PSIHOLOGIJA, 2008, Vol. 41 (1), str.

87-101

UDC 159.946.3/.4.072:811.163.41'373.611

KOGNITIVNA OBRADA ALOMORFIJE U SRPSKOM JEZIKU1

Tamara Jovanovi2, Duica Filipovi urevi i Petar Milin
Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet u Novom Sadu i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Univerzitet u Beogradu

U ovom radu ispitivan je kognitivni status alomorfije uoljivih varijacija u formi morfeme koje ne utiu na njenu funkciju i znaenje (cf. Lyons, 1968). Ovaj fenomen je razmatran u okviru srpskog jezika, u kojem je alomorfija nastavka instrumentala jednine imenica mukog roda tipian sluaj (npr. miom-miem; puom-puem). Uprkos njenom uestalom javljanju, alomorfija je retko bila predmet psiholingvistikih istraivanja. Zbog toga je osnovni cilj ovog istraivanja bio utvrivanje kognitivne realnosti alomorfije. Osim toga, cilj je bio i da se stvori osnova za postavljanje hipoteza o morfolokim i/ili fonolokim iniocima koji utiu na javljanje ovog fenomena. U istraivanju su korieni upitnik konstruisan za ispitivanje alomorfije u jezikoj produkciji i eksperiment sa zadatkom leksike odluke. Rezultati istraivanja su pokazali da na kognitivnu obradu imenica mukog roda u instrumentalu jednine deluju barem dva procesa: (a) tip sufiksa: -om ili -em i (b) variranje sufiksa instrumentala jednine, to jest pojava alomorfije. Takoe, nalazi sugeriu da bi alomorfija mogla biti posledica dve suprotstavljene tendencije: odreenih morfo-fonolokih ogranienja u izboru odgovarajueg sufiksa i tenje da se kognitivna obrada olaka tako to e se koristiti frekventniji sufiks -om. Kljune rei: alomorfija, instrumental, sufiks, srpski jezik

Ovo istraivanje pomognuto je sredstvima Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije (projekat broj 149039D). Zahvaljujemo se Dragi Zec (Cornell University) na brojnim korisnim savetima. Adresa autora: misovi5@gmail.com

Tamara Jovanovi, Duica Filipovi-urevi i Petar Milin

Alomorfija je jedan od najpoznatijih i najeih alofenomena, koji se definiu kao uoljive varijacije u formi odgovarajue jezike jedinice (foneme, morfeme, sememe itd.), koje ne utiu na njenu funkciju u jeziku (cf. Kristal, 1999). Prema Hoketu, svaka morfema, koja je elementarni nosilac znaenja u jeziku, moe da ima vie fonemskih oblika ili reprezentacija. Jedna takva fonemska reprezentacija naziva se morf, a vie morfova koji predstavljaju istu morfemu nazivaju se alomorfi (Hockett, 1954). Na primer, u srpskom jeziku su za imenice mukog i srednjeg roda relativno este varijacije nastavaka instrumentala jednine: konj-em ali prst-om, mlek-om ali cve-em itd. Alomorfija nije jedinstven fenomen. Njena osnovna podela je s obzirom na mesto javljanja (cf. Boudelaa & Marslen-Wilson, 2001). Na osnovu ovog kriterijuma razlikuju se alomorfija osnove (esta u semitskim jezicima kao to su hebrejski i arapski) i alomorfija sufiksa (npr. alomorfija nastavaka za instrumental jednine u srpskom jeziku). Drugi nain razlikovanja alomorfije je prema nainu nastanka, gde postoji fonoloka alomorfija i supletivna alomorfija (cf. Goldberg, 2005). Fonoloku alomorfiju indukuju odreena fonoloka pravila i tada je alternacija prirodna i predvidiva. Nasuprot tome, supletivna alomorfija nastaje izmenom oblika date morfeme tako da je njen novi oblik nesvodljiv na poetni, osnovni oblik. Ovakva izmena moe, nadalje, biti fonoloki uslovljena zavisna od fonolokog konteksta odnosno segmenata (npr. suglasnika ili naglaska); morfoloki uslovljena zavisna od morfolokog konteksta (npr. deklinacije ili vremena); leksiki uslovljena zavisna od individualnog leksikog svojstva (Hall, 2006). Na osnovu prethodnih kriterijuma, alomorfija koja se javlja u srpskom jeziku kod imenica mukog roda u instrumentalu jednine jeste fonoloki uslovljena alomorfija sufiksa. Fenomen alomorfije do sada nije bio predmet sistematskih istraivanja, ve se njime bavilo samo uzgredno. Tako, na primer, Budela i Marslen-Vilson diskutuju alomorfne varijacije istih morfema u arapskom jeziku (Boudelaa & Marslen-Wilson, 2001), Pac je ispitivao sluaj fonoloki uslovljene supletivne alomorfije u genitivu jednine na jednom od jezika australijskih domorodaca (Patz, 1991), a Dalemans i saradnici ispituju alomorfiju sufiksa koji gradi deminutiv u danskom jeziku (Daelemans, Berck & Gillis, 1997). Za razliku od prethodno navedenih primera, postoje i psiholingvistika istraivanja koja, manje ili vie direktno, utvruju ulogu alomorfije u kognitivnoj obradi jezika. Bajen i rojder konstatuju da obrada afiksa koji ima nekoliko alomorfa (kao u danskim deminutivima), traje due od obrade afiksa sa jedinstvenim fonolokim oblikom. Drugim reima, sa poveanjem broja oblika koje ima jedna re (u jednom svom znaenju), raste kognitivno optereenje u njenoj obradi (Baayen & Schreuder, 1995). Jarvikivi i saradnici u svom istraivanju na finskom jeziku idu korak dalje i zakljuuju da na verovatnou da afiks postane samostalna jedninica u kognitivnoj obradi, izmeu ostalih inilaca utie i alomorfija. Alomorfija umanjuje uoljivost afiksa u finskom jeziku, ime umanjuje verovatnou da e morfoloki sloena re biti dekomponovana u toku obrade. Ipak, autori konstatuju da inhibitorni efekat alomorfije moe biti umanjen ili eliminisan suprotnim efektima u koje spadaju frekvencija i/ili produktivnost afiksa (Jrvikivi,
88

Kognitivna obrada alomorfije u srpskom jeziku

Bertram & Niemi, 2006). Jedno reprezentativno istraivanje u kojem je razmatran i problem alomorfije u srpskom jeziku jeste istraivanje Mirkovi i saradnika (Mirkovi, Seidenberg & Joanisse, 2005). U ovom istraivanju izvrena je modifikacija konekcionistikog modela razvijenog za produkciju engleskog jezika. Taj model je, zatim, testiran u zadatku produkcije infleksione morfologije srpskog jezika. Pretpostavka o paralelno-distribuiranom procesiranju rei srpskog jezika implementirana je pomou skupa probabilistikih pravila ili ogranienja, na nivou fonologije i semantike. Model je ova pravila uio na uzorku 3244 imenice, a rezultati su pokazali da je osetljiv na inioce za koje je u brojnim prethodnim istraivanjima pokazano da utiu i na ljudsku jeziku produkciju. Neki od tih faktora su, na primer, frekvencija oblika, frekvencija leme, duina rei itd. Rezultati ove studije pokazali su da je model produkcije rei srpskog jezika najvie greaka napravio na osnovama rei (89.68% od svi uinjenih greaka), dok su greke u produkciji sufiksa bile znaajno ree (7.57%). One su bile najee za vokativ jednine imenica mukog roda (ak 30%), dok su za instrumental jednine bile neznatne (svega 4%). Meutim, model Mirkovieve i saradnika nije predvideo alomorfiju varijacije u formi sufiksa -om/em u instrumentalu jednine imenica mukog roda. Jednostavno reeno, model pomenutih autora koristio je jedno diskretno pravilo po kojem sve rei mukog roda ija se osnova zavrava alveolarnim ili palatoalveolarnim konsonantima (tabela 1), u instrumentalu jednine dobijaju nastavak -em, a sve ostale nastavak -om. Nasuprot tome, prema rezultatima koja je dobila Zec (2005), upravo rei ija se osnova zavrava na koronalne suglasnike, a u koje spadaju alveolari, palatoalveolari i jo pet konsonanata (tabela 1), mogu dobiti bilo koji od dva nastavka za graenje instrumentala jednine. Prema tome, Mirkovi i sar. u raunanju greke nisu ovu injenicu uzimali u obzir, ve su situaciju u srpskom jeziku pojednostavili, tako to su iskljuili postojanje alomorfije u instrumentalu jednine. Zbog toga, greka procenjena za ovaj pade mora biti uzeta s rezervom, a ono to su istraivai smatrali tanim da rei koje zadovoljavaju pomenuto pravilo zavravaju na -em, treba smatrati tanim u izvesnom stepenu. S tim u vezi, pretpostavka koja mora biti empirijski potvrena jeste da bi model paralelno-distribuiranog procesiranja rei srpskog jezika Mirkovi i sar. (Mirkovi, Seidenberg & Joanisse, 2005), morao uvesti vei broj pravila za graenje imenica mukog roda u instrumentalu jednine i pripisati im odgovarajue verovatnoe, odnosno pondere, kako bi alomorfija bila ukljuena i produkovana na odgovarajui nain.

89

Tamara Jovanovi, Duica Filipovi-urevi i Petar Milin Tabela 1: Uporedni prikaz zavrnih konsonanata osnove koji prema istraivanjima uzimaju nastavak -em (Mirkovi i sar., 2005), odnosno oba nastavka -om i -em (Zec, 2005) u graenju instrumentala jednine za imenice mukog roda Mirkovi i sar. (2005) alveolarni n l r palatoalveolarni d n j koronali, zadnji d n j

l j

koronali, prednji Zec (2005) n l r t d s z c

l j

PROBLEM
Istraivaki problem koji je razmatran u ovom radu jeste kognitivna realnost alomorfije u srpskom jeziku. S obzirom na to da fenomen alomorfije u srpskom jeziku do sada nije bio predmet sistematskih istraivanja, cilj istraivanja bio je utvrivanje specifinosti kognitivne obrade alomorfnih imenica, kao i stvaranje osnove za postavljanje i testiranje hipoteza o tome koji morfoloki i/ili fonoloki inioci utiu na javljanje oba nastavka u formiranju instrumentala jednine. Prema analizi Frekvencijskog renika savremenog srpskog jezika (Kosti, ., 1999), nastavak -om je znaajno ei od nastavka em (za imenice mukog roda: pem = 0.14 prema pom = 0.86), te je za kognitivni sistem ekonominije da se u okviru ovog padea sve imenice grade sa ovim, frekventnijim nastavkom. Ako poemo od stava iznetog u nekim od prethodnih istraivanja po kojem je javljanje nastavka -em odreeno fonolokim iniocima (cf. Mirkovi i sar., 2005), onda ostaje pitanje zbog ega je nastavak -em nestabilan, odnosno koji inioci suprotni fonolokim utiu na javljanje alomorfije. U vezi s prethodnim, ovaj rad predstavlja prvo istraivanje u okviru opsenije studije koja e pokuati da odgovori na neka od pitanja tvorbe rei, a pre svega rasvetli naine na koji kognitivni sistem razreava specifine probleme na nivou morfo-fonologije.

METOD
Ispitanici. Test produkcije odgovarajueg oblika zadate rei u nedovrenim reenicama reavalo je 78 studenta Psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U eksperimentalnom delu istraivanja uestvovalo je 28 ispitanika takoe, studenata Psihologije u Novom Sadu, koji nisu prethodno reavali test produkcije. Svim ispitanicima maternji jezik bio je srpski. Ispitanici su bili preteno enskog pola, sa normalnim ili korigovanim vidom.
90

Kognitivna obrada alomorfije u srpskom jeziku

Stimulusi. Na osnovu Frekvencijskog renika savremenog srpskog jezika (Kosti, 1999), formirana je preliminarna lista stimulusa-rei. Ova lista je dopunjena pretragom Interneta, korienjem naprednih mogunosti koje prua pretraiva Pogodak3. Konana lista sastojala se od 30 imenica mukog roda u instrumentalu jednine, koje su se pojavile sa oba nastavka (f > 0). Zatim je dodato po 15 imenica mukog roda koje se javljaju samo sa jednim od dva mogua nastavka za instrumental jednine (-om ili -em). Stimulusi-rei birane su tako da budu ujednaene po frekvenciji odrednice (leme) i frekvenciji oblika (instrumental jednine). Takoe, odabrane rei bile su ujednaene po duini koja je izraena brojem slogova osnove (duina nastavka za graenje instrumentala jednine je fiksna, pa zbog toga nije bila uzeta u obzir). S obzirom na to da je u prethodnoj pilot-studiji konstatovano da bi poslednji konsonant osnove mogao biti jedan od kljunih inilaca koji odreuju uzimanje jednog, drugog ili oba nastavka (Jovanovi i Milin, 2007), stimulusi-rei odabrane su uzimajui u obzir i ovaj faktor. Imenice srednjeg roda nisu uzete u obzir da bi se eliminisao eventualni uticaj roda, tj. njegova konfundacija sa varijablama od interesa za ovo istraivanje. Formirana je i lista od 60 pseudorei, potujui morfofonoloka ogranienja srpskog jezika. Na osnovu liste od 60 odabranih imenica (v. Dodatak), konstruisan je testobrazac sa nepotpunim reenicama u kojima je, umesto alomorfnog instrumentala jednine odtampana prazna crta i pored nje, u zagradi, osnovni oblik date rei. Zadatak ispitanika je bio da na praznu crtu upiu odgovarajui oblik rei navedene u zagradi. Reenice su bile sastavljene tako da zahtevaju re u instrumentalu jednine. Na primer: "Iao je sa _______________ (stric) na pecanje". Pre konanog formatiranja test-obrasca, reenice su sluajno rasporeene da bi se eliminisao uticaj nepredvienih inilaca na odgovore ispitanika. Nacrt. Nacrt eksperimenta bio je trofaktorski sa sledeim faktorima (nezavisnim varijablama): leksikalnost (re ili nere); nastavak instrumentala jednine (-om ili -em) i broj alomorfa (jedan ili dva). S obzirom na to da je 30 odabranih rei-stimulusa pripadalo kategoriji alomorfa, tj. rei koje se javljaju sa oba nastavka, formirane su dve eksperimentalne situacije (dva eksperimentalna bloka): u prvoj situaciji, polovini nasumino odabranih stimulusa sa dva alomorfa pripisan je nastavak -om, a drugoj polovini -em, dok su u drugoj situaciji nastavci zamenjeni. 15 rei koje iskljuivo uzimaju nastavak -om i 15 rei koje iskljuivo uzimaju nastavak -em bile su iste za obe eksperimentalne situacije. Prema tome, svi faktori bili su ponovljeni po ispitanicima, dok je u sluaju ponovljenosti po stimulusima nacrt bio nepotpun zbog prirode fenomena: faktor nastavak bio je ponovljen samo po stimulusima reima sa dva alomorfa (npr. rotilj-om/rotiljem), to nije bilo mogue za rei sa jednim alomorfom, jer bi na taj nain bile formirane pseudorei (npr. kum-om/kum-em). Za prvu eksperimentalnu situaciju, polovini pseudorei je nasumice pripisan jedan, a drugoj polovini drugi nastavak za instrumentala jednine (-om ili -em). U drugoj situaciji pseudoreima su zamenjeni
3 http://www.pogodak.co.yu

91

Tamara Jovanovi, Duica Filipovi-urevi i Petar Milin

nastavci. Eksperimentalni nacrt je ematski predstavljen u tabeli 2.

Tabela 2: Prikaz nacrta eksperimenta Faktori (nezavisne varijable) Nastavak OM Nastavak EM Nastavak OM Nastavak EM Jedan nastavak Dva nastavka Jedan nastavak Dva nastavka Jedan nastavak Dva nastavka Jedan nastavak Dva nastavka Eksperimentalna situacija 1 kumom rotiljom gajem spojem -bljuom -boboem Eksperimentalna situacija 2 kumom spojom gajem rotiljem -boboom -bljuem

Rei

Pseudorei

U dodatnim analizama, proporcija pojedinih alomorfa tretirana je kao kontinualni prediktor. Za svaki od 30 alomorfa izraunate su proporcije javljanja jednog, odnosno drugog oblika, na osnovu tri izvora podataka (Frekvencijiski renik, Internet, produkcija ispitanika). Na primer, re "juri" se u produkciji ispitanika pojavila fjuriom=79 sa nastavkom -om i fjuriem=12 sa nastavkom -em, pa je pjuriom = fjuriom / (fjuriom + fjuriem) = .87 i pjuriem = fjuriem / (fjuriom + fjuriem) = .13. S obzirom na to da su neke od frekvencija preuzetih iz frekvencijskog renika bile nulte, sve proporcije za sva tri izvora podataka korigovane su pomou sledea tri pravila4: Ako pom > pem, onda pom_korigovano = pom .01 i pem_korigovano = pem + .01; Ako pom < pem, onda pom_korigovano = pom + .01 i pem_korigovano = pem .01; Ako pom = pem = 0, onda vrednosti tretirati kao nedostajue. Na primer, korigovane proporcije za re "juri" dobile su vrednosti pjuriom_korigovano = .86 i pjuriem_korigovano = .14. Ovako korigovane proporcije uporebljene su kao prediktori vremena reakcije dobijenih u eksperimentu. Procedura. U eksperimentu je korien zadatak leksike odluke sa vizuelnim prikazivanjem stimulusa. Stimulusi su izlagani na ekranu raunara standardne konfiguracije (PC AMD Sempron 2600+ procesor / 1.61GHz / 256MB RAM, sa standardnom video-karticom i monitorom podeenim na 70Hz vertikalnog osveavanja i rezolucijom 1024 x 768 piksela). Eksperiment je pripremljen i izveden pomou eksperimentalnog programa DMDX (Forster i Forster, 2003). Stimulusi su
4 Prema podacima sa Interneta i iz produkcije ispitanika, sve rei iz uzorka alomorfa pronaene su sa oba nastavka za instrumental jednine (pri emu je fom >> 0 i fem >> 0). Meutim, neke rei nisu pronaene u frekvencijskom reniku, u instrumentalu jednine ili su pronaene samo sa jednim od dva nastavka.

92

Kognitivna obrada alomorfije u srpskom jeziku

bili izlagani velikim latininim slovima zelene boje, na crnoj podlozi, u centru monitora. Korien je font tipa YU Helvetica, veliine 32. Procedura izlaganja stimulusa bila je standardna za obe eksperimentalne situacije: prvo je prikazan tamni ekran u trajanju od 500ms, a zatim i fiksaciona taka, takoe, u trajanju od 500ms, konano, izlagan je stimulus, u maksimalnom trajanju od 1500ms. Izlaganje stimulusa prekidano je nakon davanja odgovora od strane ispitanika, a ispitanici nisu dobijali povratnu informaciju o greci ili o prekoraenju uobiajenog vremena za davanje odgovora. Ispitanici su odluku donosili pritiskom na tastere mia: da levi, ne desni taster. Zavisna varijabla - vreme reakcije, merena je od poetka izlaganja stimulusa do trenutka kada je ispitanik pritisnuo jedan od dva tastera. Ispitanici su sluajno dodeljivani prvoj, odnosno drugoj eksperimentalnoj situaciji, a redosled izlaganja stimulusa bio je nasumino generisan za svakog uesnika posebno. Svakoj eksperimentalnoj situaciji dodato je i 10 stimulusa za vebu (5 rei i 5 pseudorei, od toga 3 sa nastavkom -om i 2 sa nastavkom -em). Nijedan od stimulusa za vebu se nije nalazio u eksperimentalnim listama. Uputstvo koje su ispitanici dobijali na poetku izvoenja eksperimenta sadravalo je opte informacije o eksperimentalnoj proceduri i standardnu instrukciju o nainu davanja odgovora na eksperimentalne zadatke. Poto su dobili verbalno uputstvo, ispitanicima je objanjeno da e, najpre, reavati nekoliko zadataka za vebu. Zatim su, po potrebi, ispitanicima data jo neka uputstva i razjanjenja. Nakon zavretka eksperimenta, ispitanici su mogli da postavljaju pitanja u vezi sa eksperimentalnom procedurom. Proseno vreme rada eksperimenta je bilo 10 minuta po ispitaniku.

REZULTATI
U fazi pripreme podataka za obradu, iskljuene su pseudorei, a zatim i stimulusi, odnosno ispitanici sa prevelikim procentom greke. Utvren je relativno blag kriterijum eliminisanja ovakvih sluajeva, kada je greka bila jednaka ili vea od 25%. Takoe, iskljuena su i vremena reakcije kraa od 200ms (5.3 log-jedinica), odnosno dua od 1200ms (7.1 log-jedinica). Prema ustanovljenim kriterijumima, u prvoj eksperimentalnoj situaciji iskljueno je 10, a u drugoj 5 stimulusa, a u drugoj eksperimentalnoj situaciji iskljuen je i jedan ispitanik, zbog visokog procenta greke (28.5%). Odluka o uzimanju blaeg kriterijuma doneta je s obzirom na rezultate pilot-studije, koji su pokazali da rei koje instrumental jednine grade sa oba nastavka, kao i rei koje iskljuivo uzimaju nastavak -em, mogu generisati veu greku i due vreme reagovanja (Jovanovi i Milin, 2007). Statistike analize obavljene su na prosenim vremenima reakcija, po ispitanicima i stimulusima (tzv. F1 i F2 testiranje znaajnosti efekata). U analizi po ispitanicima, faktori nastavak i broj alomorfa bili su ponovljeni. Takoe, ukljuen je i faktor eksperimentalna situacija, iskljuivo zbog dodatne provere ujednaenosti uslova eksperimenta. S obzirom na broj i tip nezavisnih varijabli, primenjen je postupak trofaktorske analize varijanse. Prosena vremena reagovanja ispitanika u
93

Tamara Jovanovi, Duica Filipovi-urevi i Petar Milin

eksperimentalnim situacijama data su u tabeli 3. Testovi su pokazali znaajne efekte nastavka (F(1,25) = 84.77, p < .001), broja alomorfa (F(1,25) = 26.93, p < .001) i njihove interakcije (F(1,25) = 16.42, p < .001). Efekat eksperimentalne situacije, kao ni efekti interakcija koje ukljuuju ovaj faktor nisu dosegle statistiku znaajnost. Rezultati pokazuju da se imenice koje zavravaju iskljuivo na sufiks em znaajno sporije obrauju od alomorfnih imenica i onih koje iskljuivo zavravaju sufiksom -om.

Tabela 3: Prosena vremena reagovanja ispitanika. Standardne devijacije su navedene u zagradama, a vrednosti su izraene u milisekundama broj alomorfa jedan prva -om -em druga -om -em 703.85 (28.42) 792.07 (30.09) 688.39 (29.49) 778.36 (31.22) dva 701.57 (26.24) 743.08 (27.76) 691.30 (27.22) 693.62 (28.80)

eksperimentalna situacija

nastavak

Analiza po stimulusima zahtevala je neto sloeniju proceduru, s obzirom na to da je faktor nastavak bio ponovljen iskljuivo po stimulusima sa dva alomorfa. Zbog toga je ovaj deo analize razloen na dva dela, s obzirom na nivo faktora broj alomorfa: (1) analiza stimulusa sa dva alomorfa, gde je faktor nastavak bio ponovljen i (2) analiza stimulusa sa jednim alomorfom, gde je faktor nastavak bio neponovljen. Prosena vremena reagovanja za stimuluse sa jednim i dva nastavka data su u tabeli 4. U analizi stimulusa sa dva alomorfa nije dobijen statistiki znaajan efekat nastavka (F(1,24) = 1.32, p = .262). Nasuprot tome, u analizi stimulusa sa jednim alomorfom, efekat faktora nastavak bio je statistiki znaajan (F(1,21) = 13.20, p < .01). Rezultati dve analize po stimulusima bili su u potpunoj saglasnosti sa rezultatima analize po ispitanicima: za stimuluse s jednim alomorfom razlika u prosenim vremenima reakcije bila je statistiki znaajna, dok kod stimulusa sa dva alomorfa to nije bio sluaj. Radi provere nalaza, obavljena je i dopunska analiza varijanse nepotpunog nacrta u programskom paketu R.5 Dobijeni rezultati su potvrdili prethodne nalaze.

5 http://www.r-project.org

94

Kognitivna obrada alomorfije u srpskom jeziku Tabela 4: Prosena vremena reagovanja na stimuluse. Standardne devijacije su navedene u zagradama, a vrednosti su izraene u milisekundama broj alomorfa jedan nastavak -om -em dva -om -em proseni RT 694.11 (12.55) 771.45 (17.19) 695.29 (14.85) 709.12 (15.26)

U poslednjem koraku na grupu alomorfa je primenjen postupak regresione analize. Pored ranije definisanih faktora nastavak i eksperimentalna situacija, ukljueni su i kontinuirani prediktori kovarijable, proporcija oblika rei dobijenih u produkciji ispitanika, na Internetu i u frekvencijskom reniku.6 Rezultati su potvrdili statistiku znaajnost efekta nastavka (F(1,46) = 5.50, p = .01), proporcije oblika rei dobijenih u produkciji ispitanika (F(1,46) = 5.30, p = .01) i njihove interakcije (F(1,46) = 10.42, p = .01). Ostali prediktori nisu dosegli statistiku znaajnost. Efekat interakcije dva prediktora prikazan je na grafikonu 1, na osnovu kojeg se moe konstatovati sledee: to je za dati alomorf vea verovatnoa nastavka -om, to je obrada rei sporija i, istovremeno, to je vea verovatnoa nastavka -em, obrada je bra.
Grafikon 1: Efekti interakcije nastavka i proporcije oblika rei u produkciji ispitanika na 25 alomorfa

6 Faktor broj alomorfa nije mogao biti ukljuen, jer je ovaj deo analize bio obavljen iskljuivo na stimulusima koji su imali oba nastavka.

95

Tamara Jovanovi, Duica Filipovi-urevi i Petar Milin

DISKUSIJA
Cilj ovog rada bio je utvrivanje kognitivnog statusa alomorfije, kao i sticanje elementarnog uvida u osnovne morfo-fonoloke inioce koji utiu na njeno javljanje. Istraivanje je izvedeno u dve faze. Eksperimentalnim metodom ustanovljeno je da obrada alomorfije ima odreenih specifinosti, odnosno da je re o kognitivno relevantnom fenomenu, barem kada govorimo o alomorfiji u srpskom jeziku. Na zabeleenim vremenima reakcija primenjen je postupak analize varijanse i dobijeni su efekti faktora nastavak, broj alomorfa i njihove interakcije. Rezultati su pokazali da je potrebno znaajno due vreme za obradu imenica mukog roda koje instrumental jednine grade iskljuivo nastavkom -em. S obzirom na to da je nastavak -em znaajno manje frekventan od nastavka -om (u frekvencijskom reniku, za imenice mukog roda: pem = 0.14 prema pom = 0.86), mogue objanjenje ovog nalaza jeste da je u pitanju efekat frekvencije sufiksa. Rezultati izvedenog eksperimenta pruaju elementarna saznanja o fenomenu alomorfije, odnosno ukazuju na njegovu kognitivnu relevantnost. Meutim, zabeleeni rezultati su u suprotnosti sa ranijim nalazima prema kojima alomorfija produava vreme reakcije (Jrvikivi, Bertram & Niemi, 2006). Krae vreme obrade alomorfa sa nastavkom em, koje je zabeleeno u ovom istraivanju, moe biti objanjeno ukoliko se prihvati pretpostavka da je javljanje nastavka -em posledica odreenih morfo-fonolokih ogranienja, dok alomorfija predstavlja suprotnu tendenciju da se koristi kanoniki nastavak -om, s obzirom da je on daleko frekventniji. Drugim reima, ako se nastavak -em javlja kao posledica odreenih fonolokih ogranienja, onda javljanje frekventnijeg nastavka -om moe biti posledica suprotne tendencije smanjenja kognitivnog optereenja u obradi rei. U drugom delu istraivanja uticaj alomorfije na vreme obrade ispitivan je uveden i kontinuirani prediktor proporcija javljanja rei u jednom, odnosno drugom obliku (-om i -em). Koriena su tri izvora za odreivanje porporcije: frekvencijski reik, Internet i upitnik. Rezultati su pokazali da jedino proporcije izvedene na osnovu produkcije ispitanika u upitniku predstavljaju znaajan prediktor vremena reakcije. Zapravo, dobijen je efekat interakcije proporcije i nastavka: proporcija nastavka -om je inhibirala, a nastavka -em facilitirala obradu. Na prvi pogled, ovaj nalaz izgleda sasvim neintuitivan i zbunjujui. Meutim, ako se prihvati pretpostavka Mirkovieve i saradnika (2005), po kojoj rei ije se osnove zavravaju na palatalne i palatoalveolarne konsonante zahtevaju nastavak -em, onda se ini loginim da prirataj u verovatnoi nastavka -om, tamo gde on ne bi trebalo da se javi, predstavlja konflikt sa fonolokim ogranienjima, to se manifestuje kao inhibicija u obradi rei. Isto tako, poveanje verovatnoe nastavka -em jeste u skladu sa fonolokim ogranienjima, pa je i obrada facilitirana. Na optem planu, mogli bismo da zakljuimo da stimulusi koji se iskljuivo javljaju sa nastavkom -em zahtevaju due vreme obrade, jer je ovaj nastavak manje frekventan od nastavka -om. Istovremeno, pojava drugog alomorfa za manje frekventni nastavak predstavlja kognitivno rastereenje, koje se manifestuje u
96

Kognitivna obrada alomorfije u srpskom jeziku

kraem vremenu obrade. Konano, na niem nivou, unutar skupa alomorfa, deluje jedan mehanizam odravanja fine ravnotee izmeu morfo-fonolokih ogranienja, koje propisuju nastavak -em, i ekonominosti obrade, koja preferira frekventniji nastavak -om. Ovako rezimirani zakljuci zahtevaju dalju empirijsku potvrdu i pre predstavljaju radne hipoteze, proistekle iz istraivanja koje predstavlja prvi pokuaj istraivanja fenomena alomorfije. Planirano je izvoenje novog eksperimenta, u kojem bi isti stimulusi bili prikazani u nominativu (bez nastavka), da bi se objedinjenom analizom proverila pretpostavka o efektu frekvencije sufiksa. Dodatnu proveru navedenih pretpostavki predstavljala bi analiza vremena reakcije i procenta greke u davanju leksike odluke na pseudorei. U ovom sluaju, oekujemo da bi frekventniji nastavak doveo do produenog vremena potrebnog za odbacivanje stimulusa kao rei. Konano, ukoliko bi dodatna istraivanja ukazala na validnost iznetih pretpostavki, model Mirkovieve i saradnika mogao bi da bude modifikovan uvoenjem novih pravila i njima prikljuenih verovatnoa pondera, za graenje instrumentala, kojima bi se generisala pojava alomorfije.

LITERATURA
Baayen, R. H., & Schreuder, R. (1996). Modelling the processing of morphologically complex words. In T. Dijkstra & K. de Smedt (Eds.) Computational psycholinguistics (pp. 166191). London, Taylor & Francis. Bertram, R., Laine, M., & Karvinen, K. (1999). The interplay of word formation type, affixal homonymy, and productivity in lexical processing: Evidence from a morphologically rich language. Journal of Psycholinguistics Research, 28, 213226. Boudelaa, S., & Marslen-Wilson, W.(2001). Morphological units in the Arabic mental lexicon. Cognition, 81, 65-92. Daelemans, W., Berck, P., & Gillis, S. (1997). Data Mining as a Method for Linguistic Analysis: Dutch Diminutives. Folia Linguistica, 31, 57-75. Forster, K. I., & Forster, J. C. (2003). DMDX: A Windows display program with millisecond accuracy. Behavior Research Methods, Instruments & Computers, 35, 116-124. Goldberg, L. (2005). Morphemes and allomorphs. Handout. URL: http://istsocrates.berkeley.edu/~marce/ling/115/lect0404.pdf Hall, T. (2006). Phonology-Morphology Interface. Handout. URL: http://eng. unizd.hr/~lss2006/hall/1.pdf Hockett, C. F. (1954). Two models of grammatical description. Word, 10, 210-31. Jrvikivi, J., Bertram, R., & Niemi, J.(2006). Affixal salience and the processing of derivational morphology: The role of suffix allomorphy. Language and cognitive processes, 21, 394431. Jovanovi, T., i Milin, P. (2007). Kognitivna obrada alomorfije. Empirijska
97

Tamara Jovanovi, Duica Filipovi-urevi i Petar Milin

istraivanja u psihologiji, XIII nauni skup. Institut za psihologiju i laboratorija za eksperimentalnu psihologiju. Beograd, Filozofski fakultet u Beogradu. Kosti, . (1999). Frekvencijski renik savremenog srpskog jezika. Beograd, Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju. Kristal, D. (1999). Enciklopedijski renik moderne lingvistike. Beograd, Nolit. Lyons, J. (1968). Introduction to Theoretical Linguistics. Cambridge, Cambridge University Press. Mirkovi, J., Seidenberg, M., & Joanisse, M. (2005). Probabilistic Nature of Inflectional Structure: Insights from a Highly Inflected Language. Submited to Language and Cognitive Processes. Patz, E. (1991). Djabugay. In R. M. W. Dixon & B. J. Blake (Eds.), The Handbook of Australian Languages, 4, 245-347. Zec, D. (2006). Phonology within morphology in South Slavic: the case of OV augmentation. Handout. Nova Gorica, University of Nova Gorica.

98

Kognitivna obrada alomorfije u srpskom jeziku

PRILOZI
1. Rei koje u instrumentalu jednine imaju dva alomorfa i njihove frekvencije dobijene u produkciji ispitanika:
produkcija ispitanika f oblika sa -om 34 74 73 2 64 52 71 65 46 78 48 3 12 61 30 68 75 15 44 5 26 37 3 10 17 56 33 55 68 27 f oblika sa -em 44 4 5 76 14 26 7 13 32 0 30 75 66 17 48 10 3 63 34 73 52 41 75 68 61 22 45 23 10 51

stimulus (odrednica) rotilj spoj pitolj sta malj ealj stric bomba madrac lonac vonj kurir sir ko nos mi zmaj obru oaj plat kr uvar pregrt juri slikar vra pu detalj kai fitilj

99

Tamara Jovanovi, Duica Filipovi-urevi i Petar Milin

2. Rei koje u instrumentalu dobijaju nastavak -em i imaju jedan alomorf: gajem, gnojem, krojem, uljem, pucanjem, vetriem, pramacem, svitacem, bezbrojem, gutljajem, jecajem, kliktajem, otsjajem, trzajem, rvaem 3. Rei koje u instrumentalu dobijaju nastavak -om i imaju jedan alomorf: kumom, lomom, datumom, trkom, valjakom, urlikom, brakom, smeakom, orahom, tepihom, slogom, ahom, tegom, dugom, kovegom 4. Pseudorei (osnove bez nastavaka -om i -em): cimic, risic, sevec, mravoc, cesaj, hramoj, urij, zrtaj, citalj, ritulj, rakelj, janilj, potelj, budenj, bobo, krbu, miko, rigi, bofar, pakat, cetan, jorkac, ropam, capam, jopek, rabek, rarok, beljuh, kripog, krejag, blju, kloj, roj, aj, svuj, hlaj, ploj, tnuj, znij, snalj, dalj, kvanj, sia, mra, klur, stir, gner, at, mlus, pjuc, gric, gim, uk, nuk, tah, rcuh, ljag, crug, vori, naloc.

100

Kognitivna obrada alomorfije u srpskom jeziku

ABSTRACT THE COGNITIVE PROCESSING OF THE ALLOMORPHY IN SERBIAN Tamara Jovanovi, Duica Filipovi urevi and Petar Milin
Department of Psyschology, University of Novi Sad Laboratory of experimental psychology, University of Belgrade

In this work, we explored cognitive status of suffix allomorphy of the masculine nouns in instrumental singular in Serbian language (eg. miom-miem; puom-puem). Allomorphy represents distinct variations in form of the morpheme which does not influence its function and meaning (cf. Lyons, 1968). Despite its frequent appearance in speech and language production, it has rarely been a subject of psycholinguistic explorations. First goal of this research was to determine whether the cognitive processing of allomorphic nouns has its specificities and second goal was to create the base for making and testing hypothesis regarding morphological and/or phonological factors that influence suffix alternation in forming of instrumental singular of masculine nouns. We conducted visual lexical decision experiment and applied a questionnaire created for the needs of investigating allomorphy in language production. Results showed that at least two processes influence cognitive processing of masculine nouns in instrumental singular: (a) certain morpho-phonological restrictions that influence appearance of the suffix em, and (b) allomorphy - variations in suffix in instrumental singular. In addition, the findings indicate that allomorphy could be the consequence of the tendency to use more frequent suffix (-om), that eases the processing, and blocks the influence of the morpho-phonological restrictions. Key words: allomorphy, instrumental, suffix, Serbian

RAD PRIMLJEN: 10.01.2008.

101