Internet pelarstvo

Branko Nikoli

Zbirka lanaka o pelarstvu

-3-

Internet pelarstvo UMNOAVANJE PELINJIH DRUTAVA STVARANJEM ZBIRNIH ROJEVA......................6 BRI RAZVOJ U NORMALNO DRUTVO ...................................................................................................6 PROLENO OTVARANJE KONICA...............................................................................................7 ZNAAJ MEDA U OVEKOVOJ ISHRANI.....................................................................................8 BIOLOKA BORBA PROTIV VAROE.............................................................................................10 DOBIJANJE IDEALNIH RADILIKIH RAMOVA ........................................................................................11 BRIGA O MLADIM ROJEVIMA.......................................................................................................11 FORMIRANJE POMONOG DRUTVA .....................................................................................................12 POJAVA TRUTOVSKOG LEGLA ..............................................................................................................12 POSLEDNJE VRCANJE ...........................................................................................................................12 SPREMNO U BAGREMOVU PAU..................................................................................................13 NEPRIJATELJI PELA PAUCI......................................................................................................15 PRVE PROLENE PELINJE PAE................................................................................................16 PELINJI PROIZVODI POLEN.....................................................................................................18 PELINJACI SE BUDE.......................................................................................................................19 KAKO PELE ZIMUJU......................................................................................................................21 JEDAN VEK SA VAROOM.................................................................................................................23 DOPUNSKA PELINJA ISHRANA ZIMI........................................................................................25 JESENJA BORBA PROTIV VAROE.................................................................................................26 GRABE NA PELINJAKU...............................................................................................................27 ZATITA PELINJAKA OD OSA I STRLJENOVA....................................................................29 NEOPHODNO SUZBIJANJE VAROE...............................................................................................30 POSTUPCI S MRAVLJOM ... ...................................................................................................................31 ... I OKSALNOM KISELINOM ..................................................................................................................31 NA PELINJAKU U VREME LETNJIH EGA OBEZBEDITI SVEU VODU I DOBRU VENTILACIJU......................................................................................................................................33 MEDONOSNA PELA KAO INILAC POVEANJA PRINOSA VOAKA.............................34 IZ ISTORIJE PELARSTVA..............................................................................................................35 PELE IZLEENE U AVGUSTU I SEPTEMBRU USPENO PREZIMLJAVAJU...................37 PRIHRANJIVANJE PELA................................................................................................................38 POGAICE..........................................................................................................................................38 Obogaene pogaice........................................................................................................................38 RECEPTI ZA POGAICE...............................................................................................................38 RECEPTI FERIDA VELAGIA ........................................................................................................40 SIRUPI.................................................................................................................................................41 eerni sirup....................................................................................................................................41 NAJVEI NEPRIJATELJI VOSKA I LEGLA ................................................................................42 2

Internet pelarstvo NUKLEUS - OPLODNJAK .................................................................................................................44 IVOT PELA......................................................................................................................................45 POSTANAK PELE.................................................................................................................................45 NASTANAK PELINJE ZAJEDNICE..........................................................................................................46 NASTANAK RADILICA...........................................................................................................................46 PROIZVODI PELE MEDARICE.....................................................................................................47 MED ...................................................................................................................................................47 PROPOLIS...........................................................................................................................................48 VOSAK................................................................................................................................................48 MATINA MLIJE............................................................................................................................48 PELINJI OTROV..............................................................................................................................49 PELUD.................................................................................................................................................50 PELA MEDARICA - KRANJSKA PELA (APIS MELLIFERA CARNICA)...........................51 SELEKCIJA PELA............................................................................................................................53 PRINCIPI I OEKIVANJA U SELEKCIJI PELA..........................................................................53 UZGOJNI CILJEVI.............................................................................................................................53 TRUTOVI NISU BALAST...................................................................................................................54 BORBE PROTIV VAROE-RAM GRADJEVNJAK..........................................................................55 BEZ LIJEKOVA PROTIV VAROOZE .............................................................................................56 PELAR KOJI RAZMILJA ZDRAVO POPUT PELE .................................................................................56 LEKSIKON .........................................................................................................................................57 PELE LETE U EUROPU ..................................................................................................................57 I PELE PONEKAD U DRUTVU POPIJU KOJU PREVIE.......................................................58 PELAMA PLES DONOSI VEU KOLIINU HRANE................................................................59 EVIDENCIONI LIST............................................................................................................................60 PELINJAK NA VETRU.....................................................................................................................61 KAKO PELE VIDE............................................................................................................................62 MATINA REETKA ZIMI...............................................................................................................64 VEK IPO POKRETNOG RAMA........................................................................................................65 PELE I GROE...............................................................................................................................66 FUMAGILIN IZ PANDORINE KUTIJE............................................................................................68 BEALICA.............................................................................................................................................69 KONSTRUKCIJA...............................................................................................................................69 FUNKCIONISANJE............................................................................................................................69 KARAKTERISTIKE...........................................................................................................................69 KAKO DO BESPLATNE PRERADE VOSKA..................................................................................70 POLUNASTAVAK KOD LR KONICE............................................................................................71 3

Internet pelarstvo BELI LUK .............................................................................................................................................73 OPREZNO SA ZAGREVANJEM MEDA..........................................................................................74 NASTAVLJAA KOJA JE I VIE OD KONICE...........................................................................76 PODNJAA ........................................................................................................................................76 SUIONIK CVETNOG PRAHA........................................................................................................77 DEKRISTALIZATOR MEDA............................................................................................................77 PELARENJE U MAARSKOJ........................................................................................................78 KONZERVIRANJE POLENA.............................................................................................................81 STRES.....................................................................................................................................................82 PELICE NA NOVCU I MARKAMA................................................................................................84 SAKUPLJANJE POLENA...................................................................................................................85 MRAVI I PELE ..................................................................................................................................87 SESTRE SE MEUSOBNO UBIJAJU ..............................................................................................88 PELARSTVO .....................................................................................................................................89 POETAK PELARENJA ................................................................................................................91 TA NAM PELE DARUJU..............................................................................................................92 MEDNA KUHINJA.............................................................................................................................93 Medenjaci .......................................................................................................................................93 Ovsene pahuljice sa jabukom i medom ...........................................................................................93 Ovsene pahuljice sa mlekom ...........................................................................................................93 Limunada sa medom .......................................................................................................................93 Napitak od meda i polenovog praha ...............................................................................................93 BOLESTI PELA..................................................................................................................................94 ZARAZNE BOLESTI................................................................................................................................94 BOLESTI PELA IZAZVANE VIRUSIMA...................................................................................................94 Mjeinasto leglo...............................................................................................................................95 Paraliza pela .................................................................................................................................95 BOLESTI PELA IZAZVANE BAKTERIJAMA............................................................................................95 Amerika kuga.................................................................................................................................95 Evropska trule pelinjeg legla.......................................................................................................96 BOLESTI PELA IZAZVANE PLIJESNIMA................................................................................................97 Kreno leglo.....................................................................................................................................97 Kameno leglo...................................................................................................................................97 BOLESTI PELA IZAZVANE PARAZITIMA...............................................................................................97 Nozematoza ili nozemoza.................................................................................................................98 Akaroza ili grinjavost......................................................................................................................98 Varoza..............................................................................................................................................99 NEZARAZNE BOLESTI..........................................................................................................................101 Prehlaeno leglo............................................................................................................................101 Trovanje medljikom.......................................................................................................................101 Trovanje nektarom.........................................................................................................................101 Trovanje cvijetnim prahom (majska bolest)..................................................................................101 HEMIJSKA TROVANJA PELA..............................................................................................................102 4

Internet pelarstvo TETOINE PELA...............................................................................................................................102 Voskov moljac................................................................................................................................103 Pelinja u (Braula coeca Nitzch).................................................................................................103 Mievi.............................................................................................................................................103 Mravi .............................................................................................................................................104 Ose i strljeni ................................................................................................................................104 abe i guteri ................................................................................................................................104 TETNE PTICE.....................................................................................................................................104 Pelarica ili zlatna una (Merops apiaster L.)..............................................................................104 Sjenice i djetlii .............................................................................................................................104

Internet pelarstvo 27. 06. 2003. HTTP://WWW.POLJOPRIVREDA.INFO/?OID=15

Umnoavanje pelinjih drutava stvaranjem zbirnih rojeva

Pelinja drutva treba tako umnoavati da se ni u emu izvorna drutva ne otete. Zato se to radi u vrhuncu razvoja i najvee jaine zajednica. Kalendarski, to je obino kraj maja i poetak juna.

Da se u naim klimatskim uslovima obezbede jaka proizvodna drutva za relativno ranu bagremovu pau potrebni su velika umenost i angaovanje pelara. Do poetka glavne kvalitetne pae treba da se stvore brojna snana proizvodna drutva koja e jedina biti produktivna. Kada bagrem dobro zamedi itava pelinja zajednica uposli se na najvanijem radu, medobranju. Tada je negovanje otvorenog legla necelishodan posao zato to ono daje mladu pelu u vreme kada je paa ve zavrena i podstie zajednicu na rojenje. Zato se za zbirne rojeve koriste pele koje nisu od posebnog znaaja za drutva iz kojih se uzimaju. To su mlade tek izale radilice koje bi u konici morale da provedu dosta vremena do trenutka kada postaju izletenice. Mnotvo njih ubrzo bi izazvalo teskobu. Iz izvornih drutava oduzimaju se otvoreno leglo i mlade pele. Uklanjanjem, zajednice se oslobaaju vika legla i u plodiu stvara matici mesto za zaleganje, to s oduzimanjem mladih pela smanjuje mogunost pojave rojevnog nagona. Stvaranje zbirnih rojeva veoma je jednostavan postupak koji moe da se obavi i uzgredno, u toku glavne pae ili posle nje. Prilikom svakog obilaska pelinjaka na terenu potrebno je, osim vode za odravanje pojila, poneti i nekoliko kompleta u kojima su podnjae, nastavci sa ramovima opremljenim satnim osnovama i ventilacione mree. Ako se ne koriste australijske stege, konstrukcija se uvruje gumenim trakama. Po dolasku na pelinjak, iz plodita svake konice koja je u vrhuncu razvoja treba oduzeti po dva rama otvorenog legla sa pelama na njemu, pazei da se sluajno ne prenese i matica. Ramove treba odlagati u pripremljeni nastavak na podnjai izvade se dva rama sa satnim osnovama, a na njihovo mesto se stave ramovi sa leglom i pelama, i tako redom. U plodite se ulau po dva rama sa satnim osnovama do legla. Oni pomau izvornoj zajednici da obnovi sae, mlade pele imaju gde da izlue svoj vosak, a potom matica zaseje nove elije. Jedan nastavak desetoramne LR konice moe da prihvati leglo i pele iz tri jake izvorne konice koje e dati est ramova legla i mladih pela. Ostali prostor treba dopuniti sa po dva rama sa satnim osnovama i po dva krajnja rama potpuno ispunjena hranom, medom i polenom. Po kompletiranju nastavak treba poklopiti ventilacionom mreom i spremiti za odvoenje na matini pelinjak, udaljen bar nekoliko kilometara.

Bri razvoj u normalno drutvo

Na matinjaku nova drutva treba postaviti na stalno mesto, otvoriti leta, i postaviti hranilicu i krov. Potom se dodaje matica u kavezu ili preko mree pripaja sadraj oplodnjaka. Novo drutvo obavezno 6

Internet pelarstvo neko vreme treba pojiti, makar istom vodom ako se ne daje sirup, s obzirom da se zajednica jo nije organizovala i da nema pela vodarica. Ako na novoj lokaciji ne postoji bilo kakva tiha paa, da bi se zbirni roj to bre razvio u normalno drutvo, neophodno ga je prihranjivati sirupom, uz obaveznu pogau koju e pele rado poseivati. Ovakvim, mladim zajednicama bez dvoumljenja treba u hranu, tenu i testo, dodavati aditiv kod nas odomaenog naziva forsapil, koji u sebi sadri niz makro i mikro elemenata, ali i vitamine C, A, D3 i grupe B, vanih za razvoj jer direktno uestvuju u regulaciji biohemijskih procesa u organizmu pela. Ma koja pelinja zajednica, bila ona roj ili drutvo, stagnirae u razvoju i jaini ukoliko nema unos, matica je slabije hranjena, pa e manje i zaletati. Kada drutvo primi maticu, uz neto nege i pomoi pelara roj e brzo napredovati i prerasti u lepu, kvalitetnu pelinju zajednicu. Svakako da treba iskoristiti i nastupajuu glavnu po koliinu, suncokretovu pau za podsticaj razvoja novog drutva, ali i za obezbeenje dobrih zaliha meda i polena za zimu koja mu predstoji. Dejan Kreculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com 25. 03. 2003. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Proleno otvaranje konica

Prvi proleni pregled svih pelinjih drutava podrazumeva utvrivanje koliine hrane, zdravstvenog stanja, kvaliteta matice, koliinu i kvalitet legla i kvalitet saa. Posle toga se preduzimaju akcije na spaljivanju mrtvih pela i trunja, spajanje slabih sa jakim zajednicama, zamena matica, eventualno izvriti proleno tretiranje protiv varoe, preduzeti mere leenja ako se pojavi nozemoza kod pela, poeti sa stimulativnim prehranjivanjem, postaviti i urediti higijensko pojilo.

Bez obzira na izuzetno hladnu zimu i njen nastavak u ovim prvim prolenim danima sa porastom dnevne temperature intenzivira se i aktivnost pela u konici. Martovsko otvaranje konica je prvi proleni pregled i uvid u stanje pelinjih drutava. Ovaj pregled se obavlja kada u prirodi ima medosnosnog bilja, po tihom i suvom vremenu a kada je spoljna temperatura vea od 15C. On treba da traje to je krae mogue. Bitno je sva zapaanja ustanovljena ovim pregledom zapisati u posebnu svesku da bi se na osnovu istih preduzele odgovarajue akcije. 7

Internet pelarstvo Prvi proleni pregled svih pelinjih drutava podrazumeva utvrivanje koliine hrane, zdravstvenog stanja, kvaliteta matice, koliinu i kvalitet legla i kvalitet saa. Posle toga se preduzimaju akcije na spaljivanju mrtvih pela i trunja, spajanje slabih sa jakim zajednicama, zamena matica, eventualno izvriti proleno tretiranje protiv varoe, preduzeti mere leenja ako se pojavi nozemoza kod pela, poeti sa stimulativnim prehranjivanjem, postaviti i urediti higijensko pojilo. Ako je leglo kompaktno i lii na plou, na kojoj se ocrtavaju estostrane radilike elije s poklopcima svee boje, to je osnov za tvrdnju da je leglo zdravo i da je u drutvu kvalitetna matica. Ako se primeti da je leglo areno, neujednaeno, izmeano sa nepoklopljenim leglom, moe se posumljati u neispravnost legla i kvalitet matice. Iz tih razloga treba pregledati i poklopljeno i nepoklopljeno leglo, sa pregledom zdravstvenog stanja larvi. U ovom periodu zadimljavanje konica mora biti umereno. Prvo se dim ubaci kroz leto, a potom u konicu odozgo, dok se skida poklopna daska. Vano je da se izbegne razdraivanje pela, lupanjem i premetanjem konica. Takoe, poznato je da u ovom periodu pele veoma loe reaguju na jake mirise. Prilikom pregleda okvir treba drati nisko i njime manipulisati to lake. Od sredine marta poinjemo sa prihranom pelinjeg drutva sa 500 do 1000 grama eernog sirupa. Najbolje je da se to vri svaki trei ili etvrti dan u veernjim satima kada prestane izletanje pela iz konica. Prihranjivanje se moe izostaviti u sluajevima kad pelinje pae ima u izobilju. Research.net 21. 08. 2002. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Znaaj meda u ovekovoj ishrani

Svedoci smo globalnog intenzivnog zagaenja ekosistema. Jedan od naina individualne borbe je povratak na prirodan nain ishrane i leenja. Recepti napravljeni od kombinacije meda i lekovitih trava mogu pomoi leenju mnogih bolesti i dovesti organizam u bolje psihofiziko stanje.

U vreme kada moderna medicina nije bila na ovom nivou razvoja, narodni lekari su pravili raznovrsne lekove s medom i lekovitim travama i tako leili mnoga obolenja. Nema nikakvog razloga da se neka od tih tradicionalnih iskustava ne koriste i danas jer je i savremena nauka dokazala da se spajanjem sastojaka pelinjih proizvoda i bioloki aktivnim sastojcima iz lekovitog bilja poveava njihov zajednicki uinak. Temeljna nauna ispitivanja i istraivanja omoguila su utvrivanje hemijskog sastava sastojaka sadranih u lekovitom bilju i pelinjim proizvodima i njihovo delovanje na ljudski organizam. Tako je jedan francuski lekar ispitivao delovanje lekovitog bilja na ljudski organizam i usavrio recepte koji 8

Internet pelarstvo predstavljaju meavinu biljnih sastojaka i odgovarajuih minerala iz meda. On smatra da se protiv raznih zagaenja dananji ovek mora boriti pre svega ouvanjem prirode, ali isto tako i povratkom na prirodan nain ishrane i leenja. Ekspert Ujedinjenih nacija za lekovito bilje, akademik prof. dr. Jovan Tucakov, rekao je da lekovito bilje predstavlja neiscrpne zelene rudnike. To je pravi arsenal u kojem se vri biosinteza veoma sloenih, delomino poznatih, a u znatnoj meri jo nepoznatih supstanci, koje izvanredno deluju na ljudski organizam. Pela, kada ide na razno lekovito bilje, sakuplja lekovite sastojke iz tih cvetova i u nepreraenom obliku prenosi ih u svoj med. Zbog toga je tako veliki interes medicinara da se veom potronjom lekovitih trava i pelinjih proizvoda ljudi ponovo vrate prirodnoj ishrani i leenju, naglaava prof. Tucakov. Evo i nekoliko korisnih recepata napravljenih od kombinacije meda i lekovitih trava. ZATITA PROTIV INFARKTA: svako vee, pre spavanja treba popiti aj sastavljen od jednakih delova: kadulje, lipe i sleza, zaslaen sa kaikom meda. AJ ZA NERVNO SMIRENjE: uzme se kaika plodova ipka, ajna kaiica cveta kamilice i kad se meavina prokuva dodaje se sok od pola limuna i med prema eljenom ukusu. Pije se vie puta tokom dana. KOD BOLA U GRUDIMA: nastrugati rena, pomeati jednu kaiicu rena i dve kaiice meda. Ta smesa se uzima tri puta dnevno, a lek se spravlja samo za jednokratnu upotrebu. CVEKLA S MEDOM: uzeti est cvekli od po 100 grama i sok jednog limuna. Cveklu istrugati i posuti s malo sitnog eera. Ostaviti da stoji pola sata. Zatim se procedi i doda med i sok od jednog limuna. Ovaj vitaminski sok se preporuuje za jaanje organizma. AJ PROTIV KALjA: u pola litra kljuale vode staviti dve kaiice belog sleza i poklopiti. Posle pola sata aj procediti i dodati dve kaiice meda i sok od jednog limuna. ZA PLUNE BOLESNIKE: Sitno iseckati mlado lie bokvice i pomeati s jednakom koliinom meda. Uzimati nekoliko puta u toku dana. AJ ZA BRONHITIS I ASTMU: napraviti aj od cvetova crvene deteline u razmeri 1:20 i piti s medom tri puta po jednu oljicu. AJ PROTIV GRIPA: beli luk oistiti, izribati i izmeati s jednakom koliinom meda. U sluaju gripa uzimati dva puta dnevno po ajnu kaiicu.

Internet pelarstvo 03. 06. 2003. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Bioloka borba protiv varoe

Pred poklapanje legla, nedelju dana po zaleganju, enka varoe ulazi u trutovsku eliju da poloi jaja i ostaje zarobljena u njoj. Verovatno zbog veliine, najradije se opredeljuje upravo za trutovsko leglo. To je trenutak koji treba iskoristiti i svo poklopljeno leglo odstraniti iz konice, a sa njim i veliki broj varoa.

Krajem maja pelinja zajednica broji preko ezdeset hiljada lanova. Osim matice i pela radilica, sainjava je i znaajan broj trutova, oko dve hiljade. Oni su u ovo vreme za kvalitetno produenje vrste neophodni koliko i briljivo odnegovani matinjaci, jer bez snanih i vitalnih trutova plemenitog porekla ne moe da se oekuje budua dobra matica i drutvo koje e predvoditi u nastupajuoj sezoni. Ali, vreme najintenzivnijeg bujanja drutava povlai za sobom i irenje pelinjeg parazita grinje varoe. Borba protiv nje tokom poslednjih gotovo pola veka postala je gotovo sastavni deo pelarenja, kako na naim prostorima, tako i u svetu. Ovaj izuzetno prilagodljiv parazit uslovio je da se neprestano razvija itava lepeza razliitih postupaka i sredstava zatite. U ovom vremenskom periodu, meutim, nepodesna je primena hemijskih preparata, s obzirom da bagremovu pau smenjuje u priobalnim podrujima amfora ili bagremac, a pristie i lipa. Stoga se bioloka metoda namee kao jedino prihvatljivo reenje. Najjednostavnija nain je primena rama graevnjaka. To je standardni plodini ram konice koje koristimo. Kod nastavljaa praktino je da se on na satonoi na neki nain oznai da bi se lako pronaao. Ako se koristi pravi ram moe se po satonoi zalepiti komad izolir-trake za elektrine instalacije neke pastelne boje, ali je naelno teta zarobljavati ispravan ram za ovu svrhu. Kako e u njemu biti samo leglo a ne med, ne oekuje se da nosi veliku masu, niti e ikada dospeti u centrifugu, te se moe nainiti od tanjih otpadnih letvica i trajno po satonoi obeleiti. Stari pelari u tu svrhu koristili su samo pruti na kojem su pele izgraivale zaperak. Na ovom neuienom ramu pele e same, pod uticajem bilo kakve tihe pae, izgraditi ceo sat. Kako su elije iskljuivo trutovske, u njima e matica da zalee neoploena jaja. Nekoliko dana kasnije one postaju mamac i klopka za koloniju varoa. Pred poklapanje legla, nedelju dana po zaleganju, enka varoe ulazi u trutovsku eliju da poloi jaja i ostaje zarobljena u njoj. Verovatno zbog veliine, najradije se opredeljuje upravo za trutovsko leglo. To je trenutak koji treba iskoristiti i svo poklopljeno leglo odstraniti iz konice, a sa njim i veliki broj varoa. Kako je vreme razvoja trutova 24 dana, to se najbolji rezultati postiu vertikalnom podelom ramova graevnjaka letvicama na tri sekcije. U svakom od delova rama nai e se poklopljeno leglo koje treba izrezati. Ako se koristi samo jedan graevnjak, tada se isecanje obavlja sedmino. Korienje dva rama 10

Internet pelarstvo omoguuje daleko efikasnije odstranjivanje parazita, s obzirom da se svaka etiri dana u jednoj od est sekcija nalazi zrelo leglo. Izrezani komad saa treba odmah pretopiti. Za topljenje se moe tokom leta uspeno upotrebiti i sunani topionik, jer u ovim komadima sae nema kokona. Istopljeni vosak dobro e doi kao zamena za sitne osnove koje su potrebne za gradnju.

Dobijanje idealnih radilikih ramova

Ne treba zaboraviti i na uzgrednu korist koju pelaru i pelinjoj zajednici prua korienje rama graevnjaka. To je izgradnja idealnih radilikih ramova. Naime, pelinje drutvo ima potrebe za odreenim brojem trutova i ono e tu svoju potrebu zadovoljiti. Ako se u konici nalazi samo radiliko sae, pele e neke elije proiriti i pretvoriti ih u trutovske, a time i naruiti kvalitet itavog sata. U proirene elije matica e uvek polagati neoploena jaja i ona e zauvek ostati samo za trutove, a to nije uvek potrebno. Stoga valja drutvu dati mesto gde e ovu svoju potrebu zadovoljavati, da bi svo ostalo sae bilo izgraeno iskljuivo o d radilikih elija. Dejan Kreculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com 12. 08. 2003. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Briga o mladim rojevima

U drutvima koja su na pai treba zameniti loe matice, ako to nije uraeno do sada. Posebnu panju obratiti na ameriku trule pelinjeg legla. Pelinja drutva koja u ovoj godini nisu rojena mogu da daju pomono drutvo. Drutva treba pripremati za zimu i samo u podrujima gde se oekuje medljika bie jo ceenja. Kod pregleda posebnu panju treba obratiti na opasnost od grabei pa preglede obavljati rano ujutru ili kasno popodne.

11

Internet pelarstvo Radovi koje u ovom periodu treba uraditi na pelinjaku usmereni su, pre svega, na rojeve koji su formirani ove godine. Kod njih treba nastaviti sa dodavanjem satnih osnova i to po jednu satnu osnovu do legla, pa kad bude izvuena, ako ima dovoljno unosa, dodavati dalje. Ako unosa nema onda rojeve treba prihranjivati sirupom da bi izvlaili sae. Ako rojevi nisu tretirani protiv varoe treba ih to pre istretirati nekim od preparata, poto se od njih nee cediti med. U drutvima koja su na pai treba zameniti loe matice, ako to nije uraeno do sada. Kod svakog pregleda treba posebnu panju obratiti na ameriku trule pelinjeg legla, iako se ona najlake prepoznaju u jesen. Amerika kuga prepoznaje se po uginulom zatvorenom pelinjem leglu koje se raspada u lepljivu masu. Na prvi pogled zatvoreno leglo je ulegnuto i ima rupice nepravilnog oblika po poklopcima. O svim zapaanjima koja navode na sumnju da je amerika kuga prisutna, treba konsultovati iskusnijeg pelara i prijaviti veterinarskoj inspekciji radi eventualne nadoknade tete.

Formiranje pomonog drutva

Pelinja drutva koja u ovoj godini nisu rojena i sluila su iskljuivo za sakupljanje meda, sada su dosta jaka, pa mogu da daju pomono drutvo. Po vaenju meda izdvoje se tri do etiri rama sa leglom i starom maticom i formira pomono drutvo iznad osnovnog drutva. Po uzimanju matice, osnovnom drutvu dodaje se mlada sparena matica ili zreo matinjak. Pomono drutvo u tom sluaju odmah istretirati protiv varoe, a osnovno drutvo tek za oko dve nedelje, kada mlada matica pronese. Ovako formirana pomona drutva e mnogo pomoi u bagremovoj pai sledee godine kad se pripoje osnovnim drutvima. Sada se prema potrebi dohranjuju, kako bi imala dovoljno hrane za zimu.

Pojava trutovskog legla

Dogaa se da u nekom konicama ima dosta trutovskog legla. To je znak da je u konici dolo do nekog poremeaja. Ako pored trutovskog u konici ima i radilikog legla, odnosno matica u znatnoj meri polae trutovska jaja, to je znak da je loa ili takozvana trutua i da je treba zameniti. Ako je u konici samo trutovsko leglo treba je paljivije pogledati, pa ako u radilikim elijama ima dva-tri jaja onda su prisutne lane matice, tj. pele koje su poele da nose neoploena jaja. Ako je takvo drutvo slabo ne treba ga spaavati, ve rasturiti istresanjem pela na udaljenosti preko 200 metara od pelinjaka. Meutim, ako je jae drutvo sa dosta pela, ono se moe spasti dodavanjem iz druge konice dva rama sa leglom i maticom u kavezu. Ramove sa trutovskim saem treba izvaditi i pretopiti. Po dodavanju ramova sa leglom i maticom treba uraditi zamenu izmeu konice u koju je dodata matica i konice iz koje je oduzeta matica. Pele normalnog pelinjeg drutva, na povratku sa pae, ulaze u konicu otrutelog drutva i pojaavaju zatitu dodate matice, a pele letaice otrutelog drutva ulaze u konicu normalnog drutva, kojem posle 4-6 sati treba dodati novu maticu. Ako nema pae dno konice treba natrljati crnim lukom zbog izjednaavanja mirisa.

Poslednje vrcanje
Sa vaenjem livadskog meda poetkom avgusta zavrava se pelarska sezona. Drutva treba pripremati za zimu i samo u podrujima gde se oekuje medljika bie jo ceenja. Od radova koje sad treba uraditi zavisi uspeh prezimljavanja i razvoja sledee godine. Na pelinjaku treba detaljno pregledati sva pelinja drutva i utvrditi: zdravstveno stanje i jainu drutava; kvalitet matice i legla; kvalitet i koliinu hrane; kvalitet saa. 12

Internet pelarstvo Kod pregleda posebnu panju treba obratiti na opasnost od grabei pa preglede obavljati rano ujutru ili kasno popodne. Prilikom pregleda odmah formirati zimski raspored ramova. U centru klubeta zadrati leglo i najbolje sae u kojem je izleeno nekoliko generacija pela. Do tih ramova dodati ramove sa cvetnim prahom i medom. Bele prazne ramove i ramove u kojima nije izvoeno leglo povui iz konice, ili skloniti u stranu iza zadnjih ramova. Vie ne treba dodavati sae za gradnju i zapoeto sae skloniti iza zadnjeg rama sa medom. Ako je neki ram sa mnogo trutovskih elija, treba ga staviti na periferije klubeta kako bi u prolee bio izbaen, a ako moe treba ga izbaciti odmah i pretopiti. Po izvrenom rasporedu ramova poeti sa prihranjivanjem, odnosno sa obezbeivanjem zimskih zaliha. Miljko ljivi 28. 04. 2004. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Spremno u bagremovu pau

Maj treba doekati spreman za glavnu kvalitetnu pau, bagremovu, sa razvijenim, zdravim i snanim drutvima, u radnom raspoloenju. Leta se sada mogu otvoriti potpuno, a kada se zabeli cvet bagrema na drvetu i sae u konicama, glavna panja pelara treba da je na obezbedjenju slobodnog prostora u meditima.

Ove godine pelari uglavnom nisu imali velikih problema sa zimovanjem. Zima je u veini krajeva nae zemlje bila relativno blaga, sa dovoljno dugim otopljenjima kada su pelice mogle da izlaze na proisne letove. Prolee je do sada bilo vlano i blago pa su veina prvih paa dale svoj dragoceni doprinos razvoju drutava. Maj treba doekati spreman za glavnu kvalitetnu pau, bagremovu, sa razvijenim, zdravim i snanim drutvima, u radnom raspoloenju. Leta se sada mogu otvoriti potpuno, a kada se zabeli cvet bagrema na drvetu i sae u konicama, glavna panja pelara treba da je na obezbedjenju slobodnog prostora u meditima. Dobar unos valja iskoristiti za izgradnju saa. Dok proizvodna drutva donose med, pelar treba da se potrudi da uzgoji kvalitetne matice. Kako pomoi pelinjim zajednicama da se to bolje razviju? U zavisnosti od tipa konice, ali i mogunosti i vetine samog pelara, naina ima vie. Spomenuemo samo jedan, naizgled malo neobian, ali u dugogodinjoj praksi na vie pelinjaka oproban nain. Poznato je da bilo kakav unos, osobito ako je obilan, stimulie maticu na bolje zaleganje. Najbolje je kada je to prava, prirodna paa, ali ako je nema, veina pelara lako posee za prihranjivanjem sirupom od industrijskog eera. Tada su pele prinudjene da koriste njima stranu materiju, ali to nije njihov izbor. Logino je, pela se hrani medom od kada je nastala. Zbog opasnosti od irenja zaraznih bolesti, pre svega amerike trulei, prihranjivanje medom se takodje izbegava. Gde je izlaz? Najjednostavnije 13

Internet pelarstvo je ponuditi pelama za unos sam med koji se nalazi u njihovoj konici, odnosno treba ih obmanuti da unos postoji. Prilikom uzimljavanja znaajne koliine zimnice pele deponuju u predelu iznad legla, u predelu medne kape. To je venac u kome, zavisno od veliine rama, mada znatno potroen, ima i sada dosta meda. Ova hrana sputava maticu u zaleganju jer smanjuje povrinu saa korisnu za leglo. Sada je na pelaru da uini da se medni venac oslobodi. Najlake je da se ramovi okrenu. Ako je to konica Alberti niderievog tipa tada nema problema, jednostavno se svi ramovi okrenu tako da deo koji je bio gore ide dole. Medjutim, kod konica nastavljaa, Langstrot-Rutovog i Danan-Blatovog tipa, problem ine upravo ramovi poto se satonoa razlikuje po duini od donje letvice i ram je fiziki nemogue okrenuti i umetnuti u nastavk. Reenje je jednostavno treba prevrnuti ceo nastavak. Poto se pele blago nadime, noem se odvoji plodini nastavak od podnjae ili polunastavka ukoliko se on koristi izmedju plodita i podnjae. Ukoliko se polunastavak ne koristi potrebno je pripremiti jednu ili dve letvice na koje e se ramovi kasnije oslanjati. Zatim se celo plodite okrene. Ako koristimo polunastavak, postupak je sledei. Plodite lagano podignemo i povueno unazad. Zatim prednju stranu nastavka lagano sputamo da dodje iza polunastavka tako da negde oko sredine duine plodinog nastavka legne na gornji rub polunastavka. Sada lagano ceo nastavak stavljamo u vertikalni poloaj, naginjemo i sputamo na polunastavak. S obzirom da su ramovi medusobno jo od jesenas dobro ispropolisani oni e ostai jo neko vreme slepljeni a zatim e se sami lagano spustiti tako da ui plodinih ramova legnu na telo polunastavka. Ako polunastavka nema, tada se celo plodite skine sa podnjae, na njega se stave letvice pa preko njih podnjaa, sve se to okrene i postavi na mesto gde je bila konica ranije. Posle kratkog vremena pele e poeti da otklapaju med iz medna kape koja se nala na dohvat leta, prenosie spostveni med u druge delove konice i time davati utisak unosa. S druge strane matica e odmah ta mesta zasejati tako da emo vrlo brzo dobiti plodine ramove zasejana od gore do dole, kao u sred leta. Da bi stimulacija bila intenzivnija, okretanje treba ponavljati na nedelju dana. Ovakvo okretanje je osim za razvoj korisno i u borbi protiv grinje varoe poto ometa njen proces sparivanja. Ne tako davno u Madjarskoj je konstruisana okrigla konica koja se okretala, upravo sa tim ciljem. S obzirom da se ovaj postupak sprovodi u neposrdnoj pripremi za glavno medobranje, svaki nain borbe protiv varoe bez upotrebe hemikalija veliki je doprinos. Posle viekratnog okretanja plodita rezultati e biti oigledni, drutva e biti sprema da doekaju opojne bele cvetove bagrema. Jedino treba obratiti panju na to da se posle zadnjeg okretanja ramovi ponovo nadju u uobiajenom poloaju, kako nebi bilo problema u transportu na pau. Dejan Kreculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com

14

Internet pelarstvo 05. 04. 2004. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Neprijatelji pela pauci

Iako ih smatramo za korisne insekte, mnogi ih ak uzimaju za zatitni znak firme verujui da su simbol sree, pauci su na pelinjaku veoma nepoeljni i spadaju u red pelinjih neprijatelja.

Ako se paljivo pogleda, u okolini svake konice pa i na njima samim, pod postoljem, oko pojila i drugde mogue ih je primetiti. Ako ne same pauke, onda njihove mree koje su lako uoljive. S poetkom prolea i toplih dana, a posebno kada krene sezona vone pae, paukove mree predstavljaju veliku opasnost za pele koje se vraaju u konice. Istina, veina pelara je tada zaokupljena drugim obavezama: pregledima, ienjem, borbom protiv nailazee varoe i drugo, tako da se ovim tetoinama posveuje malo panje. Pauci (Araneae) su najbrojnija grupa arahnida. Do danas je opisano vie od 26000 vrsta, ali se smatra da mora da postoji i vie od 100000 vrsta. Pauci se dele na razne grupe, a meu njima araneomorfe (Araneomorphae) obuhvataju sve obine pauke. Veliina tela, ne raunajui noge, uglavom ne prelazi 2 centimetra. Prednji i zadnji deo odvojeni su lakim suenjem ili strukom. Prednji deo je zatien oklopom koji na eonoj strani nosi osam oiju; helicere su sa karakteristinim otrovnim lezdama, a pelipalpe muijaka transformirane su u organe za parenje. Obli trbuh, koji nije zglavkast kao kod pele, nosi dodatke koji su izmenjeni u organe za predenje niti. Ovi organi lue niti koje se koriste za ispredanje mree, samo kod manjeg broja vrsta, dok kod veine vrsta niti se koriste za ispredanje aure koja zatiuje jaja ili im slui kao konopac za spasavanje, pri premetanju s jednog mesta na drugo. U vreme parenja muijak je izloen prilinoj opasnosti kad se pribliava enki, jer ga ona moe zameniti sa plenom. On se ljulja na niti koju ona dri, da bi je upozorio na svoje namere. Pauci ive svuda gde ive insekti, mesoderi su i hrane se, uglavnom, insektima koje ubijaju otrovom, ubrizganim preko helicera. Postoji vie vrsta pauka koji jedu pele. Veliki broj prolenih pauka jede pele hvatajui ih u mree. Ponekim vrstama pele su ak osnovna hrana. Takvi pauci su retko u brojnim i jakim zajednicama i od njih nebi trebalo oekivati znaajnije tete. Drugi su lovci bez mrea. Oni se nalaze u zasedi na samom cvetu ili u njegovoj unutranjosti i tu vrebaju pele koje sakupljaju polen i nektar. Jedan takav, batenski pauk, vrlo rasprostranjen i neprimetan, je mali, svetlo zelenkasti pauk veliine svega par milimetara. Susreli smo ga sasvim sluajno u vonjaku dok je cvetala breskva. U elji da se prikae to vie pelica na cvetu i time pokae koliki je njihov znaaj za opraivanje voaka, naili smo na udnu sliku. Na cvetu se nalazila pela, ali ne u normalnom poloaju kako sakuplja nektar i polen, ve kao da je prilepljena ledjima za pranike. Kada smo mahnuli rukom nije se pomerala, uzeli smo je u ruku ali ona je leala mrtva na dlanu. Naizgled bez povreda, kao da je postradala od nekog insekticida. 15

Internet pelarstvo Ponovni pogled na cvet dao je reenje misterije. Na mestu odakle je uzeta mrtva pelica stajao je rairenih nogu zakaen za laticu cveta mali pauk. Stajao i ekao u zasedi. Tek tada je postalo jasno da treba obratiti panju i na ove loe susede pela. I zaista, bilo ih je gotovo posvuda. Posmatrajui kako tokom popodneva mnotvo vrednih pela dolee sa oblinjih stabala ljiva u punom cvetu, panju je privukao pauk iste vrste. Sada se verao po krovu konice, a potom se urno sputao grabei niz zid ka podnjai i nestao pod njom. Jedini nain borbe protiv pauka je skidanje njihovih mrea i unitavanje samog pauka na pelinjaku. Primena bilo kakvih ineskticida ugrozila bi same pele i dovela u pitanje istou pelinjih proizvoda. Sreom, teta koju naprave pelinjim zajednicama, poredei je sa drugim tetoinama, nije velika. Dejan Kreculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com 21. 03. 2004. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Prve prolene pelinje pae

Sve nepovoljine vremenske prilike koje nas iz godine u godinu prate, sa neuobiajeno sunim i velim letima i zimama sa temperaturama o dvadesetak stepeni ispod nule, poznavalje medonosne flore postavljaju kao nuni uslov bavljenja pelarstvom. Zato nije na odmet upoznati neke od biljaka koje donose prvu pelinju pau.

Iva (Salix caprea L.) ili kako se u narodu jo naziva i maca ili vrbica je listopadno drvo koje se moe najee videti po meama ili zaputenim, neobraenim plodnim povrinama. Ono je takoe i dekorativno drvo ili bun s obzirom da se granice okite divnim, utim macama mnogo pre nego to olista. Kao drvo postie visinu i do desetak metara. Tokom godine poznaje se po elipsasitm, prilino debelim listovima iji su obodi blago talasasti i neretko nareckani. Najuoljivija je s prolea, marta ili aprila, kada se javljaju mace. To su zapravo cvetovi i moe se primetiti da ih postoje dve vrste: utih i zelenkastih. Radi se o istoj vrsti, ali su jedni grmovi ili stabla muka, a druga enska. Ive sa utim macama su u stvari muke biljke, sa pranicima, dok su zelene mace na enskim i imaju samo tukove skupljene u kupastu macu. Da bi se izvrilo opraivanje, priroda se postarala da pele poseuju obe mace, poto polen sakupljaju sa mukih, a nektar sa enskih. Iva je od veoma velikog znaaja za pelinja drutva s obzirom da se njeno rano cvetanje odvija u vreme intenzivnog obnavaljanja i razvoja. Pravo je zadovoljstvo za pelara da po blagom, prolenom, sunanom vremenu posmatra armiju izletnica kako marljivo prebiraju po macama. Ne bez razloga, s 16

Internet pelarstvo obzirom da dnevni unos moe da dostigne i do par kilograma nektara uz obilje sveeg polena. Prinos od oko dvadesetak kilograma po drutvu, odnosno pani kapacitet koji dostie ak i do 150 kilograma po hektaru, u ovim ranim prolenim danima svakako da nisu zanemarivi. Stoga ove lepe i nadasve korisne biljke pelari treba da umnoavaju posebno oko matinih pelinjaka, odnosno zimovnika, tim pre to se ova biljka lako razmnoava kako semenom tako i izdancima. Trnjina (Prunus spinosa L.) je bun koji esto preplavi iroke neobraene povrine stapajui se u gustu, bodljikavu celinu, ali ga ima i kraj puteva, du kanala i vetrozatitnih pojaseva. Tamnoplave bobice, plodovi ove biljke su jestive, veoma oporog ukusa. Osim to ih tokom zime jedu ptice, od njih se spravljaju likeri i vino specifinog bukea. S obzirom da su bogate vitaminom C, taninom, organskim kiselinama i fruktozom koriste se kao lekovito bilje za saniranje dijareje i problema sa organima za varenje. Sve cvet je takoe lekovit jer sadri jedan cijanogenetski glikozid, to ga ini blagim laksansom i diuretikom. Kao i iva, i trnjina cveta pre listanja, tokom marta i aprila. Cvetii su vrlo sitni, beli i na kratkim drkama. aica i krunica su im petozobe, a pranici mnogobrojni na dugakim filamentima na kojima su jajaste polenske kesice. Polen je gladak i ima tri pore, aromatian je, nakiseo i opor. Pele je intenzivno poseuju poto daje dosta cvetnog praha, ali i nektara. Kapacitet ove rane podsticajne pae pod povoljnim uslovima moe da bude do dvadesetak kilograma po hektaru. Od zeljastih biljaka netreba zaboraviti visibabu (Galanthus nivalis L.) koja se prva probija kroz sneg ve oko Boia, donosei svei narandasti polen. Ako je vreme povoljno, tu je i kukurek (Helleborus odorus W. et K.) sa svojim zelenkasto utim cvetovima i dekorativna bergenia (Bergenia crassifolia), batensko cvee crvenkastih grozdova cvetia koji pruaju kako polen tako i nektar. Po batama i vinogradima od februara do kasne jeseni povrtari i vinogradari vode bitku protiv korovske biljke crvene mrtve koprive (Lamium purpureum L.), niskog zeljastog korova neprijatnog mirisa. Tamo gde ova biljka opstane ili dok ne bude unitena, pele je rado poseuju zbog polena i nektara, posebno u jeku prolea. Takoe, tu su jo i majuni cvetovi ljubiice (Viola odorata L.), uti cvetovi otrovne biljke ute sase (Adonis vernalis L.), cvasti divljeg zumbula (Scilla bifolia L.), ljubiasti zvonii u cvastima presliice (Muscari czowitzianus L.) i jo mnogo, mnogo drugih. Dejan Kreculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com

17

Internet pelarstvo 04. 03. 2004. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Pelinji proizvodi polen

O tome da je cvetni prah neophodna materija za ivot i razvoj pelinje zajednice bezbroj puta je pisano. On je i izvanredan dodatak krmivima poto izuzetno pospeuje prirast gajenih ivotinja. Blagotvoran je i u ljudskoj ishrani. A, da li je svaki proizvod koji se naziva tim imenom jednako vedan?

Sam cvetni prah, koji ce nalazi na biljkama i polen koji pele unesu u konicu i spreme u elije saa, perga, prema ruskom nazivu, ili pelinji hleb, doslovno preveden termin sa engleskog govornog podruja, bitno se razlikuju po sastavu. Orijentaciono, bioloka vrednost polena koji se nalazi na cvetu tri puta se poveava kada ga pelica prikupi u majune loptice koje gradi na dlaicama na svojim zadnjim noicama, poto ga olepi sekretom lezda i time ve tokom sakupljanja otpone fermentativne procese. S druge strane, ferementisani polen spremljen u elije i zaliven slojem meda, konzerviran i pripremljen za due uvanje, takodje je tri puta vredniji od polena koji je tek poloen u eliju. Zmnai, ak oko devet puta vredniji od cvetnog praha na praniku biljke. Hemijski sastav polena razliit je u zavisnosti od biljne vrste, ali i od naina ubiranja i vremena i uslova skladitenja. Tako, na primer, polen koji je runo sakupljan sa biljke ima, izmedju ostalog, 10% vlage, 20% proteina, 3% redukovanih eera, 8% neredukovanih eera, koliko ima i skroba. Polen iste biljke koji su pele sakupile u istim uslovima, suen na vazduhu, ima od 7 do 11% vlage, 20 do 21% proteina, 26 do 36% redukovanih eera, 1 do 3% neredukovanih eera, dok skroba gotovo da i nema ili dostie najvie tri procenta. Takodje, hemijskom analizom ovako sakupljenog polena utvrdjeno je prisustvo vitamina C, E, grupe B, ukljuujui niacin, biotin, pantotensku kiselinu, riboflavin (B2) i piridoksin (B6), i provitamina A, vie od stotinu enzima i mnogo, mnogo drugog. Oigledo je da su za poveanje kvaliteta zaslune pele. Zato treba posebno naglasiti da polen koji se vrlo lako sakuplja pomou uredjaja nalik na usisivae, mehaniki tj. runo sakupljeni, nije isti kao onaj koji su pele sakupile, mada potie od istih biljaka i prikupljen je u isto vreme. Tim pre to se na takav nain prikupi daleko vea koliina cvetnog praha pa mu i cena moe biti znatno nia. Logino, za manji kvalitet treba platiti manje. Sa laganim produavanjem trajanja dana i zimi se nazire kraj. Uskoro e poeti i prvi unosi sveeg polena, nedugo potom krenue i berba cvetnog praha. Polen je namirnica izuzetnog sastava, ali istovremeno i vrlo, vrlo osetljiva. S obzirom na obilje hranljivih materija odlina je podloga za razvoj mnotva mikroorganizama, gljivica i drugih bia koja bi ga takodje rado imala na jelovniku, voskov moljac ga brzo nanjui, mravi, leptirii ... Osuen moe da se uva itavu godinu ne gubei na biolokoj vrednosti. Medjutim, upravo neprimerenim suenjem moe mu s naneti nepopravljiva teta i pretvoriti ga u bezvredni prah. Uslovi pod kojim ga treba suiti nisu nedostini: da ne bude izloen direktnom dejstvu sunevih zraka, da je promajno mesto i da temepratura ne predje etrdesetak stepeni Celzijusa. 18

Internet pelarstvo Ako se radi sa konicama nastavljaama, suionik moe biti sama konica. Ispod poklopca postavi se dvostruka ventilaciona mrea. Na donju mreu prosipa se prikupljeni polen u tanke slojeve i poklapa gornjom. Uloga gornje mree je da sprei voskovog moljca da pridje polenu koji se sui jer ga lako pokvari poleui svoja jaja na njega. Kroz svaku konicu cirkulie vazduh, pa ak i nenastanjenu. Ovo strujanje bie dovoljno da se polen lagano sui, ne gubei od svog kvaliteta. ak i u vrelim letnjim danima, na suncokretovoj pai, temperatura ne prelazi zahtevani opseg vrednosti. Ako se koriste samo dve ventilacione mree, pele e esto sa donje strane dirkati zrnca pokuavajui da ih se domognu. Za toplih dana suenje traje kratko, a pranjenje posudica spoljanjih hvataa je lako jer se samo izrue na mreicu iste konice. Za dan-dva zrnca zvone pri preruivanju poput pirinanih. A, ako je vreme hladno i vlano e, pa tada se i onako ne sakuplja polen. Dejan Kreculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com 21. 02. 2004. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Pelinjaci se bude
Nova sezona poinje, sa njom i nove obaveze. Oslukivati i osmatrati, kad otopli otoriti. Proveriti zalihe hrane i zdravstveno stanje.

Ma koliko se zima trudila da ostane, prolee neminovno dolazi. ivotni procesi u pelinjim drutvima, u odnosu na prethodni period, znaajno se menjaju. Bez obzira kakvo je vreme napolju, sa produetkom trajanja dana, u pelinjim zajednicama budi se novi ivot. Posle dueg perioda zastoja, matica ponovo polae sve vie jaja, a pele dobijaju zadatak da mlado leglo odhrane i odneguju. Tri 19

Internet pelarstvo nedelje nakon zaleganja u konici se pojavljuju nove, mlade pele. Njihov broj e u poetku biti simbolian, da bi ih vremenom bilo sve vie i da bi konano u zajednici zamenile svoje prethodnice izleene prole jeseni. Raanje novog ivota i buenje pelinjaka velika je radost za svakog pelara, ali ono znai i nove obaveze. Za razliku od prethodnog perioda, kada je pelama bio neophodan samo apsolutni mir, sada je dunost pelara da ih ee poseuje, a ako zatreba, i prui neophodnu pomo. Dolo je vreme kada se moe priblino proceniti uspenost dosadanjeg zimovanja. Ovo radimo, pre svega, oslukivanjem i osmatranjem ponaanja pela na letu, a kada vremenske prilike dozvole, otvaramo konice. Oslukivanje konica vrimo komadom gumenog creva koje stavljamo na otvor leta. Ako je u konici sve u redu, uemo uobiajeni "agor" zdrave pelinje zajednice - otar zvuk koji podsea na um lia. Brujanje moe da bude znak da je leto zapueno uginulim pelama. Ako je leto isto, ovakav zvuk upuuje na mogui gubitak matice. Meutim, ako se iz konice ne uje nita, potrebno je pokucati, pa ako se ni tada ne uje nita, takvu konicu treba obeleiti kao sumnjivu i kasnije je otvoriti. Osim gumenog creva, za oslukivanje se moe koristiti i stetoskop (lekarske slualice). Njime je mogue ne samo uti ve i utvrditi mesto pelinjeg klubeta kod konica nastavljaa bez obzira u kojem su se korpusu konice uzimele. U vreme proisnog leta pelar neizostavno treba da bude na pelinjaku i da posmatra ponaanje pela. Tada je neophodno da se sva zapaanja za svaku konicu evidentiraju u pelarskoj belenici. Ona e biti izuzetno vana za preduzimanje, kada to vreme dopusti, odgovarajuih mera. Jedino konice iz kojih pele ne izleu i za koje se pouzdano moe utvrditi da su drutva stradala, treba obavezno zatvoriti da pele iz drugih konica nebi u njih ulazile. Uobiajeno je da se mortalitet od pet do deset procenata smatra za normalne gubitke tokom zimovanja, u zavisnosti kakvi su meteoroloki uslovi vladali tokom zime. Zima ove godne odlikuje se estom smenom hladnog i toplog vremena. Kada se pojavi nekoliko toplih dana pelar treba da ih smiljeno iskoristi. Po lepom, tihom, blagom vremenu konice treba paljivo otvoriti. Podnjae su sada zaprljane votanim trunjem i mrtvim pelama. Potrebno ih je oistiti, votano trunje prosejati i kasnije pretopiti, a mrtve pele spaliti. Kod konica nastavljaa najbolje je podnjae zameniti istim. Ako ih nemamo u rezervi, pelama e biti velika pomo da ih oistimo, dezinfikujemo i dobro osuimo. Dvojno simetrinu podnjau dovoljno je samo prevrnuti i premestiti letvicu. Prvo ovogodinje otvaranje treba da nam da informaciju i o zdravstvenom stanju i jaini pelinjih drutava. Zato treba uzeti uzorke mrtvih pela, upakovati ih u kutijice ili papirne kesice, nikako plastine, i uputiti ih, uz konsultovanje sa veterinarskim inspektorom i drutvom pelara, najblioj ovlaenoj veterinarsko - specijalistikoj laboratoriji na pregled. Takoe treba izvriti detaljnu kontrolu stanja rezervi hrane, naroito zaliha cvetnog praha. Ukoliko pele nemaju dovoljno hrane za obilnu ishranu matice i negu legla, obnavljanje drutva mladim, vitalnim pelama bie sporo ili e doi do slabljenja, naglog opadanja brojnosti te e ga bolesti i tetoine brzo savladati. Dodavanjem eerno mednog testa, takozvanih pogaa, moemo preduprediti takvo stanje. Obilnija potronja hrane u ovom periodu uslovljena je potrebom za viom temperaturom u klubetu, to ima za posledicu i poveanje vlanosti u konici. Zato je potrebno pojaati ventilaciju kako bi se spreilo kondenzovanje vlage, buavljenje ramova, saa i polena, to kao krajnji ishod ima bujanje nozemoze i ugunue drutva. Tu nam od velike koristi moe biti gornje leto. Netreba se bojati da e pelicama biti hladno, poto je poznato da drutva nikada tokom zime ne stradaju od hladnoe, ve od gladi, bolesti i vlage. Naravno, u svemu treba imati mere pa ne napraviti promaju. Na kraju, kada se konica bude zatvarala, potrebno je pregledati utopljavajui materijal. To su obino nekoliko listova novinske hartije. Treba je svakako zameniti istom i suvom i ako je vlana i ako nije, to bar nije skupo. Dejan Kreculj 20

Internet pelarstvo www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com 08. 02. 2004. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Kako pele zimuju

Iako vremenski ne traje naroito dugo, prava zima sa niskim temperaturama je vrlo kritian period u ivotu svake pelinje zajednice. U to vreme prividnog mirovanja u konici se nastavlja intenzivan ivot pela. Posle jesenjeg zatija ve poetkom nove kalendarske godine i duanjem dana, matica zapoinje sa zaleganjem kako bi blagovremeno zimske pele odnegovale svoje naslednice i brojano osnaene doekale prve prolene pae. ta se zapravo deava sada u konici?

Ponaanje pela u direktnoj je zavisnosti od temperature okoline. Ako je temperatura ispod 8 C nema optenja pela sa prirodom, na temperaturama od 9 do 16C ona je povremena, a raspon od 16 do 32C im najvie odgovara. im se temperatura okoline smanji na vrednost ispod 10C pele, voene nepogreivim instinktom, prestaju sa izletanjem i povlae se u svoje stanite. One posedaju prostor izmeu votanih satova i tu formairaju oblik nalik na blago izduenu loptu koji se naziva klube. Po obodu se rasporeuju nalik na crepove na krovu kue, inei ovu formu zatvorenom i toplotno izolovanom. Gustina pela nije jednaka, zgusnutije su na rubnom delu ali sa malenim razmakom u kojem je zarobljen vazduh kao odlian izolator. Unutar klubeta odvija se ivot sve do prolea. Zanimljivo je da je u njegovom sreditu prava letnja klima sa velikom vlanou i temperaturama od 33,3 do 43,4 C u vreme kada je, prema merenjima Ovensa iz 1971. godine, temepratura u unutranjosti konice svega 6,7 C. Ova temepretura je stabilna, ma koliko se spoljanja menjala jer je to uslov za razvoj i opstanak legla. Kada temperatura okoline dostigne od 6 do 8C, sve pele zajednice formairaju kompaktno klube. To je istovremeno i raspon temperatura u kojem je potronja hrane najmanja. Daljim opadanjem spoljne temperature potronja ne raste onim brzinom koja bi se oekivala. Kako je Dr Farar utvrdio, ukoliko pele ne neguju leglo, temperatura u sreditu klubeta se kree oko 21C, dok se na povrini omotaa moe izmeriti vrednost od 6,1 do 7,8 C. Sa daljim padom temperature klube se skuplja, debljina omotaa se poveava a pele zbijaju. Temperature zavise i od toga da li u klubetu ima legla ili ne. Ukoliko ga u sreditu nema, temperatura u centru ne sme da padne ispod 14 C, dok je tada na obodu svega 6,6C; sa leglom nesme da bude nia od 33C u centru i 14C na periferiji. Sva toplota stvorena u gnezdu potie od itave mase pela. Golim okom nevidljivo podrhtavanje grudnih miia oslobaa toplotu; iz istog razloga i nae telo drhti kada nam je hladno. Pele za 21

Internet pelarstvo stvaranje toplote koriste par miia koji su namenjeni za najtei posao, za letenje. To su miii koji pokreu krila i oni se tokom leta u potpunosti skupljaju i opruaju. Pri tome se stvara odreena toplota koja je tada nekorisna, ak u vrelim danima tetna. U toku zimovanja, ovi miii se samo delimino skupljaju i opruaju, ali velikom brzinom tako da se radi o podrhtavanju koje ima za posledicu intenzivno pretvaranje hemijske energije u toplotnu. Ugljeni hidrati koji se u telu pele nalaze u tkivu i hemolimfi, pelinjoj krvi, dobijeni iz hrane varenjem, podstaknuti metabolitikom i hormonskom rerulacijom, reaguju sa kiseonikom unetim putem ograna za disanje, izvor su energije za rad miia, za kretanje i za stvaranje toplote. Stvorena toplota lako bi se izgubila. Znaajna uloga u odranju toplotne stabilnosti je i samog meda koji se nalazi u vencima iznad prostora gde se formira klube. Poznato je da je med materija sa vrlo velikom toplotnom tromou, da se dugo i sporo zagreva, a da se isto tako i hladi. Med koji se dekristalie zahteva dosta vremena da poprimi toplotu i da se ponovo vrati u teno stanje, ali zato dugo ostaje vru. Isto se deava i sa medom u elijama koje su iznad klubeta. Toplota ostaje sauvana zahvaljujui, izmeu ostalog, i tromosti mase meda u vencima da se brzo hlade. Gubitak toplote pele takoe spreavaju stvaranjem vazdune izolacije u elijama. Od svih pela u klubetu, vie od polovine njih posedaju prazne elije saa, zatvarajui ih telima kako bi stvorile prostor u kome je zarobljen vazduh. On nemoe da se kree i zato je dobar toplotni izolator, kao tanki sloj vazduha izmeu dvostrukih stakala na prozoru. Koliki je efekat ove izolacije govore podaci da je sa unutranje strane izmerena temperatura bila 33C, dok je sa suprotne strane sata, udaljeno samo neto vie od dva centimetra, izmereno samo 8,3C. Izolaciju ini i mnotvo dlaica koje se nalaze na grudime pele izmeu kojih je kakoe nepokretan vazduh. Pele se u klubetu stalno komeaju, jedno vreme provode u spoljanjem sloju, a zatim se probijaju do unutranjosti da se ogreju. Naravno, one ne ostaju dugo u centralnom delu jer je tu toplo, ali istovremeno i vrlo vlano i zaguljivo usled ugljen dioksida. Kao neophodan uslov za razvoj legla potrebna je i vlaga i to najmanje 60% vlanosti. Tako se one stalno premetaju izmeu sveeg i hladnog dela i toplog i zaguljivog. to je temperatura okoline nia, komeanje je vee poto pele ne mogu dugo da ostanu u spoljanjem sloju. Svi ovi neverovatno savreni mehanizmi stvaranja i regulisanja toplote mogui su samo ako je pelinja zajednica zdrava i ako ima dovoljno izvora energije, hrane, a to je med. Dejan Kreculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com

22

Internet pelarstvo 13. 01. 2004. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Jedan vek sa varoom

U Pragu, vie od 15 hiljada kilometara daleko od poetne take puta, zabeleena je 1970. godine, a u tadanju Jugoslaviju ulazi preko bugarske granice 1976. godine. Tu je u okolini Dimitrovgrada utvrdjuje doajen nae veterinarske nauke profesor Dr Miroslava Lolin.

Moda e nekome delovati ironino kada se kae da smo nedavno uli u jubilarnu godinu. Jubilej nije naroito lep, poto se ove, 2004. godine, navrava ravno jedan vek od kada je veliki istraiva A. C. Oudemas otkrio i opisao do tada nepoznatu grinju koja je parazitirala na indijskim pelama Apis cerana. Bilo je to na indoneanskom ostrvu Javi u Indijskom okeanu, gde su ova dva insekta ostvarila neku vrstu suivota, trpei jedan drugog. Grinja je napadala samo trutovsko leglo, a pele su same uspeno odravale broj parazita na nivou koji im nije smetao. Poto ove pele nisu bile posebno pogodne za intenzivno pelarenje, sve je ostalo na nivou naunog otkria koje nije posebno uzbuivalo uzgajivae. Grinja je dobila nuni naziv Varroa jacobsoni Oudemans i pala u zaborav. Ali, samo privremeno, dok se nije obrela na novom domainu, evropskoj peli. To se dogodilo u vremenima prve polovine prolog veka, kada su dva velika ratna vihora opustoila planetu. I varoa je takodje krenula u osvajaki pohod, naalost za razliku od poraenih osvajaa veoma uspeno. irenjem produktivne evropske pele u druge krajeve, ginja pronalazi za sebe pogodnijeg, bespomonijeg domaina, nenaviknutog na nju i nespremnog da joj se odupre. Brzina prodora varoe bila je razliita. Sa Jave prenosi se na Japan, udaljen oko 5000 kilometara preko Pacifika, da bi se potom irila preko Kine i ogromnih prostranstava biveg Sovjetskog saveza do Evrope, pre svega Bugarske. U Pragu, vie od 15 hiljada kilometara daleko od poetne take puta, zabeleena je 1970. godine, a u tadanju Jugoslaviju ulazi preko bugarske granice 1976. godine. Tu je u okolini Dimitrovgrada utvrdjuje doajen nae veterinarske nauke profesor Dr Miroslava Lolin. Ona kasnije pie Pojava Varroa jacobsoni u pelinjim drutvima u naoj zemlji uznemirila je pelare praktiare, koji danas mnogo vie panje poklanaju pregledu zdravstvenog stanja pela, pa i mnogim parazitima koje nalaze u konicama . Dakle, grinja je stigla i kod nas, na Katedri za zarazne bolesti Veterinarskog fakulteta u Beogradu dokazana je 12.novembra iste godine, i od tada se slobodno iri unitavajui drutva irom zemlje, pomognuta neobavetenim pelarima, tada jo nemonim da joj se suprotstave. Decenije su prole od tada, uli smo u novi vek, a ova borba se i dalje vodi. Razliitim sredstvima, tehnikama, sa manje ili vie uspeha ali jo uvek je varoa ta koja ne odstupa, prilagodljiva, agresivna, naizgled neunitiva. 23

Internet pelarstvo irenju pelinjih parazita, pa i varoe, u mnogome doprinose migracije pelinjaka tokom sezone intenzivnih paa. Na prostorima gde se mahom stacionarno pelari irenje je sporije; velike seobe kakve se prvenstveno radi opraivanja useva vre u Americi pogoduju njihovom brzom irenju. Tako se, na primer, jedan drugi parazit, trahejna grinja (Acarapis woodi), u engleskom govornom podruju poznata kao tracheal mite medonosne pele, izuzetno brzo irila. Podaci govore da je u Sjedinjenim Amerikim Dravama prvi put pronadjena u Teksasu jula 1984. godine, da bi je ve narednog meseca bilo 740 kilometara dalje u Luizijani, a u drave Florida, Severna i Juna Dakota, Njujork i Nebraska, udaljenim preko 2000 kilometera stie ve u oktobru mesecu iste godine. I irenje varoe je na tim prostorima bilo takodje vrlo brzo, mada je njena pojava u prvo vreme obeshrabrivala pelare da vre seljenja. Pretpostavlja se da je uneta ilegalnim uvozom matica. Za varou se danas moe slobodno rei da je kosmopolita: pronadjena je u Indoneziji 1904, Singapuru 1951, Sovjetskom savezu 1953, Severnoj Koreji i Filipinima 1963. Brzo se proirila po NR Kini 1965, Indiji, Hong Kongu i Vijetnamu 1966, Rumuniji 1975, Poljskoj 1976, Madjarskoj 1978, Grkoj i Turskoj 1979, Libanu 1980. i tako redom. Prirodnim kretanjem, putem rojeva, prelaskom sa pele na cvet pa na drugu prelu, brzina prenoenja joj je mala, svega etiri do est kilometara godinje. Uz intenzivnu tehnologiju, seljenjem invandiranih pelinjaka, putem paketnih rojeva i distribucijom takvih matica, izvanredno brzo se proirila. Jedan vek nauka poznaje ovog insekta, ne mnogo manje vremena pelari se bore protiv njega; da li e ga pobediti ili e se morati da prihvate da pelare uz njega, pokazae narednih stotinu godina. Dejan Kreculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com

24

Internet pelarstvo 30. 11. 2003. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Dopunska pelinja ishrana zimi

Ako je pelar bio suvie neskroman u elji za rekordnim prinosima, pa je svoje konice opljakao, tada nedostatak hrane moe da dovede u pitanje opstanak drutva u prolee. Zato se stanje sanira i zajednice dohranjuju krajem leta i poetkom jeseni.

Uzimljavanjem pelinjih drutava zajednicama se, izmau ostalog, obezbeuje dovoljna koliina hrane za period mirovanja i rani proleni razvoj, do prvih znaajnih prolenih unosa. To su, pre svega, zalihe meda, glavnog izvora energije i ije rezerve treba da su u naim klimatskim uslovima oko 20 kilograma. Smatra se da je ova masa meda dovoljna za ishranu, ali je njena uloga i u omoguavanju da se zadri relativno stabilna temperatura u zoni klubeta. Poznato je da se med prilikom dekristalizacije u zimskim mesecima, vrlo dugo zagreva, a kada je vraen u teno stanje i usut u ambalau, ostaje jo veoma dugo topao. Medna kapa titi od naglih temperaturnih promena pelinje klube. Ona je sa gornje strane u konici i ka njoj se kree topao vazduh. Osim izvora energije meda, pelama je za normalan ivot i odgajanje legla neophodan i polen. U ishrani pela on je izvor vitamina, belanevina i mineralnih materija. Zato je u zimnicu svakog drutva neophodno ukljuiti i bar etiri rama konzerviranog cvetnog praha. Ako je pelar bio suvie neskroman u elji za rekordnim prinosima, pa je svoje konice opljakao, tada nedostatak hrane moe da dovede u pitanje opstanak drutva u prolee. Zato se stanje sanira i zajednice dohranjuju krajem leta i poetkom jeseni. Naravno tu je i neizostavno eerno-medno testo, takozvane pogae. U trgovinama ih ima gotovih u vie varijanti, obinih i obogaenih, ali je postalo poslovino da svaki pelar poseduje neki "svoj recept". U tom arenilu moe se nai svata, od zaista kvalitetnih do bioloki i zdravstveno neprihvatljivih. Posebno su opasne one koje sadre antibiotike, a s tim lekovima se ne treba igrati. Konzumni eer od kojeg se spravlja eerno-medno testo nabavlja se u veoma krupnim kristalima koje pele ne mogu uspeno da iskoriste. Zato se eer melje u prah, ako za to postoje uslovi. Laki nain je da se eer rastvori, a zatim ohladi. Zagrevanje rastvora eera mora biti umereno da ne bi dolo do karamelizacije niti stvaranja vee koncentracije tetnog hidroksi-furfurola, s tim da se ne prelazi temperatura od 80C, odnosno da bar rastvor nije dugo na vioj temperaturi. Evo i jednog jednostavnog recepta: potrebno je u 2 litra meke vode dodati 10 kg eera i 1,2 kg meda. Rastvor se zagreva do temperature 120C uz stalno intenzivno meanje. Potom se zagrevanje prekida i dodaje jo 5 kg meda i aditiv, bez prekidanja meanja. Zatim se masa naglo hladi, kada poinje da beli i dobija oblik meke, sitno kristalne mase. Med mora da bude iz poznatog izvora kako se ne bi prenosile

25

Internet pelarstvo zarazne pelinje bolesti. Ako se u masu unese i polenov prah, to je pravi sastav, za pele u periodu zima-rano prolee, a za pelara garant razvoja drutava u predstojeoj sezoni. Dejan Kreculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com 29. 10. 2003. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Jesenja borba protiv varoe

Rastvoren preparat dodaje se hrani, te se najbolji efekti postiu kada nema prirodnog unosa. Pele iste jedna drugu od sirupa, pa su sve obuhvaene tretmanom. Ovako mala koliina sirupa ne ulazi u sae i ne zagauje zalihe hrane, niti vosak. Efikasnost ovog sredstva je velika i iznosi ak preko 90%.

Sredstava za borbu protiv varoe ima mnogo. Biotehnoloki nain, upotrebom ramova graevnjaka, sada se ne moe koristiti jer ni trutova ni trutovskog legla vie nema. Preostaju samo hemikalije, a tu postoji zaista ogroman izbor. ak vie od 150 razliitih hemijskih sredstava registrovano je u svetu za tu namenu, a njihovih trgovakih naziva je bezbroj. Samim tim velika je opasnost da se loim odabirom i neproverenom upotrebom pogrei, tim pre to u naoj zemlji ne postoji program veterinarske zatite od varoze, ve je pelarima ostavljeno na volju da to sami rade sredstvima koja esto mogu da nanesu velike tete pelama, katkada i da ih unite. Sada, kada u konicama gotovo i da nema legla, najvei efekti se postiu sredstvima ije je delovanje sistemino, a takav je cimiazol hodrohlorid. Ovaj preparat je poznat gotovo dve decenije. Prva ga je na trite lansirala vajcarska kompanija "Ciba-Gajgi" pod nazivom Apitol, te ga pod tim imenom znaju pelari irom sveta, bez obzira koja ga firma i pod kojim nazivom proizvodi. Proizvodi se i u naoj zemlji, samo pod drugaijim imenom. Kao i kod svih lekova i hemijskih sredstava, treba se dobro uvati neovlaenih proizvoaa i falsifikata. Na ambalai treba da su vidno ispisani podaci o proizvoau, kao i broj reenja i odobrenja nadlenog organa, datum proizvodnje i rok trajanja. Takoe bi trebalo izbegavati kupovinu sumljivih "prakia" nepoznatog porekla preko oglasa, i pri kupovini sauvati izdati raun koji se dobija uz kupljeno sredstvo. Cimiazol se primenjuje rastvoren u hrani, eernom sirupu. Odrasle pele ga unose u organizam tako to se resorbuje iz digestivnog trakta prelazei u hemolimfu, pelinju krv. Parazit varoa sie hemolimfu i biva zatrovan. S obzirom da ulazi samo u telo pele nema nikakvog dejstva na leglo pa se i primenjuje u vreme kada legla nema, odnosno kada je sva varoa na pelama. Efikasnost ovog sredstva je velika i iznosi ak preko 90%. 26

Internet pelarstvo Primena je veoma jednostavna. Za pripremu je potrebno napraviti eerni rastvor, sirup, u razmeri 300 grama eera na litar vode, odnosno 150 grama na pola litra, koliko je potrebno za jednu kesicu sredstva od 10 grama. Voda treba da je blago zagrejana. U sirup se doda cimiazol i sve dobro promea. Zatim se pomou plastinog prica rastvor nakapava po ulicama sa pelama, kap po kap, pele ga siu i unose u organizam. Koliina rastvora zavisna je od jaine tretiranog drutva, izraena brojem posednutih ulica. Malim drutvima, nukleusima, sa dve do etiri ulice bie dovoljno svega 25 mililitara, dok e drutva od 5 do 7 ulica pela potroiti dvostruko vie 50 mililitara. Za jae zajednice sa 8 do 10 ulica treba upotrebiti 75 mililitara, dok e veoma jaka sa 11 do 14 ulica zahtevati itav decilitar, tj. 100 mililitara. Tretiranje se izvodi u bilo koje vreme kada su pele u konici, uz najmanju temperaturu od 10 stepeni i ponavlja se nakon nedelju dana. S obzirom da cimiazol pele treba da pojedu sa hranom, najvei efekti su kada prirodnog unosa nema i tada svaku kapljicu pokupe. Pele iste jedna drugu od sirupa, pa su sve obuhvaene tretmanom. Ovako mala koliina sirupa ne ulazi u sae i ne zagauje zalihe hrane, niti vosak. Unet u telo pele u jesen cimiazol se troi na unitavanje varoe, a pele koje ga progutaju i onako nee doiveti da uestvuju u medobranju naredne sezone. U svakom pogledu, zdravstvena bezbednost ljudi kao korisnika pelinjih proizvoda je zagarantovana, uinak zatite izuzetno veliki, pa se ovaj nain s razlogom preporuuje u ovom vremenskom periodu. Dejan Kreculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com 19. 10. 2003. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Grabe na pelinjaku
Da neto nije u redu moe se posumljati ako se na konicama, pa ak i na prozorima i vratima susednih kua, primete pele koje lutaju okolo i kreu se po svim sastavima. One pokuavaju da se zavuku izmeu tela konice, podvlae se pod poklopce i gomilaju na ventilacionoj mrei, obleu ak i prazne konice i predmete koji na njih lie.

Kada proe suncokretova paa i nastupi suni period, na pelinjaku se javlja velika opasnost od grabei. Medonosna pela, usvojim naporima da obezbedi dovoljne zalihe hrane za nastupajui zimski period, sakuplja sve slatke materije u prirodi, od nektara biljaka do oteenog voa i groa pa, ako toga nema, ne preza i od napada na susedne zajednice. Potrebe za hranom su tim vee to je drutvo jae, te je karakteristino da su upravo jaka, snana drutva sklona ovakvom ponaanju. 27

Internet pelarstvo Koliko je veliko uzbuenje pela u dodiru sa zaostalim medom poznato je svakom pelaru kod vraanja izvrcanih ramova. Ako se radi nepaljivo, idealna je prilika da zapone grabe. Jedino ako postoji dobar unos u konicu, pele nee obraati posebnu panju na ove ramove. U svakom sluaju ramove treba ulagati to kasnije uvee i ne ostavljati ih dugo van konice. Mladi pelari, koji su o grabei itali ali je sreom nisu videli, bespotrebno se preplae kada vide mnotvo pela kako krui pred konicom, obino oko podneva. To je prvi, orijentacioni let mladih pela, koje ovom "igrom" upoznaju poloaj svoje konice na pelinjaku. S obzirom da pele mnogo bolje vide predmete koji se kreu, njihovo kruenje sraunatoje s tim da bolje osmotre i memoriu lokaciju svog leta. Za ovakva, esto vrlo masovna izletanja, svojstveno je da na letu nema sukoba izmeu straarica i mladih pela koje sleu. Da neto nije u redu moe se posumljati ako se na konicama, pa ak i na prozorima i vratima susednih kua, primete pele koje lutaju okolo i kreu se po svim sastavima. One pokuavaju da se zavuku izmeu tela konice, podvlae se pod poklopce i gomilaju na ventilacionoj mrei, obleu ak i prazne konice i predmete koji na njih lie. Prva su na udaru slaba drutva. Ona nemaju s im da se brane s obzirom da su malobrojna, slaba im je i straa. Tu straarice ne mogu da stignu da zadre agresore koji slobodno ulaze. Ako je grabe poela, stradaju domae pele, sa njima i matice, a med iz elija se odnosi. Na kraju ostaje samo "opljakano" sae sa karakteristino iskidanim poklopcima elija s medom i mrtve ele. Ako se ustanovi agresivna grabe, tada sva leta na konicama odmah treba suziti. Drastinim smanjenjem veliine otvora leta konice pojaava se straa. Na letu se, istina, primeuje vea guva, ali je bar kontrola pojaana. Sve pukotine izmeu nastavaka i bilo kakve otvore treba odmah neizostavno zatvoriti. Za to se koristi sve to je pri ruci: trava, blato, letvice, izolaciona traka... kasnije se ovi otvori valjano zatvore. Ventilaciona mrea pod krovom takoe se blokira, najjednostavnije pokrivanjem novinskom hartijom, kao za zimu. Konice nastavljae LP tipa mogu brzo da se preurede. Na otvor na poletaljci stavi se letvica u poloaj koji se ostavlja za zimovanje. Tu pele odmah postavljaju pojaanu strau. Zatim se ispod konice postavi oslonac, najjednostavnije je da to bude cigla pobodena seimice. Na leto konice i na oslonac poloi se blago ukoso ploa plastine matine reetke tako da dodiruje zid konice iznad leta. Straarice e se postaviti i na reetku, tako da se dobija udvojena straa i na letu i iznad njega. Domae pele e lako prolaziti kroz reetku, dok e se po kosini reetke odvijati sukob izmeu straarica i tuica. Kad se grabe ustanovi samo na nekoj od konica na pelinjaku i to na slabom drutvu, ona e se sama od sebe i zavriti kada med bude odnet. Ako je re o jaoj zajednici, ona se moe premestiti na novu lokaciju, a na njeno mesto se stavi prazna konica sa ramom i malo meda. Tuica e u slast "opljakati" to to im je ostavlljeno i grabe e prestati. Premetenoj konici treba obavezno suziti leto na irinu ko jednog centimetra, na leto staviti malo trave i nastaviti sa osmatranjem stanja na celom pelinjaku. Grabe moe da bude i tiha, neprimetna. Ona se odvija bez borbe na letu. Tuice ne napadaju u velikom broju ve se kroz pukotine konice ili ak prolazei kraj straarica uvlae u konicu i neprestano odnose med. Ovaj beskorisni posao moe da se pretvori u opte stanje na itavom pelinjaku, tako da svako "pljaka" svakog. Posledica je samo besmisleno troenje sakupljene hrane, a da pelar ne zna ta se dogaa. Dejan Kreculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com

28

Internet pelarstvo 26. 09. 2003. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Zatita pelinjaka od osa i strljenova

Septembar je karakteristian upravo po tome da se tada populacija osa i strljenova razvija esto do zabrinjavajuih razmera. itavi rojevi se obruavaju na pelinjake, ali i na vinograde, i nemilordno napadaju. I dok groe oteuju tako to probijaju opnu zrna da bi doli do slatkog soka, za pele su dvostruko tetni.

Leti, a posebno u jesen, kada gotovo svo voe pristie na rod, sve vea opasnost preti pelinjacima od po zlu poznatih tetoina pela osa i strljenova. Privuene slasnim plodovima, one se obruavaju na pele, hvataju ih, ubijaju i njima hrane svoje leglo. Ovo je naroito izraeno od druge polovine avgusta pa do kraja jeseni. Sa prvim povlaenjem pela u klube, ose i strljenovi nastavljaju svoje teroristiko delovanje, pogotovo to je tada leto konice nebranjeno. Za sobom ostavljaju samo ostatke gozbe na podnjai ili u hranilici u zbegu. Tokom aktivne sezone straarice jakih proizvodnih drutava se napadima odupiru sa dosta uspeha. Tu ose i strljenovi i ne pokuavaju da uu po svaku cenu, ali slabe zajednice ili nukleusi ako nemaju dovoljno sueno leto lako postaju rtve. U poetku uljezi ispitivaki sleu na krov i zidove konice, pa na poletaljku pokuavaju da uu i, ako im to uspe, piratski posao otpoinje. Septembar je karakteristian upravo po tome da se tada populacija osa i strljenova razvija esto do zabrinjavajuih razmera. itavi rojevi se obruavaju na pelinjake, ali i na vinograde, i nemilordno napadaju. I dok groe oteuju tako to probijaju opnu zrna da bi doli do slatkog soka, za pele su dvostruko tetni. Oteene bobice postaju atraktivne i za njih. One dolaze na zrna, unose sok u konicu stvarajui zalihu hrane pogubnu za njihovo zimovanje. S druge strane, tako upadaju u klopku jer se strljenovi nee ustruavati da ih na grozdu uhvate i odnesu. Strljenovi (Vespa crabro) su insekti iz reda opnokrilaca i porodice zolja (Vespidae), tela ute i tamnomrke boje, duine od 13 do 17 milimetara. One je jedina koja prezimljava zimu, tako da je unitavanje njihovih gnezda smisleno samo tokom leta. Gnezdo sa saem gradi od smese nalik na papir, obino na dobro zaklonjenim mestima u drveu ili pod krovom. Ono moe da dosegne dimenzije i do tridesetak santimetara sa vie od deset hiljada jedinki. Leti se takoe hrane cvetnim nektarom i zrelim voem, odlazei i do pola kilometra daleko od strnita. Matica koja prezimi otpoinje poleganje jaja polovinom marta i zavrava ga polovinom novembra. U poetku sama hrani leglo, da bi taj posao kasnije nastavile radilice, kao kod pela. Radilice strljenova su agresivne i njihov ubod je veoma bolan, mnogo opasniji od pelinjeg ili ose, i zahteva tretman hladnim oblogama i antihistaminskim kremama primenjenim u prvih dvadeset minuta. 29

Internet pelarstvo Mogua je i pojava anafilaktikog oka sa simptomima oteanog disanja, malaksalou, osipom, oticanjem po licu i povraanjem sa bolovima u stomaku i dijarejom. U tom sluaju neophodna je hitna intervencija lekara. Ni domae ivotinje nisu u manjoj opasnosti u sluaju uboda. Stoga je potrebno da se osinja i strljenska gnezda unitavaju im se otkriju, to ranije to bolje. Nekada su za to koriena razna sredstva, najee vatra, to je dovodilo do opasnosti od poara. Danas se upotrebljavaju sprejevi protiv insekata, iji spektar delovanja najee obuhvata i njih. Pri tome se treba zatititi od eventualnog kontranapada. Da bi se postigao najvei efekat, gnezda treba unitavati nou jer su tada svi insekti na okupu. Ako se otkrije gnezdo, dobri rezultati se postiu sa mamcima. iroko je rasprostranjen nain sa flaom do pola napunjenom pivom ili sokom od groa. Miris vrenja ove mase je privlaan je samo za ose dok je odbojan za pele. One ulaze u flau odakle ne znaju da izau i tu se udave. Povremeno je potrebno flae prazniti. Drugi, takoe veoma efikasan je nain je sa okaenom ribicom. Strljenovi su veoma zainteresovani za meso ribe. O kanap ili icu okai se komad ribe na granu drveta ili bilo koje mesto gde je ne mogu dohvatiti make ili bilo koje druge domae ivotinje. Ose e se ubrzo nai u njoj, otkidae komade i odlaziti u gnezdo. Ako je riba zatrovana insekticidom, ovaj zalogaj e im biti fatalan. Dejan Krculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com 08. 09. 2003. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Neophodno suzbijanje varoe

Krajem jula opada jaina pelinjih drutava, a u isto vreme razvoj varoe dostie svoj maksimum. Ona se u avgustu sve vie nalazi u radilinom zatvorenom leglu, jer je trutovskog sve manje. To znai da varoa ozbiljno ugroava mlade zimske pele i da ih to pre treba osloboditi.

Ako je na peli jedna varoa, njena masa je za oko 10 posto smanjena u odnosnu na normalnu. Pela napadnuta varoom ivi oko 20 umesto 35-40 dana. Ukoliko su na peli dve varoe, to je esto sluaj u

30

Internet pelarstvo ovo doba godine, ona ivi samo 5-6 dana. Ovi primeri najbolje govore koliku opasnost za pele predstavlja ovaj parazit. U toku jeseni u pelinjem drutvu ne bi smelo da ostane varoe vie od etiri-pet odsto u odnosu na ukupan broj pela u konici. Tako na primer, ako je zazimljeno oko 20.000 pela u konici a ostalo je oko 5 odsto varoe, znai da ih ima oko 1000. do maja i juna sledee godine, kad u pelinjem drutvu bude 50.000-60.000 pela, broj varoa e se meseno udvostruiti i dostii brojku od preko 20.000. ako se takvo pelinje drutvo ne tretira protiv varoe odmah posle bagremove pae, ona e ga unititi. Ako pelinje drutvo zazimi sa oko dva odsto varoe, u toku jula naredne godine prisutno e biti preko 20.000 varoe. Ukoliko se takvo drutvo ne tretira krajem jula poetkom avgusta, ona e ga vrlo brzo unititi. Navedeni podaci, ma koliko bili improvizovani i priblini, treba da upozore pelare da u prvoj prvoj polovini avgusta i dalje u toku jeseni moraju da uine sve to je neophodno da ovog parazita u pelinjem drutvu bude sve manje, ak znatno od dva odsto u odnosu na broj zazimljenih pela.

Postupci s mravljom ...

U avgustu protiv varoe moe da se koristi mravlja kiselina, i to u toku dana kada je temperatura vazduha 15-20 stepeni. Ako je temperatura oko 25 stepeni, tretiranje pelinjih drutava treba obaviti predvee. Od brojnih postupaka tretiranja pelinjih drutava mravljom kiselinom navodimo samo neke koji se najee koriste. U najlon kesu stavi se karton (20 cm x 30 cm x 3 mm) i ulije paljivo 25-30 kubnih santimetara koncentrovane mravlje kiseline za jae pelinje drutvo (sa 30.000-40.000 pela). Kesa se dobro zatvori (zavari) i vodi rauna da karton koji je u kesi upije svu kiselinu. Najlon kesa s kartonom koji je natopljen mravljom kiselinom uva se na pogodnom hladnom mestu do upotrebe. Pri upotrebi kesa se stavlja u zadnji deo gornjeg nastavka sa pelama preko dve-tri letvice (debljine 5-6mm), a na kesi se iseku tri do pet otvora prenika tri-etiri santimetra na donjoj strani. Ako su pelinja drutva slabija (sa oko 20.000 pela), u najlon kesu sa kartonom sipa se 15-20 kubnih santimetara koncentrovane mravlje kiseline. Sunerasta (kuhinjska) krpa (20x20 cm) stavi se u pogodan plastini plitki sud, a zatim se u krpu nalije 25-30 kubnih santimetara koncentrovane mravlje kiseline za jae pelinje drutvo. Plastini sud sa natopljenom sunerastom krpom stavlja se u zadnji deo gornjeg nastavka sa pelama. Da pele ne bi direktno sletale na natopljenu sunerastu krpu, preko plastinog suda stavlja se pogodna mrea. U plastini poklopac za tegle (prenika 8-9 cm) ulije se 25-30 kubnih santimetara koncentrovane mravlje kiseline za jae pelinje drutvo. Da pele ne bi sletale na poklopac sa kiselinom, poklopac se pokriva kartonom to veeg prenika od poklopca. Poklopac sa kiselinom stavlja se u zadnji deo gornjeg nastavka sa pelama. Poto pele esto zalepe karton za poklopac (propolisom), potrebno je svaka 24 sata pomeriti (odlepiti) karton na poklopcu sa kiselinom. Mravlja kiselina na temperaturi od 15-25 stepeni isparava oko 10 kubnih santimetara dnevno, tako da celokupna koliina potrebna za jae pelinje drutvo ispari za dva-tri dana. Pri radu sa mravljom kiselinom treba biti oprezan jer je opasna: koristiti gumene rukavice i naoare, na usta i nos staviti masku (npr. dvoslojna gaza), raditi napolju niz vetar i voditi rauna da je mravlja kiselina zapaljiva. Tretiranjem pelinjih drutava mravljom kiselinom pored varoe unitava se i voskov moljac i istovremeno dezinfikuju sae i konice. Kontrolom varoe u pelinjim drutvima u toku septembra moe se ukazati potreba da se pelinja drutva ponovo tretiraju mravljom kiselinom krajem meseca.

... i oksalnom kiselinom

31

Internet pelarstvo sve ee u oktobru u pelinjem drutvima ima dosta legla s varoom. Zbog toga pelinja drutva treba da se tretiraju kad nestane leglo, kad je svaka varoa na pelama, u toku novembra ili decembra. Za tretiranje pelinjih drutava protiv varoe u toku novembra i decembra pokazala se veoma uspenom oksalna kiselina, na temperaturi oko 12 stepeni. Oksalna kiselinatreba da je hemijski ista. Isporuuje se u obliku belih kristala koji se lako rastvaraju u mekoj vodi (kinica, destilovana voda, ohlaena prokuvana voda), odnosno u eernom sirupu koji je pripremljen sa mekom vodom. Za tretiranje pela koristi se 2-2,5% rastvora oksalne kiseline. Priprema se tako to se 20-25 grama oksalne kiseline rastvori u litru eernog sirupa 1:1, koji je predhodno zagrejan na oko 37 stepeni. Ovim rastvorom prska se svaka strana rama sa pelama. Obino se to ini sa kvalitetnom prskalicom finim rasprskivanjem tenosti. Svaka strana rama sa pelama isprska se sa tri-etiri kubna santimetra rastvora (ceo ram oko 8 kubnih santimetara). Pele se isprskaju ovla, ne natapaju se rastvorom. Ramovi bez pela (sa medom, polenom, voskom) se ne prskaju. Umesto prskanja pela rastvor se moe ulivati pricem u svaku ulicu sa pelama, i to po pet-est kubnih santimetara po ulici. Ipak, preporuuje se prskanje ramova sa pelama jer se tako postiu bolji rezultati. Oksalna kiselina koristi se samo jednom. Mere zatite na radu su iste kao sa mravljom kiselinom, kako bi se izbegle ozbiljne povrede. Pri prskanju ramova sa pelama oksalnom kiselinom najbolje je da to ine dva pelara, tako da jedan vadi a drugi prska ramove. Upotrebom mravlje i oksalne kiseline u borbi protiv varoe ne zagauju se pelinji proizvodi, jer ih ima inae u medu. Kod nas je upotreba organskih kiselina u borbi protiv varoe jo u zaetku, jer se jo uvek, naalost, koriste u najveoj meri otrovna hemijska sredstva, koja mogu da zagade pelinje proizvode i da truju pele i pelare. Od hemijskih preparata kod nas se najvie koristi amitraz (mitak20). U 2002. godini mnogi pelari su bili prinueni da tretiraju svoja pelinja drutva po 7-10 puta, da bi u oktobru bilo manje od 2 odsto varoe, i to najee pomou mitaka-20. U ovoj godini, trebalo bi svakako poeti u najveoj moguoj meri sa primenom i mravlje i oksalne kiseline u borbi protiv varoe, jer su ove kiseline manje tetne po zdravlje pela i pelara, ne utiu nepovoljno na kvalitet meda, a efikasnost obaranja varoe je visoka i zadovoljavajua. "Pelar" Slavomir Popovi

32

Internet pelarstvo 27. 07. 2003. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Na pelinjaku u vreme letnjih ega obezbediti sveu vodu i dobru ventilaciju

Dnevno zajednica unese dva decilitra vode ija je temperatura 20-30 stepeni. Pri spoljnoj temperaturi vazduha 31,5 C, pele intenzivnim lepezanjem u konici odravaju od 35,9-36,4C.

Pojilo na pelinjaku pominje se uglavnom s prolea, u vreme pokretanja procesa intenzivnog razvoja legla. S pravom, jer je to vreme kada pele odpoinju svoje svakodnevne izlete iz konica i, ako se tada naviknu da koriste vodu iz oblinjih bara ili, to je jo gore, na dvorinim esmama u susedstvu, vrlo je teko da se opredele za sigurniji i zdraviji izvor, pojilo. Dnevne potrebe jedne prosene pelinje zajednice za vodom su oko dva decilitra. To znai da u sezoni unesu oko 25 litara vode, ne raunajui i znaajnu koliinu koju sadri nektar. Kako vreme protie i dnevne temperature rastu glavna panja se posveuje prvim paama, uzgoju matica i umnoavanju drutava. ista voda u pojilu tada je preko potrebna. Moe da se improvizuje na razne naine i napravi od obinih kanti i buradi sa splavovima od stiropora ili automatskim plovkom. Bolje je kada voda kaplje iz posude na neku strmo postavljenu dasku sa pregradama, jer tada divlja ne moe da koristi pojilo za svoje potrebe. Poilo ne treba da bude na jakom suncu jer pele najradije uzimaju vodu temperature izmau 20-30 C, dok zagrejanu preko 38C ne poseuju. "Poljoprivrednik"

33

Internet pelarstvo 09. 04. 2003. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Medonosna pela kao inilac poveanja prinosa voaka

Utvreno je da u odnosu na sve druge insekte pelinja poseivanja cvetova iznose oko 80%. Da bi se opraivanje uspeno obavilo, preporuuje se postavljanje 2-3 jaka pelinja drutva na svaki hektar vonjaka. Korienje pelinjih drutava naroito je korisno za poboljanje uslova oploenja u sluajevima eksplozivnog cvetanja.

Cvetanje voaka esto predstavlja vrlo kritinu fazu u razvoju voaka. Od toga u kojoj meri e se izvriti oploenje, zavisie i koliina prinosa. Znaajan je doprinos pela za postizanje visokih i stabilnih prinosa. U prenosu polena najznaajniju ulogu ima medonosna pela. Od svih insekata ona najee poseuje cvetove. Utvreno je da u odnosu na sve druge insekte pelinja poseivanja cvetova iznose oko 80%. Da bi se opraivanje uspeno obavilo, preporuuje se postavljanje 2-3 jaka pelinja drutva na svaki hektar vonjaka. Treba nastojati da se konice blagovremeno postave, a to je u poetku faze cvetanja odreene vone vrste. Ranije postavljanje konica nije dobro poto pele mogu da se naviknu na neku drugu pau van vonjaka. Pri unoenju konica u vonjak javlja se problem zatite pela od otrovnih hemijskih sredstava, posebno insekticida. Mora se voditi rauna da se u fazi cvetanja ne vre prskanja, odnosno da se pelama ne dozvoli izletanje ako su ta prskanja nuna. Od posebnog znaaja je uloga pela u poveanju prinosa kod sorti koje nemaju izraenu sklonost ka veoj rodnosti, i imaju slabo zametanje plodova. Korienje pelinjih drutava naroito je korisno za poboljanje uslova oploenja u sluajevima eksplozivnog cvetanja. Ovo cvetanje nastupa u skoro svih vonih vrsta, kada vladaju visoke dnevne temperature. Tada su vitalnost ifunkcionalna sposobnost elemenata cveta kratkotrajne, pa je prisustvo pela neophodno. U savremenoj pelarskoj praksi razraeni su postupci za korienje pela radi poveanja prinosa voaka. U tom pravcu se kod nas ine pionirski poduhvati, ali oni jo nisu u tolikoj meri zastupljeni da bi postali redovan pratilac savremene voarske proizvodnje. Research.net

34

Internet pelarstvo 11. 01. 2003. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Iz istorije pelarstva
"Slaveno-serbski mjasecolov" iz 1792. godine u jednom poglavlju opisuje "Radnje oko pela i kovanluka". 1789. godine Josip Toldi izdaje uputstvo na nemakom, maarskom i srpskom jeziku. Prvu knjigu na slaveno-serbskom jeziku pisao je paroh Avram Maksimovi sa nazivom "Pelar" potom i "Novi pelar". Meutim, najznaajniji napredak u naem pelarstvu postignut je kada je 1878. godine kada je profesor Jovan ivanovi u Karlovakoj bogosloviji osnovao katedru za pelarstvo. 1893 godine izdaje i knjigu sa nazivom "Srpski pelar".

Plodne ravnice. Movare bogate raznovrsnom florom i faunom. Tihe reke, ritovi... Bagremi, lipe, suncokreti... Vojvodina, plodno tlo za razvoj pelarstva. Nai preci, koji su naselili ove parcele nastavili su da se bave pelarstvom, ali je ono bilo prilagoeno lokalnim uslovima. Ali, i pored vrednih pelara, unapreenje pelarstva zahtevalo je nova znanja. Tako

35

Internet pelarstvo je nastala potreba za pelarskim savetima, uputstvima i knjigama. Slaveno-serbski mjasecolov iz 1792. godine u jednom poglavlju opisuje Radnje oko pela i kovanluka. 1789. godine Josip Toldi izdaje uputstvo na nemakom, maarskom i srpskom jeziku. Prvu knjigu na slaveno-serbskom jeziku pisao je paroh Avram Maksimovi sa nazivom Pelar potom i Novi pelar. Meutim, najznaajniji napredak u naem pelarstvu postignut je kada je 1878. godine kada je profesor Jovan ivanovi u Karlovakoj bogosloviji osnovao katedru za pelarstvo. 1893 godine izdaje i knjigu sa nazivom Srpski pelar. Uitelji i svetenici su bili prvi napredni pelari. Bili su kolovani ljudi koji su znali strane jezike, tako da su mogli da prate sve to se u pelarstvu postiglo. To svoje znanje su prenosili i na ostale. U takvu svrhu slui i knjiga o pelarstvu iz 1759. godine, koja se uva u istoriskom arhivu u Zrenjaninu. I nije sluajno, to je ba ovde. U ovoj banatskoj prestonici odrana je prva pelarska skuptina 1878. godine, a nekoliko godina kasnije tj. 1883. godine i Druga pelarska Skuptina, i osnovana srpska pelarska zadruga... Jedno od najznaajnijih dela toga vremena nosi naziv Engleski pelinjak. Autor originala (na engleskom jeziku) je Jano Gede. Sadri sva znanja o pelama i pelarstvu od starijih pa sve do novijih pripovedaa, sve to u skraenoj i poboljanoj verziji... Nemaku verziju knjige na maarski je preveo er Kiralj Satmari, a odobrilo Nauno kraljevsko drutvo sa seditem u Londonu 1721. godine, izdavanje knjige ke omoguio je egerski biskup grof Ferenc Bakoci ... iz ljubavi prema svom narodu .... tivo sadri znanja o pelarstvu poev od Aristotela, Plinija, pa sve do savremenika iz 18. veka Levita, Barlera, Himalija. Obiluje interesantnim ilustracijama o izradi konica, alatima ... Detaljno se opisuju boje, pol, osetljivost, priroda, pa ak i moral pela ... Poseban deo posveen je kraljici ili kalauzi, svai pela, bolesti, neprijateljima. Date su i recepture odreenih lekovitih preparata, kao to je pelinje pivo, lek protiv uge, za ienje rana, protiv sranih tegoba, ira na eludcu itd. U poglavlju koje nosi naziv inovacije opisuje se ... izum o vrlo dobrom nainu izrade konica.... Sledi rezime predhodnog hronoloki sreen. Tu je i nekoliko praznih listova; tzv. Oglasna tabla, koja slui za upisivanje zapaanja vlasnika ... Suma sumarum: veoma interesantan, ureen, dobro osmiljen prirunik koji vredi pogledati i proitati. Aranka Balint, profesor, bibliotekar, Istorijski arhiv Zrenjanin lanak preuzet iz asopisa Iz istorije poljoprivrede 2002 / 3-4

36

Internet pelarstvo 18. 11. 2002. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Pele izleene u avgustu i septembru uspeno prezimljavaju

Za uspeno zimovanje i uzgoj prolenog legla najsposobnije su pele izleene krajem avgusta i poetkom septembra. Kod njih zimi ugine svega 12 odsto a preivi ak 88 odsto. One su sposobne da uzgajaju leglo krajem zime i kasno u prolee. To je od velikog znaaja za brz proleni razvoj pelinjih zajednica i dobro iskoriavanje glavne prolene pae.

Viegodinjem praenjem aktivnosti pela ruski strunjaci su doli do zanimljivog otkria. Oni su, naime, otkrili da 60 odsto pela ugine preko zime ako se izlegu do 20 jula. Od onih koje su se izlegle poetkom avgusta izgubi se vie od 18 odsto, a krajem avgusta i poetkom septembra svega 12 procenata. Procenat uginulih pela ponovo poinje da raste kod onih koje su se izlegle u kasnu jesen kod kojih ugine ak oko 30 odsto. Za uspeno zimovanje i uzgoj prolenog legla najsposobnije su pele izleene krajem avgusta i poetkom septembra. Kod njih zimi ugine svega 12 odsto a preivi ak 88 odsto. One su sposobne da uzgajaju leglo krajem zime i kasno u prolee. To je od velikog znaaja za brz proleni razvoj pelinjih zajednica i dobro iskoriavanje glavne prolene pae. Strunjaci za pelarstvo ustanovili su da pele koje nisu preraivale saharozu iz eernog sirupa i u to vreme nisu iscrpljene negom legla, fizioloki ostaju mlae i po nekoliko meseci. To su, u stvari, pele koje zimi odravaju drutvo u dobrom stanju i u rano prolee doprinose brzom razvoju i obnovi pelinjih zajednica. Resarch.net

37

Internet pelarstvo http://www.pcelarstvo.com/prehranjivanje.htm

Prihranjivanje pela
POGAICE
Obogaene pogaice
Da bi plari uvijek imali jaka pelinja drutva ona moraju na neki nain biti stimulisana za odlaganje vie legla prije jakih paa. Najpogodnija i najlaka stimulacija moe se uraditi sa obogaenim pogaicama. U ranom proljetnom razvoju pored velike rezerve meda, obogaene pogaice imaju veliku ulogu u razvoju pelinjih drutava. U proljetnom razvoju bez prisustva pogaica pelinja drutva se sporije razvijaju. Poznato je da pelinja drutva pogaice uzimaju samo za svoje bioloke potrebe kao i za proizvodnju legla. Pele nikada dodanu pogaicu ne prenose u elije saa tj. dodata pogaica nee pokvariti kvalitet meda u konici. Od kraja augusta pa do kraja januara pelinjim drutvima ne treba davati pogaice da se mlade zimske pele ne bi optereevale njihovom preradom. U nastavku iznijet u iskustva naeg eminentnog strunjaka na polju pelarstava Ferida Velagia. Eksperiment je zasnovan na viegodinjem promatranju veeg broja pelinjih drutava. Svi radovi oko tih drutava su bili identini s tim to je jedna grupa dobila 5 kg kvalitetne obogaene pogaice, po konici do poetka bagremove pae, a druga grupa drutava nije. Drutva koja su dobila pogaice imala su: - oko 50% vie zrelog legla odakle su ve izlazila pele, - po jedan nastavak vie pela odnosno oko 1,5 kilograma vie, - ova pelinja drutva sakupila su vie meda od vone pae i raznih trava do pred cvjetanje begrema, - ova pelinja drutva potroila su manje meda iz zimskih zaliha, imala su vie sakupljenog i konzerviranog polenovog praha,

RECEPTI ZA POGAICE
10 kg eera u prahu 6% pekarskog kvasca 5% meda 4% vode Pekarski kvasac prokuhati na temperaturi od 100C da kljua 5 minuta i nakon toga zagrijati med na temperaturi od 50C i sve staviti i dobro umjesiti, a onda pakovati u najlonske kesice od 1 kg. 10 kg eera u prahu 2 l vode 1 kg kvasca (prokuhati na 100C) 2 kg sojinog brana (obezmaenog) Smjesu dobro umjesiti i pakovati po 1 kg u najlonske kesice. 1 kg meda 0,5 kg eera u prahu 0,5 kg sojinog brana 0,2 kg polena 2 tableta oligovita Masu sastaviti , zamjeati i upakovati u najlonske vree 38

Internet pelarstvo 10 kg eera u prahu 3 kg sojinog brana 1 kg kvasca (prokuhanog na 100C) 1 kg mlijeka u prahu 0,8 l vode Sastojke dobro umijeati i pakovati u najlonske kese po 1 kg 4 kg eera u prahu 1 kg meda 0,5 kg obranog mlijeka Sastojke pomijeati i dobro ukuhati u vidu tijesta i pakovati po 1 kg 10 kg eera u kristalu 2 l vode 0, 5 kg kvasca (deaktiviranog) 2 kg meda Sve sastojke umijeati i pakovati u kese po 1 kg 3 dijela sojinog brana 1 dio polena 2 dijela eera u prahu 1 dio vode Sastojke izmijeati i napraviti pogae i staviti u najlonske kese 0,3 kg polena 0,9 kg sojinog brana 0,8 l vode Sastojke sastaviti, umijeati i upakovati u najlonske kese 1 kg meda 4 kg eera u prahu 2 bevipleksa 0,5 gr germe Smjesu napraviti i dobro umijeati, a zatim pakovati u najlon kese 5 kg eera u kristalu 1 l vode 0,5 kg kvasca 9 gr vinske kiseline Sastojke sastaviti dobro umijeati i staviti u najlon kese 10 kg eera u prahu 1 kg sojinog brana 0,6 kg kvasca 0,5 kg meda 0,5 l vode 5 tableta oligovita Sastojke sastaviti i dobro umijesiti, a potom upakovati u najlonske kesice

39

Internet pelarstvo

RECEPTI FERIDA VELAGIA

U svim receptima u navedene koliine: eera, meda, mlijeka u prahu, samljevenog sojinog brana, samljevenog polenovog praha i kvasca na kraju mjeanja postepeno dodavati sirutku ili vodu. Smjesa treba da je gusta kao tijesto za hljeb. Ako se pravi rjeda pogaica, postoji mogucnost da iscuri na pelinje klube ako se pojave topliji dani sa visokim temperaturama. 50 kg eera u prahu 5 kg do 40C razgrijanog meda 0,5 kg obezmaenog sojinog brana 3 kg pripremljenog kvasca (kvasac se mora kuhati 5 min, mjeati da ne zagori) 15 tableta vitamina C 1 flaica forsapina 50 kg eera u prahu 3 kg pripremljenog kvasca (germe) 2,5,kg do 40C razgrijanog meda 2 litra vode ili svjee sirutke 50 kg eera u prahu 1 kg obezmaenog sojinog brana 5 kg pripremljenog kvasca 10 l vode ili sirutke 50 kg eera u prahu 5 kg do 40C razgrijanog meda 1 kg samljevenog polenovog praha 3,5 kg obezmaenog mlijeka u prahu 5 l svjee sirutke ili vode 50 kg eera u prahu 1,5 kg obezmaenog sojinog brana 5 kg pripremljenog kvasca 5 kg mlijeka u prahu 4 l sirutke ili vode 50 kg eera u prahu 10 kg do 40C razgrijanog meda 1 kg samljevenog polenovog praha 1 kg samljevenog bijelog luka u mikseru 1 kg pripremljenog kvasca 40 tableta vitamina C sirutku ili vodu dosipati po potrebi

40

Internet pelarstvo 50 kg eera u prahu 12 kg do 40C razgrijanog meda 6 kg mlijeka u prahu sirutku ili vodu dosipati po potrebi 50 kg eera u prahu 6 kg rastopljenog meda do 40C 0,5 kg mlijeka u prahu 0,5 kg polenovog praha 0,5 kg obezmaenog sojinog brana 1 flaica forsapina 0,5 kg samljevenog bijelog luka sirutku ili vidu dosipati po potrebi 50 kg eera u prahu 12 kg do 40C razgrijanog meda 24 tablete bevipleksa 6 kg kvasca sirutke ili vode dosipati po potrebi 50 kg eera u prahu 0,5 kg obezmaenog mlijeka u prahu 3 kg pripremljenog kvasca 2,5 kg do 40C razgrijanog meda sirutke ili vode dosipati po potrebi

SIRUPI
eerni sirup
Kao nuno zlo za prihranu pela odnosno dopunu hrane kao zamjena za med koristi se eerni sirup. eerni sirup se sprema sa eerom u kristalu i istom vodom. Sirup se dodaje pelama iz vie razloga i to: -Neki pelari oduzimaju iz konica vie meda nego to je dozvoljeno nadajui se da e to pele nadoknaditi na slijedeoj pai. Kada paa podbaci neophodno je dopuniti zalihe sa eernim sirupom. -Kada u proljee pele potroe dosta zaliha hrane neophodno je izvriti dopunu i to ee u manjim dozama. -Kada se vri proljetno nadraajno prihranjivanje pela. -Kada neko pelinje drutvo na pelinjaku bude opljakano tihim grabeom. -Kada se forsiraju vjetaki rojevi a u tom periodu u prirodi nema jake pae da se mogu samostalno razviti i obezbjediti sebi zimnicu. -U izuzetnim sluajevima kada se u pelinjem drutvu vri priprema za dodavanje mlade matice a u tom periodu nema nikakvog unosa iz prirode. Na ovaj nain se obezbjeduje privremeno vjetaka paa. Meutim, pravi prirodni med je najbolja hrana za pele. Velike pohlepe za medom od strane nekih pelara zahtjevaju upotrebu eera za 41

Internet pelarstvo prihranu pela. Da bi se proizvela kvalitetna pela u konici treba da se nalazi samo kvalitetan med. Zbog ovog je potrebno izbjegavati upotrebu eera. esto se uju pitanja pelara kakvu koncentraciju eera i vode treba da ima sirup. U literaturi se mogu nai razliiti podatci o koncentraciji i nainu spravljanja sirupa. Kod prihranjivanja pela eernim sirupom razne koncentracije je utvrdjeno da razlaganje saharoze na proste eere najbre nastupa kad se dodaje sirup sa koncetracijom od 50% eera. Dakle pripremljen sirup od jednakih djelova vode i eera je najbolji i najracionalniji u praktinom pelarenju.

Najvei neprijatelji voska i legla

Odazivajui se na poziv M. Filipovia, predsednika S.P.O.S.-a objavljenom u br. 12/93 asopisa Pelar, pokuau da dam svoj doprinos poveanju proizvodnje pelinjeg voska. Ali, uzaludno je poveati proizvodnju ako proizvedeno ne sauvamo I ne iskoristimo. Najvei neprijatelj pelinjeg voska su: veliki voskov moljac, mali voskov moljac, I mievi. Veliki ako ne I najvei neprijatelj legla, nije zarazna bolest, ve je veliki prenosilac zaraznih bolesti mali voskov moljac. Obino mali kamen prevre velika kola, tako I u naem sluaju, mali voskov moljac se toliko razmnoio I prevre se po leglu unitavajui I leglo I vosak. Krajem prole godine (1993.) pronaao sam u otvorenom leglu larve bele boje a po neka I ukasta. Mislio sam kanibalizam ili prehlaeno leglo. Otvarajui poklopce zatvorenog sumnjivog legla pronalazio sam I lutke crne boje koje su za etiri do pet dana trebale da izau iz elija, a po neka ak je bila jo iva I mrdala noicama. Pelinjak mi je udaljen 3km od borskih dimnjaka (u Boru). Sumnjao sam da je to posledica kvaliteta perge, jer koga sam god pitao o ovom problemu slegao je ramenima. Zainteresovan da razreim problem, jer se intenzitet oteenih larvi jo od maja 1994.godine poveavao, poeo sam uporno da istraujem. Obilazim I druge pelare raspitujui se o ovom problemu ali oni o tome nita neznaju. Kod Borskih, Timokih I homoljskih pelara nalazim istu pojavu I iste larve ali odgovora nigde. Sumnjama nikad kraja. Nailazim I na iste primere u upljinama drvea, gde su pele nale svoja stanita a ovek nije primenio svoja savremena saznanja. Vadei iz upljine drvea pare po pare saa (sa medom I leglom, traei maticu), na polomljenom delu saa sa leglom nalazim larve ukaste I crne boje kao I u mojim konicama. Preko legla bei srv kome sam sluajno presekao putanju. Uhvati nas I mrak jer je roj bio jak (pet ramova L.R. I 35kg meda) pa na svetlu baterijske lampe letelo je vie leptira voskovok moljca nego pela. Odmah sam se setio nekoliko stidljivo napisanih redova u knjigam o voskovom moljcu. Naredni dan mi je protekao u traenju voskovog moljca u leglu! Naao sam kao to pie u grupama od 100-150 unitenih elija I u njima larve malog voskovog moljca (na 20cm kvadratnih naao sam 12 larvi) I odgovor koji sam traio. U sau su I hodnici kojima se crv malog voskovog moljca kree I rupice kroz koje prelazi sa jedne na drugu stranu saa. Zatim preko celog rama u polukrugu kao u vidu duginih boja po tri-etiri larve (elije) sa obe strane rama. Bio sam iznenaen koliko ima tih hodnika I rupica kroz koje ulazi vazduh u elije, brzinom kretanja crva, vitalnou koju poseduje, osetljivou koju poseduje, osetljivou koja je velika. Prepreku osea na 3-4mm a moe da se kree I unazad (van stanita ivi 24-48h a zrele larve oko sebe formiraju omota) kao I brzinom grickanja votanog poklopca zatvorene larve pela. Crv bui, gura larvu, da bi pobegao I izaao iz svojih hodnika, jer osea opasnost.

42

Internet pelarstvo asopisi koji piu o pelarstvu najmanje objavlju nesto o ovom velikom neprijatelju legla kao I neke knjige toliko hvaljene da su kvalitetne a o ovim temama I problemima ni traga, osim u knjizi PELARSTVO III izdanje od Prof. Dr. Jovana Kulinevia I Rajice Gajica na stranici 247, 248, 250 u kojima nalazim objanjenje I potvrdu da mali voskov moljac zna I moe da bude veoma veliki neprijatelj voska I legla. Neto manje je opisano ali je potvreno, da mali voskov moljac nanosi velike tete leglu u knjizi PELARSTVO III od Bliznjuk I erbine na stranici 188, 189 izdate 1946.godine. To moete proitati na datim stranicama ali o tome kako izgleda uniteno leglo I sae nigde nisam naao. Ako vas interesuje proitajte na tim stranicama a ja u vam preneti ta pie u knjizi CEARA (vosak od autora in. Trayan Volcinschi iz rumunije). Voskov moljac vei (Caleria mellonela) je noni leptir sivo zelenkaste boje (boja pepela) ima duinu od 9-17mm (obino oko 13mm), mujaci su neto manji 8-14mm (obino oko 11mm). Krila su im braon crvene boje a kasnije prelazi u uto braon boju. U toku noi enka polae 400-1800 jaja uz jednom naputenom stanitu bez pela ili slaba pelinja zajednica kao npr. u poloci. Jaja polae u grupama od po 100- 200 komada, koja lepi na mestima sa kojima pele nemaju dodira, kao to su pukotine na sanducima, u naputenom bez pela sau I u elijama saa. Posle deset dana iz jaja izlaze larve-koje se hrane voskom u kome naprave sebi radni prostor. Posle 30 dana pretvara se u nimfu kokon koji je zalepljen na drvetu sanduka ili rama I zatien omotaem iz koga posle 14 dana izlazi mladi leptir. Stadijum od jajeta do leptira direktna je zavisnost od temperature. Pri stalnoj temperaturi od 30-34stepena C, ceo stadijum razvoja od jajeta do leptira traje 44 dana tako da se u toku godine mugu razviti 3-4 puta. Na nioj temperaturi od oko 20 stepeni C ciklus razvoja poveava se na 120 dana. Na temperaturi od 0stepeni C larva I nimfa kao I sam insekt u toku od 12.00h umiru. Na temperaturi od 9stepeni C insekt umire posle 2 asa, kao I svi stadijumi metamorfoze, kao I na 15 stepeni C smrt nastupa posle 45minuta. Kao to vidimo hladnoa je veliki neprijatelj votanog moljca. (U nekoj literaturi se pominje da leptirima mraz zaustavlja razvoj a kad se pojavi temperatura 10stepeni C oive I ponovo nastavljaju normalan razvoj). U zemljama gde vladaju vie temperature, a pogotovu u tropskim predelima, parazit je veoma aktivan, nanosi velike gubitke I smatra se meu najveim neprijateljima pela. Kapacitet razvoja ovog parazita je ogroman a teoretski, ako se posmatraju samo tri razvoja od jednog leptira, paraziti bi mogli da pojedu 400kg voska (tri generacije sa po 1000 larvi = 1milion larvi) a jedna larva moe da pojede oko 0,4gr voska I moe da uniti oko 500 elija. Voskov moljac manji (Achorea grisella) lii na vei voskov moljac, duina tela je manja oko 2mm a krila su mu sivkasta (boja ive). enka polae manji broj jaja u odnosu na velikog voskovog moljca t.j. 200-300. Mali voskov moljac je veoma aktivan I opasniji od velikog, jaja polae kao I veliku moljac u slabim I bolesnim pelinjim drutvima koja ne mogu da pokriju svo sae u stanitu, a pored saa, kojim se larva hrani, unitava I leglo. Ovim zavravam zavravam kratak opis velikog neprijatelja legla (mnogim pelarima nepoznat) izvueno iz literature koja mi je bila dostupna. Mislim da je ovaj mali voskov moljac veliki ako ne i najvei neprijatelj voska i pelinjeg legla. Ako nije-bie, jer nastave li ovakve vruine da vladaju kao to su bile 1993. i ove 1994.godine (a videli smo da mu upravo toplo vreme odgovara za razvoj) eto velikih problema. Mislim da je borba protiv njega teka. Ulazi neprimetno, i to nou, i u jaka drutva. Jaja se ne vide golim okom, a podnjae sa duplim dnom, razi tipovi hranilica, mree za ventilaciju itd. su mesta na pelinjaku gde se leptir danju sakriva. Borba protiv voskovog moljca postoji i to poev od svee koja se stavlja u prazan sanduk, hemijska, bioloka, i naj savremenije ultrazvunim frekvencijama kojima se plae, imitirajui ljiljana (slepi mi), ali i dobar vid i foziko unitenje iglom, pincetom ili slinim pomagalima. Pored svega reenog i nedoreenog borba i vreme je pred nama a tu je i voskov moljac. Brndui Ivan, Bor 43

Internet pelarstvo

Nukleus - oplodnjak
Nukleus oplodnjak nita novo, sve je ve poznato! Oplodnjake koriste proizvoai matica, nukleuse bi trebalo da koriste pelari poetnici, ali ih ipak nema na naim pelinjacima koliko su potrebni. I pored stalnog pisanja u naem asopisu o velikoj ulozi nukleusa pelari odustaju od njihove masovnije primene, a pogotovu za uvanje matica u njima u toku cele godine. Ovim lankom elim da pobudim interesovanje pelara za nukleus sa polu-ramovima. Nukleus oplodnjak je funkcionalan, ispunjava date uslove L. R. standardu, a ima i bolje osobine u odnosu na dosad opisane nukleuse. Ovaj nukleus ima pet polu-rama standardnih sanduka, u ovom sluaju L. R. kao na slici broj 1. za formiranje ovakvog nukleusa treba manji broj pela, jer je prethodno sklopljen ram dat proizvodnom drutvu na izvlaenje i popunjavanje medom, moe se ubaciti pored legla a kod matica zalee, pele zatvore leglo, ram se rasklopi i sa pelama i sa leglom se ubaci u nukleus, dodaju se jo dva rama a zatim po usvojenom pravilu u pelarstvu, doda matinjak ili rezervna matica. Ubaene pele u formiranom nukleusu sa polu- ramovima lake odravaju mikro klimu, lake se brane od grabei, nema vlage u nepokrivenom delu nukleusa pri formiranju klubeta. U toku zime potroe manje hrane. Ovo su osnovne prednosti nukleusa sa polu-ramovima. Ovaj sistem polu-ramova od pre sto godina je sam usavrio i prilagodio zahtevima sa eljom da ima vie pozitivnih u odnosu na negativne. Ovakav nukleus oplodnjak omoguuje: oplodnju matica u 99% sigurnosti i normalan razvoj. Oploene matice se testiraju to zavisi od stepena obrazovanja pelara. Ako se eli sauvati rezervna matica, kad se nukleus razvije i nema prostora za razvoj i skladitenje, doda mu se nastavak. Ja sam imao nukleuse sa est nastavaka u kome je bilo pet nastavaka sa leglom a samo u estom je bilo meda. Matica u ovakvom nukleusu polae jaja na svim ramovima, od zida do zida, a visoko produktivne polau vie jaja u jednoj eliji. U mom pelinjaku, u takvom nukleusu matica je poloila i po sedam jaja u jednoj eliji. Kada se matica oplodi, testira i daje eljene rezultate obeleava se i to sa manjim rizikom no kada maticu traimo u proizvodnom drutvu. Pri zameni matica, polu-ram se sa maticom prinese standardnom ramu i bez hvatanja rukom prelazi sama na ram, a stara se rukom uzima i ubaci u nukleus gde je lake prihvate, a uva se kao rezerva. Zahvaljujui ovom nukleusu uveo sam nov nain zamene matica i to u rano proleekada zavravam sa tretiranjem protiv varoe. Proizvodno drutvo tretiram u jesen ili u toku zime i prolea. Nukleuse sa mladim rezervnim maticama ne tretiram jer u njim nema mnogo varoe (Apitol, Hemovar). S druge strane izbegavam veu koliinu legla u jesen u proizvodnim drutvima sa starim maticama i time se i borim protiv varoe. Jer manje legla u jesen kod proizvodnih drutava manje i varoe koja ostaje preko zime a u toku zime i ranom proleu kako je reeno, tretiranjem ukloni se ono malo varoe, koja je ostala na pelama. Mlada matica se ubacuje radi zamenivanja u proizvodno drutvo u vreme kada se preporuuje nadraajno prihranjivanje pred glavnu pau (npr. bagrem). Ovakvi nukleusi zimu prezimljuju sa jednim nastavkom uz ee dodavanje pogaa a idealno preive na dva i vie nastavaka. Kada se eli od nukleusa proizvesti proizvodno drutvo ili ojaati slabo sklope se ramovi prema slici 2. Debljina dasaka za izradu nukleusa je od 20-25mm, a farbaju se sadolinom, moe i uljanom bojom, nikako lakom i bojama na nitro bazi. U starim knjigama nai dedovi i pradedovi napisae da je Bog nama pelarima dozvolio da probamo i da lutamo. Vi neete nigde lutati jer ete imati uvek rezervne matice i jaka proizvodna drutva.

44

Internet pelarstvo http://stevan.users.cg.yu/

ivot pela
Priredio Vlado Jankovi Prema nauci o razvoju ivih bia, ivot se razvijao od najjednostavnijih preko sloenijih do najsavrenijih oblika. Prema tome svi su ivotni oblici (i biljka i ivotinje) u srodstvu. ("Prije stvaranja postojao je samo svevinji Gospodin, gospodar svih ivih bia. Samo Njegovom voljnom omogueno je stvaranje i na kraju se sve stapa s njim." - rekao je mudrac Maitreya. Prema Vedama - svetim spisima zabiljeenim najstarijim jezikom na svijetu - sanskrtom - prije 5000 godina, iva bia, njih 8.400.000 vrsta, u ovom materijalnom svijetu spojevi su duhovne i materijalne energije. Svako ivo bie mora djelovati u skladu sa svojim tijelom.) Meutim, za opisivanje i prouavanje pojedinih biljaka i ivotinja potrebno ih je svrstati po nekom redu, a kako je broj ivih bia ogroman, takoer je potrebno i da se grupiraju u manje ili vee skupine. To svrstavanje i grupiranje naziva se sistematika. Sistematika je sve ivotinje svrstala u sedam skupina nazvanih koljena, koja se dalje dijele u nie grupe, redove, razrede, porodice, rodove, vrste i odlike. Pela medarica (Apis mellifica L.) o kojoj e ovdje biti rijei, svrstana je u esto koljeno, lankonoce (Arthropoda), a njezino mjesto prema sistematici izgleda ovako: Koljeno lankonoci (Arthropoda) Red kukci (Insecta) Razred opnokrilci (Hymenoptera) Porodica pele (Apidae) Rod pele (Apis L.) Opnokrilci (Hymenoptera) dijele se u mnogobrojne porodice: mrave, pele (Apidae), razne porodice osa, tropske pele bez alca (Meliponidae). Sama porodica pela (Apidae) dijeli se na dvije ue porodice; pele (Apinae) i bumbare (Bombinae). Ua porodica pele (Apinae) ima mnogo rodova. Nas zanima rod pele (Apis) koji ivi u zajednicama. Taj se rod (Genus) (Apis L.) dijeli na etiri vrste (species) koje se meusobno razlikuju: Apis dorsata, divovska indijska pela Apis florea, sitna indijska pela Apis indica ili Apis cerana, indijska pela vrlo slina peli medarici (Apis mellifica) Apis mellifica ili pela medarica Svaka se od tih etiri vrste dijeli na jo na suvrste. Tako se pela medarica (Apis mellifica) dijeli na dvije suvrste: crna afrika pela i europska pela medarica dalje, svaka se od tih suvrsta dijeli na vie odlika ili varijeteta, a neke od njih nazivaju se rasama pela.

Postanak pele
Nagaa se, da su se, prije otprilike osamdeset milijuna godina, ose, sa kojima porodica pela vue zajedniko porijeklo, poele hraniti nektarom i peludom cvijea i biljaka. Prvotne ose su, meutim, bile paraziti i isti mesoderi. Kako je takve hrane bilo manje, a i tee je do nje bilo doi, neke vrste osa kopaica (Sphegida) prele su na hranu biljnog porijekla. Najprije su se samo odrasle ose hranile nektarom, a leglo i dalje ivotinjskom hranom. Prilagodba uvjetima ivota, polako ali sigurno, prisiljavala je te odrasle ose da i svoje leglo ponu hraniti biljnom hranom. Osnivai i preci porodice 45

Internet pelarstvo osa cvjetarica ili pele iz razreda opnokrilaca, upravo su te ose kopaice (Sphegida) koje su svoje leglo poele hraniti medom i peludom. Kroz vjekove razvijanja i propadanja pojedinih vrsta i pela se razvijala usavravajui i mijenjajui dijelove tijela (dlaice po tijelu, koarice na nogama, medni mjehur, votane lijezde, due rilce) koji su sluili za dobivanje nove hrane - nektara i peluda.

Nastanak pelinje zajednice

U svom daljnjem, viem stupnju razvoja, pele su prestale ivjeti usamljenim ivotom (neke usamljene - solitarne - pele takvim ivotom ive jo i danas). Nove pogodnosti zajednice (zajednika obrana, zajedniko zimovanje, gradnja zajednikog gnijezda, okupljanje vie enki na jednom mjestu) vani su ali ne i presudni za stvaranje zajednice. Poetak stvaranja porodice osnova je na kojoj se grade sve ozbiljne hipoteze o postanku pelinje zajednice. Na najniem stupnju svog razvoja, enke usamljenih pela ne doekuju svoj porod, kojemu je za razvoj potrebna cijela sezona, jer se u meuvremenu iscrpe hranei ga i propadnu. Kad se mlada pela izlegne i izleti, ne vidi svoju majku, a ni sestre, jer se svaka od njih nalazi u pojedinanim cjevicama. Tek kad vie enki bui zajednike cjevice, jednu do druge, dolazi do grupiranja stanica na jednom mjestu. enka postaje plodnijom, a razvoj legla se ubrzava. I tada dolazi do prvog susreta enke i njena poroda, to je vaan dogaaj u ivotu pela - tako se poinju stvarati prve porodice.

Nastanak radilica
Pojava radilica, bez kojih nema ni zajednica, dogaa se pojavom ranog i brojnijeg poroda u pelinjem gnijezdu. To je ujedno i najvanija promjena u cijeloj razvojnoj povijesti pelinje zajednice. Tako se sada, pored matice i truta, javlja i trei oblik karakteristian za zajednice opnokrilaca - radilica. Meutim, prve radilice su zapravo bile polu-matice, odnosno zakrljale enke zbog oskudice hrane i prostora. Nedovoljna prehrana ipak nije mogla biti jedini uzrok postanka radilica jer bi posljedica nedovoljne prehrane bila degeneracija ili moda propast, a ne guenje nagona sparivanja i razmnoavanja. I tako smo stigli do pojave partenogeneze, to znai djeviansko raanje, odnosno razvoj jedinki iz neoploenih jaja. Spol pele ve je unaprijed odreen. Iz jajeta koje matica snese u veu, trutovsku stanicu, razvija se trut, a iz jajeta koje snese u manju, radiliku stanicu, razvija se radilica. Istraivae na podruju prirodnih znanosti ta je injenica u prolosti uveliko zanimala. Utvrdili su da se radi o djevianskom raanju (partenogenezi). Naime, muki lanovi - trutovi razvijaju se iz neoploenih jaja, a iz oploenih se razvijaju enski lanovi - radilice i matice. Svako jaje iz kojeg e se razviti enski lan, na prolazu kroz neparni jajovod oplouje se mukom spolnom stanicom koja je istisnuta iz sjemenske kesice. Neoploeno ostaje jaje iz kojeg e se izlei trut. Slijedi pitanje: Kako to matica u trutovske stanice nese neoploena jaja, a u radilike oploena. Moe se rei da na temelju dosadanjeg znanja o tome to pitanje jo uvijek nije rijeeno. Postoje dvije teorije koje zagovaraju pojedini strunjaci: Teorija pritiska i Teorija napetosti Objanjenje pojedine teorije samo bi moglo dodatno zbuniti. Umjesto toga, za kraj, rijei prirodnjaka i istraivaa Johna Muira: "Rekli su nam da je svijet stvoren po mjeri ovjeka - pretpostavka koja nije potkrijepljena injenicama. Zbog ega bi ovjek samoga sebe smatrao veim od tek malenog djelia jedne velianstvene, cjelovite kreacije?"

46

Internet pelarstvo http://www.medun.hr/proizvodi/proizvodi_pcele_medarice.htm

PROIZVODI PELE MEDARICE

- Med, Propolis, Vosak, Matina mlije, Pelinji otrov, Pelud.

MED
Pelinji med je najpoznatiji proizvod pele medarice. Ve u mednom mjehuru pele, uz pomo fermenata sloenim procesom pretvaranja prikupljenog nektara ili slatkih izluevina nekih kukaca, poinje nastajati med. Proces koji u potpunosti nije jo do danas razjanjen predstavlja invertiranje saharoze (obini eer) u groani (glukoza ili dekstroza) i voni eer (fruktoza ili levuloza) uz otklanjanje suvine vode. Invertni eer (glukoza i fruktoza) glavni je sastojak zrelog meda. Ventiliranjem u konici i premjetanjem nezrelog meda iz jednih stanica saa u druge, otklanja se viak vode tako da zreli med ne sadri vie od 20 % vode. Zreli med u sau pele poklapaju votanim poklopcima i tako ga uvaju od upijanja vlage odnosno kvarenja. Medovi se razlikuju po svojim kemijskim i fizikalnim sastavima. Cvjetnim medom nazivamo onaj koji je nastao od nektara za razliku od medljikovca (meduna ili umskog meda) koji je nastao od izluevina nekih kukaca (lisne ui, lekanije). Cvjetni je med obino svjetliji dok je umski tamniji. Cvjetni med sadri 70 - 75 % invertnog eera, 17 - 20 % vode, najvie 5 % saharoze i znatno manje maltoze, dekstrina itd. Med sadri i visoko vrijedne razne organske kiseline kao to su jabuna, limunska, octena, mravlja, jantarna itd. Sadri vitamine, fermente, minerale (eljezo, sumpor, fosfor, bakar, mangan, kobalt), pigmente, vosak, aminokiseline, vie alkohole, inulin, hormone, razne derivate klorofila Medljikovac sadri znatno vie minerala, posebno eljeza. Razliiti medovi imaju razliite mirise. Aroma meda je vrlo osjetljiva i postepeno nestaje ako med nije hermetiki zatvoren. Med osim to je higroskopian (upija vlagu) i vrlo brzo poprima miris okoline. Osim boje i mirisa, okus je svakako najznaajnija odlika meda jer je ugodan i osvjeavajui. Neke vrste meda kao od kestena npr. imaju gori okus. ODLEAVANJEM MED "KRISTALIZIRA" TO JE POTVRDA PRIRODNOG ODNOSNO PRAVOG MEDA ! Zagrijavanjem se med moe dekristalizirati ali OPREZ jer se na temperaturi iznad 45 stupnjeva C gube najvrjednije osobine. to je vee uee groanog eera u invertnom i to je temperatura zraka nia, to e se med prije kristalizirati. Kristalizirani se med (za razliku od tekueg) ne moe krivotvoriti tako da je u nekim dravama zapadne Evrope traeniji od tekueg ! Hranjivost meda je vrlo velika jer sadri i do 3200 kalorija u 1 kg. Kvaliteta meda ovisi izmeu ostalog i o vrsti izvora (cvijea) sa kojeg pele uzimaju nektar, pa su tako izuzetno cijenjeni medovi od ljekovitih "usnatica" (kadulja, majina duica). Med planinske livade osebujnog je okusa i arome. Med moe biti dobiven od jedne vrste cvijea (sortni ili monoflorni) ili od vie vrsta (mijeani ili poliflorni).

47

Internet pelarstvo Najee vrste meda su : kaduljin, livadni obini, livadni planinski, medun (medljikovac) crnogorice ili bjelogorice, bagremov, kestenov, vrijeskov, lipov, lavandin, suncokretov, od uljene repice itd. Pelari udruge "MEDUN" iz Delnica poznati su proizvoai visoko kvalitetnog meduna od crnogorice posebno jele i meda planinske livade !

PROPOLIS
Propolis je proizvod pela izuzetnih osobina za zdravlje. Pele skupljaju biljnu smolu sa pupoljaka odreenog drvea i grmlja, posebice nekih kao brezovih. Biljna smola tvori "film", koji obavijen oko pupoljka tvori zatitu od vanjskih nepovoljnih utjecaja. Upravo ta smola, glavna je "sirovina" od koje pele proizvode propolis a koji im slui za "dezinfekciju" unutranjosti konice. Njime zaptivaju pukotine, pokrivaju zaprljane dijelove konice i slino. Ukoliko u konicu doe mi, rovica ili neki drugi uljez kojega pele usmrte a ne mogu ga izbaciti iz konice, propolisom ga balzamiraju i tako sprijee zagaenje koje bi nastalo razgradnjom. Propolis se najee koristi otopljen u alkoholu. Djeluje antivirusno, antibakterijski i lagano anestetski. Propolis u ljudskom organizmu djeluje i kao biostimulator jer posebno stimulira antitijela pa se preporuuje za jaanje imunolokog sistema organizma a u stomatologiji kao izvanredno sredstvo za jaanje i lijeenje zubnog mesa. esto se primjenjuje i pomijean s medom ili peludom odnosno u smjesama sa ekstraktima ljekovitog bilja. Propolis je smolaste konzistencije, smee-crvene do tamnozelene boje i slabog mirisa. Kemijski sastav mu u potpunosti jo nije razjanjen. Sadri smole, balzame, eterina ulja, pelud, vosak, terpen, mineralne tvari itd. Propolis je najbolji prirodni antibiotik !

VOSAK
Na srednjim kolutiima zatka s donje strane, pela ima etiri para lijezda za izluivanje voska. U starosti od 12 do 18 dana, pod utjecajem jake nektarne pae, pele izluuju vosak od kojega grade sae kod temperature od 28 do 30 stupnjeva C. Srednjim nogama pele prihvaaju izluene votane listie, prinose ih ustima, mijeaju sa slinom i grade sae. Topljenjem pelinjeg saa i proiavanjem dobiva se "isti" vosak koji se primjenjuje u medicini, kozmetici, za izradu ukrasnih svijea, suvenira itd. Sastoji se od alkohola, estera, ugljikovodika, masnih kiselina, flavona itd.

MATINA MLIJE
48

Internet pelarstvo Matina mlije proizvod je mlijenih lijezda koje se nalaze u glavi pela. Matina mlije je bjelkaste boje, slina mlijeku koja se vremenom skruuje. Ima poseban miris. Radi svoje kiselosti (pH blizu 4) je postojana. Sadri priblino dvije treine vode, desetinu duinih spojeva (aminokiselina), skoro desetinu eera, malo masti, puno vitamina od kojih posebno B kompleksa a zatim i vitamina A, C, D i E. Matina mlije sadri i minerale, antibiotske sastojke i odreene koliine neistraenih sastojaka. Samo mlade pele tzv. dojilje ili hraniteljice, sposobne su izluivati tu izuzetnu, moda i najvrjedniju, najhranjiviju prirodnu hranu koju ovjek danas poznaje. Pele njome hrane mlado leglo kao i maticu za cijelog njenog ivota. Kolika je mo i snaga matine mlijei najbolje svjedoi njen utjecaj prilikom hranjenja mladog legla. Leglo mladih liinki iz kojih e se razviti pele radilice, hrane se samo prva tri dana matinom mlijei a kasnije smjesom peludi i meda. Ukoliko bi se bilo koja liinka iz takvog legla nastavila hraniti i nadalje samo matinom mlijei, tada e se iz takve iste liinke razviti ne pela radilica ve matica ! Liinka budue pele radilice za pet dana (prva tri dana hranjena matinom mlijei) povea svoju teinu oko tisuu puta, dok liinka budue matice povea svoju teinu za pet dana (sve na matinom mlijei) za dvije tisue puta ! Odrasla i mlada matica zahvaljujui matinoj mlijei kojom je hrane mlade pele, moe na dan snesti i preko 2000 jajaaca a po nekim i do 3000 ija ukupna teina moe biti vea od teine same matice ! Takvi su primjeri u prirodi izuzetno rijetki. I za ovjeka, matina mlije ima brojne kvalitete : poveanje izdrljivosti posebno pri naporu i hladnoi, poveanje i odravanje duevne i openite vitalnosti. Matina mlije ima baktericidna, antibiotika i antivirusna svojstva. Matina mlije primjenjuje se najee kao dodatak medu (od 1 do 3 %) koji je time oplemenjen i posebno visokovrijedan a treba ga uvati na temperaturi do 14 stupnjeva C. Primjenjuju se i kure u trajanju jednog do dva mjeseca kada se uzima ista mlije u koliini od 200 do 300 miligrama na dan za odraslu osobu, odnosno upola manje za djecu.

PELINJI OTROV
Poznata je injenica da pelari rijetko obolijevaju od reumatizma za to je svakako zasluan pelinji otrov. Puka medicina primjenjuje pelinje ubode pri lijeenju reume tako da se na oboljela mjesta stavljaju pele ... Na alost , opasnost koja se ponekad moe zavriti tragino, postoji zbog preosjetljivosti prema pelinjem otrovu, koju ima odreeni broj ljudi. U peli, pelinji otrov se nalazi u posebnom mjehuru koji je povezan sa jedne strane sa lijezdom koja izluuje otrov a sa druge malim kanalom i alcem. Pelinji otrov skuplja se pomou posebnog ureaja koji se sastoji od staklene ploice ispod koje se nalaze ice sa razmakom od oko 8 mm. ice su prikljuene na elektrini napon od 18 do 22 volti a 49

Internet pelarstvo ploica postavljena ispred leta konice. Pele iritirane elektrinim naponom bodu u povrinu stakla kada im iz alca izlazi otrov. Preostaje nakon odreenog vremena ostrugati osueni otrov. Pelinjem otrovu medicina svakim danom posveuje sve vie panje. Iz njega se izrauju razni preparati koji se primjenjuju u obliku lijeenja injekcijom do masti.

PELUD
Pelud je cvjetni prah tako da ga ipak ne moemo svrstati kao pelinji proizvod. Pelud pelama slui kao hrana. Pele ga sakupljaju na cvijeu sa pranika i odlau u posebne vreice ili "bisage" koje se nalaze na stranjim nogama. Pri povratku u konicu pela moe nositi od 8 do 15 miligrama peludi to je skoro desetina od ukupne teine pele. Pelari ga skupljaju pomou posebnih naprava koje skidaju pelud sa nogu pela prilikom ulaska u konicu ili vaenjem iz stanica saa. Pelud je sloeni koncentrat mnogih hranjivih i ljekovitih tvari. Sadri vrijedne bjelanevine, slobodne aminokiseline, eere, mineralne tvari, masti, eterina ulja, hormone. Sadri i vitamine B1, B2, B6, D, E, kiseline kao : pantotensku, folnu, askorbinsku i nikotinsku kao i provitamin A (karotin). Takav sastav daje peludi veliku vanost u dijetoterapiji mnogih bolesti. esto se primjenjuje pomijean sa medom posebno za : - normalizaciju rada crijevnog trakta - poveanje hemoglobina - poveanje apetita - poboljanje vida - poboljanje raspoloenja - lijeenje pri tegobama sa prostatom - sprjeavanje opadanja kose itd.

U posljednje vrijeme, pelud se intenzivno upotrebljava pri proizvodnji kozmetikih proizvoda. Vano je da proizvode sa peludi ne upotrebljavaju osobe koje imaju alergine reakcije.

50

Internet pelarstvo

PELA MEDARICA - KRANJSKA PELA (Apis mellifera carnica)

Autohtona pela medarica koja prirodno obitava na naem podruju jest vrsta KRANJSKA PELA (Apis mellifera carnica) ili "sifka" kako je od milja zove narod u Sloveniji i Hrvatskoj. Od mnogo vrsta unutar roda Apis, najpoznatije su : - Apis dorsata, orijaka pela koja je i najvea (Tajland) - Apis florea, najmanja predstavnica (Tajland) - Apis indica (= A. cerana), Indijska pela - Apis mellifera, pela medarica (Afrika, vei dio Europe i dio zapadnog dijela Azije) . Poznato je 25 podvrsta pele medarice (Apis mellifera) od kojih 5 podvrsta iz Europe : - A. mellifera ligustica, Talijanska pela (Apeninski poluotok) - A. mellifera caucasica, Kavkaska pela (Kavkaz) - A. mellifera mellifera, Crna ili tamna pela (srednji i sjeverni dio Europe) - A. mellifera macedonica, makedonska pela (podruje Makedonije) - A. mellifera carnica, Kranjska pela ili Kranjska sifka (od Koruke i Slovenije do Rumunjske i Bugarske) . Podvrsta kranjska pela podijeljena je na tri ekotipa : - Alpski - Panonski - Mediteranski. Od svih vrsta i podvrsta u svjetskim gospodarskim mjerilima, najvanije su kranjska i talijanska pela. Kranjska pela ima dugo rilce koje joj omoguuje sakupljanje nektara i od dubokih cvjetia (djeteline npr.). Kranjske pele prezimljuju u manjim drutvima i matice veinom ne zalijegaju od listopada do veljae ili oujka. No tada zapoinje brz razvoj drutva i brza priprema za prvu veu pau u godini koja moe biti pri kraju travnja ili poetkom svibnja. U kasnijem razdoblju za vrijeme vruina i kada pae nisu tako izdane, matica smanji zalijeganje. Kranjska pela izuzetno je prilagodljiva prema uvjetima pae zbog brze promjene koliine zalijeganja ili potpunog prestanka. 51

Internet pelarstvo Kranjska pela posebno je mirna, mirno "sjedi" na sau i ne napada pelara. Znatno manje skuplja propolis od kavkaske ili crne pele tako da je rada sa okvirima u konici laki. Kranjska pela ima dugo rilce koje joj omoguuje sakupljanje nektara i od dubokih cvjetia (djeteline npr.). Kranjske pele prezimljuju u manjim drutvima i matice veinom ne zalijegaju od listopada do veljae ili oujka. No tada zapoinje brz razvoj drutva i brza priprema za prvu veu pau u godini koja moe biti pri kraju travnja ili poetkom svibnja. U kasnijem razdoblju za vrijeme vruina i kada pae nisu tako izdane, matica smanji zalijeganje. Kranjska pela izuzetno je prilagodljiva prema uvjetima pae zbog brze promjene koliine zalijeganja ili potpunog prestanka. Kranjska pela posebno je mirna, mirno "sjedi" na sau i ne napada pelara. Znatno manje skuplja propolis od kavkaske ili crne pele tako da je rada sa okvirima u konici laki. Kranjska pela ima posebno razvijen osjeaj za orijentaciju to je velika prednost pri tzv. paviljonskom pelarenju kada su konice smjetene jedna uz drugu. Od ostalih podvrsta lake otkriva umsku pau posebno meduna na jeli i smreci. Ona u konici puno preciznije svojim poznatim pelinjim plesom opisuje smjer i udaljenost pae. Jedna od velikih prednosti kranjske pele u odnosu na ostale je i ta da je otpornija na bolesti. Na poznati pelar pokojni Josip Beli na poetku opisa pele medarice pie : "Pelu medaricu poznaje svaki ovjek po njenom dobrom medu i po kojem arkom ubodu." Oklop tijela pele sastoji se od konato-rone tvari koja se naziva hitin. Tijelo pele podijeljeno je na tri glavna dijela : glavu, prsite i zadak. Na glavi ima pet oiju, tri mala oka poredana u obliku trokuta (za gledanje iz blizine) i dva velika oka sa strane (za gledanje u daljinu). Dva velika oka u stvari su tzv. sloene oi jer se sastoje od puno sitnih oiju. Na glavi se nalazi rilce i jezik pomou kojih pela sie slatke tvari. Na glavi su smjetena i dva ticala koja slue za meusobno sporazumijevanje i primanje vie informacija okoline. Prsa pele sastavljena su od tri kolutia na kojemu su s donje strane smjetena tri para nogu, Stranje noge kod pela radilica imaju "koarice" u kojima donose pelud. Sa gornje strane prsita nalaze se dva para krila. Sputena krila i poloena uz tijelo najdua su kod truta, neto kraa kod radilica a u odnosu na tijelo najkraa kod matice. Zadak pele sastoji se od devet kolutia od kojih je vidljivo est. Na kraju zatka nalazi se alac koji je povezan sa otrovnom lijezdom. Pela ima vie lijezda od kojih su najznaajnije one za izluivanje mlijei i lijezde slinovnice za izluivanje fermenata koji su potrebni za proces pretvorbe nektara u med. Na srednjim kolutiima zadka s donje strane nalaze se etiri para lijezda za izluivanje voska, dok se na kraju zatka izmeu predzadnjeg i zadnjeg kolutia zadka nalazi mirisna ili Nasanovljeva lijezda iji miris okuplja pele prilikom rojenja, proisnog leta ... Pela medarica ivi u brojnoj zajednici iji se broj neprestano mijenja ovisno o intenzitetu zalijeganja matice. Ljeti, pelinje drutvo sa dobrom maticom moe imati i preko 80000 radilica, nekoliko tisua trutova i samo jednu maticu (zimi oko 30000 radilica, bez trutova i jedna matica). Pelinju zajednicu kada je ugledamo izvan konice u obliku grozda na drvu, nazivamo roj, dok onu u konici nazivamo pelinja zajednica, pelinje drutvo ili pelac. Normalno pelinje drutvo kada nije u fazi zimovanja, sastoji se od samo jedne matice, nekoliko tisua trutova (pripadnici mukog spola) i znatnog broja pela radilica (i do preko 80000 jedinki). 52

Internet pelarstvo

Selekcija pela

http://www.inet.hr/~mkobra/c.htm U pela nije spol odreen cijelim kromosomom (kako je uobiajeno ) nego jednim genom.Postoji oko 19 varijanti ovog gena ( nazivaju se splonim alelima ). Ako se u oploenom jajetu spoje dva razliita alela, uvjek nastaje enka ( radilica ili matica ).U neoploenom jajetu samo jedan set kromosoma i zbog toga samo jedan spolni alel pa se iz ovakvog jajeta razvija trut. Ako se matica pari s trutovima iz iste zajednice iz koje je i ona, tada e 75 % njezinih oploenih jaja imati razliite kombinacije spolnih alela, a 25 % jednake.Ako se matica iz takve zajednice pari s trutovima iz zajednice od njezine bake tad e 50 % od od svih oploenih jaja imati iste spolne alele a 50 % razliite. Pele jaja sa jednakom spolnim alelima ( razvio bi se trut ) prepoznaju i iste , te u leglu nastaju prazne stanice.Dakle prazne stanice govore o stupnju uzgoja u srodstvu. Cilj selekcije pela i uzgoja je osiguranje mladih, produktivnih matica s poboljanim odlikama. Rezultati u uzgoju su uspjeni ako se matice proizvode iz uzgojnih linija koje su tijekom vie generacija testirane na prinos, kada je utvena nasljedna kakvoa i kada je uzgojni program voen tako da se izbjegne uzgoj u srodstvu (inbriding).

PRINCIPI I OEKIVANJA U SELEKCIJI PELA

Kad se puno zajednica paljivo procjenjuje, one pokazuju znaajnu raznololikost, s tim da se malo zajednica moe ocijeniti kao izrazito dobre i isto tako malo zajednica sa izrazito loe, a najvei broj pripada srednje dobrim zajednicama.Za selekciju koristimo samo najbolje zajednice, koje morfoloki odgovaraju pasminskim svojstvima. Nasljedne poeljne osobine ne prenose se u cijelosti na sljedeu generaciju, ve samo odreeni stupanj koji nazivamo nasljeivanje ili heritabilitet. Hritabilitet za med i druge ekonomski vane odlike pela iznos 10 - 30 %. To je rzlog to se selekcijski napredak moe vidjeti tek nakon vie generacija.

UZGOJNI CILJEVI
U selekciji sive kranjske pele ( Apis mellifera carnica ) u Republici Hrvatskoj postavljeni su uzgojni ciljevi: 53

Internet pelarstvo 1. poveanje prinosa meda 2. tolerantnost na varoozu i ostale pelinje bolesti 3. mirnoa pela 4. smanjenje rojidbenog nagona 5. brzina proljetnog razvoja

Trutovi nisu balast

http://www.moba.co.yu/pcelarstvo/trut.html Trutovi su muzjaci pcelinjeg drustva, cija je prvenstvena uloga oplodjenje matice. U pcelinjem drustvu se nalaze od ranog proleca do kasne jeseni, tj. sve dok ne pocne da jenjava intenzitet pcelinje pase i drustvo pocne pripreme za prezimljavanje. Pcele radilice tada ne dozvoljavaju trutovima koji su izasli iz kosnice da se u nju vrate, dok one koji su ostali u kosnici teraju na periferiju kosnice, ne dozvoljavajuci im pristup hrani, te uginu od gladi ili hladnoce. U kosnici prezimljava samo matica sa radilicama.

Trutovi zive 5-6 nedelja, a za sparivanje su sposobni vec posle 12 dana zivota.Posto se za odgajivanje jedne trutovske larve utrosi toliko hrane koliko je potrebno za odgajivanje pet larvi radilica, dugo se smatralo, a danas takvo misljenje imaju mnogi pcelari, da trutovi osim oplodnje matice nemaju nikakvu drugu funkciju, te da u pcelinjoj zajednici predstavljaju samo balast. Mnogobrojna eksperimentalna istrazivanja, medjutim, ciji je cilj bio sagledavanje znacaja i funkcije trutova u pcelinjem drustvu, ukazuju da u kosnicama u kojima su namerno unistena trutovska legla nije bilo ni meda za cedjenje. Na osnovu ovoga izveden je zakljucak da prisustvo trutova stimulise radilice na veci rad i produkciju vece kolicine meda. Trutovi imaju ulogu u zagrevanju kosnica pri preradi nektara u med, jer odstranjuju visak vode iz nektara. Nesmetano mogu da ulaze u druge kosnice zahvaljujuci sluzi koju luce njihove polne zlezde, a privlacna je za pcele radilice i na njih deluje relaksirajuce, tj. smiruje ih. Takodje je utvrdjeno da ova sluz stimulise radilice na intenzivniji i organizovanij rad. Isecanjem i uklanjanjem trutovskog legla samo se stvara dodatni posao pcelama radilicama, umesto da idu na pasu, moraju delimicno da se preorjentisu na izgradnju novog trutovskog legla i tako dodatno i bespotrebno gube vreme, snagu i materijal. dr Zoran Stanimirovic Opsirniji tekst se nalazi u Poljoprivrednikovom "Poljoprivrednom kalendaru 2001" 54

Internet pelarstvo

Borbe protiv varoe-ram gradjevnjak

-bioloska mera borbe protiv varoehttp://www.moba.co.yu/pcelarstvo/ram.html U vreme vrhunskog razvoja pcelinjeg drustva, krajem maja, pocinje ekspanzija u mnozenju varoekrpelja na pceli. U toku zime nema mnogo varoe na pcelama u kosnici, jer je ona tretiranjem u toku jeseni i zime znacajno desetkovana. Ubrzano mnozenje varoe se javlja u vreme pojave prvog trutovskog legla u kosnici, jer zenka varoe znatno raadije polaze svoje leglo u trutovske celije.U njih ona polaze po nekoliko jajasaca varoe. Vremenski, ekspanzija varoe dolazi posle vrcanja meda od bagrema, odnosno pocetkom juna.

pcela unistena varoom foto: Veroljub Umeljic Posle precvetavanja bagrema, u prirodi se pojavljuju druge medonose,a uskoro dolazi i lipa. Zato je juni nepogodan za tretiranje protiv varoe hemijskim preparatima jer bi doslo do kontaminacije meda. Na raspolaganju je jedino bioloska mera borbe protiv varoe. U ovo vreme pcele lepo grade satne osnove, pa u svako jako drustvo treba dodati po jedan ram gradjevnjak (radi se o neozicenom ramu bez satne osnove). Na ovom ramu pcele ce izgraditi celije trutovskog legla za oko dva dana. Matica ce poloziti neoplodjena jaja i za oko 8 dana ce sve celije biti poklopljene. Neposredno pre poklapanja celije, zenka varoe ce uci u nju i poloziti nekoliko jaja. Kad unakazeni trut progrize vostani poklopac,zajedno sa njim iz celije ce izaci odnegovane i vec oplodjene mlade zenke varoe.Muzjaci varoe, posle oplodjivanja zenki uginu,a oplodjene zenke se zakace za bilo koju odraslu pcelu, ubadaju pcelu i sisu njenu hemolimfu. Znajuci to, pcelar treba, odmah po poklapanju gradjevnjaka, da ga isece sve do satonose i ceo sadrzaj ubaci u lonac za otapanje voska.Ovim postupkom se prekida normalan ciklus razvoja varoe i tako smanjuje njena invazija. Na opisan nacin gradjevnjak se moze upotrebljavati u vocnjoj, pa i bagremovoj i svakoj drugoj obilnoj pasi.

55

Internet pelarstvo

BEZ LIJEKOVA PROTIV VAROOZE

http://www.vecernji-list.hr/VRT/2003/03/06/Pages/pcelar.html

Pelar koji razmilja zdravo poput pele

Za pele i med lijekovi su tri puta opasniji od varooze, smatra pelar Marko Vinkovi Premda dvije godine primjenjuje jedinstven nain borbe protiv varooze u svom pelinjem carstvu od 300 konica, Marko Vinkovi, pelar iz Livane kraj Osijeka, prole je nedjelje prvi put javno progovorio to radi. Osjekim je pelarima odrao predavanje "Suzbijanje varooe po najnovijim, do sada neobjavljenim, metodama u svijetu". - ekao sam da netko drugi progovori, uostalom nije to otkrivanje tople voda ni neka filozofija nego postupak koji mi nalae logika i iskustvo u pelarstvu. Nitko to nije uinio, a sada je krajnje vrijeme, prije poetka proljetnih radova, da se na vrijeme reagira protiv varooze - tek na nagovor predsjednika Udruge "Pela" Milana Kramera, dan uoi predavanja, ispriao nam je Marko Vinkovi. Njegovi znanci kau da je pravi znalac, ak da "razmilja kao pela", oni drugi znaju rei da je krt, samouvjeren, no injenica je tek da varooza desetljeima razara pelarstvo, u mnogim je zemljama gotovo dotukla nacionalnu proizvodnju meda, a ni znanost ni farmacija ne nalaze pravi "lijek". U Hrvatskoj se pojavila prije 20-ak godina, a rijetki su pelari kojima varooa nije unitila vei dio ili cijeli pelinjak bar u jednoj godini. Vinkoviu je odnijela najvie 10-15 posto pelinjih zajednica. - Nikada nije vjerovao jednome lijeku. Uvijek je prvo iskuao lijek na 2-3 konice, a i poslije je uvijek traio vie novih rjeenja - dodaje Markova supruga. Marko pak, otvoreno se pitajui treba li to rei, kae: - Petnaest godine izbjegavam lijekove, a sada sam siguran da su oni tri puta opasniji za pele od varooe. Uostalom, unato stalnu trovanju varooa se sve vie razvija. itajui iskustva iz Njemake razmiljao sam kako izolirati varoou u konici. Izdvojio sam maticu 21 dan uz prvi okvir (ili u kasetu, ovisi o vrsti konice), a pomou Hanimanove reetke onemoguio joj prolaz do drugih okvira. Matica tako stvara mlado leglo u jednom okviru, dok su ostali prazni, pa prvi slui kako mamac za varoou. U tom razdoblju tri puta izreemo to leglo i tako se uniti 95 posto varooe. Varooa manjim dijelom ostaje u roju, ali to vie nije opasno. Mogu se tada dodati i lijekovi, no moe i bez njih - istie svjestan da izaziva jamano bijes i osudu farmaceuta. Uostalom, Milan Kamenar nam pokazuje dio sredstava koja je upotrijebio protiv varooze. - Varooza je unitavala i po 80 posto pelinjih zajednica i to nas je natjeralo na masovnu uporabu lijekova. Na alost, na veinu je ubrzo postajala imuna. Osim gubitaka, varooza slabi pele, a s manje pela manji je i prinos, s vie kemijskih sredstava loiji je med, no na sreu u Hrvatskoj nije bilo novca za veu "kemiju", pa na med redovito dobiva visoke ocjene za kvalitetu. Primijenimo li model bioloke borbe protiv varooze, dobit emo ekoloki posve ist med i vrhunski izvozni proizvod - istie Kramer. Hoe li hrvatski pelari prihvatiti Vinkoviev prijedlog vidjet e se ubrzo. Nuna je samo mala dorada konice, to stoji 10-20 kuna za reetku ili kasetu, koji su jednom zauvijek napravljeni dok se lijekovi kupuju svake godine. - Pojedinici e rei da ostaju bez legla, no moraju se ozbiljnije pozabaviti pitanjem kako se pela ponaa u pojedinom razdoblju, kada se i kako iscrpljuje ili ojaava, pa e se uvjeriti da se na moj nain sauva i vei broj pela i da preostale budu znatno ojaane - zakljuuje Vinkovi koji e svoj nain borbe protiv varooze primijeniti na svih 300 konica. Branko Vrboi 56

Internet pelarstvo

LEKSIKON
to je varooza? Varooza je parazitarna bolest pela uzrokovana grinjom Varroa jacobsoni. Opaa se kad se razvije vei broj parazita, dugih samo jedan milimetar, koji su razorne snage, brzo se razmnoavaju i tako slabe i unitavaju pelinju zajednicu. U svijetu se javlja u vie oblika. Prvi podaci o njenoj pojavi datiraju iz 1904. godine, a Japan je prva drava koja kree u borbu protiv bolesti. U Europi se pojavila prije 60-ak godina, u bivem SSSR-u, a potom se prenosila transportom ili prirodno irila 15 kilometara u godini. U Njemaku je, recimo, stigla tako to je nepanjom uvezena na Institut za pelarstvo u Oberurselu. Dosad se irenje varooze pokuavalo zaustaviti radikalnim unitavanjem pelinjih zajednica, biolokim nainima uz rtvovanje legla (to na svoj nain ini i Marko Vinkovi), razliitim kemijskim i isparavajuim sredstvima, termikim metodama, ..., japanski su pelari pokuali ak i voziti konice na kamionu, bez ventilacijskih mrea, po looj cesti. Tada bi uznemirene pele povisile temperaturu u konici, pri emu bi dio parazita uginuo, no nekontrolirana temperatura topila je i sae pa su i pele ugibale. Trajni recept ili lijek za suzbijanje varooze za sada nije otkriven, a preporuuju se postupci uz primjenu mravlje ili mlijene kiseline. (B.V.) USPJESI: PRVI HRVATSKI IZVOZ PELA

Pele lete u Europu

http://www.vecernji-list.hr/VRT/2003/03/06/Pages/pcelar.html Hrvatska je dosad uglavnom izvozila med u rinfuzi, a izvoz pela mnogo je sofisticiraniji jer sadrava domau znanost Poeka pelarska udruga "Zlatna dolina" napravila je pionirski iskorak - prva je iz Hrvatske izvezla pele u jednu zemlju Europske unije. Prologa mjeseca 109 paketnih rojeva koji se sastoje od 1,5 do 1,8 kilograma mladih pela i matice stiglo je u Austriju. Za razliku od osnovnog pelarskog proizvoda - meda to ga u 95 posto sluajeva izvozimo u rinfuzi, ovaj je posao mnogo sofisticiraniji jer sadrava domau znanost i umijee proizvodnje matica te umijee pakiranja pele koja je zdrava i ekoloki ista. Taj pelarski proizvod moe vrlo brzo postati prepoznatljiv izvozni artikl, ali i motiv i nain razvitka hrvatskog pelarstva - istie dipl. ing. Davorin Krakar, predsjednik "Zlatne doline" i pokreta toga programa koji je dobio potporu Vlade RH, Poeko-slavonske upanije i grada Poege. Cilj je poekih pelara da se proizvodnja paketnog roja proiri izvan Poetine i svake godine poveava kako bi postala komercijalno isplativa. Naime, u Europi je velik interes za uvoz pela koji se do sada obavljao iz Australije i Novog Zelanda. Kako je Europska unija u elji da sauva svoju bioloku raznolikost donijela Program BABE kojim e se onemoguiti uvoz iz navedenih zemalja, hrvatska siva pela Apis mellifera carnica postat e sigurno traena roba. Upravo zbog toga zasad mali iskorak dobit e tek na znaenju. Obiljeja pojedinih sorti meda Bagremov je med blijedout, gotovo proziran, blaga okusa. Blagotvorno djeluje na ope smirenje. Kaduljin med utosme je i aromatian. Blagotvorno djeluje pri bronhitisu i kalju. Kestenov je med gorak, s izrazito ljekovitim svojstvima. Blagotvorno djeluje kod gastritisa, ira na elucu i dvanaesniku te kod problema s jetrom. Lavandin je med svijetlout, jaka mirisa i otra okusa. Blagotvorno djeluje pri probavnim smetnjama i na ope smirenje. Lipov je med zlatnout i pikantan. Potie znojenje, pa se preporuuje pri prehladi i gripi. 57

Internet pelarstvo Cvjetni (livadni) med razliite je boje (od svijetle do tamne), ugodna okusa i iroka spektra djelovanja. Rumarinov je med svijetlout i naglaena okusa, s visokim sadrajem eterinih ulja s izrazitim ljekovitim svojstvima. Medljikovac (umski med) je taman, ugodna okusa, izrazito bogat mineralima. Blagotvorno djeluje pri anemiji i looj krvnoj slici. Vrijeskov je med tamnout i aromatina okusa. Blagotvorno djeluje pri upali bubrega i mokranih kanala. SVEZNADAR Najbolje plesaice Unutar konice, najvaniji nain komunikacije meu pelama jest ples. Radilica koja se upravo vratila s uspjela izvianja okoline u potrazi za izvorima peluda i nektara - koje koloniji slue kao hrana - plesom obavjetava ostale radilice o tonoj udaljenosti i smjeru u kojemu je pronaeni izvor. Ovisno o udaljenosti izvora, radilica - izvia izvodi "kruni" ili "ljuljajui" ples - prvi ako je izvor unutar 50-75 metara od konice, drugi ako je udaljenost vea od toga. U obaju plesova uestalost kojom plesaica ponavlja svoju plesnu figuru upozorava na tonu udaljenost izvora - to je izvor dalje, ples je sporiji. Ravni dio ljuljajueg plesa upuuje na smjer u kojem se izvor nalazi. Na taj nain izviai mogu prenijeti ostalim radilicama obavijest o izvorima udaljenim i do desetak kilometara. Dugo nije bilo jasno kako plesaica uspijeva privui publiku kad je mnotvo insekata u potpunu mraku, svaki od njih zabavljen svojim poslom. Istraivanja provedena u posljednjih nekoliko godina poela su raspletati klupko. Tijekom plesa, izvia izvodi i kratke brze zamahe krilima. Tresenje koje takvo mahanje uzrokuje prenosi se - preko plesaiinih nogu - na sae po kojemu plee. Mehanika svojstva saa omoguuju dobro irenje toga tresenja okolnim "plesnim podijem". Svojim osjetilom za tresenje radilice u okolini plesaice opaaju tresenje koje uzrokuje plesaica i ustanovljuju iz kojeg smjera ono dopire te se okreu prema njoj. Nakon toga ponavljaju "plesne korake" za izviaem i doznaju gdje je tono pronaena hrana. Tko eli znati vie o pelarstvu, konica: http://www.xensei.com/users/alwine/beesite.htm ples: http://users.rcn.com/jkimball.ma.ultranet/BiologyPages/B/BeeDances.html

I PELE PONEKAD U DRUTVU POPIJU KOJU PREVIE...

http://www.ekologija.net/wild/pcele.htm Znanstvenici odavno znaju da su pele drutvena bia, ali sad su otkrili da u drutvu rado i popiju. ini se da im nita nije drae od toga da nakon napornoga cjelodnevnog skupljanja peluda "odzuje s drutvom i napiju se". Istraivai s Dravnog sveuilita Oklahoma i sa Sveuilita Hertfordshire pokuavaju otkriti mogu li im "vesele" pelice pomoi da otkriju lijekove za lijeenje alkoholizma u ljudi, pie "Independent". ini se da pele, ba kao i ljudi, najvie vole jaka alkoholna pia. Kad im je ponuen izbor izmeu najae mogue eerne otopine i 80 postotnog alkohola, pelice su stale u red za ankom. "ak smo ih uspjeli nagovoriti da popiju isti etanol", rekao je Charles Abramson sa sveuilita Oklahoma. "To, koliko znam, ne bi napravilo niti jedno drugo ivo bie, ak ni student". Znanstvenici pretpostavljaju da pele, koje imaju vrlo razvijene drutvene strukture, lijee svoje alkoholiare, ba kao i ljudi. One svoje prijestupnike izoliraju. Istraivai sad ispituju lijekove kojima bi mogli lijeiti pelinje poroke. Kad pele s krova dozuje u svoj kafi na prozoru laboratorija na treem katu sveuilita, neke od njih dobiju antabuz, lijek od kojega je alkoholiarima zlo ako popiju alkohol. I doista, te pele kad se vrate i kad im se ponudi izbor izmeu eerne otopine i alkohola, pokazuju iznenadni interes za bezalkoholna pie. Znanstvenici namjeravaju na pelama ispitati i druge lijekove koji bi mogli koristiti alkoholiarima.

58

Internet pelarstvo http://www.ekologija.net/domace/pcele_ples.htm

PELAMA PLES DONOSI VEU KOLIINU HRANE

Pele komuniciraju plesom koji radilicama pokazuje gdje e pronai biljni sok, istie se u studiji koju su izradili entomolozi s Kalifornijskog sveuilita Riverside. Priopavanje udaljenosti i smjera plesom moe poveati zalihe hrane u pelinjim kolonijama, tvrdi studija iji su rezultati opisani u tekstu objavljenom u asopisu "Nature". "Plesni jezik" pela prvi je put opisan jo 1940., a navodi kako pela traga svojemu roju pokazuje udaljenost i put do hrane. Pela koja se ba vratila s bogatog izvora hrane, plesat e na okomito postavljenim saama pravei pritom krugove. Tijekom svakoga kruenja ona e krug presjei pod odreenim kutem koji pokazuje smjer u kojemu se nalazi hrana u odnosu na Sunce. Uzme li se krunica u obliku sata, tada pela koja presjee krug crtom od zamiljenog broja est prema broju 12 zapravo drugim pelama pokazuje da moraju letjeti u smjeru Sunca. Pritom pela dok plee titra trbunim dijelom, a broj titraja oznaava udaljenost od izvora hrane. "Jezik plesa je najsloeniji primjer simboline komunikacije u svijetu ivotinja, izuzmemo li primate. Naa studija moda otvara mogunost manipuliranja ponaanjem pela tragaa radi boljega opraivanja posaenog bilja", istie jedan od autora studije Kirk Visscher. Kako bi ispitali vrijednost informacije izreene plesom autori su inae uobiajeno okomit poloaj konice preokrenuli u vodoravni. U tom je sluaju pela traga izvodila dezorijentirani ples koji je pokazivao razliite smjerove. Zatim su istraivai pustili usmjereno svjetlo koje su pele protumaile kao Sunce. Nakon toga pele su plesom tono pokazivale smjer izvora hrane iscrtavajui kut u odnosu na svjetlo. Dalje se eksperiment odvijao usporedbom koliine hrane koju su skupile pele s orijentiranim plesom u odnosu na one iji je ples bio dezorijentiran. Pokazalo se da su one koje nisu bile ometane prikupile veu koliinu hrane, no taj je rezultat bio uoljiv samo zimi. Tijekom ljeta i jeseni razlika je bila mala ili nikakva. "No, kod pela ak i kratka razdoblja intenzivnog prikupljanja hrane mogu initi razliku izmeu preivljavanja i uginua", tvrdi Visscher. Pele med proizvode na isti nain najmanje 150 milijuna godina. Njima je med zaliha za duge zimske mjesece kada cvijee ne cvjeta i stoga ne proizvodi biljne sokove. To je jedini kukac koji proizvodi hranu koju jedu i ljudi. Pela, inae, ima tri para nogu, etiri krila, alac i poseban trbuh koji zadrava biljni sok.

59

Internet pelarstvo Iz prakse - za praksu

http://www.medija.netfirms.com/evidencionilist.htm

EVIDENCIONI LIST
Dok pelice u konici zimuju, dobar se pelar priprema za sledeu sezonu. Jedna od priprema je i zasnivanje nove operativne evidencije na pelinjaku. Svako od nas to radi drugaije: sveske , rokovnici, listii - mnogo je naina, a na pelaru je da odabere svoj sistem koji e mu najvie odgovarati. Evo predloga za sledeu godinu, da svako drutvo ima svoju listu praenja. To je list A4 formata sa prethodno pripremljenim rubrikama, a za one kojima je mrsko da popunjavaju kolone, to se isto moe beleiti i u formi kratke zabeleke, s tim da se po svakom pregledu i upisivanju podvue, razdvoji upisano od narednog. Lista se cele sezone nalazi u plastinoj fascikli koja je pod krovom LR konice. Na fascikli je neophodno markerom oznaiti broj konice, kako se liste nebi izmeale. U rubrike unosimo, respektivno: datum pregleda; stanje zaliha hrane (na primer pet ramova sa medom 5M, tri sa mednim vencima 3V i dva sa polenom 2P); stanje okvira (dodate dve satne osnove evidentiramo sa +2SO, ram graevnjak sa G, uzeta dva rama izgraenog saa sa -2IS); stanje legla (tri rama zatvorenog legla sa 3Z, dva otvorenog legla sa 2O); beleku o matici: mladu maticu oznaavamo sa MLM, staru STM, +MLM / +STM ako je pronaena i -MLM / -STM ako seje, ali nije viena; MT matinjak i na kraju dajemo ukupnu ocenu stanja drutva brojem 1-5 ili 1-10, kao i eventualnu napomenu (tiha smena, kreno leglo, pratiti MLM, spojiti sa br, bezmatak i drugo).

Datum 16.07.

Hrana 2M,2P

Okviri +2SO

Leglo 3Z,1O

Matica - MLM

Ocena 7

Napomena Ovo je samo u ploditu

Dati primer zamenjue tekst: 16. jula stanje je u ploditu dva okvira meda i dva okvira polena, dodata su dva okvira sa satnim osnovama, mlada matica nije vidjena ali seje, ima dva okvira sa zatvorenim leglom i jedan sa sveim leglom; ocenjena je sedmicom. Obrazac se moe lako napraviti na listovima crtanjem ili fotokopiranjem, a ako je to samo prazan list bez kolona onda je praktino da se u zaglavlju napie legenda tj. znaenje skraenica, dok se ne navikne na njih. Svakako da uvoenje evidencione liste za svako drutvo ne istiskuje iz upotrebe klasinu pelarsku belenicu u kojoj e biti zabeleeno svo ostalo relevantno opaanje, kao i naznake za naredna praenja i intervencije na pelinjaku.

60

Internet pelarstvo

PELINJAK NA VETRU
Najvei neprijatelj pela tokom zime je vetar. Ma koliko drutva bila kvalitetno pripremljena za zimu, ukoliko je lokacija i orijentacija konica neadekvatna, itav trud pelara postaje bezvredan, a prezimljavanje neizvesno. Jo davne 1901. godine velikan srpskog pelarstva ore Kolarovi pisao je "Nepogodno vreme a osobito jaki vetrovi najvei su neprijatelji pelinji, koji vie pela potamane nego svi pelinji neprijatelji zajedno, jer im pelar na put stati ne moe." Danas, itav vek kasnije, osvrnuemo se na ovaj problem i njegovo reavanje u savremenom pelarstvu. Dejstvo vetra je prvenstveno u remeenju mikroklime unutranjosti konice. Ako je leto orijentisano u pravcu duvanja estih jakih i hladnih vetrova, dolazi do neeljnog rashlaivanja. Rezultati ruskih istraivaa ukazuju da vetar brzine svega 5 do 10 km/h rashlauje konicu za 7,5 pa ak i do 30%. Stoga je poznavanje smerova najeih vetrova presudno pri orijentaciji konica za zimovanje. Tim pre ako znamo u kakvom se klimatskom podruju nalazi pelinjak. Za grubu procenu podruja moe se iskoristiti posredno utvrivanje prema gajenim kuturama, kao to su to uradili u Pelarskom institutu Univerziteta Hohenhajm - tutgart (SR Nemaka). Veoma topla podruja su ona gde se uspeno gaji vinova loza, topla gde se gaji voe, umereno hladna - ozime itarice i veoma hladna sa zastupljenim jarim usevima i planinskim livadama. Smer i intenzitet vetra u nekom mestu najbolje pokazuje takozvana rua vetrova. To je prostorno orijentisan grafik, sa oznaenim stranama sveta, na kome su prikazane jaine vetra. Mogue ga je nai na svakoj detaljijoj geografskoj karti Dobra orijentacija podrazumeva takav poloaj da vetrovi duvaju sa zadnje strane konice, a ne u leto. Takoe, zatita konica od udara jakih i hladnih vetrova nije na odmet i sa ostalih strana.Tim pre to praenja vrena pre gotovo jednog veka u hladnim prostranstvima Rusije ukazuju da je u konicama zatienim sa svih strana bilo i do 70% vie legla od onih koje su bile zatiene samo sa dve strane. Sline rezultate moemo pronai i u dananje vreme u asopisima. Fizika zatita pelinjaka od vetra moe se izvriti na razne naine. Najbolja zatita je izbor dobre lokacije, ako je to prostorno ostvarivo. Ona podrazumeva postojanje neke prirodne zatite iza pelinjaka kao to su brdo, uma i slino. Drvee veoma mnogo smanjuje snagu vetra. Istraivanja Nejstenova pokazuju da zasadi irine 50 metara prepolovljuju snagu vetra, dok ga irina od 170 metara gotovo u potpunosti (95%) neutralie. Svakako da je idealna kombinacija kada je mogue uzimeti pelinjak u vonjaku na blagoj padini zaklonjenoj od vetra. U toku zime konice e biti zaklonjene, a u prolee e im vonjak podariti prvu pau. Ako zasada nema, moe se i vetaki stvoriti njegova zamena. To su najjednostavnije zatitne povrine nainjene od letava prikovanih poput tarabe, sa razmakom od oko 4 centimetra, visine oko dva metra. Njih treba postaviti na udaljenost od oko 4 metra od pelinjaka. Ukoliko je ovakva zatita pelaru skupa, slino se moe napraviti i od snopova kukuruzovine. Jedino u tom sluaju postoji opasnost od primamljivanja mieva na pelinjak, poto stvaramo idealne uslove za njihovo zimovanje, a kada se ve nau tu ni konice nee biti poteene njihove posete. Ako ne uspeju da provale kroz leto, zbog postavljenih eljeva, nee se ustruavati da pokuaju da grickaju i samu konicu. Kada se o problemu zimskih vetrova razmilja blagovremeno, ve u prolee, tada se moe na eljenoj udaljenosti od mesta gde e biti uzimljen pelinjak posejati kukuruz u gustom sklopu. Biljke e tokom leta rasti i same formirati zatitni pojas, a uz to bie i neto hladovine. Ovaj kukuruz obino bude upotrebljen u toku leta za kuvanje, pa jesen i nastupajuu zimu doeka samo stabljika i lie. Mievi tu tee mogu da se nasele, s obzirom da su biljke ipak meusobno razmaknute, za razliku od snopova. Naravno, od mieva se najbolje brani najekolokijim sredstvom - makom. Vetru, ovom "neprijatelju pelinjem" se ipak uspeno moe "stati na put". I ne tako teko. lanak je objavljen u Pelaru I/2004.

61

Internet pelarstvo Biologija pele http://www.medija.netfirms.com/kakopcelevide.htm

KAKO PELE VIDE

Pele su u mnogo emu sline ljudima. U pogledu vida, ponajvie podseaju na starije osobe, one koje koriste dva para naoara, za blizinu i za daljinu. Pele su tu mnogo praktinije, one imaju dve vrste oiju, takodje za blizinu i za daljinu. Oi medonosne pele, kao i drugih insekata, veoma se razlikuju od ljudskih oiju. Sastoje se od para sloenih oiju sazdanih od brojnih estougaonih faceta (28000 kod trutova, 4000 kod radilica) i tri prosta oka. Uprkos tome, veruje se da je njihov vid otar samo na udaljenosti od oko 1 m. Medjutim, pele su sposobne da vide ultraljubiastu svetlost, nevidljivu za ljude, to im pomae u orijentaciji. One takodje koriste Sunce kao referentnu taku u komunikaciji sa drugim pelama odnosno pri odreivanju ugla pod kojim valja leteti da bi se pronali izvori hrane. Pela radilica ima oi sa suprotnih strana glave tako postavljene da ine dve velike elipse. Svako sloeno oko je sainjeno od oko 6900 posebnih jedinica, faceta, zbijenih u estougaone forme koji se nazivaju omatidije. Svaka omatidija, poput kamere, prima svetlost pod malim vidnim uglom. Svetlosni zraci se fokusiraju zasebnim soivima na svetlosno osetljivi pigment u unutranjosti. Odmah po osvetljavanju, ove senzorne elije daju nervne impulse koji su zapravo kodirana informacija o kvalitetu svetla: talasnoj duini i ravni polarizacije. Pele su takodje vrlo osetljive na brze pokrete. Kada pela leti brzinom od 15 metara na sat nisko iznad cvetnog polja, cvetovi pod njom izazivaju svetlucanje, bljeskanje, poput zvezdica na nebu prikazujui se u trenu. Medjutim, kada bi pustili pelu u bioskopsku salu gde je filmska projekcija (film se projektuje sa 16 ili 24 sliice u sekundi) ona bi jasno videla pojedine sliice. Dodue, mnoge ivotinje upravo tako i vide ono to oveijem tromom oku izgleda kao pokretna slika, na filmu i televiziji. Pele imaju takodje i neke naizgled misteriozne vizuelne sposobnosti. Na primer, one mogu da utvrde poloaj Sunca ak i u potpuno oblanom danu ako se na celom svodu pojavi makar samo deli istog neba. Na osnovu tog podatka orijentiu se na putu ka izvoritu pae. O pelinjem oseaju za boje nagaalo se sve do pred kraj prolog veka. Biolog Spengel 1793. godine izneo je svoje vrsto verovanje da cvetovi imaju boje da bi se reklamirali pelama i ostalim insektima da ih pronau i oprae. Punoa boje istie ih u odnosu na zelenu ili smedju boju okruenja, te to Spengel naziva na Nemakom saftmale. Moda je najpoznatiji u izuavanju ovog problema bio, takodje Nemac, Dr Karl Fon Fri, sa svojim znamenitim eksperimentom. On je pokazao da pele razlikuju boje vebajui ih tako to je posudicu sa zaslaenom vodom stavljao na plavi kvadratni papir. Nasumice potom stavljajui ovaj plavi kvadrat dokazao je da ga pele prepoznaju i da su nauile da ga prate nadajui se hrani. Savremeni istraivai utvrdili su da su pele slepe za svetlost talasnih duina u oblasti UV-A i UV-B (400 nanomatera). Zanimljivo je da je za pele crvena boja, koju mnogi pelari rado korise za delove konica, zapravo nevidljiva. Pojednine crvene objekte pele vide kao crne dok se u nekim nijansama javlja potpuno odsustvo boje. Ali, zato one vide i ono to mi ne vidimo. Prema tvrenju berlinskog doktora Randolfa Mencela, pelinji vid boja bi se najbolje mogao prikazati sledeim fotografijama. Prvi snimci su boje iz spektra koji vidi oveije oko i one nam izgledaju sasvim poznato. Druga grupa

62

Internet pelarstvo fotografija prikazuje isti cvetni motiv, ali snimljen fotografskom tehnikom koja simulira pelinji vid. Primeuje se da su to tamne plavo-bele fotografije. Iako se zapravo tano nezna kako pele interpretiraju ovakve neuro signale, snimci odraavaju izgled ovih cvetova u spektru ultraljubiaste svetlosti. Zapaamo koliko su izraeniji delovi cveta koji sadre nektar i polen, a to je ono zbog ega ih pele i poseuju. Mnogi cvetovi izgledaju tamno posmatrani pod ovom svetlou, drugi, kao na primer suncokretov cvet, imaju karateristinu aru centralnog dela apsorbujueg za UV. S druge strane, spoljanji deo cveta, krunini listii, reflektuju osim ute boje, koju i mi vidimo, i ultraljubiaset zrake, inei da ih pele vide u purpurnoj, rumenoj boji. I na kraju, evo i snimaka uradjenih ove jeseni uz pomo mikroskopa (vidi foto galeriju sajta). One prikazuju sloeno pelinje oko sa tananim maljama po povrini. Uloga im je da zatite ovaj sloeni aparat od polenovog praha prilikom uvlaenja u unutranjost cveta. Druga fotografija je jedno prosto oko. Uveanje mikroskopa nije veliko, a radi se o obinom kolskom Ruskom mikorskopu. Ipak, veliko je zadovoljstvo posmatrati te obinom oku potpuno nedostupne detalje na peli. lanak je objavljen u Pelaru I/2004.

63

Internet pelarstvo Neprijatelji pela http://www.medija.netfirms.com/hrzimi.htm

MATINA REETKA ZIMI

Sa dolaskom hladnih dana pele sve vie vremena provode zbijene oko preostalog legla, a na izlete se odluuju tek u najtoplijem delu dana. Spremaju se za nastupajuu zimu. Ali, nisu samo one osetile da nam se pribliava zima; i ostale ivotinjice koje ive na pelinjaku pokuavaju da sebi pronadju pogodno mesto za zimovanje. To su, pre svega, rovica i mi, a konica im je veoma pogodno mesto za to s obzirom da se oni hrane pelama, ali nee odoleti ni medu i vosku. Zato, kada se ove tetoine uvuku u konicu, tu ostaju do kraja zime, vrljajui po noj, prljajui je i, to je najgore, uznemiravajui pele u vreme kada se one nalaze u klubetu. Pelinja zajednica koja ima ovakvog neeljenog gosta tokom zime teko e prezimeti, u prolee e ui veoma slaba, ako ga uopte i doeka. Reenje za ovaj problem ve je uobiajeno: u vreme kada se sa polja obere kukuruz, na leta se postavljaju limeni eljevi. Time se spreava da se tetoine uvuku u konicu. Mana eljeva je to se njima drastino smanjuje prostor za kretanje pela, a tokom kasne jeseni, u blagim zimama i rano s prolea mnoge polenarice daju svoj dragoceni prah koji pele kroz tako sueni otvor teko unose u konicu; arene loptice polena ostaju na letu i tu propadaju. Drugi nedostatak eljeva je opasnost da se tokom zime majuni otvori zapue otpalim mrtvim pelama i votanim trunjem pa se tako smanjuje dotok vazduha i remeti mikroklima. Ipak, u poredjenju sa tetom koju mi moe da napravi, ovo je mnogo manja opasnost. Kada se priblie hladniji dani pele odabiru mesto gde e zimovati i u tom delu konice pripremaju svoje budue klube. Tada vie nema medobranja, svi korpusi konice preputaju se pelama. Matina reetka vie nema funkciju i odlae se u magacin. Kao i mnotvo drugog pribora i stvari koje se koriste samo povremeno, sada i matine reetke treba negde smestiti, smetaju i zauzimaju mesto. Na svom pelinjaku koristim metalne, iane reetke. One su uokvirene drvenim ramom od letvica debljine par centimetara dovoljnim da se na prednjem delu napravi otvor za gornje leto. Gde sa njima zimi? Ostaju u konici, ali sada slue da pelinju zajednicu zatite od mieva. Pomalo neobina uloga Hanemanove reetke. Pri zadnjem pregledu, po lepom i blagom jesenjem vremenu, svi korpusi se skidaju na sa strane odloeni poklopac. Ostaje samo podnjaa koja se jo jednom pregleda, oisti i postavi se letvica za leto sa smanjenim otvorom, u zimskom poloaju. Zatim se na podnjau postavi uokvirena iana matina reetka, ali naopako, tj. sa otvorom za gornje leto okrenutim da bude sa donje strane. Na nju dolaze tela konice i konica se zatvara. Sada plodini nastavak lei na okviru u kome je iana reetka, podignut je za par centimetara od podnjae, inei je neto dubljom. Nezvani gosti mogu da pokuaju da udju u ovaj plitki prostor, ali ih tu nee doekati nita atraktivno s obzirom da je itavo bogatstvo konice iznad metalne, neprobojne pregrade. Sve to mogu da dobiju su samo ubodi pela. Pele kroz reetku noramlo prolaze, polenarice unose svoj tovar, a trutova ve odavno nema. Kako su otvor na letu i otvor na reetki jedan uz drugi, nema nikakve opasnosti da e doi do zbunjivanja pela; ve posle par minuta straarice se postavljaju na svoja straarska mesta a pele normalno prolaze. Ne samo mi i rovica, ve i druge tetoine imaju problema sa ovakvom barijerom. To su pre svega leptir medojed mrtvaka glava koji nemoe da prodje ve u tom uskom prostoru i skona od uboda pela, ali i mnoge zolje koje imaju problema sa provlaenjem kroz reetku. Ovo se poznaje po tome koliko ih mrtvih pele izbace ispred konice. 64

Internet pelarstvo I tako matina reetka, izmiljena za sasvim drugu namenu, umesto da bude pelaru na smetnji tokom zimskog perioda ili beskorisni deo konice, nalazi novu ulogu u borbi protiv pelinjih neprijatelja. lanak je objavljen u Pelaru XI/2003, Beograd i na bugarskom jeziku u Pelin-u 1/2004, Sofija Godinjica http://www.medija.netfirms.com/vekipolangstrota.htm

VEK IPO POKRETNOG RAMA

Dejan Kreculj Kada se u dananje vreme spomene "peti oktobar" ili "Dejton" veina naih ljudi pomisli na politika dogaanja na ovim prostorima u zadnje vreme. Meutim, za sve pelare koji koriste "elerku" konicu ova dva pojma mogu da znae i neto vie. Lorenc Lorejn Langstrot roen je u Filadelfiji 25.12.1810. godine, diplomirao na Jelu 1831. godine na kome je bio profesor matematike dve godine. Nakon diplomiranja studirao je teologiju i od 1836. godine posto pastor u Andoveru, ali je zbog slabog zdravlja dve godine kasnije dao ostavku, da bi posle mnogo mesta irom Amerike doao i zauvek ostao u gradiu Dejtonu, u dravi Ohajo. Prve dve zajednice nabavio je 1838. godine, kada poinje i ozbiljnije interesovanje veleasnog L.L.Langstrota za pelarstvo, u vreme kada u itavoj Americi nije postojala ni jedna knjiga o ovim plemenitim insektima i dve decenije pre pojave prvog pelarskog asopisa na ovim prostorima. Boravei u prirodi zbog zdravlja, prouavao je pele i uskoro uvideo potrebu da konstruie konicu koja bi se mogla lako pregledati. Doao je na ideju da medeni sat uokviri drvenim ramom sa svih strana, a da se pri tom ram oslanja na samo na taku oslonca ne dodirujui zidove konice, to omoguava dovoljno prostora pelama za prolaz. Ramovi plodita i medita, znai svi ramovi konice, bili su jednakih dimanzija. Pre ravno 150 godina, petog oktobra 1852. godine ovaj pronalazak je patentiran pod nazivom "pokretni ram", i tako je iz mirnog gradia Dejtona u svet krenula nova konica - konica koja e postati najrsprostranjenija irom sveta. Kao i svi pravi velikani, poput Srbina Nikole Tesle, i L.L.Langstrot nije ponjeo plodove svoga truda, uinili su to drugi. Imao je dvadeset konica, a san o 125 nikada nije ostvario. Teko oboleo od nesnosnih dugotrajnih napada glavobolje, umro je u dubokoj starosti. Upravo na ovu znaajnu godinjicu u beogradskom Tamajdanskom parku, u Langstrotu dalekoj zemlji Srbiji, odrava se tradicionalna pelarska izloba. Setimo se veleasnog Langstrota, koga je njegov dugogodinji prijatelj, Dr C.C.Miler, opisao kao "oveka prijatne spoljanjosti, jednostavnih i skromnih manira, veselog, ljubaznog i iznad svega armantnog". LANAK JE OBJAVLJEN U PELARU, BEOGRAD, 11.2002. GODINE

65

Internet pelarstvo http://www.medija.netfirms.com/pceleigrozdje.htm

PELE I GROE
Gotovo da nema pelara koji nezna za uveni spor oca srpskog pelarstva profesora Jovana ivanovia sa karlovakim vinogradarima oko toga da li pele jedu grodje. Ipak, nije na odmet ponoviti priu. Pelinjak uvaenog profesora bio je u blizini sremskokarlovakih vinograda i u vreme zrenja grodja susedi, vinogradari, primetili su mnotvo pela na grozdovima. Smatrajui da su glavni krivac za oteene i isisane bobice profesorove pele, podneli su tubu sudu protiv njega. Da bi dokazao neosnovanost tvrdnji vinogradara, profesor je izvrio eksperiment. Komisijski je otvorena jedna konica i u ulicu pela postavljen je grozd. Naredno otvaranje bilo je nakon 24 sata i, na veliko iznenadjenje tuitelja, komisija je pronala itav grozd, bez ikakvih oteenja. Sve bobice su bile cele. Zatim je usledio drugi deo dokaza. Ako pele ne diraju zdrave bobice, da li e ih privlaiti ako su oteene. Profesor je iglom izbockao pojedina zrna na grozdu i vratio ga medju pele. Narednog dana komisija je pronala isisana samo ona zrna koja su bila oteena, dok su ostala, zdrava, bila nedirnuta. Time je dokazano da pele ne diraju zdrave bobice, ve da dolaze na ona zrna koja su prethodno drugi insekti, prvenstveno ose, otetili ili su sama pukla usled mnogo vode u njima. Ova kratka pria, pria je kako o pelama tako i o ljudskim naravima i (dobro)susedskim odnosima. Mnogo je pelinjaka koji se nalaze u neposrednoj blizini vinograda, neretko su i sami pelari vinogradari i obrnuto. Bez obzira da li se pele nalaze uz pelarev ili susedov vinograd, u loim godinama, kada je mnogo raspuklih bobica na grozdovima ili kada se s jeseni pojave rojevi utih mundira, osa i strljenova, teko je proi kroz vinograd od insekata koji napadaju rod. Jo ako je i sused od ranije neto loe volje, eto istorije koja se ponavlja i predmeta za sporenje. Jedino je pitanje koliko e dananji pravosudni organi prihvatiti dokaze profesora ivanovia. Bilo kako bilo, tokom berbe vinograda ove godine uoio sam dosta pela na grozdovima. Nisu bile same, pre njih bobice su posele ute napasti, ose koje su tu bile jo od ranog jutra, grickale opne i otvarale put pelama da se kasnije, kada se temperatura vazduha povea, i one oslade. Setivi se pomenute prie od pre gotovo jednog veka, ponovio sam eksperiment, sa malom izmenom. Sada, ili za sada, sreom nije bilo sudske tube niti komisije, ve sam sve to fotografisao. U konicu sam stavio dva grea, grozdia koji se javljaju na zapercima. To su mali grozdovi, sa desetinu bobica, ali su prilino slatki. Jedan sam ostavljio potpuno ceo, onakav kako je ubran, dok sam drugom otetio svako zrno zasecanjem skalpelom. Odmah su se na povrini zrna pojavile suzice slatkog soka. Pele je to privuklo, snimljeno je i konica je zatvorena. Sutradan je nastavljena berba i, u pauzi, otvorena je konica. Grozdovi su bili tu, neoteeni grozd je i dalje bio takav, dok su se pelice osladile. Sledila je priprema za fotografisanje ali, dok sam se pomerao da pronadjem najbolji poloaj gde neu zaklanjati sunce, na grozd je sletela grabljivica, osa i krenula pravo na izbockani grozd. Pravi krivac, uhvaen na delu. Naravno, snimljena je.

66

Internet pelarstvo Sledei snimak nainjen je u popodnevnim satima. Celi grozd i dalje je bio neoteen, ta vie nije ni bilo neto mnogo pela oko njega. Drugi je ve imao isisanih zrna, neka su jo bila naizgeld cela, a itav grozdi polako je tonuo u ulicu, medjuramni prostor, poto su ga vredne pelice olakale i povlaile ka letu da bi ga konano izbacile iz konice. Verovatno da bi itav eksperiment bio mnogo bre obavljen da su grozdii bili na dohvat pelama. Radi lakeg fotografisanja i mesta za njih, grozdovi su bili stavljeni nad medini nastavak, dok je glavnina pela bila mnogo nie, u ploditu, s obzirom da je snimanje radjeno zadnjih dana septembra. Na kraju, zakljuak je isti kao i pre stotinu godina: pele ne mare mnogo za cele bobice, najverovatnije je da bi ih kasnije, kada bi se same od sebe osuile, i izbacile iz konice ili ispropolisale. Osa koja se obruila na grozd je sama pokazala ko je glavni krivac, a sa njima se i onako vodi stalna borba; potrebno je samo susedima, vinogradarima, ukazati ko pravi tetu i pozvati ih da se zajedniki borimo protiv zajednikog neprijatelja. OBJAVLJENO U PELARU, BEOGRAD, 10. 2003. GODINE

67

Internet pelarstvo Reagovanje http://www.medija.netfirms.com/fumagilin.htm

FUMAGILIN IZ PANDORINE KUTIJE

Prologodinji novembarski broj "Pelara" iznenadio nas je i obradovao vestima iz organizacija, ali i novom ureivakom koncepcijom lista - sa neim do sada nevienim ili vrlo retko vienim: struno naunim radom iz oblasti zdravstvene zatite pela " Opravdanost primene fumagilina u terapiji nozemoze" Jevrosime Stevanovi i Zorana Stanimirovia sa Fakulteta veterinarske medicine i Mie Mladenovia sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Imena potpisnika ovog rada i obilje citirane svetske literature, ukazivali su na relevantnost reenog. Naalost, zbog korienja mahom usko strunih izraza, terminologije strane proseno obrazovanom pelaru, ova znaajna materija, kao nerazumljivo tivo, ostala je bez ireg odjeka. A upravo analiza ovog dragocenog teksta dovoljan je razlog da kod svakog savesnog pelara pokrene niz pitanja o opravdanosti i riziku kojim izlaemo sebe i korisnike naih proizvoda neoprezno primenjujui hemikalije na pelinjaku. U sluaju primene fumagilina, ova pitanja su brojna. Autori navode da: 1. najee koriene hemikalije u zatiti pela fluvalinat, fumagilin i nistatin naruavaju prirodnu ravnoteu kiselosti u crevima pela, to dovodi do intenzivnog razvoja gljivica sa krajnjim ishodom poveanog uginua pela, 2. fumagilin ima potencijalni genotoksini efekat na OVEKA ukoliko je prisutan u medu i ostalim pelinjim proizvodima (genotoksian - otrovan na nivou naslednog materijala) sa posledicama poremeaja u reprodukciji LJUDI (uestali pobaaji, slabost organizma ), 3. fumagilin ima celioinhibitorno dejstvo (spreava rast i deobu elija) i oteuje respiratorni epitel LJUDI (oteuje elije plua), 4. inhibira angiogenezu kod LJUDI (izaziva umnoavanje elija krvnih sudova), 5. indukuje apoprozu (ubrzava starenje elija, organa i organizma u celini). Navedene opasnosti za oveka, njegovo zdravlje i potomstvo, zbog primene ovog preparata u najblaoj formi reeno, mogu da uasnu svakog odgovornog oveka. Znajui i to da se doziranje svih preperata u praksi vri mahom "od oka" tj. "za osrednje drutvo tri do pet kapi " i slino, gde su merne jedinice "kafena kaika", "rakijska aa" opravdano se postavlja pitanje naina primene hemijskih preparata u pelarstvu. Posebna je pria proizvodnja i prodaja, ak oglaavanjem putem "Pelara", neregistrovanih lekova, nepoznatog porekla i, to je gotovo neverovatno ali vieno na Tamajdanu pre par godina, bez oznake proizvoaa i uputstva za upotrebu! Ako tome dodamo i osobinu veine pelara da su "omnipotentni" ljudi, tj. da se "razumeju u sve", da svako ima svoju tehnologiju pelarenja, svoje metode rada i, veoma esto, svoje naine zdravstvene zatite raznim hemijskim sredstvima namenjenim veterini, humanoj medicini pa ak i pesticidima u koncentracijama samo njima znanim, stanje je jo alarmantnije kako za potroae tako i za ta sirota stvorenja nad kojima se ovakva tehnika primenjuje. S druge strane pak, letos drava donosi zakon o organskoj proizvodnji koji nam prua ansu da izaemo u svet kao proizvoai ekoloki ispravne zdrave hrane. Na kraju ta rei: nova sezona u pelarenju nam se primie; med je Boji dar - ne proizvodimo ga u saradnji sa avolom iz boice, jer kada se Pandorina kutija jednom odkrine OBJAVLJENO U PELARU, BEOGRAD, 4. 2001. GODINE

68

Internet pelarstvo Zatita pela http://www.medija.netfirms.com/bezalica.htm

BEALICA
Mada je nemilosrdnim NATO bombardovanjem nae zemlje izvren ekocid ili znaajnije naruena ravnotea u veini ekosistema, kako saznajemo iz sredstava informisanja, mnogi voari i ratari postarali su se ove godine da nekontrolisanom primenom sredstava agrohemije u znatnoj meri unite pelinji fond Srbije. Zadnji, ali naalost ne i poslednji, bio je vapaj pelara iz okoline Novog Sada, gde je uzrok stradanja pela bilo nenajavljeno tretiranje komaraca iz aviona. Greh im na duu, a teta se u savkom sluaju nikada novcem nemoe nadoknaditi. Pelarim u Kovinu, u podruju koje je takoe izloeno redovnom tretiranju insekticdima, naroito protiv komaraca. Meutim, blagodarei kvalitetnoj saradnji izmeu drutva pelara, inspekcijskih organa i izvrioca radova, teta je bilo samo kod nesavesnih i neodgovornih pelara. Pelinjak mi se nalazi u vonjaku, koga takoe povremeno titim hemijskim sredstvima, te sam prinuen s vremena na vreme da konice zatvaram. Sat-dva pre prskanja postavljam bealice na leta i dok pripremim prskalicu i preparat, pele se ve nau na sigurnom mestu i prskanje moe da pone. Kako ovo radim uglavnom u kasnim popodnevnim satima, taj dan za pele izletnice nije izgubljen.

KONSTRUKCIJA
Konstrukcija bealice je veoma jednostavna i nije neka posebna novina kod nas. ine je dve letvice debljine neto vee od visine pele (1-2 cm) i komad trouglasto izrezanog kartona. Letvice postavljamo tako da zajedno sa podnjaom i kartonsikm poklopcem ine tunel koji sa prednje strane odgovara dimenzijama leta konice, dok se u unutranjosti suava na svega par centimetara. Karton na letvice fiksiramo ekseriima, lepljenjem ili klamericom. Duina tunela bealice treba da bude bar do 1/2 ili 1/3 dubine konice.

FUNKCIONISANJE
Po povratku sa pae pele ulaze u tunel koji ih, suavajui se, vodi duboko u konicu do malog otvora. Tu ulaze, ali im je izlaz onemoguen jer nemogu da pronau leto kroz koje se vidi dnevna svetlost.

KARAKTERISTIKE
U praksi bealica se pokazala kao veoma efikasna primenjena na LR konici, ali i na nukleusima, samo manjih dimenzija. Sakupljanje traje onoliko koliko je potrebno da se i poslednje izletnice vrate. Mogue ju je primeniti na bilo kojem tipu konica. S obzirom na potreban materijal i trud koji treba uloiti da se napravi ne isplati se uvati je za sledeu upotrebu jer nas praktino ne kota nita. OBJAVLJENO U PELARU, BEOGRAD, 9. 2001. GODINE

69

Internet pelarstvo Ekonominije pelarenje http://www.medija.netfirms.com/prerada%20voska.htm

KAKO DO BESPLATNE PRERADE VOSKA

Princip ekonominosti proizvodnje je zahtev da se odreena proizvodnja ostvari sa to manjim troenjem elemenata proizvodnje: materijala, sredstava za rad i radne snage. to su trokovi manji to je proizvodnja ekonominija. Jedna od stavki u procesu pelarske proizvodnje je i troak dezinfekcije i pretapanja sirovog voska u satne osnove. Znamo da je redovna zamena saa u konici bitan uslov za ostvarivnje jakih, zdravih i produktivnih pelinjih zahednica. ta uraditi da bi se ovaj troak proizvodnje umanjio? Pomo u reavanju problema treba traiti od samih pela. Vosak je jedan od pelinjih proizvoda iji se prinosi uglavnom zanemaruju. Govorei o kvalitetu neke pelinjie zajednice mahom spominjemo koliko je u kojoj pai dala kilograma meda. A prinos voska, polena, propolisa, matene mlei? To su sve "nuzproizvodi" o kojima se gotovo i ne vodi rauna, a veina pelara ih ni ne sakuplja. Kako iskoristiti pelu da nam proizvede satne osnove? Jednostavno - proizvodnjom vee koliine sirovog voska. Prerada sirovog voska u satne osnove ima cenu, ali i sirovi vosak na tritu ima svoju cenu. Koliko je potrebno godinje kilograma satnih osnova za na pelinjak lako moemo da izraunamo potujui pravilo da se u jednoj sezoni menja 1/3 saa. U tabeli su date dimenzije i masa satnih osnova za pet standardnih tipova konica (merenje izvreno prema satnim osnovama proizvoaa "Nektar" iz Beeja). DIMENZIJE SATNIH OSNOVA (CM) 43 X 21 42 X 27 23 X 39 25 X 40 30 X 40 MASA (GRAMA / KOMAD) 84 108 87 96 114

TIP KONICE LR DB A AG POLOKA

Potrebnu koliinu sirovog voska dobijamo kao: MSV=T x MT+(CP/CSVX100)+K gde je: MSV - masa sirovog voska (kg) T - potreban broj tabli satnih osnova (komada) MT - masa jedne table satne osnove (kg) CP - cena prerade (dinara/kg) CSV - cena sirovog voska (dinara/kg) K - odbitak na neistou, kalo (obino 5%) Prema tome, potrebna masa sirovog voska MSV dobija se kada se masa satnih osnova (T x MT) uvea za procenat za preradu (CP/CSVX100) i za neistou K (gde su CP/CSVX100 i K izraene u procentima). 70

Internet pelarstvo Na primer, prema podacima iz majskog "Beogradskog pelara" o cenama na tritu, za jednu desetoramnu LR konicu sa tri korpusa: T = 30 okvira, 1/3 od 30 je 10 tabli MT = 0,084 kg CP= 30 dinara CSV= 6 DM x 30 dinara = 180 dinara K= 5% MSV=10 x 0,084+(30/180X100)+5=1,028 kg Poveanom proizvodnjom sirovog voska dobili smo besplatnu preradu. Kolege pelari, ubacite ramove graevnjake, razredite ramove u meditima Proizvedite vie voska - isplati se. Vredi o ovome razmisliti, zar ne? OBJAVLJENO U PELARU, BEOGRAD, 7. 2001. GODINE Tehnoligija pelarenja http://www.medija.netfirms.com/polunastavak.htm

POLUNASTAVAK KOD LR KONICE

Martovski broj "Pelara" u rubrici "Pisma" doneo nam je reagovanje "Nije sve u obilnim zalihama" obrenovakog kolege Dragana Pavlovia na tekst gospodina Miljka ljivia "Dobre zalihe oslobaaju pelare briga" sa primedbom da je LR "konica u ovoj surovoj godini pokazala sve svoje mane". Uz duno uvaavanje prava svakog pelara da iznese svoje miljenje, slaganje ili neslaganje sa prilogom gospodina ljivia, ovim prilogom napisanim jo jesenas, elim da iznesem sopstveno iskustvo sa pelinjaka na kome su SVA drutava uzimljena na opisani nain "u ovoj surovoj" zimi bila bez gubitaka. Zaista, dobre zalihe dobro rasporeene oslobaaju nas briga. *** Jedna od bitnih odlika Langstrot Rutove konice je i to da se sastoji od, najee, tri tela sa po deset ramova jednakih dimenzija. Ova pogodnost omoguava rad sa ramom ili nastavkom. Za razliku od DB konice, ovde polunastavci nisu predvieni. Meutim, na velikim pelinjacima, pa ak i na velikim pelarskim farmama, ustaljena je praksa da plodini nastavak bude obogaen polunastavkom. Tako, na primer, velikan jugoslovenskog pelarstva Ivan Vener (1) ukazuje na potrebu primene ovog dodatka konici u vidu polunastavka visine 145 cm tokom itave godine, kako za obezbeivanje sigurnog prezimljavanja tako i za smetaj mnotva pela da bi se izbegla teskoba u ploditu. Kolike su potrebe jedne pelinje zajednice za razvoj legla i deponovanje rezervi meda i cvetnog praha odreuje vie faktora, a pre svega kvalitet matice i pani uslovi. U jednomatinom sistemu pelarenja, praksa je pokazala da povrina saa treba da bude u granicama od oko 260 do 290 dm (2). Za desetoramnu LR konicu povrina saa jednog nastavka, pa i plodita, iznosi 88,56 dm to ukazuje na potrebu za tri ovakva tela kako bi se dosegao traeni minimum tj. 265,68 dm. Meutim, radi se o tek postignutom minimumu, a za neki optimum oigledno da "jo neto fali". To je polunastavak. Meutim, za razliku od veliine LR rama, veliina polurama uglavnom varira od pelara do pelara, s obzirom da proizvoai satnih osnova svojim asortimanom ne podravaju i ove mere. Polunastavci sa kojima radim predstavljaju kompromis. Polazei od principa ekonominosti kao zahteva da se proizvodnja ostvari sa to manjim troenjem elemenata proizvodnje: materijala, sredstava za rad i radne snage, polunastavak ima visinu ravnu 1/2 visine nastavka tj. 121 mm. To omoguava korienje takvog elementa bez ramova u ulozi zbega, ali i vie od toga. U sluaju nedostatka slobodnih nastavaka na pelinjaku mogue je, postavljanjem dva polunastavka jednog na drugi, dobiti telo visine LR nastavka. Ovakvu konfiguraciju koristim kod izvlaenja satnih osnova poluramova na taj nain to plodite privremeno zamenjujem telom od dva polunastavka. U 71

Internet pelarstvo njima su, jedni iznad drugih 10 poluramova koji simuliraju pet celih satnih osnova. Ostalih pet praznih mesta popunjavam leglom i, uz solidan unos, poluramovi budu za veoma kratko vreme izvueni. Sada treba samo sve vratiti na mesto tj. plodite kompletirati ramovima, a polunastavak poluramovima. U pogledu veliine poluramova ispotovani su zahtevi i apitehnologije i apiekonomije. S obzirom da poluram koji bi odgovarao ovakvom polunastavku nemoe da se opremi polovinom LR satne osnove bez okrajaka, iskoriena je gotovo zanemarljiva razlika u irini LR i DB osnova. Deljenjem DB satne osnove po visini na 1/3 dobija se odgovarajua veliina (420X90mm) za poluram unutranjih mera 430X100 mm koju do punog formata pele samo malo dograde. Ovom merom postie se gore navedeni zahtev u pogledu povrine saa jer 10 poluramova imaju 43 dm to sa 265,68 dm ini 308,68 dm, a to je ak i neto vie od traenih 290 dm. Polunastavak se u toku cele godine nalazi kao integralni deo plodita ispod Hanemanove reetke. S obzirom da je u letnjem periodu iznad nastavka, slui uglavnom za deponovanje rezerve hrane. Med koji tu pele lageruju je solidna garancija za sluaj prestanka pae, a ako se matica "razmahne" u zaleganju, evo joj dodatnog prostora za sejanje "do mile volje". Uzimajui u obzir da je povrina saa polunastavka 43 dm, a da 1 dm moe da prihvati oko 1/3 kg meda, proizlazi da polunastavak ima neto vie od 14 kg meda. Osim toga, poznato je da rezerva hrane u konici utie i na njenu produktivnost jer uslovljava znatno veu nosivost matice, oko 77%(3 ). Poetkom uzimljavanja polunastavak prelazi na podnjau. S obzirom da je sada med ispod legla, na dohvat letu i eventualnim tuicama, pele ga urno prenose gore irei mednu kapu u nastavku istovremeno vrei automatsko prihranjivanje obmanjivanjem. Ovom zamenom mesta postie se i veoma vano pozicioniranje budueg zimskog klubeta i reava problem vetrikalnog prelaska iz nastavka u nastavak. Naime, pranjenjem polunastavka pele otvaraju prostor matici za poleganje i lociraju budue klube. Istovremeno popunjavaju elije saa gotovo do polovine ramova u nastavku gradei veoma veliku mednu kapu. Time je praktino budue klube pozicionirano na polunastavku i donjem delu nastavka. Kako zima protie, klube polako naputa polunastavak prelazei sve vie u nastavak bez bojazni da nee moi da savlada meukorpusni razmak jer ga je zaposela jo krajem jeseni. Koliina hrane do izbijanja na satonoe nastavka sasvim je dovoljna za bezbedno zimovanje. S obzirom da kod nas, a dodue ni u svetu nije mnogo bolje, ne postoji stvarna standardizacija u pogledu dimenzija konica i njenih elemenata, elja autora ovih redova bila je, pre svega, da podstakne na razmiljanje o biolokoj, tehnolokoj i ekonomskoj opravdanosti rada sa polunastavkom kod LR konice, ali i da iznese sopstveno iskustvo iz prakse. Literatura: 1. Vener Ivan, Moja kombinovana metoda pelarenja sa LR konicom, Kupinovo, februar 1995. 2. Stanojevi Marko, Fararov sistem pelarenja, Pelar 12/1997, str.362. 3. Krivcov N.I. i Lebedev V.M., Tehnologija proizvodnje pelinjih proizvoda, SPOS, Beograd, 2000. str. 21. OBJAVLJENO U PELARU, BEOGRAD, 4. 2002. GODINE

72

Internet pelarstvo U slubi zdravlja http://www.medija.netfirms.com/beliluk.htm

BELI LUK
Beli luk, allium sativum, jednogodinja je zeljasta biljka s okruglom stabljikorn visine do jednog metra. Pri dnu stabljika je ovijena cevastim listom, a iznad toga nalazi se, uglavnom, pet dugackih, zailjenih, zelenih listova. Cvast u obliku lopte pokriva beli cvetnim omotaem sa 25 do 30 jajastih lukoviastih pupoljaka, izmedju kojih se nalaze samo male koliine beliastih cvetova, gotovo uvek neplodnih. Batenska je biljka, mada se uzgaja i na veim povrinama. Za beli luk Dr Jovan Tucakov kae da je na univerzalni narodni zain, sirotinjska hrana i najvaniji preventivni lek. Danas, u vreme irokog zagadjenja ivotne sredine sa posledicama koje ono ima na zdravlje ljudi, racionalno je opredeljenje ka ovakvim prirodnim izvorima, pogotovu polivalentnim; hrani sa mnogostrukim fiziolokim i lekovitim dejstvima. Svojim lekovitim materijama poveava optok krvi u sluznici, ime poveava aktivnost organa za varenje. Sok od belog luka pospeuje smanjenu aktivnost jetre i uci. Izrazito snano dezinfekuje te ima sposobnost da sprei, odnosno suzbije razvoj bakterija koje omoguuju truljenje u crevima. Zato sok od belog luka nije samo preventivno sredstvo, nego i lekovito sredstvo za infekcijska oboljenja creva. Normalizuje krvni pritisak, poboljava cirkulaciju krvi, odstranjuje tetne materije iz eluca, creva i krvi to sve povoljno deluje na rad srca i omogucuje da nestane premorenost, razdraljivost, glavobolja, neraspoloenje i potitenost. Uspeno se koristi u leenju bolesti organa za disanje, posebino kod bronhitisa i astme. Ova kulturna biljka pratilac je ljudskog roda jo od pradavnih vremena. U Eberovim papirusima i starog Egipta, jo pre tri ipo milenijuma, istie se njegova lekovitost. Prema predanju, prilikom izgradnje Keopsove piramide zatajilo je snabdevanje belim lukom i hiljade robova prestali su da rade zbog malaksalosti. Mada su ga antiki Grci nazivli smrdljivom ruom i nisu dozvoljavali ulazak u hram onima koji su ga jeli, ipak ga otac medicine Hipokrat navodi u svojim delima kao lek. Stari Rimljani su tvrdili da je malo bolesti koje mu mogu odoleti pa ga Galenus i Plinije Stariji svesrdno preporuuju. I tako kroz istoriju do dananjih dana. Mada smo preplavljeni raznim sintetikim preparatima, jo uvek beli luk ostaje mistina biljka. Pre trideset godina Uneskova ekpedicija pronala je u jednom tibetanskom manastiru recept starokineskog homeopatskog leka. Mada star skoro pet milenijuma, preveden sa glinene tablice, ovaj recept je objavljen na brojnim jezicima i naao mesto u savremenoj homeopatskoj medicini. Ako je beli luk tako svesrdno prihvaen u preventivi i leenju ljudi, zato nebi naao mesto i u zdravstvenoj zatiti pela. U emu je tajna moi ove biljke za kojom sve ee poseu pelari i koja uneta u konicu opravdava ukazano poverenje. Radi se o specifinom hemijskom sastavu. Kao i ren, rotkvica i jo neke druge biljke, beli luk dok se ne ozledi neutralnog je mirisa. Karakteristian miris potie od sumpornih etarskih ulja. U elijama parenhima nalazi se jedan sumporni glikozid, dok se u drugim, u endodermnom prstenu sudovnih snopia, nalazi hidrolitiki ferment alizin. Sve ovo podsea na dvokomponentni lak ili lepak koji tek pomeani reaguju. Dokle god su materije u zasebnim elijama, dok ne dodju u dodir, biljka nema mirisa. Oteenjem, lomljenjem, seckanjem, drobljenjem, pokree se hidroliza, razlaganje sumpornog glikozida na levulozu i sumporno etarsko ulje koje daje intenzivan karakteristian miris. Ljuti ukus nastaje na isti nain. Alkozid, sumporni glikozid, ga dobija tek hidrolizom pod dejstvom fermenta alizinaze. Tako nastaju otri miris i ukus, ali glavna tajna lei u bektericidnoj moi ove biljke. Tu je alicin, bezbojno u vodi rastvorno ulje izvanrednog baktericidnog dejstva na gram pozitivne i gram negativne mikroorganizme. Aktivan je u neverovatno maloj koncentraciji, razblaen ak 1:85000 pa sve do 1:125000. Slinih osobina je i aliin, koji u vodenom rastvoru nema nikakvih baktericidnih osobina sve dok mu se ne doda ferment aliiaza, a tada postaje estoko antibaktericidno sredstvo. 73

Internet pelarstvo Da bi se iz mase biljke oslobodile ove materije treba ih izdvojiti. Jo pre skoro 70 godina zvanina francuska farmakopeja propisala je postupak dobijanja 20% alkoholnog ekstrakta (Tinctura Alii): 200 grama oljutenog i iseckanog belog luka pomea se sa 1000 grama 60% alkohola i ostavi da stoji deset dana. Nakon toga izvri se cedjenje, filtriranje i dobija tenost boje ilibara. S obzirom da su ispitivanja Ruskih naunika pokazala da velike koncentracije tetno deluju na pele potrebno je biti obazriv. U pelarskoj praksi ova biljka je pokazala najbolje rezultete kao preventivno i lekovito sredstvo kod krenog legla i evropske trulei. To su bolesti gde je njeno dezinfekciono delovanje blagotvorno. Za praktiare koji ne ele suvie da se bave hemijom i koncentracijama dugogodinje iskustvo kazuje da je najjednostvnije uneti cele biljke u konicu. Masa biljke, zajedno sa zelenim delovima, izgnjei se ili istuca i takva postavlja na satonoe ili podnjau. Pele e uzimati onoliko koliko im je potrebno i od pelara se oekuje samo da im pomogne u tome da povremeno dostavi sveu biljku kada ova svene. Za one koji ele da se vie angauju tu su sirup sa ekstraktom ili prskanje itave konice dezinficijensom od vodenog ili alkoholnog rastvora soka belog luka. U svakom sluaju pelama e se pomoi, a med iz ovako tretiranih konica nee imati rezidua hemikalija.

http://www.medija.netfirms.com/hmf.htm

OPREZNO SA ZAGREVANJEM MEDA

Neobaveteni kupci izbegavaju kristalisani med. Pregrevanje meda tokom dekristalizacije moe da ga oteti. Opasni HMF. Oprezno sa zagrevanjem. Dok leto karakterie period medobranja, zima je vreme kada pelinji proizvodi nalaze svoje mesto na tritu, zahvaljujui mahom nazebima, gripu i drugim sezonskim bolestima. Tada mnogi poseu za apiterapijom i to u cilju leenja, poto se pelinjih blagodeti nisu setili ranije, kao preventive. Od itave palete darova prirode koje pela prua oveku, med je najpopularniji. Veina kupaca ostale skoro da i ne razlikuje: polen i propolis, na primer. Zato se s pravom kae da su med i vino namirnice koje mnogi troe, ali je mali broj njihovih pravih poznavalaca. Retki su oni koji umeju da uivaju u bukeu, da odaberu pravu vrstu vina uz odreeni obrok itd. O medu se moda jo manje zna. Na naem tritu, za prosenog potroaa med je med, ma koje vrste bio, a ako je kojim sluajem ukristalisan, tada poinje sumnja u verodostojnost proizvoda. Naalost neobaveteni potroai izbegavaju ili s nevericom kupuju kristalisan med, sumnjajui na falsifikat uoavajui kristalie, jer veruju da je med iskristalisan zbog toga to je spravljen od eera dobijenog od eerne repe. Francuzi, vrsni poznavaoci i poklonici dobrog ukusa, med prezentuju kupcima ukazujui na sledee osobine: u kojem je stanju: tean ili vrst, kakve je arome, da li je blagog ili punog ukusa. "Svi tipovi meda su teni kada se vrcaju, zatim kristaliu na razliitim nivoima zavisno od sastava i temperature skladitenja. Med bagrema, na primer, kristalizaciju zapoinje tek za vie godina, dok e se proleni med, bogat nektarom repice, stvrdnuti za nekoliko dana. Ovaj prirodni proces je izuzetna garancija prirodnog kvaliteta", stoji u objanjenju kupcima jednog proizvoaa koji svoje proizvode nudi i preko Interneta. Nita udno, ako se zna da je u ovoj zemlji jo 1978. godine razraena i uvedena organoleptika analiza meda, na nauci zasonovana metodika degustacije. Ona se temelji na adaptiranim i dopunjenim metodama degustacije vina. Odluujua uloga pri ocenjivanju se daje organoleptikoj

74

Internet pelarstvo analizi, rezultati se izraavaju brojano i unose se u odgovarajue formulare. Ako je broj uzoraka vei koristi se obrada pomou raunara. Kod nas je uobiajeno da se pre ambalairanja vri dekristalizacija. Ovo je veoma delikatan postupak jer se mora paziti da ne doe do pregrevanja. U protivnom dolazi do oteenja meda. Takoe, zagrevanje meda izaziva ubrzanje odreenih hemijskih reakcija koje mu smanjuju kvalitet tokom skladitenja. Meksiki tehnolozi su vrili istraivanja sa ciljem da se utvrde efekti kratkotrajnog zagrevanja meda i promena najznaajnijih karakteristika kvaliteta tokom skladitenja. Koriene su dve vrste domaeg meda. Uzorci su bili zagrevani na 55C tokom 3, 6, 9 i 15 minuta, posle ega su stavljani na hlaenje do sobne temperature (262C) na kojoj su skladiteni tokom tri ipo meseca. Odakle su uzimani uzorci. Posmatrana je promena aktivnosti dijastaze, boje, ukupne kiselosti i HMF-a. Hidroksi metil furfural (HMF) je ciklini aldehid (C6H6O3), koji nastaje razlaganjem eera. Ovaj proces je samokatalitiki te se odvija tokom vremena, ali je znaajno ubrzan poveavanjem temperature. Prema istraivanjima francuskog Nacionalnog toksikolokog programa, HMF je identifikovan u mnogim oblicima zagrevane hrane ukljuujui mleko, vone sokove, alkoholna pia, med i dr. Takoe je pronaen i u cigaretama, ali i u duvanskom dimu. Francuski Nacionalni institut za nauku o zdravom okruenju proglasio je HMF osnovnim potencijalnim uzronikom iroko rasprostranjenih uzronika smrti, oiglednog kancerogenog potencijala u odnosu na druge iz ove klase. Kratkotrajan tretman toplotom uzoraka, u pomenutom istraivanju, nije znaajno uticao na ispitivane karakteristike kvaliteta, izuzev aktivnosti dijastaze koja se kod jedne vrste umanjila. Tokom skladitenja, srednji meseni prirast HMF-a takoe nije bio jednak kod obe vrste, nevezano za prethodno zagrevanje. Kratkotrajno zagrevanje tokom 9 i 15 minuta, znaajno je uticalo samo na uveanje kiselosti tokom skladitenja jedne vrste meda, koji je bre dobijao tamnu boju. Meutim poetno, kratkotrajno delovanje toplote u datim vrednostima menja samo neke parametre kvaliteta. U zavisnosti od sastava odnosno vrste meda, ponaanje pri skladitenju je razliito. Vie temperature i due delovanje izaziva trajno oteenje ove namirnice. Koliko ono moe da bude pokazuje nauni rad nemakog istraivaa erbinga sa saradnicima koji je ustanovio da prisustvo HMF-a u koncentraciji preko 30 mg/kg izaziva uginue samih pela usled ulceracije tj. razaranja debelog creva. Med je plemenita i osetljiva namirnica, zato oprezno sa zagrevanjem. lanak je objavljen u Poljoprivredniku broj 2241 od 24.1.03.

75

Internet pelarstvo http://www.medija.netfirms.com/LRkombinacije.htm

NASTAVLJAA KOJA JE I VIE OD KONICE

"Lep kavez ne hrani ptiicu", francuska je poslovica. Ali dobra konica moe da pomogne pelama da to udobnije ive u njoj, a da pri tome ostane dosta i za pelara. Pelarim nastavljaom tipa LR standardnih dimenzija; desetoramna sa tri korpusa i zbegom, koja, uz male izmene u konstrukciji ili nainu upotrebe, prua zaista velike mogunosti.

PODNJAA
Podnjae izraujem od colovne daske koja je sloena tako da ini plou dimenzija 412 x 557 mm. Sa obe bone strane nalaze se privrene letvice dimenzija 20 x 20 mm koje joj daju dubinu. Ako se povea debljina bonih letvica, uz istu irinu i duinu, ostvaruje se dublja ili duboka podnjaa. I to je cela podnjaa. Njene pogodnosti su mnogobrojne; istai u samo neke za koje smatram da su vanije. Kod prolenog pregleda, a i kasnije kada primetimo da je podnjaa zaprljana, jednostavnim okretanjem donje strane dobijamo istu podnjau, jer su dimenzije bonih letvica iste pa ne postoji gornja i donja strana. Takoe ne postoji ni definisana prednja i zadnja strana podnjae. Ovo je izuzetno vano stoga to ako nam je jedne godine, znai i zime, deo podnjae poletaljka koja kisne i trune, sledee godine taj deo moe biti unutra od gore, naredne napred ali od dole, naredne spolja od dole. Time smo omoguili da se samo drvo poletaljke na podnjai manje izlae atmosferskom uticaju i da due traje, jer kisne svake etvrte godine. Ova nedefinisanost napred-nazad je korisna i kod formiranja nukleusa pregradnjom normalnog LR nastavka na tri sekcije od po tri rama. Tada se nastavak stavlja na sredinu podnjae, tako da se formairaju male poletaljke i spreda i pozadi. Potrebno je samo na letvicama otvoriti mala leta za svaki odeljak posebno: za bone potpuno u krajevina sa jedne strane i za srednji odeljak u sredini, sa druge strane. Zatvaranje zadnjeg dela vri se letvicom, dimenzija 20 x 20 mm, dok je prednja strana, leto, tokom cele aktivne sezone u potpunosti otvorena, sem kod nukleusa. Pokretnost tj. mogunost vaenja zadnje letvice-zatvaraa je bitna pogodnost naroito u vreme tretiranja drutava protiv varoe dimljenjem amitrazom nakapanim na listie jer ih upaljene ne ubacujemo kroz leto, koje je branjeno straaricama i koje stoga esto stradaju napadajui strano telo koje vri agresiju na konicu, a pri tome se jo i dimi, ve to nesmetano inimo od pozadi. Takoe valja spomenuti i letnju varijantu zatvaranja zadnjeg otvora. Tropsko leto, kakvo se u zadnje vreme kod nas ustaljuje kao normalna pojava, povlai sa sobom i pitnje to bolje ventilacije. U to vreme umesto letvice privruje se samo traka "komarnika" razapeta sa zadnje strane pomou dve rajsnagle. Za zimovanje postavljam letvicu na leto. Ona je iroka koliko i uobiajena letvica za leto, s tim to je potpuno ravna, a prolaz ispod nje omoguavaju podmetai debljine 6 milimetara, dva bono i jedan u sredini koji bi spreio zaepljenje otvora u sluaju da se letvica usled vlage deformie. Na taj nain spreen je ulazak tetoina u konicu (mievi, rovice), a da se pri tome ne koriste eljevi koji ometaju pele u izletanju i uletanju kod proisnih letova i ienja podnjae, u prolee skidaju tovare dragocenog polena sa pelinjih noica i smanjuju protok vazduha kroz konicu. Ovom letvicom omoguen je nesmetan prolazak pela po itavoj irini leta, kao u aktivnoj sezoni, a problem odstranjivanja vlage i dotoka sveeg, suvog, vazduha dodatno je reen, uzimajui u obzir da kod uzimljavanja desetoramnu konicu svodim na devet ramova plus "vazduni jastuk" sa obe strane. 76

Internet pelarstvo Ovakva podnjaa je u dosadanjoj praksi pokazala veoma dobre rezultate, s tim to se osnovna ideja moe primeniti i kod znatno skuplje, iane varijante tzv. antivaroa-podnjae.

SUIONIK CVETNOG PRAHA

U sluaju posedovanja velikog pelinajka sa proizvodnjom polena u veem obimu, suionik je neophodna oprema. Vetaki odredjujui elemente mikroklime, cvetni prah se sui do eljenog kvaliteta. Kod manjih pelinjaka ova oprema samo umanjuje ekonominost, iziskujui ulaganja, a kada proe vreme sakupljanja praha treba je negde odloiti, to trai jo i dodatni prostor. Suenje polena na svom pelinjaku prepustio sam Prirodi, koja, ubeen sam, to zna mnogo bolje od nas. Sakupljanje polena vrim uobiajenim spoljanjim hvataima koje postavljam na leto. Prah se sakuplja u zamreenim posudicama iz kojih ga dnevno vadim i prenosim u suionik. Suionik je prazna konica sa dva nastavka u kojima se nalaze rezervni ramovi sa postavljenim satnim osnovama. Konicasuionik ima na donjoj strani leto i nipoemu se ne razlikuje od bilo koje druge konice. U sluaju iznenadne pojave nekog roja, donji plodini deo se privremeno nastanjuje stresanjem roja. Jedina razlika izmeu ove i drugih, nastanjenih, konica je u tome to se izmeu "plodota" i "medita" nalaze uobiajene ventilacione mree, nainjene od rama letvica 20X20 milimetera na koji je razapeta plastina mrea za prozor za letnju zatitu od komaraca, na koje se razastire polen radi suenja. Mree ine "sendvi" tako da onemoguavaju da se moljac domogne polenovih zrna. Bitno je da se uvek nalazi u "sendviu" jedan sloj vie kako moljac nebi mogao da dohvati polen ni kroz mreicu. Cirkulacija vazduha kroz konicu omoguava da se polen veoma brzo, i to je najvanije, PRIRODNO osui bez opasnosti da "tehnolokim" zahvatom upropastimo ili otetimo neki od njegovih dragocenih sastojaka. Naravno da se sakupljanje polena vri samo kada za to postoje meteoroloki uslovi, po lepom vremenu koje omoguava i kvalitetno suenje. Prestankom sakupljanja i suenja ovakav "suionik" prestaje da postoji i pretvara se u ono to u stvari i jeste tj. u konicu.

DEKRISTALIZATOR MEDA
Za dekristalizaciju meda pelari koriste razne pomone ureaje. Oni takoe iziskuju dodatne investicije, to ima za posledicu smanjene ekonominosti. Nedavno su se, izveu ostalog, pojavili i grejni kablovi za dekristalizaciju, drugi pak preporuuju pravljenje komora od stiropora, drveta i drugih izolacionih materijala. Koristei opet standardnu LR konicu, reio sam ovaj problem jednostavnim reanjem nastavaka preko "ruske kante". Kako je prenik uobiajene "ruske kante" za med 360 mm, a unutranjost LR nastavaka 372 X 464 mm, to omoguava da se jednostavno kanta "obue" u konicu. Na pod postavljamo sijalino grlo sa sijalicom dovoljne jaine da greje dno kante, preko nje stavljamo prazan nastavak na koji stavljamo dve letvice dovoljno jake da se na njih moe staviti kanta puna meda. Zatim nastavljamo sa postavljanjem praznih nastavaka preko kante dok je celu ne "obuemo" a zatim pokrijemo poklopcem konice. Sada sledi pokrivanje cele "konstrukcije" utopljavajuim matrijalom: stara ebad, kaputi i slino, kako se nebi gubila toplota. Od upotrebljene snage sijalice zavisi koliko e se brzo med grejati, a samim tim i vreme dekristalizacije. I u ovom sluaju sam dekristalizator u stvari i ne postoji, on je samo prazna konica koja se kasnije koristi za ono zbog ega je i napravljena. Na kraju ta rei? LR konica, ako imamo makar malo inventivnosti, moe da bude stvarno vie od samo obine konice! lanak je u fragmentima objavljen u Pelaru, Beogradskom pelaru i Poljoprivrednom kalendaru za 2003. godinu 77

Internet pelarstvo http://www.medija.netfirms.com/madjarska.htm

Pelarenje u Maarskoj
Autor Ron Mika Prevod Tatjana Kruni Monah je zvao svog psa: "Pempo!" "Pempo?" "Da," ree osamdesetdevetogodinji svetenik Otac Kelerin, "ime je dobio od rei Meh-pempo, to znai mle. Naao sam ovog psa dok je jo bio tene. Nije mogao da poraste, a i roditelji su mu bili mali. Zato sam ga hranio mleom da vidim da li e poeti da raste. I pogledaj ga sad, pravi je pas!" Proetali smo se sa monahom kroz manastirske vrtove, pored drvea smokve, akacije i bagrema. Pod ruku ga je drala Ester. Pempo je trkarao oko konica. Pomonici oca Kelerina su dimili drutva pod sivkastim nebom ranog oktobra. Mlai asistent je pokazao na prilino punu i ivu konicu i na komadie zlatno-utog polena na noicama nekoliko pela koje su se borile da uu kroz mali otvor na konici. "Ovu, otvori ovu." eleli su da svom posetiocu iz Kanade pokau svoju najbolju konicu. Bili smo u junoj Maarskoj. Ovde, u gradu Segedinu, monasi su pre 500 godina osnovali manastir. Originalna drevna struktura jo uvek postoji, mada je odolevala poplavama, i ratovima. Iza vekovima stare kamene ograde, meu smokvama i akacijom, otac Kelerin je gajio svoje pele. Gajenje pela u centralnoj Evropi ima dugu i asnu istoriju. Iznenadila nas je injenica da su prve konice bile u vlasnitvu crkava i farmera koji su ih prvenstveno zbog proizvodnje voska, a sam med je bio izvanredan i ukusan proizvod istog. Rimskoj katolikoj crkvi su bile potrebne svee, njih puno, i po dekretu Pape, morale su da budu pravljene od istog voska. Pele, med i pelinji vosak postale su deo drutvenog i kulturnog naslea ljudi u Maarskoj. Danas nakon hiljadu godina od kada je uspostavljena drava, postoji vie konica pela u ovoj maloj zemlji nego to ih ima cela Kanada. I Maarska je postala glavni izvoznik meda, sa hiljade tona koje se izvoze u Nemaku i Britaniju svake godine. Otac Kelerin nije primitivan pelar, ali je delovao veoma tradicionalno. Njegove pele su preko cele godine bile na istom mestu, u konicama debelih zidova to je odravalo toplotu i omoguavalo suv vazduh tokom hladne i vlane zime u Segedinu. Koristio je pokretne ramove, ali mnogo dublje od standardnih severnoamerikih, i konice su irile svoja legla na levo i desno, a ne na gore, kao to je sluaj kod nas u Kanadi. Pelari sa blagim pelama kranjske rase. One grade mala zimska legla i konzumiraju malo meda. I zaista me je iznenadilo to sam video oskudne zalihe preostale u konicama kako se bliila zima. Meutim, mala drutva su se brzo razvijala u prolee, i stvarala obilne populacije pela koje e sakupiti viak sa cvetova bilja i drvea. Bagrem je ovde primarni izvor meda. Med je ist, blag i prodaje se po visokoj ceni. Moe se uporediti sa naim najboljim medovima od deteline. Pomislio sam da su monahove pele veoma slabe. Ali, istu situaciju sam sreo i u pelinjaku dr Jozefa Varnaia, koji se nalazio dva sata vonje zapadno od Segedina. Na brdima bagrema i kajsije ovaj lekar je imao 245 konica na svojoj farmi. I sve na istom mestu; kao i monah, ni on nije selio svoje konice, pa mi i njegova drutva nisu izgledala da neto obeavaju. Ali bio je tek oktobar. 78

Internet pelarstvo "Od njih svaka moe da donese 50 kilograma," Dr. Dou je rekao Ester. Ona je imitirala njegov maarski. Bio sam sumnjiav. To je sto funti. Dr Dou je video skeptinost na mom licu. "Stvarno," rekao je dr Dou. "Prole godine je bilo 30 kilograma, a pretprole 70. I to sve od ovog drvea." Izvukao je ram i videlo se nekoliko ratrkanih elija zdravog poklopljenog radilikog legla. Jo uvek nisam mogao da verujem da su ove pele davale sto funti meda u prolee, a kamo li da su mogle da preive zimu. Doktor je onda mahao rukama pokazujui hiljade jutara bagrema. Njegova farma na kojoj je pelario iz hobija se nalazila uz omanju planinu. Ispod farme nalazila su se drva bagrema procvetala tri nedelje pre ostalog drvea na toj planini. To drvo je divno. Lovel ga je opisao kao biljku koja daje male koliine meda i to samo tokom deset dana svakog maja. Ali, nisu svi tako rekli. Mek Gregor kae da bagrem daje dve hiljade funti meda po jutru, pod povoljnim vremenskim uslovima. Ovo drvo je uvedeno u Evropu iz Amerike, a u Maarskoj ima jako pogodne vremenske uslove. Sa 5.000 jutara bagrema na dve milje od konica dr Doa, potencijalan usev je iznosio milione funti. Ali koliko je jako drutvo? "Dajem im puno eera, na tone," rekao je doktor. "Ima puno polena u rano prolee." Prouavao sam malu ianu ogradu koja je ograivala konice sa pelama. Ona nije mogla da sprei najezdu crnih medveda. "Ova ograda slui da ne dozvoli pristup ljudima," rekao je dr Dou. "A ta je sa medvedima? Mora da imate problema sa medvedima jer ste okrueni umom." "Ne, nikada nismo imali problema sa medvedima." "Zar ovde nema medveda?" "Da, ima ih," rekao je dr Jozef Varnai, "ali u Maarskoj ih sve drimo u zoolokim vrtovima!" Ne dre svi Maari svoje konice na istom mestu svake godine. Kada smo se vratili u Segedin, svratili smo na prodavnicu pelinjih proizvoda Blazinskih. Radnju je vodila starija gospoa Blazinski. Njen sin koji je bio pelar tree generacije te porodice, kamionima je prevozio 400 konica irom cele zemlje, i traio dobru ispau. Koristili su standardne Langstrot konice a jednospratna drutva su runo pomerali i nadgledali svaku novu lokaciju. U svojoj maloj radnji prodavali su mahom po kilogram meda po kupcu. Ester i ja smo gledali medove: bilo ih je od bagrema, lipe i meanog divljeg cvea. Veina kupaca je uzimala visoko cenjeni i skuplji med od bagrema, a jedan gospodin je uzeo etiri velike tegle relativno jeftinog meda od raznog cvea. Uz zidove male radnje bile su poreane staklene tegle i plastini medvedii puni zlatno-utog meda. Sve je, ukljuujui posude sa polenom, bilo oznaeno etiketama na kojima su pisali izvor, lokalitet i godina proizvodnje. poput finih vina. Ovi ljudi su proizvodnju i konzumiranje pelinjih proizvoda shvatali prilino ozbiljno. Vrhunac posete pelarima u Maarskoj je poseta Nacionalnom muzeju pelarstva u Gedelueu, nekoliko kilometara istono od Budimpete. Lociran u botanikom parku pored Pelarskog istraivakog centra, muzej je sagraen 1983. godine povodom Meunarodne konferencije Apimondije koja se te godine odrala u Budimpeti. Pre nego to smo poli u obilazak muzeja, Ester i ja smo proli kroz laboratorije. "Ovde merimo venski sklop krila," ua je rekla dok je pokazivala lenjirom preko velikog projekcionog mikroskopa. "Ovako znamo da li maarski pelari proizvode iste kranjske matice ili ne." Pomerala je lenjir za merenje nekoliko puta, merei njime uveane pelinje venske sklopove. ua je beleila. "Ukoliko uzorak nije kranjska, uzgajiva matica ne dobija dozvolu da prodaje matice. elimo da tu vrstu pela odrimo istom to je vie mogue u naoj zemlji." Mlada naunica je objasnila kako se pela kranjske rase razvila u Austriji, Sloveniji i Maarskoj. Ona je bila domaa pela za ovaj deo sveta, adaptirana na lokalnu klimu i smatrala se savrenim insektom za proizvodnju meda u Maarskoj. "Ona dobro prezimljava u malim populacijama, veoma brzo gradi u prolee i najnenija je od svih pela". Osetio sam neto poput nacionalnog ponosa pomeanog sa ekonomskom spretnou. 79

Internet pelarstvo "Pele, pelarenje. Oni su nam veoma vani," rekla je ua. "Znamo da nam je potrebno opraivanje za suncokrete, voe, a ak i za nau detelinu. Ali takoe imamo puno ljudi koji vole pele i dre ih. U Kanadi ivi tri puta vie ljudi. Ali kod nas jo uvek ima vie pelara. Ovde, u Maarskoj, 16.000 pelara dre pele. A naa zemlja je mala." Znao sam kako je Maarska mala danas. Potrebno je samo par sati da se kolima pree zemlja, ili od severa do juga, ili od istoka do zapada. Po povrini Kanada je 100 puta vea od Maarske. Ali, u Maarskoj ima oko 600,000 konica pela - grubo reeno ih ima isto toliko u Kanadi. "Izvozimo mnogo meda, 10.000 metrikih tona svake godine, a nai ljudi konzumiraju mnogo vie od toga, tako da je proizvodnja veoma visoka." Zadrali smo se u kancelariji direktora. Meu staklenim ormarima nalazile su se hrpe amerikih pelarskih urnala, britanskih pelarskih urnala, kao i hiljade tehnikih pelarskih prirunika. Ispriali su nam istorijat laboratorije i njenu ulogu danas. "Sve je poelo dozvolom od vladara u 19.veku. Dodeljeno je hiljade hektara za botaniku studiju o biljkama koje su korisne za pelu", rekla je ua. "Danas je to zemljite mnogo manje i imamo nekoliko konica koje koristimo za ispitivanja. Ali testiramo i bolesti. I dajemo dozvole uzgajivaima pela. Takoe vodimo dobrovoljaku bazu podataka o pelarima i pelinjacima, tako da moemo da upozorimo ljude kada se moe oekivati tretiranje useva prskanjem u poljoprivredi. Takoe obavetavamo pelare o vremenu cvetanja, tako da oni mogu da premeste svoje pele na nova mesta u razliito doba godine. A sada moemo da poemo u muzej." Iz laboratorija smo poli u estougaonu zgradu u kojoj se nalazilo mnotvo starih konica i pelarskih alatki. Rane vrcaljke, sline onima koje su pronaene 1865.godine u ovom delu sveta, su se nalazile pored sunanog topionika voska. Mnogo vrsta konica - erzon, Huber, Langstrot - bile su poreane po podu. Slikali smo i konice i opremu za na sajt na internetu. U jednom trenutku smo videli hiljadugodinji razvoj evropskog pelarenja. Od pletene konice do drvene. Od nepokretnih ramova do potpuno novih drutava. I tamo negde, meu starim izloenim konicama, video sam konice istog stila kao one koje je koristio monah, otac Kelerin, za svojih dvadesetak rojeva. I istorija, i sadanjost, sve u jednom trenu. ak i danas neki pelari koriste sline konice u praksi, i to ba oni koji vole pele i tradiciju. I bio je to kraj nae nezaboravne posete Maarskoj.

80

Internet pelarstvo http://www.medija.netfirms.com/konzerviranje_polena.htm

KONZERVIRANJE POLENA
Ako je voda izvor ivota na naoj planeti, polen je to za pelinju zajednicu. Ova prakasta materija koja krasi cvetove biljaka inei ih atraktivnim za insekte da bi ih opraili i ukrstili, prava je riznica hranljivih materija i dragocena namirnica kako za pele tako i za oveka. Sastav mu je razliit u zavisnosti od biljne vrste, ali i od naina ubiranja i vremena i uslova skladitenja. Tako, na primer, polen koji je runo sakupljan sa biljke ima, izmedju ostalog, 10% vlage, 20% proteina, 3% redukovanih eera, 8% neredukovanih eera, koliko ima i skroba. Polen iste biljke koji su pele sakupile u istim uslovima, suen na vazduhu, ima od 7 do 11% vlage, 20 do 21% proteina, 26 do 36% redukovanih eera, 1 do 3% neredukovanih eera, dok skroba gotovo da i nema ili dostie najvie tri procenta. Takodje, hemijskom analizom ovako sakupljenog polena utvrdjeno je prisustvo vitamina C, E, grupe B, ukljuujui niacin, biotin, pantotensku kiselinu, riboflavin (B 2) i piridoksin (B6), i provitamina A, vie od stotinu enzima i mnogo, mnogo drugog. Oigledo je da su za poveanje kvaliteta zaslune pele. Iz pelarske prakse je poznato da je hrana ovako bogatog sastava veoma nestabilna i nezahvalna za uvanje. U dodiru sa vlagom lako se kvari odnosno, suprotno naoj volji, postaje hrana mikro organizmima. Osuen, kratko zadrava svojstva, ali mu vrednost vremenom opada. U svome domu, konici, pele ga i tako pohranjuju samo za zimski period, od zadnjeg jesenjeg do prvog prolenog unosa. Konzerviranje polena u konici, onako kako ga pele spremaju za zimnicu, tek delimino je objanjeno. Zapravo, konzerviranje odpoinje ve prilikom sakupljanja na cvetu. Prikupljajui cvetni prah sa pranika cvetova, pela ga vlai sekretom pljuvanih lezda inei ga lepljivim. Tako ovlaenim puni korpice na zadnjem paru noica. To su savijene dlaice, kao to se vidi na slici snimljenoj pomou mikroskopa. Ova tenost inicira fermantaciju. Fermentacija je zapravo glavna tajna ovog procesa. Mikro organizama ima svuda u prirodi, na biljkama i ivotinjama, u vodi i vazduhu. Medjutim, za ovaj proces pele koriste oko dve stotine tano odredjenih vrsta. Prikupljajui polen sa biljaka one sa njim u konicu unose sve vrste mikro organizama koji su se zatekli na njemu. Potom ga iste od vrsta koje bi bile tetne, a zadravaju samo korisne. I ne samo to, ve u procesu konzerviranja dodaju i neke vrste koje su odgajane u konici pa i na samim pelama. Prema amerikim istraivaima, u tu svrhu pelice koriste 107 vrsta glivica, 81 vrsta kvasca i 39 vrsta bakterija. Slinu tehniku koriste i poljoprivrednici kada konzerviraju stonu hranu siliranjem biljaka. Sakupljeni i inokulirani, zasejani, polen se sabija u elije saa i zaliva kapljicom meda. Kao to je poznato, blagodarei sastavu meda, ovakav sloj odlina je zatita od spoljanjih uticaja. Fermentativnim reakcijama na temperaturi od 33 do 35 C vri se hidroliza belanevina i ugljenih hidrata na amino kiseline. Celuloza se razlae u formu koja je lako svarljiva. Takodje se, kao proizvod razgradnje ugljenih hidrata javlja mlena kiselina ija je uloga konzervacija. Zato se u fermentisanom polenu, pergi, nalaze amino kiseline, dekstrinska mlena kiselina, lakto digestivni fermenti, bakterije mlene kiseline, celuloza, razni vitamini, kvasci i minerali. Vremenom mnoge materije se gube, to umanjuje vrednost polena, ali je eksperimentalno pokazano da se dodavanjem dveju amino kiselina, L lizina i L arginina, polenu koji je star tri godine moe povratiti hranljiva vrednost.

81

Internet pelarstvo Izuavanje naina prirodnog kozerviranja polena omoguie da se ova, za pelinju zajednicu dragocena namirnica, kvalitetno sauva i u vetakim uslovima, da bi se u zimskom periodu ponudila kao dopunski obrok umesto dodavanja surogata. http://www.medija.netfirms.com/stres.htm

STRES
Jedna od sve ee korienih rei pogodna da se opie stanje u kome se nalazi veina ljudi dananjice je stres. Izvorno, engleska re stress znai pritisak, naprezanjue, napor, napregnutost. S obzirom na rasprostranjenost stresa, sasvim je razumljivo da se mnogi naunici bave njime. Hans Seli, jedan od najpoznatijih istraivaa stresa, definie ga kao zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavlja organizmu. Stoga stres moemo shvatiti kao skup biolokih i psihikih poremeaja izazvan nekom agresijom na organizam, njegovom reakcijom, pripremom za odbranu i vrlo verovatnim poetkom serije bolesti. Sve do sada reeno moe se jednako primeniti kako na pele tako i na ljude, ali nesme se smetnuti s uma odnos intenziteta poremeaja, najee nametnutog od strane oveka, i veliine pelinjeg tananog organizma. Raunajui sa ovim faktorom u ivotu pela, postaje potpuno razumljivo zbog ega se savremeno pelarstvo sve vie bavi problemima veterine, poredei ga sa uzgojem ovih plemenitih insekata pre svega stotinu godina unazad. Pripitomljavajui ih, kao i druge ivotinje, ovek im je nametnuo stres kao nain ivljenja i one mu se odupiru koliko je to u njihovoj skromnoj moi, sve vie posustajui i oboljevaljui. Polazei od Selijeve definicije stresa veoma lako uoavamo da su agresivni poremeaji iz spoljanje sredine najveim delom nametnuti pelama od strane uzgajivaa. Veina pelara smatra da je konica koju su ljudi izgradili i odredili peli za stanite istovrmeno i najbolje mesto gde e one moi da ive. Razni tipovi konica prilagodjeni su za ugodan i brz rad pelara i pruanje to optimalnijih uslova za ivot pelinje zajednice. Odakle onda stres, kada se sve ini da pelicama bude ugodno? Vetaki izgradjeno stanite, konica, samo je nalik na prirodno. Mikroklima koja se moe stvoriti u tako malenom prostoru daleko je od optimalne. Unutranjost konice najee je hermetiki izolovana od okoline vodonepropusnim slojevima boje kojom je ona zatiena. Mnogo je muke da se ovakav prostor klimatizuje po meri pele, posebno ako je nametnuta neodgovarajua ventilacija. Srozavanje i deformisanje saa u vrelim danima, plesni u konici i razvoj krenog legla usled vlage koja nemoe da se ukloni, satne osnove na kojima mora da se izgrade satovi po meri uzgajivaa, nainjene u velikoj meri od parafina, redovno bogate reziduama preparata i jo mnogo drugih svim pelarima znanim okolnosti, sve to ini da dodje do tehnopatija pelinjih zajednica. Pojam tehnopatije u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji javlja se prvi put pre neto vie od trideset godina (Schoebesch, 1971.) podrazumevajui bolesti i telesne povrede u industrijskim uslovima dranja ivotinja. U oblasti pelarske tehnologije, tehnopatije bi se mogle definisati kao telesne povrede pela ili bolesti koje se javljaju kao posledice konstrukcijskih greaka ili funkcionalnih poremeaja na bilo kom tehnikom sistemu korienom u procesu uzgoja i eksploatacije pela. Konica i njena konstrukacija je samo jedan od elemenata. Svi znamo kako impresivno izgledaju ogromne prikolice kamiona koje vuku tegljai s kraja na kraj amerikog kontinenta, a takvih 82

Internet pelarstvo gradjevina ima i kod nas, ili veliki autobusi nastanjeni sa stotinama drutava. Ima li toga u prirodi, tolika masa pela na tako malom prostoru? Svakako da je ovakvo pelaru komfornije za selidbu, a pelicama? Ali, ostavimo to po strani i zadrimo se samo na osnovnoj postavci na kojoj poiva moderno pelarstvo, seobi drutava, to ree profesor ivanovi, med na osovini rodi. Sam transport, ma koliko kratko rastojanje bilo, izvor je ogormnog stresa za pelinju zajednicu. Ovaj mirni insekt mora da izdri strahovite vibracije, pomeranja i udarce na kaktkada vrlo dugim putvovanjima. Prvi selei pelari bili su stari Egipani, pre mnogo vekova, ali su njihovi pelinjaci bili nainjeni na amcima koji su lagano klizili uz i niz moni Nil pratei pelinju pau. Pele su seljene za paom i nije bilo stresa koji se javlja kada se posle transporta pela nadje u potpuno nepoznatoj sredini i na izvorima hrane koja je potpuno nova. Ima li stresa kada se ovek probudi u nepoznatom krevetu, u nepoznatom gradu i serviraju mu nepoznatu hranu nona mora, zar ne? A pelice sve to trpe. Kada je ve re o hrani, pomenimo takodje i stersove koje izaziva svaka strana materija koja se unese u pelinji dom sa svrhom tretiranja. Invazija grinje varoe bila je razlog da se spas potrai u ogromnoj paleti hemijskih sredstava kojih samo registrovanih ima vie stotina. Intenzivno neprijatni miris fluvalinata, ispunjavanje konce isparenjima kiselina, suknuti zaguujui dim spaljenog amitraza, sve su to neprijatnosti sa kojima je pela morala redovno da rauna vie puta tokom godine. Ako se jo tome doda i poneko tretiranje useva pesticidima ili bauk Gaua koji krui svetskom poljoprivredom, stres se nadovezuje na stres. Nesrea je tim vea ako je i uzgajiva ljubopitljiv i esto otvara konice, obilno se koristei dimilicom. Jo davno veliki pelar Ivo Antonioli je s pravom rakao "to vie otvaranja, to manje vrcanja". Nije spomenuo stres, ali ko razume, shvatie. Setite se, da li vam je kada ispao okvir sa pelama iz ruke i pao na zemlju ili vam se prevrnula konica. Bio je to za vas stres, zar ne, a tek za pelice.

83

Internet pelarstvo Zanimljivosti

http://www.medija.netfirms.com/na%20novcu%20i%20markama.htm

PELICE NA NOVCU I MARKAMA

Veina ljudi, naalost, insekte ne voli; za njih su sve to razne muve i komarci, sitna i tetna bia. O pelama vlada ve drugaije miljenje. One su simbol vrednoe, truda i marljivosti. I to od vajkada. U antika vremena Grci, Rimljani i Efeani su im pridavali osobitu vanost i odnosili se prema njima s potovanjem. Vidimo to po tome to su njihove likove koristili za ukraavnje novca. Iz vremena stare Grke ostalo je ak preko tri stotine razliitih kovanih novia sa likovima raznih bubica. Efeani su tu prednjaili. Njihov novac ukraavale su slike od skakavaca do pela, tim pre to je medonosna pela bila sveti simbol centralnog boanstva Artimimisa. Zato je lik medonosne pele kovan preko est

stotina godina

.Evo nekih novia iz tog vremena.

Prvi potie iz starogrkog grada Praesusa na istonom kraju ostrva Krita. Na njegovom anversu, prednjoj strani, je slika Persefona,dok je na reversu, poleini, pela. Kovan je negde izmeu 400 i 148 pre nae ere.

Zatim tu su novii iz antikog grada Elirusa (danas je to moderan grad Rodovani) koji se nalazi na jugozapadnu Krita. Oni su takoe oslikani likom medonosne pele na reversu, dok je na prednjoj strani lik jelena. Na nekim noviima sa likovima insekata bili su simboli porodica, politikih i verskih voa odgovornih za njihovo kovanje. Verovatno je da je uoeno prividno jesenje gaenje i proleno obnavljanje pelinjih zajednica podstaklo stare narode da pela postane simbol smrti i vaskrsenja. Vremenom, u mnogim evropskim kulturama leptir ju je zamenio kao simbola due koja odlazi iz tela, ali i uskrsnua, osobito po prijemu vere Hristove. Danas pele nama mnogo na noviima, posebno to sitan metalni novac gubi na znaaju u platnom prometu. Medjutim, njena lepota oplemenjuje mnotvo potanskih maraka. Samo neke od njih prokazane su na slici.

84

Internet pelarstvo Pre svega tu je jordanska marka iz 1989. godine sa prikazanim dugim nizom konica u vonjacima agruma na opraivanju. Iste godine pota tadanjeg Sovjetskog Saveza izdaje marku sa slikom matice sa pratiljama. Kiparska i tunianska pota, kao i pote mnogih drugih zemalja, marke ukraavaju slikom pelica na cvetu, svaka iz svog podneblja. est motiv je i polenarica, kao ova na markici od 35 centa. Znaajni skupovi ili godinjice povod su za izdavanje prigodne marke, kao to su XIX kongres Apimondije u ehoslovakoj 1963. ili pola veka Panamerike poljoprivredne kole 1992. godine u Hondurasu.

http://www.medija.netfirms.com/sakupljanje_polena.htm

SAKUPLJANJE POLENA
I pored iz godine u godinu sve loijih panih uslova kod nas, relativno mali broj pelara osim na med pelari i na polen, iako mu je i trina vrednost u paritetu petostruko vie cene. Cvetni prah je izuzetno vana materija u ishrani larvi i mladih pela poto predstavlja neophodan izvor belanevina, ugljenih hidrata, mineralnih materija i vitamina. Njegov sastav varira: polen kruke sadri 28% belanevina, 3% masti i 28% ugljenih hidrata dok je kod maslaka sadraj belanevina 11%, masti 14% i ugljenih hidrata 35%. U toku sezone jako drutvo sakupi oko 50 kg cvetnog praha od kojeg se moe oduzeti najvie 20%. O uticaju sakupljanja polena na prinos u medobranju vrena su mnoga istraivanja. Ukoliko je nektarska paa jaka, armija izletnica se mobilie za rad na sakupljanju nektara ne obraajui mnogo panju na polen. S druge strane pak, drutva kojima je u toku sezone oduziman polen, po prestanku oduzimanja nastavljaju sa jo intenzivnijim sakupljanjem, tako da obezbeuju bolje zimske zalihe od drutava koja nisu uestvovala u "berbi" polena. Sakupljanje polena je veoma jednostavno, a o tehnici i konstrukciji hvataa moe se proitati u svakom pelarskom priruniku. Postoje spoljanji i unutranji hvatai. Kod nas se uglavnom koriste spoljanji koji se postavljaju na leto konice. Proizvode se najee od drveta sa plastinim umetkom sa rupicama kroz koje se pele prilkom ulaska provlae i pri tome gube tovare praha sa zadnjih noica. Loptice polena propadaju kroz mreicu u posudu u obliku fioke odakle se polen vadi i odnosi na suenje. Kako je sakupljanje polena kod nas prilino zapostavljeno to se i sami hvatai prave veoma provizorno i neprecizno. Izneemo samo neke ideje i iskustva iz prakse za poboljanje ovog pelarskog pribora koje mogu bitno da ga poboljaju. 85

Internet pelarstvo Radi se o spoljanjem hvatau polena primenjenom na konici nastavljai. Problem naruavanja orijentacije pela primenom ovog tipa hvataa je veoma izraen. Zato i hvatae treba bojiti u celosti bojom kojom su obojene konice - najee je to bela. Na taj nain smanjeno je "zbunjivanje" izletnica po povratku, kada na svojoj konici umesto leta nau neko nepoznato telo, naroito ako je ono sa sjajnim krovom od tamparske folije. Hvatai treba da su irine koliko je iroka poletaljka kako nebi bilo potrebno bilo kakvo zatvaranje sa strane. Da se nebi koristile nekakve kukice, rafii, iice i slino za postavljane hvataa na konicu, koji osim to oteuju telo konice uz to i veoma nesigurno dre, na samom hvatau postavljaju se dve letvice, na slici oznaene kao pozicija A. One su sastavni deo hvataa i nalaze se sa obe strane. Debljina letvica je onolika koliko je visina od dna podnjae do donje ivice plodita tj. oko 20 mm. Sa ovim dodatkom hvata se lako montira i skida blago podiui noem telo plodita. Druga izmena koja je primenjena je pokretna gornja poletaljka, na slici oznaena kao pozicija C. Prilikom postavljanja na konicu hvata ima samo malu poletaljku za izlaz pela, pozicija B. Pele kada izleu odlaze sa male poletaljke, pa se tu i vraaju ne primeujui neku promenu na konici poto je sve belo, kao to je bilo i ranije. Posle svega par sati moe se slobodno postaviti velika gornja poletaljka C. Kako je i ona iste boje, a po dimenzijama je ista ili ak i vea od prave poletaljke konice, pele bez problema masovno "ateriraju" na novu sletnu stazu. Mala donja poletaljka ostaje skrivena ispod velike gornje i obmana je u potpunosti uspela. Sakupljeni polen propada kroz dve iane mree okca 3x3 milimetra u posudu u obliku fioke. Za razliku od uobiajenih konstrukcija ove pozicije hvataa, i tu su izvrena poboljanja. Umesto da to bude drvena kutijica sa zamreenim dnom, napravljena je od drvenog rama na koji je postavljena mreica komarnika u obliku vreice. Upotreba ovakve konstrukcije omoguena je velikom gornjom poletaljkom koja dobro titi polen u spremitu od eventualne kie. Prednosti se ogledaju u tome da je dovoljno da se sagne ispred konice pa da se vidi koliko ima polena i da li ga treba vaditi. Osim toga, ako je konica dovoljno podignuta od zemlje suenje polena poinje ve u samom hvatau poto vazduh slobodno prolazi ispod palete sa konicama. Relativno velike dimenzije spremita, jer hvata je irok skoro koliko i konica, omoguavaju da sakupljeni polen pada po velikoj povrini u tankom sloju. Ovim smo osloboeni svakodnevnog pranjenja, to moe da bude velika obaveza, a za toplih dana tu odpoinje suenje. Za suenje polenovog praha koriste se razliite sprave, ali ga je najjednostavnije osuiti korienjem same konice. U tu svrhu ispod poklopca LR konice postavljaju se uobiajene ventilacione mree, nainjene od rama letvica 20X20 milimetera sa razapetom plastinom mreom za prozor za letnju zatitu od komaraca, na koje se razastire polen radi suenja. Mree ine sendvi tako da onemoguavaju da se moljac domogne polenovih zrna bilo sa gornje, bilo sa donje strane. Bitno je da se uvek nalazi u sendviu jedan sloj vie kako moljac nebi mogao da dohvati polen ni kroz mreicu. Cirkulacija vazduha kroz konicu omoguava da se polen veoma brzo, i to je najvanije, PRIRODNO osui bez opasnosti da tehnolokim zahvatom upropastimo ili otetimo neki od njegovih dragocenih sastojaka. Sakupljanje polena vri se samo kada za to postoje meteoroloki uslovi, po lepom vremenu koje omoguava i kvalitetno suenje. 86

Internet pelarstvo Sakupljeni polen bie dragocen sastojak oplemenjenih pogaa za zimsku prihranu pela, a netreba zaboraviti ni njegovu vrednost u humanoj apiterapiji i preventivi. Na ljudski organizam on deluje blagotvorno u irokom spektru zdravstvenih tegoba reguliui krvni pritisak, srani ritam, poboljava funkciju jetre i pankreasa, spreava dekalcifikaciju, popravlja apetit, regulie funkcije eludanocrevnog trakta, hormonalnih lezda, jaa imunitet, poveava lekoviti efekat farmakolokih preparata, poveava fiziku i psihiku sposobnost i mnogo drugo. Izuzetni rezultati se postiu kod problema sa prostatom, po emu je polen poznat. Najjednostvniji nain upotrebe polena u svrhu preventive je u meavini sa medom: na 1 kilogram meda umea se 200 grama polena i koristi svakodnevno razmueno u mlakom mleku ili aju po 1 do 3 kaiice, zavisno od uzrasta. A za one koji ele zanimljiv napitak, po ukusu slian bozi, recept je takoe jednostavan: 1 litar prokuvane vode rashladiti na 50 C, dodati 100 grama meda i 50 grama polenovog praha i izmeati. Posudu prekriti istim platnom i ostaviti dva do tri dana na sobnoj temperaturi da fermentira. au ovog prijatnog napitka piti pola sata pre obroka. Objavljeno u Pelaru, Beograd, Poljoprivredniku i Poljoprivrednom kalendaru 2003.Novi Sad

http://solair.eunet.yu/~brnda/mravi.htm

Mravi i pele
Od momenta kada je ovek preneo pelu u svoj posed, misli se i mislie se samo na to vei prinos. U toj elji za to veim prinosom, ilo se prvo na eliminaciju pelinjih tetoina. Najvee tetoine bili su medvedi, ptice, mievi, mravi, voskovi moljci i abe. Medveda vie nema, o pticama pisao sam u naem asopisu br. 12/1992, o moljcima u asopisu br. 8/1994. a ovom prilikom elim da neto napiem o mravima. U literaturi, koja je meni dostupna, naao sam savet od davnina, koji je primenjljiv i danas. Ako su mravi agresivni u okolini vrkara i sanduka, staviti slamu od koje mravi bee, jer im produava putanju. Ljudi su se borili na razne naine protiv mrava sve do dananjih dana kada ih unitavaju ak i etiolom. Borio sam se i ja inei istu greku kao i drugi, sve dok nisam malo bolje oslunuo prirodu. Kako u okolini bora ima dosta pela nastanjenih u upljinama drvea, neke sam preselio u svoj ili pelinjak metana iz okolnih sela. Pri obaranju stabla sa pelama vrlo retko se deavalo da u istoj upljini ili neposrednoj blizini, nije bio I mravinjak. Predhodne pojave su me naterale na razmiljanje da pravim veliku greku unitavajui mrave. U toku zime I ranog prolea senice oiste sve ispred sanduka. im vreme otopli, njih vie nema a pele poinju da iznose sve iz sanduka. U prolee 1993.godine, zaokruujem prirodni lanac ishrane prestankom unitavanja mrava. Od tada sam prepustio njima ovaj deo posla oko ienja ispred sanduka-stanita. Pri selidbi pela I legla nigde I nikad nisam naao kreno leglo. To me je nateralo na razmiljanje ko te divlje nastanjene rojeve-drutva titi od tetoina a opstaju desetak I vie godina bez delovanja savremenih saznanja iz pelarstva. Zbog tog zapaanja prestao sam da unitavam mravinjak, koji se nalazi desetak petara od mog pelinjaka. Do tada sam ga rasturao po savetu iz literature svakog prolea I hranio ribljim koskama da ne bi uznemiravali pele. 87

Internet pelarstvo Posmatranja su me oduevila, a kasnije analize su potvrdile da postojanje umskih mrava ima veliki znaaj za pelarenje. Ovom prilikom naveu neke prednosti postojanja umskih mrava u blizini pelinjaka. Oni rasiavaju teren ispred sanduka tako to odnose mrtve pele, delove pela, otpad od pogaa, vosak sa poklopljenog meda, a najvie sam bio iznenaen kada sam video da svojom putanjum viku I izbaeno kreno leglo. Vee komade krenog legla vuku po dva mrava. Mravi I pele imaju zajednike neprijatelje, a to je ek, koji pesticidima unitava I jedne I druge I ptice koje rasturaju mravinjak da bi dole do larvi a pelama se, pojedine vrste, hrane. Poznato je da ljudi unitavaju mrave zbog njihove navodne agresivnosti prema pelama, kojima ne mogu nauditi. Meutim treba znati i to da on traje kratko, odnosno do pojave prvih kopriva. Tada se mravi sele na biljke. Na kraju ovog lanka zakljuujem, a na osnovu ovih primera, da mrave ne treba smatrati neprijateljima pela. Drutva koja nemogu sama da se odbrane od mrava i ne trebaju nam u pelinjacima. Ivan Brndui http://solair.eunet.yu/~brnda/sestre.htm

Sestre se meusobno ubijaju

Poznato je pravilo, da u jednm stanitu pela postoji samo jedna matica, meutim postoje periodi kada imamo dve matice a ima momenata kada u jednom stanitu imamo desetak i vise matica. Kada pri pregledu na|emo dve matice to je siguran znak da je izvrena tiha zamena. Desetak i vie matica u stanitu e se nai samo kod prirodnog nagona za rojenje. Kad roj prvenac naputa svoje stanite izlazi plejada matica istovremeno. ta se deava kada oduzmemeo maticu ili je nehotice ubijemo pri pregledu, ili oduzimanju meda. Tom prilikom prinudimo pele da sebi proizvedu novu maticu. Zavisno od koliine pela , unosa nektra i godinjeg doba, pele izvlae matinjake i odgajaju vie matinjaka. Kada odabrana samo pelama znana, matica, uz njihovu pomo iza|e iz matinjaka , ona dobija neshvatljiv nagon za ubijanjem svojih sestara, u jos neizleenim matinjacima borba za opstanak. Mlada tek izala i malo ojaala matica poinje prvo iglicom da probija vosak zrelog matinjaka iz kojeg bi za nekoliko asova izala matica- njena sestra. Tek izala matica prvo svojom iglom bui vosak matinjaka sl.1. Kada izbui matinjak poinje rilicom da proiruje otvor sl.2. Kroz proireni otvor moe da dokrajii neizleglu maticu pa se okrene i iglom nemilosrdno ubija svoju sestru sl. br.3. Poto smo pokuali da razjasnimo prinudnu i tihu zamenu matice ostaje da objasnimo pelarima koji nisu uspeli to da vide , ta se deava pri prirodnom nagonu za rojenjem, kada roj prvenac ode , ta se deava ako ne izlazi drugenac a nekada nema uslova ni za treenac. 88

Internet pelarstvo Tada nastaje haos, pele se naj verovatnije na osnovu osloba|anja velike koliine feromona odlue za jednu maticu, koju uvaju da je njene sestre ne ubiju. O ostalim maticama ne brinu i one se me|usobno ubijaju za kratko vreme , ponekad ih ima i po dvadesetak. Ako roj drugenac naputa stanite mi ga skinemo sa grane i ubacimo u njemu novo stanite a on se opet vrati na mesto odakle smo ga skinuli, to je siguran znak da je roj drugenac da ima vie matica a pele se jo nisu odluile za najbolju. Kada se roj drugenac po drugi put skine sa grane mora da se obrati posebna panja . Viak matica se hvata u kaveze a ostavi im se jedna . Moje lino iskustvo : u roju drugencu jednom prilikom sam naao osam matica i sve sam ih iskoristio, za ovaj postupak postoji video snimak. Nemilosrdno , nama moda neshvatljivo ali istinito priroda trai najbolje jer samo najbolji opstaju , ako nae pele pogree i izaberu sebi lou maticu propae. Priroda to zna najbolje.

http://www.pcelarstvo.cg.yu/

Pelarstvo
Ljudi su se od najdavnijih vremena bavili pelarstvom. Poznat je praistorijski zidni crte, otkriven u peini u istonoj paniji, za koji se smatra da potie iz perioda 5000 godina pre nove ere, koji je star, znai, preko 7000 godina. Na crteu se vidi ovek koji se pomou konopaca penje prema pelinjem gnezdu visoko negde u stenama da bi izvadio med. Prve konice su bile u stablima drvea, ljudi su ih oblilazili i povremeno iz njih vadili med. Prvi pelari nisu gajili pele, ve su samo oduzimali med pelinjim zajednicama koje su pronalazili u upljinama stabala. Kasnije, prve konice su pravili od upljih stabala, pa od prua, slame ili kore drveta. Tek pre oko 200 godina, pojavljuju se prve konice kod kojih je ram mogao da se slobodno vadi, bez naruavanja celine pelinjeg gnezda. Konstruktori tih konica bili su Amerikanac Langrstrot, Rus Prokopovi, i drugi. Danas u svetu postoji veoma mnogo tipova konica, najrazliitijih dimenzija. Konstruktori su ih pravili vodei rauna o klimatskim i drugim uslovima a takoe, u zavisnosti od rase pela koje su gajili. Najpoznatija dva tipa su Dadan - Blatova i Langstrot - Rutova konica. Postoje jo i Fararova, Anton nidarieva, poloka i mnoge druge. Med je svima znan sladak proizvod, pun hranljivih i lekovitih sastojaka, koji pomau deci da bre i zdravije rastu, bolesnima da se oporave od bolesti, a zdravima da budu izdrljivi i jaki. Pravimo ga iz nektara, slatke materije koja se nalazi u cvetovima biljaka, koju mi naim rilicama sakupljamo. Postoji mnogo vrsta medova, u zavisnosti od toga sa kojih biljaka smo sakupljale nektar: bagremov, lipov, livadski, suncokretov, od uljane repice, deteline... Vosak je fina materija ute ili smee boje. Mi, pele, luimo sitne ljuspise voska, od koga pravimo naa stanita - sae, nae solitere sa hiljadama soba, u kojima ivimo. Kada pelar izvadi staro sae da bismo mi napravili novo i kada ga pretopi, od toga se dobija vosak koji se moe koristiti za mnoge namene - u farmaciji, industriji, za pravljenje svea i drugo. 89

Internet pelarstvo Polenov prah, to je cvetni prah koga sakupljamo sa pranika cvetova i u malim tovarima na zadnjim nogama nosimo do konice. Tamo ga preraujemo i stavljamo u sae, to je hrana za na pelinji podmladak, za pele koje se razvijaju od siunih larvi. Veoma je lekovit, ovek ga mea se sa medom i drugim proizvodima i tako koristi za oporavak od bolesti, leenje ili jaanje organizma. Propolis je mirisna smolasta materija, koju sakupljamo sa drvea, u leto i jesen. Pomou propolisa unitavamo bacile u konici, uvrujemo nestabilne delove saa i zatvaramo otvore koji nam smetaju. To je nae sredstvo za ienje i dezinfekciju, na lepak a zajedno sa voskom i graevinski materijal. Ljudi ga koriste za zatitu zdravlja i leenje, kao prirodni antibiotik. Meaju ga sa medom ili rastvaraju u alkoholu, ulju, vodi, i prave meleme. Matini mle je hrana kojom hranimo nau maticu. Po gustini i boji, slian je guem jogurtu. Mle je toliko jaka hrana da matica, koja se samo njime hrani, moe dnevno da nosi vie jaja nego to je sama teka. Kao i svi nai drugi proizvodi, koristi se za zatitu zdravlja ljudi i za leenje. Pelinji otrov, koji je sadran u naim aokama, slui nam da se branimo od neprijatelja i napasnika. I on je lekovit i moe se sakupljati pomou specijalne opreme. Neke osobe su posebno osetljive na na otrov, pa posle uboda mogu imati velike komplikacije sa zdravljem. Zato je neophodno da izbegavaju mesta gde ima pela i da se u sluaju uboda odmah jave lekaru. Najbolje je da sa sobom stalno nose neki lek koji e im predstavljati prvu pomo, dok ne stignu do lekara. A evo, da vas ukratko upoznam sa vanim nazivima sa kojima se sree svako ko se drui sa nama. U ova, moderna vremena, samo mali broj pela ivi u umama, u deblima drvea i u stenama. Nae kue se nazivaju konice. U konici ivim zajedno sa hiljadama svojih sestara - pela, sa maticom i trutovima. Mi inimo pelinju zajednicu, koja se drugaije naziva i pelinje drutvo. Vie konica na jednom mestu ine pelinjak. O njemu se brine ovek - pelar. Gajenje pela se naziva pelarstvo. To je grana poljoprivrede i spada u stoarstvo. Postoji vie tipova konica, mnogobrojan je pribor i alat koji se koristi u pelarstvu, o tome, sledei put. Pelinja zajednica Medonosna pela postoji na Zemlji vie miliona godina. Kroz dugotrajnu evoluciju, od insekta koji je iveo pojedinano, nastala je dananja pela, iji se ivot ne moe ni zamisliti bez brojne zajednice. Ko ini pelinju zajednicu? Pelinju zajednicu ine matica, pele i trutovi. Matica je jedina plodna enka u zajednici, koja bez nje ne bi mogla da opstane. Jedini zadatak matice je da polae jaja, iz kojih se razvijaju pele i trutovi, kao i budue matice. Pele je hrane visokovrednom hranom - matinim mleom, pa moe da polae dnevno vie jaja nego to je i sama teka. U konici u normalnim prilikama postoji samo jedna matica. Najbrojniji lanovi zajednice su pele radilice. Ima ih vie desetina hiljada, ali njihov broj se menja tokom godine. Pele radilice su enke, ali one ne polau jaja, ve iskljuivo obavljaju poslove unutar i izvan konice. Tokom ivota, neprestano menjaju svoju profesiju: iste elije, hrane larve, prate i hrane maticu, prihvataju i skladite nektar, lue vosak i grade sae, sakupljaju nektar i polenov prah, donose vodu, propolis i uvaju konicu. 90

Internet pelarstvo Muki lanovi pelinje zajednice se nazivaju trutovi. Krupniji su od pela radilica, za razliku od njih, nemaju alac i ne mogu da ubadaju. Ima ih od nekoliko stotina do nekoliko hiljada. Najvaniji zadatak im je se spare sa mladim maticama i zajednici time omogue nastavak ivota. Po zavretku leta, pele osete da je medonosnih biljaka sve manje i da dolazi jesen. Radi utede hrane i opstanka zajednice, proteruju trutove iz konica a u prolee se raaju novi.

POETAK PELARENJA
Dva osnovna tipa konica koja su zastupljena u naoj zemlji su Langstrot - Rutova (LR) i Dadan - Blatova (DB) konica. Pored njih, pelari gaje pele i u konicama tipa Poloka, Farar, kao i Anton nidarieva (A). Svi ti tipovi konica imaju svoje prednosti i mane, prema njihovim odlikama se i odreuje nain pelarenja. Za poetak pelarenja, svoj prvi roj moete smestiti i u manju konicu, nukleus. Nukles je re koja oznaava jezgro neega (jezgro elije). U pelarstvu, to je naziv za malo pelinje drutvo koje zauzima 5-6, najvie 7-8 ramova. Istovremeno, to je naziv i za konicu u kojoj se takvo drutvo nalazi, koja je manjih dimenzija od standardne, jer je predviena za manji broj ramova. Za svoj prvi roj ne morate imati kompletnu konicu. Dovoljno je samo da nabavite podnjau (pod konice), plodini deo (telo konice), poklopnu dasku ili poklopac - hranilicu i krov. Medine nastavke ete nabaviti naredne godine. Bez dvoumljenja vam mogu preporuiti da pelarenje zaponete konicom tipa Dadan - Blat, koja e najvie odgovarati vaim fizikim i drugim mogunostima (znanju, slobodnom vremenu i dr). Najbolje je da ne urite previe sa zapoinjanjem pelarenja. Veoma je vano da ustanovite da li ste imuni (otporni)na pelinji otrov. U sluaju da niste, nemojte ni pokuavati da prilazite pelama, zadovoljite se time da se sladite njihovim proizvodima. Ako ste proli taj test, neophodno je da sebe preispitate, da li volite pele i da li Vas pelarstvo zaista zanima. Ako odgovor bude pozitivan, preite na sledeu etapu. Detaljnije prouite ove natpise o pelarstvu i nastojte da nabavite neku knjigu o pelarstvu, iz koje biste jo vie nauili o ivotu i gajenju pela. Upoznajte se sa nekim pelarom iz vae blizine (roak, prijatelj, sused...) i zamolite ga da vam dozvoli da povremeno dolazite na njegov pelinjak, posmatrate ta radi i pomaete mu u nekim poslovima. Njega e to, bez sumnje, obradovati. Direktan kontakt sa pelama, za vas e biti najbolja kola. Moi ete da upoznate njihov ivot i da sagledate ceo godinji ciklus rada na pelinjaku. To e vam biti najvea pomo za samostalno pelarenje. U meuvremenu, upoznaete i najznaajnije medonosno bilje i znaete vie o izboru mesta za postavljanje pelinjaka. Potrebno je da to bude mirno, osunano mesto, da okolina bude ista, da u krugu od oko 2 kilometra ima dovoljno biljaka koje predstavljaju pelinju pau. To moe biti neki teren na selu kod roaka, prijatelja, okolina grada, vikend naselje i slino. U meuvremenu ste nabavili konicu i osnovni pelarski pribor. Za poetak pelarenja neophodni su vam: pelarska kapa, dimilica i pelarski no. Ako se odluite da ih koristite, kupite i pelarske rukavice, ali ja vam savetujem da hrabro krenete bez njih. Drugu opremu i pribor ete kasnije postepeno nabavljati: builicu za ramove, viljuku ili no za otklapanje meda, centrifugu. Naviknite se da od poetka vodite beleke o tome ta radite na svom pelinjaku i opisujete stanje u konici. 91

Internet pelarstvo Nastojaete da mesto koje ste odabrali za svoj pelinjak bude ograeno. Napraviete postolje za konicu, ili vie njih, od drvenih letvi, koje ete postaviti na drveno kolje ukopano u zemlju ili na graevinske blokove i slino. Dobro je da ono bude visine najmanje 20 cm, a iz praktinih razloga ne mora biti vie od 30-40 cm. Konicu sa rojem ete paljivo preneti i postaviti na postolje. Obeleiete je brojem, sipaete u hranilicu malo sirupa i to e biti va zaista srean i ivotno vaan dan: poetak samostalnog pelarenja.

TA NAM PELE DARUJU

U stroijem smislu, pele se ne mogu ubrojiti u domae ivotinje jer ih ovek nije pripitomio. Iako sada ive u konicama, zadrale su sve odlike svoje vrste. ovek im duguje posebno potovanje jer koristi sve njihove proizvode. To su: med, vosak, polenov prah, propolis, matini mle i pelinji otrov. Te proizvode koristi za ishranu, leenje i oporavak od bolesti, u tehnici, u kozmetici i u mnoge druge svrhe. Med se dobija kada pele prerade nektar, sladak sok sadran u cvetovima biljaka. Obogate ga fermentima, smanje sadraj vode, odloe u sae i zatvore votanim poklopcima, kako bi mogle da ga sauvaju za budue generacije. Danas se med izdvaja vrcanjem, pomou ureaja koji se naziva centrifuga za med. Prethodno, potrebno je specijalnim noevima ili drugom opremom ukloniti votane poklopce. Prema vrsti biljaka sa kojih pele sakupljaju nektar, med moe biti: bagremov, voni, lipov, suncokretov, livadski, od uljane repice itd. umski med ne potie od nektara, ve od slatkih tenosti zvanih medljika i medna rosa, koje sakupljaju sa lia pojedinih vrsta drvea. U zavisnosti od vrste, med bre ili sporije kristalie, prelazei iz tenog u itko a zatim vrsto stanje. Pele sakupljaju polenov prah sa cvetova biljaka i donose ga u konicu. Prerauju ga a zatim stavljaju u elije saa. Polenov prah se drugaije naziva pelinji hleb, nezamenljiv je za ishranu pelinjih larvi. Prema vrsti cvea, moe biti razliite boje, a kada ga pele rasporede po sau, ono lii na prekrasan areni tepih. Pomou specijalnih lezdi u svom telu, pele lue vosak u vidu sitnih ljuspica. Slaui ih jednu do druge i obraujui ih, od njih grade sae. Topljenjem tog saa, dobija se vosak u obliku vrste materije kristalne strukture, ija boja varira od ute do smee boje. Koristi se u farmaciji, tehnici, za proizvodnju svea i druge svrhe. Pele proizvode propolis od smola sa pupoljaka drvea, dodajui im i druge materije. Koriste ga za popunjavanje otvora u konici, uvrivanje pojedinih delova i kao nezamenljivo sredstvo za dezinfekciju konice. Matini mle je proizvod pela namenjen ishrani matice i larvi od kojih pele ele da odgaje matice. To je beliasta materija neto vee gustine od jogurta, izuzetnih kvaliteta i snanog delovanja. Pelinji otrov je proizvod posebne lezde u telu pele i namenjen je za odbranu od neprijatelja i tetoina. Pela ga isputa preko aoke. Prilikom uboda toplokrvne ivotinje ili oveka pela

92

Internet pelarstvo neminovno ugine jer ne moe da izvue aoku. Pelinji otrov se sakuplja pomou specijalnih aparata, nadraivanjem pela pomou slabih strujnih impulsa, to ne ostavlja tetne posledice po njih.

MEDNA KUHINJA
Medenjaci
Da napravite ukusne medenjake, potrebno je: 1 aa meda, 1 aa ulja 1 aa eera 1 aa kisele vode 2 kaiice sode bikarbone brana po potrebi Od svih sastojaka, zamesi se testo i razvue na debljinu od 1 cm ili neto vie. Kaikom se vade medenjaci, stavljaju u podmazan pleh i peku. Pre peenja moe se na sredinu svakog medenjaka staviti pare oraha ili lenika.

Ovsene pahuljice sa jabukom i medom

1 jabuka, sok od 1/2 limuna, 1 kaiica suvog groa, 2 kaike meda, 3 kaike ovsenih pahuljica i 1 aa jogurta. Jabuku oistiti i izrendati, dodati sok od limuna i sve druge sastojke. Dobro promeati, pustiti da malo odstoji i posluiti hladno.

Ovsene pahuljice sa mlekom

6 supenih kaika ovsenih pahuljica, 4 dl mleka, 2 kaike meda Odmeriti mleko, zagrejati, dodati ovsene pahuljice i kuvati na laganoj vatri 5-10 minuta. Kada omekaju, pustiti da se ohlade, dodati med i posluiti. Moe se ukrasiti i sveim voem, dodati cimet ili voe iz kompota.

Limunada sa medom
Sok od 1/2limuna 2 kaiice meda 2 dl vode Dobro razmutiti med u malo vode, dodati sok od limuna i ostatak vode. Posluiti hladno. U zimskim danima limunada se moe praviti i sa toplom vodom i predstavlja odlian okrepljujui napitak.

Napitak od meda i polenovog praha

93

Internet pelarstvo Najbolje je prethodno napraviti smeu meda i polenovog praha u odnosu 100 grama samlevenog polena (ili neto manje) na 1 kilogram meda. Jedna kaiica te smee rastvori se u ai sa malo tople vode. Po elji, doda se jo jedna kaiica meda i aa se dopuni mlakom vodom. U au se moe dodati i nekoliko kapi propolisa rastvorenog u alkoholu. To je izvanredan lekovit i hranljiv napitak.

http://www.pcelarstvo.cg.yu/

Bolesti pela
Bolesti pela, u odnosu na bolesti ljudi i ivotinja imaju osobenosti. Kao jedinka pela se ne moe odrati i ivi u drutvima - zajednicama. Pele su u drutvu (konici) uvek u meusobnom dodiru. Zbog toga se bolest brzo prenosi od jedne pele na drugu i oboli cijelo drutvo. Slino je i kod pojave bolesti pelinjeg legla, koja se prenosi od zaraene do zdrave elije saa. Na prenoenje bolesti utie i koritenje hrane u konici. Pele su upuene da zajedniki koriste hranu, bilo neposredno po unoenju u konicu ili je koriste kao rezerva (med i cvijetni prah). Preko hrane bolest se moe iriti. Ono to je znaajno za sve bolesti, vai i za bolesti pela. Od posebne je vanosti da se bolest pravovremeno utvrdi (dijagnoza). Tek tada se preduzima lijeenje obolelog pelinjeg drutva. Za svaku bolest pela preporuuju se lijekovi koji su najuspjeniji. Zato se lijekovi nemogu davati prema jedinstvenom tipu. Na primjer, antibiotici (oksitetraciklin, geomicin i dr.) uspjeno sprjeavaju uzronika amerike i evropske trulei legla, a ne djeluju na nozemozu. Za lijeenje bolesti je potrebno tano odmjeriti preporuenu koliinu lijeka (dozu). Manja koliina ne dijeluje uspjeno na pele ili leglo, a vea moe uzrokovati trovanje pela. Bolesti pela mogu biti zarazne i ne zarazne. Meu ovim bolestima se razlikuju bolesti pela i bolesti pelinjeg legla. Bolesti legla se mogu razvrstati na bolesti otvorenog i bolesti zatvorenog (poklopljenog) legla. Osim toga, postoje i bolesti matice. Uzronik bolesti legla ne izaziva oboljenje odraslih pela i obrnuto. Izuzetak je varoza, gdje se uzronik bolesti - krpelj, razmnoava se u leglu, a zatim napada odrasle pele. Meutim, odrasle pele (radilice, matice i trutovi) mogu biti prenosnici kako bolesti legla tako isto i bolesti odraslih pela iz jedne konice u drugu (ili iz jednog podruja u drugo). I preko saa se mogu zaraziti odrasle pele i leglo.

Zarazne bolesti
Zarazne bolesti pela izazivaju ivi uzronici - patogeni mikroorganizmi (virusi, bakterije i plijesni) ili sitne ivotinje (amebe, nozema, grinje i krpelji). Ako su bolesti izazvane patogenim mikroorganizmima, nazivamo ih infekcijom, a kad su izazvane sitnim ivotinjama, parazitima nametnicima, nazivaju se invazionim bolestima. U povoljnim uslovima, ovi izazivai se brzo razmnoavaju, izazivajui bolesne promjene na pelama ili leglu. Namnoeni u velikom broju uzrokuju uginue pelinjeg drutva.

Bolesti pela izazvane virusima

Virusi su najjednostavnija iva bia. Razmnoavanje virusa vezano je za ivu eliju te do danas nisu dovoljno istraeni. Za istraivanje virusa je potrebna skupa tehnika i specijalizovane laboratorije. Virusi izazivaju vie bolesti pela od kojih su najpoznatije mjeinasto leglo i pelinja paraliza.

94

Internet pelarstvo

Mjeinasto leglo
je zarazna bolest zatvorenog legla. Pred zatvaranje elija se zarazi, a larva ugiba kada ona bude zatvorena. Poklopci elija su malo ulegnuti. Tijelo uginule larve napunjeno je vodnjikavom, zrnastom tenou. Ako larvu izvadimo iz elije, sae izgleda kao da je smjeteno u nekoj mjeinici. Ova bolest se kod nas rijetko javlja. Lako se suzbija i primjenjuju se iste mjere kao i kod evropske trulei.

Paraliza pela
je zarazna bolest odraslih pela. Ova bolest pojavljuje se kada pelama nedostaje bjelanevinaste hrane, a postoji obilna paa nektara. Na pojavu bolesti utie velika vruina u konici, slaba ventilacija i nedostatak vode za pele. Zato se bolest najee javlja u suho godinje doba. Znaci bolesti Na pelinjaku obino oboli nekoliko drutava. Bolesne pele su slabe, sjajnocrne (otpadnu im dlaice sa tijela) i dru krilima. Lijeenje U vrijeme obilne nektarne pae potrebno je pelinjem drutvu obezbjediti dovoljno cvijetnog praha. Ako ga nema u prirodi, dodaje se pelama bjelanevinasta hrana. Za vrijeme vruih ljetnjih dana konice ne smiju biti izloene na suncu, a leta treba otvoriti i omoguiti pelama dobru ventilaciju. Istovremeno, pelama treba osigurati dovoljnu koliinu vode. U posljednje vrijeme prilikom suzbijanja ove bolesti, dobri rezultati se postiu prihranjivanjem pela uz dodatak 1 - 2 gr modre galice na 1 litar eernog sirupa.

Bolesti pela izazvane bakterijama

Bakterije su jednoeliski organizmi koje uzrokuju mnoge bolesti ljudi, ivotinja i biljaka. Mogu se posmatrati pod obinim mikroskopom, koji poveava nekoliko stotina puta. Radi toga je olakano utvrivanje bolesti. U bakterijske bolesti ubraja se i najtea bolest pela - amerika kuga pelinjeg legla.

Amerika kuga
pelinjeg legla ili amerika gnjiloa pelinjeg legla ili opaka trule legla je zarazna bolest zatvorenog legla. Uzronik bolesti je bacil (Bacillus larvae). U nepovoljnim uslovima obrazuje spore koje su vrlo otporne. U konicama gdje je leglo bilo zaraeno ovom bolesti, na sau, na pelarskom priboru, zatim u medu i cvjetnom prahu, spore ostaju ive po nekoliko desetina godina i sauvaju vitalnost, a time i sposobnost infekcije. U kljualoj vodi ugibaju nakon 13 min. Na temperaturi od 90C ugibaju nakon 2 sata. U mjeavini jednakih dijelova meda i vode ugibaju na 100C nakon 20 min, a za isto vrijeme ugibaju u istom vosku na 120C. Zaraza se ostvaruje poto uzronik bolesti ue sa hranom u crijevo larve, dok je ona u otvorenoj eliji. Iz crijeva prelazi u tijelo larve i brzo se razmnoava. U meuvremenu, pele zatvaraju eliju, a u njoj larva ugiba. Znaci bolesti Zatvoreno leglo je areno, tj. na njemu se nalaze otvorene i zatvorene elije. Poklopci na elijama su malo ulegnuti i obino na sredini imaju rupicu. Ispod poklopca uginula larva se raspada u tamnosmeu ljepljivu i rastegljivu masu. Ako u takvu eliju uvuemo akalicu i dohvatimo masu, ona se rastee do 50mm ima kiselkast miris na zagrijano stolarsko tutkalo. Pele ne mogu da izbace ovu masu iz elije radi njene ljepljivosti, jer je larva uginula u raspadnutoj kouljici. Zato ona ostaje priljepljena na dnu i zidovima elije, tu se sasui i pretvara u spore. Bolest sama od sebe ne moe prestati. 95

Internet pelarstvo U zaraenoj konici bolest od elije do elije prenose pele hraniteljke. Od bolesne do zdrave konice, bolest prenosi sam pelar svojom nepanjom, kao: premjetanjem okvira iz jedne konice u drugu, pelarskim priborom, vrcaljkom, satnim osnovama izraenim od zaraenog voska, prihranjivanjem pela zaraenim medom, stresanjem pela iz bolesne konice u zdravi itd. Bolest prenose i pele kradljivice. Poto obolela drutva oslabe, jaa ih drutva napadaju, oduzimaju od njih med i zaraza se prenosi i na jaka pelinja drutva. I trutovi, koji slobodno ulaze u sve konice, mogu biti prenosnici bolesti. Tako se od jednog zaraenog pelinjeg drutva bolest moe prenijeti na vei broj drutava ili susjednih pelinjaka. Suzbijanje bolesti Poto je amerika kuga opasna zarazna bolest, im se pojavi svaki pelar mora obavezno da je prijavi nadlenoj poljoprivrednoj inspekciji koja e preduzeti odgovarajue mjere. Ako je pelinje drutvo jako zaraeno, onda se ono uvee ugui paljenjem sumpora u konici. Uginule pele i sae sa leglom se spale u iskopanoj jami, koja se poslije zatrpa. Sae bez legla pretopi se i dezinficira. Ako su pele u starim konicama ili su u konicama sa nepokretnim saem, one se predvee spale i zakopaju. Konice koje nisu spaljene, potrebno je dezinficirati. Jaka pelinja drutva, kod kojih je bolest na vrijeme primjeena, mogu se sa uspjehom lijeiti. Lijek se upotrebljava sa pretresanjem pela. Prvo se pele pretpresu u dezinficiranu ili novu konicu u koju se prethodno stavi novo, nezaraeno sae ili satne osnove. Zatim se drutvo prihrani 1 litrom eernog sirupa (1:1) u kojem se prethodno rastopi 0,5 gr sulfatiazol-natrijuma (1 tableta). To se dodaje pelinjem drutvu u 4 navrata, u razmacima od 2 do 3 dana. Moe se upotrebiti 1 gr geomicina u 1 litar eernog sirupa (1:1) koji se dodaje pelinjem drutvu na isti nain kao i sulfatiazol-natrijum. Dezinfekcija konica i pelarskog pribora i alata Dezinfekcija konica uspjeno se izvodi sa benzinskom let-lampom. Plamenikom se opale unutranji dijelovi konice sa okvirima iz kojih se prethodno izvadi sae. U nedostatku let-lampe moe se upotrebiti 10% rastvor kaustine (ive) sode NaOH (rastvorene u vodi). Ovaj rastvor paljivo se nanese na unutranje dijelove konice. Naneseni rastvor zadri se na konici nekoliko sati, a zatim se ispere i izriba etkom. Ispiranje se ponovi u 2 do 3 navrata i poto se konica osui, u nju se ponovo moe smjestiti pelinje drutvo. Posebno treba obratiti panju da ovaj rastvor ne doe u dodir s tijelom, a trebamo uvati i odjeu i obuu. Pelarski pribor treba otkuhati u vodi da kljua 15 - 20 min. Vrcaljku treba oprati kipuom vodom uz dodatak deterdenta, a zatim je osuiti.

Evropska trule pelinjeg legla

je zarazna bolest otvorenog legla. Naziva se kisela trule legla, blaga trule i dobroudna trule. Glavni uzrok bolesti je Streptococus pluton, a ostali uzronici imaju sporedan znaaj, ali i oni mogu biti u odreenim uslovima uzronici bolesti. Znaci bolesti Od evropske trulei oboljevaju larve izmeu 3 i 5 dana starosti. Oboljela larva mijenja sedefastobijelu boju u prljavoukastu i postaje gnjecava. esto nema normalno savijen poloaj u eliji saa, ve se ponekad ranije isprui. Uginula larva prelazi u trulu masu koja se pri izvlaenju ne rastee. Ova masa kasnije se osui, poprimi smeu boju i pele mogu da je izbace iz konice, budui da larva ugine u kouljici. Obolelo leglo ima neprijatan miris na pokvaren sir i ustajali znoj. Od ove bolesti mogu ponekad da obole i jaka pelinja drutva. Ponekad se bolest javi polako, ugiba mali broj larvi, te izgleda da pelinje drutvo ne slabi. Poslije izvjesnog vremena ugibanje larvi moe samo prestati. U drugim sluajevima, bolest se naglo iri, ugiba veliki broj larvi i drutvo brzo propada. esti su sluajevi da se bolest javi u proljee, a za vrijeme dobre pelinje pae sama od sebe prestane. Na pojavu i irenje bolesti utie i stanje pelinjeg drutva. Ona koja su brojno jaka, sa dovoljno hrane, u dobroj konici i dr. bolje se odupru ovoj bolesti.

96

Internet pelarstvo Lijeenje Bolest se uspjeno lijei dodavanjem antibiotika (streptomicin, geomicin, teramicin, i dr.) jer oni djeluju na sve uzronike ove bolesti. Upotrebljava se 1 gr antibiotika u 1 litru eernog sirupa (1:1). Ovako pripremljen lijek daje se pelinjim drutvima u malim koliinama, u vie navrata (4 do 5) svakog drugog dana po 0,20 do 0,25 l, da ga pele ne bi uskladitavale u medite, ve da ga utroe u ishranu legla i u svoju ishranu. Prilikom dodavanja lijeka, potrebno je pelinje drutvo suziti na onoliko okvira koliko pele mogu da ih gusto pokriju. Ako su pelinja drutva slaba, potrebno ih je spojiti. Ujedno konicu treba dobro utopliti ako se bolest pojavila u proljee, a po mogunosti i staru maticu zamjeniti novom.

Bolesti pela izazvane plijesnima

U konici je prisutno nekoliko vrsta plijesni. One se mogu razvijati na larvama uzrokujui njihovo uginue. Na pojavu plijesni u konici utie vie faktora kao to su: poveana vlanost, snaga pelinjeg drutva, istoa u konici i sl.

Kreno leglo
je bolest poklopljenog legla koju uzrokuje plijesan Ascosphera apis. Uginula larva je u poetku bijela i mekana, a kasnije postaje svijetlo uta i gnjecava. Zatim se stvrdne i pretvara u mumiju slinu kreu. Pele izbacuju uginule larve pred leto konice, to se lako uoava. Uzronik krenog legla stvara spore koje su vrlo otporne. U zemljitu ivi i do 15 godina, odakle vjetrom i vodom mogu dospjeti u pelinje drutvo. Bolest se moe prenijeti preko pela, prenoenjem okvira iz jedne konice u drugu, prihranjivanjem sa zaraenim medom i cvjetnim prahom, priborom itd. Suzbijanje Potrebno je jaka pelinja drutva, uz obezbjeenje dobrog provjetravanja, drati na ocijeditom zemljitu koje je izloeno suncu. Ako se bolest pojavi na nekoliko okvira sa leglom, potrebno ih je odstraniti iz konice, a pelinje drutvo u dobro uzgojno stanje (sa dosta pela radilica, kvalitetnom maticom i dovoljno hrane - meda i cvjetnog praha). U teim sluajevima zaraze, potrebno je pele prenijeti u dezinficiranu konicu (staru obavezno dezinficirati), a sae sa bolesnim leglom pretopiti, te zamjeniti maticu. Preporuuje se i prihranjivanje pela eernim sirupom (1:3) uz dodatak antibiotika kao kod evropske trulei legla.

Kameno leglo
je zarazna bolest pelinjeg drutva koja napada leglo i odrasle pele. Uzrokuju je vie vrsta plijesni iz roda Aspergillus. Pelinje drutvo oboli ako uzima hranu (med i cijetni prah) u kojoj ima spora plijesni. Oboljelo leglo pokriveno je ukastobijelom bojom i kasnije otvrdne. Ove plijesni opasne su i za ljude i domae ivotinje. Kada se radi sa oboljelim drutvima, pelar treba da bude oprezan. Potrebno je da zatiti nos i usta vlanom krpom. Suzbijanje Ako larve i pele ugibaju u velikom broju, najbolje je pelinje drutvo uguiti sumporom, a pele i sae iz plodita spaliti. Preostalo sae se pretopi. Konica se dezinficira plamenom let - lampe. Med i cvijetni prah iz oboljelih konica tetan je za ishranu, kako pela tako isto i ljudi, a moe se upotrebiti u industriske svrhe.

Bolesti pela izazvane parazitima

97

Internet pelarstvo Bolesti pela izazvane parazitima nanose pelarstvu velike tete. Radi toga, u cilju zatite pela, zakonskim propisima su regulisane mjere za njihovo suzbijanje. U ove bolesti spadaju: nozemoza, akaroza i varoza.

Nozematoza ili nozemoza

(zarazni proljev) je invaziona bolest organa za varenje odraslih pela. Uzrokuje je jednoeliska ivotinja protoza (Nosema pis), a napada elije srednjeg crijeva pele. Uzronik bolesti obrazuje spore koje su mnogo otporne i u tijelo pele ulaze zajedno sa hranom. U srednjem crijevu pele iz spora se razvije parazit koji napada epitelne elije srednjeg crijeva. Kada razrui epitel srednjeg crijeva, ponovo se stvara veliki broj spora (100-200 miliona) koje pela izbacuje izmetom. Pele liu izbaeni izmet i bolest se brzo iri, naroito ako se izmet izbaci u konicu. Iz jedne konice u drugu bolest prenose same pele (grabe, trutovi) i pelar premjetanjem okvira iz jedne konice u drugu. Izvor zaraze moe biti i napajalite za pele. Bolest se najvie javlja krajem zime i u rano proljee, a najvee ugibanje je u mjesecima aprilu i maju. Na razvoj bolesti utie i prisustvo meda medljikovca u konici i kad potraje dua zima. Znaci bolesti Znaci bolesti uoavaju se na starim pelama. Poslije zimovanja, pelinje drutvo slabi, a ponekad ugine i matica. Trbuh bolesne pele je naduven i kada se pritisne izbaci blijedosiv izmet. Ako se izvuku crijeva pele, onda je srednje crijevo bjeliaste boje, dok je kod zdrave pele ruiasto. Kod oboljelih drutava pojavljuje se i proljev, koji se oituje time to pela izbaci izmet pred konicu i u samoj konici, najee po okvirima i na satonoama. Pelinje drutvo sve vie slabi, zaraena matica manje nosi jaja, to se odraava na smanjenju legla i na sakupljanju hrane. Tana dijagnoza moe se postaviti tek laboratorijskim ispitivanjem. U tu svrhu potrebno je poslati u laboratoriju na ispitivanje oko 30 pela iz svake konice posebno. Uzimaju se uginule pele ili one koje pokazuju znake bolesti. Mogu se uzeti i pele sabiraice (koje se vraaju s pae). Lijeenje Ova bolest uspjeno se lijei antibioticima Fumagillin DCH i Fumidil B, a uz pakovanje je tampano i uputstvo za upotrebu.

Akaroza ili grinjavost

je bolest organa za disanje odraslih pela, koju uzrokuje krpelj grinja Acarapis woodi. Ova grinja ovalnog oblika, razvija se u grudnim trahejama koje se nalaze u osnovama krila. Tu se hrani sokovima iz pelinjeg organizma te razara krvne sudove, to dovodi do nekroze pojedinih dijelova traheja. Najvie stradaju traheje oko krila. Grinje ive iskljuivo u pelinjem tijelu i van tijela brzo propadaju. Uzronik se prenosi od jedne pele do druge. Zato je zaraza najintenzivnija zimi, dok se pele nalaze u zimskom klupku, poto tada pele ne izlaze iz konice, grinje ispune traheje i najvee uginue pela je u proljee. Znaci bolesti Bolest se moe pojaviti u svako godinje doba, meutim najizraenija je u proljee. Pele pokuavaju da polete, meutim poto su im stigme (duni otvori) zaepljene i nemaju dovoljno vazduha, padaju na pod konice i pred konicu. Tada imaju oborena krila i trepere njima. Kad se primjeti grinjavost, potrebno je poslati na laboratorijsko ispitivanje 30 do 50 pela. Istovremeno, svaki uzgajiva pela obavezan je da prijavi bolest odgovarajuoj poljoprivrednoj instituciji. Lijeenje Ako su na pelinjaku zaraena 2 do 3 drutva, najbolje je da se sae sa leglom bez pela doda drugim drutvima. Tada se bolest ne prenosi jer grinje ive na pelama. Zaraene pele ugue se sumporom i poslije toga spale. Postoje sredstva koja ubijaju grinje, a da ne tete pelama i leglu. Najbolje je provesti lijeenje poslije glavne proljetne pae kada uginu stare pele.

98

Internet pelarstvo Za lijeenje se uzima Froova smjesa koja se priprema od dva dijela benzina, dva dijela nitrobenzola i jedan dio safrola ili suncokretovog ulja. Na mali komad flanelne krpe natopi se 2,5 do 3 ml ove smjese, a krpa se uvue kroz leto na dno konice. Ovo se ponavlja uzastopno 3 dana. S ovom smjesom potrebno je oprezno rukovati poto je zapaljiva. Dobri rezultati se postiu sa vajcarskim preparatom folbex, koji je u obliku kartonskih listia 2 x 10 cm. Taj papir se zapali, plamen se ugasi i tinjajui stavlja u konicu. Leto konice dri se zatvoreno jedan sat. Postupak se ponavlja 8 puta u razmaku od jedne sedmice. Postoje i druga sredstva, kao belgijski PK, njemaki delacan itd. Uz sredstvo se dobije i uputstvo za primjenu.

Varoza
je opasna invaziona bolest larvi, lutki i odraslih pela koju izaziva krpelj varoa - Varroa Jacobsoni (Oudemans). Prvi put je primjeena 1904. godine na indijskoj peli (Apis indica) sa koje je prela na medonosnu pelu (Apis mellifica). Na medonosnoj peli utvrena je 1958. godine u Japanu, 1959. u NR Kini, a 1964. godine u SSSR-u. U periodu od 1973. do 1980. godine proirila se u Evropi (Bugarska, Rumunija, Jugoslavija, DR Njemaka, SR Njemaka, Turska, Grka itd.). U naoj zemlji prvi put je utvrena krajem 1976. godine kod Dimitrovgrada, odakle se proirila u Dalmaciju (1978.god), Hercegovinu (sredinom 1979.god), u okolini Sarajeva (krajem 1979.god). U SR Sloveniji je utvrena poetkom 1980. godine. Od tada bolest se proirila u sve republike i pokrajine. Postoje lokaliteti, gdje nije utvrena ova bolest, ali se moe sa sigurnou pretpostaviti da e i tamo doi do zaraavanja pelinjih drutava. Uzronik Varoa je krpelj iz familije Varroidae, vidljiv golim okom. Odrasla enka je duga od 1,00 do 1,77 mm, a iroka od 1,50 do 1,99 mm. Njeno tijelo je ovalno i spljoteno, pokriveno hitinskim omotaem - titom, tamnosmee (kestenjaste) boje. Cijelo tijelo krpelja obraslo je tankim dlaicama i sitnim kukama, pomou kojih se dri za tijelo pele. Odrasla enka ima 4 para nogu koje su savijene ispod tita. Na nogama se nalaze organi za disanje (stigme), te organi mirisa i dodira. irenje krpelja U pelinjaku od zaraene do zdrave konice uzronika prenose pele tuice i trutovi. Krpelj se moe iriti i prenoenjem okvira sa leglom i pelama te stresanjem pela iz zaraene u zdravu konicu. Krpelj se moe prenijeti na zdrave pele preko cvijeta na pai - prilikom sakupljanja nektara. Na vee udaljenosti krpelj se prenosi selidbom zaraenih pelinjih drutava i prodajom zaraenih matica i rojeva. Tako se krpelj proirio izmeu kontinenata. Razvoj krpelja i znaci oboljenja pela enka krpelja odlae jaja oko sedmog dana svoje starosti. Kad odlae jaja, krpelj naputa pelu i odlazi na sae u kom se nalazi leglo pred zatvaranjem elija. U jednu eliju moe snijeti od 1- 3 jajeta. Ukupan broj jaja koje snese jedna enka jako je kolebljiv (1 - 38), to zavisi od godinjeg doba i koliine legla u konici - najmanje u proljee, a najvie krajem ljeta. U rano proljee enka krpelja polae jaja u elije sa radilikim leglom. Pojavom trutovskog legla, radije odlau jaja u to leglo. Tada je koliina zaraenih trutovskih elija za oko 14,3 puta vea od radilikih. Osnovna hrana krpelja, u svim tokovima njegovog razvoja, je hemolinfa koju sie usnim aparatom iz tijela larvi, lutki i odraslih pela. Larve napadnute krpeljom nemirne su i isprue se u eliji saa prije vremena, a ponekad ispadnu iz elije na podnjau konice. Pele razvijene iz zaraenog legla su sitne, imaju nepravilno razvijeno tijelo (krila i noge), a naroito im je tanka veza izmeu grudi i trbuha (epinotum). ivot napadnutih pela je upola krai, a takvi trutovi nisu sposobni da oplode maticu. Cjelokupni razvojni krug krpelja (od polaganja jaja do odraslog krpelja) traje kod enke 8 do 9, a kod mujaka 6 do 7 dana. Odrasli krpelj prelazi na pele (maticu, radilice i trutove), zadrava se na njihovom tijelu, najrae na trbuhu izmeu segmenata i ispod voskovih lijezda. Bolest sama od sebe ne moe prestati. 99

Internet pelarstvo Suzbijanje krpelja Za suzbijanje krpelja upotrebljavaju se fizike bioloke metode kao i hemijska sredstva. Najbolji rezultati se postiu uporedom primjenom biolokih metoda (izrezivanje zaraenog trutovskog legla, stavljanje okvira "graevnaka", prihranjivanje i dr.) i hemijskih sredstava. Zavisno od naina primjene, preteno se upotrebljavaju za zapraivanje i zadimljavanje pelinjih drutava. Sve metode i hemijska sredstva, koja se danas primjenjuju ne mogu u potpunosti da unite krpelja. Uspjeno dejstvo svih preduzetih mjera kree se u granicama od 17% do 90%, te se njihovom primjenom samo smanjuje brojnost krpelja u pelinjem drutvu. Suzbijanje krpelja se najuspjenije provodi u vremenu od jeseni do proljea, kad nema legla u konici pa prema tome nema ni razvoja krpelja, koji se u to vrijeme nalazi na odraslim pelama. Danas se u primjeni nalazi vei broj hemijskih sredstava za suzbijanje krpelja. Neki od njih ne mogu se nabaviti u naoj zemlji. Radi toga navode se ona hemijska sredstva koja su trenutno dostupna pelarima. Fenotijazin se upotrbljava za zadimljavanje konica u koliini od 1,5 gr po pelinjem drutvu, to odgovora koliini od 50 mlazeva dima iz dimilice. Prvo se konica zadimi sa 30 mlazeva, a zatim se pree na sledeu konicu i zadimi istim brojem mlazeva. Zatim se ponovo pree na prvu konicu i ubaci 20 mlazeva dima. Poslije toga se konica zatvori 10 - 15 minuta. Isti je postupak sa drugom i sljedeim konicama. Ovaj postupak se ponavlja 3 puta u razmaku od 7 - 8 dana. Danikoroper se upotrebljava paljenjem u dimilici, a zatim se zadimljavaju pelinja drutva. U konicu se ubace 2 - 3 mlaza dima i svakih pet minuta postupak se ponavlja u 3 - 4 navrata. Dimljenje se ponavlja 2 - 3 pputa u razmaku od 5 dana. Timol (C10H14O) je preparat u obliku bijelih kristala. Lijeenje se provodi Tako to se kristali pospu po satonoi, a konica zatvori. Ponekad pele sa satonoe zbace kristale timola na podnjau. Radi toga se preporuuje stavljanje timola na gazu koja se prethodno privrsti na satonoi. Uzima se mala koliina, 0,25 g po jednoj ulici zaposjednutom pelama. Zavisno od stepena zaraze drutva se tretiraju u 2 do 3 navrata. Dva dana poslije dodavanja preparata, konica se otvara na krae vrijeme (oko 5 min) da bi miris timola ispario. Sa timolom se nesmiju tretirati drutva ako je temperatura vazduha vea od 27C ili manja od 10C. Najee se tretiraju u proljee (prije pojave legla), ljeti - poslije oduzimanja meda i u jesen (kad nestane legla u konici). Posebno je tetno ako se dodaje vea koliina timola. Varitan je preparat na bazi fenotiazina u obliku tableta (sadri 2 g fenotiazina) gdje su dodane komponente za bolje sagorijevanje i dimljenje. Proizvodi ga "Krka" Novo Mesto. Upotrebljava se kao i fenotiazin, u svakom pakovanju nalazi se uputstvo za upotrebu. Folbex VA (Folbeks) su narandasti listii veliine 10 x 2 cm. Suzbijanje krpelja se vri paljenjem 1 listia, plamen se ugasi i stavi da tinja u konici. Zadimljavanje konica se vri 4 puta u razmaku od 4 dana. Zadimljavanje se provodi kad nema legla u konici (jesen), a temperatura vazduha je iznad 10C i ne postoji opasnost od nonih mrazeva. Pelinja drutva je potrebno prethodno, obezbjediti sa dovoljnim koliinama hrane. Apikaridim se upotrebljava paljenjem smotka u dimilici, a zatim zadimljavaju pelinja drutva. U konicu se ubace 2 -3 mlaza dima, a otvor na letu se suzi (ne zatvarati). Tretiranje se provodi u suton, kad su sve pele u konici, a temperatura vazduha treba da je iznad 10C. U razmaku od 5 dana potrebno je ponoviti jo 2 dimljenja. Osim ovih, u posljednje dve do tri godine kod nas se registrovani i nalaze se u prometu i ovi preparati: NAZIV PREPARATA AKTIVNA MATERIJA OBLIK PREPARATA Varamit Varocid (proljetni) Varocid (ljetnji) Varocid (jesenji) amitraz amitraz malation tedion listii listii i smotak listii i smotak listii i smotak 100

Internet pelarstvo Upotreba ovih preparata se vri prema uputstvu koje je sadrano u pakovanju. Duom upotrebom jednog preparata varoa se prilagoava na njegovo djelovanje. Radi toga, poslije svake 2 - 3 godine potrebno je jedno sredstvo zamjeniti drugim.

Nezarazne bolesti
Nezarazne bolesti pojavljuju se uglavnom zbog pogoranih uslova sredine gdje se uzgajaju pele. One su izazvane neivim izazivaima te se ne prenose sa jedne pele na drugu ili iz jedne elije saa u drugu eliju. I kod ovih bolesti, ako uzrok potraje due vremena, moe doi do slabljenja i na kraju do uginua pelinjeg drutva. U nezarazne bolesti se uvrtavaju i trovanja pela, koja su posljednjih godina sve ea.

Prehlaeno leglo
Prehlada legla dolazi kao posljedica veeg pada temperature u pelinjem gnijezdu, pa ugibaju larve i lutke. Bolest se najvie javlja u proljee i jesen kada su mogua nagla zahlaenja. Usljed zahlaenja, pele radilice ponovo se stisnu u klupko i jedan dio legla ostaje nepokriven pelama, te je izloen djelovanju niskih temperatura. Zato se ova bolest pojavljuje na krajnjim okvirima. Dok je leglo u sredini klupka normalno, na krajevima ono ugiba. Do prehlade legla moe doi i kada usljed neke bolesti (nosematora, grinjavost) ili usljed trovanja pesticidima naglo ugine veliki broj radilica pa preostale pele ne mogu grijati i hraniti leglo. Uginule larve gube bijelu boju i sedefasti sjaj, poprimaju ukastu boju koja kasnije postaje crno - smea do crna. Uginulo leglo nema mirisa. Pele radilice izbacuju iz elija saa uginule larve ili lutke, a zatim oiste elije. Suzbijanje Kada se primjeti bolest, potrebno je suziti pelinje gnijezdo kako bi pele mogle da pokriju cijelo sae i da griju leglo. Zatim je potrebno konicu dobro utopliti, a po potrebi, i prihraniti pelinje drutvo eernim sirupom (1:1).

Trovanje medljikom
U vrijeme kada nema nektarne pae, pele sakupljaju medljiku i druge slatke sokove, najee od oteenog voa. Ovakvi sokovi imaju u svom sastavu vei procenat mineralnih materija i dekstrina (nesvarljivog skroba) koji se u organizmu pela teko vare. elije u srednjem crijevu pele se degeneriu i dolazi do masovnog ugibanja pela. Trovanje medljikom najee se javlja kada u prirodi nema pelinje pae (krajem ljeta i u jesen) i tokom zime. Bolest se spreava tako to se u konici medljikovac zamijeni sa eernim sirupom (1:1) ili cvijetnim medom u sau.

Trovanje nektarom
U naoj zemlji nije primjeeno trovanje pelBDa nektarom. U literaturi se spominje da nektar: emerike (Veratrum album), ujaka ili pasjeg zelja (Aconitium napelles), rododendrona (Rhododendron), i nekih drugih biljaka moe biti otrovan za pele.

Trovanje cvijetnim prahom (majska bolest)

Od trovanja cvijetnim prahom najvie ugibaju mlade pele (domaice koje se hrane cvietnim prahom), a u rijetkim prilikama i larve pela. Bolest se najee javlja u mjesecu maju, za vrijeme vlanog 101

Internet pelarstvo vremena. Tada polen nekih biljaka: ujaka, emerike, avornjaka (Delphium) moe da bude otrovan za pele i u njemu se mogu razviti i neke otrovne plijesni. Kod oboljelih pela trbuh je naduven i kada se pritisne iz njega izlazi gusta ukasta masa sa ostacima cvijetnog praha. Bolest je kratkotrajna (2 - 3 dana) i sama od sebe prestane. Kada se primjeti, dobro je da se pelinje drutvo prihrani rijetkim sirupom (1:2).

Hemijska trovanja pela

Sa sve veom primjenom raznih hemijskih sredstava u poljoprivredi i umarstvu pela je prilikom dodira sa okolinom izloena djelovanju raznih otrova. U zavisnosti od namjene, hemiska sredstva za zatitu bilja dijele se na insekticide (za unitavanje insekata), herbicide (unitavanje korova) i fungacide (gljivice) i dr. Za pele su najopasniji insekticidi koji po svom djelovanju mogu biti: 1 kontaktni - djeluju preko dodira i 2 utrobni - djeluju preko crijeva. U prvoj grupi najopasniji su DDT - preparati (na bazi dihlordifeniltrihloretan) i HCH (heksahlorcikloheksan). Ovi preparati djeluju na nervni sistem i kod pela se javljaju grevi, a zatim smrt. U drugoj grupinajopasniji su preparati na bazi arsena, barija i fosfora. Za pele je najopasnije kada se insekticidom prska bilje dok je u cvatu. Meutim, prskanje moe biti i onda tetno ako neko bilje ne cvijeta, a otrov pada na druge biljke koje su u cvatu, a pele ih posjeuju (prskanje neobraenog vonjaka zaraslog u korov). Pele se mogu otrovati i kad se prska neka povrina gdje nema uopte cvijeta, a linija preletanja pela (od konice ka pai) prelazi preko te povrine. Tada se sredstvo raspruje dok pela prelijee zatrovani prostor. Dejstvo jaine otrova na pele, pored njegovog toksinog svojstva, zavisi od temperature, vlanosti vazduha i jaine vjetra. Ako je visoka temperatura, jai vjetar ili kia, dejstvo otrova slabi. Prema inostranoj literaturi herbicidi i fungicidi nisu opasni za pele 5 sati poslije prskanja. Insekticidi na bazi arsena otrovni su 4 dana, na bazi HCH 2 do 3 dana, a na bazi DDT-a - jedan dan. Od trovanja najvie uginu pele skupljaice. Ako je skupljaica uzela manju dozu otrova, doleti do konice i prenese ga na ostale pele i leglo, te dolazi do velikog uginua. Pelinje drutvo zostaje u razvoju, a esto i ugine. Pele mogu unijeti u konicu i zatrovan cvijetni prah. Tada se u konici produi ugibanje pela i legla, dok cijelo drutvo, u odsustvu intervencije pelara, ne propadne. Znaci trovanja Ako su pele jako zatrovane i trenutno uginule dok su na pai, teko je uoiti promjene u konici. Primjeuje se jedino naglo smanjenje sakupljaica i slabiji rad pela na letu konice. Kada pele prime manju dozu te uspiju doletjeti do konice i zatruju druge, primjeuje se masovno ugibanje pela. Prije uginua pele se teko kreu po zidovima konice, a zatim padaju na podnjau. Uginule pele, osim pred letom, nalaze se i po cijelom pelinjaku. Sprijeavanje trovanja Pelar je duan da zatvori pele (uz obezbjeenje ventilacije i dr.). Ako prilike zahtijevaju da se vie dana konice dre zatvorene, potrebno im je preko noi otvoriti leta i ponovo u ranu zoru zatvoriti. Preporuuje se stavljanje rezervnog tijela na konicu da bi se poveala njena zapremina, a potrebno je u 2 do 3 navrata dnevno prskati pele vodom. Ako je dolo do lakeg trovanja u konici, preporuuje se zamjena okvira sa svjeim nektarom i cvjetnim prahom i prihranjivanje drutva u 3 navrata 1 litrom sirupa (1:3).

tetoine pela
102

Internet pelarstvo

Voskov moljac
Postoje dve vrste voskovog moljca: veliki Galleria mellonella L. i mali Achroea grisella Fabr., koji su najvee tetoine pelinjeg saa. Larve moljaca napadaju, po pravilu, sae koje je izvan konice (rezervno sae), a mogu napasti i sae u konici kod slabih, pelinjih drutava. Odrasli leptir ne pravi tetu. To su noni leptiri. Lete u suton i miris voska osjete na velikoj udaljenosti (do 10 km). Javljaju se u toplije godinje doba. enka pronalazi sae koje je smjeteno u tami i koje se ne prozrauje. Tu snese 2000 do 3000 (veliki) i 300 do 400 (mali) jaja. Iz jajeta se razviju gusjenice koje se hrane voskom i cvjetnim prahom ako je ostao u elijama saa i hitinskim kouljicama koje su zaostale pri presvlaenju od pelinjih larvi. Za vrlo kratko vrijeme, ako su im uslovi povoljni (temperatura); samo jedan par votanog moljca moe da uniti veliki broj okvira sa voskom. Kada unite vosak, gusjenice ispredaju kokon i preobraze se u lutku iz koje se razvije odrasli leptir (imago). Voskovi moljci napadaju i mlado sae u kome nema zaostalih kouljica od presvlaenja pelinjih larvi. U tom sluaju (u nedostatku bjelanevina) kod voskovog moljca zakrljaju polni organi i ne stvara se potomstvo. Zatita saa Voskov moljac ne napada sae u jakim pelinjim drutvima. U toplo godinje doba, rezervno sae koje se dri izvan konice treba tretirati sumpor-dioksidom (SO 2). To se postie paljenjem sumpora u prostoru gdje se dri rezervno sae. Upotrebljava se 50 gr sumpora na 1m prostora. Ako se rezervno sae dri u suvinim tijelima konice, onda se stavi jedno tijelo na drugo, a sumpor zapali u nekoj posudici na najgornjem tijelu. Zatim se sa gornje strane zatvori poklopcem. Sumporni dioksid unitava odraslog moljca i u stadiju gusjenice i lutke, dok jaja ne unitava. Radi toga se ovaj postupak obnavlja svakih 10 - 20 dana na temperaturi iznad 10C.

Pelinja u (Braula coeca Nitzch)

je poluparazit koji ivi na tijelu pele radilice i matice. Odrasla u je beskrilni insekt, veliine zrna prosa, smeecrvene boje. ee se nalazi na matici, poto ona due ivi od radilice. enka nosi jaja ispod poklopca mednih elija saa. Kada se izlee iz jajeta, larva se hrani medom i cvjetnim prahom, a zatim probije poklopac elije i odmah prelazi na maticu ili radilicu. Ako joj to ne uspije za 6 sati, onda ugiba. Pelinja u najee boravi u predjelu grudi, kako bi bila blie ustima odakle pelama i matici uzima hranu - mlije. Ui se brzo kreu i prelaze s jedne pele na drugu. Na matici se moe nai od nekoliko desetina do stotinu uiju, one je pri tome ometaju u noenju jaja. Suzbijanje Postoji vie vrsta sredstava za unitavanje ui: naftalin, kamfor i duvanski dim. Najbolje osobine pokazao je preparat fenotijazin. Tretiranje pelinjih drutava vri se predvee. Prethodno se na podnjau stavi novinski papir. Zatim se u dimilici na uaren drveni ugalj stavi 1 tableta (oko 3 gr) fenotijazina. Ova koliina dovoljna je za dva pelinja drutva. Kroz leto konice se propusti oko 30 mlazeva dima i samo leto se zatvori. Poslije 3 - 5 minuta leto se otvara, a postavljeni papir se izvlai sa podnjae i omamljene pelinje ui se spaljuju. Na novinskom papiru moe biti i nekoliko omamljenih pela. One se vrate u konicu i poslije kraeg vremena nastavljaju normalan ivot. Zadimljavanje fenotijazinom djeluje na ui kada je temperatura vazduha izmeu 10C i 12C, dok na viim temperaturama nije efikasan. Od posebne je vanosti redovna zamjena starog saa u konici te ienje mednih poklopaca sa podnjae u rano proljee.

Mievi
103

Internet pelarstvo U periodu aktivnog rada pelinjeg drutva (proljee - jesen) mievi ne predstavljaju nikakvu opasnost, jer im pele ne dozvoljavaju da uu u konicu. Zimi kada su pele u klupku, mievi mogu ui u konicu, gdje grizu sae, jedu med i uznemiravaju klupko, mogu biti opasni i u prostoriji gdje se dri rezervno sae. Ono sae koje su mievi otetili neupotrebljivo je za pele jer ga ne prihvataju u konici zbog neprijatnog mirisa na mieve. Suzbijanje U jesen treba staviti limene eljeve na leta konica. U prostoriji gdje je uskladiteno sae, mievi se unitavaju raznim otrovnim mamcima.

Mravi
ulaze u konicu, uzimaju med i uznemiravaju pele. Ponekad osnuju svoje leglo u materijalu koji slui za utopljavanje konica. Suzbijanje Na pelinjaku treba unititi mravinjake zalijevajui ih naftom. Potrebno je naftom ili kolomau premazati postolja konica.

Ose i strljeni
napadaju na pelinja drutva u jesen, otimaju med iz konica, a ponekad i pele. Strljenovi napadaju pele na radu izvan konice. Suzbijanje Potrebno je pronai gnijezda osa i strljena, te ih uvee poprskati ili zapraiti nekim insekticidom.

abe i guteri
su tetoine pela naroito ako je pelinjak obrastao u travu. Prilikom povratka pela sa pae one padaju u travu gdje ih ove tetoine doekuju i jedu. Da bi se ovo sprijeilo, potrebno je okolo konica travu pokositi, konice drati na postoljima, da su odignute od zemlje.

tetne ptice
Pelarica ili zlatna una (Merops apiaster L.)
je najopasnija ptica za pele. Ona ujedno najljepa evropska ptica, ima perje raznih boja. Leti iznad pelinjaka i doekuje pele koje se vraaju sa pae u konicu kada im je voljka napunjena nektarom. Jedna ptica moe da pojede 150 - 200 pela, a kad uzgaja mlade i nekoliko puta vie. Suzbijanje Potrebno je unititi njena jaja koja se nalaze na strmim obalama rijeka ili strmim obroncima.

Sjenice i djetlii
su tetni za pele u zimskom periodu. Tada dolaze na leto i kljucaju, pele se odvajaju od zimskog klupka i ptice ih jedu. Ove ptice su korisne za poljoprivredu i zatiene su. Sve ptice su plaljive i bjee od pelinjaka ako se razapne neka vea mrtva ptica (avka ili vrana), to se koristi ako doe do veeg napada na pelinjaku.

104