MEHANIKI ELEMENTI ZA ULEITENJE

Elementi za voenje su delovi koji nose druge rotirajue ili translatorne delove i koji im ograniavaju stepene slobode kretanja na potreban broj. Za noenje rotirajuih delova koriste se leajevi, a za noenje translatornih delova voice. Osnovna odlika elemenata za voenje je da znatno smanjuju gubitke energije pri kretanju, korienjem razliitih metoda za tu svrhu.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

LEAJEVI J V
Leajevi su mainski elementi koji nose rotirajue delove i pritom znatno smanjuju otpore pri kretanju. Prema vrsti otpora koji se pri kretanju javljaju, leajevi mogu biti: klizni leajevi kotrljajni leajevi. Pored ovih klasinih vrsta leajeva, u mehatronici se primenjuju i specijalne vrste leajeva, koje osnovni problem smanjenja trenja reavaju na razliite naine: leajevi sa iljcima, leajevi sa seivima, magnetno-rastereeni leajevi, opruni leajevi, fluidni leajevi, itd.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

LEAJEVI SA ILJCIMA
Leajevi sa iljcima nalaze primenu u sluajevima kada se zahteva ekstremno mali moment trenja i veoma osetljiv i pokretljiv sistem. Sistem za uleitenje se sastoji od elinog rukavca u obliku iljka (1) i leita od tvrdog metala ili dragog kamena (2), (2) postavljenih u osnovnom materijalu (3).

Elementi leaja sa iljcima (1 - rukavac, 2 - leite, j ) 3 - osnovni materijal)

Mehaniki funkcionalni elementi Mehaniki elementi za uleitenje 3

LEAJEVI J V S SA ILJCIMA JC
Vrhovi rukavaca u obliku iljaka se izrauju sa veoma malim zaobljenjima, da bi se ostvarilo ekstremno malo trenje. Leita su od tvrdih materijala, da bi izdrala visok specifini pritisak. Leajevi sa iljcima mogu biti: - sa vertikalnom obrtnom osom; - sa horizontalnom obrtnom osom.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

LEAJEVI J V S SA ILJCIMA JC

Leajevi sa iljcima: a) sa vertikalnom obrtnom osom, b) sa horizontalnom obrtnom osom.

Mehaniki funkcionalni elementi Mehaniki elementi za uleitenje 5

LEAJEVI J V S SA ILJCIMA JC
Osnovni problem kod leajeva sa iljcima je u velikom specifinom pritisku u takama dodira rukavaca i leita. Egzaktno posmatrano, ovde se ne radi o idealnim iljcima, jer su vrhovi h i rukavaca k zaobljeni, blj i kako k k ne bi dolazilo d l il do d pojave j suvie i velikog specifinog pritiska, koji bi mogao uzrokovati havariju leita. leita

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

LEAJEVI J V S SA ILJCIMA JC
Prema Hertz-u se dobija: - Poisson-ov koeficijent, - moduli elastinosti materijala u kontaktu, E1, E2 F - sila il koju k j prima i leite, l it r1, r2 - poluprenici leita i rukavca.

3 a = 1 2 4
3

1 1 + E1 E 2 F 1 1 r1 r2

x2 / a2 + y2 / pmax2 - 1 = 0
Raspored povrinskog pritiska (p) (dijagram i jednaina) na mestu kontakta rukavca i leita na osnovu prorauna momenta trenja (MB) (Q-Q' - obrtna osa sistema)
Mehaniki funkcionalni elementi Mehaniki elementi za uleitenje 7

LEAJEVI J V S SA ILJCIMA JC
Kako je Poisson-ov koeficijent za metale = 0,3, dalje sledi: Fr 3 a = 1.37 E

1 1 1 = r r1 r2
1 1 1 1 = + E 2 E1 E 2

- poluprenik ekvivalentne kugle, - rezultuju lt j i modul d l elasti l tinosti. ti

x2 / a2 + y2 / pmax2 - 1 = 0
Raspored povrinskog pritiska (p) (dijagram i jednaina) na mestu kontakta rukavca i leita na osnovu prorauna momenta trenja (MB) (Q-Q' - obrtna osa sistema)

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

LEAJEVI SA ILJCIMA
Konstrukciona izvoenja leajeva sa iljcima
U primeni su dva osnovna konstrukciona izvoenja leajeva sa iljcima: - leajevi sa udubljenim leitima; - leajevi sa izbuenim leitima.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

LEAJEVI SA ILJCIMA
Konstrukciona izvoenja leajeva sa iljcima
Leajevi sa udubljenim leitima Ovi leajevi se izrauju kao standardni elementi. Voenje i podupiranje sistema obavlja sam iljak rukavca, to znai da it istovremeno prima i i radijalne dij l i aksijalne k ij l sile. il

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

10

LEAJEVI SA ILJCIMA
K t k i Konstrukciona izvo i enja j leajeva l j sa iljcima ilj i
Leajevi sa udubljenim leitima

a)

b)

Elementi leajeva sa udubljenim leitima: a) oblik iljka rukavca za uleitenja u mernim aparatima b) oblici udubljenih leita za uleitenja u elektrinim instrumentima (h = 0,8; 1,0; 1,2; 1 6 mm) 1,6
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 11

LEAJEVI SA ILJCIMA
K t k i Konstrukciona izvo i enja j leajeva l j sa iljcima ilj i
Leajevi sa udubljenim leitima

Naini privrivanja iljaka rukavaca: a) presovanjem b) pomou navoja c) lepljenjem za rotirajuu masu
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 12

LEAJEVI SA ILJCIMA
K t k i Konstrukciona izvo i enja j leajeva l j sa iljcima ilj i
Leajevi sa udubljenim leitima
Za jednostavne primene koriste se rukavci sa zaobljenom ivijom ili sa kuglom.

a)

b)

Konstrukciona K t k i izvo i enja j rukavaca k sa velikim liki polupre l nicima i i iljaka: ilj k a) cilindrini rukavac sferne eone povrine b) presovanjem uvrena kugla
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 13

LEAJEVI SA ILJCIMA
K t k i Konstrukciona izvo i enja j leajeva l j sa iljcima ilj i
Leajevi sa udubljenim leitima
U cilju podeavanja zazora obrtnih sistema primenjuju se elementi leajeva sa iljcima upresovani u vijke.

a)

b)

Konstrukciona K t k i izvo i enja j podesivih d i ih ugradnih d ih jedinica j di i kod k d leajeva l j sa iljcima: ilj i a) leite uvreno pomou navoja b) iljak rukavca uvren pomou navoja
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 14

LEAJEVI SA ILJCIMA
K t k i Konstrukciona izvo i enja j leajeva l j sa iljcima ilj i
Leajevi sa izbuenim leitima
Kod leajeva sa izbuenim leitima voenje i podupiranje sistema se obavlja na meusobno odvojenim mestima, zbog ega su odvojena d j i mesta t prijema ij radijalnih dij l ih sila il od d mesta t prijema ij aksijalnih k ij l ih sila.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

15

LEAJEVI SA ILJCIMA
Konstrukciona izvoenja leajeva sa iljcima
Leajevi sa izbuenim leitima

Leajevi sa izbuenim leitima i aksijalnim voenjem: a) izbueno leite bez oslonca b) izbueno leite sa osloncem
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 16

LEAJEVI SA ILJCIMA
K t k i Konstrukciona izvo i enja j leajeva l j sa iljcima ilj i
Leajevi sa izbuenim leitima
U cilju ostvarivanja specifinih zahteva, izrauju se razliiti oblici leita i oslonaca.

Oblici izbuenih leita za upresavanje i ulaganje

Oblici oslonaca za upresavanje (F - ravan, W - konveksan)

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

17

LEAJEVI SA SEIVIMA
Leajevi sa seivima nalaze primenu u sluajevima kada treba ostvariti veoma male otpore pri kretanju ogranienom na mali ugao. Prema vrsti rsti otpora koji se pritom javlja, ja lja razlikuju ra lik j se: - klizni leajevi sa seivima; - kotrljajni leajevi sa seivima.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

18

LEAJEVI SA SEIVIMA
Klizni leajevi sa seivima
U leitu (1), koje je obino u obliku dvodelnog leba, uleiten je rukavac sa seivom zaobljenim pri vrhu (2). Specifina konstrukcija i optereenje obezbeuju da leaj radi bez zazora.

Klizni leaj sa seivom (1 - leite, 2 - rukavac sa seivom)

Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 19

LEAJEVI SA SEIVIMA
Klizni leajevi sa seivima
Kod ove vrste leajeva izmeu dodirnih povrina nastaje klizanje, pa je moment M potreban za savladavanje otpora:

M = (FN1 + FN2) r1
- koeficijent trenja izmeu leita i seiva

Klizni leaj sa seivom (1 - leite, 2 - rukavac sa seivom)

Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 20

LEAJEVI SA SEIVIMA
Kotrljajni leajevi sa seivima
U cilju smanjenja otpora, umesto leita u obliku dvodelnih lebova, koristi se cilindrina leita, po kojima se kotrljaju seiva. Moment M koji savladava otpor pri kretanju dat je jednainom:

M = Ff cos r2 r 1 1
Kotrljajni leaj sa seivom (1 - leite, 2 - rukavac sa seivom)
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 21

LEAJEVI SA SEIVIMA
Kotrljajni leajevi sa seivima
Teorijski posmatrano, dodir izmeu leita i rukavca sa seivom je po liniji, ali se, zbog elastinih deformacija na mestu kontakta, kontakt kod ove vrste leajeva praktino ostvaruje po povrini.

Prikaz optereenja leita u kontaktu sa seivom (prema Hertz-u) (p )

Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 22

LEAJEVI SA SEIVIMA
Kotrljajni leajevi sa seivima
Maksimalni povrinski pritisak pmax izmeu leita i rukavaca sa seivima dat je izrazom:

p
E r

2 max

FE = 2lr 1 2

) ( )

- rezultujui modul elastinosti, - poluprenik ekvivalentne kugle, - Poisson-ov koeficijent. tako da sledi:
2 8 F Fr 1 b2 = EI

Prikaz optereenja leita u kontaktu sa seivom (prema Hertz-u) (p )

Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 23

LEAJEVI SA SEIVIMA
Kotrljajni leajevi sa seivima
Materijal leita i rukavaca sa seivima je kaljeni ugljenini elik ili dragi kamen. Iako je dragi kamen neosetljiv na hemijske uticaje, pogodan je za korienje samo kod manjih optereenja. elik je, naproti naprotiv, koro iono nepostojan, koroziono nepostojan ali se primenjuje primenj je za a ve ea optereenja. Leite mora uvek biti tvre od rukavca sa seivom, kako ne bi dolazilo do ukopavanja seiva u leb.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

24

LEAJEVI SA SEIVIMA
Konstrukciona izvoenja leajeva sa seivima
Leajevi sa seivima su sklopovi sastavljeni od elemenata standardizovanih oblika i na tritu se nalaze kao gotovi proizvodi.
Profili seiva: a) trougaoni b) krukasti c) ravni d) visoki trougaoni e) ) etvorougaoni g

Standardni profili leita (F - trapezni, G - pravougli)

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

25

LEAJEVI SA SEIVIMA
Konstrukciona izvoenja leajeva sa seivima
Ugradnja elemenata kod leajeva sa seivima prikazana je na slici.

Elementi leaja j sa seivom: (1 - seivo, 2 - leite, 3 - osnovni materijal)

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

26

LEAJEVI SA SEIVIMA
Konstrukciona izvoenja leajeva sa seivima
Leajevi sa seivima se uglavnom primenjuju kod mehanikih vaga. Pritom, otpori pri kretanju najvie zavise od oblika leita. Najmanje otpore poseduju ravna leita, ali ne poseduju osiguranje od iskliznu iskli n a rukavaca. r ka aca Ona se primenjuju primenj j kod veoma eoma finih vaga. aga Kod trgovakih vaga se uglavnom primenjuju leita V-oblika.

Osnovni oblici leita: a) ravno leite b) leite V-oblika c) cilindrino leite

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

27

MAGNETNO RASTEREENI LEAJI

Moment trenja u leajevima prvenstveno zavisi od optereenja leita. Zbog toga je potrebno optereenja svesti na najmanju moguu meru. Jedna od mogunosti za rastereenje leajeva je primena sile magneta. magneta

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

28

MAGNETNO RASTEREENI LEAJI

Vratilo (1), koje na sebi nosi disk (2), oslanja se preko leita (A i B) na noseu konstrukciju sistema. Teina vratila i diska G izaziva suvie veliki specifini pritisak u leitu A, to za posledicu moe imati havariju leaja.

Prikaz sila u magnetno rastereenom leaju: (1 - vratilo, ( , 2 - disk, 3,4 - prstenasti magneti)
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 29

MAGNETNO RASTEREENI LEAJI

U cilju smanjenja optereenja, koriste se prstenasti magnet (3), koji je vezan za osnovni materijal, i prstenasti magnet (4), vezan za vratilo, sa prikazanim polaritetima.

Prikaz sila u magnetno rastereenom leaju: (1 - vratilo, ( , 2 - disk, 3,4 - prstenasti magneti)
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 30

MAGNETNO RASTEREENI LEAJI

Sila u leitu FL je: FL = G - Fm > 0 Sila magneta Fm izmeu feromagnetnih materijala u homogenom magnetnom polju magnetne gustine BL i povrine A data je izrazom: Fm = 4 BL2 A

Prikaz sila u magnetno rastereenom leaju: (1 - vratilo, ( , 2 - disk, 3,4 - prstenasti magneti)

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

31

MAGNETNO RASTEREENI LEAJI

Stvarna sila magneta se razlikuje od one definisane prethodnom jednainom (usled nehomogenosti magnetnog polja, polja netanosti montae i sl.) i teko se moe odrediti. Zbog toga se za njeno utvrivanje j p pribegava g eksperimentalnim p postupcima. p p

Prikaz sila u magnetno rastereenom leaju: (1 - vratilo, ( , 2 - disk, 3,4 - prstenasti magneti)

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

32

MAGNETNO RASTEREENI LEAJI

Za rastereenje leajeva se primenjuju prstenasti ili cilindrini permanentni magneti, magneti aksijalno i radijalno polarisani. polarisani

Prstenasti permanentni magneti: a) aksijalno polarisan b) radijalno polarisan

Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 33

MAGNETNO RASTEREENI LEAJI

Aksijalno polarisani magneti mogu meusobno zauzimati redni ili koaksijalni j raspored. Kod rednog g rasporeda aksijalno j polarisanih magneta sila magneta Fm zavisi od rastojanja magneta l.

a) b) c) d) Redni raspored p aksijalno j polarisanih p prstenastih p magneta: g a) sparivanje na privlaenje b) sparivanje na odbijanje ) sparivanje p j na dvostruko odbijanje j j c) d) zavisnost sile magneta Fm od rastojanja magneta l
Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

34

MAGNETNO RASTEREENI LEAJI

Kod koaksijalnog rasporeda aksijalno polarisanih magneta sila magneta g Fm zavisi od dubine uranjanja j j xj jednog g magneta g u drugi. g

a) b) c) d) Koaksijalni j raspored p aksijalno j polarisanih p cilindrinih i p prstenastih magneta g a) dva cilindrina magneta b), c) tri magneta ) zavisnost sile magneta g Fm od dubine uranjanja j j x( (za sluaj j pod p a)) )) d)
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 35

MAGNETNO RASTEREENI LEAJI

Radijalno polarisani magneti se mogu primeniti na vertikalni i horizontalni poloaj j vratila, s napomenom da se kod primene na horizontalnim vratilima javljaju problemi stabilnosti.

Raspored p radijalno j polarisanih p magneta: g a) aksijalni raspored na odbijanje b) radijalni raspored na privlaenje ) radijalni j raspored p na odbijanje j j c)
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 36

MAGNETNO RASTEREENI LEAJI

Magneti se primenjuju za rastereenje leajeva sa iljcima i leajeva sa seivima. Pogodnim g izborom sile magneta g i odgovaraju g j im konstrukcionim izvoenjem mogu se ostvariti i lebdei leajevi.

Magnetni lebdei leaj: (1 - ica za voenje, 2 - udubljeno leite, 3 - obrtni sistem, 4 - aksijalno polarisani magneti)

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

37

MAGNETNO RASTEREENI LEAJI

Teina obrtnog sistema (3) se u potpunosti kompenzira dejstvom odbojnih j sila aksijalno j polarisanih magneta g (4) u aksijalnom j pravcu, tako da se javljaju samo radijalne mehanike sile trenja. Praktino nema habanja izmeu delova leaja. Pri tome je k t k ij leaja konstrukcija l j izuzetno i t neosetljiva tlji na udare, d naroito it u aksijalnom pravcu.

Magnetni lebdei leaj: (1 - ica za voenje, 2 - udubljeno leite, 3 - obrtni sistem, 4 - aksijalno polarisani magneti)

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

38

MAGNETNO RASTEREENI LEAJI

Magneti se izrauju, pre svega, od oksidno-keramikih materijala za permanentne magnete, g uglavnom g sastavljenih j iz oksida g gvoa i oksida barijuma, kojima se sinterovanjem daje eljeni oblik.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

39

OPRUNI LEAJEVI
Opruni leajevi nalaze primenu kod uleitenja bez zazora elemenata koji j ostvaruju j mala ugaona g pomeranja. j Ovi leajevi j takoe ispunjavaju i zahtev za ekstremno malim otporima pri kretanju i rade bez odravanja. U primeni i i su opruni i leajevi l j i sa: - elementima optereenim na savijanje; - elementima optereenim na uvijanje. uvijanje

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

40

Opruni p leajevi j sa elementima optereenim na savijanje

Princip rada oprunih leajeva sa elementima optereenim na savijanje prikazan je na primeru jednostavnog elastinog elementa na slici.

OPRUNI LEAJEVI

Savijanje jednostavnog elastinog elementa pod dejstvom momenta savijanja ij j M: M A, B - take uvrivanja opruge optereene na savijanje Fx, Fy - sile u taki B
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 41

OPRUNI LEAJEVI
Opruni leajevi sa elementima optereenim na savijanje
Elastini element A-B A B je ukljeten u taki A u postolju, postolju dok slobodni kraj u taki B nosi element B-C, koji izvodi kvazirotaciono kretanje. Taka B ne vri isto obrtno kretanje oko nepokretnog trenutnog pola, ve opte ravansko kretanje oko trenutnog pola P, koje se moe predstaviti kretanjem pokretne rulete kp po nepokretnoj ruleti kn.

Savijanje jednostavnog elastinog elementa pod dejstvom momenta savijanja ij j M: M A, B - take uvrivanja opruge optereene na savijanje Fx, Fy - sile u taki B
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 42

OPRUNI LEAJEVI
Opruni leajevi sa elementima optereenim na savijanje
Moment M potreban za ostvarivanje ugla savijanja iznosi:

EI z M= l
E Iz
- modul elastinosti - aksijalni moment inercije

Savijanje jednostavnog elastinog elementa pod dejstvom momenta savijanja ij j M: M A, B - take uvrivanja opruge optereene na savijanje Fx, Fy - sile u taki B
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 43

OPRUNI LEAJEVI
Opruni leajevi sa elementima optereenim na savijanje
Za koordinatni sistem x-y x y sa koordinatnim poetkom u taki A i veoma male sile Fx i Fy, koje deluju u taki B, dobijaju se koordinate poloaja trenutnog pola P:

l ( sin ) xp = 2 l (1 cos ) yp = 2

Savijanje jednostavnog elastinog elementa pod dejstvom momenta savijanja ij j M: M A, B - take uvrivanja opruge optereene na savijanje Fx, Fy - sile u taki B
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 44

OPRUNI LEAJEVI
Opruni leajevi sa elementima optereenim na savijanje
Razvijanjem trigonometrijskih funkcija (sin i cos ) u redove, redove sa zanemarivanjem lanova viih stepena, dobija se:

l xp = 6 2 l yp = 1 2 12
Savijanje jednostavnog elastinog elementa pod dejstvom momenta savijanja ij j M: M A, B - take uvrivanja opruge optereene na savijanje Fx, Fy - sile u taki B
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 45

OPRUNI LEAJEVI
Opruni leajevi sa elementima optereenim na savijanje
Iz prethodnih jednaina se vidi da poloaj trenutnog pola zavisi od ugla savijanja elastinog elementa , na primer, za ugao savijanja = 0 koordinate poloaja trenutnog pola iznose:

xp = 0 l yp = 2
Savijanje jednostavnog elastinog elementa pod dejstvom momenta savijanja ij j M: M A, B - take uvrivanja opruge optereene na savijanje Fx, Fy - sile u taki B
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 46

OPRUNI LEAJEVI
Opruni leajevi sa elementima optereenim na savijanje
Putanja take B je opisana jednainama:

l (1 cos ) l xB = = 2 l sin 2 1 yB = = l 6
Savijanje jednostavnog elastinog elementa pod dejstvom momenta savijanja ij j M: M A, B - take uvrivanja opruge optereene na savijanje Fx, Fy - sile u taki B
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 47

OPRUNI LEAJEVI
Opruni leajevi sa elementima optereenim na savijanje
Putanja take C je opisana jednainama:

l (1 cos ) (2c + l ) xC = c sin + = 2 l sin 2 (3c + l ) y C = c cos + = c+l 6

Savijanje jednostavnog elastinog elementa pod dejstvom momenta savijanja ij j M: M A, B - take uvrivanja opruge optereene na savijanje Fx, Fy - sile u taki B
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 48

OPRUNI LEAJEVI
Opruni leajevi sa elementima optereenim na savijanje
Ovakav O k jednostavni j d t i elasti l tini i element l t se uglavnom l koristi za uleitenje klatna, kod mehanikih vaga, itd Poseban znaaj ovi elementi imaju kod sistema itd. koji moraju imati povratni moment. Ovakvi leajevi mogu primati samo sile zatezanja u pravcu elastinog elementa.

Savijanje jednostavnog elastinog elementa pod dejstvom momenta savijanja ij j M: M A, B - take uvrivanja opruge optereene na savijanje Fx, Fy - sile u taki B
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 49

Opruni p leajevi j sa elementima optereenim na uvijanje

Opruni O i leajevi l j i sa elementima l ti optere t enim i na uvijanje ij j se koriste k i t za osetljiva uleitenja i izvode se od elastinih elemenata u obliku traka i ice od metala ili vlakana od kvarca. kvarca

OPRUNI LEAJEVI

Naini uvrivanja sistema opruga optereenih na uvijanje: ij j a) ukljetena sa jedne strane i oslonjena sa druge strane, b) ukljetena sa obe strane
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 50

OPRUNI LEAJEVI
Opruni leajevi sa elementima optereenim na uvijanje
T i i moment Torzioni t M koji k ji ostvaruje t j ugao uvijanja ij j iznosi: i i

GI 0 M= l
G - modul klizanja I0 - polarni moment inercije
Naini uvrivanja sistema opruga optereenih na uvijanje: ij j a) ukljetena sa jedne strane i oslonjena sa druge strane, b) ukljetena sa obe strane
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 51

FLUIDNI LEAJEVI
Kod fluidnih leajeva postoji stalno strujanje fluida (gasa ili tenosti) pod pritiskom, tako da se izmeu meusobno pokretnih delova f formira i podmazuju d j i film. fil N Nasuprot poznatom hidrodinami hid di ikom k efektu kod drugih vrsta leajeva, ovde se neophodno potrebni pritisak fluida stvara van leajeva. leajeva Pritisak fluida mora da obezbedi da se delovi ne dodiruju, nezavisno od toga da li miruju ili se kreu. Kao fluid se najee koristi vazduh.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

52

FLUIDNI LEAJEVI
Princip rada vazdunih leajeva prikazan je na slici. Sabijeni vazduh pod pritiskom (ps) se uvodi u predkomoru (1). U prigunici (2) vazduh d h se ubrzava b i smanjuje j j mu se pritisak. i i k U komori k i (3) vazduh d h se smiruje, pre nego to, kroz vazduni procep (4), izae u atmosferu (pa). )

Princip rada vazdunih leajeva (osnovna jedinica): (1 - otvor za ustrujavanje, ustrujavanje 2 - prigunica, 3 - komora, 4 - vazduni procep)
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 53

FLUIDNI LEAJEVI
Pritisak u komori (pk) zavisi od zazora izmeu meusobno pokretnih delova (h). Manjim zazorom izmeu delova postie se vei pritisak i nosivost i l j kao leaja, k i manja j potronja j vazduha. d h

Princip rada vazdunih leajeva (osnovna jedinica): (1 - otvor za ustrujavanje, ustrujavanje 2 - prigunica, 3 - komora, 4 - vazduni procep)
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 54

FLUIDNI LEAJEVI
Vazduni leajevi se sastoje iz veeg broja gore prikazanih osnovnih jedinica. Na slici su prikazani neki oblici vazdunih leajeva.

Osnovni oblici vazdunih leaja: a) ravni leaj b) cilindrini leaj c) konusni leaj d) sferni leaj
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 55

FLUIDNI LEAJEVI
Kod cilindrinih i konusnih vazdunih leajeva izlazni otvori se rasporeuju u obliku venca po obodu leajeva. Dovod vazduha se obavlja b lj prstenastim i kanalima. k li U zavisnosti i i od d nivoa i optereenja j u primeni je jedan ili vei broj venaca. Za razliku od konusnih, cilindrini vazduni leajevi ne mogu da primaju aksijalna optereenja.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

56

FLUIDNI LEAJEVI
U optem sluaju, kod sfernih vazdunih leajeva je dovoljan jedan venac izlaznih otvora ili, ak, samo jedan otvor u sredini, u sluaju manjih jih optereenja. j Sferni Sf i vazduni d i leajevi l j i mogu primati i i sile il razliitih pravaca.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

57

FLUIDNI LEAJEVI
Osobine fluidnih leajeva
Osnovna prednost vazdunih leajeva je u veoma malom trenju, kao i zanemarljivom j poveanju p j trenja j p pri p prelazu iz stanja j mirovanja j u stanje kretanja, to je posledica veoma male dinamike viskoznosti vazduha ( = 1,83 mPas pri 20oC). Tako se moment trenja Mr koji nastaje j pri i rotaciji iji ugaonom brzinom b i kod k d ravnih ih vazdunih d ih leajeva l j prenika D sa zazorom izmeu delova h moe izraunati primenom obrasca:

D4 Mr = 32 h
pri emu praktino ne zavisi od optereenja.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

58

FLUIDNI LEAJEVI
Osobine fluidnih leajeva
Vazduni leajevi su temperaturno neosetljivi, jer je zagrevanje uleitenih delova, zbog stalnog strujanja vazduha, veoma malo. Stoga se mogu primeniti u sluajevima kada se, zbog visokih temperatura uobiajena podmazujua sredstva ne mogu primeniti. temperatura, primeniti Kako se uleiteni delovi meusobno ne dodiruju, vazduni leajevi rade de p praktino o be bez habanja, b j , p pa se isti s mogu ogu izraivati v od razliitih materijala. Obino se, pored elika, koriste laki metali, staklo, keramiki i plastini materijali, itd. Odsustvo habanja omoguava takoe veoma dug radni vek vazdunih leajeva.

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

59

FLUIDNI LEAJEVI
Osobine fluidnih leajeva
Prednost vazdunih leajeva je i u odsustvu neistoa kod primene. Problemi pri zaptivanju, izuzev kod prigunica, uopte ne postoje, poto vazduh d h odlazi dl i u atmosferu. f Zahvaljujui navedenim osobinama, primena vazdunih leajeva je univerzalna, i l poev od d najmanjih j jih turbina t bi do d maina i sa veoma velikim liki optereenjima. Najve N j u opasnost t za vazdune d l j leajeve predstavlja d t lj prestanak t k dovoenja vazduha. Zbog toga se za ustrujavanje vazduha koriste jednostavna i sigurna postrojenja. postrojenja Da bi se ostvario vazduni leaj sa maksimalnom nosivou i minimalnim utrokom vazduha potrebno je primeniti minimalni zazor izmeu meusobno pokretnih delova. Pritom, najvei uticaj na nosivost nemaju mikro-, ve makro-geometrijske osobine delova.
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 60

Konstrukciona izvoenja fluidnih leajeva

Primeri primene vazdunih leajeva
Uleitenje obrtnih stolova je prikazano na slici. Obrtna platforma pliva na vazdunom jastuku.

FLUIDNI LEAJEVI

Uleitenje obrtnog stola (- - - vazduni kanali)

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

61

Konstrukciona izvoenja fluidnih leajeva

Primeri primene vazdunih leajeva
Libela kao vazduno uleiteno vratilo pokazuje znatne prednosti u odnosu na klasino konstrukciono izvoenje vodene libele. Kod klasinog reenja nije mogue pokazivanje niti oitavanje na daljinu za primenu u mernoj tehnici.

FLUIDNI LEAJEVI

Primer vazdunog uleitenja kao libele (1 - vratilo, vratilo 2 - vazduni leaj leaj, 3 - elektrini kontakti)
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 62

Konstrukciona izvoenja fluidnih leajeva

Primeri primene vazdunih leajeva
Vazduno uleiteno vratilo, prema slici, ima identinu osetljivost na ugaona pomeranja, kao i vodena libela, a moe biti izvedeno sa kontaktima na krajevima, za generisanje signala u cilju upravljanja ili regulacije.

FLUIDNI LEAJEVI

Primer vazdunog uleitenja kao libele (1 - vratilo, 2 - vazduni leaj, 3 - elektrini kontakti)
Mehaniki funkcionalni elementi
Mehaniki elementi za uleitenje 63

Konstrukciona izvoenja fluidnih leajeva

Primeri primene vazdunih leajeva
Za uleitenje osovine mernog ureaja, kao zamena za leajeve sa iljcima, primenjuju se sferni vazduni leajevi, prikazani na slici.

FLUIDNI LEAJEVI

ema uleitenja sfernim vazdunim leajevima: (1 - osovina mernog ureaja, 2 - sfera, 3 - leite u obliku polusfere, 4 - poluga za uvrivanje delova mernog ureaja)

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

64

Konstrukciona izvoenja fluidnih leajeva

Primeri primene vazdunih leajeva
Gubici usled trenja su u ovom sluaju mnogo manji, a celokupna konstrukcija je mnogo manje osetljiva na dejstvo spoljanjih sila i udare.

FLUIDNI LEAJEVI

ema uleitenja sfernim vazdunim leajevima: (1 - osovina mernog ureaja, 2 - sfera, 3 - leite u obliku polusfere, 4 - poluga za uvrivanje delova mernog ureaja)

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

65

Konstrukciona izvoenja fluidnih leajeva

Primeri primene vazdunih leajeva
Posebno je znaajna primena vazdunih leajeva kod vratila koja rotiraju veoma velikom brzinom (105 - 2,5105 o/min), zbog veoma malih gubitaka na trenje u vazdunim leajevima.

FLUIDNI LEAJEVI

Mehaniki funkcionalni elementi

Mehaniki elementi za uleitenje

66