Izvorni nauni lanak UDK 355.45:324.

745

POJAM I FILOZOFSKE PRETPOSTAVKE IRINOLOGIJE

Prof. dr Momilo Sakan Nezavisni univerzitet Banjaluka

Saetak
U radu, autor, prvo problematizuje mir i nauku o miru. Zatim pravi komparativnu analizu brojnih termina i sintagmi koji bi mogli posluiti za odreenje imena te nauke i definitivno se opredeljuje za izraz irinologija. Vetim korienjem metode dedukcije, autor, iz definicije nauke uopte, odreuje obim i sadraj irinologije i ukazuje na njene konstitutivne elemente. Nakon toga, autor, detaljno objanjava filozofske pretpostavke kao jedan od osnovnih konstitutivnih elementa irinologije. To su ontoloke, epistemoloke i aksioloke pretpostavke koje se zasnivaju na tri vrste verovanja; verovanje da irinologija i njen predmet (mir) postoje, da se mogu saznati i da je to saznanje i postojanje vredno po sebi. Kljune rei: polemologija, paksologija, irinologija, nauka o miru, ontologija, epistemologija, akseologija, mir, tolerancija. Abstract The author primarily seeks to problematize peace and the science of peace and then he makes a comparative analysis of numerous terms and syntagms which could be used in defining the name of that science, and he conclusively decides on using the term irinology. By skillful use of deductive method the author gives, out of a definition of science in general, a scope and outline of irinology and describes its constitutional elements. Finally, the author explains in full detail philosophical assumptions as one of the basic constitutional elements of irinology. They are ontological, epistemological, and axiological assumptions which are based on three types of beliefs: a belief that irinology and its subject-matter (peace) do exist, that they can be comprehended, and that its comprehension and existence are valid per se. Key words: polemology, paxology, irinology, science of peace, ontology, epistemology, axiology, peace, tolerance.

U svetu, danas, postoje brojni problemi koji optereuju savremeno oveanstvo i koji su predmet istraivanja brojnih nauka i naunih disciplina; pojedinaca, naunih timova i institucija. Meu njima, meutim, problemi mira i slobode zbog svoje aktuelnosti, sloenosti i nedovoljne istraenosti zauzimaju centralno mesto. Aktuelnost navedenih problema neposredno proistie iz aktuelnosti mira i slobode ljudi i ljudskih zajednica. Istorijski posmatrano, mir je od postanka oveanstva, bio taj fenomen kome su ljudi teili. U miru ljudi sarauju, integriu se u proizvodne i druge organizacije i zajednice, stvaraju materijalna dobra, razvijaju kulturu i umetnost i, uopteno reeno, ive slobodno i oputeno ne plaei se za sopstveni ivot i egzistenciju. Mir je, za razliku od rata, koji donosi gubitke u ljudstvu i materijalnim sredstvima, bedu, nevolju, patnju, bol i optu nesigurnost ljudi, proces progresa, tolerancije, saradnje i opte sigurnosti. U miru ljudi slobodno stvaraju i razmenjuju materijalna i kulturna dobra, organizuju sportska takmienja i, bez straha za lini ivot i egzistenciju, stvaraju sopstveno potomstvo. Kao takav, mir je stalno bio aktuelan, ali je danas najaktuelniji zato to postoje takva ubojna i borbena sredstva koja mogu unititi ljude, materijalna sredstva i celokupan ivot na Zemlji jedinoj zelenoj planeti Sunevog sistema. Sloenost problema proistie iz multidisciplinarnosti, dinaminosti i stohastinosti mira kao fenomena. Taj fenomen zahvata veoma iroko podruje skoro sve oblasti ljudske intelektualne i fizike delatnosti. On neposredno zahvata i filozofiju i moral i celokupni sistem nauka, ali i praktine delatnosti kao to su materijalna proizvodnja, politika, diplomatija, kultura, muzika, sport,

komunikacije i slino. Mir je istovremeno i dinamian proces i podlee intenzivnim promenama odnosa u procesu materijalne proizvodnje, ali i u drugim oblastima. U tom intenzivnom procesu proizvodnje, razmene i komunikacija pojavljuju se i suprotnosti i konflikti koji, ako se ne reavaju, mogu prerasti u sukobe i ratove. Mir je takoe i stohastian proces zato to veinu aktivnosti nije mogue u potpunosti kontrolisati i podvri jasnim zakonima i zakonitostima. U prirodnim naukama, na primer, tano se zna kad e doi dan, kad no, kad e se pojaviti pomraenje sunca ili meseca, kad e se pojaviti Halejeva kometa i slino. U oblasti mira to nije mogue zato to se pojave i procesi ne odvijaju ciklino u strogo definisanom redu, redosledu i vremenskim intervalima i to uzrono-posledine veze i odnosi, bez sumnje, postoje, ali nisu uvek jasno prepoznatljive. U miru, dakle, kao i u svim drugim drutvenim pojavama, postoje i odreeni deterministiki procesi i uzrono-posledine veze i odnosi, ali oni nisu istraeni i objanjeni u dovoljnoj meri. Nedovoljna istraenost mira i nauke o miru je oigledna. Dovoljan je samo letimian pregled naune ili strune literature pa da se doe do tog zakljuka. Danas, na primer, postoje brojni pisani materijali (lanci, monografije, studije, udbenici, knjige, enciklopedije) o ratovima i revolucijama, velikim pobedama i porazima, a veoma je malo onih koji se odnose na sabrana iskustva i saradnju meu ljudima i narodima. Skoro celokupna ljudska istorija je, u sutini, istorija ratova. U tim materijalima veliaju se vojskovoe i dravnici koji su vodili ratove, detaljno se opisuju bojevi i bitke, ali nema uopte, ili ima veoma malo, podataka o mirotvorcima i mirovnim naporima, sporazumima i dogovorima. Bilo je, na alost, i ekstremnih sluajeva. Dravnici koji su se zalagali za mir i mirovne sporazume, obino su smatrani plaljivcima, a njihove drave nedovoljno spremnim za rat i to je, obino, bio jedan od indikatora da bi tu dravu trebalo napasti i okupirati. O miru su najee pisali pojedinci entuzijasti, anonimni ljudi, esto i disidenti, koji nisu imali politiku niti bilo kakvu drugu mo, zbog ega su njihove teorije, iako preteno kvalitetne, ostajale neprimeene i zapostavljane. Zato se u knjiarama koje su prepune literature veoma retko moe nai neka knjiga o miru i toleranciji. Bibliotekar, kad mu neko trai knjigu te vrste, obino, ostaje zbunjen i trai dodatno objanjenje, a nakon toga, sa aljenjem konstatuje da takvih knjiga nema, uz najei komentar da o ratu imaju mnogo knjiga, ali da o miru, na alost, nemaju nita. Nedostatak navedene literature se ne odnosi samo na mir ve na celokupnu nauku o miru: njen predmet; teoriju (sistem pojmova, osnovne stavove naroito aksiome, postulate i principe, hipoteze, zakone i zakonitosti i teoreme) jezik i metodu. Navedeni problemi i realna opasnost od rata su u poslednje vreme uslovili i pojavu brojnih naunih i obrazovnih institucija koje poinju da se intenzivnije bave istraivanjem i izuavanjem mira. Sadraji o miru se, pored izuavanja u okviru drugih predmeta kao to su filozofija, moral, sociologija, pedagogija i slino, poinju izuavati i u okviru specijalno definisanih predmeta. Formiraju se i specijalistike studije o miru i toleranciji. Sve je to, pored ostalog, uslovilo potrebu definisanja nauke o miru i eksplikacije filozofskih pretpostavki kao osnovnog njenog konstitutivnog elementa.

1. Definisanje Da bi se valjano definisala nauka o miru, potrebno je prethodno izvriti analizu izraza koji bi se mogli koristiti za preciznije odreene naziva te nauke, odnosno za odreenje definienduma u njenoj definiciji. Iz prouavane literature se moe videti da se za odreenje naziva te nauke koriste brojni izrazi kao, na primer, to su: nauka o miru, paksologija, konfliktologija, reavanje konflikata, tehnologija mira, upravljanje krizama, istraivanje mira, a postoje i sintagme koje su u vezi i sa drugim naukama kao to su: filozofija mira, politika mira, pedagogija mira, psihologija mira, teologija mira, razvoj u funkciji mira i drugi. Svi ti termini i sintagme zasluuju posebnu analizu, ali su najznaajniji: polemologija, nauka o miru, paksologija i irinologija. 1

Drugi termini i sintagme samo delimino zahvataju podruje nauke o miru. Tako se, na primer, konfliktologija i reavanje konflikata, odnose na konflikte i njihovo reavanje, tehnologija mira na aktivnosti, procese u miru, upravljanje krizama na identifikaciju kriza i njihovo eliminisanje ili ublaavanje, istraivanje mira na naunu delatnost u oblasti mira i reavanje naunih problema. Termini i sintagme kao to su: filozofija mira, politika

Termin polemologija ni u proirenom znaenju ne odgovara pojmu irinologije. On potie od grke sloene rei (polemos sukob, neprijateljstvo i logos - nauka) i znai nauku o ratu, njegovim uzrocima i posledicama. 2 Dakle, termin polemologija, u uem smislu, se odnosi na nauku koja se bavi problemima rata kao drutvenog fenomena i taj termin u izvornom znaenju, ne odnosi se na irinologiju. 3 . Dakle, polemologija nije isto to i nauka o miru. Sintagma nauka o miru odraava znaenje pojma, ali pod uslovom da se ne odnosi i na veni mir. Njena prednost je i u tome to je uzeta is srpskog knjievnog jezika, ali nema istorijsku dubinu i moe se dvosmisleno tumaiti. To su ujedno i razlozi koji su bili prisutni za definisanje naziva nauke. Izraz paksologija je sloenica latinskog i grkog porekla i sastoji se iz dva dela paks i logos. Termin pax latinskog je porekla i oznaava mir, mirovanje, pokoj (pax aeterna vjeni mir), 4 , a logos nauku. Dakle, izraz paksologija oznaava i nauku o miru, ali je nedovoljno precizan. Odnosi se i na veni mir i zato se ne preporuuje za odreivanje znaenja nauke. Termin paks je esto korien za oznaavanje raznih aspekata mira prvenstveno raznih sporazuma i dogovora. Tako, na primer, postoje sporazumi Pax Americana, Pax Christy, Pax Dei, Pah Ujedinjenih nacija i drugi: Postoje i podaci da je Pax bila boginja mira kod starih Rimljana, a pax deorum, iz daleko ranijeg perioda, znai milost ili sklonost bogova. 5 Izraz irinologija je sloenica grkog porekla i sastoji se iz dva dela irini i logos. Termin irini oznaava mir, uenje o miru. 6 Termin logos (grki logos latinski logica) oznaava slovo, pojam, razlog, uenje, re, znanje, nauka. Na primer, zoologija oznaava nauku o ivotinjskom svetu, klimatologija nauku o klimi, sociologija nauku o drutvu, metodologija (u uem smislu) nauku o metodi, a irinologija nauku o miru. Termin irini, takoe, je u neposrednoj vezi i s grkom boginjom mira koja se zvala Irena. Zato to je bila personifikacija mira nju su u Atini veoma oboavali prinosei joj odgovarajue rtve, ali bez krvi. Ona je, u izvesnom smislu, bila vetaka tvorevina, bez mitologije i ta injenica je izraavala versku tenju za politikim mirom. Pored Irene, u antikoj Grkoj postojala su i druga boanstva koja su brinula za mir. Tako je, na primer, Demetra bila majka zemlje i majka itarica. Njeno poreklo nije u potpunosti poznato, ali je poznato da je imala i mraniju stranu zato to bi ona koja obezbeuje hranu, mogla da donese i glad. Hestija je, na primer, bila boginja ognjita i doma. Ona takoe nije imala nikakvog udela u ratovanju. Homonia je bila odgovor na graanske borbe izmeu pojedinih gradova-drava u Grkoj i izmeu Grka i drugih naroda. Ona je, takoe, kao i Irena, bila personifikovana u liku boginje. Naena je u V veku pre nae ere na metalnom noviu iz Metapontuma. Kasnije je oboavana irom podruja pod grkim uticajem, sa sopstvenim pravom i oltarom na Olimpu, mestu primirja.7 Dakle, u antikoj Grkoj je bilo vie boginja mira, ali je Irena bila jedna od najvie oboavanih i to je dodatni argument u prilog stavu da se termin irenologija ili irinologija koristi za oznaavanje nauke. Domaa sintagma nauka o miru je, dakle, sinonim za irinologiju. Da bi se preciznije definisao pojam irinologija potrebno je prethodno sagledati pojam nauke uopte, a zatim komparativnom analizom i dedukcijom doi do njene definicije. Termin kojim se odreuje znaenje pojma nauka ima vie znaenja: Grki termin za nauku logos ima znaenje: re, govor, istina, red, razum, uenje, dokaz, aksiom. Latinski termin science znai: znanje,

mira, pedagogija mira, psihologija mira, teologija mira, razvoj u funkciji mira i slino, odnose na one elemente mira koji zahvataju i podruje tih nauka (filozofije, politike i sl). 2 Miunovi, Lj.: Savremeni leksikon stranih rei, KZNS Univerzitetska rije, stranih rei i izraza, Novi Sad, 1988, str. 432. 3 O polemologiji se moe detaljnije videti u: Stojanovi, M.: Polemologija i irinologija, Opti deo, PIP "NOMOS", Beograd, 1993, str. 797; i Spasojevi, .: Sudbina polemologije nauke o miru i ratu, lanak u: Vojno delo br. 45, NIU Vojska, Beograd, 1995, str. 139162; i albrek, I.: Polemologija, u: Enciklopedija mira, tom II, str. 125-128. 4 Klai, B.: Rjenik stranih rijei, Zora, Zagreb, 1962, str. 1107. 5 Grum, R., A. D.: Religija i mir, Enciklopedija mira, , str. 213. 6 Termin irenika oznaava nauku o miru, uenje o miru. (Vujaklija, M.: Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1976, str. 374.) 7 Grum, R., A. D.: Religija i mir, Enciklopedija mira, , str. 212.

poznavanje, vetina, a najvie se koristi u smislu nauka i blie se odnosi na prirodne nauke. U reniku srpskohrvatskog jezika nauka je definisana kao ... sistem znanja i zakonitosti razvitka prirode, drutva i miljenja. 8 U leksikonu nauka se definie kao: (1) skup saznanja i istina o pojavama u ivotu koje nas okruuju, s obrazloenjem njihovog nastanka i uzroka, (2) ljudska aktivnost koja ima za cilj da se doe do novih saznanja o pojavama u ivotu koje nas okruuju i do objanjenja tih pojava, primenom naune metodologije, (3) registrovanje, analiza i uoptavanje karakteristika ponaanja prirodnih, tehnikih i organizacionih sistema u kojima ivimo, s ciljem da se otkriju pravilnosti tih ponaanja, definiu zakonitosti ili principi eljenih ponaanja. 9 U politikoj enciklopediji se navodi da je nauka jedan od osnovnih oblika drutvene svesti. U najirem smislu nauka je sinonim za znanje. U uem smislu, nauka je posebna vrsta svesne drutvene delatnosti, iji je glavni cilj utvrivanje objektivne istine, tj. utvrivanje, opisivanje i objanjavanje prirodnih i drutvenih pojava otkrivanje zakona koji u njima vladaju ili, na osnovu bitnih inilaca, izazivaju i uslovljavaju njihovo postojanje. U ovom smislu nauka predstavlja korpus saglasnih zakljuaka koji se ne zasnivaju na arbitrano postignutoj konvenciji, ukusu ili interesu, nego na saglasnosti tih zakljuaka i objektivne stvarnosti koja se u praksi moe potvrditi odreenom metodom verifikacije i u ovekovoj praktinoj delatnosti. Osnovni smisao nauke je upoznavanje sveta radi njegovog savlaivanja od strane oveka. Ona je izraz ovekovog aktivnog odnosa prema svetu i sebi samom... 10 U filozofskoj i metodolokoj literaturi postoje brojne definicije i razliita shvatanja pojma nauke. Karakteristina su shvatanja nauke kao: 1) sistema znanja o svetu koji nas okruuje, 2) posebne forme ovekove delatnosti, 3) opteg metoda sastavljenog od niza postupaka, 4) jednog od osnovnih oblika drutvene svesti, 5) sistematizovanog iskustva zdravog razuma i 6) procesa. Meutim, nauka se ne moe poistovetiti ni sa jednim od navedenih est shvatanja jer u svojoj sutini ona sadri elemente svakog od njih. Ona se moe istovremeno shvatiti i kao sistem znanja koji se stalno razvija i kao specifina forma ovekove delatnosti i kao stalno traganje za objektivnom istinom, kao delatnost koja se odvija u drutvenoj zajednici, ali i kao proces koji se neprekidno odvija. Njen osnovni cilj je utvrivanje objektivne istine i stvarnosti kakva jeste i kakva treba da bude u blioj i daljoj budunosti. 11 Dakle, nauka je veoma kompleksan pojam, ali je znanje dominantno. Zato se, uproeno posmatrano, moe koristiti definicija da je nauka sistematizovano i argumentovano znanje o objektivnom svetu do kojih se dolo svesnom primenom odreenih metoda istraivanja. 12 Pod navedenim znanjem podrazumevaju se, pre svega, znanja u odreenom istorijskom periodu, ali i ukupna znanja o svetu do kojih se dolo tokom celokupnog istorijskog razvoja. Taj svet sainjavaju kompleksi raznovrsnih prirodnih, drutvenih i psihikih pojava koje su povezane i meuzavisne. ovek je deo takvog sveta i (istorijski posmatrano) neprekidno tei da prirodne i drutvene pojave to potpunije razume i prilagodi sopstvenim potrebama. Istovremeno se i sam menja i prilagoava u skladu sa prirodom i drutvenom stvarnou. Mera postignute saglasnosti oveka sa postojeom stvarnou, osnovni je kriterijum ostvarenog opteg progresa i ukazuje na stvaralatvo kao bitno svojstvo ljudi.

8 9

Renik srpskohrvatskog knjievnog jezika, knjiga 3, str. 651. Kukolea, S.: Leksikon, Rad, Beograd, 1988, str. 831. 10 Politika enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1975, str. 628 11 Detaljnije o tome moe se videti u: Sakan, M.: Metodologija vojnih nauka, VIZ, Beograd, 2006, str. 19-25; Risti, .: O istraivanju metodu i znanju, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd, 1995, str. 17; Luki R.: Osnovi sociologije, ..., str. 258; Poper, K.: Logika naunog otkria, NOLIT, Beograd, 1973, str. 308; unji, .: Metodologija, igoja, Beograd, 1999, str. 127. 12 Nauka je, kako uro unji istie, neobina pojava u ljudskom iskustvu: racionalna je, ali poiva na veri; nije dogmatina, ali ima pretpostavke; ceni autoritete, ali nije autoritarna; jeste organizacija, ali svaki njen lan je slobodan; jeste ustanova, ali sumnja u sve; nije ideologija, ali brani svoje interese; nije politika, ali donosi sudbonosne odluke; nije pravo, ali ima stroge norme; nije etika, a zahteva moralno vladanje; nije religija, a veruje u svoju metodu; nije filozofija, a ne moe bez nje i sa njom se stalno spori; nije umetnost, a otkriva sklad u svetu; nije mit, a ipak to postaje; nije magija, a stvara uda; otkriva zakone, ali ih ne propisuje; ispituje pojedinanu pojavu, ali joj saznanje pojedinanog nije cilj; upoznaje delove stvarnosti, ali joj celina uvek izmie; prouava oveka ali ga ne razume; otkriva istine o njemu, ali se one esto pokau kao zablude. (unji, .: Metodologija, igoja, Beograd, 1999, str. 140.)

Analogno navedenoj definiciji nauke uopte mogue je definisati i irinologiju. Pod tim pojmom se podrazumeva sistematizovano i argumentovano znanje o miru do kojih se dolo svesnom primenom odreenih metoda istraivanja. Dakle, irinologija predstavlja otvoren i razvojan sistem naunih saznanja koja ljudima omoguavaju stalno menjanje prirode, drutva i sebe samih u smeru uspostavljanja, razvoja i odravanja mira. Njen predmet je mir u totalitetu; od pojedinanog nivoa oveka kao nosioca odreenih procesa mira sa svojim miljenjem, preko porodica i drutvenih grupa, do drava i meunarodne zajednice u celini. Polazi od postulata da je mir u totalitetu jedna celina i da on ima svoje posebne i pojedinane zaokruene celine i delove; od pojedinanog mira preko mira u odreenim vremenskim periodima ili regionima do aktuelnog i budueg (hipotetikog) mira u svetu. Irinologiju, kao i sve druge nauke, karakterie: objektivna istina (saznanje je adekvatno predmetu nauke); predmetnost; metodinost u celokupnom postupku i kritinost (neprekidno preispitivanje postignutih rezultata u oblasti mira); sposobnost eksplikacije, prognoziranja i praktine proverljivosti znanja o miru; sistematinost (sva znanja o konstitutivnim elementima irinologije treba da budu izvedena na osnovu principa i zakona i dovedena u skladan odnos); i adekvatan, egzaktan i komunikabilan jezik koji naunim ljudima omoguava uspenu meusobnu komunikaciju i sporazumevanje o miru. Za irinologiju, kao i za sve druge nauke, znaajne su sve vrste znanja (zdravorazumsko, ideoloko i sl.), ali nauno znanje ima dominantnu ulogu. Zdrav razum najee ostaje na povrini, bez mogunosti dubljeg saznanja objektivne stvarnosti, a zdravorazumsko znanje ostaje uopteno i, najee, pragmatino. A, pragmatino znanje vodi ka ideologiji, kao obliku drutvene svesti; ono redovno proizilazi iz interesa klasa, stalea, grupa, pa i pojedinih ljudi. Prema sociolokim shvatanjima, im se formiraju odreene grupe ljudi one imaju i svoje interese, a da bi se ti interesi ostvarili obavezno dolazi do namerne deformacije istine. Prvo se trai ona istina koja odgovara toj grupi, a zatim se, sluei se odreenim istinama i poluistinama, trae argumenti za njeno potvrivanje. Znanje zasnovano na takvoj svesti je, dakle, pristrasno i, uglavnom, neistinito i to je osnovna razlika u odnosu na nauno znanje koje je nepristrasno, na injenicama zasnovano i logiki obrazloeno. Do naunih stavova se, kako istie akademik Mihailo Markovi, dolazi objektivnim i potpuno racionalnim postupkom: polazi se od drutveno prihvaenog znanja i od utvrenih iskustvenih injenica, pa se iz njih zakljuci izvode sasvim nepristrasno, na osnovu pravila logike koja su jednaka za sve ljude i sve drutvene klase i politike teorije. Za razliku od ideologije, nauka u principu nema klasni ili uopte partikularni karakter ona je univerzalno ljudska, ona je sveopti duhovni proizvod drutvenog razvoja ... Bitno je da su kriterijumi naune istine takvi da zaista obezbeuju ovu objektivnost i univerzalnu ljudsku primenljivost 13 . Iz toga proizilaze i karakteristike nauke uopte i irinologije posebno: 1) da tei saznanju objektivne istine o stvarnosti i 2) da se raspolae sigurnim kriterijumima pomou kojih se moe ceniti da li je jedan rezultat istraivanja objektivno istinit ili ne. Irinologija, takoe, ima i svoje osnovne konstitutivne elemente: filozofske pretpostavke, predmet, teoriju, jezik i metodu. Za ovu priliku bie rei o filozofskim pretpostavkama kao znaajnom, ali u konsultovanoj literaturi nedovoljno objanjenom elementi.

2. Filozofska pretpostavke Irinologija je, kao uostalom i sve druge nauke, vrsto povezana s filozofijom i svako njeno razmatranje nezavisno od filozofije bilo bi slino pokuaju oveka da die bez kiseonika. Te veze su veoma vrste i ispreplitane tako da ne postoji mogunost njihovog razdvajanja i izolovanog posmatranja. Te veze su, takoe, viestrane. Ako se, na primer, naunik pita ta misli pod pojmom irinologije, on je ve na tlu logike kao filozofske discipline; kada se pita za merila istine nekog iskaza o miru on je ve na polju epistemologije kao filozofske discipline i slino. Naunici ne mogu izbei filozofski razgovor ni onda kada se pitaju da li je mogua irinologija i da li je mogu mir kao predmetno podruje nauke. Navedena pitanja, bez obzira da li se postavljala svesno ili nesvesno, prevazilaze okvire irinologije i ulaze u oblast meta nauke, odnosno filozofije nauke.

13

Markovi, M.: Filozofski osnovi nauke, BIGZ, Genes-S tampa, Prosveta, SKZ, Beograd, 1994, str. 5.

Irinologija, uopteno posmatrano, ima osnovne meta-teorijske i teorijske pretpostavke. One ine vieslojnu strukturu na ijim raznim nivoima se nalaze osnovni elementi strukture naune teorije, od predmeta i osnovnih pojmova (renika), preko osnovnih stavova i hipoteza, do naunih zakona i teorema razliitog stepena optosti. Na najoptijem i najdubljem nivou meta-teorije irinologije su filozofske pretpostavke koje se samo uslovno mogu smatrati relativno samostalnom celinom, odnosno relativno samostalnim konstitutivnim elementom irinologije.14 One su, takoe, meusobno tesno povezane tako da ih je veoma teko, skoro nemogue, odvojiti i napraviti optu granicu izmeu njih. One su tesno povezane i sa drugim elementima strukture naune teorije, zatim sa drugim konstitutivnim elementima irinologije, ali i sa drugim naukama, vrednostima i subjektima. Zato njihovo poznavanje i uvaavanje predstavlja osnovni preduslov u procesu istraivanja mira u realizacije konkretnih aktivnosti u borbi za mir. Konkretnije reeno, svaki istraiva u oblasti irinologije uopte, i mira posebno, treba da bude naoruan raznim vrstama predznanja o predmetu, teoriji, jeziku i metodi, ali isto tako treba da ima i predznanja iz antropologije i filozofije koja e mu omoguiti kompleksniji i racionalniji pristup istraivanju. 15 Filozofske pretpostavke lee u temelju svake nauke, pa i irinologije, iako one same ne spadaju u tu nauku; ne mogu se proveriti naunim metodama. Za njih se ne moe rei da su istinite ili neistinite, ali su bez sumnje smislene i na njima se gradi celokupna nauka uopte i irinologija posebno. One se ne mogu iskustveno proveriti, ali se bez njih u nauci uopte, i u irinologiji posebno, ne bi moglo nita misliti i osmisliti. One se zasnivaju na veri, a vrednuju se samo preko njegovih posledica. Sruiti veru u filozofske pretpostavke irinologije kao nauke znailo bi sruiti nadu u mogunost istraivanja i uspostave mira. 16 Istraivaeva znanja i pretpostavke u oblasti filozofije irinologije imaju trojaki karakteri i zasnivaju se na trostrukom verovanju. Prvo, verovanje je da mir kao stvarnost postoji, nezavisno od volje pojedinih ljudi, i da postoji istina o njemu. Onaj koji ne veruje da mir i istina o njemu postoje, nee ih ni uoiti ni traiti. Drugo, verovanje da se istina o miru moe saznati i da njeno traenje ima smisla. Bez saznavanja mira kao stanja i drutvenog odnosa i procesa ne moe se saznati ni svoja uloga u njegovoj ontolokoj, humanitarnoj i aksiolokoj dimenziji. I, tree, verovanje da su saznanje istine o miru, uspostavljanje i odravanje mira vredni po sebi. Onaj ko u to ne veruje ne treba za mir ni da se bori. 17 To su, dakle, tri osnovne vrste verovanja koje su u neposrednoj vezi s tri osnovne filozofske pretpostavke: (1) ontoloke, kojima se odreuje podruje objekata (predmeta) irinologije za koje se smatra da realno postoji, (2) epistemoloke, kojima se ocenjuje uloga i znaaj pojedinih vrsta instrumenata saznanja i odreuje jedna odreena koncepcija istine o miru, i (3) aksioloke, kojima se vri jedan odreeni izbor hijerarhije vrednosti, ali ne samo saznajnih, nego i opte humanih od kojih zavisi ocena vrednosti nauke uopte i ocena praktinih implikacija ka irinologiji i njenom predmetu posebno.

14

O filozofskim pretpostavkama nauke uopte moe se videti u: unji, , Metodologija, igoja, Beograd, 1999. str. 17-35; Markovi M, Filozofski osnovi nauke, BIGZ, Genes-s tampa, Prosveta, Srpska knjievna zadruga, Beograd, Markovi M, Humanistiki smisao drutvene teorije, BIGZ, Genes-s tampa, Prosveta, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1994, str. 1617; Markovi, M.: Kritika drutvena nauka, BIGZ, Genes-s tampa, Prosveta, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1994, str. 209-236; i Bubanja, P.: Filozofija mira, Nauna knjiga, Beograd, 1993, str. 311-362. 15 Antropologija je nauka o ljudskoj vrsti. Od polovine dvadesetog veka ona je podeljena na vie naunih disciplina: fiziku antropologiju, koja se bavi biologijom i evolucijom ljudskog roda; kulturnu antropologiju, koja se bavi kulturnim vrednostima i kulturnom strukturom pojedinaca i drutava; drutvenu antropologiju, koja se bavi drutvenom strukturom; zatim na lingvistiku, psiholoku i druge antropologije. Sastavni deo antropologije je i arheologija koja se bavi prouavanjem praistorijske kulture ljudi i drutvenih zajednica. 16 Iskustvena nauka ne moe utemeljiti samu sebe i zato je prinuena da sebe zasnuje na pretpostavkama izvan sebe. Udaljavanje od tih pretpostavki je otuivanje od filozofije... Nauni razum ne moe da se pomakne bez filozofskog uma. Samo nauka koja radi na osnovi ovih pretpostavki jeste nauka svesna sebe. Bez pretpostavki ne moemo misliti i osmisliti na ivot. (unji.: Metodologija, . 24.) 17 Nije samo re o tome da li mir postoji ili ne, da li je mogue njegovo saznavanje ili ne i da li je on vredan ili ne, mada je i to veoma bitno. Re je, pre svega, o tome na koji nain taj mir postoji, u kojim oblicima i kako ga je mogue saznati i kako iveti vredan ivot ivot u miru.

3. Ontoloke pretpostavke
Ontoloke pretpostavke irinologije odnose se na objektivno postojanje mira kao dela stvarnosti nezavisno od volje pojedinih ljudi, postojanje uzrono-posledinih veza i odnosa, determinacije i nunog razvoja mira kao objektivnog stanja drutva kome treba teiti. 18 Neposredan uvid u postojanje mira kao dela stvarnosti relativno nezavisnog od svesti ljudi, ostvaruje se na osnovu realne prakse. Praktina delatnost je neprekidna interakcija subjekta i objekta (predmeta nauke), u konkretnom sluaju oveka i mira kao fenomena kome treba teiti. U tenji da taj cilj ostvari ovek ulae neprekidne napore, nailazi na otpore i sudara se sa silama koje se suprotstavljaju miru i progresu oveanstva. U borbi za mir on proizvodi i brojna tehnika sredstva ukljuujui i oruja, koja mogu bitno promeniti objektivnu stvarnost. Ona mogu doprineti uspostavljanju i odravanju mira, ali se ponekad mogu izroditi i u sopstvenu suprotnost i proizvesti destrukciju i rat. U meri u kojoj menja objektivnu stvarnost u smeru uspostavljanja i odravanja mira, ovek otkriva, ne samo postojanje mira, ve i odreena njegova svojstva, veze i odnose. On istovremeno i preduzima praktine aktivnosti na planu njegovog uspostavljanja, ouvanja i razvoja. Dakle, mir kao takav postoji nezavisno od pojedinane svesti ili volje, ali on, za razliku od pojava i predmeta sveta prirode, vie zavisi od delatnosti oveka. Mir, kao drutvena pojava, je, prvenstveno, proizvod ljudske delatnosti. Prirodne pojave su manje podlone promenama, sem u situacijama odreenih ireverzibilnih procesa i kataklizmi kao to su: raspadanje odreenih zvezda i satelita, radioaktivnost, poplave, zemljotresi, poari i slino. Za razliku od njih, mir kao drutvenu pojavu, prati ogromno ljudsko iskustvo. Pod odluujuim uticajem tog nagomilanog istorijskog iskustva u prolosti, koje se prenosi s generacije na generaciju, ali i projektovane budunosti, odvijaju se aktivnosti ljudi u sadanjosti. U tom procesu ovek, kvalitetu mira, stalno dodaje neto novo i na taj nain utie na uslove i izbor jedne od vie moguih alternativa budunosti. On utie i na zakone i zakonitosti mira, koji, za razliku od prirodnih pojava, nisu nepromenljivi. Oni samo izraavaju pravilnosti ljudskog ponaanja. Vreme u istoriji mira, takoe, ima sasvim drugaije znaenje i strukturu nego u istoriji prirodnih pojava. Dogaaji u prirodi se prosto ponavljaju tokom odreenih vremenskih perioda. Meutim, vreme u istoriji mira se ne poklapa sa fizikim vremenom. Postojali su periodi uspostave i razvoja mira, ali i periodi stagnacije, destabilizacije i rata. Postojali su periodi u kojima je stanje mira bilo stabilizovano, ali su postojali i periodi u kojima je vreme proticalo veoma brzo i kada su se deavale radikalne promene. Te razlike u vremenu deavaju se zbog toga to se dogaaji ne odvijaju stihijno, ve pod neposrednim uticajem oveka koji ima tu sposobnost da prekorai granice prolosti i projektuje budunost prema svojim potrebama. ovek, za razliku od svih drugih ivih bia, poseduje niz osobina bitnih za uspostavljanje i razvoj mira. Na prvi pogled on je grabeljiv, posesivan, pohlepan, edan vlasti i slino. On poseduje sposobnosti da se bori za mo i priznavanje, da nanosi bol, da mui i ubija, da nalazi zadovoljstvo u patnji i da gomila predmete daleko vie od njegove praktine potrebe i svrhe. 19 Meutim, te sposobnosti nisu osnovne, nisu konstantne i nisu svojstvene svim ljudima. Taj agresivni nagon je sekundarni i manifestacija je nagona razaranja i smrti. Neprijateljstvo svakog protiv svih i svih protiv svakoga opire se programu civilizacije gde su ljudska bia, porodice, rase, narodi i nacije spojeni u jedno veliko jedinstvo, jedinstvo oveanstva. Zato su za ontologiju mira bitne univerzalne

18

Re ontologija nastala je od grkih rei on bie i logija nauka. Ontologija je, dakle, nauna disciplina o optim, fundamentalnim i konsultativnim odreenjima bia ona je nauna disciplina o biu. Ontologija irinologije (nauke o miru) je nauna disciplina ontologije uopte koja se bavi: problemima bivanja i izgradnje mira; pitanjima promena koje se zakonomerno deavaju kao rezultat tog bivanja; utemeljivanjem osnovne orijentacije u dijalektikom poimanju mira, u smislu njegova razvoja (mir kao problem razvoja, a razvoj kao pitanje mira stoje u dijalektikom jedinstvu); problemima geneze mira, delova (struktura i funkcija) mira i njihovog integrisanja u celinu mira, prema stabilizovanim svojstvima, vezama i odnosima, silama koje se opiru miru, kao i odgovorom na pitanja zato i emu mir. Ona je, dakle, disciplina ontologije o bitku mira i cilja na mir kao na univerzalnu kategoriju. Mo, na primer, moe biti snaga kreativnog oveka koji kultivie svoja ula, koji u punoj meri koristi svoj um, svoju matu i svoj talenat za komunikaciju, koji nalazi naina da svoje tenje uskladi s tenjama drugih ljudi. Meutim, mo moe biti i ista ogoljena, spoljanja sila koja vodi gubljenju sebe i otuenju od sveta. (Markovi, M.: Kritika drutvena nauka, ... str. 216.)

19

ljudske sposobnosti koje u svakom normalnom oveku postoje u vidu latentnih predispozicija. One, pod odreenim nepovoljnim uslovima, ostaju blokirane, zakoene i osujeene, a pod povoljnim one se masovno ispoljavaju. Te sposobnosti su brojne, a najbitnije za mir su: neogranien razvoj ula; razum; mata; sposobnost za komunikaciju; sposobnost za stvaralaku delatnost; sposobnost usklaivanja interesa; razlikovanje, procenjivanje i odabiranje izmeu alternativnih mogunosti; i sposobnost razvijanja kritike svesti o sebi i drugima. Dakle, ljudi raspolau brojnim latentnim sposobnostima bitnim za shvatanje bitka mira, njegovo uspostavljanje i ouvanje i za izgradnju sebe samih u svetu koji prihvataju kao svoj sopstveni. Osnovno polazite u shvatanju bitka mira je, dakle, ono koje ga vezuje za ljudsku svest, za antropoloku dimenziju. Bitak mira u sebi sadri sve relevantne elemente: pravne, politike, ekonomske, etike, vrednosne i druge. Bitak mira podrazumeva egzistencijalnost svih bitnih pretpostavki i sadraja ljudskog iskustva iji vrednosni atributi kazuju da mir bivstvuje. Bitak mira je kriterijum mogunosti bia mira u konkretnom obliku: mir ovde ili onde, odnosno mir postoji, jer je nasilje nadvladano. 20 Bitak mira je istovremeno i izvor smisla i bia mira, kao stanja i procesa, u odreenom vremenu i prostoru. Bitak mira omoguava da bie mira bivstvuje u odreenom vremenu i prostoru i konkretnom vidu pojavnosti i to je jedan od osnovnih principa ontologije.21 Nije samo re o bivstvovanju materijalnih elemenata mira ve i o onih psihikog karaktera kao to su: zamisli, ideali, nade, snovi, vizije i slino. Oni su, na odreeni nain, sastavni delovi tih materijalnih elemenata. Dakle, materija i materijalno u oblasti mira, kao i u drugim drutvenim pojavama, nose u sebi i subjektivne elemente. Pored ostalog, ovek bitno utie na izbor jedne od ponuenih alternativa materijalnog dela mira. Do pojma uzronosti se, takoe, dolazi na osnovu praktinog iskustva; ako odreena aktivnost (A) ima za posledicu doprinos miru (B), a u odsustvu aktivnosti (A) ne doprinosi se miru (B), onda je jasno da je pojava (A) uzrok pojave mira (B). Poznavanje te uzronosti naunicima i strunjacima u oblasti mira daje ogromnu mo u proizvoenju odreenih efekata i konkretnih mera na planu uspostavljanja i odravanja mira. Kategorija uzronosti u optoj uslovljenosti ima dinamiko i specifino znaenje. Pojava ili neka promena (na primer, mir ili rat) nastaje u odreenim uslovima. Iz tih uslova, obino se izdvaja jedan ili vie inilaca koji najaktivnije deluju na tu pojavu i koji je na neki nain proizvode. Ti dominantni inioci su uslovi nastanka pojave, a svi drugi inioci koji samo omoguavaju delovanje uzroka, shvataju se kao uslovi opti i posebni. Uzroci su, dakle, dominantni inioci iz spleta uslova koji svoju energiju prenose na posledicu i koji je proizvode. Uzroci proizvode posledicu, ali postoji i obrnuta veza. Posledice, u odreenim situacijama, mogu preuzeti ulogu uzroka, zatim jedan uzrok moe izazvati vie posledica i obrnuto vie uzroka moe proizvesti jednu posledicu. Takoe postoje neposredni i posredni uzroci i posledice koje je u deterministikom spletu potrebno identifikovati i uoiti njihov smer i intenzitet ispoljavanja. Uzroci o nastanku pojave su dominantni, ali su i opti i posebni uslovi u kojim ti uzroci nastaju, naroito kada je mir u pitanju, veoma bitni. Uzrok se ne moe poistovetiti s povodom koji je ontoloki i epistemoloki neuporedivo manje znaajan od njega. Povod se veoma esto ispoljava na dramatian nain. On oznaava vidljiv poetak odvijanja odreenog procesa ili nastanka pojave. On olakava da neki skriveni uzroci stupe u odreeni oblik aktivnog delovanja, ali nema samostalan uzroni uticaj. On je samo posledica nekog skrivenog uzroka koji ga stvara da bi sebi prokrio put u konkretnom sluaju put mira ili rata kao njemu suprotne pojave. U skladu sa promenama uslova, a naroito uzroka i posledica, deavale su se i promene u oblasti mira bez obzira na njegovo relativnu stabilizovanost. Mir je, istorijski posmatrano, prolazio kroz razliite periode i pripadao razliitim drutveno-politikim i ekonomskim sistemima. U tom istorijskom periodu menjali su se i njegovi sadraji i oblici uopte, a naroito oblici njegove humanizacije i slobode stvaralatva. Tako je, na primer, mir u robovlasnikom drutvu podrazumeva pojavu i eksploataciju robova, a danas je to nespojivo sa njegovim poimanjem. Mir u dananjim uslovima podrazumeva relativnu ravnopravnost ljudi, toleranciju, slobodu linosti, meusobno sporazumevanje i reavanje konflikata na miran i

20 21

Bubanja, P.: Filozofija mira, Nauna knjiga, Beograd, 1993, str. 74. Osnovni principi ontologije, prema Mihailu Markoviu, su: princip materijalnosti sveta, princip relativnosti, princip determinizma, i princip razvoja (Markovi, M.: Humanistiki smisao drutvene teorije, ...str. 15-17)

civilizovan nain. Dakle, mir kao podruje stvarnosti, nije u potpunosti determinisan nije nepromenljiva kategorija. On je relativan i to je drugi bitan princip ontologije mira. Determinacija je optiji pojam od uzronosti i ona se na uzronosti zasniva. Zato je u njenom razmatranju nuno poi od osnovnih aksioma determinizma, od kojih su naroito znaajna dva. 22 Prvi aksiom determinizma tvrdi da ni jedna stvar (pojava proces), pa ni mir, ne nastaje ni iz ega niti se pretvara u nita. To znai da je ovaj aksiom u neposrednoj vezi s zakonom ouvanja materije i energije. Drugi aksiom je u neposrednoj vezi s uzrono posledinom zavisnou. On tvrdi da se nita ne deava bez odreenih uslova i uzroka, proizvoljno i nezakonito. Taj aksiom se shvata kao ontoloka kategorija u smislu opteg i nunog odnosa, a ne kao ljudska norma, jer su uvek moguna ponaanja koja su suprotna bilo kojoj normi koju su stvorili ljudi uopte i u smislu uspostavljanja i ouvanja mira. Dakle, mir, kao proces je determinisan ako iz objektivnog aktuelnog njegovog stanja sledi skup moguih buduih stanja koja se mogu predvideti i kontrolisati. Mir je objektivno determinisan ako se zasniva na odreenim stabilizovanim elementima na osnovu kojih ga je mogue saznati, kontrolisati, usmeravati i predviati. Determinacija mira, bez obzira na uticaj oveka, nije u potpunosti objektivna. Objektivna determinacija bila bi onda kada bi se na osnovu aktuelnog stanja mira moglo u potpunosti predvideti stanje mira u budunosti. Ona je mogua u onim situacijama kada dozvoljeni skup mogunosti ima samo jedan element, kada ne postoje stohastiki procesi i veliine i kada je samo jedno budue stanje mira mogue. Meutim, na aktuelno stanje mira deluju brojni inioci i uzroci, ukljuujui i one stohastikog karaktera, tako da postoji vie moguih alternativa mira u budunosti, a dogodie se jedna od njih, zavisno od uslova i spleta uzroka i njihovih posledica. Tek u okviru takve teorijske koncepcije ima smisla govoriti o miru, ljudskoj odgovornosti i slobodi uopte. ovek moe biti slobodan ako svesno utie na izbor jedne od vie alternativa budueg stanja mira i ako moe uticati i promeniti celokupan sistem u smeru ostvarenja boljeg i pravednijeg mira i ukljuiti i one inioce koji nisu bili ukljueni u procesu predvianja alternativa mira. Potpuna determinacija mira nije mogua ni kod brojnih prirodnih pojava koje su nastale nezavisno od delatnosti ljudi. Ljudi su u stanju da te pojave saznaju zahvaljujui fizikoj interakciji s njima. U procesu te interakcije oni te pojave modifikuju, preobraavaju, kultiviu, ukidaju... Jednom reju, ljudi svojim uticajem humanizuju prirodu. Tako, na primer, jezero u prirodnoj divljini nije isto to i vetako jezero, vodopad u prirodnoj divljini nije isto to i vodopad ukroen hidrocentralom, divlja reka nije isto to i reka sa ureenim tokom i obalom i slino. U svim tim sluajevima prirodni zakoni su isti i oni se uvek deavaju pod odreenim uslovima. Ali, prirodni procesi su vie humanizovani tamo gde ljudi kontroliu uslove pod kojima se ti zakoni odvijaju. Determinacija oigledno nije ista kad je re o biolokim zakonima dungle i onim koji deluju u visoko civilizovanoj poljoprivredi, ili kada je re o bolesti koja je preputena svom prirodnim toku i bolesti koja se lei. Sve tekovine moderne tehnike od kretanja voza i automobila, preko leta aviona i proizvodnje elektrine struje u nuklearnoj centrali, do operacija 'vetake inteligencije' jednog kompjutera i leta satelita u stvari su prirodni procesi koje je ovek nauio da reprodukuje, kontrolie, povezuje i usmerava. Svi oni se obavljaju po sloenoj zakonitosti koja nosi u sebi ljudski normativni element, element ljudske samodeterminacije, usmeravanja i razvoja.23 Razvoj mira, takoe, predstavlja veoma znaajan princip ontoloke pretpostavke mira. Mir se, kao i sve drugo u stvarnosti, kree i razvija u prostoru i vremenu. Kretanje moe biti u razliitim smerovima. Moe biti i kruno, eliptino ili sasvim nepravilno. Moe biti kvalitativno, kvantitativno ili kombinovano. Moe biti progresivno teei ka stabilnijem miru ili regresivno teei ka razaranju i ratu uopte, kao veoma negativnoj i destruktivnoj pojavi. Meutim, za irinologiju je bitno da to kretanje i menjanje bude progresivnog karaktera u smeru prevazilaenja suprotnosti i stvaranja poverenja izmeu pojedinaca, grupa ljudi, naroda i drava u meunarodnoj zajednici. Za ontologiju je najznaajniji svetski mir, mir u svetskim razmerama. Takav mir ontologiji, pa i epistemologiji i aksiologiji, daje produbljeni smisao i bitnu vrednosnu dimenziju.

22 23

Detaljnije o tome moe se videti u: Mili, V, Socioloki metod, Nolit, Beograd, 1978, str. 642-664. Markovi, M.: Kritika drutvena nauka, ... str. 19.

4. Epistemoloke pretpostavke
Epistemoloke pretpostavke mira su sastavni deo epistemolokih pretpostavki uopte i polaze od verovanja da se istina o miru moe saznati, da njeno traenje ima smisla i da postoje odreene metode, tehnike i instrumenti kojima se mir moe saznati kao i da postoji adekvatan komunikabilan jezik kojim se taj mir moe iskazati. 24 One su u neposrednoj vezi s ontolokim i aksiolokim pretpostavkama i polaze od stava da je pored definisanja i objanjenja bia i vrednosti mira potrebno i njegovo kompleksno istraivanje i saznavanje. Potrebno je mir sagledati u totalitetu i dati valjane odgovore na pitanja: odakle mir, ko su njegovi nosioci, koje su to snage, subjekti njegove fundamentalizacije, zato mir, odnosno emu mir? Preciznim odgovorima na ta pitanja i jasnim definisanjem mira, doprinosi se njegovoj afirmaciji kao voljnog izbora, kao naina ivota od strane konkretnog oveka, drutva, drave, meunarodne zajednice i odreuje mu se, ne samo mogunost, nego i nunost. Meutim, istraivanje i saznanje mira predstavlja veoma sloen i multidisciplinaran proces. Mir jeste podruje interesovanja irinologije, ali njegovo kompleksno istraivanje i saznavanje podrazumeva posedovanje znanja i drugih nauka i naunih disciplina, kao to su: filozofija, sociologija, polemologija, antropologija, metodologija, logika, pedagogija, psihologija, etika, vojna strategija, operatika, taktika, menadment i druge. Konkretnije reeno, potrebno je poznavanje svih pojava i procesa u prirodi i drutvu koji su u neposrednoj ili posrednoj vezi s uspostavljanjem i odranjem mira. Naroito je znaajno poznavanje rata u totalitetu, kao pojave suprotne miru, ali su bitne i druge pojave i procesi materijalne i nematerijalne prirode od pojedinanog do najvieg nivoa optosti. Mnoge pojave i procesi znaajni za mir neposredno se odnose na samog oveka pojedinca njegova fizika, intelektualna, psiholoka i moralna svojstva, a mnoge od njih se odnose i na porodicu, sistem edukacije, ivotnu i radnu sredinu i brojne organizacije i zajednice (od lokalne do meunarodne). Navedene pojave i procesi ne deluju izolovano. Oni su povezani brojnim vezama i odnosima istih ili razliitih smerova i intenziteta u deterministikim spletovima i stohastikim procesima i veliinama. U celom tom kompleksu povezanosti pojava i procesa potrebno je napraviti red i uoiti odreene pravilnosti i zakonitosti uspostavljanja i odravanja mira. Nered postoji u iskustvu mira, ali ga irinologija ne podnosi. Irinologiju ne zanimaju sve mogue veze izmeu pojava i procesa ve samo one koje su stalne, nune, opte i bitne za stvaranje reda u neredu. Razvitak naunog saznanja o miru jeste, u stvari, kretanje od nereda prema redu, od zbrke prema obliku. U neredu nije mogue misliti ni iveti u miru, niti je mogue predviati i planirati mir. Naelo reda nije samo epistemoloko, ve i ontoloko i aksioloko naelo na kome se temelje sva metodoloka pravila istraivanja i odravanja mira. U procesu istraivanja mira nuno se namee potreba za uvaavanjem osnovnih principa epistemologije i gnoseologije, a to su: princip objektivnosti i princip jedinstva iskustvenog, razumskog i intuitivnog saznanja. 25 Princip objektivnosti podrazumeva relativno objektivno znanje o miru. Potpuna objektivnost nije mogua zato to proces saznanja mira zavisi i od subjektivnih elementa: ula i svojstava ljudskog nervnog sistema, jezika, raznih predubeenja i slino. Pored toga ovek mir ne shvata onako kakav on zaista i jeste. On gradi pojmove koji jo i ne postoje i projektuje budui mir koji moe biti realan, ali i nerealan. Realna projekcija mira mogua je samo ako se zasniva na kriterijumu objektivnosti, a objektivnost jednog stava konstruiu sledee grupe uslova: (1) drutvena komunikabilnost odgovarajueg jezikog iskaza, (2) teorijska dokazanost, i (3) praktina primenljivost. Stavovi o miru su relativno adekvatni stvarnosti mira.

24 Termin epistemologija grkog je porekla i znai nauka o saznanju (episteme znanje i logos govor re). Epistemologija se bavi problemima istraivanja porekla, izvesnosti, sutine i domaaja ovekovog istinitog saznanja stvarnosti (naunog saznanja) putem umno-kritike refleksije o samoj njegovoj mogunosti, pretpostavkama, osnovama, izvoru, metodama valjanosti, proverljivosti i potvrdljivosti. Jednostavnije reeno, ona je teorija naunog saznanja. U oblasti naunog saznanja predmeta nauke uopte i nauke o miru, posebno epistemologija odgovara na pitanja: da li predmet nauke (odnosno mir) kao stvarnost, uopte postoji; ako postoji kako postoji, u kom vremenu i prostoru; da li je saznatljiv; koji su kriterijumi, naela i zakoni saznanja. Odgovori koje epistemologija prua predstavljaju uslov naunom saznanju u odreenoj nauci, u konkretnom sluaju nauci o miru. 25

Markovi, M.: Humanistiki smisao drutvene teorije, ...str. 18-19.

Za epistemologiju je znaajan totalitet i jedinstvo svih vrsta saznanja: iskustvenog, racionalnog i intuitivnog. Aktivno kreativno iskustvo izvor je relevantnih podataka o miru koji imaju isto empirijski karakter. Za njihovu analizu i uoptavanje potrebno je racionalno miljenje koje, povratnim putem, svoju punu saznajnu vrednost dobija i iskustvenim proveravanjem. Intuicija naroito dolazi do izraaja u preliminarnoj fazi istraivanja i saznavanja mira, a vrednost te vrste saznanja zavisi od prethodnog praktinog iskustva i poznavanja sloenosti mira i potekoa njegovog saznavanja. Dakle, primenom sve tri vrste saznajne moi dolazi se do plodnih, kreativnih, preciznih, koherentnih, egzaktnih, iskustveno proverljivih i praktino primenljivih saznanja i rezultata o miru. U procesu istraivanja mira, nije samo znaajno saznati mir onakav kakav jeste, ve kakav on treba da bude. Potrebna je afirmacija pravednog mira kao voljnog izbora, kao naina ivota od strane konkretnog oveka, drutva, drave i meunarodne zajednice u celini. Potrebno je i duboko ubeenje da je mir mogu i da se za njega treba nesebino zalagati. Potrebno je i konkretno praktino delovanje u istraivanju, uspostavljanju, a potom razvoju i odravanju mira.

5. Aksioloke pretpostavke
Osnovna aksioloka pretpostavka da je mir vredan nije sporna. U tu pretpostavku veruju svi ljudi, a naroito oni koji su imali tu nesreu da, na ovaj ili onaj nain, uestvuju u ratu i sreu da preive sve patnje i nevolje uzrokovane njegovom pojavom 26 . Dakle, mir je jedan od osnovnih uslova za slobodan ivot i napredak pojedinaca, grupa ljudi, drava i oveanstva u celini. Mir je bitna vrednost koja je istovremeno i uslov pojedinanih, grupnih i optih drutvenih i kulturnih vrednosti kao to su sloboda, pravda, jednakost, obrazovanje i slino. 27 Mir je uslov svih drugih vrednosti koje se meusobno dopunjavaju i razvijaju u razliitim modalitetima i uslovima, ali i te, druge, vrednosti, povratno utiu na stabilnost i humanizaciju mira. Mir, kao vrednost, sam po sebi nije dovoljan isto kao to se aksioloke pretpostavke ne mogu odvojiti od ontolokih i epistemolokih i izolovano posmatrati. Mir jeste vrednost, ali nije ni jedina ni vrhunska. Vrhunska vrednost u sistemu vrednosti je sam ovek, ali ni on sam sebi nije dovoljan. ovek jeste merilo i kriterijum svih stvari. On svojim delovanjem utie na razvoj mira i drugih vrednosti, ali istovremeno i mir kao vrednost, kao i sve druge vrednosti, povratnim uticajem, odreuju i samog oveka kao racionalno bie i bie prakse, slobode i razuma bez tutorstva, zamki i nasilja. Dakle, ovek jeste najvia vrednost, ali samo onda ako se potvruje radom na pitanjima slobode i mira i drugih vrednosti koje oplemenjuju ivot i otvaraju perspektive za bolju budunost. Konkretnije reeno, sredinja kategorija u sistemu vrednosti je uenje o smislu i vrednosti samog ivota. Sve druge vrednosti: moral; pravda; obrazovanje; kultura; i slino, imaju smisla onoliko koliko otvaraju perspektive ivljenja i koliko umnoavaju bogatstvo sadraja tog ivljenja. Dakle, i sam ovek povratno deluje na vrednosti i bori se za te vrednosti. Brojni su primeri o tome da ivot nema smisla ukoliko je izloen tiraniji i ukoliko ne predstavlja borbu za vrednost, odnosno borbu za mir. oveku i oveanstvu jeste potreban mir, ali ne bilo kakav. Mir po svaku cenu: poniavajui, porobljavajui, eksploatatorski, tutorski, gaenja dostojanstva ljudi i naroda i mir u kome ne postoji sloboda stvaralakog i kulturnog ispoljavanja, oveku i oveanstvu nije potreban. Takav mir, ako je i mogu, nije vredan. oveku i oveanstvu je potreban mir koji ih oslobaa tutorstva i raznih predrasuda, mir koji omoguava stvaralatvo i uveava ukupne moi oveka, a te moi, povratnim uticajem, uzdiu i njega samog, svakog oveka, kao svesno i racionalno bie. Konkretnije reeno, oveku i oveanstvu je potreban mir koji omoguava oslobaanje od svih oblika porobljavanja i siromatva, socijalizaciju ljudske linosti i kreativnost oveka. 28 Dakle, mir treba usmeriti na bri

26

Termin aksiologija potie od grke rei xios vredan, dostojan, astan, pristojan i logos govor, re. Aksiologija je nauna disciplina o vrednostima. Aksiologija mira je nauna disciplina o vrednostima mira kao fenomena. 27 Pod pojmom vrednosti uopte podrazumeva se skup optih uverenja, miljenja i stavova o tome ta je ispravno, dobro ili poeljno, a to se formira i usvaja kroz proces socijalizacije. (Kokovi, D.: Pukotine kulture, drugo izmenjeno izdanje, Prometej, Novi sad, 2005) 28 Markovi, M.: Humanistiki smisao drutvene teorije, ...str. 19-20.

razvoj svih vrednosti i razvoj novih vrednosti koje e obezbediti vei kvalitet ivota pojedinaca, drutvenih grupa i drava i progres oveanstva uopte. Osnovno prirodno pravo oveka je da tei miru i da odrava mir. Osnovni motivi oveka za mir su strah od smrti, elja za stvarima koje ivot ine udobnijim i nada da svojim radom te stvari moe da dobije. Prirodno pravo oveka je i da mir brani svim moguim sredstvima. Meutim, mir u idealnim okvirima nije mogu. Najvei njegov neprijatelj je rat u kome, kako Tomas Hobs istie: nema mesta nikakvoj radinosti jer su plodovi njeni neizvesni, pa sledstveno tome nema ni kulture na zemlji; nema moreplovstva, ni korienja robe koja bi preko mora mogla da se uveze; nema velikih graevina; nema znanja o izgledu zemlje; nema raunanja vremena; nema umetnosti; nema knjievnosti; nema drutva. I, to je najgore, postoji neprekidni strah i opasnost od nasilne smrti. A ivot ovekov je siromaan, opasan i kratak. 29 Konkretnije reeno, u ratu nema mira. Rat i mir su dve suprotne kategorije i jedna iskljuuje drugu. Pored rata, postoje i drugi neprijatelji mira. To su, prvenstveno, razni vidovi eksploatacije i tutorstva, sputavanja stvaralatva i ugroavanja sigurnosti i slobode oveka. Sloboda stvaralatva i opta sigurnost bi trebali biti stalni pratioci mira, ali to uvek nije mogue. Mir moe biti i sam nesiguran naroito za pojedine ljude, drutvene grupe i drave. U miru se moe i robovati. 30 U miru se mogu razvijati i svi oblici varvarstva i vandalizma, ali takav mir mora biti predmet borbe borbe protiv tog mira. Istinski mir podrazumeva slobodu, humanizam, toleranciju, solidarnost i pravo na razliitost. To su bitni elementi mira koje bi svaka moderna drava trebala da obezbedi svojim graanima. Drava koja graanima ne obezbeuje te elemente, nema pravih ciljeva koji je opravdavaju. ...pravi ruitelji javnog mira su zaista oni koji u slobodnoj dravi hoe da unite slobodu miljenja koju nita ne moe da ugui. 31 Apsolutna ravnopravnost, meutim, ne postoji, a samim tim ne postoji ni apsolutna sloboda i sigurnost svih ljudi na Zemlji. Zato je potrebno da ovek u borbi za mir, u konkretnim uslovima, napusti pravo na sve stvari i da se zadovolji sigurnosti i slobode prema drugim ljudima koliko je u stanju i sam da im to prizna i tolerie. Jer dok svaki ovek zadrava pravo da ini sve to mu se svia, sve dotle su svi ljudi u stanju rata... 32 Dakle, za mir se treba boriti, ali mir koji e biti progresivan prihvatljiv za sve ljude i drutvene zajednice, odnosno mir u kome e ljudi biti slobodni, socijalizovani i kreativni. Da bi se obezbedio takav mir potrebno ga je saznati u totalitetu. Konkretnije reeno, mir je potrebno razmatrati u istorijskim, aktuelnim i prospektivnim (prognostikim) konspektima. Takvim pristupom mogue je obezbediti saznanja o strukturi, procesima, kvalitativno-kvantitativnim svojstvima, uzrono-posledinim vezama i odnosima, deterministikim tendencijama, procesima i veliinama, suprotnostima, spoljnim uticajima i mogunostima progresivnih promena mira. Takvim pristupom, pored kompleksnog saznanja i izbora optimalne mogunosti mira mogue je i menjanje ljudi i njihovih navika u saznajnom i vrednosnom smislu. Vrednosti u istraivanju mira stalno su prisutne. ovek je emotivno bie sa brojnim interesima i ciljevima koji mogu biti lini, grupni (porodini, nacionalni, dravni, klasni...) i zajedniki (ciljevi celokupnog oveanstva). Pojedinani i grupni interesi jesu znaajni, ali u procesu istraivanja mira opti interesi imaju prioritet. Istraivanjem interesa obezbeuje se univerzalnost i objektivnost. Vrednosti u teoriji mira prisutne su u dva razliita znaenja: (1) kao ciljevi u onim posebnim oblicima ljudskog ponaanja u miru i (2) kao sopstvene pretpostavke. U sluaju pod (1) re je o svesti ljudi u vezi sa dostizanjem ciljeva u miru, bez obzira koliko oni bili udaljeni. To je,

29 30

Hobs, T,: Levijatan ili materija, oblik i vlast drave crkvene i graanske, Kultura, Beograd, 1961, str. 105. ening Vilijam Eleri (Willijam Elleri Channing), jedan od osnivaa mirovnog pokreta u SAD je tvrdio da je graanski rat tako straan da ga treba izbei po svaku cenu, makar to znailo i produavanje zla ropstva. (Svetska enciklopedija mira, tom I, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Centar za demokratiju, Gutenbergova galaksija, Beograd, 1998, str. 77) 31 Spinoza De B.: Teoloko-politiki trakat, Kultura, Beograd, str. 190. 32 Hobs, T,: Isto, str. 109.

istovremeno, i jedna od bitnih specifinosti ljudskog ponaanja u irinologiji u odnosu na prirodne nauke, objekte i druga iva bia. Prirodni objekti i druga iva bia nemaju nikakve ciljeve, namere niti motive. U sluaju pod (2) bitno je specifino obeleje pretpostavki irinologije u odnosu na prirodne nauke, objekte i filozofiju prirode uopte. U prirodnim naukama, u veini sluajeva, vrednosti su, obino, redukovane na epistemoloke vrednosti koje podrazumevaju preciznost, jasnou, tanost, plodnost, primenljivost, objektivnost i jednostavnost u procesu istraivanja i dolaenja do istine. Sem epistemolokih, u oblasti irinologije postoje i vrednosti koje se odnose na karakteristike ljudi i ljudskih odnosa kao to su: sloboda, nezavisnost, jednakost, solidarnost, kreativnost, racionalnost, tolerancija, dogovaranje i sporazumevanje, razvoj, i druge. Pored brojnih vrednosti, kao to su: moralne, estetske, politike, ekonomske, obrazovne, tenja za zajednikim ivotom i druge, u irinologiji i vrednost kao verovanje naroito dolazi do izraaja. Nije re samo o verovanju da mir postoji mada je i to veoma bitno kada su u pitanju varijante i oblici tog mira. Re je pre svega o verovanju u mogunost mira. Osnovna pitanja koja se esto i vezi s tim postavljaju kao to su: Da li je mir mogu? Moe li oruje za masovno unitavanje uiniti svet bezbednijim? Da li politika igra zastraivanja i pretnji moe da ljudima i narodima prui sigurnost? Da li je mogue stvoriti svet bez konflikata?, i druga, nisu karakteristina samo za skepticistike krugove u nauci. Ona se sa pravom esto postavljaju i u krugovima obinih ljudi. Istorijska iskustva u razvoju oveanstva, na alost, idu u prilog takvom razmiljanju. Ona ukazuju na injenice da je svet bio, i jo je, jedno veliko ljudsko razbojite i da je nesigurnost oveka i dalje prisutna. Rat je bio sastavni deo celokupne ljudske istorije. On je i danas prisutan u mnogim narodima i civilizacijama sa neuporedivo veim posledicama. Tako je, na primer, samo u prvih 85 godina 20. veka voeno 207 ratova u kojima je izgubljeno 78 miliona ljudskih ivota, a u periodu od 1945. do 1982. godine oveanstvo je preivelo samo 26 dana bez rata. Samo u Prvom svetskom ratu poginulo je 12 miliona boraca i tri miliona civila, a u drugom 17 miliona boraca i 12 miliona civila. Gubici u prvoj etvrtini 20. veka su premaili ukupne gubitke u svim prethodnim voenim ratovima. U lokalnim ratovima od Drugog svetskog rata do 1985. godine bilo je etiri puta vie rtava nego u onim voenim od poetka 20 veka.. 33 Iz navedenih podataka se vidi da su ukupne posledice, a naroito one koje se odnose na civile, svakog narednog rata vee od onih koje su bile u prethodnom. Meutim, one bi bile neuporedivo vee u potencijalnim ratovima u kojim bi se upotrebila oruja za masovno unitavanje. Ta oruja ve postoje u mnogim armijama Sveta u ogromnim koliinama. Ona se masovno proizvode i danas, bez obzira na injenicu da bi se raspoloivim koliinama, ako bi bile upotrebljene, celokupan ivot na Zemaljskoj kugli mogao unititi nekoliko puta. Za razvoj i proizvodnju tog oruja u Svetu se, i dalje, odvajaju ogromna materijalna i finansijska sredstva, koja bi se uspeno mogla upotrebiti za potrebe mira i razvoja. 34 Te injenice, kao i brojne druge, navode na zakljuak da realna opasnost po svetski mir postoji. Postoji ak i opasnost od unitenja celokupnog ivota na planeti Zemlji jedinoj zelenoj planeti Sunevog sistema. Navedene opasnosti po svetski mir, bez obzira koliko one bile realne i prisutne, ne mogu biti uzrok skepticistikom pristupu. U prilog optimizma mogu se navesti brojni razlozi, a za ovu priliku najznaajnija su tri. Prvi je taj to mir nije objekt dat po sebi. Mir je relativan objekt, a njegova relativnost zavisi od toga koliko je kontrolisan i humanizovan svesnom delatnou ljudi. Dakle, mir nije prirodni objekt, kao to su, na primer, planete, ve objekt koji je pod neposrednim uticajem svesne delatnosti ljudskog faktora. Drugi razlog je taj to je mir vrednost po sebi i uslov svih vrednosti za koje se treba boriti. To je znaajno u sadanjim uslovima kada bi posledice eventualnih ratova, naroito onih koji bi se vodili primenom oruja za masovno unitavanje, mogle biti katastrofalne za pojedine drave i regione i za celokupan ivot na Zemaljskoj kugli.

33 34

Svetska enciklopedija mira, Tom I ...str. 334; i tom II... str.175. Tako, na primer, neki prorauni pokazuju, da su samo nuklearni programi Sjedinjenih Drava do 2000. kotali 5,8 triliona dolara, to iznosi 1.000 dolara po glavi stanovnika na celoj Zemaljskoj kugli. (Frederik S. Heffermehl (ur.): Mir je mogu, Beogradski krug, Beograd, 2001, str. 15)

To oruje predstavlja stalnu i potencijalnu opasnost, ali je ono istovremeno i sredstvo protiv rata, jer njegova upotreba preti unitenju i onoga ko ga upotrebljava. I, trei, razlog je u tome to su se u Svetu, razvojem ljudske civilizacije, deavali i brojni pozitivni dogaaji i procesi koji idu u prilog miru. Pored ostalog, svet je postao znatno humaniji i edukativniji. Formirane su i brojne meunarodne organizacije i institucije mira (od onih lokalnog i regionalnog karaktera do Ujedinjenih nacija) u koje su ukljuene brojne progresivne snage sveta, od obinih ljudi ukljuujui i decu, do onih koji su profesionalno opredeljeni za uspostavljanje, razvoj i odravanje mira. Rezultati njihovih aktivnosti su, takoe, evidentni. Tako je, nestalo ropstvo, nestao je aparthejd i brojne kolonije, a ako je to nestalo, zato ne bi nestao i rat. Sukobi su, naravno, sastavni deo ivota i pojedinaca i naroda, ali ih je mogue reavati. Dakle, potrebno je verovati da je mir mogu i nesebino raditi na tom planu. Potrebno je boriti se za mir svakodnevno, svakog asa, i na svakom koraku. Borei se za mir ljudi se bore za sve ono to predstavlja smisao i cilj njihovog ivota. 35 A, borba za mir je vetina koju treba nauiti isto kao i itanje, pisanje, matematiku i slino. U toj borbi nisu potrebna velika dela pojedinaca, ve dela miliona ljudi.

Zakljuak
Na osnovu komparativne analize navedenih termina i sintagmi moe se zakljuiti da je izraz irinologija najprimereniji za naziv te nauke. Irinologija se dedukcijom iz opte definicije o nauci moe definisati kao sistematizovano i argumentovano znanje o miru do kojih se dolo svesnom primenom odreenih metoda istraivanja. Ona ima konstitutivne elemente, ali su najznaajniji: filozofske osnove, predmet, teorija, jezik i metoda. Filozofske pretpostavke su izraz nude da irinologija ne moe biti filozofski neutralna. Ona, kao i druge nauke mora imati snanu vezu s filozofijom, preko svoje metodologije i neposredno. Irinologija, kao i druge nauke, se zasniva na tri vrste verovanja i tri filozofske pretpostavke. To su: ontoloke, epistemoloke i aksioloke pretpostavke. Ontoloke pretpostavke irinologije odnose se na objektivno postojanje mira kao dela stvarnosti nezavisno od volje pojedinih ljudi, postojanje uzrono-posledinih veza i odnosa, postojanje determinacije i nunog razvoja mira kao objektivnog stanja drutva kome treba teiti. Epistemoloke pretpostavke polaze od verovanja da se istina o miru moe saznati, da njeno traenje ima smisla i da postoje odreene metode, tehnike i instrumenti kojima se on moe saznati kao i da postoji adekvatan komunikabilan jezik kojim se taj mir moe iskazati. Aksioloke pretpostavke polaze od verovanja da je mir bitna vrednost koja je istovremeno i uslov pojedinanih, grupnih i optih drutvenih, kulturnih i drugih vrednosti kao, na primer, to su sloboda, pravda, jednakost, obrazovanje i slino. Mir je ujedno i uslov svih drugih vrednosti koje se meusobno dopunjavaju i razvijaju u razliitim modalitetima i uslovima, ali i te, druge, vrednosti, povratnim uticajem, utiu na stabilnost i humanizaciju mira. Iz analize navedenih pretpostavki takoe se moe zakljuiti da je put do mira mogu bez obzira na to koliko on bio dug i naporan. Zato je potrebno raditi na tom planu potrebno je na taj put smelo poi. Potrebno je prvo obezbediti mir u sopstvenoj glavi, a zatim to koristiti u odnosu prema drugim ljudima. Potrebno je prvo razoruati ljudski mozak, a zatim to koristiti u procesu eliminacije sredstava za fiziko unitenje ljudi i materijalnih dobara naroito onih ijom bi se upotrebom mogao ugroziti ivot na zemlji. Potrebno je verovati da e doi vreme kada e oevi govoriti svojim sinovima kako je nekada na svetu bio rat.

35

Nee nam ponestati ni materijalnih ni moralnih snaga da bijemo bitku do pobede. S ovog mesta, najstranijeg i najveeg na kugli zemaljskoj, skupljeni pod ovim pobednikim i runim kamenom, mi ljudska porodica iz Auvica, u ime miliona uguenih gasom i u ime miliona ivih, optereenih seanjem na zloine hitlerizma, pozivamo oveanstvo: moramo ujediniti napore u borbi za mir, za sveopte razoruanje, protiv irenja atomskog oruja, za zabranu njegove proizvodnje i unitavanje zaliha; moramo prestati da rat tretiramo kao metod reavanja konflikata. Jo snanije emo se ujediniti protiv svih koji naruavaju slobodu i nezavisnost naroda, koriste svoju silu da rue, unitavaju, ubijaju bespomone. (Rei apela kojim su se svetskoj javnosti obratili preiveli iz logora Auvic-Beinka na sveanosti povodom otkrivanja meunarodnog spomenika rtvama od preko 4 miliona ljudi 16. juna 1967. godine)

L i t e r a t u r a:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. "Improving the Coherence and Effectiveness of the European Union Action in the Field of Conflict Prevention", December 2000. Bilten The Prague Summit and NATOs transformation, kancelarija NATO za informacije i tampu, Brisel, 2003. godine asopis European Security and Defense broj 2 od Avgusta 2003.g. Bofr, ., Uvod u filozofiju egzistencije, BIGZ, 1977. Bubanja, P.: Filozofija mira, Nauna knjiga, Beograd, 1993,. Bubanja, P.: Pedagogija mira, Odeljenje za kulturu mira, Kruevac, 2005. omski, N., Svetski poredak, stari i novi, SKC, Beograd, 1998. Drakovi, D., Mogunosti prevazilaenja rata kao sredstva za reavanje drutvenih protivrenosti, Odbrana i zatita, 1/91, Beograd. 1991. Durant, V.: Ognjita mudrosti, Duka, Prometej, Beograd, 1991. Evropa od A do , Savezna centrala za politiko obrazovanje, Beograd, 2003. Heffermexl S. F.: Peace is possible, International Peace Bureau, Oslo, 2000. Jan Oberg, Does the EU promote Peace?, TFF, New Agenda, Lund, 2006. Markovi M.: Filozofski osnovi nauke, BIGZ, GENES-S tampa, Prosveta, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1994. Markovi, M.: Humanistiki smisao drutvene teorije, BIGZ, GENES-S tampa, Prosveta, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1994. National and Inter-Ethnic Reconciliation And Religious Tolerance In The Western Balkans; Proceedings of the ECPD International Symposium, European Center for Peace and Development of the University for Peace established by the United nations, Belgrade, 2005. Poper, K.: Beda istoricizma, u: Kritika kolektivizma, Filip Vinji, Beograd, 1988. Poper, K.: Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, knj. I i II, BIGZ, Beograd, 1993. Poper, K.: Traganje bez kraja, "Nolit", Beograd, 1991. Poper, K.: U traganju za boljim svetom, "Paideia", Beograd, 1999. Sakan, M.: Metodologija nauke, NUBL, Banja Luka, 2008. Sakan, M.: Studije mira, NUBL, Banja Luka, 2008. Svetska enciklopedija mira, tom I i II, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Centar za demokratiju i Gutenbergova galaksija, Beograd, 1999. unji, .: Dijalog i tolerancija, igoja, Beograd, 1997. Internet adrese: http://209.238.73.41 - http://ace.acadiau.ca/Peace/ http://www.coultureofpeace.co http://www.haguepeace.orghttp://www.unac.org/francais/peacecp/vow/index.html http://www.unesco.org/cpp/uk/projects/elsaart.htm http://www3.unesco.org/manifesto2000