http://www.rana-crkva.net/doktrine/apakao.

html

Razlozi za tradicionalno tumaenje pakla kao vene muke

A. Odlomci o paklu 1. 2. 3. 4. B. 1. 2. 3. Endnote Pria o bogatau i Lazaru Pla i krgut zuba Isusova upozorenja o venosti paklenih muka Eshatoloko prorotvo o paklu Prividni protivreni opisi pakla Biblijski pojmovi 'unitenje' i 'smrt' Moralan prigovor protiv ideje pakla

Prigovori protiv ideje pakla kao vene muke

Uvod
Pre nego to krenete da itate ovaj lanak, potrebno je najpre proitati Uvodnu re o ovoj temi. Ovaj lanak se bavi iskljuivo biblijskim tumaenjima biblijskim tumaenjima pitanja pakla. Ovde emo razmatrati sve relevantne biblijske odlomke o paklu i pokazati da nas Biblija ui da e izgubljeni grenici biti kanjeni venom mukom. Meutim, mnogi ne prihvataju tradicionalno tumaenje pakla kao vene muke jer im se ini da je nemogue uskladiti pojam vene kazne pakla sa pojmom Boje savrene ljubavi i dobrote. Zato nije dovoljno samo pokazati da Biblija nauava venost paklenih muka, nego treba voditi rauna i o racionalnoj ubedljivosti tradicionalnog tumaenja, tj. pokazati da nae tumaenje nije u protivrenosti sa drugim uenjima Biblije. U ovom sluaju, problem tradicionalnog tumaenje jeste da se ini da protivrei jasnom biblijskom uenju o Bojoj moralnoj savrenosti. Da bi reili ovaj problem neophodno je da se prui jedno dobro objanjenje koje usklauje ideju venosti paklenih muka sa idejom Boje moralne savrenosti. Drugi lanak, Apologetski razlozi za doktrinu vene muke pakla, upravo se bavi tim pitanjem, gde se objanjava kako je vena muka izgubljenih grenika mogua u univerzumu moralnog savrenog Boga koji je pun ljubavi i dobrote.
[Povratak na sadraj]

A. Odlomci o paklu
1. Pria o bogatau i Lazaru
Jedan od najjasnijih odlomaka koji opisuje pakao kao mesto muenja jeste Isusova pria o bogatom oveku i siromahu Lazaru.

ovek neki, pak, bee bogat, koji se oblaae u skerlet i u svilu, i ivljae svaki dan gospodski i veseljae se. A bee jedan siromah, po imenu Lazar, koji leae pred njegovim vratima gnojav, I eljae da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; jo i psi dolaahu i lizahu gnoj njegov. A kad umre siromah, odnesoe ga aneli u naruje Avraamovo; a umre i bogati, i zakopae ga. I u paklu kad bee u mukama, podie oi svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naruju njegovom, I povikavi ree: Oe Avraame! Smiluj se na me i polji mi Lazara neka umoi u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se muim u ovom plamenu. A Avraam ree: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u ivotu svom, i Lazar opet zla; a sad se on tei, a ti se mui. I preko svega toga postavljena je meu nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama prei, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze. Tada ree: Molim te dakle, oe, da ga poalje kui oca mog, Jer imam pet brae: neka im posvedoi da ne bi i oni doli na ovo mesto muenja. Ree mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih sluaju. A on ree: Ne, oe Avraame! Nego ako im doe ko iz mrtvih pokajae se. A Avraam ree mu: Ako ne sluaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih ustane nee verovati. 1 Glavni prigovor koji se esto daje da bi se izbegao zakljuak o postojanju pakla kao mestu muenja jeste da je re o alegoriji. To bi znailo da se Isusova pria ne bi smela bukvalno shvatiti, nego figurativno, tj. kao slikovit nain govora koji ima drugaiji smisao od onoga koji se neposredno daje. Problem alegorinog tumaenja ovog teksta jeste da bi to onda bila veoma udna alegorija. Obino su sve druge Isusove alegorije anonimne: ne daju se informacije o imenima ljudi o kojima se pripoveda. U ovom odlomku Isus imenuje siromaha koji je odneen u raj, naime Lazara. Dalje se daju detaljnije informacije o bogataevoj familiji, naime da je on imao petoricu brae. Da li su i ove informacije "alegorine"? Ako jesu, ta onda one slikovito predstavljaju? Druga karakteristika Isusovih alegorija jeste da nam Isus daje do znanja kada je neka pria alegorija, istovremeno pruajui nam klju razumevanja simbolinih predstava koje su prisutne u njegovim alegorijama. Pomou kljua, mi saznajemo ta simboli alegorije slikovito predstavljaju. Zato, ako je ova pria alegorija, udno je da nam Isus nije objasnio ta ta alegorija slikovito predstavlja. Zanimljivo je da nam Isus daje do znanja da je re o alegoriji ak i kad su u pitanju prie koje oigledno treba da razumemo u slikovitom smislu (vidi sledeu taku u kojoj emo razmatrati nekoliko alegorija u Mateju 13). Iz tog razloga bi trebalo da oekujemo da bi nam Isus dao do znanja da neka pria, koja nam ne izleda kao alegorija, treba da se se tumai na slikovit nain. Jer, zato bi Isus oigledne figurativne prie oznaio kao alegorije, a ne priu koja nam ne deluje kao alegorija? Isus u tom sluaju ne bi bio dosledan pripoveda. Sledei odgovor prigovoru jeste da nam on ne objanjava ta pria slikovito predstavlja ako je ona alegorija. Zar ne bi trebali doslovno da shvatamo postojanje zagrobnog ivota? Ako nema "ivota posle smrti" ta nam je onda Isus pokuao rei? Sa druge strane, ako se prihvati da postoji "ivot posle smrti" onda bi to znailo da nisu svi elementi prie figurativni. Meutim, tada imamo sledei problem: koji elementi u prii su figurativni, a koji nisu? Kakav kriterijum (pravilo) imamo da bi to mogli odrediti? Recimo, ako se nema problema da se doslovce shvati Lazarovo blaeno stanje u raju, zato se onda ne bi doslovce

prihvatilo i bogataevo muno stanje u paklu? Po kojim pravilima tumaenja alegorije bi trebali prihvatiti da je Lazar doslovce u raju, a pri tome negirati stvarnost bogataevih muka u paklu? Zbog gornjih problema vidimo da je neprikladno tumaiti ovu Isusovu priu kao alegoriju. Dakle, iz ove prie moemo zakljuiti da je pakao mesto ili stanje muenja. Tekst nam ne govori nita o pitanju trajanja tih muka, naime da li je re o privremenom ili venom muenju. Ali, iz teksta ipak moemo zakljuiti da Bog ima okrutan stav prema nepokajanim grenicima. Nepokajani grenici ne prestaju da postoje posle fizike smrti, nego prebivaju u paklu koji je u prii opisan kao "mesto muenja."
[Povratak na sadraj]

2. Pla i krgut zuba

Matej 13 jeste poglavlje prepuno alegorinih pria. U njemu nalazimo sledee prie: (i) Pria o sejau, (ii) Pria o kukolju, (iii) Pria o zrnu goruinom, (iv) Pria o kvascu, (v) Pria o skrivenom blagu, (vi) Pria o dobrom biseru, (vii) Pria o ribolovakoj mrei punoj riba. Za sve ove alegorije Isus nam daje klju za razumevanja njihovog smisla. Sve te prie nam slikovito pokazuju izvesne duhovne istine o carstvu nebeskom. itajui tekst Mateja 13 na grkom, daje se jasno do znanja da su Isusove prie alegorije, jer se koristi re "" (parabole) za njih. "" znai alegorija, uporeenje, slikovit smisao. Meutim, Karadiev prevod ne prevodi "" kaoalegoriju, nego jednostavno kao pria. Zato sam u citiranju Karadievog teksta zamenio re "pria" sa "alegorijom" da bi bili to vie verni originalu. Od sedam pria, dve nam govore o postojanju pakla gde je "pla i krgut zuba." To su prie br. 2 (o kukolju) i br. 7 (o ribolovakoj mrei punoj riba). Pria o kukolju Drugu alegoriju kaza im govorei: Carstvo je nebesko kao ovek koji poseja dobro seme u polju svom, A kad ljudi pospae, doe njegov neprijatelj i poseja kukolj po penici, pa otide. A kad nie usev i rod donese, onda se pokaza kukolj. Tada dooe sluge domainove i rekoe mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? A on ree im: Neprijatelj ovek to uini. A sluge rekoe mu: Hoe li dakle da idemo da ga poupamo? A on ree: Ne; da ne bi upajui kukolj poupali zajedno s njime penicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do etve; i u vreme etve rei u eteocima: Saberite najpre kukolj, i sveite ga u snoplje da ga saeem; a penicu svezite u itnicu moju. 2 Objanjenje prie o kukolju Tada ostavi Isus ljude, i doe u kuu. I pristupie k Njemu uenici Njegovi govorei: Razjasni nam alegoriju o kukolju na njivi. A On odgovarajui ree im: Koji seje dobro seme ono je Sin oveiji; A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla; A neprijatelj koji ga je posejao jeste avo; a etva je posledak ovog veka; a eteoci su aneli. Kao to se dakle kukolj sabira, i ognjem saie, tako e biti na kraju ovog veka. Poslae Sin oveiji anele svoje, i sabrae iz carstva Njegovog sve sablazni i koji ine bezakonje. I bacie ih u pe ognjenu: onde e biti pla i krgut zuba. Tada e se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog.3

Pria o ribolovakoj mrei punoj riba Jo je carstvo nebesko kao mrea koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe; Koja kad se napuni, izvukoe je na kraj, i sedavi, izbrae dobre u sudove, a zle bacie napolje. 4 Objanjenje prie o ribolovakoj mrei punoj riba Tako e biti na posletku veka: izii e aneli i odluie zle od pravednih. I bacie ih u pe ognjenu: onde e biti pla i krgut zuba. 5 U objanjenjima gornjih alegorija mi smo informisani o postojanju pakla koji je prikazan kao "pe ognjena" gde je "pla i krgut zuba." Kao objanjenja mi bi ih trebali shvatiti doslovce, jer je njihova svrha upravo da nam razjasne znaenje tih slikovitih pria. Dakle, jedna od vanih pouka ovih pria jeste postojanje prebivalite za zle ljude, koji su u velikoj muci bez Boga. To prebivalite namenjeno zlim ljudima upravo jeste pakao. Ni ove prie nisu jasne po pitanju venosti paklenih muka. Ipak, ne stiemo utisak da e muke tih zlih ljudi prestati, jer su muke opisane kao "pla i krgut zuba." Takoe, tekst nam ne kae ni da e oni izgoreti, ve radije naglaava njihovu bolnu egzistenciju.
[Povratak na sadraj]

3. Isusova upozorenja o venosti paklenih muka

Od svih biblijskih proroka, Isus je bio taj koji nas je najvie upozoravao o opasnosti pakla. U jednom od tih upozorenja, pakao se opisuje kao mesto zlih "gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi" ( Mar 9:44, 46, 48). I ako te ruka tvoja sablanjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u ivot ui, negoli s obe ruke ui u pakao, u oganj veni, Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi. I ako te noga tvoja sablanjava, odseci je: bolje ti je ui u ivot hrom, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj veni, Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi. Ako te i oko tvoje sablanjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ui u carstvo Boje, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni, Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi. 6 Ovde Isus koristi tzv. rabinsku hiperbolu, jednu vrstu slikovitog preuveliavanja koja se koristi da bi se naglasila neka vana istina. Zove se "rabinska" jer je bila dosta koriena od jevrejskih religioznih uitelja prilikom izlaganja moralnih pouka. Stoga, Isus ne oekuje od nas da doslovce iskopamo oko ili odseemo ruke i noge ako nas one navode na greh. On oekuje od nas da ne koristitimo naa tela kao instrument greha, a to se moe postii drugim i ne tako drastinim merama. Jednostavno preusmerenje nae panje ka dobrim stvarima bi isto tako bio efikasan nain borbe protiv greha. Ipak, rabinsko preuliavanje, u ovom kontekstu, ne pokazuje da pakao treba shvatiti slikovito. Ako se pakao shvata slikovito onda bi Isusova hiperbola izgubila svoju ubedljivost. Da bi slikovito preuveliavanje imalo neki smisao mora se imati neko "zrno istine" koje bi se onda "uvealo." To "zrno istine" predstavlja bazu preuveliavanja. Ako se u Isusovom upozorenju pakao shvata slikovito, postavlja se pitanje koje je "zrno istine" preuveliano. Imali bi problem da objasnimo zato je bolje da se ovek obogalji ili da sebi iskopa oko,

zato da prestane da koristi svoje telo kao instrumenat greh, ako kazna pakla kao grozne muke ne postoji. Zato bi trebali shvatiti Isusova upozorenja o paklu doslovno. Kao potvrda da je doslovno tumaenje pakla ispravno, vredno je spomenuti Isusov komentar o sudbini njegovih izdajnika: Ali teko onom oveku koji izda Sina oveijeg; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj ovek.7 Ovde se tvrdi da je sudbina izdajnika veoma teka. Isusova tvrdnja ne bi imala smisla ako izdajnika ne eka nikakva kazna. to bi izdajniku bilo bolje da se nije rodio, ako ne postoje paklene muke posle fizike smrti? Nadalje, zanimljiv je izraz "Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi", jer prikazuje venost paklenih muka. Tekst nam kae da je ognjena vatra pakla neugasiva. Slino, u Mateju 3:12, stoji: "Njemu je lopata u ruci Njegovoj, pa e otrebiti gumno [mesto na kome se isti ito] svoje, i skupie penicu svoju u itnicu, a plevu e saei ognjem venim." Re "venim" je prevedeno od grke rei "" (asbestos), to ustvari znai neugasivo. Postavlja se pitanje zato bi ta vatra bila okarakterisana neugasivom, ako e svi grenici biti izgoreni od nje? Izraz "neugasiv," u ovom kontekstu, ima smisla samo ako grenici nee biti uniteni vatrama pakla. Biblija daje primer vatre koja ne konzumira (ne troi). Setimo se da Boja vatra nije izgorela grm prilikom Mojsijevog susreta sa Bogom. Mojsije pasao ovce svoga tasta Jitra, midjanskog svetenika. Gonei tako stado po pustari, doe do Horeba, brda Bojega. Aneo mu se Gospodnji ukae u rasplamteloj vatri iz jednog grma. On se sagleda: grm sav u plamenu, a ipak ne izgara. "Hajde da priem - ree Mojsije i promotrim ovaj udni prizor: zato grm ne sagoreva." Kada je Gospod video kako prilazi da razmotri, iz grma ga Bog zovne: "Mojsije! Mojsije!" A on odgovori: "Evo me!" javi se. A Bog ree: "Ne prilazi ovamo! Izuj obuu svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stoji sveta zemlja."8 Isto pitanje se postavlja za izraz "crv njihov ne umire." Crvi mogu iveti jedino ako im je izvor hrane dostupan za konzumiranje. im bi im hrana bila izjedena oni bi umrli. Paklene muke se opisuju crvima koji ne umiru, upravo zato to njihova zaliha hrane, naime muenici pakla, nikada nee prestati da postoje! Dakle, muenici pakla nee biti izgoreni, nego e njihove muke biti vene. Jovan u svom Otkrivenju nas izvetava o venosti njihovih muka: I dim muenja njihovog izlazie va vek veka; i nee imati mira dan i no. 9 Na kraju, trebalo bi razmotriti kako su Isusovi sluaoci shvatili Njegova upozorenja. Veina slualaca Isusovih propovedi su bili fariseji ili ljudi pod uticajem fariseja. Fariseji su bila najvea religiozna grupa u tadanjem Izraelu i oni su bili veoma popularni. Evanelja spominju fariseje kao grupu koja je verovala u vaskrsenje mrtvih.

Kakav pogled su fariseji imali o sudbini nepokajanih grenika? Znamo iz istorijskih izvetaja da su fariseji verovali u postojanje pakla kao prebivalita izgubljenih grenika u venim mukama. Vidimo Josifov komentar o farisejima: Oni veruju da due imaju snagu da opstanu nakon smrti, i da e biti nagrade i kazne za one koji su iveli ivot pun vrlina ili poroka: veno zatoenitvo jeste sudbina zlih dua, dok e dobre due imati lak put ka novom ivotu. 10 Oni smatraju da je svaka dua besmrtna, ... da e due zlih biti muene venom kaznom. 11 Kako bi onda sluaoci Isusovih upozorenja shvatili "oganj veni, gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi"? Oni bi Isusove rei o paklu shvatili kao upozorenje na mesto u kome e grenici biti u neprestanoj muci. Poenta jeste da se Isus ne bi tako izrazio svojim sluaocima, koji su imali farisejske predstave o paklu, ako je pakao mesto u kome e muka biti vremenski ograniena, jer bi inae njegova izjava bila pogreno shvaena.
[Povratak na sadraj]

4. Eshatoloko prorotvo o paklu

Eshatologija jeste teoloka disciplina koja se bavi biblijskim prorotvima o zadnjim danima. Tekst koji emo razmatrati jeste eshatoloki jer je u kontekstu Isusovog prorokovanja o zadnjim danima. Interesantan podatak o biblijskim prorotvima uopte jeste da su do sada bili bukvalno ispunjena; (vidi, na primer, Don F. Valvurdovu knjigu Glavna biblijska prorotva.12) Svi proreeni dogaaji su se obistinili, i to sa neverovatnom preciznou. Kako to uveliko podrava literalni pogled tumaenje biblijskih prorotava, tj. da su biblijska prorotva napisana sa namerom da se tumae bukvalno, onda treba oekivati da e se Hristovo eshatoloko proroanstvo o paklu takoe bukvalno ispuniti. Hristovo prorotvo je relevantno jer se u njemu spominje suenje svim narodima kada e pravednici primiti "veni ivot", dok zli e "otii u muku venu" (Mat 25:46). Njegovo prorotvo je veoma vano, jer emo u njegovom drugom delu videti obrazloenje zato je pakao nuan u univerzumu savreno moralnog Boga koji je pun dobrote i ljubavi. Zato emo citirati tekst u potpunoj celini, i samo ga kratko prokomentarisati. U drugom delu emo se pozabaviti dubljom analizom teksta i pri tome pokazati kako tekst objanjava nunost pakla. A kad doe Sin oveiji u slavi svojoj i svi sveti aneli s Njime, onda e sesti na prestolu slave svoje. I sabrae se pred Njim svi narodi, i razluie ih izmeu sebe kao pastir to razluuje ovce od jaraca. I postavie ovce s desne strane sebi, a jarce s leve. Tada e rei car onima to Mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni Oca mog; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta. Jer ogladneh, i daste mi da jedem; oedneh, i napojiste me; gost bejah, i primiste me; Go bejah, i odenuste me; bolestan bejah, i obioste me; u tamnici bejah, i dooste k meni. Tada e Mu odgovoriti pravednici govorei: Gospode! Kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili edna, i napojismo? Kad li Te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i odenusmo? Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i doosmo k Tebi? I odgovarajui car rei e im: Zaista vam kaem: kad uiniste jednom od ove moje najmanje brae, meni uiniste. Tada e rei i onima to Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj veni pripravljen avolu i anelima njegovim. Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; oedneh, i ne napojiste me; Gost bejah, i ne primiste me; go bejah, i ne odenuste

me; bolestan i u tamnici bejah, i ne obioste me. Tada e Mu odgovoriti i oni govorei: Gospode! Kad Te videsmo gladna ili edna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne posluismo Te? Tada e im odgovoriti govorei: Zaista vam kaem: kad ne uiniste jednom od ove moje male brae, ni meni ne uiniste. I ovi e otii u muku venu, a pravednici u ivot veni.13 "I ovi e otii u muku venu". Tekst izriito i jasno kae da e izgubljeni grenici biti veno mueni. Re "muka" je prevedena od grke imenice "kolasis", koja takoe znai i "kazna". Kao to Albert Barnes zapaa, Imenica se koristi samo na jo jednom mestu u Novom zavetu, 1 Jov 4:18, "strah ima muku". Glagol iz koje je izvedena imenica se koristi dva puta, Dela 4:21 2 Pet 2:9. U svim ovim mestima ona oznaava muku, patnju, kanjavanje. To ne znai samo stanje ili uslov, nego apsolutnu, pozitivnu patnju, i ako ova re to ne nauava, onda nema druge rei koja bi izrazila ideju.14 Ovo je tekst koji sasvim jasno tvrdi da e izgubljeni grenici biti kanjeni venom mukom. Isus nam sasvim izriito kae da e se svi narodi podeliti u dve grupe, gde e jedna grupa primiti veni ivot, a druga e "otii u muku venu" (Mat 25:46). Ako ovaj tekst nije jasan u svojoj tvrdnji da e izgubljeni grenici biti kanjeni venom mukom, kako bi onda Isus to trebao jasnije rei? ta bi onda Isusova tvrdnja, "i ovi e otii u muku venu," znaila? Kao to smo videli, ideja pakla kao veno muenje je takoe bilo uverenje popularne partije fariseja u prvom veku. Upravo u tom kontekstu Isus izrie svoje eshatoloko proroanstvo. Obratite panju na paralelu izmeu vene kazne i venog ivota u ovoj prii. Ako prihvatimo da postoji veni ivot, onda bi trebalo da prihvatimo i postojanje vene kazne, kao to Robert Gundri tvrdi, "paralela izmeu vene kazne i venog ivota spreava bilo koje osporavanje prvoga".15 Takoe treba razmotriti da li bi se Hristos tako izrazio ako nema vene patnje izgubljenih grenika. Hristos je sigurno znao da e njegove rei biti shvaene kao doktrina koja nauava da e izgubljeni grenici biti u muci za svu venost, i da e veina hriana tako i razumeti. Kao to Barns tvrdi, Hristos je "sigurno znao da bi takva doktrina proizvela strah i trepet; a ako je bio dobronameran, njegovo ponaanje ne moe biti opravdano u izazivanju nepotrebnog straha".16 Hristove rei imaju samo jedno znaenje, naime da e izgubljeni grenici "otii u muku venu," gde e "dim muenja njihovog izlaziti va vek veka" (Otkrivenje 14:11).
[Povratak na sadraj]

B. Prigovori protiv ideje pakla kao vene muke

1. Prividni protivreni opisi pakla
Jedan est prigovor koji se daje kako bi se pokazalo da se ne mogu ozbiljno uzeti biblijski opisi pakla kao prebivalita grenika u stanju vene muke, jeste da je Biblija inae puna protivrenih opisa o paklu. Pakao se opisuje i kao vatra i kao tama od mnogih pisaca Biblije.17 Recimo Matej opisuje pakao i kao vatru i kao krajnju tamu. 18 Juda opisuje pakao kao "venu vatru" u 7. stihu, a onda ve u 13. stihu opisuje kao region "vene crne tame" (

 , "zophos tou skotous"). Meutim, zar nisu 'vatra' i 'tama' pojmovi koji se meusobno iskljuuju? Kako moe neto biti tamno u prisutstvu vatre? ini se da prigovor pretpostavlja da vatra emituje svetlost koja je uglavnom crvene, narandaste, ute ili bele boje. Meutim, plamen vatre moe da poprimi bilo koju boju iz spektra duginih boja, u zavisnosti od materijala koji se sagoreva. Bakar sulfid, na primer, daje vatri zelen plamen, dok butan daje plav plamen. Vatra moe da bude ak i bezbojna ako se pali metanol. Dalje, mi ne moemo da ograniemo duhovnu nadfiziku stvarnost naim ogranienim fizikim zakonima. U naem svetu je crna vatra fiziki nemogua, ali to ne znai da je ona metafiziki nemogua u svetu duhovne nadfizike stvarnosti. Zato postoji mogunost da su vatre pakla crne boje. Zanimljivo je da jevrejska apokaliptika literatura opisuje dve vrste vatre: belu i crnu vatru. Recimo, 2. Enohova knjiga opisuje pakao kao "crnu vatru".19 Za Toru se ak kae da je zapisana sa "crnom vatrom na belu vatru". 20 Takoe, ne moemo uzeti zdravo za gotovo da vatre pakla imaju ista fizika svojstva kao to je fizika vatra na Zemlji. Sasvim je metafizki mogue da su vatre pakla jezivo hladne, da uopte ne emituju nikakvu toplotnu energiju. U jevrejskoj apokaliptikoj literaturi mogu se nai takve predstave o paklenim vatrama. Recimo, pisac 2. Enohove knjige opisuje pakao kao mesto vene muke gde je "crna vatra" pakla povezana sa "ledenom hladnoom" (2 Enoh 10:2).
[Povratak na sadraj]

2. Biblijski pojmovi 'unitenje' i 'smrt'

Jedan est prigovor jeste da Biblija kae da e grenici biti uniteni (Ps. 37:20, 38; Mal 4:1-2; Fil. 1:28; 3:19; 2 Pet 2:1-3; 3:7; Jevr 10:39). Takoe, Biblija kae da e svi izgubljeni grenici biti vaskrsnuti radi Bojeg suda, da bi zatim ponovo umrli tzv. "drugom smru" (Otkr. 2:11; 20:6, 14; 21:8). Zar ne bi to protivreilo ideji pakla kao venog muenja? Daleko od toga, jer se biblijski pojam unitenja odnosi na neto to je propalo, ruinirano, ozleeno. Da razmotrimo koje se rei, asocirane sa idejom unitenja, koriste u originalu. Jevrejska re za unitenje jeste "abad", koja ima raznovrsna znaenja. Hemosov narod je bio "uniten", ali se to unitenje odnosilo na to to su bili prodani u ropstvo (4 Moj 21:29). Saulov magarac je bio abad u 1 Sam. 9:3, 20, ali ovde "abad" oznaava izgubljenost, u ovom sluaju je Saulov magarac bio izgubljen. Re "abad" se koristi u Psalmu 31:12 kada David govori za sebe da je "razbijen" kao sud. Razbijen sud je "uniten" jer je izgubio svoju korist i svrhu. U tom kontekstu, "abad" ne oznaava da je David prestao da postoji. U Novom Zavetu, grki glagol za "unititi" jeste "" ( apolumi). Meutim, "apolumi" izmeu ostalog oznaava i izgubljenost. On se koristi u Luci 15, kada Isus govori o izgubljenoj, ali postojeoj, ovci (st. 1-7); izgubljenom, ali postojeom, dinaru (st. 8-9); izgubljenom, ali postojeom, sinu (st. 24). Biblijski pojam smrti oznaava razdvojenost. Fizika smrt oznaava razdvojenost oveje due od fizikog tela, dok se duhovna smrt odnosi na razdvojenost oveje due od Boga.

Pakao jeste duhovna smrt jer je to stanje totalne otuenosti od Boga.

[Povratak na sadraj]

3. Moralan prigovor protiv ideje pakla

Smatram da Biblija jasno nauava da postoji pakao, u kome e izgubljeni grenici biti u venoj muci bez Boga. Ipak, postavlja se pitanje kako je mogue da Bog moe osuditi nepokajane grenike na pakao, ako je Bog, u svom moralnom savrenstvu, pun dobrote i ljubavi. Poenta jeste da nae tumaenje biblijskih tekstova o paklu mora takoe da bude racionalno ubedljiva, tj. nae tumaenje ne bi smelo da vodi ka protivrenosti sa drugim uenjima Biblije. U ovom sluaju, problem naeg tumaenje jeste da se ono ini protivrenim sa jasnim biblijskim uenjem o Bojoj moralnoj savrenosti. Dakle, trebamo da pruimo jedno dobro objanjenje koje usklauje ideju venosti paklenih muka sa idejom Boje moralne savrenosti. Mnogi ozbiljni hrianski filozofi i teolozi trae alternativna tumaenja o biblijskim tekstovima o paklu, jer su uvereni da je nae tumaenje nemogue principijelno uskladiti sa istinom o Bojoj dobroti i ljubavi. Smatram da je njihov stav sasvim dobar. Ako ne postoji mogunost da se ideja venosti paklenih muka uskladi sa idejom Boje moralne savrenosti, onda treba da traimo alternativna shvatanja tekstova o paklu i da damo dobra obrazloenja za njih. Ipak, smatram da ozbiljnim studiranjem Biblije, mi moemo nai objanjenje koje moe uskladiti ideju venih paklenih muka sa idejom o Bojoj ljubavi. Sledei deo naeg lanka upravo se bavi tim vanim pitanjem.
[Povratak na sadraj]

Endnote
1

Luk 16:19-31 [Povrtak na tekst] Mat 13:24-30 [Povrtak na tekst] Mat 13:36-43 [Povrtak na tekst] Mat 13:47-48 [Povrtak na tekst] Mat 13:49-50 [Povrtak na tekst] Mar 9:43-48 [Povrtak na tekst] Mat 26:24, Mark 14:21 [Povrtak na tekst] Exo 3:1-5 [Povrtak na tekst] Rev 14:11 [Povrtak na tekst]

10

Josephus Flavius, Antiquities of the Jews 8:14 [Povrtak na tekst] Flavius, The Wars of the Jews 2:163 [Povrtak na tekst]

11

12

John F. Walvoord, Major Bible Prophecies. To je jedan od vanih studija u podruju eshatologije i biblijskih prorotva. [Povrtak na tekst]
13

Matthew 25:31-46 [Povrtak na tekst] Albert Branes, Notes on the New Testament, notes on Mat 25:46 [Povrtak na tekst] Citirano u: Dixon, op cit, p. 88 [Povrtak na tekst] Branes, Ibid [Povrtak na tekst] Mat 8:12ff; 22:13; 25:30; 2 Pet 2:17, Jud 14 [Povrtak na tekst] Mat 3:10, 12; 5:22; 7:19; 13:40, 42, 50; 18:8-9; 25:41 [Povrtak na tekst] 2 Enoch 10:2 [Povrtak na tekst] Jerusalemski Talmud, Shekalim 6:1, 49d [Povrtak na tekst]

14

15

16

17

18

19

20