Biblijske istine

Sadržaj
- Uvod.......................................................................................1
- Šta i koga slaviti?....................................................................3
- Kome se moliti i ispovedati?..................................................6
- Krštenje .................................................................................8
- Stanje mrtvih........................................................................10
- Mit o raju i paklu...................................................................13
- Sedmi dan.............................................................................16
- Trojstvo ................................................................................20
Jedan Bog
Dve ličnosti
Sveti Duh
- Zakon ili Hrist........................................................................26
- Hrist u nama.........................................................................30
- Novi život u praksi................................................................32
- Događaji pred nama.............................................................34
- Otkrivenje u novom svetlu...................................................36
 Uvod
Isus nam kaže: „Ako ostanete u mojoj reči, zaista ste moji učenici, upoznaćete
istinu i istina će vas osloboditi“ – jevanđelje po Jovanu 8.31. Drugim rečima
potrebno je znati istinu i ona će nas osloboditi. Osloboditi čega? Bićemo
oslobođeni straha, lažnih učenja, doktrina, prevara, greha i svega što nas može
odvojiti od Boga. Ono što je najbitnije, ako budemo utvrđeni u Hristu i njegovom
učenju, sačuvaćemo svoju dušu za večni život koji nam je obećan.
Da bi spoznali istinu Bog nam je dao svoju pisanu reč preko koje nam se otkrio.
Zato je Biblija knjiga koja treba da nas vodi i da nam bude jedini autoritet po
pitanju religije, odnosa sa Bogom i načinom života uopšte. Sa jedne strane imamo
Božiji plan spasenja čoveka, a sa druge strane sotonu koji predvodi demone i želi
da što više ljudi povuče u smrt. Sotona je tokom više hiljada godina smislio takve
prevare kakve većina ljudi ne može ni da zamisli. „..jer se ne borimo protiv krvi i
tela, nego protiv vrhovnih poglavara, sila, vladara tame i protiv zlih duhovnih
sila na nebesima“ – Efescima 6.12. Biblija nas upozorava da se najveća borba vodi
na duhovnom polju i da zle duhovne sile žele propast što većeg broja ljudi. U tu
svrhu sotona i demoni imaju razvijen kompletan sistem prevare od kako je čovek
pao u greh. Najveći cilj sotone jeste da ubedi čoveka da Bog uopšte ne postoji, ili
da nam kroz zablude, pogrešna verovanja i ljudsku tradiciju predstavi pogrešnu
sliku o Bogu i njegovom planu spasenja. Na žalost to mu je uspelo. Milijarde ljudi
veruje u sramnu teoriju evolucije, u slučajnost, kosmičku energiju koja upravlja
svetom itd. „Jer premda su upoznali Boga, nisu mu kao Bogu iskazali slavu ni
zahvalnost, nego im je razmišljanje postalo isprazno i nerazumno srce im se
pomračilo. Tvrdili su da su mudri, ali su postali bezumni i zamenili su slavu
neraspadljivog Boga likovima načinjenim po obličiju raspadljivog čoveka i ptica i
četvoronožaca i gmizavaca.“ – Rimljanima 1.21-24.
Sa druge strane su vernici u crkvama koji se drže ispunjavanja religioznih formi i
tradicionalnih rituala koje je u stvari uspostavio sotona lično, prikazavši ih kao
službu Bogu. Oduvek je postojalo vrlo malo ljudi koji su svoje temelje vere
uspostavljali isključivo na Bibliji. Ljudska priroda je sklona da veruje autoritetima,
školovanim ljudima, titulama, sveštenicima i tradicionalnom predanju. Takođe,
jedna od velikih prevara jeste da ljudi ne mogu sami čitati i tumačiti Bibliju, već za
to moraju tražiti pomoć od “svetih ljudi“.

1
Pismo uči suprotno, ne smemo se osloniti na grešnog čoveka niti na ljudsku nauku
i odredbe. „Uzalud me poštuju učeći naukama i odredbama ljudskim“ –
jevanđelje po Mateju 15.9.
„A ovo je život večni: da upoznaju tebe jedinog Boga i koga si poslao Isusa
Hrista“ – jevanđelje po Jovanu 17.3. Večni život i spasenje imamo jedino
poznavajući pravog Boga i njegovog sina Isusa Hrista.
Živimo u poslednjim danima istorije ove planete. Ne postoji ništa važnije od
spasenja ljudskih duša i naše pripreme za predstojeće događaje. Molim se da svaki
čitalac uvidi opasnosti pogrešnog učenja i da prihvati Bibliju kao jedini autoritet i
vodilju u životu. Bog nam je otkrio velike istine za ove poslednje dane, ali je
mnogima pomračen um kako ne bi bili svesni blagoslova koji su nam dati u Isusu
Hristu. „A ti ostani u onome što si naučio i u šta si se uverio budući da znaš ko te
je tome poučio i da od ranog detinjstva znaš svete spise koji te mogu učiniti
mudrim na spasenje kroz veru koja je u Hristu Isusu.“ – 2. Timotiju 3.14-15.
Knjiga je posvećena svim iskrenim ljudima koji tragaju za istinom otvorenog srca i
uma, gde god ih ta istina odvela. Posvećena je meni bliskim i dragim ljudima koji
još nisu upoznali istinu ili su na korak od nje. Ako ova knjiga donese oslobođenje i
istinu bar jednom čitaocu, ona će ispuniti svoju svrhu i biće na slavu Božijeg
imena. Konačno, poslednja bitka će se odigrati oko toga kome ćemo se pokloniti i
kome služiti, pravom Bogu ili sotoni. Ne možemo biti neutralni. Ti, dragi čitaoče,
možes izabrati Boga i njegovu reč i postati Biblijski hrišćanin već danas.
„Pazite da vas ko ne prevari filozofijom i praznim pričama, koje su zasnovane na
ljuskom predanju, na načelima ovog sveta, a ne na Hristovim učenjima.“ –
jevanđelje po Mateju 24.14.
Ovo jevanđelje koje iznosimo i koje nazivamo Hrist u nama, zablistaće do kraja i
spasiti mnoge duše. Tada će Hrist doći!

2
 Šta i koga slaviti?
U hrišćanstvu postoje mnogi ukorenjeni rituali koji imaju okultnu pozadinu i
pagansko poreklo. Suštinski, sve religijske forme u današnjim crkvama su ustvari
služba lažnim bogovima, umesto pravom i jedinom Bogu. Biblijske istine su preko
sotone i crkvenih autoriteta pogrešno predstavljene vernicima i kao takve su
nametnute. Vernici misle da će kroz ispunjenje određenih propisanih pravila
zadovoljiti „Božije zahteve“. U stvari, vrši se služba direktno sotoni a da niko toga
nije svestan.
U katoličanstvu se na primer najviše slavi kult device Marije i odaje se slava
mnogim svecima. U pravoslavlju se ljudi klanjaju ikonama i ljube ih, slave se mrtvi
svetci, a sveti oci su vrhovni autoriteti bez kojih ne možemo tumačiti Bibliju. Ako
za autoritet uzmemo Bibliju i ono što je Bog rekao u njoj, videćemo da se ovakve
stvari izričito zabranjuju. Idolopoklonstvo, klanjanje ikonama, služba drugim
bogovima i ljudima. U Bibliji se slavljenje ljudi kao svetaca nigde ne pominje.
Pogledajmo drugu zapovest: „Ne pravi sebi rezani lik niti bilo kakvu sliku od
onoga što je gore na nebu ili na zemlji ili u vodama ispod nje. Ne klanjaj im se
niti im služi, jer sam ja Gospod tvoj Bog..“ – 2 Mojsijeva 20.4. Bog je znao da će
se ovo desiti njegovom narodu i da je narod sklon da služi materijalnim stvarima.
Ovo je bio običaj i kod jevreja koji su pravili ikone i figure od drveta kojima su se
klanjali i molili. „Videli ste njihove gadosti i njihove odvratne idole koje su imali,
idole od drveta, kamena, srebra i zlata“ – 5 Mojsijeva 29.17.
Samo je jedan Bog stvoritelj kome se treba klanjati i služiti mu. Ljubljenje ikona i
klanjanje smrtnim ljudima predstavlja direktno kršenje Božijih zapovesti.
“Uzvisujte Gospoda, Boga našega, i poklonite se pred podnožijem nogu
njegovih. On je svet.“ – Psalm 99.5.
„Jahve nad vojskama, on jedini neka vam bude svet“ – Isaija 8.13.
Rimska crkva je uspostavila sve paganske običaje u hrišćanstvu, koji su se kasnije
uvukli i u mnoge druge crkve. U mračnom srednjem veku ova crkva kod vođstvom
pape, vršila je najgora progonstva nad biblijskim hrišćanima koji su se suprotstavili
lažnim učenjima i branili principe zapisane u Bibliji. Tako će biti i na kraju istorije
kada papa ponovo preuzme svu religioznu i političku vlast.

3
Slava kod Srba je poznata i kao krsno ime ili sveti. One su u stvari vrsta forme i
porodične tradicije, a vezane su za kult predaka i zaštitnika porodice. Srbi su
usvojili ovu tradiciju još pre perioda pokrštavanja i hristijanizacije, pa je ni tada
nisu odbacili. Može se reći da slava kao običaj verovatno potiče iz perioda
mnogoboštva, i tada je služila kako bi održavala vezu sa mrtvim precima
zaštitnicima i čuvala svest o sopstvenom poreklu. Pošto je ovaj paganski običaj
bilo nemoguće iskoreniti kod ranih hristijanizovanih Srba, srpski arhiepiskop Sava
je u 13 om veku kanonizovao te običaje i dao im hrišćansko obeležije. Ovo znači
da je slava u stvari nastavak slavljenja mnogih bogova (mrtvih ljudi) i da je
uspostavljena kompromisom kojim se ublažila oštrina razlike između pravog
hrišćanstva i mnogoboštva.
Videli smo da je klanjanje ikonama, mrtvim predmetima i ljudima, služba svetcima
i njihovim mrtvim telima u potpunoj suprotnosti sa Božijom rečju. Ovi paganski
običaji potiču iz verovanja o besmrtnosti duše, zagrobnom životu, mitarstvima,
raju i paklu itd. O ovim temama će biti reči u narednim poglavljima. Suština je da
Bogu ne možemo udovoljiti našim delima, ispunjavanjem pravila i rituala. Bog od
nas to nikada nije tražio. Sigurno ste čuli razna pravila koja morate ispoštovati
prilikom odlaska u crkvu i slušanja liturgije. Tačno se zna kada se trebate
prekrstiti, postoje pravila koja kažu kako celivati ikonu, kada se pokloniti i šta reći
u određenom trenutku. Bog nije Bog pravila, on to ne traži od nas. Hrist nas je
oslobodio legalizma i dao nam slobodu življenja po Duhu.
Problem nastaje jer većina vernika ne poznaje Boga i njegov karakter i ne shvata
šta je ustvari greh. Najniži nivo poznavanja Boga je kada ljudi veruju “ako ne
budem poslušan pravilima Bog će me kazniti“. Tako nastaje strah od Boga i
vršenje obreda iz straha od kazne. Ovo je osnova svih paganskih religija. Drugi
nivo je kada ljudi veruju da Bog nije problem, već njihova grešna dela. Tako oni
veruju da pravda zahteva njihovu kaznu i da treba da ulože napor kako bi popravili
svoja dela. Međutim, naš problem je razdvojenost od Boga, tj odsustvo Božijeg
Duha. Taj problem smo nasledili od Adama i to nije naša krivica. „Jer kao što
neposlušnošću jednog SVI postadoše grešnici, tako će i poslušnošću jednoga
mnogi postati pravedni.“ – Rimljanima 5.19. Zbog Adamove neposlušnosti Bogu,
Božiji Duh se povukao od Adama i tada se manifestovala telesna priroda koju smo
i mi nasledili. Taj problem rešio je naš Gospod Isus Hrist. Njegovom poslušnošću

4
ponovo nas je spojio sa Bogom, a naše je samo da verujemo i da verom primimo
taj pobednički život.
„On nas je spasao i pozvao nas svetim pozivom, NE ZBOG NAŠIH DELA već zbog
svoje blagodati koja nam je pre merljivih vremena data u Hristu Isusu“ – 2.
Timotiju 1.9.
Više se ne borim da promenim svoja dela, već da svoju volju potčinim Hristu koji
će promeniti moju prirodu. Našu smrt ne zahteva ni Bog ni pravda!
„Bojte se Boga i dajte mu slavu, jer dođe čas suda njegovog. Poklonite se onome
koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vode“ – Otkrivenje 14.7.

5
 Kome se moliti i ispovedati
Kao što smo videli u prethodnom poglavlju, jedan od običaja katoličke i
pravoslavne crkve jeste ljubljenje ikona i klanjanje mrtvim ljudima. Pored toga ove
crkve upražnjavaju i upućivanje molitve svojim svetcima i praktikuju ispovedanje
greha sveštenim licima. Ovakva praksa ne samo da nema utemeljenje u Božijoj
reči, već Bog to izričito zabranjuje. Biblija kaže da mrtvi ljudi spavaju u svojim
grobovima i da ne mogu čuti niti razmišljati. Ispovedanje naših greha i molitve
možemo uputiti jedino Bogu, a jedini posrednik između Boga i ljudi je Isus Hrist.
„Jer jedan je Bog, i jedan posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hrist“. –
Timotiju 2.5.
„Pazite, stražite i molite se Bogu jer ne znate kad je vreme“. – jevanđelje po
Marku 13.33.
Katolička crkva tvrdi da ona ima direktno nasledstvo apostolstva i da je papa Božiji
zamenik na zemlji, te da ona ima pravo opraštati grehe kroz ispovest ljudi svojim
sveštenicima. U pravoslavnoj crkvi takođe upražnjavaju ispovest sveštenicima i
molitve svetim ocima. Zamislite vernika, grešnog čoveka koji ispoveda svoje
najdublje grehe, prljavštine svog bića, drugom grešniku i smrtnom čoveku, svom
svešteniku. Kakva sramota pred stanovnicima neba i pred Bogom. Umesto da
klekne i Bogu ispovedi sve svoje grehe, patnje i slabosti, on se ispoveda čoveku
koji navodno posreduje između njega i Boga. Kakva prevara. Sledi pregled
nastanka vanbiblijskih tradicija i uvođenja dogmi i obreda:
- 300. godine je uvedena molitva za mrtve
- 320. godine paljenje sveća i osenjavanje znakom krsta
- 336. godine na Laodikejskom saboru usvojeno praznovanje nedelje
- 431. godine počelo obožavanje Marije
- 500. godine sveštenici počinju da se oblače drugačije od ljudi
- 600. godine Grgur 1 uveo latinski jezik u bogosluženje

6
- 786. godine odobreno obožavanje i ljubljenje krsta, ikona i relikvija
- 1184. godine koncil u Veroni osniva inkviziciju
- 1215. godine počinje ispovedanje sveštenicima umesto Bogu
- 1229. godine laicima zabranjena upotreba Biblije
- 1534. godine Lojola osniva jezuitski red
.........
Isus nije podržavao tradiciju. Jevreji su ga optuživali da On i Njegovi učenici ne
poštuju njihove običaje i tradiciju: „Zapitaše ga fariseji i književnici: zašto tvoji
učenici ne žive po predanju starih? A Isus odgovori: dobro prorokova Isaija za
vas, licemeri. Ovaj narod me poštuje usnama a srce im je daleko od mene.. lepo
ukidate Božiju zapovest da bi ste sačuvali svoje predanje.“ – Marko 7.5-9
Molitva je srce religijskog života, bez molitve nema prave religije. To su posebni
trenuci kada svom Bogu iznosimo svoje zahvalnosti, vapaje srca, probleme i želje.
U molitvi se obraćamo Bogu, u ime Isusa Hrista, i sa njim razgovaramo kao sa
bićem koje je pored nas i koje nas čuje i odgovara na naše molbe. Sve što tražimo
u molitvi treba biti sa jakom verom. David, Danilo, Jov, Isus i mnoge Biblijske
ličnosti su se molili isključivo Bogu. „Prozori njegove gornje sobe bili su otvoreni
prema Jerusalimu. Tu je tri puta na dan klečao i molio se i davao slavu svom
Bogu, kao što je i ranije redovno činio.“ – Danilo 6.10. Vidimo da je Danilo
upućivao molitve svom Bogu i da je to radio redovno, klečeći u svojoj sobi. Kome
se Isus molio? „A ujutru vrlo rano ustavši izađe, i otide nasamo i onde se moljaše
Bogu.“ – Marko 1.35. Takođe Isus kaže: „Šta god tražite od Oca u moje ime biće
vam“. – Jovan 16.23. Isus se redovno molio svom Ocu i tražio mu snagu i
ohrabrenje. Možemo čitati psalme Davidove koji su puni predivnih, usrdnih
molitvi Bogu Ocu.
Mi se možemo ponositi našim precima koji su umrli radi vere Hristove, ali slaviti
takve ljude kao svetce, uz alkohol, jedenje mrtvih životinja i muziku, predstavlja
napredni oblik paganizma. „Ne budite idolopoklonici, kao neki od njih, kao što je
pisano: Narod je seo da jede i pije, pa su ustali da igraju“ – 1. Korinćanima 10.7.
„Živimo dolično kao po danu, bez razuzdanih gozbi i pijanki, bez bluda i
besramnih dela, bez svađe i ljubomore.“ – Rimljanima 13.13.

7
Ova, ali i mnoge druge teme se ne mogu u potpunosti razumeti bez razumevanja
Biblijske istine o stanju mrtvih ljudi. Ta tema je obrađena u jednom od sledećih
poglavlja i ključna je za razumevanje tema o kojima smo do sada pričali.

Krštenje
Šta predstavlja krštenje i čemu služi? Da li se trebamo krstiti? Vernici u većini
današnjih crkava nemaju nikakav stav prema ovom pitanju, niti znaju pravi smisao
krštenja. Sve je prepušteno sveštenicima i crkvi, vernik ima poverenje u instituciju
i nema potrebe da razmišlja o ispravnosti postupka. Moj stav je da i ovde trebamo
koristiti informacije i primere iz Biblije.
„Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da ga krsti. Jovan mu reče: ti
treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni? A Isus mu reče: ostavi sad, jer nam valja
ispuniti svaku pravdu. I krstivši se Isus izađe iz vode i gle, otvoriše se nebesa i
vide Duha Božijeg gde silazi kao golub na njega.“ – jevanđelje po Mateju 3.15.
Isus je kršten kao odrastao čovek, sa svojih 30 godina. Iz poslednje rečenice
gornjeg citata vidimo da nije u pitanju samo obred, već se tom prilikom dešava
nešto posebno. Zašto Isusa nisu krstili dok je bio beba? Očigledno da je krštenje
svesni čin, razumni akt i posledica vere. Takođe, forma krštenja je bitna i ona ima
svoju simboliku koja je vrlo važna. Forma mora odgovarati suštini, a suština formi.
Smisao krštenja je opisan u poslanici Rimljanima 6-ta glava. Krštenje označava
smrt starog čoveka (potapanje u vodu) i vaskrsenje novog čoveka (izlazak iz vode).
Verom u Hrista mi umiremo sebi i svojim gresima, odričemo ih se i živimo novim
životom oslobođeni od greha. Jedan od najlepših stihova u bibliji:
„Jer ako smo ujedinjeni sa njim u smrti sličnoj njegovoj, bićemo ujedinjeni i u
vaskrsenju sličnom njegovom, znajući da je naša stara ličnost zajedno sa njim
raspeta, kako bi naše telo izgubilo vlast nad nama, da više ne robujemo grehu.
Jer ko je umro, oslobođen je greha!“ – Rimljanima 6. 5-8.
Prilikom krštenja primamo dar svetog Duha koji nam daje pobedu nad grehom.
Više ne moramo biti robovi greha. Greh je sada pitanje izbora, a ne moranja i
ropstva. U delima apostolskim se kaže: „Pokajte se, i neka se svako krsti u ime
Isusa Hrista za oproštenje greha, i primićete dar Svetog Duha. Jer to je obećanje
namenjeno vama i vašoj deci i svima koji su daleko, svima koje Gospod pozove
sebi.“ – Dela 2.38.

8
Da bi se krstili potrebno je saznanje i vera. Kada je Filip krstio uškopljenika rekao
mu je: Ako veruješ od sveg srca, možes se krstiti. A on odgovori, verujem da je Isus
Hrist Sin Božiji!
Da bi neko poverovao treba da bude naučen, i niko ko nije naučen i nije
poverovao ne treba da bude kršten. Drugim rečima onaj ko se krštava treba da
zna u šta veruje i u šta se krsti. To nam Biblija i pokazuje u mnogim primerima.
Da sumiramo: Biblijsko krštenje predstavlja potvrdu vere u Isusa Hrista kao Sina
Božijeg, kao i smrt i vaskrsenje u novi život, novo iskustvo i zajednicu sa Bogom.
Odigrava se uronjavanjem celog tela u vodu (simbolika groba) i izlaskom iz vode
(simbolika vaskrsenja). U jevanđelju po Jovanu 3.5. Isus kaže: „Ako se ko ne rodi
vodom i Duhom, ne može videti carstvo Božije“. Vera je uslov krštenja, a krštenje
kroz pobedu nad grehom vodi do spasenja.
Što se tiče forme krštenja, za Jovana se kaže da je krštavao blizu Salima “jer tamo
beše mnogo vode“. Zašto mu je trebalo mnogo vode? Zbog toga što je Jovan
krštavao uronjavanjem, tj potapanjem tela u vodu. Ovo je i logično jer znamo da
krštenje predstavlja smrt i vaskrsenje.
Religiozne forme u današnjim crkvama nikako ne odražavaju Biblijske istine, a to
se odnosi i na krštenje. Ljudi koji dolaze na ovakve obrede uopšte nisu svesni
značaja vere i krštenja. Oni slušaju autoritete koji ni sami ne znaju šta čine.
Najčešća praksa je da se krštavaju deca ili bebe koje još uvek nisu svesne stvari
oko sebe, a kamoli vere u bilo šta. Njima je dovoljan ritual kvašenja vodom po licu
i pevanja pesama koje niko ne razume. Život krštenih ljudi ostaje potpuno isti, bez
vere, priznanja i odbacivanja greha, novorođenja, i bez Hrista. Potpuno promašen
smisao i još jedna široko rasprostranjena sotonina prevara.
Ostaje na vama da u Bibliji istražite ovu temu i zapitate se na koji način ste kršteni,
da li ste prihvatili Hrista i da li je vaše krštenje blagosloveno i ugodno u Božijim
očima. „Ako je neko u Hristu, on je novo stvorenje. Gle, staro prođe i sve novo
postade.“ – 2 Korinćanima 5.17.

9
 Stanje mrtvih
Ova tema je vrlo bitna da se razume, jer ako ne razumemo stanje u kome se
nalaze mrtvi ljudi mozemo biti prevareni na mnogo načina. Ako ne razumemo ovu
temu sotona će nas lako prevariti da se molimo mrtvim ljudima, da tražimo
njihovu pomoć, da im se klanjamo i celivamo ikone. U ovim poslednjim
vremenima sotona se sve više materijalizuje u oblik umrlih ljudi i dozvoljava
određenim grupama ljudi da ga vide i na taj način budu prevareni. Kada se pojavi
u obliku svete Marije većina katolika će pasti na kolena i odati mu čast, ne znajući
da je to sotona lično.
Većina crkava i njihovih sveštenika, vernika i propovednika prihvata zablude
vezano za stanje mrtvih ljudi. Katolici smatraju da je Marija živa, da je u raju i da
se povremeno javlja vernim ljudima kako bi uslišila njihove molitve. Većina
pravoslavnih hrišćana veruje u besmrtnost duše, mitarstva i razne druge teorije
koje su im servirali “sveti oci“. Kakav je biblijski stav po pitanju stanja mrtvih?
„Stvori Bog čoveka od praha zemaljskog i dunu mu u nos duh životni, i posta
čovek duša živa.“ – 1. Mojsijeva 2.7. U ovom stihu se kaže da spoj duha životnog i
praha zemaljskog, daje živu dušu. U knjizi o Jovu na primer kaže se: „Kad bi On
svoj dah u se povukao, kada bi čitav svoj duh k sebi vratio, sva bića odjednom bi
izdahnula i u prah bi se pretvorio čovek.“ – Jov 34.14. Trenutak smrti predstavlja
obrnuti proces od stvaranja. Bog uzima duh i čovek se vraća u prah od kog je i
načinjen. „I vrati se u zemlju kao što je bio, a duh se vrati Bogu koji ga je dao“. –
Propovednik 12.7. Psalmista takođe kaže istu stvar: „Iziđe iz njega duh njegov, a
on se vrati u zemlju svoju. Tog dana propadnu sve misli njegove“. – Psalm 146.
Da bi išli dalje moramo da se osvrnemo na nekoliko stvari. U pitanju su pogrešni
prevodi određenih reči na naš jezik. To se događalo na mnogim mestima u Bibliji iz
prostog razloga što prevodioci nisu bili teološki obrazovani, a bili su pod uticajem
paganskih verovanja koja su bila aktuelna u tom periodu. Prvo, izraz “duša“ je u
našem prevodu korišćen na pogrešnim mestima, zbog čega mnogi čitaoci
predpostave da je duša neki svesni deo našeg bića. Reč NEFEŠ srećemo u starom
savezu više od 700 puta. Ona označava živo biće, život, individuu. U našem

10
prevodu je prevedena kao “duša“ što u određenim stihovima dovodi do zabune.
Na primer: „Gospode Bože moj, neka se povrati u dete duša njegova.“ –
1.Carevima 17.21. u originalnom tekstu piše: „Gospode, povrati detetu život.“
U knjizi propovednika još čitamo: „I psu živu bolje je nego mrtvu lavu, jer živi
znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa.“ – Propovednik 9.4.
„Nema ni rada ni razmišljanja ni mudrosti ni znanja u grobu u koji ideš“ –
Propovednik 9.10.
Biblijski stav je jasan, čovek nakon smrti spava i nije svestan ničega oko sebe.
Spavanje u našem životu se može uporediti sa smrću. Dok spavamo mi nismo
svesni šta se dešava oko nas, ali san od 8 sati je za nas samo trenutak. Tako Biblija
opisuje stanje ljudi koji su umrli i koji čekaju trenutak vaskrsenja. „Jer ide dan
kada će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg i izaći će koji su činili dobro
u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda.“ – Jovan 5.28.
Postoji još mnogo tekstova koji govore o onima koji su zaspali u Hristu i koji čekaju
vaskrsenje, ali nećemo se baviti svakim tekstom zasebno. Iz do sada izloženog više
je nego očigledan Biblijski stav po ovom pitanju. Pored jasnog stava o stanju
mrtvih ljudi, Bog je izričito zabranio svaki pokušaj da se obraćamo mrtvima. Žašto
je to uradio? Očigledno da bi nas zaštitio prevare, jer Bog zna da u takvim
situacijama sotona polaže pravo na nas pretvarajući se likom i glasom u umrlog
kako bi nas prevario. Pogledajmo sada takav primer iz Biblije. U pitanju je priča o
Saulu i vračari Endori. Iz konteksta se vidi da je sotona prevario Saula preko
vračarine vizije.
Car Saul je prvobitno bio na dobrom putu i sarađivao je sa prorokom Samuilom
koji ga je i pomazao za cara. Dok je bio blizak sa Samuilom, Saul je čak naredio
istrebljenje svih vračara u zemlji. Kasnije kada se uzoholio i odstupio od Samuila,
proganjao je i Božijeg izabranika Davida. Nikada nije tražio savet od Boga niti se
pokajao za grehe, pa se Božiji Duh povukao od Saula. Nakon Samuilove smrti, Saul
odlučuje da se obrati vračari i da dozove Samuila u toj viziji. Ukratko, vračara reče:
vidim bogove kako izlaze iz zemlje i starog čoveka ogrnutog plaštem. Saul je tada
pomislio da je to Samuilo i počela je konverzacija među njima.
Kako mi znamo da su u pitanju demoni a ne Samuilo lično? Prvo, sam Bog nam
kaže da je greh obraćati se vračari i “pitati mrtve“. „Neka se kod tebe ne nađe

11
niko ko bi svog sina ili ćerku vodio kroz oganj, ni koji gata, ni koji se bavi
magijom, koji proriče po zvezdama, ni vračar, ni opsenar, koji pita mrtve.“ – 5
Mojsijeva 18.10.

Očigledno je da se Saul odvojio od Boga i nije mario za Božije zapovesti. Drugo,

znamo da su u pitanju demoni jer, čak i da je Samuilo živ negde na nebu, on bi
morao da siđe dole na zemlju, a ne da izadje iz zemlje. Takođe bi morao da
napusti “raj“ ali samo uz Božije dopuštenje. Ali da li bi Bog koji je izdao tako stroge
zabrane, uslišio vračaru i dopustio Samuilu da se pojavi kao odziv na vračanje?
Nema šanse, jer se to kosi sa svime što je Bog rekao. Treće, zar bi Samuilo Božiji
prorok, koji je za života bio protiv svih vračara i lažnih proroka, sada sarađivao sa
njom? Nipošto!
„I tako pogibe Saul za bezakonje svoje koje učini Gospodu što traži da pita duh
vračarski.“ 1 Dnevnika 10.13.
Zamislite sada, posle ovih jasnih tekstova, ljude koji se mole mrtvom svetcu za
pomoć i milost. Koliko je samo takav čovek u zabludi jer ne poznaje Božiju reč ili je
odbacije. Koliko su samo tužni Bog i njegovi anđeli dok posmatraju takve prizore.
“Izgibe narod moj jer je bez znanja“ – Osija 4.6. Priča o bogatašu i Lazaru je
analizirana u narednom poglavlju.

12
 Mit o raju i paklu
Svima nam je poznat mit o postojanju raja i pakla. Isto kao i verovanje u
besmrtnost duše, celivanje ikona, slavljenje svetaca i krštenje dece, tako postoji
verovanje da kada čovek umre, odlazi u raj ili u pakao. Veruje se da postoji pakao
u kome se zli ljudi večno muče. Na ovaj način sotona je pokušao da predstavi Boga
kao okrutnog mučitelja, koji je spreman da u vatri muči sve ljude koji mu nisu po
volji. Na žalost većina hrišćana veruje u ovu priču.
U ovom poglavlju ću Biblijski dokazati da je ovakvo verovanje čista sotonska
prevara, koju on plasira preko paganskih mitova. Kao prvo, ponovo nailazimo na
probleme u prevodu originalnog teksta. Na primer, reč “šeol“ u originalu označava
grob, podzemlje ili mesto počivanja mrtvih. U našem prevodu je ta reč uvek
prevedena kao “pakao“, što je potpuno pogrešno. Verovanje u pakao potiče iz
grčke paganske mitologije o večnim mukama. Zato gde god u vašoj Bibliji vidite
reč pakao, zamenite je rečju “grob“. Primer: „Jer nećeš ostaviti duše moje u
paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truljenje.“ – Psalm 16.10. Ovo je
proročanstvo o Hristovom vaskrsenju, i ovde imamo već dva problematična
prevoda. I reč „duša“ i reč „pakao“ su pogrešno prevedene. Ispravan prevod
glasi: „Da me nećeš ostaviti u grobu, niti dopustiti da svetac tvoj istrune.“ –
Psalm 16.10.
Druga reč koja je problematična jeste “gehena“ ili ge-hinom. U našem prevodu se
tumači kao “večne muke“. Isus koristi ovu reč više puta, a ona doslovno znači ge-
ben-Hinom, ili dolina sina Enomovog. U knjigama dnevnika se kaže da su u toj
dolini prinošene ljudske žrtve. „Prinosio je kad u dolini Enomovog sina i spaljivao
svoje sinove u vatri, po odvratnom običaju naroda koje je Gospod oterao pred
Izraelovim sinovima.“ – 2. Dnevnika 28.3. Ova dolina je kasnije postala smetlište
za gradski otpad pored Jerusalima. Tu je zbog spaljivanja smeća uvek bilo dima i
vatre, pa je zbog toga dolina postala simbol “večne vatre“ koja spaljuje zlikovce.
Gehena je ustvari pomenuta samo kao simbol buduće kazne za nepokajane
13
grešnike koji će biti uništeni ognjem i vatnom. To uništenje označava drugu smrt i
uništenje za večnost, a ne večno uništenje. Isus često govori o osudi nad zlima
koja nosi nešto večno. Naš prevod kaže: „Ovi će otići u muku večnu, a pravednici
u život večni“ – jevanđelje po Mateju 25.46.
Drugi prevodi, engleski na primer, prevode ovako: „Ovi će imati večnu kaznu, a
pravednici život večni.“ – jevanđelje po Mateju 25.46.
Ovo jeste pravi Biblijski smisao, večna kazna, a ne večna muka. Nije smisao u
večnom trajanju mučenja, već je večna posledica i osuda. Ne treba mešati pojam
“večna kazna“ sa pojmom “večno kažnjavanje“. Ključ za razumevanje pojma večan
nalazimo i u primeru Sodoma i Gomora. „Kao što se i Sodom i Gomor i okolni
gradovi postaviše za ugled i muče se u večnom ognju“. – Judina poslanica 7.
Vidimo da se ovde oganj koji je uništio ove gradove naziva večnim, iako se odavno
ugasio. Poenta je da je njegova posledica večna.
Radi opisa sledećih tekstova, pomenućemo još jednu reč a to je “Hadeš“ ili Had.
Ova reč je takođe Grčka, i ekvivalentna jevrejskoj reči Šeol, o kojoj je već bilo reči.
I ova reč je na mnogim mestima prevođena kao “pakao“. Potiče iz Grčke
mitologije i označava podzemno mesto u kome borave “duše“ nakon smrti tela.
- Priča o bogatašu i Lazaru
Ovu Biblijsku priču često koriste ljudi koji veruju u postojanje pakla. Analiziraćemo
ovu priču kako bi videli šta je ustvari njena svrha. Priču možete čitati u jevanđelju
po Luki 16.19-31. Radi se o bogatašu koji je “uživao“ ovaj život a nije mario za
Boga, i o siromahu Lazaru koji je bio pravedan, a na koga bogataš nije obraćao
posebnu pažnju. Drugi deo priče se odigrava u „Hadu“ ili „prebivalištu mrtvih“ gde
su se ove dve ličnosti našle nakon smrti. Njihovi položaji su sada potpuno
suprotni. Bogataš je u „velikim mukama“, dok siromah uživa u “Avramovom
naručju“. Između njih je ponor preko koga bogataš moli Avrama: „Pusti Lazara da
ode kod mog oca jer imam petoro braće, neka im posvedoči da ne bi i oni došli
na mesto mučenja. Avram odgovori: imaju Mojsija i proroke (stari zavet) pa
neka njih slušaju. Bogataš reče: ne oče Avrame, nego ako neko iz mrtvih ustane
oni će se pokajati. Avram odgovara poslednji put: Ako ne slušaju Mojsija i
proroke, da i ko iz mrtvih ustane, neće verovati.“

14
Da analiziramo koja je svrha ove priče. U ovoj priči Isus koristi izmišljeni događaj
koji je očigledno uzet iz narodnog predanja, tj onog u šta su ljudi tada verovali.
Isus je tako hteo da dočara poentu slušaoćima služeći se njihovim verovanjem.
Priča nema nikakve veze sa čovekovim stanjem posle smrti, već je poenta: ako
neko ne veruje Božijoj reči (pismu), neće verovati čak ni ako mrtvi ustanu. Isus
sigurno nije imao nameru da ovom pričom podrži Grčko verovanje o Hadu, jer je
to u suprotnosti sa celim pismom. Ovo je samo poređenje, a ne realnost.
Razmislite logički, kakav bi to raj bio ako bi ova priča bila istinita? Majka na jednoj
strani provalije gleda svog sina koji je na drugoj strani u večitom plamenu. Da li
iko ko racionalno razmišlja može bukvalno da shvati ovu priču? Bog nije nikakav
sadista koji roštilja ljude kroz večnost. Bog je ljubav, On je dao svog Sina da strada
za naš prestup i tako nas spase od večne smrti. Samo će oni koji uporno odbacuju
istinu i veru u Hrista biti pogubljeni za čitavu večnost, ali neće se mučiti u “večnom
plamenu“.

15
 Sedmi dan
U Bibliji broj sedam ima posebno mesto. On predstavlja puninu i savršenstvo. Bog
je za 6 dana stvorio ovaj svet a sedmog dana je počinuo od svojih dela. Tih sedam
dana označavaju savršenstvo Božijeg dela stvaranja. Takođe, od Adamovog pada u
greh otpočelo je i šest hiljada godina greha, posle čega će biti hiljadu godina
počinka čitave planete. Nakon tog perioda Bog će okončati istoriju ove planete i
otpočeće večnost za sve spašene ljude.
Imamo sedam praznika, sedam truba, sedam pečata, sedam crkava itd. Iz svega
vidimo da je Bog odredio da svoja dela završava kroz sedmične cikluse. Prilikom
završetka stvaranja, „Bog je posvetio sedmi dan i počinuo“. – 1. Mojsijeva 2.3. “I
Bog blagoslovi sedmi dan i posveti ga, jer tog dana počinu od svih dela svojih“.
Bog je bio veoma zadovoljan svime što je stvorio, a sedmi dan je posvetio kao
uspomenu na stvaranje. Iz konteksta se vidi da su Adam i Eva poštovali sedmi dan.
Adam i Eva su lično poznavali Boga i komunicirali sa njim. Još pre davanja zakona
na Sinaju, jevrejima je u pustinji rečeno da 6 dana rade i skupljaju manu, a sedmi
dan je za odmor Gospodu.
Prema Bibliji, sedmi dan je Subota (Šabat). Prilikom davanja 10 zapovesti na
Sinaju, Bog je na kamenim pločama zapisao i četvrtu zapovest: „Sećaj se
Subotnjeg dana da ga svetkujes. Šest dana radi svoj posao, a sedmi dan je
Subota posvećena Gospodu, tvom Bogu. Ne radi nikakav posao, ni ti, ni tvoj
sin...jer je za šest dana Gospod stvorio nebesa i zemlju, more i sve što je u njima,
a sedmog dana je počinuo“. – 2 Mojsijeva 20.9-12. Iz ove zapovesti možemo
izvući više zaključaka. Kaže se da je sedmi dan posvećen Gospodu i da je Gospod
blagoslovio taj dan. Međutim, ono što je najvažnije a to je da ova zapovest
precizno kaže ko je jedini pravi Bog. Stvoritelj nebesa i zemlje, mora i svega što je

16
u njima. Ovo je jedina zapovest koja identifikuje Boga na jedan poseban način.
Pomoću ove zapovesti možemo razlikovati pravog Boga od lažnih bogova.
„Iznad svega držite moje Subote, jer je to ZNAK između mene i vas kroz SVE
naraštaje, da bi ste znali da sam ja Gospod koji vas posvećuje“. – 2 Mojsijeva
31.13. Zanimljivo je da je Subota znak između Boga i njegovog naroda kroz sve
naraštaje. Kao što smo i do sada videli, sotona je uspeo da okrene sve Biblijske
istine kako narod ne bi služio pravom Bogu.
Što se tiče Subote, sotoni je posebno važno da obesčasti taj dan, kako bi odvukao
narod od pravog Boga. Slava našem Bogu koji nam je to unapred javio i upozorio
nas. U knjizi proroka Danila opisana je zver (papstvo) koja je kroz vekove
proganjala biblijske hrišćane i koja menja vremena i zakone. „Govoriće reči na
Višnjega i pomišljaće da promeni vremena i zakon, ugnjetavaće svete sluge za
vreme, za dva vremena i za pola vremena.“ – Danilo 7.25. Na žalost, neprijatelj
je uspeo da ubedi narod da je Božiji zakon promenjen, tj da Bog menja svoj stav i
da sada treba svetkovati nedelju (sun day, dan sunca-sotone), jer više ne živimo u
starom savezu, i zato što je Isus navodno vaskrsao u nedelju. Na ove prevare je
nasela većina Hrišćanskog sveta. Ove tvrdnje ne samo da nemaju nikavo uporište
u Bibliji, već direktno upućuju na Boga koji menja svoj zakon i stavove, i koji nije
dosledan u onome što kaže.
U knjizi proroka Isaije se kaže da ćemo u večnosti svi svetkovati Subotu. U tekstu
se govori o obnovljenoj zemlji: „Od mladine do mladine, od Subote do Subote,
dolaziće svako telo da mi se pokloni, kaže Gospod.“ – Isaija 66.23.
U novom savezu Isus nas upozorava o stradanjima koje će zadesiti planetu u
poslednjim danima. Ovi tekstovi su namenjeni nama koji živimo na kraju istorije
ove planete. „Molite se da vaše bežanje ne bude u zimu i u Subotu, jer će biti
nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti će biti.“- jevanđelje
po Mateju 24.20. Bogu je toliko mila Subota i naš odnos sa njim u tom danu, da
treba da se molimo kako bi i u nevolji bili u mogućnosti da je svetkujemo. Isus
nam takođe naglašava da je promena njegovih zapovesti nemoguća, i da neće
nedostajati ni jedno slovo iz zakona. „Nisam došao da ukinem zakon već da ga
ispunim. Dok nebo i zemlja ne prođu, ni jedno slovo neće nestati iz zakona.“ –
jevanđelje po Mateju 5.17. Stvari su potpuno jasne za ljude koji su iskreni i
prihvataju stvari onako kako piše. Filozofija nas uvek vodi na teren demona koji

17
mogu lako da manipulišu nama. Samo oni koji su neupućeni u pismo i koji zbog
problema u karakteru ne dozvoljavaju svetom Duhu da deluje na njihova srca,
mogu tvrditi da je nešto u zakonu promenjeno iz ovog ili onog razloga.
Subota je uspostavljena u Edenu prilikom stvaranja, tj u Božijem carstvu. Sada je
logično da mi po Duhu držimo Subotu, jer je sada Hristovo carstvo u nama. Mi ne
držimo Subotu jer tako piše u zakonu, već iz ljubavi, jer smo Božiji sinovi.
Mi danas nismo pod zakonom, već pod Hristovom blagodaću, ali to ne znači da je
zakon ukinut ili promenjen, već da je u našim srcima i da prirodno ispunjavamo
njegov zahteve. Ne poštovanje Subote bi značilo da ni ostale zapovesti ne
moramo poštovati.
Vidimo u novom savezu da su apostoli poštovali Subotu nakon Hrista. „I Pavle po
običaju svom uđe k njima, i tri Subote razgovara s njima iz pisma“ – Dela 17.2.
„Prepiraše se u zbornicama svake Subote, i ubeđivaše Jevreje i Grke“ – Dela
18.4.
„Vrativši se pak pripremiše mirise i miro, i u Subotu ostaše na miru po zakonu.“-
Luka 23.56.
Osvrnuću se i na tekst koji predstavlja problem čak i za hrišćane koji svetkuju
Subotu. „Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića i praznika, ili mladina i
Subota.“- Kološanima 2.16. Ovde moram napisati jedno dodatno objašnjenje
kako bi mogli napraviti razliku između takozvane “praznične Subote“ i “Subote po
zakonu“. Kao što postoje sedan praznika u Bibliji koji označavaju određene
događaje, tako postoji i sedam prazničnih Subota. Te Subote su mogle padati u
bilo koji dan sedmice, i bile su vezane za praznike. Prethodni tekst se odnosi na te
Velike ili praznične Subote. Pogledajmo tekst iz treće Mojsijeve knjige: „Ovo su
Gospodnji praznici, sveti zborovi koje treba da oglasite u vreme koje je
određeno za njih: prvog meseca, četrnaestoga dana uveče, Pasha je u čast
Gospodu.“ Ovo je prvi praznik ili Pasha. Odmah posle njega, već sutradan počinje
drugi praznik koji traje sedam dana. To je praznik beskvasnih hlebova i o njemu
čitamo: „Petnaestoga dana tog meseca Praznik je beskvasnih hlebova u čast
Gospodu. Sedam dana jedite beskvasne hlebove. Prvog dana neka vam bude
sveti zbor, ne radite nikakav posao. Sedam dana prinosite žrtve koje se spaljuju
pred Gospodom. Sedmog dana neka bude sabor sveti, ne radite nikakav posao.

18
Vidimo da su prvi i sedmi dan praznika beskvasnih hlebova bili neradni, a to su
ustvari te velike ili praznične Subote, kako su ih Jevreji nazivali. Ekvivalent je veliki
Petak koji praznuju pravoslavni hrišćani. Inače ove Subote se pominju i u
jevanđeljima, pri opisu događaja prilikom Hristovog raspeća.
„Bio je dan pripreme. Da tela ne bi ostala na krstu u Subotu, jer je to bila velika
Subota.“ – Jovan 19.31.
Nakon Hristove smrti nema obeležavanja praznika, pa tako ni ovih prazničnih
Subota. Zakonska Subota o kojoj mi govorimo u ovom poglavlju nema veze sa
praznicima, jer ona je deo Božijeg moralnog zakona.
Na kraju, u poslanici Jevrejima se kaže: „Božijem narodu ostaje Šabatni počinak.“
– Jevrejima 4.9.“ Mi čekamo sedmi milenijum, spasenje našeg Gospoda Isusa
Hrista i počinak. To će biti odmor nama i planeti od šest hiljada godina greha.
Biblijski stav je: Subota je znak i uspomena na stvaranje. Znak pravog Boga tvorca
neba i zemlje i svega što je u njima. Ona je pečat Božijeg naroda koji poznaje svog
Boga! Nedelja je sotonin pečat i lažni dan odmora koji nema nikakve veze sa
Božijim zakonom i njegovim blagodatima.

19
 Trojstvo
Ovo poglavlje se odnosi na pitanje Božije ličnost i ličnost Njegovog Sina Isusa
Hrista. Ova istina koju nam je Bog otkrio, ruši najveću lažnu doktrinu o Bogu.
Celokupno hrišćanstvo prihvata doktrinu o trojstvu kao temelj svog verovanja.
Međutim, kada pogledate tumačenja samog trojstva, videćete da tu ima više
frakcija i različitih verovanja. Suština je da ni sami zastupnici trojstva ne mogu
Biblijski da dokažu zašto veruju u tu doktrinu, pa na osnovu toga pokušavaju da
mistifikuju pojam Božije ličnosti. Videćemo na osnovu Biblije šta znači pojam
“jedan Bog“, šta znači “sin Božiji“, a šta sveti Duh, i koliko božanskih ličnosti ima u
Bibliji.

- Jedan Bog
„Ja sam Gospod i nema drugog, osim mene nema Boga“ – Isaija 45.5.
„Znamo da idol nije ništa i da postoji samo jedan Bog“ – Korinćanima 8.4.
„Ti verujes da postoji samo jedan Bog, dobro činiš.“ – Jakovljeva poslanica 2.19.
„Jer jedan je Bog i jedan posrednik između Boga i ljudi, Isus Hrist.“ – Timotiju 2.5
Postoji na desetine ovakvih stihova koji pokazuju da je jedan Bog i da se vernost
iskazuje samo njemu. To je Bog stvoritelj neba i zemlje, koji je stvarao kroz svog
doslovnog sina Isusa Hrista. Bog je večan i On ne može da umre. Zbog toga je
poslao svog sina za otkupljenje ljudskog roda. Pošto je Isus rodjen od Boga, on
jeste po svojoj prirodi Bog. Kao što sam ja čovek jer sam potekao od mog oca, ali
ja ne mogu biti moj otac koji me je stvorio. „Jer u njemu živi sva punina
Božanstva tjelesno.“ – Kološanima 2.9. Otac i Sin jesu jednaki po karakteru,
namerama, cilju i ljubavi, ali su dve različite ličnosti. Takođe vidimo da je sin
pokoran Ocu:

20
„Nisam došao sa neba da vršim svoju volju, već volju onoga koji me je poslao.“ –
Jovan 6.38.
„Ali želim da znate da je svakom mužu glava Hristos, a ženi je glava muž, a
Hristu je poglavar Bog“ – 1. Korinćanima 11.3.
Zato je jedino Hrist mogao da umre za čoveka i da nam obezbedi spasenje.
Pogledajmo stihove koji ukazuju da je Hrist rodjen od Boga i da je njegov doslovni
sin:

„On je slika nevidljivog Boga, prvorođeni pre svakog stvorenja.“ – Kološanima

1.15.
„Nijedan čovek nikada nije video Boga, Jedinorođeni Sin koji je Ocu u naručju,
on ga je obznanio.“ – Jovan 1.18.
„Bog je toliko voleo svet, da je dao svog jedinorođenog sina, da niko ko veruje u
njega ne bude uništen, nego da ima život večni.“ – Jovan 3.16.
Isus je doslovni Božiji Sin, a ne u metaforičkom smislu kako mnogo misle:
„On na to reče: gle! Vidim četiri čoveka kako slobodno šetaju posred vatre, i nije
im ništa, a četvrti kao da je sin Božiji“. – Danilo 3.25. Kako je car Navuhodonosor
znao da Bog ima Sina? Očigledno je da mu je Danilo svedočio o svom Bogu i
njegovom Sinu.
„A oni u čamcu se pokloniše Isusu govoreći: Ti si zaista Sin Božiji.“ – jevanđelje
po Mateju 14.33.
Čak su i demoni znali da je Isus Božiji Sin i poklanjali se pred njim govoreći: „Ti si
zaista Sin Božiji“ – jevanđelje po Marku 3.11.
„Ja sam to video i svedočim da je on Sin Božiji“. – jevanđelje po Jovanu 1.34.
„Ko pobeđuje svet, ako ne onaj koji veruje da je Isus Sin Božiji?“. – 1. Jovanova
5.5.
„I stvorio se oblak zasenivši ih, a iz oblaka je došao glas: Ovo je moj Sin voljeni!
Njega slušajte!“ – jevanđelje po Marku 9.7.

21
 - Dve ličnosti
Biblija jasno uči da postoji jedan Bog stvoritelj, koji ima Sina Isusa Hrista. Dakle, u
pitanju su dve ličnosti koje učestvuju u planu spasenja:
„To je antihrist, onaj koji poriče Oca i Sina“ – 1. Jovanova 2.22
„Neka se ne plaši srce vaše, verujte u Boga i u mene verujte“ – Jovanova 14.1
„A ovo im je život večni, da poznaju tebe jedinog Boga, i koga si poslao Isusa
Hrista“ – Jovanova 17.3.
„U gradu ne videh hram, jer hram behu Gospod Bog i Jagnje“. – Otkrivenje
21.22.
„Čista reka života izlazi iz prestola Božijeg i Jagnjetovog“ – Otkrivenje 22.1.
„Svako stvorenje što je na nebu i na zemlji i u moru, sve čuh kako govore: slava i
blagoslov Onome koji sedi na prestolu i Jagnjetu, u svu večnost“ – Otkrivenje
5.13.
Veliko mnoštvo spasenih ljudi u večnosti odavaće slavu Bogu i Jagnjetu:
„Uzvikali su jakim glasom: Spasenje dugujemo našem Bogu koji sedi na
prestolu, i Jagnjetu“. – Otkrivenje 7.10.
„Isus reče: Ja i Otac jedno smo“ – Jovan 10.30
Svi blagoslovi u poslanicama upućeni su u ime Oca i Sina.
Koncept trojstva ili boga koji je tri u jedan i jedan u tri, predstavlja glavnu sotoninu
prevaru u hrišćanstvu. Ovim konceptom se Bog predstavlja kao glumac u čijem
planu spasenja nema nikakve žrtve, već se tri bića dogovaraju ko će biti otac, ko

22
sin a ko sveti duh. Oni su troje ali su ipak jedno i to je za nas misterija. Istina je da
Bog ima Sina, od koga je morao da se odvoji da bi stradao za grešni ljudski rod.
Zamislite Boga koji posmatra kako zemljani muče, ponižavaju i ubijaju Njegovog
Sina. U poslednjim satima pred smrt, Bog je povukao svoj Duh od Sina. Isusu je
puklo srce od tuge koju je doživeo razdvajanjem od Oca. „Oko devet sati povika
Isus veoma glasno: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?...Isus opet iz sveg
glasa povika i izdahnu.“ – jevanđelje po Mateju 27.46.

Ali Isus je i na krstu ostao ono što jeste, ljubav. Izabrao je Boga a ne sebe, makar i
saznanjem da će umreti za večnost. To nijedno stvoreno biće ne bi moglo da
izabere, samo biće sa Božanskom prirodnom. Da je na krstu bio bilo koji anđeo, on
bi pri odvajanju Božijeg Duha postao sebičan, baš kao i Adam u početku. Slava
Bogu koji nam je kroz svog Sina obezbedio ovako divno spasenje.
Adam i Eva su takođe slika Oca i Sina: „Zatim Bog reče: hajde da načinimo čoveka
po svom obličiju, sličnog nama, i neka vlada nad morskim ribama, nad
stvorenjima..“ - 1. Mojsijeva 1.26. Izveštaj o stvaranju kaže da se Bog obraća
nekome i kaže hajde da načinimo čoveka po našem obličiju. kome se Bog obraća?
Biblija kaže da je Bog sve stvarao kroz Sina: „Jer je kroz Njega sve stvoreno na
nebesima i na zemlji, vidljivo i nevidljivo...“ - Kološanima 1.16. Ne postoje
nikakve tri ličnosti, niti tri lica, boga itd. Stav je veoma jasan i ne treba
mistifikovati Božiju ličnost.

23
 - Ko je sveti Duh?
Sveti Duh je reč koja se sama tumači. To je Božiji Duh pomoću koga Bog deluje na
ljudska srca, savest i odluke. Sveti Duh nije nikakva posebna, treća ličnost
božanstva. Biblija je jasna da je u pitanju Božiji Duh.
„Neće se moj Duh doveka preti s ljudima jer su telo.“ – 1. Mojsijeva 6.3.
„Možemo li naći čoveka kao što je ovaj, na kome je Božiji Duh?.“ – 1. Mojsijeva
41.38
„Tada siđe Gospodnji Duh na Saula kad je čuo te reči..“ – 1. Samuilova 11.6
„Evo sluge mog koji mi je mio, stavići na njega Duh svoj.“ – Isaija 42.1.
„Isus reče: „Duh Gospodnji je na meni, pomaza me da javim jevanđelje
siromasima...“ – Luka 4.18.
„Biće pun Svetog Duha još od majčine utrobe..“ – Luka 1.15.
Nema nikakve potrebe za detaljnim tumačenjem ovih stihova. Sam Bog nam daje
izveštaj da je u pitanju Njegov Duh preko koga je sveprisutan i deluje na ljude.
Međutim, sotona ne samo da je ubedio ljude da je to „treća ličnost božanstva“
već je uspeo da preko svojih podanika falsifikuje određene tekstove u Bibliji.
Pogledajmo:
„Jer je troje što svedoči na nebu: Otac, Reč i Sveti Duh, i ovo troje su jedno“ – 1.
Jovanova 5.7.

24
Ovaj stih se ne pojavljuje u grčkom originalnom tekstu novog saveza, sve do 15 og
veka. Smatra se da je tekst umetnut. Pravilan prevod glasi: „A On, Isus Hrist,
došao je posredstvom vode i krvi i Duha. Ne samo u vodi nego i u krvi i u Duhu
koji svedoči, jer Duh je istina. Jer je troje što svedoči, Duh, voda i krv, i to troje je
jedno.“ Čak i da je ovaj stih autentičan, on potvrđuje da postoje Otac, Sin i Sveti
Duh, i u to nema sumnje. Ali ovaj stih ne objašnjava prirodu odnosa između Oca,
Sina i sv. Duha, niti se može zaključiti da je sv Duh ličnost. Zato ovo predstavlja
korišćenje stiha van konteksta. Jasno se kaže da je Isus došao kroz vodu (krštenje),
krv (žrtvu) i Duhom koji svedoči istinu, i to troje je u saglasnosti.

Zastupnici trojstva se često pozivaju na sledeći tekst kao dokaz o ličnosti svetog
Duha: „I ja ću zamoliti Oca, a On će vam dati drugog Utešitelja da bude sa vama
uvek, a to je Duh istine.“ – jevanđelje po Jovanu 14.16. Oni obično izvlače stih iz
konteksta, kako bi se naglasilo da je drugi Utešitelj ustvari treća ličnost Božanstva.
Ali ako pogledamo Biblijski kontekst u širem smislu, ovaj tekst u nastavku tumači
sam sebe. Isus dalje kaže: „Neću vas ostaviti sirote, doći ću k vama.“ Isus nam
sam kaže da je On taj Utešitelj, tj Njegov Duh je Utešitelj koji je izlio na apostole,
na praznik pedesetnicu.
A Juda mu reče: „Gospode, kako to da nameravaš da se objaviš nama a ne
svetu?“ – Jovan 14.22. Učenicima je bilo jasno da će im se lično Isus objaviti, a ne
neko drugi.
- Koga su slagali Ananija i njegova žena?
Naizgled sporni tekst može biti: „A Petar reče: Ananija, zašto te je sotona naveo
da slažeš Svetom Duhu i potajno zadržiš deo novca dobijenog od prodaje
zemlje? Nisi slagao ljudima, već Bogu.“ – Dela 5.3. Ako tekst izvadite iz
konteksta, ovde se može steći utisak da je sveti Duh Bog, tj posebna ličnost. U
nastavku teksta vidimo rešenje: „Posle otprilike tri sata, ušla je njegova žena ne
znajući šta se desilo. Petar reče: zašto ste se dogovorili da iskušavate Gospodnji
Duh? Sada je sveti Duh identifikovan kao Gospodnji Duh. Apostoli su savršeno
znali ko je Bog, ko je njegov Sin i šta je Sveti Duh. Jevreji u starom savezu pa ni
danas nikada nisu verovali u trojstvo, niti se trojstvo negde u Bibliji spominje. Ono
je posledica paganske filozofije koja je namerno uvučena u hrišćanstvo.

25
O ovoj temi se može pisati još puno toga. Čitava knjiga bi se mogla posvetiti samo
ovoj temi. To pagansko verovanje je nametnuo sotona lično, ne samo da bi ljudi
služili lažnom bogu, već i da bi se umanjila Hristova žrtva na krstu, što je takođe
opširna i posebna tema. Ali Bog voli i čuva svoj narod i otkriva mu istinu u skladu
sa vremenom i svetlošću u kojoj živimo. Adam i Eva su takođe slika Oca i Sina. Eva
je stvorena od Adamovog rebra, kao što je Sin iznedren od Oca i deo je njega.
Takođe, Adam i Eva su slika Hrista i njegovog naroda na zemlji. Takođe
predstavljaju simboliku Izraela i hrišćanstva. Izrael je prvenac koji je zaspao
odbacivanjem Hrista, dok se rodio duhovni Izrael. Na kraju će doći do buđenja
Adama, što ukazuje na obraćenje Izraela, i tako ćemo zajedno završiti delo i biti
spašeni. Amin.

Zakon ili Hrist

Kontroverze oko važenja i držanja zakona oduvek su bile predmet rasprave. Čak je
taj problem postojao i u doba apostola, što vidimo iz jevanđelja. Izneću stav za
koji smatram da je Biblijski i koji je vrlo lako razumeti ako se sa razumevanjem
pristupi Bogu, njegovom karakteru i planu spasenja.
Nakon Adamovog pada u greh sotona je umešao prste u tok ljudskog roda. Božiji
narod postaje izopačen i sklon grehu. Telesna priroda se ispoljila odmah nakon
povlačenja Božijeg Duha od Adama, jer Bog ne prebiva tamo gde je greh i
samovolja. Nažalost svi smo nasledili Adamovu prirodu i postali telesni i robovi
greha. „Neposlušnošću jednog svi su postali grešnici“. – Rimljanima 5.19. U
takvim okolnostima bilo je potrebno obuzdati narod i držati ga pod određenom
kontrolom. Da nije bilo zakona ljudi bi živeli u savršenoj harmoniji sa grehom. Bog
je tada ljudima dao ploče saveza sa moralnim zakonom, koji će služiti dok ne dođe
seme (Hrist) kako bi postali svesni svojih izopačenih sklonosti. „Ali nikada ne bih
shvatio šta je greh da nije bilo zakona. I ne bih shvatio šta je požuda da zakon
nije rekao „Ne poželi“.“ – Rimljanima 7.7. Moramo shvatiti šta su u stvari
zapovesti, i da one kao takve nisu pravedne same po sebi, niti mogu ikada
proizvesti pravednost. One su samo kratak opis jednog dela Božijeg karaktera i
pravednosti. Bleda slika njegove prirode.

26
„Čemu onda zakon? Bio je dodat kako bi prestupi bili očigledni, dok ne dođe
potomstvo kome je dato obećanje.“ – Galatima 2.19. Sa našom telesnom
prirodom niko nikada nije u potpunosti držao sav zakon. Držanje zakona za ljude
je praktično nemoguća misija. Takođe je postojao i ceremonijalni zakon koji je
podrazumevao i prinošenje žrtava koje su ukazivale na spasitelja koji će doći. Zato
se u Bibliji kaže da je služba zakonu prokletstvo. „Proklet da je svako ko ne drži
zakon i ono što je u njemu napisano“. – Galatima 3.10. Kasnije ćemo videti da
zakon možemo ispuniti jedino ako Hrist svojim Duhom živi u nama.
Da bi lakše shvatili o čemu se radi prvo moramo uočiti šta je u stvari greh, a šta
pravednost. „Ko čini greh, on prestupa zakon, jer je greh prestup zakona“. – 1.
Jovanova 3.4. Ovo je ispravan tekst, ali ne i potpuna definicija. Ako ovaj tekst
shvatimo kao potpunu definiciju greha, moraćemo zaključiti da postojanje greha
zavisi isključivo od naših dela. Ovaj stih nam u stvari pokazuje jednu vrstu
ponašanja koja nije prihvatljiva Bogu.
Šta Isus kaže za greh: „Jer iznutra iz ljudskog srca izlaze zle misli, blud, ubistva..“
– jevanđelje po Marku 7.21. Jasno je da naše misli proizvode zla dela, i to je naš
suštinski problem. Nasleđena Adamova priroda. „Zatim želja kada je začeta rađa
greh, a greh kada se učini donosi smrt“. – Jakovljeva 1.15. Grešne misli i želje
koje vode ka delima nastaju prvo u našem umu. Samo naše stanje i postojanje
greha nije naša krivica, nasledili smo ga od prvog Adama. Od drugog Adama
nasleđujemo pravednost.
Što se tiče pravednosti, vidimo dve vrste sa našeg aspekta. Prva, koja je od zakona
i koja je prvobitno data Božijem narodu, i druga, Božija pravednost verom. Jedna
pravednost zahteva činjenje, a druga veru! Pavle kaže ovako: „..i da se nađem u
njemu, ne oslanjajući se na svoju pravednost koja je od zakona, već kroz veru
Hristovu na pravednost koja je od Boga.“ – Filibljanima 3.9.
- Kome je namenjen zakon?
„Znamo da zakon nije namenjen pravedniku, nego bezbožnima, lažama,
ubicama, nevernima, bludnicima..“ – Timotiju 1.9. Zakon je namenjen telesnim
ljudima koji su skloni grehu. U koju kategoriju mi spadamo? Kada shvatimo
Hristovu ulogu u planu spasenja shvatićemo naše stanje. Pošto je zakon tražio
savršenu poslušnost, takvu pravednost je imao samo Hrist, zbog svoje Božanske
prirode. Postao je proklet zbog nas, kako bi nas oslobodio prokletstva zakona i
27
greha. Nakon Njegovog ispunjenja zakona, smrti i vaskrsenja, u naša srca se
verom izliva Hristov pobednički Duh, kako bi i mi imali pobedu nad grehom.
Držanje zakona je sada plod Hrista u nama. „A sada smo oslobođeni zakona, jer
smo umrli onome što nas je sputavalo, da bi smo bili sluge na nov način, po
Duhu, a ne po slovu“ – Rimljanima 7.6.
Isus je u Bibliji nazvan „poslednji Adam“. Prvi Adam je izabrao sebe, dok je Hrist
na krstu izabrao Boga i time nas ponovo spojio sa Ocem. „Tako je napisano: Prvi
čovek Adam postao je živa duša, poslednji Adam Duh koji daje život.“ – 1.
Korinćanima 15.45. Hrišćani koji verom prihvate Hrista i njegovu pravednost,
verom primaju novi život. Njihov staratelj je Hrist lično, a ne zakon. „A sada se
pokazala pravednost pred Bogom bez zakona. Verom u Isusa Hrista pravednost
mogu postići svi koji veruju, jer nema razlike.“ – Rimljanima 3.21.
Mnogi iz ovih tekstova zaključuju da je zakon „ukinut“. Ne! Zapovesti ne mogu biti
ukinute niti promenjene, ali one nisu više naš staratelj. Mi smo umrli grehu i naš
staratelj je Hrist. Sada živimo po Duhu, a ne po slovu zakona.
Saznanjem za Hristovu žrtvu i sve što je pretrpeo radi nas, mi iskazujemo veru
u Njega i posredstvom Duha primamo njegovu pravednost. Ako se potčinimo
Hristu i dozvolimo da nas vodi Duh, prestajemo biti robovi greha. „Ako vas
vodi Duh, niste pod zakonim“. – Galatima 5.18.
„Prema propisima zakona, ja sam zakonu umro da bih Bogu živeo. Razapet
sam sa Hristom, ne živim više ja već Hrist u meni“. – Galatima 2.19. Ovo je
najlepša i najveća istina za naše vreme. Hrist u nama!
„Ako je neko u Hristu, on je novo stvorenje. Gle, staro prođe i sve novo
postade.“ – 2. Korinćanima 5.17.
Moramo biti svesni da su nam gresi oprošteni, greh je uklonjen od nas, verom
postajemo nova stvorenja. Učinjeni smo savršenima u Isusu Hristu.
„U svojoj dobroti oprostio nam je prestupe i izbrisao pisani dokument koji je
odredbama bio protiv nas. Uklonio ga je sa puta pribivši ga na krst.“ –
Kološanima 2.13.
„Jer je jednim žrtvenim prinosom učinio savršenima one koji bivaju
posvećeni.“ – Jevrejima 10.14.

28
Da neko ne shvati pogrešno, mi i dalje imamo padove i greške. Oni su posledica
dugogodišnjeg življenja u grehu. I dalje ćemo osećati sklonost ka grehu, imati
sećanja na greh, grešne navike itd. Suština je da više ne moramo biti robovi
greha. Vremenom se trebamo vežbati da živimo po Duhu i da se odričemo
sebe i svojih telesnih zadovoljstava. Tada će delo u nama biti završeno, onako
kako je Bog i obećao.
Sve starozavetne ličnosti, ceremonije i rituali su bili tip mnogo veće realnosti
novog saveza. Svi su čekali obećanje i novi život koji je sada naša realnost.
„Razumevanje tajne o Hristu, u drugim naraštajima ta tajna nije bila
obznanjena ljudskim sinovima, kao što je sada Duhom otkrivena njegovim
apostolima i prorocima. Da i ljudi iz drugih naroda sa nama budu naslednici
istog tela i obećanja u jedinstvu sa Isusom Hristom.“ – Efescima 3.5.
I ova tema je dosta kompleksna i široka, te savetujem čitaoce da sami
proučavaju Božiji reč. Ovo je sasvim dovoljno da bi se čitalac koji je „otvorenog
srca“ uputio i počeo sam da proučava.
„Jer greh ne sme da vlada vama, jer niste pod zakonom nego pod
blagodaću.“ – Rimljanima 6.14.
Treba pomenuti još jednu stvar koja zbunjuje ljude kada se govori o večnosti
zakona i pločama koje će u večnosti stajati u kovčegu saveza. Ne sumnjivo je da
zakon ostaje merilo pravde, ili bar deo koji opisuje pravednost. Međutim, videli
smo da je zakon mnogo više od onoga što piše, da je Duhovan i da upućuje na
ljubav. Večni zakon govori o ljubavi prema Bogu i bližnjima, i to je ono što je
večno. Ne može na nebu biti večna zapovest „poštuj oca i majku“ ili „ne ubij“.
Na nebu nema laži i krađe, nema roditelja i ubistava, sve je svačije i svi smo
jedno u Isusu Hristu!
„Jer ljubav je ispunjenje zakona“. – Rimljanima 13.10.
„Ne budite nikome ništa dužni osim da volite jedni druge. Jer ko voli bližnjeg,
ispunio je zakon.“ – Rimljanima 13.8.
„A iznad svega obucite se u ljubav koja je sveza savršenstva.“ – Kološanima
3.14.

29
„Ljubav je u tome da hodimo po njegovim uputstvima. Kao što ste i čuli u
početku, njegov nauk je da živite u ljubavi.“ – 2. Jovanova 1.6.
„Ako volimo jedni druge, Bog ostaje u nama i njegova ljubav je savršena u
nama.“ – 1. Jovanova 4.12.

Hrist u nama
Jedna od karakteristika lažnih religija je ta da nas navede da se fokusiramo na
fizički aspekt naše prirode, odnosno na spoljašnja dela. Telesni bol, disciplina,
obredi, ceremonije, propisi kojima čovek pokušava da reši problem
izopačenosti i telesne prirode. Ovaj koncept je pogrešan i naziva se legalizam,
religija koja se zasniva na pravilima.
Primetimo šta je Avram uradio da bi postigao pravednost. Biblija kaže da je
verovao Bogu. Kada je poverovao, istog trenutka je zadobio ono za čim ljudi
naporno tragaju. Naravno, on je svoju veru i pokazao delima, ali suština je da
se transformacija dešava u umu, odmah kada poverujete. S toga smatram da
promena treba da se desi u Duhu. Nikakav napor nam ne može osigurati
pravednost i spasenje. Samo verom možemo da zadobijemo novi um i primimo
ga kao dar od Hrista. Ovo je najveća istina – pravednost verom!
„Jer ako pravednost dolazi putem zakona (dela), Hrist je uzalud umro.“ –
Galatima 2.21. Vidimo da pravednost ne možemo postići delima zakona.

30
Biblija kaže da Isus Hrist svojim Duhom zaista prebiva u nama, i da je to naša
pobeda nad grehom i telesnošću. Većina ljudi gleda na ovu istinu kao na neku
simboliku i fikciju. Međutim ovo je realnost koja nam daje pobedu.
„Zar ne znate da ste vi Božiji hram i da Božiji Duh zaista prebiva u vama?“ –
Korinćanima 3.16.
„Jer pošto ste sinovi, Bog je u vaša srca izlio Duh svog Sina, i taj Duh viče:
tata, Oče.“ – Galatima 4.6.
„Tog Isusa Bog je vaskrsao i uzvisio i dao mu obećani Duh koji je potom izlio
na nas.“ – Dela 2.33
Bog je zaista izlio svoj Duh na sve koji veruju i koji Hrista prihvataju verom.
Braćo i sestre, znajte da je greh pobeđen u Isusu Hristu koji živi u nama.
„Prema propisima zakona ja sam zakonu umro da bih Bogu živeo. Razapet
sam sa Hristom, ne živim više ja , već Hrist živi u meni.“ – Galatima 2.19

Hrišćani ne žive pobednički život zato što ne veruju u ove biblijske istine. Mi
smo sinovi Božiji i učesnici u Božanskoj prirodi. Kada bi smo bili svesni toga
tako bismo se i ponašali. Zamislite kako bi ste se ponašali da vam je otac
predsednik države i da znate koje sve privilegije imate. Istina je još slavnija,
nama je Otac Bog i trebalo bi da se ponašamo kao carski sinovi.
Ova tema je usko povezana i sa novorođenjem, tj primanjem Svetog Duha.
„Oni koji primiše Hristov Duh...oni nisu rođeni od krvi i mesa, ni od čoveka,
nego od Boga.“ – Jovan 1.13.
„Time nam je velikodušno dao dragocena i uzvišena obećanja, da bi smo
preko njih bili učesnici u Božanskoj prirodi.“ – 2. Petrova 1.4. Ovo je obećanje
koje su čekali ljudi iz starog doba, Hrist u nama, nada slave.
Učinjeni smo savršenima u Božijim Sinu. Potrebno je da ovo saznamo i da
poverujemo svim srcem. „Jer sve je od Boga koji nas je pomirio sa sobom kroz
Isusa Hrista, da objavljujemo da je Bog bio u Hristu i pomirio sa sobom svet,
ne računajući im njihove prestupe.“ – 2. Korinćanima 5.18.

31
Zapamtite, naše oslobođenje i pobeda ne zavise od onoga što smo uradili, već
čiji život imamo u sebi.
„Tajna koja je bila skrivena tokom proteklih vekova i naraštaja, a sada je
objavljena njegovim svetima kojima je Bog hteo da obznani slavno
bogatstvo ove tajne među neznabožcima. Ta tajna je Hrist u vama, nada
slave. – 1. Kološanima 26.

Novi život u praksi

Mnogi se pitaju šta je to što treba praktično uraditi i kako treba živeti novim
životom. Osnovna stvar je da se upoznate sa Božijom rečju i da je prihvatite
kao jedini autoritet. Kada to uradite automatski ćete odbaciti sve paganske
rituale i običaje, verovanja koja nisu utemeljena u Bibliji. Tu spadaju verovanja
koja sam opisao u ovoj knjizi, ali i sve ostale ljudske i okultne priče. Besmrtnost
duše, ljubljenje ikona, klanjanje mrtvim ljudima, doktrina o trojstvu, paganski
praznici itd.
Kada upiznamo Hrista i poverujemo svim srcem u Njega i njegovu žrtvu, mi
smo u Božijim očima pravedni. Tada se možemo krstiti u Isusovo ime, a
krštenje treba takođe obaviti u skladu sa pismom. Obično nas krštava onaj od
koga smo čuli istinu, ko je novorođeni hrišćanin utvrđen u istini. Nakon toga
može početi život po Duhu. „Ko veruje i krsti se biće spašen, a ko ne veruje
biće osuđen.“ – jevanđelje po Marku 16.16. Rekli smo da krštenjem i
prihvatanjem Hrista nasleđujemo Hristov pobednički život. U Bibliji se to naziva

32
 novorođenje. Tada Sveti Duh može delovati na nas i pomoći nam u borbi sa
našim slabostima. „Isus reče Nikodimu: Zaista zaista kažem ti, ako se neko
odozgo ne rodi, ne može videti carstvo nebesko“. – Jovan 3.3. Ono što je naše
jeste da prepustimo Duhu da nas vodi i da svoje slabosti predajemo Hristu
svakodnevno!
Zaista se tada dešava promena u nama, mi se nanovo rađamo. Svaki Biblijki
hrišćanin će vam reći da zaista ima razlike nakon krštenja. Međutim, pošto i
dalje imamo sklonost ka greškama, navike na greh i sećanja koja teže da nas
vrate u stari život, toga se moramo očistiti. Sada je to dosta lakše jer imamo
Hristov Duh u sebi i nismo samo telesni. Sada imamo izbor i lakše se
odupiremo grehu, dok smo ranije u čisto telesnoj prirodi bili robovi greha. Rob
grehu jednostavno znači da moramo staviti svoju volju ispred Božije. Nakon
novorođenja imamo silu da se odupremo, i to je zaista Božije čudo koje
osećamo.
Da bi se desilo oslobođenje potrebno je priznati Bogu svoje grehe i temeljno se
preispitati u vezi našeg života. Sve naše slabosti treba izneti Bogu i tražiti mu
pobedu u Hristovo ime. Priznanjem svakog greha, greh jednostavno gubi na
sili, a vi se oslobađate. Evo nekih osnovnih stvari koje smo zadržali u našoj
telesnoj prirodi, a kojih se trebamo osloboditi:
- Oholost, gordost
- Blud (svake vrste)
- Požuda (materijalna, telesna..)
- Laži (bilo koje vrste)
- Psovke i neumesne šale
- Sebičnost svake vrste (ljubav prema sebi)
- Ljubomora, zavist
- Ogovaranje
- Mržnja i pogrdan govor
Ovo su samo neki od grehova koji ne mogu na nebo. Svako od nas je sklon nekom
grehu u većoj meri, a nekome u manjoj meri. To trebamo prepoznati kod sebe i
raditi na oslobođenju. Život po Duhu znači da svakodnevno predajemo našu volju
Isusu na upravljanje. Osloboditi se od greha i sebičnosti znači dopustiti Hristu da
živi kroz nas, svaki dan birati njegovu volju umesto svoje. Deklarativno prihvatanje

33
Hrista koji je negde daleko na nebu, duboko je pogrešan stav. Najveća tajna
čuvana vekovima je obznanjena nakon krsta (Hristove žrtve) i praznika
Pedesetnice.
„Ta tajna je Hrist u vama, nada slave.“ – Kološanima 1.27.
„Ako živimo po Duhu, dozvolimo Duhu da nas vodi“. – Galatima 5.25.
„Kažem vam dakle: po Duhu živite, pa nećete udovoljavati željama tela“. –
Galatima 5.16.
Kada shvatimo da je Bog ličnost i da svojim Duhom prebiva u nama, kada kroz
svakodnevnu komunikaciju i molitvu izgradimo odnos sa njim, postepeno ćemo
naučiti da svoju volju i probleme prepuštamo Hristu, a naš um će kreirati nove
navike i sećanja u skladu sa Božijom voljom. To je život po Duhu koji nas vodi u
Božije carstvo. „A rod Duha je ljubav, radost, mir, trpljenje, ljubaznost, dobrota,
vera, blagost, samosavladavanje..“ – Galatima 5.22
Ovo je poruka i istina za poslednje vreme. Ove teme nisu popularne jer ih je
sotona vešto krio, i nećete ih čuti u savremenom hrišćanstvu.
„Stoga sada nema osude za one koji su u Hristu Isusu, koji ne hode po telu, nego
po Duhu. Jer zakon Duha života u Hristu, oslobodio me je zakona greha i smrti.“
– Rimljanima 8.1.

Događaji pred nama

Svako ko bar malo poznaje Bibliju i njena proročanstva, zna da smo na samom
kraju vremena. Ispred nas su završni događaji istorije ove planete. Biblija kaže
da će u poslednjim vremenima bezakonje i greh prevršiti svaku meru, kao u
vreme Sodoma i Gomora. U stvari, uništenje Sodoma predstavlja sliku
uništenja planete zemlje. Razorenje Jerusalima sedamdesete godine posle
Hrista, takođe je slika razorenja planete u budućnosti i Božijeg konačnog
obračuna sa grehom.
U Mateju 24 poglavlje, Isus je pričao učenicima kakvo će vreme nastupiti
neposredno pre njegovog drugog dolaska. Biće kao u vreme Nojevo, ljudi će se
ženiti i udavati, piti i veseliti se. Niko neće mariti za Boga i njegovo delo.
„Čućete ratove i glasove o ratovima, ali gledajte da se ne uplašite jer to mora
da se desi, ali tada još nije kraj. Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo, i
34
biće gladi i zemljotresa po celom svetu. Ali sve je to početak stradanja. Tada
će vas predavati na muke i ubijaće vas zbog mog imena.“ – Matej 24. 6-8
„Kada vidite gadost koja pustoši o kojoj govori prorok Danilo, da stoji na
svetom mestu, ko čita neka razume..jer će tada nastati nevolja kakve nije
bilo od postanja sveta do sada, niti će biti.“ – Matej 24.20
Biblija nam zaista otkriva teška vremena u budućnosti. Svi koji budu imali veru
Hristovu biće proganjani i ubijani kao i u srednjem veku od papskog noža.
Sotona već sada preko zveri i zemaljskih vladara sužava krug oko vernog
naroda. Služenje pravom Bogu biće potpuno onemogućeno uspostavljanjem
antihristovog sistema na planeti. Cilj je da se namernim izazivanjem ratova,
bolesti i katastrofa izazove smanjenje broja stanovnika na planeti. Oni koji
ostanu živi biće ucenjeni putem straha, i pristaće na sve samo da prestane
stradanje. Lako će pristati da budu robovi i prihvatiti žig, koji će zver ponuditi
kao rešenje problema. Danas se ograničavaju osnovne ljudske slobode,
kretanja, mišljenja, veroispovest, prisilna vakcinacija, oduzimanje dece itd. Sve
ovo je priprema puta za uvođenje žiga i poklonjenje ikoni zverinoj.
Međutim, Isus nas hrabri svojim pečima „Ali gledajte da se ne plašite, jer sve
to treba da bude..i koji pretrpi do kraja, blago njemu“.
Deo Božijeg naroda će biti sačuvan do kraja, ali jedan deo će stradati kako bi
dokazali svoju vernost i kako bi se drugi spasili kroz njihovo stradanje.
U svakom slučaju smo pod Božijom zaštitom i svaki pravi hrišćanin treba da
zna, za nas tek predstoje najbolji dani. On nas nikada neće iskušati više nego
što možemo izdržati. Nikada nas neće ostaviti ako mi ostanemo verni.
Rimokatolička crkva je vekovima proganjala Božiji narod i tako će biti i na kraju.
Ona je opisana kao kurva i mati bludnicama (drugim otpalim crkvama) sa
kojom se kurvaše carevi zemaljski. Papa vlada ovim svetom preko svojih ljudi
koji su instalirani svuda. Sotona će ubrzo uspostaviti svoju vladavinu preko
papstva i SAD (zveri). „I prisiljavala je sve ljude, male i velike, bogate i
siromašne, slobodne i robove, da prime žig na svoju desnicu ili na čelo, i da
niko ne može ni kupiti ni prodati osim onoga ko ima žig ili ime zveri, ili broj
imena njenog.“ – Otkrivenje 13.16. Mi smo svedoci ovog vremena i ovi
događaji će se desiti za vreme naših života.

35
Zver će se žestoko obračunati sa Božijim narodom koji bude odbio žig i broj ili
ime zverino. Još uvek sa sigurnošću ne znamo šta je tačno žig, ime i broj, ali će
Bog otkriti svom narodu uskoro. U svakom slučaju je u pitanju vrlo lukava
prevara koja će prevariti ako bude moguće i izabrane. Ono što mi sada
možemo da uradimo, jeste da preispitujemo sebe, u šta verujemo, da li smo
svim srcem prihvatili Hrista, da li smo priznali svaki greh, da li smo kršteni u
Njegovo ime i da li živimo po Duhu koji je u nama. Ako je Hrist u nama, bićemo
nova stvorenja i mir će vladati u našim srcima.
Oni koji sada čine s Bogom zavet na žrtvi, uskoro će se skupiti u večnom domu
da prime bogatu nagradu, da naslede novo carstvo koje će trajati uvek i
doveka. Sada je vreme da sabiramo blago na nebu, da svoje srce dovedemo u
red kako bismo se pripremili za vreme nevolje. U tom periodu kušanja održaće
se samo oni koji budu imali čiste ruke i čisto srce. Velikoj se opasnosti izlažemo
ako dopustimo da nam um bude preopterećen mislima i brigama ovog sveta.
Vreme zapečaćenja je kratko i brzo će se završiti. Sada, dok četiri anđela još
uvek drže vetrove sukoba, vreme je da svoj poziv dobro utvrdimo.

Otkrivenje u novom svetlu

Prema Božijoj reči, živimo u poslednjem vremenu istorije ove planete.
Verovatno u poslednjoj deceniji. Shodno vremenu, Bog je otkrio neverovatne
stvari koje nikada pre nisu bile primećene u pismu. A već znamo da Bog sve
otkriva u svoje vreme. „Pamtite šta je bilo od davnina, jer sam ja Bog i nema
drugog Boga, koji od početka javljam kraj i iz daleka što još nije bilo.“ – Isaija
46.9. Božiji princip je da svom narodu uvek unapred otkrije šta će biti.
„Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim
prorocima.“ – Amos 3.7.
Naravno, mnogi se pozivaju na Biblijski tekst: „O tom danu i času niko ne zna,
ni anđeli na nebu, već samo moj Otac.“ – jevanđelje po Mateju 24.36.
36
 Zanimljivo je ako pogledamo originalni tekst, tamo ne piše kao u našem
prevodu. U originalnom tekstu stoji: „O tom danu i času niko neće obznaniti,
ni anđeli na nebu, već Otac moj.“ Kao što vidimo kaže se da niko neće
OBZNANITI, osim Boga Oca. A vidimo da to jeste u skladu sa Biblijskim
konceptom gde Bog obznanjuje i ne ostavlja narod u neznanju.
Svi vernici očekuju dolazak našeg Gospoda Isusa Hrista i oslobođenje, ali
nikada nam nisu bile date ovako velike i jasne istine do pre nekih 20 godina.
Postoji nekoliko načina da se dokaže skori Hristov dolazak. Izneću samo neke
detalje koji su možda najzanimljiviji. Ovde se podrazumeva da čitalac ima
određena predznanja o pojedinim biblijskim principima i događajima.
- Brojevi u Bibliji nam govore kada će Isus doći
- Praznici i jubilarne godine nam govore kada Isus dolazi
U bibliji postoje vremenski periodi, ciklusi, praznici, i dani koje treba obeležavati
na određeni način. Oni imaju za cilj da nam ukažu na plan spasenja i na kraj ovog
sveta kakvog mi poznajemo. U tom planu figuriraju određeni brojevi koji imaju
svoje značenje. Na primer, broj sedam je možda najčešće korišćen broj da bi se
označila punina, savršenstvo, kraj. Tu su i brojevi 40, 12, 120 itd. Preko broja
sedam je Bog prikazao većinu stvari vezano za spasenje čoveka.
- Stvaranje sveta za 7 dana (sedmični ciklus – sedam dana)
- Sedam godina (sedmični ciklus – sedam godina)
- Sedam milenijuma (sedmični ciklus – 7000 godina)
- Sedam crkava (opis sedam perioda Božijeg naroda)
- Sedam praznika (ukazuju na spasitelja)
- Sedam truba (najavu važnih događaja)....
U svim sedmičnim ciklusima uvek je jedan period odmor. U nedelji je to Subotnji
dan (sedmi dan), u godini je Subotna godina (sedma godina), u milenijumu je
Subotni milenijum (1000 god). Sedam truba trube sedam puta, a sedmog dana
sedam puta. U sedmičnom ciklusu Bog je završio delo stvaranja i počinuo. Subota
je dan odmora i ona označava uspomenu na stvaranje, kao što smo videli u
poglavlju o danu od odmora. Tako je Bog kroz sedmične cikluse odredio da će
greh na ovoj zemlji trajati 6000 godina, a sedma hiljada (sedmi milenijum) je
odmor planeti od greha. Za 7000 godina će biti završena punina vremena i
otpočeće večnost za sve spašene ljude.
37
Izraelcima u starom savezu, Bog je zapovedio da 6 godina obrađuju zemlju, a
sedma godina je odmor zemlji. Takođe su brojali sedam puta po sedam godina
(49), a sledeća pedeseta je bila jubilarna. „Šest godina sej svoju njivu i obrađuj
svoj vinograd i skupljaj rod sa zemlje. Ali sedma godina neka bude Subotna,
vreme potpunog odmora za zemlju, Subota u čast Gospodu. Ne sej svoju njivu
niti orezuj svoj vinograd.“ – 3. Mojsijeva 23.10.
„Posvetite pedesetu godinu i proglasite slobodu za njene stanovnike.“ – 3.
Mojsijeva25.10.
Većima onih koji proučava pismo uopšte ne čita ove tekstove niti im je jasno
njihovo značenje. Međutim u njima vidimo predivnu simboliku. Svake jubilarne
pedesete godine proglašavala se sloboda za stanovnike, zemlju, robove itd. Ovo je
slika našeg oslobođenja iz ropstva na kraju vremena. Računica je da u ciklusu od
6000 godina imamo 120 jubileja. Prvi Hristov dolazak, smrt i vaskrsenje se
dogodilo u jubilarnoj četiri hiljaditoj godini. O tome čitamo: „Duh Gospodnji je na
meni, pomaza me da objavim dobru vest krotkima, da zavijem rane onima koji
su slomljenog srca, da objavim slobodu zarobljenima i izlazak iz tame
zatvorenima. Da objavim godinu Gospodnje milosti i dan osvete našeg Boga..“ –
Isaija 61.1. Ovo je tekst iz knjige proroka Isaije, koji je nekoliko vekova pre Hrista
objavio dolazak mesije. Isti ovaj tekst je Isus pročitao dok je poučavao u sinagogi -
Luka 4.18.

Isus je pre svoje smrti najavio godinu milosti (jubilarnu godinu). Njega su ubili
trideset prve godine naše ere. Upravo iz ovih razloga su nam dati jubileji i ciklusi.
Da Isus nije završio svoje delo u jubilarnoj godini, onda sva simbolika ne bi imala
nikakvog smisla. Čemu praznik Pasha, ako Isus nije pogubljen u taj dan? Čemu
jubileji ako se njegovi dolasci i naše oslobođenje ne dogodi tada? Svojom smrću
ispunio je 4 prolećna praznika koji su ukazivali na njega kao žrtvu, i na plan
spasenja koji će obaviti. Naredna 3 praznika će ispuniti u svom drugom dolasku.
Ako je godina njegove smrti bila 4000 ta jubilarna, onda znamo da nam ostaje još
2000 godina do kraja istorije greha. 2031 bi po ovoj računici bila jubilarna, tj 6000
ta godina od pada u greh. Ovo je samo kratko razmišljanje i pojašnjenje vezano za
broj 7 i njegovu svrhu. Božiji praznici i njihovo značenje i ispunjenje su posebna

38
tema o kojoj se može pisati posebna knjiga. Sada ćemo pogledati broj 40 i njegovu
simboliku za prepoznavanje vremena i razdoblja.
Broj 40 se pominje vrlo često u Bibliji i označava test, probu, kušanje, karakter:
- Izraelci su izašli iz ropstva na Pashu, a 40 godina su hodali pustinjom
- Mojsije je bio 40 dana na Sinaju kada je dobio zapovesti
- Isak je 40 godina čekao svoju nevestu
- Jona je 40 dana propovedao u Nineviji
- Jerusalim je razoren 40 godina nakon Hrista
- Sotona je kušao Isusa 40 dana u pustinji
Svaki od ovih događaja je bio samo slika za novozavetno vreme, i svi imaju
ispunjenje u našem vremenu.
- Tako je Isus rešio problem greha svojom smrću, na Pashu. Naše konačno
oslobođenje će biti nakon 40 jubileja posle njegove smrti i vaskrsenja.
- Isus takođe čeka svoju nevestu (svoj narod) 40 jubileja (novozavetni period)
- Jevanđelje se propoveda 40 jubileja
- Svet će biti razoren nakon 40 jubileja posle Hristovog prvog dolaska
- Sotona kuša Božiji narod 40 jubileja
Nakon 40 jubileja od Hristove smrti, i mi ćemo ući u obećanu zemlju, nebeski
Hanan. Trenutno smo na kraju puta kroz pustinju greha na ovoj planeti.
Broj 120 označava konačnu odluku, ograničenje, kraj. To je 3 x 40 perioda
iskušenja i probe. Nakon 120 godina gradnje barke dogodio se potop. Mojsije je
živeo 120 godina, nakon čega je donešena odluka da neće ući u obećanu zemlju.
Nakon 120 jubileja donosi se konačna odluka o spasenju vernih i smrti zlih.
Izraelsko carstvo je trajalo 120 godina. 40 godina je vladao Saul, 40 godina je
vladao David i 40 godina je vladao Solomon.
Broj 12 takođe ima svoje značenje u Božijem planu spasenja. Suština je da nam je
Bog mnoge stvari otkrio do sada, a da su pojedini detalji ostali za vreme koje
dolazi. Bez sumnje On će nam sve otkriti kada za to dođe vreme i neće nas ostaviti
u neznanju. Slava Bogu koji je dao svog Sina za nas i tako nam omogućio spasenje
i večnost!

39
Živimo u poslednjim danima istorije ove planete. Ne postoji ništa važnije od
spasenja ljudskih duša i naše pripreme za predstojeće događaje. Molim se da svaki
čitalac uvidi opasnosti pogrešnog učenja i da prihvati Bibliju kao jedini autoritet i
vodilju u životu. Ova knjiga je posvećena svim iskrenim ljudima koji tragaju za
istinom otvorenog srca i uma, gde god ih ta istina odvela. Posvećena je meni
bliskim i dragim ljudima koji još nisu upoznali istinu ili su na korak od nje. Ako ova

40
knjiga donese oslobođenje i istinu bar jednom čitaocu, ona će ispuniti svoju svrhu
i biće na slavu Božijeg imena.
Konačno, poslednja bitka će se odigrati oko toga kome ćemo se pokloniti i kome
služiti, pravom Bogu ili sotoni. Ne možemo biti neutralni. Ti, dragi čitaoče, možes
izabrati Boga i njegovu reč i postati Biblijski hrišćanin već danas.
„Pazite da vas ko ne prevari filozofijom i praznim pričama, koje su zasnovane na
ljuskom predanju, na načelima ovog sveta, a ne na Hristovim učenjima.“ –
jevanđelje po Mateju 24.14.
Ovo jevanđelje koje iznosimo i koje nazivamo Hrist u nama, zablistaće do kraja i
spasiti mnoge duše. Tada će Hrist doći!

41