procesom, On je platio cenu greha, to jest, venu smrt. Hristova blagodat i zakon su nePoto je Boje odvojivi. U Isusu, susreu se milost i istivrednovanje ljubavi bilo na, a pravda i mir se ljube.1 Dar Boji suprotstavljeno Njegovom je ivot veni u Hristu Isusu Gospodu naemu (Rimljanima 6,23). Taj dar je vrednovanju pravde, neto za svakoga koji bude prihvatio Isusovu se moralo dati. smrt za oprotenje svojih greha. Mi svi imamo mogunost da sledimo telesnu ili boansku pravdu. Telesna pravda je kada se plata za greh plaa naom venom smru. Boanska pravda dolazi kroz Isusovu rtvu, ime se uravnoteuje boanska glavna knjiga dugovanja i potraivanja. Cena greha bila je i bie objanjena. Postoji ipak jedan ograniavajui faktor. Ogranienje nije kod Boga (jer je cena ve plaena) nego kod ljudi. Spasenje je obezbeeno za svakog oveka. Ali Bog, da bi bio zaista pravedan, doputa nam da prihvatimo Njegov dar ili da ga odbacimo. Naa pravednost je plaena, ali e uslediti provera kad rauni budu konano pregledani i potvreni. Naa pravednost je u sebi i po sebi potpuno neodgovarajua. Jedino ako ivimo u Isusu i prihvatamo Njegovu pravednost, moemo biti opravdani. Boje kreativno raunovodstvo bie tema prouavanja kroz itavu venost.
ODGOVORITE
Ako je naa pravednost u Isusu, kakva je onda naa uloga? Dezre Nikoli, Sidnej, Australija
1 Selected Messages, knjiga 1, str. 349.
101
12. mart 2010.
Pe
ZAKLJUAK
HRISTOS NAA PRAVEDNOST

ISTRAIVANJE (Rimljanima 3,21-23)
Pravednost dolazi ne od poslunosti zakonu, nego od potinjavanja Bogu. Kad je Isus iveo na Zemlji, On je svoj ivot predao Bogu i sledio uputstva svoga Oca. Ukoliko elimo da ivimo ivot pravednosti, moramo initi isto. Moemo sedeti na prestolu svog srca, ili moemo sii i dozvoliti da Isus bude na Gospodar. Svakog jutra posveujte sebe Bogu za taj dan. Iznesite Mu sve svoje planove da Njegovo provienje pokae da li ih treba ostvariti ili odbaciti. I tako ete, iz dana u dan, svoj ivot predavati u Boje ruke; tako e se va ivot oblikovati da bude sve sliniji Hristovom ivotu.1
Po u ka 12
od 13. do 19. marta 2010.
RAZMISLISTE
Napravite manji poster i ispiite Hristos je moja pravednost ili sline rei. Postavite ga tako da ga moete svakodnevno posmatrati. Ispiite na listu hartije dva naslova: Pravednost je... i Pravednost nije.... Ponovite pouku za ovu sedmicu. Zatim ispiite rei ili izraze koji pripadaju svakoj od ovih kategorija. Napiite definiciju toga ta znai poznavati Isusa. Pevajte ili ponavljajte rei pesme Steno spasa, Boe moj, broj 158 u naoj pesmarici. Zatim dopiite petu strofu. Zamolite izvestan broj ljudi da definiu ta znai biti pravedan, a zatim dajte sopstvenu definiciju. Razmislite o tome ta biste mogli uiniti ove sedmice, a da vam to da jasnije vienje o Isusu i Njegovoj pravednosti.
POVEITE
Joseph Stowell, Simply Jesus and You, Id Rather Have Jesus, str. 23-29; Ellet J. Waggoner, Christ and His Righteousness, The Lord Our Righteousness, str. 58-69; Warren W. Wiersbe, Be Right, The Wrong Righteousness, str. 112122.
Rene Kofi, Gobles, Miigen, SAD
A rod je duhovni istina

I traiete me, i nai ete me, kad me potraite svim srcem svojim (Jeremija 29.13).
Put Hristu, str. 56.57.
102
13. mart 2010.
14. mart 2010.
Su
DA LI UINITI ONO TO JE ISPRAVNO?

UVOD (2. Dnevnika 25,1.2)
DRITE SE ISTINE DA BISTE IMALI RODA

DOKAZ (Jovan 8,31.32; Jovan 14,6.16.17; 17,17)
Ne
Dok je gledao kroz prozor voza kojim se vraao s posla, Vilijam je primetio kako su telefonski stubovi munjevito prolazili pred njegovim oima. Pitao se: Gde su otile sve te godine? Oseam da su prole isto tako brzo kao to prolaze ovi telefonski stubovi. I sada, ta u uiniti? Vilijam Mudrac. Tako su ga nekada svi zvali. Ne tako davno diplomirao je kao prvi u rangu u svojoj generaciji na Harvardu, iz oblasti ekonomije. Odmah zatim naao je izvanredno plaen posao. Na Vol Stritu dobio je nadimak genijalni deko, finansijski mudrac. Vilijam je doivljavao sveameriki san sjajan posao, ekskluzivan dom, i voljena ena. Ali onda su banke poele da propadaju. Njegov posao je krenuo putem bankrotstva. Izgubio je sav novac, ulaganja, skupi dom koji su on i ena toliko zavoleli. Takve misli prolazile su mu kroz glavu kad je izaao iz voza da bi prepeaio do kue koju e uskoro morati da ostavi. Vapio je: O, Boe! Molim Te, pomozi mi. Bio sam dobar hrianin i Ti si me uvek obasipao sa vie blagoslova nego to mi je bilo potrebno. Nisam Ti se molio izvesno vreme, ali ti zna moje srce. Ono to je poinjalo kao tipian dan u Vilijamovom svetu postalo je njegova najgora nona mora. Dok je prolazio kroz poznatu umovitu oblast da bi stigao do svoje bogate kue, otkrio je blindirani kamion koji se bio Da li je to odgovor na stropotao niz jedno brdace. U njemu moje molitve? Niko nije bilo ljudi jer su verovatno otili po nikada nee saznati ako pomo. Na oko pet koraka od Vilijama nalazile su se dve torbe, a na svakoj je uzmem te dve torbe. pisalo: milion dolara. Vilijam je pomislio: Da li je to odgovor na moje molitve? Niko nikada nee saznati ako uzmem te dve torbe. Mogao bih da isplatim kuu i izaem iz dugova. Stajao je tu, kako mu se inilo, itavu venost, analizirajui svoju posebnu dilemu. Alo, 911? Hou da prijavim jedan udes. Saekau ovde saobraajnu policiju. Kad je Vilijam zatvorio svoj mobilni telefon, pao mu je na pamet jedan tekst iz Svetog pisma koji je potom glasno ponovio. Druga Dnevnika 25,2: On injae to je pravo pred Gospodom, ali ne celim srcem. Iako je bio bolno kuan da zadri novac, znao je da kao ovek koji se izdaje za hrianina mora da uini ispravnu stvar. Da li e ove sedmice rod istine uzrasti u tvom ivotu, kao to se pojavio u Vilijamovom srcu u trenutku kada su banke propadale?
Danijel Smit, Orlando, Florida, SAD
Isus je izjavio za sebe da je put, istina i ivot (Jovan 14,6). On je takoe zamolio Oca da nam poalje Svetog Duha (Uteitelja), koji je Duh istine (17. stih). Poto nismo u stanju da fiziki vidimo Hrista ili da razgovaramo s Njim kao to su to mogli uenici, Sveti Duh dolazi da boravi u naoj dui kako bi nas vodio u istini koju je Hristos ispoljavao dok je bio na Zemlji. Istorija nas ui da je poznavanje istine dobra stvar. Ipak, moramo tu istinu primenjivati u svom ivotu. Kako to inimo? Jovan 17,17 kae: Re je tvoja istina. Za Boju re se kae da je istina. Sveto pismo nam otkriva Boji karakter preko Isusa Hrista. Mi postajemo nova stvorenja kad istinu Rei Boje uinimo sastavnim delom svog ivota.1 S obzirom da je Boja re istina i da obuhvata Rod obrazuje i Deset zapovesti, moemo zakljuiti da se istina karakter jedne ispoljava dranjem zakona. Isus je rekao: Po rodovima njihovim poznaete ih (Matej 7,16). osobe. Rod je ono Rod obrazuje karakter jedne osobe. Rod je ono to ta osoba ini. to ta osoba ini. Prema tome, preobraaj naeg karaktera, kad ivimo po Bojem zakonu, ini vidljivim duhovni rod. Taj rod se pokazuje kad Boju re/zakon pretoimo u praksu. Hristov primer nas ui kako treba drati zakon. Ne budimo kao fariseji koji su poznavali istinu, ali su je pogreno primenjivali. Mi stoga treba da traimo pomo Svetog Duha da bismo razumeli Boju re, kao i da je pravilno primenjujemo u svom svakodnevnom ivotu. Ako ostanemo u Njegovoj Rei i drimo Njegove zapovesti, biemo Njegovi uenici, poznavati istinu i biti slobodni (Jovan 8,31.32). Moramo primenjivati istinu drei Boji zakon. Tada moemo uivati u pravoj duhovnoj slobodi, i osim toga posedovati istinsku sreu zato to smo u miru sa Bogom i drugim ljudima. Poslunost Bojoj rei oslobaa nas krivice, osude i bola, jer e Isus nadomestiti prazninu svojim rodom (karakterom), koji se sastoji od ljubavi, mira, trpljenja, milosti, dobrote, vere, krotosti i samokontrole (Galatima 5,22.23). Taj rod je dar koji Bog hoe da da svakome. Treba svakodnevno da razmiljamo o Njegovoj Rei, da budemo verni onome to nam Duh Sveti bude otkrio tokom prouavanja, i da istinu koju smo saznali podelimo sa drugima.
ODGOVORITE
Koji su neki od praktinih naina na koji moemo drugima, koji ne poznaju istinju, ukazati na istinu?
Kimberly A. Hadgens, Orlando, Florida, SAD
1 The SDA Bible Commentary, sv.5, str. 1053.
104
105
15. mart 2010.
Po
MOETE LI IZAI NA KRAJ S TIM?

LOGOS (2. Dnevnika 25,2; Psalam 51,17; Jeremija 29,13; Jovan 7,16.17; 14,6; 17,3; Jevrejima 5,14)
ta mi treba da napustimo da bismo upoznali Hrista? Moramo napustiti svoje sebine puteve, poniziti se i osetiti griu savesti. rtva je Bogu duh skruen, srca skruena i ponitena ne odbacuje Boe (Psalam 51,17). Onda emo potraiti Gospoda i nai emo Ga (Jeremija 29,13).
Religija moe biti zastraujua. Svaka religiozna grupa tvrdi da ima istinu. Mnogi pojedinci, zbunjeni, odluili su da prihvate ono to im se ini kao ispravno, pa otuda porast i popularnost spritizma i okultnog. Znanje, tradicija i ivotna iskustva igraju glavnu ulogu u onome to smatramo istinom. Koje se istine, kao hriani, drimo i kako bi trebalo da odgovorimo na nju?
KAO BEBA (Jevrejima 5,14)

Uglavnom, bebe se raaju bez zuba. Ponekad moramo Raznovrsnost hrane koju mogu jesti da saekamo da nai poveava se kako rastu najpre tenosti, zatim meka hrana, a kad se pojave zubi, duhovni zubi porastu da vrsta hrana. Kad poenemo da upoznajemo istinu, mi smo slini bebi. Ne- bismo mogli jesti vrstu hranu Boje istine. ohodno je vreme i duhovna zrelost da bismo nauili sve emu Hristos ima da nas poui. Ponekad moramo da saekamo da nai duhovni zubi porastu da bismo mogli jesti vrstu hranu Boje istine. to budemo zreliji, sve emo vie biti u stanju da razaznamo istinu i tako razlikujemo dobro od zlog (Jevrejima 5,14). Pavle je objasnio ovu ideju da bismo mogli propovedati istinu ljudima oko sebe a da ih pri tom ne bombardujemo duhovnim stvarima koje jo nisu sposobni da shvate. Nije bezbedno zidati kuu bez temelja, zato to e, bez temelja, zidovi popucati te bi kua mogla pasti. Tako je i sa propovedanjem istine drugima.
HRISTOS KAO ISTINA (Jovan 14,6)

Najbolji put za pronalaenje istine je kroz Gospoda naega Isusa Hrista. Toma je ovo saznao kad je zapitao Isusa kuda ide (Jovan 14,5). Isus je u odgovoru otkrio nekoliko stvari o sebi. Da bi Toma imao pristupa tamo gde ide njegov Uitelj, morao je znati da je Isus put, istina i ivot (Jovan 14,6). Jedini nain da se doe do Oca jeste preko Njegovog Sina.
ISTINITI DOKAZ: (Jovan 7,16.17; 2. Dnevnika 25,2)

Kroz celu Bibliju, Bog je uvek potvrivao svoje rei delima. Bog je poten i pravedan, i ne eli da Mu verujemo a da prethodno ne donesemo odluku zasnovanu na injenicama. Sva biblijska uda koja su inili Bog i Isus pokazuju da su oni istina. Isus je tu karakteristiku ispoljio na ovoj Zemlji. Kad je otiao u hram da pouava za vreme praznika u Jerusalimu, ljudi su ga pitali kako On zna to to je nauavao (Jovan 7,14.15). Njegov odgovor je bio izvanredan. Rekao je ljudima da bi trebalo da ive onako kako ih je On nauio da bi saznali da li je doktrina koju je propovedao istinita ili lana (Jovan 7,16.17). Zamislite da mi, kao hriani, svi ivimo u skladu sa Hristovim uenjem. Mnogi bi ljudi onda bili blagosloveni naim ivotom, a istina bi bila utisnuta i zapeaena u umu blagoslovenih pojedinaca. Iako imamo istinu kakva je u Bogu, ponekad smo kao pod anestezijom zbog svoje duhovne rutine i tradicije. Mogue je poznavati Boju istinu i initi Njegovu volju srcem koje nije voljno da to ini. U 2. Dnevnika 25,2 stoji: On injae to je pravo pred Gospodom, ali ne celim srcem. Ovaj tekst govori o Judinom caru Amasiji koji je izvravao zakon a da njegovo srce nije bilo u tome. Ako smo voljni, Sveti Duh je u stanju da preoblikuje naa gvozdena srca.
VENI IVOT (Luka 4,18; Jovan 17,3)

Kad je doao na Zemlju da na njoj boravi kao ljudsko bie, na Spasitelj je posvetio svoj ivot ispunjavanju svoje misije leenju bolesnih i onih slomljena srca, i propovedanju jevanelja (Luka 4,18). I iznad svega, On je doao da da svoj ivot za sve ljude da svi moemo veno iveti s Njim. Veni ivot udesno zvui nama koji smo podloni bolu, patnji i smrti. Isus je otkrio istinu o venom ivotu gledajui u nebo i izgovarajui ove rei: A ovo je ivot veni da poznaju tebe jedinoga istinoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista (Jovan 17,3). Ovaj tekst mnogo govori. On kae da se veni ivot sastoji u poznanju istine o Ocu kroz Njegovog Sina Isusa Hrista koji je Put.
ODGOVORITE
1. 2. Kako se va ivot promenio kad ste pronali istinu kakva je u Hristu? ta je jo Hristos rekao ili uinio da pokae svoje poznavanje istine?
Dejson Gibson, Orlando, Florida, SAD
RAZMENA (Psalam 51,17; Jeremija 29,13)

Da bismo nauili neto novo, moramo za uzvrat od neega odustati. Da bi stekao znanje mainskog inenjera, ovek mora odustati od svog linog vremena da bi prouavao mnotvo matematikih i naunih pojmova. ovek isto tako mora da uloi novac u neku obrazovnu ustanovu da bi se obuio. 106
107
16. mart 2010.
17. mart 2010.
Ut
ISTINA KOJA MENJA

SVEDOANSTVO (Jovan 16,13.14; 1. Korinanima 2,10.11)
HRISTOS U NAMA, VERAN I ISTINIT

PRIMENA (Psalam 15,1.2; 119,11; 3. Jovanova 1,4; Otkrivenje 19,11; 22,6.7)
Sr
Kad dozvolimo Svetom Duhu da nas vodi, otkrie nam se istina. Ovo iskustvo dogodilo se u mom ivotu kao i u ivotu moje ene. Odrastanje u adventistikom domu zahtevalo je prouavanje Biblije i poznavanje crkvenih doktrina. Ti zahtevi ispunjavani su pre iz obaveze nego iz elje srca. Rezultat je bio da sam kasnije, kad sam odrastao, skrenuo sa tog puta. Meutim, kad mi je bilo 25 Nijedno od nas dvoje nije godina, prihvatio sam Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja. Ubrzo posle toimalo biblijske asove. ga, neko mi je kupio Bibliju na CD-u. Oslonili smo se na Svetog Retko kad sam propustio dan a da je Duha da nas dovede do ne sluam. I tek poto sam sluao Boju re iz elje koja je ponikla u srcu, celokupne istine. dogodio se preobraaj u mom ivotu. Moja supruga odrasla je u katolikom domu. U ranim dvadesetim, okolnosti su je nagnale da potrai Gospoda izvan svoje denominacije. I tako, krenula je da ita Bibliju. Oseajui da u njenoj crkvi neto nedostaje, poela je da poseuje Pentekostalnu crkvu. Posle tri godine u toj crkvi, i dalje je oseala neki nedostatak. Stoga je poela da se moli Bogu u vezi s tim. Kratko posle toga, ula je adventnu vest. Tri meseca je prouavala sama uz pomo Duha Svetog. Istina za kojom je eznula najzad joj je bila otkrivena. Nijedno od nas dvoje nije imalo biblijske asove. Oslonili smo se na Svetog Duha da nas dovede do celokupne istine. Bog eli da se Njegov narod ve u ovom ivotu stalno i sve bolje upoznaje sa istinama Njegove rei. Postoji samo jedan nain da se stekne ovo znanje. Boju re moemo shvatiti jedino kad nas prosvetli onaj isti Duh preko koga je Re bila data. Tako i u Bogu to je niko ne zna osim Duha Bojega; Jer Duh sve ispituje i dubine Boje (1. Korinanima 2,10.11). Spasitelj je svojim sledbenicima obeao: A kad doe on, Duh istine, uputie vas na svaku istinu... jer e od mojega uzeti, i javie vam (Jovan 16,13.14).1
Da bismo bili slini Hristu, moramo teiti za istinom, pokoravati joj se i verovati u njenu mo. Biblija je sva od istine. Tokom vekova, Re je opovrgla mnoge kritike, jer su se njeni proroki spisi ispunili i nastavljaju da se ispunjavaju i u nae vreme. Jovan 1 govori nam da je, u poetku, Re bila sa Bogom, da je Re bila Bog, i re postade telo i useli se u nas (Jovan 1,14). Boji Sveti Duh osenio je jednu devicu i dao silu rei koju je uputio proroku Isaiji (videti Isaija 7,14 i Matej 1,18-23). I tako je Isus, ija je majka imala ljudsko telo, i iji je Otac Bog, ispoljio osobine Rei svoga Oca. Jovan otkriva Isusovo ime Verni i Istiniti. Linim iskustvom mnogi hriani su ustanovili da je Isus tano takav. tavie, to su Kad god smo u iskuenju ona ista obeleja rei u Bibliji. Isus, kao da izreknemo la... Boja Re, jeste veran i istinit (Otkrivenje setimo se ko je na Otac. 3,14; 19,11; 21,5; 22,6). Poto smo Boja deca, mi takoe treba da budemo verni i istiniti (1. Jovanova 3,1-3. 18.19). Evo sada nekoliko naina na koje moemo ispoljavati karakter svoga Oca i sluiti Mu u duhu i istini. Priznajte. Jakov 5,16 kae da ispovedamo svoje grehe jedni drugima da bismo se mogli moliti jedan za drugoga. Dobro je imati pouzdane prijatelje s kojima to moemo initi. Ipak, ima nekih ljudi kojima ne moemo verovati, i ima greha koje bi bilo mudro ispovediti samo Bogu. On je uvek voljan da nam oprosti, da nas oisti od greha i da nam pomogne da ponovo ne sagreimo. Proitajte Psalam 32,5; 1. Jovanova 1,9. Prihvatite Boji oprotaj. On je veran i pravedan da oprosti nae grehe, a Sveti Duh ima mo da nas oisti od svake nepravde (1. Jovanova 1,9). Govorite istinu. Kad god smo u iskuenju da izreknemo la (ma kako malu), setimo se ko je na Otac, i onda odluimo da kaemo istinu. Bog e uiniti ostalo ako se pouzdamo u Njega. Proitajte Koloanima 3,8.9 i Otkrivenje 22,14.15.
ODGOVORITE
Koju vam je veliku istinu o vama samima otkrio Sveti Dih? Ima li neega to treba promeniti? Ako je tako, kako ete izvesti tu promenu?
Nevil i Kajer Piter, Orlando, Florida, SAD
ODGOVORITE
1. Hristos je provodio vreme tragajui za Oevom istinom u Starom zavetu. On je odluio da veruje i slua tu istinu svakoga trenutka svakoga dana. Kako i mi moemo da inimo isto? Dajte primer neke situacije u kojoj moemo izabrati da govorimo istinu umesto lai.
Stejsi-En Montanjez, Orlando, Florida SAD
2.
Put Hristu, str. 88.89.
108
109
18. mart 2010.
19. mart 2010.
JESTE LI VI TAJNI HRIANIN?

MILJENJE (Jovan 17,3)
ISTINA IMA DVA ZNAENJA

ISTRAIVANJE (Prie Solomunove 11,3) ZAKLJUAK
Pe
Da li ste ikada bili u situaciji da izreknete takozvanu belu la? Moda je pokuaj da se ostavi dobar utisak ili izbegne kazna izgledao vaniji u tom trenutku. ta da kaemo tom dragom prijatelju ili roaku koji dosledno fabrikuje lai da bi zadovoljio svoju prevarnu veliinu? Kako je razoaravajue i bolno kada, svakoga dana, lai nastavljaju da se razvijaju. Bolno je, zato to la ima silu da uniti odnos. Razoaravajue je, zato to se razotkriva duhovna situacija dotine osobe. Kad razmiljam o rei istina, shvatam da je poznavanje istine od koristi samo ako se istina lino primenjuje. U Edemskom vrtu, Bog je prvom paru rekao istinu o tome da ne treba jesti zabranjeni plod. Meutim, oni su odluili da veruju sotoninim laima, i znamo reShvatam da je zultat bol, propast i smrt koji e se napoznavanje istine od staviti do kraja vremena. U svojoj mudrosti i iz ljubavi prema nakoristi samo ako se ma, Bog je smislio nain da se istina prenosi istina lino primenjuje. s narataja na narataj. Za nas hriane koji se pripremamo za venost, primena istine u svakodnevnom ivotu isto je tako vana kao i poznavanje istine. Da bismo govorili istinu, moramo imati Isusa u svom srcu. On e nam dati sposobnost da budemo istinoljubivi. I poznaete istinu, i isdtina e vas izbaviti (Jovan 8,32). Svako ko odbija da se preda Bogu, nalazi se pod vlau druge sile. On nije svoj gospodar. On moe da govori o slobodi, ali nalazi se u najcrnjem ropstvu. Nije mu doputeno da sagleda lepotu istine, jer je njegov um pod vlau sotone.1 Koliko je, dakle, bitno uspostaviti i odravati lini odnos sa Bogom, koji podrazumeva potpuno, svakodnevno predanje Njemu. Na hod, razgovor, odevanje, stav i svaki deo naeg bia odraavae onda Hrista. Isus je rekao svojim uenicima: Ja sam okot a vi loze: i koji bude u meni i ja u njemu on e roditi mnogi rod; jer bez mene ne moete initi nita (Jovan 15,5). Kad je tok napajanja od Boga stalan i neometan, ponjeemo bogatu etvu istine.
Bez obzira kako vi definisali istinu, sve se svodi na jedno odsustvo lai. Mi se suoavamo sa istinom kao iskrenou svakoga dana u ivotu: Da li da javim da sam bolestan da bih otiao u grad zbog ogromne rasprodaje? Da li da profesoru kaem da sam zakasnio zbog zastoja u saobraaju, dok sam se u stvari uspavao? Da li da Osiguravajuem drutvu kaem da je nepoznato vozilo udarilo u zadnji deo mog automobila i pobeglo, a zapravo sam vozei unazad udario u kontejner za smee? Ba kao to nema velikih i malih greha, nema ni belih lai, dejih lai ili samo neznatnih preterivanja Greh je greh. Potenje je potenje. Isto vai i za Boju re. Ona je u celini istina. I nije na nama da odaberemo i uzmemo ono to hoemo da verujemo. Hriani e biti poznati po svom potenju koliko iskreno ive, koliko iskreno predstavljaju Hrista u svom svakodnevnom ivotu?
RAZMISLITE
Ispitajte i uporedite pravi cvet i vetaki cvet iste vrste. Zbog ega je pravi cvet drugaiji i iznad onog napravljenog? Poveite to sa ljudima koji se odlikuju iskrenou sa onima koji nisu uvek takvi? Koje biste od njih eleli za prijatelja? Zato? Izmislite takvu igru da sa prijateljima naizmenino priate prie u kojima se prepliu stvarne injenice i fikcija. Da li su sluaoci pokuavali da odrede ta je istina na osnovu jezika vaeg tela, izraza lica i tona vaeg glasa. ta ste pri tom nauili? Poaljite e-mail ili tekst nekima od svojih prijatelja, postavljajui im ova pitanja: ta po vaem miljenju znai potenje? Kako se to odnosi na vas? Zato biste voleli da vam najbolji prijatelj bude potena i iskrena osoba? Razmislite o sedmici koja je upravo protekla postavljajui sebi sledea pitanja: Da li sam uvek govorio celu istinu? Zato jesam, ili zato nisam? Da li je to problem za ije mi je reenje potrebna Isusova pomo? Iskoristite Google da biste pronali re integrity (potenje, iskrenost). Koliko ste informacija pronali. ta ste saznali iz onoga to ste proitali? Pogledajte neku biblijsku priu na DVD-u, zatim je proitajte iz neke knjige i u Bibliji. ta je bilo blie biblijskoj istini knjiga ili DVD?
ODGOVORITE
1. 2. Kako moete pomoi nekome da svoja nastojanja radi ostvarenja samopotovanja preusmeri na nastojanje da poznaje Boga? U kom smislu bi finansijski minusni saldo naeg naina ivota bio posledica nedovoljnih duhovnih ulaganja? Ketlin Nelson, Altamonte Springs, Florida, SAD
POVEITE
Character/Integrity, Spiritual Leadership, Henry and Richard Balckaby, str. 104-107; Mind, Character and Personality, Ellen G. White, sv. 2, str. 437.438; Integrity na http://www.ask.com.web?q=integrity&qsrc=0&o=0&1=dir. Barbara Menspiker, Lurej, Virdinija 111
enja vekova, str. 401.
110
20. mart 2010.
45 SEKUNDI MOGLE BI DA ODLUE VAU SUDBINU UVOD (Matej 7,18-20; Efescima 6,6)
Po u ka 13
od 20. do 27. marta 2010.
Su
A rod je duhovni: Sutina hrianskog karaktera

Kojima Bog naumi pokazati kako je bogata slava tajne ove meu neznabocima, koje je Hristos u vama, nad slave (Koloanima 1,27).
Uz dramatinu iznenadnu pobedu u finalu dravnog prventstva, trener Klivlend Straud i Buldozi iz Srednje kole Rokdejl Kaunti uspeno su zavrili sezonu na koarkakom turniru Dordija bojz 1987. godine. Ipak postoji jedna nepravilnost kada je re o njihovim trofejima; naime, uprava kole upozorila je nadlene da je jedan igra, koji prema kolskim pravilima nije bio mogao biti izabran u tim, igrao 45 sekundi tokom njihove prve utakmice posle sezone. Mi u to vreme nismo znali da on ne moe biti izabran, prenosi Straud. Neki ljudi su kazali da bi to trebalo da preutimo, jer je trajalo samo 45 sekundi a igra nije bio udarni. Ali, valja uraditi ono to je poteno i ... ono to nalau pravila. Rekao sam svom timu da ljudi zaboravljaju rezultate koarkakih utakmica, ali nikada ne Svialo se to nama ili zaboravljaju kako se ponaate.1 ne, mi smo izloeni Mnogi od nas prikazuju se kao prijatne pogledima. osobe kako bi sakrili svoje pravo lice, ali se na pravi karakter otkriva onim to inimo kad mislimo da nas niko ne gleda. uo sam da je glavni razlog to mnogi ljudi ne veruju u Boga to to Ga mnogi hriani priznaju svojim usnama, ali Ga poriu svojim delima. No, ne treba gubiti nadu. Zahvaljujui prisustvu Svetog Duha u nama, moemo stei novi karakter (2. Korinanima 5,17) i biti nakalamljeni na Isusa (Jovan 15,5). Tokom ovog tromeseja prouavali smo sutinu hrianskog karaktera: ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrotu, vera, milost, uzdranje, pravednost i istinu. Ove nebeske osobine, mada ne donose rod zahvaljujui svesnim naporima s nae strane, usavravaju se kad istrajemo u injenju onoga to je ispravno, bez obzira da li je to vraanje veeg kusura blagajnici, ili odbijanje da se sledi veina koja se odaje zlu. Svialo se to nama ili ne, mi smo izloeni pogledima. Prepoznaju nas po naim duhovnim rodovima (Matej 7,20). Kad se runo ponaamo, ili proputamo da se ponaamo kako treba, svet zbog nas prestaje da veruje u hrianstvo.2 Svet ne trai samo od nas da budemo moralni primer, on to s pravom oekuje! Posejte naviku, ponjeete karakter; ali, posejte karakter i ponjeete sudbinu. Ljudi nikad ne zaboravljaju kako se ponaate. Stoga, ta ete uiniti? Imate samo izvestan broj sekundi da odreagujete... tano 45.
Kimberly Kadogan, St. Filip, Barbados
1 William Schmidth, For Town and Team, Honor Is Its Own Reward. http://query. nytimes,com/gst/fullpage.htlm?res=9B0DE4D8123FF936A15756C0A961948260 (preuzeto 5. oktobra 2008). C.S. Lewis, Mere Christianity (Glasgow: Font Paperback), str. 173
113
21. mart 2010.
Ne
OBNAVLJANJE NJEGOVOG KARAKTERA U NAMA JE ROD DUHA
delovanja Svetog Duha u njoj. Samarjanka koja je na Jakovljevom studencu razgovarala sa Isusom, im je pronala Spasitelja, odmah je i druge dovela k Njemu. Ona se pokazala kao uspeniji misionar od Njegovih uenika.1
LOGOS (Matej 6,33; Jovan 15,8; Rimljanima 3,20-26; 14,17; 1. Timotiju 6,11; 1. Jovanova 2,15)
NOVO STVORENJE (2. Korinanima 5,17)

ovek koji odraava Hrista preobraen je Svetim Duhom. Takva osoba se radije odluuje za ono to je pravedno nego za stvari ovoga sveta (1. Jovanova 2,15). Da bi neko mogao posedovati hristoliki karakter, predanje Svetom Duhu mora mu biti na prvom mestu i iznad svega. Leptiri prolaze kroz etiri faze u svom ivotu, ali izgledaju kao leptiri samo u etvrtoj fazi. Odrastao leptir poloi jaje. Iz jajeta izlazi gusenica ili larva. Gusenica obrazuje auru; i, konano, leptir se pojavljuje iz aure. Nije udno to gusenica postaje leptir. Meutim, udno bi bilo da se gusenica ponaa kao leptir. I tako, jednog blistavog jutra to novo stvorenje uzlee prema nebu bez ikakve ideje o naunom procesu ili sredstvu ostvarenja takve promene. Rod Duha predstavlja novo stvorenje (leptira) a ne sam proces. Slino tome, kad se udo preobraaja ostvari silom Svetoga Duha, mi postajemo slini Hristu, sa eljom da se uzdignemo do velianstvenog sjaja Njegove pravednosti. Eto kako Ga mi moemo oponaati u domu, koli i na radnom mestu (Psalam 34,2-8). Preobraena osoba je uvek spremna da svedoi o obnavljajuoj moi Duha, pripisujui zasluge Bojoj blagodati.
HRISTOV KARAKTER U OVEKU UNITEN

Ubrzo poto je poeo da uiva u tome to je nainjen prema Bojem obliju, mladi par je skratio sebi ivot okusivi primamljujui plod. Pre no to je njegov ukus mogao da izazove osmeh, karakter njihovog Tvorca bio je u njima toliko uniten da ga je samo On mogao obnoviti. Poto su pojeli plod drveta poznanja dobra i zla, Adam i Eva izgubili su u sebi Boji karakter. Ne samo to je neposlunost okaljala njihov isti karakter nego su zbog toga izgubili svoj dom, samopotovanje, i elju da opte sa svojim Stvoriteljem. Meutim, Bog ih nije ostavio izvan domaaja svog pratanja. On je Jasno je da je njen otiao da ih potrai, elei da u njima obnovi prvi evangelizacioni svoj karakter i potrebu za venom zajednicom sa Njim (1. Mojsijeva 3,8.9; Psalam 139,7-10). pokuaj predstavljao Duh neposlunosti koji izgoni Boju pravednost i uskrauje nam Njegovo prisustvo pravi uspeh. mora biti zamenjen rodom Duha. Tu se krije jedina mogunost za obnovu Njegovog karaktera u nama, kako bismo mogli tvoriti Njegovu volju. Hristova rtva na krstu sve je to uinila moguim.
JESTE LI VOLJNI DA BUDETE PREOBRAENI? (Rimljanima 12,1.2)

Dok je Pavle boravio o Korintu, pomisao na Rim obuzimala je njegov um. On je toliko eleo da vidi kako se jevanelje ukorenjuje u tom gradu na koji su bile upravljene oi velikog dela sveta. Ali kakva je to samo radost bila za njega kada je u Korintu zapazio da su korintski vernici, nekada tako skloni da izgube iz vida svoje visoko zvanje u Hristu, sada ... razvili snagu hrianskog karaktera. Svojim reima i delima otkrivali su preobraavajuu silu Boje blagodati i predstavljali nezadrivu silu dobra u tom sreditu neznabotva i sujeverja.2 ta otkrivaju vae rei i postupci? Da li oni predstavljaju silu na dobro?
OBNOVA (Rimljanima 5,19-21)

Boji karakter se obnavlja u nama putem delovanja Svetog Duha, koje je pak utemeljeno na zaslugama Hristove rtve pomirenja. Ko god poseduje Boji karakter jeste novo stvorenje voeno Svetim Duhom (Jovan 3,3-7). Misli i postupci sada su odreeni voljom Duha. Promenjena osoba nije samo druga osoba, nego i mirna, radosna, puna ljubavi, strpljiva, verna, krotka, uzdrana i istinoljubiva osoba. Kad je ena Samarjanka iskusila preobraaj, ljudi su prestali da je gledaju kao do tada. Hodite da vidite oveka koji mi kaza sve ta sam uinila: da nije to Hristos? (Jovan 4,29). Ona stara uvek je izbegavala svoje seljane, ali hrabra nova ena pristupala im je sa porukom koja menja ivot. Ovo nije bilo karakterisitno za staru osobu iz dva razloga. Ona nije volela da vidi svoje seljane, niti da oni nju vide naroito oni koji su znali za njenu nemilu prolost. A ona je sada imala vest o Isusu ak i za one koji su je prezirali. Tako vesnik postaje nova osoba sa novom misijom u ivotu. Biblija ne kae koliko je ljudi dolo da vidi Isusa na poziv ove ene, ali je jasno da je njen prvi evangelizacioni pokuaj predstavljao pravi uspeh. Moda je Isus pristao da pojede veernji obrok zato to je bio sav obuzet tim uspehom (Jovan 4,30-34). On je bio zadovoljan njenim preobraajem i sam oseao radost to vidi olienje
ODGOVORITE
1. 2. 3. Mislite li da oni koji nisu doiveli preobraaj Svetim Duhom mogu uspeno svedoiti za Gospoda? Zato da, ili zato ne? Oslanjajui se na pouke za ovo tromeseje, navedite kako je, po vaem miljenju, mogue biti slian Hristu? ta vas, prema vaem shvatanju, moda spreava da se potpuno predate sili Svetoga Duha?
Dord Makalum, St, Filip, Barbados
1 2 U potrazi za boljim ivotom, str. 51. Apostolska crkva Hristovim tragom, str. 260.
114
115
22. mart 2010.
23. mart 2010.
Po
LJUBAV KAO VA ROD

SVEDOANSTVO (Matej 22,39)
NERODNA DRVETA
DOKAZ (Jovan 15,1-5)
Ut
Elen Vajt ukazuje da gde god postoji jedinstvo s Hristom postoji i ljubav. Ma koje druge rodove donosili, ako nema ljubavi, ostali nee biti od koristi. Ljubav prema Bogu i naem blinjem je sama sutina religije. Niko ne moe voleti Hrista a da ne voli Njegovu decu. Kad smo ujedinjeni s Hristom, mi imamo Njegov um. istota i ljubav tada blistaju u karakteru, krotost i istina vladaju ivotom. Sam izraz naeg lica biva promenjen. Hristos koji boravi u dui vri preobraavajui uticaj, a spoljni Male panje, izgled svedoi o miru i radosti koji vladaju u jednostavne usluge, srcu.1 Na sitnicama se proverava karakter. Bog uglavnom sainjavaju odobrava jednostavna dela svakodnevnog zbir ivotne sree. samoodricanja, uinjena radosna srca. Ne smemo da ivimo za sebe, ve za druge. Svoj ivot moemo pretvoriti u blagoslov jedino zaboravljajui sebi, pokazujui ljubaznost i spremnost da drugima priteknemo u pomo. Male panje, jednostavne usluge, uglavnom sainjavaju zbir ivotne sree.2 U Galatima 5,22.23, Pavle govori o rodu Duha koji emo sasvim prirodno raati ako smo voeni Duhom. Jednostavna analiza ovog teksta pokazuje da je taj kombinovani rod, ljubav, sutina Bojeg karaktera. Proitajte 1. Jovanova 4,7-21. Postoji jedna snana izjava u knjizi Vaspitanje gde stoji: Svetu nisu toliko potrebni ljudi blistavog uma koliko ljudi plemenitog karaktera... Izgradnja karaktera je najvanije delo, koje je ikada bilo povereno ljudskim biima.3 Na Gospod Isus Hristos doao je na ovaj svet da neumorno poslui ovekovim potrebama.4 Doao je da slui drugima, da im podari rei istine. U tome je On na primer. Hristos ezne da se Njegov lik odraava u srcu ljudi, a oni koji su Ga prihvatili napustie egocentrian ivot u sotoninom carstvu. Oni e postati sliniji Hristu. A kao rezultat vaa ljubav postae savrena.5
Jedna od najudesnijih stvari kad se ivi u tropskim krajevima jeste obilje voa i voki. Svi znamo da postojanje voki podrazumeva mnogo voa, i samo je jedna stvar bolja od kupovine sveeg voa na pijaci, a to je branje voa neposredno sa drveta. O, kako su bili blagosloveni nai praroditelji, Adam i Eva, to si bili smeteni u Edemskom vrtu, gde im je na domaku bilo voa i voki u izobilju (1. Mojsijeva 1,29; 2,16). U tom vrtu nije bilo nerodnog drveta. Boji ideal je bio da svako drvo donosi rod. Greh je, meutim, uzrokovao nerodnost. U nekim kulturama, farmer ili ratar provlaio je gvozdenu ipku kroz stablo nerodne voke i sledee sezone drvo bi donelo rod. Kao hriani, ne bi trebalo da se brinemo to nemamo tu gvozdenu ipku, jer smo izbavljeni od prokletstva greha i nerodnosti dragocenom krvlju Isusa Hrista. On je pravi okot (Jovan 15,1-5). Ako ne donosimo rod, sila tame zaposeda Boji ideal je bio na um, nau ljubav, nau slubu, i mi smo onda 1 od sveta, mada tvrdimo da smo deca Boja. da svako drvo Ako smo u Hristu, moemo imati Njegovu donosi rod. blagost, Njegov miris, Njegovu svetlost. Hristos je svetlost sveta. On blista u naem srcu. A Njegova svetlost u srcu blista sa naeg lica. Posmatranjem Hristove lepote i slave mi se menjamo u tu istu slavu.2
ODGOVORITE
Napravite listu onoga to ispunjava va um, ljubav i slubu. ta biste rekli na osnovu te liste: da li naginjete svetu ili Bogu? Ako naginjete svetu, ta moete uiniti da biste skrenuli u Bojem pravcu?
Greg Dordan, St. Filip, Barbados
ODGOVORITE
Kako, po vaem miljenju, Hristos moe ugraditi svoj lik u vae srce?
Liza Torn, St. Filip, Barbados
1 2 3 4 5 Selected Messages, knjiga 1, str. 337. Stvaranje Patrijarsi i proroci, str. 138. Vaspitanje, str. 203. U potrazi za boljim ivotom, str. 9. Pouke velikog Uitelja, str. 67. 68
1 2
Ellen G. White Comments, The Seventh-day Adventist Bible Commentary, str. 1143 Isto
116
117
24. mart 2010.
25. mart 2010.
Sr
ORIGINALNI PROIZVOD
PRIMENA (Jovan 15,8; Filibljanima 1,6)
DUHOVNI RODOVI
MILJENJE (Jovan 4,1-42; Galatima 5,22)
Bez novca, skoro je nemogue zadovoljiti nae osnovne potrebe. Naalost, novac ne raste na drveu; i poto je rezerva novca ograniena, on se visoko ceni. Slino tome, u svetu ispunjenom bedom, nesreom, ravnodunou, ljudi koji donose duhovne rodove su veoma dragoceni jer su retki. Ipak, kad god je neto vredno, uvek ima i falsifikatora. Takvi pojedinci falsifikuju original radi line dobiti. Kad bezazleni ljudi postanu plen falsifikovanih proizvoda, rezultati mogu biti pogubni. Kad je re o hrianstvu, ljudi koji tvrde da su hriani, ali se ne ponaaju u skladu sa hrianskim principima, mogu napraviti veliku tetu. Dve tehnike koje se koriste za spreavanje falsifikovanja novca mogu biti od koristi u proveri da li ste vi kao hrianin originalni artikal: Znati kako se novac osea pod rukom. Hartija Hrianinov graver na kojoj se tampa zakonsko sredstvo plaanja je Hristos. Njegov ima jedinstvenu vrstina tako da ete, ukoliko ste naviknuti da osetite stvarni novac, lako karakter je na prepoznati razliku izmedju njega i novca koji ablon. je falsifikovan. Isto vai i za istinske hriane. Oni poseduju jedinstvenost koju je lako otkriti, pogotovo kad su pomeani sa falsifikatima - ljudima koji tvrde da su hriani, ali su propustili da u sebi odneguju rod Duha. Poznavati znake za prepoznavanje pravog novca. Legalna valuta ima kljuna obeleja koja je razlikuju od falsifikata. Ta obeleja podrazumevaju vodeni znak, hologram, serijske brojeve. Graver dizajnira elinu plou sa svakim tim obelejem, onemoguujui njihovo tano imitiranje. Kad je ploa gotova, njene jedinstvene karakteristike prenose se na hartiju. Dakle, krajnji proizvod je uvek replika originala. Slino tome, pravi hriani ispoljavaju izvesna obeleja duhovne rodove. Hrianinov graver je Hristos. Njegov karakter je na ablon, a naa je uloga da Mu dozvolimo da dovri razvoj duhovnih rodova u naem ivotu. Dok se ti rodovi budu razvijali, postaemo silni svedoci svetu koji oajniki potrebuje Boju ljubav.
Duhovni rodovi su ljubav, radost, mir, strpljenje, ljubaznost, dobrota, vernost, krotost i samokontrola. Ova lista istie stanje uma (ili stanje srca) koje hriani treba da postignu. Isus je olienje svakog tog roda. Prema tome, On je na primer, a Duh Sveti nam pomae da Ga sledimo. Ima tako mnogo situacija u Novom zavetu gde vidimo Isusa kako ispoljava te darove dok opti sa onima koje je doao da spase, na primer, sa enom Samarjankom, koju je Isus sreo kraj izvora putujui kroz tu oblast. U to vreme Jevreji i Samarjani bili su ljuti neprijatelji, tavie postojao je obiaj da mukarci ne razgovaraju javno sa enama. Medjutim, Isus je prenebregao te ukorenjene stavove. On joj je pokazao svoju ljubav, saaljenje, blagost i ljubaznost. On Celokupno to ju je isto tako strpljivo sluao dok je ona iznosila svoje vidjenje sopstvene situacije. Moete li iskustvo podstaklo zamisliti mir koji je ona verovatno iskusila poto ju je na vernost. je shvatila da su joj gresi oproteni? A ta rei na radost koju je pokazala kad je ostavila svoj krag za vodu i pourila nazad u selo da svakome ispria kako se susrela sa Hristom? Celokupno to iskustvo podstaklo ju je na vernost. Ova ena bila je prijemivog uma. Bila je spremna da primi najplemenitije otkrivenje jer se zanimala za svete spise, a Sveti Duh pripremio je njen um za primanje vee svetlosti.1 Mi smo pozvani da oponaamo Isusa po tome kako je On dosezao do svakoga kome je bio potreban. Neka svi oni s kojima svakodnevno ili ak povremeno dolazimo u dodir vide da iz nas blista svetlost. Neka svet oseti Boju ljubav kroz rodove Duha Svetoga, koje negujemo. Ljubimo jedan drugoga, i uinimo zavet da emo od ove sedmice nadalje dozvoliti Svetom Duhu da razvija ove rodove u naem ivotu. Neka Bog uini snaan preobraaj u vaem ivotu tako da bi drugi mogli videtu u vama Hrista, nad slave (Koloanima, 1,27).
ODGOVORITE
1. Razmislite jo o dve ili tri situacije u kojima vidimo kako Isus ispoljava rodove Duha dok opti sa onima koje je doao da spase. ta vas posebno dotie u svakoj od tih situacija? Zapazite kako je rod odmah poeo da se razvija kod ene Samarjanke. ta nam to govori o prirodi roda i delovanju Svetog Duha u naem ivotu kad jednom poelimo da budemo preobraeni?
Alia Hajnes, St. Filip, Barbados
1 enja vekova str. 148
ODGOVORITE
Koje su opasnosti kad falsifikatori ire jevanelje?
Teri Vilijams, St. Filip, Barbados
2.
118
119
26. mart 2010.
Pe
U POTPUNOSTI ODSLIKAVATI HRISTA

ISTRAIVANJE (2. Samuilova 12, 1-13; Dela apostolska 13, 22; Otkrivenje 22,11)
1. 2. P Prie 12,28. S Rimljnim 12,1.
JNUR VERUJ BOGU I MOLI SE

ivot s Bogom
Put prvde ivot je Posveujem sve to imm Verujte smo Bogu 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. N Prie 23,26. P Jkov 1,6. U Mrko 9,23. S Isij 26,4. Jovn 17,21. P Mtej 14,31 S Mtej 9, 21.22 Djem srce svoje Trite s verom Sve je mogue Gospod je ven sten Jedno s Bogom zhvljujui veri Ne sumnjjui nit Dodir vere Molite se Bogu 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. N Filibljnim 4,19. P Pslm 5,3. U Kolonim 4,2. S Luk 21,36. Jovn 14,12. P Jeremij 29,12.13. S Jovn 15,7. Bog e zdovoljiti moje potrebe Molite se ujutru Molitv je uvek dobro dol N molitvi budite jednko Sil je u molitvi Proni Bog molitvom t god zitete bie vm Biblij vodi u ivotu 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. N Isij 49,25. P Rimljnim 11,33. U Jeremij 33,3. S 1. Petrov 1,23. Pslm 73,24. P Jeremij 15,16. S Pslm 119,130. Sinove tvoje On e izbviti Istrujte pism Zovi i odzve ti se Biblij unosi novi ivot Moj svetnik i moj vodi Hrn z moju duu Moj svetlost Pokloni se Bogu 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. N Jov 22,22. P Pslm 95,6. U 5. Mojsijev 6,6.7. S Jkov 4,10 Jkov 5,16, P Isij 54,13. S 2. Timotiju 3,14.15. Blgo u mome srcu Kleknimo pred Gospodom Mrljivo ih prouvjte Poklonite se pred Bogom Priznjte svoje greke jedni drugim Pokloni se Bogu i stekni mir Sveto pismo umudruje Pokloni se Bogu 31. N 1. Mojsijev 12,7.8. Zhvljuj Gospodu
ZAKLJUAK
Isus je doao ne samo da umre zbog naih greha nego i da nam primerom pokae kako treba da ivimo. Kako smo ove sedmice prouavali, kad svoj karakter budemo usaglasili sa rodom Duha, u nama e se odslikavati Hristov lik. Nama je upuen poziv da izaemo iz sveta i da budemo odvojeni. Moramo biti voljni da Isusa sledimo celim putem. Sve to je manje od ovoga nije dovoljno i ostavie nas lakim.
RAZMOTRITE
Grafiki prikaite svoj duhovni ivot. Ponite od trenutka kad ste krteni, a zavrite sadanjim duhovnim stanjem. Obeleite uspone i padove. Oznaite cilj do kojeg je trebalo da stignete i taku u kojoj se trenutno nalazite. Zatim se pomolite Gospodu da vam pomogne kako biste mu postali sliniji. Navedite ljude kojima niste oprostili i molite se Bogu da vam podari snage da to uinite bez obzira ta su oni uinili vama. Imajte na umu da ovo moe biti trajni proces. Analizirajte poznate odnose u Bibliji i navedite osobine koje su te odnose uinile slabim ili jakim. Koje od tih osobina zapaate u svojim odnosima? Koja bi dobra svojstva trebalo da razvijate? ta treba da otklonite? Molite se za pomo Duha Svetog i u jednom i u drugom sluaju. Ispriajte nekome koga ne poznajete ta je Hristos uinio za vas. Odsluajte pesmu People Need the Lord /Ljudima je potreban Gospod/ dok se nalazite na nekom prometnom javnom mestu. Potom proitajte Jovan 14,21; Matej 24,14; 28,19.20. Dok to inite, posmatrajte ljude oko sebe i molite se za njih. Razmiljajte o tekstu Jovan 3,16. Zatim, pod nadahnuem Svetog Duha zapiite svoja razmiljanja o Hristovoj smrti za vas i druge ljude ak i za najpodliju osobu koju poznajete.
POVEITE
Maranatha, poglavlja 32-60; Felix a Lorenz, The Only Hope; W.D. Frazee, Another Ark to Build.
Olden Hou, Berijen Springs, Miigen, SAD
120
121
FEBRUR IVOT NDHNUT DUHOM

Drovi Svetog Duh 1. 2. 3. 4. 5. 6. P Jovn 14,16.17. U Efescim 4,7. S Efescim 4, 11-13. Efescim 4, 1-3. P mos 3,7. S Otkrivenje 19,10. Dr Svetog Duh Svko je dobio br po jedn dr Z usvrvnje svetih Vldjte se ko to prilikuje vem zvnju Istin je otkriven preko Bojih prorok Duh prorotv Dr nmenjen meni 1. 2. 3. 4. 5. 6. P Jestir 4,14. U 2. Timotiju 4, 16.17. S 1. Mojsijev 41,38-40. Del 7,59-60. P Dnilo 3,17.18. S 1. Korinnim 16,13.
MRT IVOT JE PUN IZZOV

Heroji vere Heroji koji su proslvili Bog Jestir postol Pvle Josif Prvi muenik Stefn Tri jevrejsk mldi Dnnji mldi
Bog ns osvedov i ndhnjuje 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. N 2. Dnevnik 20,20. P Jovn 16,8.9. U Efescim 1,17.18. S Jovn 14,26. 2. Korinnim 3,18. P Del 1,8. S Isij 59,19. Veruj i budi blgosloven D me osvedoi d sm gren D prosvetli moje rzumevnje Setiu se sveg to sm zborvio D preobrzi moj krkter D me ndhne silom odozgo Bog e podignuti zstvu nsuprot neprijtelju Duhovni rodovi 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. N Jovn 16,14. P Gltim 5,22.23. U Rimljnim 15,13. S Kolonim 1,11. 2. Smuiliov 22,36. P Prie 12,2. S vkum 2, 4. Proslvie Hrist u meni Rod je duhovni ljubv Imjte rdost i mir Imjte trpljenje Gospod dje tit spsenj Budite dobri Prvednik od vere ivi U sili Gospodnjoj 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. N Pslm 25, 9. P Del 1,5. U Del 3,19. S Luk 24,49. Del 2, 2-4. P Del 4,33. S Joilo 2,28. Budi krotk Obenje o sili Pripremi se z izlivnje sile ekjui silu Primite silu postoli svedoe s silom velikom Isus izliv svoj Duh Jevnelje je sil 28. N Otkrivenje 18,1. Cel zemlj bie obsjn 28. 29. 30. 31. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.
iveti ko to je Hristos iveo N Prie 16,32. P 1. Jovnov 2,15.16. U Pslm 24,3.4. S Pslm 119,30.31. Pslm 40,7.8. P Dnilo 6,4. S 1. Mojsijev 39,9. Budi spor n gnev Ne ljubite svet Neporonost u ovom tekom vremenu Izberi put istine Hristov vernost nelim Dnilo je iveo u skldu s nelim Josif ovek nel Drti se Hristovih nel 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. N Jovn 14,27, P 1. Korinnim 9,27. U Pslm 119, 35.36. S Jovn 13,35. Pslm 141,3. P Propovednik 10,17. S 1. Petrov 1,13. Mir svoj dje nm Drim svoje telo u pokornosti ivim prem bonskim prvilim Voleu ko to je Hristos voleo Postviu stru kod svojih usn Vldu sobom i u jelu Uprvlju svojim mislim Hristos u srcu 21. N 1. Korinnim 13,5. 22. P Prie 4,23. 23. U Pslm 101,3. 24. 25. 26. 27. S P S mos 5,14. Isij 30,21. 1. Timotiju 4,13. Efescim 5,18.19. Ljubv ne ini to ne vlj uvu vrt svog src Moje oi ne treb d gledju nit nedostojno Teiu z dobrom d bih iveo Usmeriu svoje ui prem nebu Voleu dobre knjige uvu pesme u svom srcu
Bog nm dje sngu z svku nevolju N Pslm 50,23. P Mlhij 3,2.3. U 1. Petrov 4,12.13. S 1. Korinnim 10,13. Pevu Gospodu Nevolje, strdnj i oienje Svk nevolj im cilj Iskuenjim e doi krj
122
123
ITNJE BIBLIJE REDOM

Jnur 1. 1. Mojs. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 1-3 4-6 7-9 10-12 13-15 16-20 21-23 24-26 27-31 32-34 35-38 39-41 42-44 45-47 48-50 1-3 4-6 7-9 10-12 13-15 16-18 19-21 22-26 27-29 30-32 33-35 36-38 39-40 1-3 4-6 7-9 Februr 1. 3. Mojs. 2. 3. 4. 5. 6. 4. Mojs. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 10-12 13-15 16-20 21-23 24-27 1-4 5-7 8-10 11-13 14-16 17-19 20-22 23-26 27-29 30-32 33-36 1-3 4-6 7-9 10-13 14-16 17-19 20-22 23-25 26-28 29-31 32-34 1-4 Mrt 1. I.Nvin 2. 3. 3. 5. 6. O Sud. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. O Ruti 14. 15.1. Sm. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 2. Sm. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 1. Cr. 5-9 10-12 13-15 16-19 20-24 1-3 4-6 7-9 10-12 13-15 16-18 19-21 1-2 3-4 1-3 4-6 7-9 10-12 13-17 18-20 21-23 24-26 27-31 1-3 4-6 7-11 12-14 15-17 18-20 21-24 1-3
VEERNJE BOGOSLUENJE U PORODICI

Jnur 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. Pslm 1. Pslm 2. Pslm 3. Pslm 4. Pslm 5. Pslm 6. Pslm 7. Pslm 8. Pslm 9. Pslm 10. Pslm 11. Pslm 12. Pslm 13. Pslm 14. Pslm 15. Pslm 16. Pslm 17. Pslm 18,1-15. Pslm 18,16-30. Pslm 18,31-50. Pslm 19. Pslm 20. Pslm 21. Pslm 22,1-15. Pslm 22,16-31. Pslm 23. Pslm 24. Pslm 25. Pslm 26. Pslm 27. Pslm 28. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. Februr Pslm 29. Pslm 30. Pslm 31,1-14. Pslm 31,15-24. Pslm 32. Pslm 33. Pslm 34. Pslm 35,1-14. Pslm 35,15-28. Pslm 36. Pslm 37,1-19. Pslm 37,20-40. Pslm 38. Pslm 39. Pslm 40. Pslm 41. Pslm 42. Pslm 43. Pslm 44,1-12. Pslm 44,13-26. Pslm 45. Pslm 46. Pslm 47. Pslm 48. Pslm 49. Pslm 50. Pslm 51. Pslm 52. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. Mrt Pslm 53. Pslm 54. Pslm 55. Pslm 56. Pslm 57. Pslm 58. Pslm 59. Pslm 60. Pslm 61. Pslm 62. Pslm 63. Pslm 64. Pslm 65. Pslm 66. Pslm 67. Pslm 68. Pslm 69,1-16. Pslm 69,17-36. Pslm 70. Pslm 71,1-14. Pslm 71,15-24. Pslm 72. Pslm 73,1-15. Pslm 73,16-28. Pslm 74. Pslm 75. Pslm 76. Pslm 77. Pslm 78,1-14. Pslm 78,15-28. Pslm 78,29-42.
10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 2. Mojs. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23.
14. 15. 16. 17. 5. Mojs. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27.
24. 25. 26. 27. 28. 29. 3. Mojs. 30. 31.
28. I.Nvin
124
Predlemo vernicim d ove tekstove itju u toku veernjeg bogosluenj u svojoj porodici. 125
POETAK SUBOTE U JANUARU 2010. GODINE

MESTO 1. 8. DTUM 15. 22. 29.
POETAK SUBOTE U FEBRUARU 2010. GODINE

MESTO DTUM 5. 12. 19. 26.
Kldovo, Negotin Vrc, Bor, Zjer Kikind, Srpsk Crnj, libunr, Porevc, Knjevc, Pirot Subotic, Sent, Beej, Zrenjnin, Pnevo, Kovin, Smederevo, Smederevsk Plnk, Svetozrevo, Prin, Ni, Leskovc Bk Topol, Kul, Vrbs, Novi Sd, Beogrd, rnelovc, Krgujevc, Kruevc, Vrnje, Rdovi, Strumic
16,03 16,10 16,18 16,27 16,36 16,05 16,12 16,20 16,29 16,38 16,07 16,14 16,22 16,31 16,40
Kldovo, Negotin Bor, Zjer, Knjevc, Pirot Vrc, Ni, Leskovc, Rdovi, Strumic Kikind, Srpsk Crnj, libunr, Kovin, Smederevo, Porevc, Smederevsk Plnk, Jgodin, Prin, Kruevc, Vrnje, Kvdrci, evelij Sent, Beej, Zrenjnin, Pnevo, Beogrd, rnelovc, Krgujevc, Krljevo, Pritin, Kumnovo, Skoplje, Veles, Prilep Subotic, Bk Topol, Kul, Vrbs, Novi Sd, Rum, k, Novi Pzr, Kosovsk Mitrovic, Tetovo, Bitolj
16,46 16,56 17,05 17,15 16,48 16,58 17,07 17,17 16,50 17,00 17,09 17,19 16,52 17,02 17,11 17,21
16,09 16,16 16,24 16,33 16,42
16,54 17,04 17,13 17,23
16,11 16,18 16,26 16,35 16,44
Sombor, Bk Plnk, Sremsk Mitrovic, Rum, bc, k, Krljevo, Pritin, Kumnovo, 16,13 16,20 16,28 16,37 16,46 Kvdrci, evelij Beli Mnstir, Osijek, Dlj, Vukovr, Vinkovci, id, Bogti, Bijeljin, Uice, Novi Pzr, Kosovsk Mitrovic, Skoplje, Veles, Prilep Loznic, Pe, kovic, Prizren, Tetovo, Bitolj 16,15 16,22 16,30 16,39 16,48 16,17 16,24 16,32 16,41 16,50
16,56 17,06 17,15 17,25
Sombor, Dlj, Vukovr, id, Bk Plnk, Sremsk Mitrovic, Bogti, bc, Vljevo, Pe, Uice, Prizren, 16,58 17,08 17,17 17,27 kovic, Debr, Ohrid Beli Mnstir, Osijek, Vinkovci, Bijeljin, Kolin, Loznic, Pljevlj, Berne Tuzl, Podgoric Virovitic, Podrvsk Sltin, Doboj, Slvonsk Poeg, Slvonski Brod, Br, Dervent, Srjevo, Fo, Ulcinj Koprivnic, Bjelovr, Bosnsk Grdik, Druvr, Nov Grdik, Zenic, Bile, Trebinje, Zelenik Mursk Sobot, Ormo, kovec, Vrdin, Prijedor, Bnj Luk, Jjce, Mostr, Metkovi, Dubrovnik 17,00 17,10 17,19 17,29 17,02 17,12 17,21 17,31 17,04 17,14 17,23 17,33
Virovitic, Podr. Sltin, Slvonsk Poeg, Sl. Brod, 16,19 16,26 16,34 16,43 16,52 Tuzl, Pljevlj, Kolin, Berne, Debr, Ohrid Mursk Sobot, Ormo, kovec, Vrdin, Koprivnic, Bjelovr, Druvr, Bos. Grdik, Nov Grdik, Dervent, Doboj, Srjevo, Fo Mribor, Ptuj, Krpin, Bnj Luk, Zenic, Podgoric, Ulcinj Drvogrd, Slovenj Grdec, Rogk Sltin, Celje, Zgreb, Sisk, Prijedor, Jjce, Mostr, Bile, Trebinje, Zelenik, Br Meic, Zidni Most, Livno, Krlovc, Metkovi, Dubrovnik 16,21 16,28 16,36 16,45 16,54
17,06 17,16 17,25 17,35 17,08 17,18 17,27 17,37 17,10 17,20 17,29 17,39
16,23 16,30 16,38 16,47 16,56
16,25 16,32 16,40 16,49 16,58
Mribor, Ptuj, Celje, Krpin, Zgreb, Sisk, Livno, Peljec, Mljet Drvogrd, Slovenj Grdec, Rogk Sltin, Zidni Most, Krlovc, Slunj, Bih, Drvr, Knin, Split, Br, Hvr, Korul Meic, Ljubljn, Gospi, ibenik, Vis
16,27 16,34 16,42 16,51 17,00
Krnj, Ljubljn, Slunj, Knin, Bih, Drvr, Peljec, 16,29 16,36 16,44 16,53 17,02 Mljet Krnjsk Gor, Jesenice, Postojn, Gospi, ibenik, Split, Br, Hvr, Korul Goric, Rijek, Krk, Cres, Rb, Pg, Zdr, Vis, Biogrd n moru Koper, Rovinj, Loinj, Dugi otok 16,31 16,38 16,46 16,55 17,04 16,33 16,40 16,48 16,57 17,06 16,35 16,42 16,50 16,59 17,08
17,12 17,22 17,31 17,41 17,14 17,24 17,33 17,43
Jesenice, Krnj, Postojn, Rijek, Crikvenic, Krk, Rb, 17,16 17,26 17,35 17,45 Pg, Zdr, Biogrd n moru, Dugi Otok Krnjsk Gor, Goric, Cres, Loinj Koper, Rovinj, Pul 17,18 17,28 17,37 17,47 17,20 17,30 17,39 17,49
Podci iz ove tbele izvedeni su po zimskom runnju vremen.
Podci iz ove tbele izvedeni su po zimskom runnju vremen.
126
127
POETAK SUBOTE U MARTU 2010. GODINE

MESTO DTUM 5. 12. 19. 26.
Kldovo, Negotin, Pirot, Strumic Bor, Zjer, Knjevc, Rdovi, Kvdrci, evelij Ni, Leskovc, Vrnje, Kumnovo, Veles Vrc, Porevc, Svetozrevo, Prin, Kruevc, Pritin, Skoplje, Prilep, Bitolj Kikind, Srpsk Crnj, libunr, Pnevo, Kovin, Smederevo, Smederevsk Plnk, rnelovc, Krgujevc, Krljevo, Kosovsk Mitrovic, Prizren, Tetovo, Ohrid Sent, Beej, Zrenjnin, Beogrd, k, Novi Pzr, Pe, kovic, Debr Subotic, Bk Topol, Kul, Vrbs, Novi Sd, Rum, Sremsk Mitrovic, bc, Vljevo, Uice, Berne Sombor, Bk Plnk, Dlj, Vukovr, id, Bogti, Bijeljin, Loznic, Pljevlj, Kolin, Podgoric, Ulcinj Beli Mnstir, Osijek, Vinkovci, Tuzl, Fo, Br, Mursk Sobot, kovec, Koprivnic, Druvr, Slvonsk Poeg, Slvonski Brod, Dervent, Doboj, Srjevo, Bile, Trebinje, Zelenik Virovitic, Podrvsk Sltin, Slvonsk Poeg, Zenic, Mostr, Dubrovnik Bjelovr, Druvr, Bosnsk Grdik, Nov Grdik, Bnj Luk, Jjce, Metkovi, Peljec, Mljet, Koprivnic Mursk Sobot, kovec, Vrdin, Sisk, Prijedor, Livno, Br, Hvr, Korul Mribor, Ptuj, Ormo, Krpin, Zgreb, Drvr, Knin, Split, Vis Slovenj Grdec, Rogk Sltin, Celje, Krlovc, Slunj, Bih Drvogrd, Meic, Zidni Most, Gospi, Pg, Zdr, Dugi Otok, Biogrd n Moru Krnj, Ljubljn, Postojn, Rijek, Crikvenic, Krk, Rb, Cres, Loinj Krnjsk Gor, Jesenice Goric, Koper, Rovinj, Pul
17,24 17,32 17,40 17,50 17,26 17,34 17,42 17,52 17,28 17,36 17,44 17,54 17,30 17,38 17,46 17,56
17,32 17,40 17,48 17,58
17,34 17,42 17,50 18,00 17,36 17,44 17,53 18,02 17,38 17,46 17,55 18,04
17,40 17,48 17,57 18,06 17,42 17,50 17,59 18,08 17,44 17,52 18,01 18,10 17,46 17,54 18,03 18,12 17,48 17,56 18,05 18,14 17,50 17,58 18,07 18,16 17,52 18,00 18,09 18,18 17,54 18,02 18,11 18,20 17,56 18,04 18,13 18,22 17,58 18,06 18,15 18,24 18,00 18,08 18,17 18,26
Podci iz ove tbele izvedeni su po zimskom runnju vremen. ko se prelzi n letnje vreme dodti 1 st.
128

Biblijska Pouka Za Mlade 2010 1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Biblijska Pouka Za Mlade 2010 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ROD DUHA

Kako da dobijete najvie iz biblijske pouke za mlade

26. mart 2009.

KOJE RODOVE ISPOLJAVATE?

27. mart 2009.

UOAVANJE I ANATOMIJA VAEG DUHOVNOG RODA

OSTVARIVANJE VEZE (Jovan 15,1-16)

PO RODOVIMA NJIHOVIM (2. Timotiju 3,1-5)

ITAJTE I RAZMISLITE (Jovan 15,1-16)

NERODNO DRVO (Luka 13,6-9)

ODRAAVANJE HRISTA (Jovan 11,1-4; 12,28)

DONOENJE RODA KAO ZAJEDNIKA AKCIJA (Jovan 15,1-16)

28. mart 2009.

29. mart 2009.

TA POKAZUJE VAA INIJA S VOEM?

30. mart 2009.

31. mart 2009.

IVETI SLINO ISUSU

A ROD JE DUHOVNI LJUBAV

LJUBITE SVOJE NEPRIJATELJE (Matej 5,43-48; 7,12)

LJUBAV PREMA TVORCU (5. Mojsijeva 6,5)

LJUBAV PREMA BLINJEM (Matej 22,39; Luka 10,25-37)

enja vekova, str. 431.432.

LJUBAV NA DELU I ISTINA

KAKVE VEZE S TIM IMA LJUBAV PREMA BOGU?

POTREBNA VAM JE SAMO LJUBAV

IZVOR RADOSTI: JEDNA PARABOLA

A rod je duhovni... radost

10. januar 2010.

NA BOG VOLI GOZBU

11. januar 2010.

12. januar 2010.

RADOST OTKRIVENA U NAEM IVOTU

13. januar 2010.

14. januar 2010.

NEMA RADOSTI ZA VAS!

15. januar 2010.

DAR KOJI IZNENAUJE DARODAVCA

A rod je duhovni... mir

16. januar 2010.

17. januar 2010.

TA JE HRISTOS HTEO DA KAE REIMA: MIR SVOJ /DAJEM VAM/

MIR KOJI TITI I PREOBRAAVA

TIINA POSLE OLUJE (Matej 8,23-27; Marko 4,35-41)

ODMOR ZA OPTEREENE (Matej 11,28.29)

18. januar 2010.

IMATI MIR SA BOGOM KROZ ISUSA HRISTA (Rimljanima 5,1-11)

OD DELIMINOG DO SAVRENOG MIRA

MIR SA DRUGIMA (Jevrejima 12,14; Rimljanima 12,9-21; Psalam 34,12-16)

HRISTOV MIR (Koloanima 3,13-15; Jovan 14,27)

19. januar 2010.

20. januar 2010.

HRIANSKI IVOT ISPUNJEN MIROM

The SDA Bible Commentary, sv. 5, str. 389.

21. januar 2010.

22. januar 2010.

NEMA HRISTA, NEMA MIRA

MIR KOJI PREVAZILAZI UM

23. januar 2010.

VIE STRPLJENJA! STRPLJENJA, KAEM VAM!

A rod je duhovni... trpljenje /strpljenje/

24. januar 2010.

SPASENJE OSIGURANO PREKO STRPLJENJA

KLJU ZA NEGOVANJE STRPLJENJA (2. Korinanima 6,3-10; Koloanima 1,9-11)