Arijana ulina

TA SVAKA ENA TRIBA ZNAT O ONIN STVARIMA

Izdava: MOZAIK KNJIGA d.o.o. 10000 Zagreb

Arijana ulina roena je u Splitu 20. listopada 1965. godine. U Splitu je privela kraju osnovnu i srednju upravnu kolu, ali ne i glazbenu odsjek solo pjevanja. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirala je glumu 1989. godine, a danas je kao glumica zap oslena u splitskom Hrvatskome narodnom kazalitu. Napisala je dvije knjige za veliku i malu djecu: ivotinjska posla 1997 i Putovanja, ludovanja 2001. ivi i radi u Splitu.

ZAHVALE Zahvaljujem svojoj kerki Karli koja je, sluajno, u knjinici izvukla jednu knjigu privlane naslovnice i koja je utjecala na nastanak ove knjige, isto tako, nita manje privlane naslovnice. Zahvaljujem svom uredniku Zoranu Malj-koviu koji uvijek zna to ja trebam napisati i kako ta privlana naslovnica treba izgledati prije nego ita i napiem. Zahvaljujem svim svekrvama na svesrdnoj ljubavi prema njihovim sinovima i svim sinovima na svesrdnoj ljubavi prema sebi samima. Zahvaljujem se tim divnim svekrvama koje su, rodivi sina, napravile tako veliko i znaajno djelo za povijest ovjeanstva Zahvaljujem se na kraju svima vama koji ete kroz Gogina razmiljanja i ivotne situacije, htjeli-nehtjeli, prepoznati iste u vlastitom ivotu, unutar i oko sebe. A..

KOJA SAN JA Ja se zoven Gabrijela. To san ime dobila po anelu Gabrijelu jer mi je mater, dok san bila jo u drobu, stalno tepala anele moj mali. Da san bila muko bila bi Gabrijel, a ovako san Gabrijela. Iman nekih, recimo, oko, dvadeset i osam godina. ene se nikad ne mogu zaklet na godine, pa tako ni ja. Mater mi se zove Magdalena, po Mariji Magdaleni. Moja mater je inae opsjednuta vjerom i religijom i premda nas dvi imamo ta dva lipa biblijska imena ne znam bili se moglo re da smo neke svetice. I jesmo i nismo. Jedini sto posto nesvetaki lik u naoj kui je moj otac Stipe koji nema ama ba nijedan svetaki znak ni obiljeje. On za razliku od nas dvi viruje da, kad ovik umre, da ga vie nema i gotovo, jer da se niko mrtav dosad nije diga. I tu za njega prestaje sva filozofija, nagaanja i pitanja. Dakle, zoven se Gabrijela, ali mi nadimak nije Gabi nego Goge, a zato nemam pojma. Zovu me jo i Goge Bjondina, mada iman crnu kosu. Ono, ustvari nian skroz crna, moglo bi se prije re crvenkasta. Ustvari, vie se ni ne sian svoje prirodne boje kose. Dodue, lipe mi stoji tamnija kosa, ali mislin da u do smrti ipak ostat plavua jer je to moja ivotna filozofija. Teko se odrien plave kose ak i na krai period, ali katkad volin prominit imi. Volin se obnovit, ponovit, osvjeit, Boe moj, ka i svaka ena. Novim komadom robe, novon frizurom, minkom. S vrimena na vri-me to se mora, to je najbolji lik protiv

enske depresije. Ona se najbolje lii novim postolama ili novon frizurom. To je sto posto. ena se odjednom osjea nekako nova, ka ispod ekia. Za osobe koje vole promjene neki kau da su nestabilne, a drugi kreativne, a sad ko e znat ta san ja i koja san ja. Mogu bit i jedno i drugo, a i ne moran. Volin promjene, ali ne znan zato, je li to moj osjeaj ili injenica, ali istog dana kad se opituran u neku drugu boju koja nije plava sve mi krene nizbrdo i ve sutra moran ponovno trat u frizera na vraanje svoje prirodno-neprirodne plave boje kose. Plava kosa, pogotovo duga, klju je uspjeha svake ene, to van je isto, sto posto, ziher, a do tog zakljuka dola san vrlo rano, jo ka smeokoso-crve-nokosa klinka. Na moju alost, ili radost, vrlo rano spoznala san udesnu mo plave kose i zaklela san se da u jednog dana, kad-tad sigurno bit plavua. Tome je prethodio jedan, za mene, vrlo nemili dogaaj koji mi se uriza u pamenje i izgriza mi srce i duu. Evo kako. Imala san jednu prijateljicu Liu sa kojon san se druila priko lita na otoku di smo, inae, imali malu vikendicu. Posli smo tu vikendicu prodali jer mater nije znala plivat i bojala se trajekta pa nije bilo druge. Otac joj je kupova rukavice, bu-vele od auta, kola, ali nita nije pomoglo. Ne bi je Bog nauija. Plivala je ka sikira. Shvativi da tu pomoi nema, proda je vikendicu, a meni je jo i dan-danas aj te lipe morske kuice u cviu. Srce mi se za njon nikad nije pristalo parat. Posli se vie nian nikad vratila na taj otok niti sam vidila Liu za koju san ula daje neko vrime putovala po svitu, a onda se skrasila u Londonu pridruivi se sekti Hari Krine, ili tako neto slino, ko e znat. Bacila se na duhovno, na mnogobotvo i Indiju ka i veina ovih modernih holivudskih glumaca i evropske moderne omladine. To je valjda sad neki ir. Okej, to potujem, ali s druge strane ja nikad ne bi minjala viru jer me je mater uila daje to najvei grij, a i ocu je ona bitna i to samo zato ta se, kako on kae, po tome zna ko je, staje i odakle je neko. Ja ne bi ila u tu sektu ka Liza da neko ne bi pomislija da san Indijka. Kad bi to moj otac sluajno uja, namistu bi me se odreka ili bi ga srce kolpalo. Znan daje to tako ziher i zato to ne bi ni sebi ni njemu priutila. Mislin, kakva sam, takva sam roena i to se ne more prominit. Daje Bog tija da buden uta ili crna on bi me takvu napravija. Svakom narodu daje svoju viru i svoju boju koe i neka bude volja njegova. Dakle, jedno lito dok smo litovali u naoj otonoj kuici u cviu pola san sa Lizom u kino jer su se na otoku svaki dan prikazivali novi filmovi, i to je nama bila ludnica. Taj dan je, sian se, igra Tarzan. To mi ni u ludilu ne bi propustile. I tako iavi prema kinu svratile smo kod ipa-ca na slaju. Dale smo mu novce iz zajednikog budeta i rekle da nam da svakoj po dvi kugle okolade i jagode. Njoj je slastiar da tri kugle i dup li kornet, a meni jednu i jedan kornet. Zabezeknuto san gle dala u moga slaju dok je Liza svoga ve ponosno i zadovoljno lizala ne obazirui se na moju iskrivljenu facu. Kad san ga u udu zapitala zato nan nije pravedno podilija, on je odgovorija: Zato ta si, ti mala, debelja, a uz to jo i brineta, a ja voljim vile duge pljave kose, ka staje tvoja prijateljica. Za tu svoju lipotu ona zasluuje tri kuglje, a tebi je dosta jedna, jer i tako mora malo smravit, vidi te kakva si. Tada, toga momenta, svatila san ilu bit, svrhu i postojanje i zaklela se u sebi da u se kad-tad iz-duit, skinit koje kilo i imat dugu pljavu kosu. Njega uope nije zanimalo kakva san ja osoba, njemu se svidila ona isprazna Liza lizalica duge plave kose i bolila gaje briga za moje osjeaje. Uglavnom, ona je dobila tri kugle, a ja san dobila ivotnu filozofiju: Za enu je najvaniji izgled i samo izgled, a kad si uz to jo i plavua, uspjeh je zagarantiran. Ne znan samo jeste li ikad primijetili da su skoro sve asne sestre tamnokose. Moda i nisu, ali ja jo u svom ivotu nian vidila plavu voru. Ko e znat zastoje to tako. Vjerojatno, poto nijednoj nije stalo da se uda, jednostavno nemaju potribe da priko noi postanu plavue. Sudei po tome daje u privatnom ivotu skoro vie plavua nego crnki, sad nije vano pravih ili falih, ini mi se da je dosta ena dolo do istog zakljuka ka ja, bar ta se tie plave ilitiga ute boje kose. Oi su mi kafenkaste, mada san ili ivot tila imat plave. Otac mi ima plave, a ja skupila male kafene od matere, dok mi mater opet ima lipe zube, a ja skupila od oca neke nikakve rastavljene. A sad, ta mogu, ispala san takva kakva san ispala. Tu sad neke pomoi nema i neki mali zahvati tu nita ne bi mogli znaajnije dodat ni oduzet, a za plastine operacije ionako neman dubok dep ni eludac, pa nek stoji ovako. I tako nita nije vjeno, pa ni ja, ni moje oi. Svatila san da neto mogu korigirat, a neto ne. Lake je i bezbolnije prominit frizuru i boju kose, nego oblik i boju oiju. Danas-sutra kad se oku-rain i kupin plave lee to e bit to. Samo se nadan da mi nee kroz oko pobi u nos i grlo. Ja san izgleda stvorena da mi ljudi sve saspu u lice ili su ljudi iz tog kamena odakle san ja j ednostavno takvi, bez pardona i dlake na jeziku, pa inje ta na umu to na drumu, tako da slastiar nije zadnji koji me je uvridija i ugriza za srce. Ali, kad ovik malo sazrije i uvride poinje drugaije primat, vie srce nije tako blizu guzice. Meni nisu samo ogadili kosu nego i oi. Svakakva san ja ponienja otrpila. Uvik su me pitali: Mala, a ta ti stalno mirka, ali ne vidi dobro ? Onda mi je jedna, tad poznata glumica rekla: Ti, duo, nikad ne bi mogla bit glumica, ima tako sitne oi, a za glumicu je vano da ima velike izraajne oi na kojima se vidi odraz njene due i unutranjeg ivota, stanja i zbivanja. Poto o glumi nian ba nikad razmiljala, nije me bilo ni briga. Mislila san se u sebi: Samo ti govori, stara olinjala babo, jebe se mene za tebe, tvoju glumu i unutranje stanje i zbivanje, izvjetaena kozo kravljih oiju. Znan da san malo bila zloesta, ali ni ona nije bila bolja.

Neki ljudi stvarno imaju fiks ideje pa mi je, tako juer mater diteta koje je gurala u kolicima rekla da dite doji ve treu godinu kako bi mu oi ostale plave. Svata ovik, eto, more u nas ut. S mojom bojom oiju sad je gotovo, a na cicu ne namjeravam opet pri. Inae, kod nas u Dalmaciji ljudi znaju bit vrlo esto surovi. Od ovika se prirodno oekuje savrenstvo, tako da se svakom oviku sa hendikepom teko nosit u takvom drutvu i uvik dobije neko nadime svojstveno vlastitim nedostacima tipa coto, oro, muto. I tako. Jednostavno ka da se od svih oekuje da vjeno budu zdravi, lipi i mladi, staje naravski nemogue. Teko se tu oprata i mala bubuljica. Ako vam je sluajno na nosu, svak ko vas vidi pitae: Ajme, ta ti je to? To mije grozno, na to poludim. Pari, ka da ovik sam ne zna ta mu je na nosu nego ga jo i drugi mora na to stalno podsiat. Ka da se onaj ko ima tu bubuljicu sa njon nije borija sate i sate isprid ogledala trukavajui je, maui i kamuflirajui. Ali to je tu tako, i tako e ostat. Sve se, eto, na alost opet vrti oko izgleda. Visoka san srednje, iman cice broj, tako, etri-pet i uglavnon ne sliin na anoreksinu vialicu ka veina dananjih cura po pistama. One nekako, brate, ka da iz vode rastu. Sve imaju po tri metra i puno manje ie. Zbog te visine mi se ini da su nekako usporene. Mi starinske enske smo puno ivahnije, a to je i normalno, mislin. U maloj boci lei pirit. Kad si manji lake se kotrlja, ivahniji si. Meni je otac uvik govorija da san lina, a ta bi onda reka za ove trometraice pitan se. Ja san se, ustvari, tri bala rodit negdi ezdesetih, za vrime Merlin Monro, Ave Gardner ilitiga Sofije Loren, koje su, ono, ene istaknutih i zanosnih oblina. Sad, nian ja ba tako zanosna ka one, ali mogla bi bit tu negdi. Onako graena san ka vaza, a moja svekrva, kad me je prvi puta vidila, rekla je: Ajme, sine, cura ti ima noge ka dvi pivske boce naopako. Ti si bome puno lipi i zgodniji, ma di ti je ona par. Ali o tome emo posli. U djetinjstvu me esto uvala moja baba iz Zagore dok su mi roditelji radili, pa san ja stalno govorila nu umisto vidi. Zbog toga nu ekipa iz ulice nije se tila igrat sa mnon jer su me zvali da san seljanka. Ja san dola onda plakat ocu na vrata, a on me potira i reka da mi on nee trait prijatelje i nek se izvolin sama socijalizirat i izborit za svoje misto u drutvu, poto u to ionako morat radit odsad pa do kraja ivota. Govorija je: Nee bit tu uvik matere i ae, morae se duo nauit sama borit, laktait i probijat kroz mase. Sitie se ti jo mene i kako je meni sa vama bilo. Vidila san da moran sama pa san malo razmislila i razradila plan kako u u ekipu i kako on kae socijalizirat se, akomodirat se i prilagodit. Poela san skupljat znake, salvete, potanske marke, i doktorski pribor price, inekcije, igle, vatu, jednu bocu crvene piture od tempere - to je bila, ka, krv - i jedan, oni, bubrinjak ta se podmetne onom koji mora ka povratit. Sve bi to onila u portun i preslagivala. I tako satima i danima, sve dok se jedan po jedan nisu zainteresirali za te moje stvari i poeli se sa mnom za njih minjat. Najprije za salvete, a onda znake i marke, petarde i sve ostalo. Ali to jo nije bija znak da san prihvaena u ekipu. Falilo je jo ono ta se zove neto, staje visilo u zraku i ta je tribalo kako tako dovatit. U ulici je bila i jedna Zdene koja se malo vie zainteresirala za te moje stvarice i poela sve vie vrimena provodit sa mnom. Menije teta iz bolnice nabavila one igle i cjevice, pa je Zdene organizirala malu ulinu bolnicu u kojoj je ona glumila doktoricu, ja medicinsku sestru, dok su svi ostali iz ekipe u ulici bili pacijenti. U poetku su se bunili, tili su svi bit doktori, ali Zdene je to ve na sebi svojstven nain sredila, pa smo tako napravili pune tegle crvene boje od tempera i ljeenje je poelo. U bolnici smo se svi pregledavali, jedan drugoga ka na pravim ljeni-kim pregledima. To je ono o emu je Frojd pia da je sasvin normalno za tu ivotnu dob. Takozvana seksualna preispitivanja samog sebe, svog tila i usporeivanja sa tilima svojih vrnjaka. Tipa ono mirenja kome su cice vee, kome su poele rast dlake na nogama, ispod pazuha i tamo di ve tribaju poet. Sa Zdenon sam se ak vodila i za ruke i isto smo se oblaile. O tome je isto pia Frojd, daje i to normalno, jer da su u to doba ene i mukarci skloni homoseksualnosti. Ja sad ne znam je li to to. Ja nikad nian bila lezbaa, nian gajila takve osjeaje prema Zdeni, a nian ni znala staje to, ali Frojd je sigurno pametniji, pa ako on kae da je to to, onda bie da je to to. Mislim, ne znan, ali meni i Zdeni je, da prostite, jo uvik kurac zakon. Dakle, Zdene je bila to neto staje visilo u zraku i ta sanja dovatila. Ona je bila moja ulaznica za drutvo. Bila je crnka, mislim, i jo je. I kako smo se isto obla ile ona je tila da se i ja opituran u crno, da budemo ta slinije. Sve san je posluala, ali to nikako nije ilo. Poto ona nije virovala u moju filozofiju i teoriju o plavuama svaka je ostavila svoju boju kose i pituravanja nije bilo. Sa Zdenon san i danas ostala dobra. Ni ona, kad malo bolje pogleda, nije ba neto ludilo prola u ivotu, a imala je puno bogatije starce od mojih koji su joj kupovali sve ta bi njoj na um palo, samo da dobije ta bolje ocjene i da vie ui. Ali u Zdeninom sluaju sve je to bilo uzalud. Nije volila knjigu pa nije. Nije pomoglo ni to ta su uiteljicama stalno slali parfeme i bombunjere, ak je bilo jo i gore. Zdene je bila vesela i zajebant, ali kolu nije mogla smislit. To je zaista bija ok za njezine starce, jer su oni bili nemale face s pedigreom u gradu. Koliko smo popodneva i noi samo ja i ona provele skupa, ka, toboe, uei. Njeni je u poetku nisu putali u mojih jer mi nismo bili dovoljno, kako kau, nobl obitelj s pedigreom i jer su se bojali da i Zdene ne pone govorit nu umisto vidi. To je negdi nauja moj otac i poludija. Reka je da se njega jebe za njih i njihov nobl i da oni seru i piaju isto ka i mi, a kad pogledaju u zahod, govno

ostaje govno, reka ti nu ga ili vidi ga. Inae, svaku situaciju zna je p otkripit sebi svojstvenim primjerima. I mora mu se priznat da mu u tome nije bilo ravnog. Bija je nenadmaan, brz i vie nego slikovit, ta se lipo more vidit na ovom primjeru nu ga i vidi ga. Poto Zdene nije tila uit nikako pa nikako, njeni su je, eto, uz jedvite jade pustili kod mene da isprobaju i zadnju taktiku koja se sastojala od uenja u dvoje. Ja i Zdene. Fala Bogu, sve smo radile i sto uda nam je padalo na pamet, ali knjige i slova, nikako. Umisto knjiga itale smo ljubavne romane, prelistavale asopise traei goliave slike, oblaile se i etale isprid ogledala poput filmskih diva, pisale ljubavna pisma i satima priale o frajerima koji nam se sviaju. I tako, ja san svoju kolu zavrila kako san zavrila. Ni sama ne znan kako, a i Zdene je isto na jedvite jade tu srednju uspila stuckat uz pomo ile sile veza i vezica. To je bila ak neka srednja ta je trajala godinu dana krae od moje, mislin, moga si maturirat nakon treeg razreda. I dan danas ne proe dan da jedna drugu ne zvrcnemo, a onda satima meljemo priko telefona za koji mi ona obino pomogne platit raun. Nita ne radi. Ustvari, trai posa, a moli Boga da ga ne nae, a eto, nije joj ni potriba jer ima tu privilegiju da joj starci i danas, ka i onda, sve plaaju. Kupili su joj stan i auto, daju joj za ivot koliko triba, a robu joj donose iz inozemstva. Tako da ona uzme neto love od onoga ta oni njoj daju i meni, katkad, pomogne kad zagusti. esto doe kod mene, pijemo kavu, gatamo i krojimo planove. To ta je situirana nije joj ba neto pomoglo u ljubavi. Svak je iskoristi, opeljei i baci ka tracu. Uglavnom se tipovi zalipe na njenu skupu robu, auto i mogunost besplatnog stanovanja, seksa i drugih usluga koje bi in ona ka takva mogla pruit. Ali ona je, jadnica, nesritna i tila bi na nekoga ko bi volija nju, a ne njenu lovu. Ja joj se koji puta udin jer bija tila da neko kod mene voli bilo ta, ali da voli, no eto u mom sluaju niko se ne more zaljubit ni u moje auto, jer ga neman, a kamoli u moju duu. Tilo ne raunamo. Ali ni ja, ka ni Zdene, ne bi tila da se neko zalipi samo u moju fasadu, nego da lipo ue duboko ume. Sa nama bi se u vezi toga, sigurna sam, veina ena sloile. Ona je inae puna nekih fiks ideja o kojim u van posli priat, jer ovo je ustvari pria o meni, a ne o Zdeni. Kad se ona bude odluila pisat knjigu o sebi, onda neka u njoj govori sve o sebi. Uglavnom Zdena mije puno pomogla da se uklopin u tu ekipu iz ulice, koja me u poetku ignorirala, ali kad su vidili da se ona sa mnom drui, a ona je ipak bila iz ugledne graanske obitelji uvik sa lipin cipelama i vestama, sve novo, in, mejd in Itali, onda su se i oni sve jedan po jedan poeli igrat sa mnom, na graniare, zoge, na grupa trai g rupu, na roule, bicikle i penove. E, to je bila dobra igra. Svi bi sili u krug, muki i enske, i vukli bi penove. Onda na primjer pita: ta da radi ovajpen, ta da radi ovaj pen? Onda bi, na primjer, neko reka: Neka poljubi Gogu! To bi nekad bilo i namiteno. Recimo, svi bi znali ko se kome svia i tako bi namistili. Ja san u to vrime bila zaljubljena u jednog malog ta je lipo svira gitaru, a on u jednu Sanju. To je uvik tako jo od malih nogu, ti voli nekog, a taj voli neku drugu. To se posli pokazalo u ivotu gotovo ka pravilo. Jedanput san tako igrala na zogu. To je ona igra kad gura kamen iz kuice u kuicu. I dok san ga ja tako gurala, gurala, taj kamen je odjednom skrenija sa putanje i opizdija moju simpatiju u nogu. On se sta derat i vikat ka stoka i virovali ili ne dan danas sa mnom ne pria. Pizdarija! A ba me briga danas kad ga vidin, udin se sama sebi ta san u njemu nala i kako mi se moga svidit. Sto puta san ispala bolja od njega. Nian zavrila neke velike kole, ali san zato prirodno pametna i inteligentna. Inteligencija je jedno, a obrazovanje drugo. Ako triban birat ja bi se uvik odluila za ono prvo. Koliko san samo imala prilike u ivotu vidit ka fol uenih i obrazovanih ljudi, trebera koji mogu danima sidit za knjigom i sve nabubetat napamet, a sami ne mogu zakljuit kako brokvu triba zabit. Sve im triba napisat i nacrtat. To su oni koji itaju i kako ljubav triba vodit. Ne mogu sami zakljuit. Za njih san napisala jedno poglavlje o tim stvarima, ali o tome emo posli. Sad govorimo o meni. Dakle, te velike kole nian zavrila, a sad da me pitate zato, ne bi van znala re. Nian glupa, ma ni govora, moda san malo bila lina. A ustvari nian ni lina nego san malo svoja, ono, na svoju ruku, ta bi rekla moja mater. Moj bi otac sto puta reka: Boe, Magdalena, na koga je i ije je ovo dite? Nema nita moga. Daje bar malo vie na me, bila bi pametnija, ali bojin se daje na te i na tvoju blentavu racu. Bidna mater bi samo muala i pognila glavu. Bilo mi ju je nekad prosto aj. Ali moj otac bi tako lupija i osta iv, a ve nakon pet minuta bilo bi mu krivo ta ju je uvridija. Pravi je Dalmo. Iman ja puno njegovoga, samo ta on nee da prizna. Nema ni on neke velike kole, ali je prirodno inteligentan, ka i ja. Knjiga mu isto nije bila jaa strana, mada on tvrdi da je moga zavrit bilo koji fakultet da je bija na mom mistu. Ali ja znan da to nije istina jer bi on prije sve radija nego uija. Isto ka i ja. Mada ja, dodue, volin itat, ali samo ono ta me zanima, a ne ta mi oni zadaju u onoj glupoj koli. Neman ivaca sidit satima i uit koja je, na primjer, industrija u Brnu, kad je umra neki Ferdinand, kad su i zato trajkali u Rusiji, kad je bila sedma ofanziva ili zasjedanje u Jajcu. To mi je stvarno bilo gubljenje vrimena. Danas se, na primjer, ispostavilo da to vie niko ne ui i daje to ak sramota i znat. Sria da ni onda nian o tome nita znala. Rekla san van ja da san prirodno pametna. Odma ja vidin staje trenutana, a ta vjena literatura. Jedan dobar bestseler nikad nee zastarit ka zasjedanje u Jajcu. Mislin da su u tin nain kolama malo svi nepametni. Bombardiraju dicu sa toliko nepotrebnih informacija koje e i tako brzo zaboravit, jer na je mozak

skrojen tako da zaboravlja sve suvino, a pamti ono bitno esto ponavljano. Zato smo mi ka jako obrazovan narod, a Amerikanci strunjaci. Zato ta oni ue odma samo ono bitno, a mi se bavimo sa sto pizdarija, umisto da uemo u sr problema. To ja tako mislin, pa san zato tako i radila. Eto, zato nian imala neke ocjene jer nian tila cjene su mi marirale, ali ne jedan - dva, "dan - pet. Kod mene je inae sve na priskae, nema nekog reda. Kad san znala, znala san, znai da me zanimalo, a kad nian rekla bi: Nian spremna!, a uiteljica bi rekla: Dobro, sidi, as!. Ja bi rekla: Poteno!. Jedino san strano osjetljiva na nepravdu. Za popizdit. Jedan puta mi je jedan profa iz hrvakog da manje nego san zasluila i ja san sruila vrata od razreda koja su se raspala u sto komada, ono, u komadie. Za ocjene me se jebe, ali nepravdu neu podnosit. esto san i picavala. Svaku matineju san u kinu gledala, filmove oboavan. Zato ta san sanjar i gledajui dobar film pobignem bar na tren iz ovog banalnog i blentavog svita. Najgore je bilo ta bi prvi sat dola, trei i etvrti falila, onda opet peti se nekako nala u razredu. I teko je to bilo opravdat. Onda je jo ijedan Vicko ima brod pa bi se mi ekipa iz kole lipo skupili, kupili kruva i umisto u kolu zapalili brodon za iovo i tako ili dan. Tamo bi lovili i pekli ribe i ivili ka Robinzoni, tako da smo ve u petom misecu svi bili crni ka Arapi. To cjelodnevno izbivanje ve je bilo lake opravdat. Nade nekog na cesti da ti glumi brata, da mu za kino i duvan, on sloi priu kako je bija bolestan, kako starci rade i kako mu je neko triba dodavat aj i tablete dok je lea, a posli kae kako je sa njega prilo na sestru, odnosno na mene i, eto, ve pet dana opravdano. Nevolja bi nastupila kad bi mi otac doa u kolu i sve to otkrija. Jedva bi iva ostala. Nakon njegovog dolaska na primanje naglo bi podigla prosjek. Kad bi mi god mater rekla da otac sutra ide na primanje, za mene bi to znailo sankcije. On bi doa doma, ja stavila kuhinjsku krpu na guzicu da mi ublai udarce, spremno ga ekajui u grobnoj tiini sa srcen u petama. On bi ua, nita nije govorija samo bi mu se lice zajapurilo i iskrivilo u neku grimasu, a ila na vratu bi mu iskoila i podrhtavala. Doa bi do televizije, ugasija je, onda napravija dva-tri dira u krug ka firer, a onda me svon forcon potega iz fotelje prema sebi, puka nogon u guzicu, u kojoj su ve sriom bili amortizeri od kuhinjskih krpa, i posla u sobu. Nije me neto puno tuka, mater me nije znala ostavit kad bi me dovatila kuhaon, ali on bi napravija samo jedan zahvat i sve rjeija. Ka ta noga u guzicu. Ali ta noga u guzicu tee mi je pala nego sve one materine batine sa kuhaom, jer je ona to radila sa stilom i osjeajem, a njegova noga bila je neto brutalno. Kad bi tako poludija i izgubija busolu, mater bi odma stala u obranu ka tigrica i stala ga prekljinjat da me vie ne dira: Nemoj je, Stipe, nemoj je! On bi reka: Ma ta nemoj je, budi sritna ti i ona staje nian sravnija sa zemljon i s amlija u najfiniji papar. Da e ona meni to radit, jeben lijon sunce! I jo mi govoru da su curice njenije i bolje. Boe, ta mi sina nisi po-darija, gore od ovog nije me moglo sna. Nijedan ti muki nije ka ona. Pogledaj samo Perinoga sina, pa Antinoga. Sve momci u koje bi se moga ugledat. A ona gospoja picaje i to nalazi pitaj Boga koga daj on glumi brata. Kojega brata - pitala je mater - nemamo mi sina. Po njoj imamo. Nalazi neki olo od mukih po cesti dajon opravdava satove. Vidiemo kad e opet iza. Bilo bi mi bolje daje nian nikad nipravija. A ko zna ustvari koju je napravija, nema nita moga. Da san napravija klupko konca vie bi nan koristilo od nje. Nita ti na njoj ne valja. Ma nemoj sad opet tako, Stipe - preklinjala ga je uzalud mater. Ma ta i za koga ja ovako krvavo radin i stvaran, jeben li jon au i mater i onoga ko je napravi... Pa da ona nema nikakve odgovornosti i osjeaja, mater jon jeben! A nema nita nego tu kolu, to bokun knjige i to joj je teko. ta bi ona da joj je bilo ka meni kad san se ka osmogodinjak diza svako jutro i nosija mliko i jaja prodat deset kilometara iz sela u grad, i to sve pjeke, kad san ora, kopa, pomaga materi. To su bila dica. A ne ona i ova dananja mlade. Samo side, sluaju niku treskavu muziku, voze motore, auta. Sve imaju, sve im je dato. Zato i jesu takvi kakvi jesu. Sami galofak. Danas je tee odgojit jedno dite nego stado ovaca. Ajebenti ljudski rod. Betije in se okote ponu se brinit za sebe, a oko ove dananje die problemi dok si iv. Mene je moja mater, im san prooda i zinija na svit, samo pustila na ledinu i snai se drue. A ona sve ima, sve san jojpriutija, a gospoi su, eto, i knjiga i kola teke, a nema nita nego to. Sve ja za nju radin. I ja radin Stipe - rekla bi mater. Ma ta ti radi, po tebi bi isto svi crkli od gladi. Takav je bija moj otac, nikad nikom nije prizna nikakve zasluge. On je mora stalno imat osjeaj da je hranitelj i branitelj obitelji. To mu je davalo sigurnost ka i svakon Dalmou. Ja se u ovoj kui najvie satiren - reka bi, a njoj je i knjiga teka. Pa kad joj je teka, sad emo vidit. Nema vie izlazaka, ti dajon nita nisi kupila - reka bi materi - nema televizije, videa, prijateljica, telefona... I ta da van kaen, jednom rii bila je to narednih dana i tjedana sobica samica. Mogunost bjega nije dolazila u obzir. Jedina mogunost izlaska iz samice bila je dizanje ocjena i nepicavanje. I ta u onda, morala san uit sve one gluparije ta su ih pametne glave nagomilale po knjigama i knjiurinama. Kad bi sankcije prestale ja bi opet po starom. I tako, sad vidim da nije bilo lako iza na kraj s njima, a bogme ni njima sa mnom. Uvik su mi govorili" Ako ne bude uila prae skale i zahode, a nema nita lakeg od knjige i olovke.

Laka je olovka od motike. Malo se pomui i ili si ivot dama. Vidi kako sin ovoga, kako er onoga lipo ui, i sve tako nabijali bi mi osjeaj krivice, ali sve to skupa nije puno urodilo plodom. Kako bilo da bilo, tu san kolu nekako sklepala i zaposlila se na zamjenu u nekon frizerskom salonu, zatim u kafiu, pa piceriji. Kako san bila malo nestalne i ivahne naravi sve bi mi nekako brzo dopizdilo ili bi se sa nekin na poslu zakaila zbog onog mog poznatog osjeaja pravde. I tako malo-pomalo kako san rasla i poela se brinit za sebe, poela san svaat oeve reenice, kako to sve skupa u ivotu nee bit med i mliko, kako e bit puno borbe i nepravde. Jo san uvik ivila kod staraca i davala in dio svoje i tako mizerne zarade. I tako dan po dan, no po no, ja san odrastala i doekala svoju prvu ljubav. S njim san se samo vodila za ruice, uivala u miseini i ljubila u usta, dalje nian ila. Kad me je prvi puta pita da bi volija nakon godinu dan uvatit me malo i za cicu, sablanjena san ga ostavila. On mi je go-vorija da njegov prijatelj Ante sa Anitom ve radi i one stvari, ali nita to kod mene nije pomagalo ni palilo, bila san i ostala nepokolebljiva u svojoj odluci. Oeve upute o ponaanju i materin kruti katoliki odgoj ipak su uinili svoje. Puno san in pizdarija u ivotu napravila, ali za ovu nian bila spremna, tako da su njihova dugogodinja predavanja o tome ta mi se more dogodit ako se buden drogirala ili prerano, kako su oni rekli, poela ivit s momcima, ipak urodila plodom. uvala san se svih tih poasti. Neto od tih roditeljskih govorancija, koliko god nee i odbija, ipak u podsvjesti ostane negdi u malon mozgu. I tako je moja prva ljubav pukla ka i prvi maii koji se u vodu bacaju. Ponekad ga se sitin ili sanjan, ali sve ka u nekoj magli, ali nita vie. Nakon nekog vrimena vie ne znan ta mi je bija san, a ta se stvarno dogodilo. Valjda je tako sa svim dogaajima u ivotu. San i java se vrimenom izmiaju i teko je razluit staje ta bilo. Uglavnom, do dan danas zapravo nian uspila shvatit kad ljudi govore da je prva ljubav najvea i jedina koja se pamti i onaj slogan Samo jednom se ljubi. Moran priznat da to kod mene nije bija sluaj. Nakon njega jo san se sa nekima vodila za ruice, a onda je dolo prvo pravo bolno ljubavno iskustvo. Moj otac nije moga prihvatit da san stasala, ka ni injenicu da mu er neko dira, pa je pizdija iz dana u dan na mene, mater, sebe sama i injenicu da ima er. Da iman sina on bi napada neije druge ceri i ja bi se ponosija. Muko je za napad, ali da moju er neko napada ne mogu podnit ni sa tim se pomirit, govorija bi. To ga je nekako totalno iznutra uznemirilo i izjedalo, a kad bi mu mater rekla daje i ona neija er i napadnuta strana, on bi joj reka da je ona neto drugo. Tako je to, tua kost nikad ne boli - odgovorila bi mater - a da bidni moj otac zna ta ti od mene radi, mo mislit kako bi mu bilo. Ali otac je uvik mislija da njoj nita ne fali, daje najvanije da ima ta poist, popit i le i da je on za nju dobitna kombinacija na lotu. Kad bi ga ona zapitala, a staje sa njenim duhovnim ivotom on bi joj odgo-vorija: Jebe duh kad je eludac prazan. I tako, nije bilo smisla dalje mu objanjavat, jer to on iz svoje krute perspektive hranitelja obitelji i tako ne bi sva-tija. Jednog dana, kad njega nije bilo u kui, mater mi je prila i rekla: Zna ta, Goge. Ja vie vako ne mogu. Uvika san izmeu vas ka izmeu dvi vatre. Tila bi ugodit jednom, tila bi ugodit drugom, ti si mi er on mije mu. Stalo mije do oboje, ali dolo je vrime da se malo sami brinete o sebi. Di san tu ja, u iloj toj prii, dije moj ivot? Ne mogu vie vako, tila bi ovo malo godina ta mi je ostalo posvetit sebi, neemu ta nian nikad radila, svom duhovnom ivotu. Tila bi malo etat, pustit mozak na pau, izra-divat figurice od gline, i na teaj modernog slikarstva, radit ikebane, ulanit se u humanitarne organizacije. Gledat neke druge face, a ne samo tebe i oca po ile dane. Zna ta, Goge, najbolje da se ti lipo odseli i da mi imamo svak svoj ivot. Ti ne nas trpit, mi neemo tebe i tako emo se najvie volit, potivat, manje svadat i bit u prilici da se zaelimo jedno drugog, pa kad se vidimo biemo sritni. Mi smo ve u godinama kad traimo mir, a ti kasno odlazi, rano dolazi, mi ne znamo ni s kim si ni di si. Stalno smo pod nekin pritiskom, strpnjom, tlakom. Ne moemo to vie ni ja ni otac. Vidie kad doe u nae godine, traie sve vie mira. Sad ti to nemo svatit, ali zapamti dobro da e se sitit mojih rii. Ovako kad lipo ode niko nikog ne vidi, niko nikog ne uje i svi moremo radit ta oemo, bit s kim oemo i dolazit kad oemo i mirna Bosna. Ja san malo ostala paf na tu njenu tiradu. Malo tupo u nju gledala. Onda me neto malice za srdace ugrizlo. Ka neka sjeta, nostalgija. Ne znan ta, ne mogu taj osjeaj opisat. Ali doivila san ga ka neko definitivno odrastanje i odvajanje od roditeljskog doma koje nikom nije lako. Ali nita, to san prigrizla, tu no besano prispavala i sutra krenila trait stan po oglasima. Za par dana bila san u svom novom domu. Tridesetpet kvadratnoj garsonjerici. I tako je poeja moj samostalni ivot, neka moja iskustava koja s an kroz ivot ubirala i o kojima u posli pisat. Ograni-iu se uglavnon na onaj dio koji se tie mukarca i ene, jer za neke druge nauke nian kompetentna govorit poto nita nian studirala. A jedina kola koju san prola je ivotna, pa o tome imam pravo govorit. O onome ta san sama iskusila i vidila, a puno san ja u svon samostalnom ivotu nepravdi vidila i na svojin leima iskusila, a kako me onaj moj osjeaj za pravdu proganja jo od osnovne kole, kad san razbila ona vrata, morala san o tome tila-ne tila progovorit, jer bi u protivnom pukla ka dinja. Iza sebe iman i jedan propali brak u koji san glupo, tupo, mladalaki, nepromiljeno i nabrzinu uletila. Odjavila svoju garsonjeru i otila sa njim ivit u njegove matere. Tu san napravila kardinalnu ivotnu greku. To je tek pakal koji ne bi nikom priporuila. Ona zbrka u roditeljskom domu je armantna

pizdarija i maiji kaalj prema tom paklu koji san prola kod moje mile svekrvice sa mojim jo milijim i dragim muiem-puiem. Da sad ne duljim. Uglavnom taj je mene moj dragi mui-pui bukvalno zakljua doma sa tom mojom milom sve-krvicom, odnosno svojon materom, a on je piija vanka po danu i po noi. Totalno su me izludili. Onaj moj osjeaj za nepravdu svaki dan je sve vie dolazija do izraaja. Moe mi se sve re, da san bila vaka ili naka, malo lina, neobrazovana, lampava ali u jedno san sigurna: Dobar san i poten ovik! Ali u toj kui to nikog nije bilo briga. Gazili su me iz dana u dan, a ja san poela nestajat iz dana u dan. Nita nikom nian mogla objasnit. Njegova mater je uvik govorila da se nee u nita miat, a nema toga u ta se nije misala i svoje prste uvalila. Nije se misala u nita jedino kad njen sin nije bija ugroen. I tako san ivila iz dana u dan, iz noi u no, a kako, fala Bogu, stojin u lajavon gradu do mojih uiju su dopirale kojekakve prie i priice o intimnom ivotu moga dragog. Tako san ula da raznorazne enturae i mone voza i ganja po gradu dok ja sa njegovon materon uin u kuini, kuvan i peglan na jeftinu struju. Nian in virovala i na svih, koji bi mi ita takvoga slinog spomenili, bila san ljuta ka pas. Za mene su to bile samo glupe zloeste babe traare. Sve dok jednog dana on nije doveja doma ka fol neku naminkanu, nalakiranu kolegicu s posla koja se s njim i mojon svekrvom cerekala sve u esnaest. Kad ju je ia, ka tobo, pribacit doma, odluila san u hipu da ih iden pratit. isto da vidin i da se uvjerin je li tona ona: Di ima dima ima i vatre i da li su svi oni traevi o njemu bili osnovani. Oni su izali kroz vrata, a ja zgrabila kantu kovaca i rekla svekrvi da ih iden bacit. Ona me je, naravno, tila zaustavit jer je gospoa sigurno znala kakvi joj je sin, potrala je za mnom, ali bilo je kasno jer san joj ve bila zalipila vrata isprid nosa. Tek ta san se spustila niz skale imala san ta vidit. Moj mui pritisnija tobonju kolegicu s posla uza zid od portuna i sta je meit i stiskat. Ja uz Tarzanov urlik zafrljaila onom kantom kovaca i nabila je njoj na glavu. Gospoja se stala guit u onim kovacama i urlikat. Moj dragi je jednon rukon dra mene, koja san totalno pomani-tala, a drugom nju oslobaa od kante i porkice ta jon je padala niz lice i ramena, a bilo je tu kora od banane, ale, aa od jogurta, iketa i ostalih pikanterija ta se inae mogu na u kantama za ko-vace. Ali neka joj, nikad mi nee bit a ta san joj je nabila na glavurdu. Skovace kovaci. Kad mije moj virni mui-pui prilipija amar poslala san njega, nju i mater mu u lipu pizdu materinu i odjurila ka furija u suzama grcajui. ili se portun od cike i vriske orija, dok su glave susida izvirivale kroz poluotvorena vrata i balkone. To je za njih sad bila hrana i bestseler za prepriavanje sljedeih godinu dana. Natrpala san nabrzaka u kofer ili miraz, ono malo svojih traca i, fala Bogu, izletila kroz ona vrata kroz koja san se zaklela da bi me ponovo jedino mrtvu mogli, Boe sauvaj, unit. Kako ena zadnja sve sazna, posli san ula sve i svata. Jer tek kad s nekin prekine dou ti svi i svako sa svih strana sa kojekakvim informacijama i pikanterijama o osobi sa kojon si ivila i koji put dilila stol i postelju. Najbolje ta san ula, a i provjerila, jer je u to bilo svakom normalnom teko po-virovat, da mu je brak sa mnom ve etvrti, peti po redu. Da mu je jedna ena u Australiji, druga u Aliru, a trea pitaj Boga di. Ne bije ni on, ni Interpol naa. Mene stvarno triba totalno zaguit da se po-nen spaavat. Ja se moran skroz zagovnit da ponem iz govana izranjat, da se ne bi utopila u kanalizaciji. I tako san ja otila ili su me oni izbacili. Ne znan, ali na toj adresi me se vie nije moglo na. Vratila se ja u onu moju staru garsonjeru. Pola ove prie starcima nian rekla jer bi in srce pripuklo od tuge. Kakva san, takva san, ipak san ja bila neije dite, a glupe svekrve nikako ne mogu svatit da su i neviste neija dica i da in ne bi bilo drago da prema njihovoj ceri neko tako postupa, ali to je jae od njih i o tome je iluzorno govorit. Posli rastave nastavila san izlazit sa Zdenon, koja je za to vrime dok sanja bila u braku-mraku uletala i izletala iz raznih veza, vezica i kombinacija. U tom periodu bile smo slobodne, otvorene i spremne za potragu i nove pustolovine. Sve smo lipo izraunate koga bi i kakvog tipa tile na, ali u teoriji je sve to bilo lake nego u praksi, ta ete posli vidit na par primjera iz naeg iskustva. Eto, kako vidite, to se moje iskustvo povealo, a osjeaj nepravde i revolt skoija do nesluenih visina i ja san odluila o svemu progovorit i tako, ako mogu pomo nekom da zna ta ga eka. Zapravo, dugo mi se bilo teko odluit da napi-en ovu knjigu da neto kaem i o onome zata nisam ba struna i kompetentna, da o tome analitiki govorim, odnosno piem, jer nian ja ka neki psiholog ili brano savjetovalite, ali vidin da danas u novinama svak svakom daje savjete, a najmanje to rade strune osobe, pa san sama sebi rekla: A ta ne bi i ja, i tako san pametnija od njih devedeset posto. To ta neman papir i potvrdu za tu svoju pamet nema veze, neman ni za glupost. Nian ja eroun Ston da mi triba izraunavat oni aj kju. ta e meni neko izraunavat kolika mije pamet. Znan i sama. I tako san neki dan proitala u novinama da ti svi testovi za ispitivanje inteligencije nisu mjerodavni. Osin toga, znan dvi kojima su mirili taj aj kju i koje se sad po cilon gradu pusu i hvale kako su prile gornju granicu inteligencije i kako su ustvari blizu genijalnosti. A ja ih znan ko su i ta su. Jebate, glupe su ka kurac, da gluplje ne mogu bit. I zato ja neu dat da mi pamet niko miri.

Da ponen pisat knjigu okuraila me i injenica da danas, kako san imala sriu primjetit, sve svak moe i radi. Na primjer u politici, neko bude ministar zdravstva, onda ga smjene pa je ve za misec dana ministar poljoprivrede, porta, znanosti. Ministri etaju tamo-amo uglavnon po podobnosti, a manje po strunosti. To su neke sigurno strano pametne i uene glave, sve sami doktori. E sad, kako jedan ministar turizma priko noi more postat i ministar kulture i ministar ega oe. To mora bit stvarno lumen za znat sve o tin granama, kad je poznato da fakultet samo za jednu od tih grana traje najmanje etiri godine, a o doktoratima, koje svi odreda, pitaj Boga kako, imaju, da i ne govorimo. Onda, recimo, ja san mislila da pivat mogu samo oni koji imaju glasa, a vidin da danas piva ko di stigne. S glasom i bez njega piva se i reve na plejbek. Sve sama sintetika, plati i reve ka tovar. Svak crta i pie. Ko di dovati. I onda san sama sebi rekla, a borami iman i ja ta re i savjetovat, pa nek se uje i moj glas. Ta moja potriba za pisanjem nije se tek tako odjednom rodila. Znate, kad bi me otac kaznija i zakljua u samicu ja san se ustvari imala potribu izjadat svom dnevniku, ali neto me ipak odbijalo od toga jer san dola do zakljuka da samo nesritni ljudi imaju potribu komunicirat s papirom. Da nian tog trenutka bila sama ka pas u sobici samici ne bi ni meni ta ideja o dnevniku, samoi, nezadovoljstvu i pisanju pala na pamet. Tako da ustvari mogu za svoje pisanje zafalit ocu koji me tamo zat-vorija i di sanja dola do tog zakljuka. Jel gledajte, sritan ovik ima prijatelje, pa sa njima pria i dili svoje probleme. Nesritan i nerealiziran ovik pie o ljubavi, vodi ljubav s papirom i tamo sve uzdie i idealizira, a sritan ovik ima ljubav i ljubi i grli o-vika od krvi i mesa i pisanje mu ne pada na pamet. Poto ja sad iman konano tu potribu da sve ta mislin i ta me titi, da svu moju strategiju stavin na papir, ne mogu a da nedoen do zakljuka da ja zapravo nian sritna osoba. Moete se vi udit, ali to je sigurno to, jer nikad neu zaboravit kako san u sobici samici gledala u bil i papir isprid sebe i pro-klinjala situaciju u kojoj mi je on osta ka jedina utjeha i u kojoj san se jedino sa njim morala prisilno druit i iznit mu svoje jade. Ali odupirala san se tom, odupirala, i sad je dolo vrime kad vie ne mogu i neu i kad san se pomirila sa tim da apsolutne srie nema, i da, ako i ne stavi neki kameni u postole, uvik e te neto tako i tako bost. Pa i oni pjesnici koje san morala itat u lektiri odreda su bili nesritni i umirali u ne-kin vlanim sobama od gladi i tuberkuloze. Sad dobro, kod mene nije, fala Bogu, do toga dolo. Istina da nian jo nala ljubav svog ivota, ali se jo nadan i nian spremna na nikakva samoubojstva a i za tuberkulozu se naa lik. To ne. A sad u van malo-pomalo poet priat o svojin, prijateljiinim i raznim drugim enskim iskustvima koje san imala prilike ut i iz toga zakljuit i napisat sve o onim stvarima koje ene rade da bi pridobile, zadrale mukarca, a pritom ostale ta normalnije. O svim onin stvarima s kojim se ene susreu ivei i volei ljubavi srca svoga, nerjetko, slomljenoga. O onin stvarima za koje ene znaju da muki misle, a ne govore, o stvarima za koje muki znaju da ene misle ali ih nije briga. Jednom rjeju, o svim ovin i onin stvarima s kojima se susree obina ena i koje je spremna pritrpit i to za nita drugo osim za MRVU JUBAVI. KOGA NA? DOBRE PARTIJE DOKTOR JE DOKTOR Najvea ivotna tragedija moga oca je ta ta ima er, a ne sina, a druga njegova tragedija je ta ta er nije, kad je ve ensko, barem doktorica. Sin moe bit svata. Bija on uspjean, neuspjean ili isti propalitet, sin opet ostaje sin. Jedina mogunost kako se moe postat ponosan na er i kako ona more nadomjestit to ta ustvari nije sin je da bude doktorica. A ja jedino ta na svitu mrzin to su bolnice. Volin pomagat ljudima, ali ne mogu vidit krv. Moj otac tvrdi da se, za bit doktorica, ne mora vidit ni krvno zrnce, a kamoli krv. On govori da je dosta uzet eki, tuckat po kolinu i stvar je rjeena. Jedan udarac, dobije lani, drugi kavu i eto. Dama bude ili ivot. Mo bit ta oe, zavrit koje oe kole, ali doktorica uvik ostaje doktorica. To je jedini posal koji nee propast i di e ti se svi ili ivot klanjat, trait te, zahvaljivat, nagraivat, ljubit ruke i noge. Govorija je otac i u neku ruku ima i pravo, jer je ljudsko zdravlje neto za ta su ljudi spremni dat i zadnji novi, a na alost bolesnih e uvik bit, a i onih koji e se ljudskom nevoljom znat okoristit. Ne kaem svi, ali ima ih ka i svugdi. Jedanput, dok san jo bila klinka, vodila me mater u doktora zbog alergije koja me spopala. ula je za nekog doktora, kupila deset deka kave i odvela me. On je bija jako ljubazan, pregleda me i da mi neku mast koja ekspres pomae. Posli san saznala da mu to ba i nije bija dobar potez jer ta mast vie teti nego koristi, poto od nje rastu dlake ka po divljale, a koa se stanjuje. No, meutim, tajna je bila u njenom brzom djelovanju. I tako je meni neko vrime bilo dobro, mater je hvalila njegovu mast na sva zvona, a kad mi se pogoralo opet je kupila udesnih deset deka kave, ovi puta i bombunjeru i - hop - u doktora po novu mast. Nakon nekih misec dana dolo je vrime da i trei puta skoknemo u naeg barba doktora po mast, ali ovaj put nismo nita njemu kupile ve smo svratile u grad po moje nove cipele. Ja san cilin putem veselo skakutala maui keson i novin postolama. Kad smo stigle u ambulantu barba doktor se sav sritan, rairenih ruku i irokog osmjeha ge est zaletija prema nama, istrga mi na-

brzakca iz ruke kesu i sta se zafaljivat materi, govorit joj kako nije tribala, kako ne triba ba uvik poklone donosit i kako koji put more do i praznih ruku. Mater se od stida zacrvenila, a ja san planim glasom zamolila barba doktora da mi vrati moje cipele, koje je on ve spremija u neki svoj tajni ormari, mislei da su za njega. Barba doktoru je bilo malo neugodno, sta se ispriavat, otvorija je ormar i vratija mi moje postole. Kad smo sljedei puta tri-bale i po mast sestra je rekla da u ambulanti nema barba doktora, i tako sljedei put, i sljedei put sve dok nismo prominili ambulantu i doktora. Danas vie ne triba nosit kavu. Jedan pregled u privatnika kota treinu prosjene penzije u nas, a ljekovi su toliko skupi da se ovik prosto ne smi, ne srni raz-bolit. Kad bi nan barem sagradili koju lipu novu bolnicu sve to ne bi bilo tako. Na alost, ivot ili smrt danas ovise o debljini takuina. Ako ima love ide u privatnika. Dok ne doe na red sidi u mekim konin foteljama i lista domau i svjecku tampu, a ako si siromaan i nema im platit ljekove, nadu trai u beskonanim redovima pred derutnim bolnikim ambulantama i uglavnom ovisi od milosti drugih. A ne daj Boe da doe na bilo iju milost, da, Boe sauvaj, zalegne. Jednom san to provala kad sam imala trovanje eluca i ne bi to ni pasu poelila. Samo moram pohvalit osoblje koje je bilo super ljubazno. Ipak onim bidnim sestrama nije lako gledat i istit tue guzice i porkicu. Staje je. I tako je moj otac dugo upira da ja zavrim za doktoricu, ali ja, kako znate, nian uspila postat ni medicinska sestra, a kamoli doktorica. Mod a san i mogla, ali jednostavno nian tila, niti me je to zanimanje ikad privlailo. Moda zato ta san djetinjstvo provela ivei na drugom katu ambulante u ijoj je blizini bila mrtvanica. Tako da san ja sa svim nesritnim i smrtnim sluajevima bila upoznata puno prije nego bi izali u crnoj kronici, a na sprovodima san ispratila ilu generaciju tadanje staradi i nekih nesritnika. To je nama dii bila zabava. Tako da me razumite zato ne podnosin bolest ni smrt. Ako ne moran, ne volin ih gledat. Onda, recimo, za bit doktorica mora studirat sto godina. Najlipe ti godine odu za knjigom. Mis-lin, i to je pizdarija. Pa san seja razmiljala kako tu na neki kompromis pa zadovoljit oca, a i sebe. Kako zapravo do do doktora u kui, da bude vuk sit i koze na broju? Tako san dola do zakljuka da bi bilo onda najbolje udat se za doktora. To je stvarno do-bitna kombinacija. Mislim sve ene, a naroito medicinske sestre, za tim eznu. Ozbiljno, to je poznato iz povjesti. One su za doktorima naprosto lude. Za njima pizde. Nema veze jesu runi, stari ili gubavi. Svi prolaze. Sama titula dr. za njih je ravna boanstvu. I ta je najbolje, ne samo za njih, nego za veinu stanovnica naeg planeta. Ne mora on bit neto naroito bogat, ali imat doktora u kui, to je ve kapital. Samo, problem je ta su slobodni doktori rijetke zvirke jer su ve ka studenti razgrabljeni, rasprodani. Ozbiljno, njihjeuvik manjak na tritu. Lake ih je uvatit u drugom krugu kad su ve malo vremeniji, boleljiviji, rastavljeni, razoarani ili tako neto slino. Ali, kako san ve rekla, kakvi bili da bili, stari ili mladi, lipi ili runi, za njima vlada uvik veliki interes i potranja. To je jednostavno roba koja je uvik u modi i koja se nikad nee pokvarit ni izlizat.. Recimo, jeste li vi primjetili kako svi oevi govore kad udaju er: er mi se udala recimo za Matu, Stipu, Juru, ali kad se uda za doktora ime mu vie nije ni vano. Samo se kae: Udala se za doktora. Ili na primjer, zato uvik na neijim vratima pie dr., mr. i maksimalno dipl. ing., zato ne bi pisala i ostala zanimanja. Moda o tome niste nikad razmiljali, to vam je ve bilo ka normalno i niste obratili panju na vanost te titule dr. Al, eto, kaen vam i odsad p amet u glavu. Otkad sam ja sebi to utuvila u glavu da se mo-ran udat za doktora sve u vezi sa tim gledam, pratim, raspitujem se, kalkuliram, matam. Taman sam neto razmiljala o psihijatrima kad ono - op - neka emisija na televiziji o Frojdu. Stavila ja isprid sebe kekse, sokove, opremila se, napelila ui i sluam. Znan daje ovik ludilo poznat pa me ba zanimalo kako je to posta i je li ta vridi. Jer ja znan puno poznatih, a da su totalno bez veze. Negdi san proitala da za bit poznat mora bit osrednji. Pa me ba zanimalo koji je on. ula san samo da je sve probleme tumaija sekson. Ono, recimo, za tipa koji voli crtat i slikat, odnosno slikara, govori da se u djetinjstvu volija igrat govnima, pa san ba bila kurijoasta saznat im su se doktori volili igrat, jer ja kad san bila mala sa prijateljicama sam sa igrala na doktore. I tako gledam ti ja tu emisiju, gledam i saznam da je i ti na Frojd bija histerini biseksualac zaljubljen u nekog drugog doktora sa kojim se stalno dopisiva, samo ta taj drugi nije bija psihijatar nego ono za uvo, grlo, nos, ono otorino, staja znan. Ne znan ba ti latinski jezik. Kad je bija latinski u koli ja san obino bila u kinu. Osin toga, taj jezik danas vie niko ne govori osin doktora. To je mrtvi jezik, a ja volin ive j ezike. I tako je ti Frojd svoju prvu pacjenticu koja je imala neke depresije posla svom prijatelju doktoru, u kojeg je bija zaljubljen do uiju, da maloj izlici depresiju tako da jon operira nos. Mislin, malu uop e nije bolija nos, nego Frojd nije zna ta e vie s njon. Buca, pogaa, nagaa, gata ka svi doktori. Rauna, ono, ako upali upalilo je, ako ne, nikom nita. Zaradit u ja i prijatelj, nju emo zakrpit i svima dobro. I borami upalilo je. Mala je skoro umrla jer je taj njegov dragi koji ju je operira zaboravija posli operacije maloj izvadit tri metra gaze iz nosa pa se sve zagnojilo i zakomplici-ralo do te mjere daje Frojd mora zvat pravog

kirurga da ponovo operira malu i sastavi joj nos kako ona ne bi umrl a, a on najeba od suda. Naravno, svog dragog, koji je sve to i zgovnija, nije ni spominja da se on ne bi naljutija pa da izmeu njih ne pukne ljubav, a u gradu bruka. Muca je ka zaliven. Ali mala nikad sritnija. To je u ilom tom sluaju najlue i najudnije. Sritna da se konano oko nje svi vrte i spaavaju je i daje postala centar panje. I sad to oni tumae da je ona ka dite bila zapostavljana i da je tom operacijom i spienim nosom skrenila panju na sebe i tako se izliila, a Frojd sasvim sluajno zbog pizdarije i greke svog dragog posta slavan. Posli san ula da kad je tog ludog Frojda zabo-lilo grlo, da je on operira jaja. Ne znan je li njemu od toga prolo grlo, ali mala nikad sritnija. To ti je to, nikad nemo bit apsalutno zadovoljan i sritan. Izgubi na Drini, dobije na upriji. Njoj, eto, izliili duu, ali sjebali nos. Dobro, njoj je vie stalo do due, ali recimo ta bi bilo da joj je vie stalo do nosa? To bi bila tragedija. Da jednoj Splianki to uinu i sjebu joj tako facu, ona bi ih do Haga gonila, a Frojd bi umisto u povjest psihoanalize ua doivotno u uzu di bi moga sanjat i sam sebi tumait snove do mile volje. Tako san psihijatre ka potencijalne enike pri-kriila. Ko e s njima imat ivaca. Oni stalno akaju po ljudskoj dui, pa s vrimenom i sami malo skrenu i prolupaju. Sria da ja nian nikad u njih ila. Zamisli, jebate, da ja iman, recimo, problema sa snalaenjem u drutvu zato ta san, na primjer stidljiva i neotvorena, a on me poalje nekom svom prijatelju da mi otpila nogu samo zato ta su prijatelji. Bolje da seja snalazin ka dosad, kako mije daje, ali s obe noge na zemlji. Odbacivi, dakle, iz misli psihijatre, poela san intenzivnije razmiljat o ginekolozima. Psihijatar ne mora uvik nuno bit prezaposlen, a ginekolog bogme da, jer dok je svita i vika bit e i razmnoavanja. A ta vie posla, vie i novaca, bolje se ivi i lake die. Zato je moda ak i bolje bit ena ginekologa nego psihijatra. I tako me je iz vjestila jedna prija, staje nedavno rodila da ju je poraa neki rastavljeni, ludilo zgodan ginekolog i da bi on ba bija dobra partija za mene. Ja govorin da nian trudna i da nema anse da ga upoznan, a ona mije rekla daje dosta da iden na koji pregled, da neto prva poduzmen, jer da je taj ginekolog za popizdit stidljiv. Mislin, i to mi nije stvarno jasno, ginekolog, pa stidljiv. Svaki dan gleda one enske stvari, a boji se pogledat enske oi. Dodue, triba ga s jedne strane razumit, jer oi su u glavi, a ona stvar nije. Osin toga, oi su ogledalo due, pogleda enu u oi i sve ti je jasno, pogleda je doli i nita ti nije jasno. Sve isto. Al kako sad saznat koja je smjena taj doktor u bolnici i di mu je privatna ordinacija, nemam pojma. Provae mi prija to nekako saznat, pa san je zamolila, poto on nju ve zna, da ona ode prvo na pregled, a onda mu preporui mene. Tako bi sve bilo puno jednostavnije, prirodnije i manje napadno. Ona se, dodue, malo buni. Govori: Jebate Goge, ja iman mua, nije mi nita, nita me ne boli, ta u bez veze na pregledu i da me neko aka bez razloga. Alija mislin da u je uspit nagovorit, a onda u neto izmislit za sebe i Zdenu, a ako ba nita od tog ne uspije izvadiemo bar papa test. To nikom ne bi tribalo bit sumnjivo. Nekako mije lake kad je Zde-na sa mnon. Ona mi da kuraa. Kako vidite, sve to izgleda lako, ali nije. Samo ne triba odustajat. Upornost se kad tad isplati, a kad vas budu zvali gospoa od doktora niko vas nee za nita pitat di ste ga i kako uvatili, virujte mi, jo e van se klanjat i ljubit ruke. To je poznato iz povjesti. NIJE GA LAKO NA, AL NOGOMETA JE NOGOMETA Moda se to vama ini pizdarija, uvatit ga, ali, virujte mi, nije to lako. Najvanije je da vam se sve slae. Mislim u Splitu je to zakon i to triba potivat. Ono, boja majice sa bojom gaa, boja koulje sa bojom suknje, a bora i postole su zakon, to ne smite nikako omanit jer to je propust koji e vam bit teko oproten. Ako ste neto od te gore navedene odjee sluajno kupili na pazaru, nemojte priznat, pa sad da vas riu, kolju, peku, vrte na ranju, mue najgorim metodama vi i dalje tvrdite da je to mejd in Itali ili Pariz. Jer marka je isto kod nas vrlo bitna. Tu van odma meu prijateljicama i frajerima skae ina. Puno lake se uklopite u svako drutvo kad ste in i moderni nego of i staromodni. U nas van je vanije ta imate na sebi nego u sebi. To van ja znan jo od onoga moga nu i vidi. Dok nian poela govorit vidi nian vidila drutva, a o plavoj kosi da i ne govorimo. Uostalom, znate, priala san van. Zato nemojte kidat i bacat etikete. Nikako. Ako kupite, recimo, gae na pazaru onu etiketu sa starih gaa samo priite na nove i to na neko vidno misto. Dobro je da to bude ono La kota, Bos, Maks Mara i tako, nemojte i ispod toga. Ako niste nikad imali takav komad robe nabavite nekako bar etiketu pa je priivajte, ona bar more trajat. Druga vana stvar je da ste uvik u iru, mislin da pratite modu. Nema veze ako vam to ta je u modi ne stoji. Nema veze, bar vam niko nee mo prigovorit da niste upueni. Ako nemate novaca za kupit oju ili neki drugi modni asopis privrtite ga malo na trafici. Nee vam ena zamirit i odma ete znat ta je hit sezone. Ako su, na primjer, svi u ljubiastom budite i vi. Zato bi vi bili manje faca od njih. Zato bi ispali pizda, ma ajde molim te. Recimo, primjetila san prije par dana da jedna cura ispod majce na paline nosi silikonski reipet. To je onaj sa prozirnim naramenicama, a te prozirne naramenice su ustvari silikoni. To je isti materijal ka i oni ta ga enama utrcavaju u sise da budu vee. I dakle to san

primjetila prije par dana. Prekjuer san vidila ve dvadesetak cura sa takvim grudnjakom, a juer ga je ve imala svaka druga. ovik bi pomislija da cure nemaju personaliti, individualnost i da su povodljive. To, dodue, more bit, a i ne mora. More u tome bit mala doza svega toga, ali u biti one samo prate modu, ele uvik bit in i ka takve ta vienije i omiljenije u drutvu, ta je meni, za razliku od njih, tribalo sto godina da svatin. To je pametnija generacija. Briga ih za originalnost. Eto za sada toliko o oblaenju. A sad ponaanje. Kad ste se tako lipo uestile vano je sad znat kako se ponaat. Samo vi drite do sebe i neete falit. Nemojte previe pokazivat emocije, nemojte bit neto egzaltirani, budite mirni i ka ono nezainteresirani, ustvari najbolje van je muat. To na tipove u Splitu ostavlja straan dojam. Takvu ensku odmah e poelit oenit. Ono, to je ideal. Mirna, plava, tiha, posluna, to je po njihovom ena za brak. Oni nee ni pomislit da bi to mogla bit samo fasada i da takva moe u biti bit gora od one najbunije i najcrnje, ne. Virujte mi ako oete na enika samo tako tiho i mirno, vrtite glavicom, trepite okicama i ponekad se diskretno nasmijuljite. Ako ste malo, ta bi mi rekli otkaenije, anse za neku ozbiljnu vezu su vam vrlo male, gotovo nikakve, a o braku da i ne govorimo. Mislim ono ako se volite alit, vesele ste naravi pa koji put neto duhovito bubnete i svog partnera bacite u sjenu, anse da budete njegova ivotna druica su vam nikakve. On e svatit da ga ka takva samo sramotite i blamirate. To su po njihovom ene za provod. Znai tako: u kafiu lipo mirno siite i buljite u druge, na stolove se nemojte penjat, u disku nemojte skakutat. To nije ir. Vie e vas cjenit ako samo stojite sa strane, tupo zurite i tako. Ako ste manekenka ili miica vae anse da naete idealnog partnera su zaista velike. To su dva danas najcjenjenija zanimanja i zato nastojte da ih se nekako doepate jer onda su vam sva vrata otvorena, a budunost zagarantirana. Ne triba vam kola, nita. Dok lipota traje sve se da sredit i bez kole. ta e vam fakultet. Zavri ga i onda eka na birou cili ivot da dobije posa, a u meuvremenu gladuje ili prodaje karte u nekom gradskom zahodu, a ovako, kad si recimo miica, upozna neku jaku facu, ili dvi, tri jake face. Dva, tri sportaa iz prve lige. Oni ti srede ivot, o tvore neki biznis i jebe onda kolu, to je to. Jedino lipa ena ima privilegiju daje glupa. Da, recimo, danas pita nekog frajera bili vie volija provest dan sa uskrslim Pitagorom, Teslom, Sokratom ili sa Merlin Monro, svi bi van rekli ovo zadnje, virujte mi. ta e jednom nogometau Pitagora, molim vas, a i on sam, kad bi ga pita, reka bi: Jebate, Pitagora, daj plavuu, ali samo pod uvjetom da nije peder. To je ve via sila di bi Pitagora ipak zauzeja bolju poziciju. E sad, di ga i kako na, mislim tog snanog okretnog, miiavog, dobrostojeeg sportaa. Vano je i kretat se u drutvima di se takve face mogu upoznat. Ono, pratit sve vanije prijeme, posjeivat nogometne utakmice. Jer sporta je sporta. To je ipak prilika. Ako te takav koji uoi cili svit je tvoj. Kupi njega neki vaan klub, a ti onda lipo s njim. Hop, on po utakmicama, a ti po butiga-ma. Svima opet dobro. To vam je to i o tome. Razmislite, sportai su dobra prilika. Zdene je, na primjer, u osnovnoj koli bila luda za nogometaima. Skuplj ala je sve slije sa njihovim likovima i lipila u albume, dok joj je na vratima uvik visija poster sa slikom ile reprezentacije. Naravno Hajdukove. U to vrime sviali su joj se neki blizanci ta su igrali u Hajduka, ali jedan joj se blizanac svia malo vi e, pa je nagovarala mene da se meni svidi onaj drugi. Ja, dodue, nian nikad vidila ni jednog ni drugog osim na Zdeninim slikama. Slije su bile malo male i premale pa im se face nisu ba neto dobro vidile, ali za uinit ljubav Zdeni pristala san i poela po svojim tekama lipit slije tog blizanca kojeg mi je Zdena dodjelila. Koji puta bi se zabunila pa bi zali-pila Zdeninoga, na ta bi ona totalno od ljubomore popizdila. Nikako nije mogla sva tit da su oni meni isti i da san ih pomiala. Toliko je ludovala za tim blizancem da me je jedan puta nagovorila da idemo na utakmicu. Imala je neku tetu ta radi u kazalitu koju je uspila izmo-lit da nam za tu prigodu ak nabavi i perike. Zdene je nabila na glavu jednu crnu kudravu, ta joj se sputala do struka ka konjska griva, navukla uske crne kone gae sa dezenom zmije ta ih je posudila od jedne osmaice i obukla gori samo crni reipet na koji je prisila metalne zakovice. Meni je nabila crvenu izrepanu periku, rozi mini i milijon nekih lanaca oko struka, vrata i ruku. Jebate, jedva san odala. Pritiskalo me ka da nosin pet tona na sebi. Parila san teglei konj. Zdene je jo navukla neke materine tikle, ja izme od one osmaice i tako smo se uputile prema stadionu. Malo dalje od kue stopirale smo i neki nam je tip u bisnom autu sta. I dan danas se udin kako nas nije silova ili negdi odvea i bacija u neku fou. Ali eto, fala Bogu nekad ovik ima vie srie nego pameti, a valjda i Bog uva dicu, siroad i neobuzdanu i nerazumnu mladost, pa smo na stadion stigle ive, zdrave i u komadu. Dodue, ja san jedva odala od onih lanaca po meni, ali Zdene me vukla ka krepanu koko, a ja san kaskala za njom. Uglavnom, da van ne duljim. Ona je to liko urlikala na tom stadionu, a pogotovo kad bi taj njen dobija balun. Toliko je urlikala, vriskala i skakala gori-doli, usput vukui mene gori-doli, daje ili stadion gleda vie nas nego utakmicu. Jedan moj barba je stalno buljija u mene, a ja san se pravila da to nian ja i da ga ne pripoznajem.

Njemu bidnom izgleda nita nije bilo jasno. Zdene se i dalje derala ka da se naila ludih gljiva. Ma vidi ga, vidi ga, je li daje ludilo faca, reci Goge, je li da je legenda? Jebate pari da se rodija sa balunom, d a je srasta njim. Ma pogle ga, ludilo je. Uhhhu, ahhhha. Nian, da vam pravo reen, znala ta u joj re jer su meni iz te daljine bili svi isti i mutni, poto san malo kratkovidna i mirkam. Uglavnom, na toj smo se utakmici toliko izblamirale i vie smo sliile na makare nego navijaice da mi vie ni u najgorem ludilu nije padalo na pamet da sa njom posjeujem sline spektakle. Zbog toga se bila neko vrime ofendila na me, a kad san je pitala: Jebate, Zdene, staje tebi kod tih nogometaa tako napeto?, rekla mije: A ta nije? Sve. Lipe dlakave noge okse-rice, onda kad ono stanu u red za slobodni udarac, pa se uvate za jaja da ih ne opizdi balun. Onda kad skinu znojnu majcu, pa je bace u publike, pa kad tre i malo namitaju maloga u gaama, sve, a najvie ta njihova divlja energija i izdrljivost. Za enu je vrlo vano daje muki izdrljiv, a sportai to dokazano jesu, divila se i dalje Zdene i priala o njima s totalnim transom i divljenjem. Ja ba na to nisam gledala ka Zdene. Prvo ta im nikad nisam vidila noge, jesu li dlakave ili nisu, jer uvik nose neke visoke dokoljenke, a poto su uglavnom svi kratkono-gi, one kratke gae pokrivaju im butine tako da in od ile noge mo vidit samo koicu od kolina ta mi, moran priznat, i nije neto napeto za poludit. Onda, recimo, znojna majca se meni pomalo gadi, a ni sa njenom spikom o njihovoj izdrljivosti se ba ne bi sloila. Jer ako se oni izdivljaju i istre svaki dan po terenu, malo e im ostat snage za skakanje po kui i eni. O svemu tome se da razmislit. Panju u svakom sluaju triba obratit, jer ba nogometae puca glas da su obiteljski ljudi. Brzo im dosade te utakmice, urke, putovanja, enskice, i zato se uvik rado vraaju kui. Onda nije vano je li njemu za kuu ostalo ta energije ili nije, ali je bar u kui, ne skita se. Nije to ludo, pratite vi te utakmice. Brak sa nogometaima ne puca lako jer svaki nogometa, recimo, sa svojom manekenkom provede par godina u divljem braku, putujui po svitu iz kluba u klub, a tek onda kad je isprovaju i detaljno istestiraju ulaze u brane vode. Samo im sad ovi zakon, koji izjednaava branu i nebranu zajednicu, ne ide ba u prilog. Nedavno je jedna manekenka tuila svog nogometaa s kojim je ivila u divljem braku dvi godine, nakon kojih ju je on utnija u aut, i traila odtetu od miljon maraka. I bome dobila. Mislin da e nakon ovog primjera sve manje mukih dovodit enske doma na probni rok. Ali, nemojte dat da vas ita pokoleba. Samo vi, drage enskice, pratite nogometne utakmice i ako budete djelovale brzo i efikasno sve e bit u najboljem redu. Rok nogometaa je kratak, a njima je stalo da se udome. Zato ako ga ne uvatite, upucate i zatresete mriu vi, druga sigurno oe. Morate bit svjesne da su o ni vrlo traeni na tritu i da se vrlo brzo razgrabe. ODJELO INI COVIKA Jebate, juer san totalno ispinila. Ila san trat oko Marjana, a mislin, ja i tranje tri pojma. Nakon pet koraka uspuen se ka da san kopala ili dan, a svaka mi noga vodi svoju politiku. Nikad, dodue, nian bila neki sportski tip, nian ni sad, ali se koliko toliko prisiljavan. Moran, takva su vrimena. Moja baba nije nikad trala bila je debela i zadovoljna, ali su oko nje i sve ostale babe bile debele, takve su ih muevi prihvatili jer za druge nisu znali i svi su bili sritni i zadovoljni. To je prije u neku ruku bila i moda. Pa pogledajte samo sve one lipotice koje krase pusta slikarska platna starih slikarskih majstora irom svita. Sve su bile pupaste i punane, ka i Metrovievi kipovi. To je bila takva moda i enski ideal. Blago se njima. Mogle su ist i odmarat se koliko su tile. I ta su bile deblje, bile su poeljnije. Da je bar danas takva moda, ali, eto, nismo mi te srie. Em moramo ist ka tii, od straja da ne nabijemo koje kilo, a onda uz to stalno neto moramo vjebat, natezat, rastezat, muit se da bi se uvrstile, stegle i zategle. Sve je to kriva ona glupa anoreksina Tvigi. Otkad se ona pojavila na tritu poelo je ensko izgladnjivanje. Da se bar umisto nje pojavila koja bucmasta i obla enica, spasila bi ilu generaciju ena irom svita. Bile bi mirnije, oputenije, zadovoljnije, jer kad je eludac prazan ivci skau, ene su razdraljive i od ivanosti i gladi vrite po ile dane. To je poznato iz povjesti. Zato se ditetu kad plae odma da boca mlika i ono kad je lipo sito umuk-ne i ubije oko. Da su odrasli pametni vodili bi se za tim. Ali, eto, umisto toga svi oko mene neto tre, skau, treniraju, izgladnjuju se. Tipovi nabijaju kondiciju i miie, znoje se ka stoka da se posli mogu puvanderit i kuvat enske na miie. enske voze bicikle i role, pa stalno molin Boga da se koja ne zabije ume, dvi-tri babe idu gori-doli i priaju o receptima, a matere guraju kolica. Uglavnom, sve se to giba, pa m oran i ja. Dobro mislin u odreenim granicama to je zdravo, ali ne valja pretjerivat. I dok tako trkaran, koji puta bacin oko na neke parove ta se vataju po klupama i stinama. Ja to vie ne mogu. Mislin, ono, patit za plavin i zelenim oima i valjat se po stini koja me bode sa svih strana. Moe on, ta se mene tie, imat oi koje god oe boje, moe gledat i ukrivo, ono troloo, al da smo mi lipo umeko. I tako dalje pomalo vie odajui nego trkarajui primjeujem da ta vie treniran da mi je gore. Na jednoj rupi zaepin na drugoj mi puta. Uvrstin noge, omloha-ve guzice, smanjin struk, obise se sise, pa ne bi Bog to sve utega, zatega i povata. Sise mi sve vie lie na pase koje triba vatat po dvoritu. Ne mogu ja to vie, naporno mije. Jednog dana kad mi sve dopizdi pustit u ih s lanca pa nek idu di oe. To doe tako valjda sa godinama. Kad se sitin da bi tako morala ili ivot trenirat, doe mi za ubit se. A svi zagova raju zdravi ivot, govore, piu o tome i bombardiraju nas informacijama sa svih strana. I sad, jebate, kad bi

ovik sljedija sve one upute iz asopisa ne bi nita ili dan radija nego na sebi i po sebi. Ono, opiturajte kosu, izmasirajte lice, izmasirajte tilo grubon rukavicon, skinite mrtve stanice, oistite lice tonikom, oistite lice mlikom, namaite ga nonom kremom, ispod oiju uljem, iznad oiju masti, napravite kupku za tilo, izmasirajte bedra antice-lulickom kremom, depilirajte noge, ruke, pazuh. Iupajte se, raupajte, istegnite, protegnite. Sve ta stavljate u teu stavite na lice: masku od kukumara, jogurta, meda, jaja, pure, brana, banane, maslinovog ulja. I tako, samo pazite da ko ne naie kad se ila zalipite, izlipite, i zacimentate jer bi se moga pripast i zanesvistat. Jebate, kad ue u apoteku toliko je tih nekih boca s vitaminima i mineralima za zdravi ivot da vie ovik ne zna staje ta. Ispada po njima da kad bi to sve popija da ne bi starija ka ni ona slika Do rijana Greja. E sad, lako je onim manekenkama ili dan radit na sebi i po sebi kad nemaju drugog posla i to in jo debelo plate, a ja i ono malo crkavice moran potroit na sve te kreme, kremice, vitamine i ostale pizdarije. A znate li zato mi, jadne ene, sve to radimo? Nije to bez veze, nije da se nama ba sve to radi pa nisu se nae babe toliko rastezale, inkartavale i mirisale, a bile su sritnije od nas i skoro se nikad nisu rastavljale. To nama Holivud i Amerika nabijaju tempo. Sve je u ovom modernom svitu postalo normalno i niemu se vie ne triba previe udit. Mis-lin, prije bi ono izmeu parova bila razlika uvrh glave pet est godina, a sad, jebate, ima i po etrdeset. Tako da bi ja preporuila tridesetogodinjacima da lipo stanu u red isprid rodilita i izaberu odma sebi enu in se rodi, odvedu je doma i lipo odgoje po svome. I taman kad oni budu imali ezdeset ena e in imat trideset i ku bolje. Dobiju je lipo nevinu, prilagode sebi i eto. Mislin, to je jedina ansa da dobiju nevinu enu, a poznato je iz povjesti da im je do toga jako stalo. Prije, recimo, kad bi neki ovik od tridesetak godina oenija enu od osamnaest proglasili bi ga pedofiliarem. Vrimenom su takvi sluajevi postajali sve prihvatljiviji pa bi, recimo, onog od etrdeset, ta oeni enu od sedamnaest proglasili pedoflliarem, posli od pedeset, pa ezdeset, a sad je sve to otilo k vragu, izmaklo kontroli i zdravom razumu, pa pedofiliari uope vie zapravo nisu pedofiliari, ne postoje, jer je to sve postalo normalno. Ono, da bi zet ai od mlade moga bit aa. Tako da jednoj eni nakon pedesete uope nije lako na frajera. Nikako. I ta bi onda tribale napravit sve one jadne i ostavljene ene od pedesetak godina. One nemaju anse. Moraju totalno zaboravit na neki zajedniki ivot sa mlaim mukarcem, sa svojim vrnjakom i sa starijim od sebe. Mlai e je iskoristit, vjebat na njoj vjetine voenja ljubavi, opljakat je i uvatit crtu. Njen vrnjak, odnosno pedesetogodinjak ili neki dobrodrei ezdesetogodinjak uvik e se prije odluit za jednu od dvadeset i to e bit sasvim normalna i prihvaena stvar. E sad, ta toj jadnici od pedeset preostaje? Ne puno toga, samo par solucija. Ili da zaboravi na to da bi mogla na stalnog partnera i pomiri se sa tim da e sama sebi morat bit dovoljna te pokua koliko toliko uivat u svojoj samoi. Bavit se nekim amaterskim slikarstvom, vezenjem, kukianjem, aerobikom, u-lanit se u klub ostavljenih ena ili kupit pet-est kunih ljubimaca i vodit ih na pianje svako po ure. Drugo ta more uinit je da pristane bit renta, ono, da je iznajme i da bude iznajmljena, ili da kupi vibrator i bude sama svoj majstor, ili na koncu konaca postane lezbaa. To su te sve raspoloive mogunosti za jednu ostavljenu pedesetogodinjakinju. Nema ti tu puno opcija ni solucija. Stariji muki sve ee nalaze mlade enske, ostali su samci ili pederi, i eto, to ti je ta ponuda, surova stvarnost. I zato se mi, jadne ene, nikad nismo vie bojale ostarit nego danas. Jer je danas najvanije koliko ti je godina i kako se dri. O tome ti ovisi duhovno zdravlje i seksualni ivot. Zato mi, bidne, trimo, rasteemo se, uteemo, bildamo, masiramo se, inkartajemo, plastino operiramo, punimo se silikonima ka punjene tuke, gucamo ake vitamina i minerala, i to sve zato jer se bojimo samoe, bojimo se da nas ne odbace ka kante za kovace i na taj se nain borimo ta bi rekli: ZA ONU MRVU JUBAVI. Zato sve ulaemo u to nae prolazno tilo, a ne u pamet jer je takva potranja i ponuda. Zakon trita je da za enskom pameti niko nema potribe. To sanja davno zakljuila. Ono, jebe pamet, uvaj tilo. Eksport-import guzica je u opticaju, ali ekspo-rt-import mozga nije. Pa ove sve vanije face, manekenke i glumice osiguravaju tilo na enormne svote. Recimo, noge na pet miljona maraka, pa sad ako ima dvi to ti je duplo. Isto vridi i za sise, guzice, a za pamet, borami, jo nikad nian ula da ju je neko osigura. enska je guzica puno vridnija od enske pameti. A ja san ba tila, uprkos svima, osigurat pamet, ali su mi u osiguravajuen drutvu rekli da to ne osiguravaju kod ena jer da mi toga nemamo. Budali koja mi je to rekla skoro san prosula njegov muki osigurani mozak, ali san se u zadnji tren suzdrala i tresnila vratima, jer teta osiguranja ta bi mu isplatili za njegov nitavni muki prosuti mozak. Istina je da kod veine ena taj mozak danas nema presudnu ulogu u borbi za uspjeh. Recimo, jedna manekenka proeta pistom i - op -100 ilja-da maraka. ili svit je zna. Obogati se i kad oe pokazat da je uz to jo i pismena zamoli nekog da jon napie memoare u kojima e se ona ispovidit sa koliko je tipova spavala osamsto il iljadu. Shodno brojki mukih koji su protutnjili kroz njenu postelju ugled joj raste. Da se, recimo, o tom izjasni neka naa kolovana ena rekli bi joj da je kurvetina i linovali je, ali ova uzdignute glave seta po svitu i slikaje se na tuim jahtama, ka ona Nomi Kembl. Dakle, te memoare, koje joj drugi napie na osnovu njenih podataka, ona potpie i priko noi je jo proglase i knjievnicon, a

proglumi u filmu puno prije od bilo koje akademske glumice. Eto, sve to ena napravi, a da usta ne otvori. Na nju im neko baci pogled prodre jon u misli. Jer one se sigurno dre one poslovice daje pamet ene u njenoj lipoti, a lipota mukog u njegovoj pameti. Zato uz uspjenog, promuurnog sredovjenog mukarca nikad ne ide uspjena, promuurna sredovjena ena, nego ena potpuno suprotnih karakteristika. Tome se ne triba udit, jer svit inae govori da se suprotnosti privlae. Recimo, jedan fiziar nikad nee etat fiziarku, nego ba suprotno. Jednu koja fiziku nije mogla ni smislit, ali zato fiziare oboava. To je zakon spojenih posuda i to je poznato iz fizike. Daje recimo, ona Slavica Ekleston bila fiziarka, di bi nju Berni upozna?! Pa ne bi on pritraiva razrede i laboratorije po Hrvakoj. Zna se di se zgodne enske trae - po modnim pistama. I tako je on nju lipo skupija, oenija, uivaju, svi im se dive, slave ih i piu o njima, a da je bila neka tamo fiziarka ili matematiarka ko bije vidija i uja. Bila bi na minimalcu i smrzavala se u nekom vlanom sobiku zasuta svakojakim knjiurinama i boicama za eksperimentiranje. Ima, moran priznat, i nekih drugih udnih kombinacija. Evo itan ba juer u Slobodnoj naslov: Nian ja kurva, ja san doktorica filozofije. I sad, da van skratin priu. Ta van se doktorica slikala gola za Plejboj. Njenu sliku sa cicama broj osan ubra je neki bogatun i posla jon stosedamdeset iljada do lara samo da je upozna. Ona je njemu odgovorila: Ja san, gospodine, doktorica, a ne kurva, fala van lipa i usput uzela lovu. To nije po meni fer, jer kad je ponudu odbila tribala je i lovu. Nemoralno joj je ta joj nudi lovu, a nije joj nemoralno uzet tu istu, al dobro, nije to sve. Meutim kad je na njen raun silo est miljona dolara ena je pala u nesvist i izustila: Biu kurva, jebe doktorat. Ona negira daje sa gospodinom imala bilo kakvi intimni kontakt, samo kae da gaje upoznala jer on ka jedan galantni, fini, obrazovani i svjecki stari gospodin to zasluuje. I da najmanje ta je mogla uinit za njega bilo je da mu stisne ruku, popije sa njim pie i malo proakula. Kae daje to sve ta su radili, a njegov identitet nee otkrit. Normalno da nee jer bi mu ja prva poslala sliku i pristala se upoznat sa njim. Jebate, priala bi mu prie i bajke prije svakog spavanja. Samo da me ne dira i da mi lovu. Kad sam to ispriala Zdeni ona je pala na guzicu i rekla da njoj ne bi nita falilo i daje malo takne, ako je ve u pitanju toliki iznos. I staje sad tu poanta? Eto to daje ta mogla bit doktorica sto godina i ne bi se tako obogatila ka kad se skinila za Plejboj. Ali eni alal vira, vidi se da nije uzalud studirala filozofiju. Jer, jebe ti teoriju ako je ne zna primjenit u praksi. Ja mislin daje ona tu pripisala i samog Hegela. Njemu Penthauz ne bi pa na pamet. Kae se da vrime pokazuje koliko su neije postavke i teorije valjane i opravdane i sad na ovom primjeru vidimo da je on zglajza. Ali zajebali su se i Marks i En gles oko svojih teorija pa ta ne bi i on. Jedna druga pie ovako: Stojim prid dvojbom koja to je i nije, ono, more bit, a i ne mora. Naime, mukarcu kojeg volim je trideset pet ali materjalno nije ba potkovan. Drugome je ezdeset pet, dobrostojei je, ta nije zanemarivo. Ne volim, ga ali ne mogu da se ne prisjetim megahita Tine Tarner "Sto sad ljubav ima s tim ?". U ovim ludim vrimenima neimatine i steaja ljubav mi nekako izgleda ka luksuz. I ta u sad? Prihvatim li branu ponudu starijega na utrb mlaega, svjesno u se odre seksualne privlanosti ilitiga sirovih strasti. Ali dobar seks u podstanarskoj sobi blidi pred materjalnim blagostanjem. Samo se bojim one da i bogati plau. Ja bi jon rekla, e moja, ova, ona, ti. Ne mo prnit i stisnit. A ta ako se mladi obogati, a stari bankrotira? Sve to more bit, a i ne mora. Ali, draga moja, ti si se ve i tako odluila za svoj komfor, jer da si ti, duo, istinski zaljubljena, ne bi te uope muile te dileme. I sad da se vratimo, poveemo i zakljuimo ta mlade cure zapravo privlai na tim starcima. Zato starce privlae mlade ene znamo. Raunaju, nije im jo puno ostalo od ivota i ele posljednje dane provest uranjajui u mlado meso. Od toga ta e lovu ostavit dii nemaju ba nekih izravnih uitaka, a od mladog mesa i te kako. Starac rauna, nakon moje smrti, jebe me se, nek se kolju. Ka ona An Nikol Smit ta se sad kolje sa rodbinom svog pokojnog mua. On je ima nekih devedeset, a ona trideset kad je umra. U tu ljubav se ona zaklinje, a dolare ne da. A zato se mlade cure veu za starce? To je isto objanjivo. Momci teko nalaze posa, curama vrimenom dopizdi vodit ljubav sa njima na kamenju. Dopizde in topli sendvii, pie. Tile bi se ispruit na francuskom krevetu, tile bi provat jastoga uz svi-ice, doruak u krevetu, a ne uvik ist tople sendvie iz kojih in kapa majoneza i ajvar dok etaju. I za to su spremne pritrpit malo smrdljivog daha svog partnera ili recimo njegovu protezu u vlastitim ustima koja nerjetko ispadne dok se ljube. Spremne su i na vijagre i oronulu kou, usahle miie i sto drugih degutanterija jer znaju da to nee dugo trajat i da e, kad zakopaju svoga dragog, otkopat i otpoet novi ivot sa mladim vitezom u dvorcu izgraeno m na temeljima njegovog imanja. Osin toga znate onu: Mladi bi tili bit vjerni, ali nisu, stari bi tili bit nevjerni, ali ne mogu. Zato, drage moje, trite, rasteite se, mazite i neka vam ne bude teko jer o tome vam ovisi egzistencija i samo tako zaobiete biro, sindikate, jad, emer, tugu i nezaposlenost. I slikajte se, ovjekovjeite tu svoju mladalaku rasko. Veina ena to ne radi, jer dok su mlade imaju sram, a posli kad bi tile, nemaju tilo.

Zato pamet u glavu, moda se i na vau fotografiju zalipi koji bogatun. I kad vas pozove, nemojte se sekirat. Budala e mislit da ima negativ, a pametan svit e se koristit kopijom. Jer, ovik oenjen mladom enom slii na ovika koji je kupija knjigu daje drugi ita. I vas e naravno neko malo posudit iz njegove biblioteke, ali pazite da se to ne sazna i da vas uredno vrati ka ta je i pristojno u svakoj biblioteci. Nemojte past u nesvist ako vam se priko noi na raunu nae est miljona dolara i nemojte da vas pee savjest. Tim jadnim starim bogatunima i tako je blizu kraj, oni su svjesni da tu pustu lovu ne mogu ponit sa sobom u grob i moraju vam bit zahvalni ta su bar djeli toga imali kome ostavit, a zauzvrat malo naparit oi prije negoli im se zauvik sklope i lie ih vae lipote. Tako su van uinile i ona An Nikol Smit i doktorica filozofije, pa ta ne bi i vi. U poetku e vam svi govorit: Kurva, kurva, znala je posa!, ali kad ponete baratat tom lovom, stvorite imi, organizirate gala urke za det-set, priko noi ete od kurve postat dama. Jer, naravno, kad budete baratali velikom lovom djeli ete odvojit i u humanitarne svrhe, ono isto radi imia, kako i rade te poznate i slavne osobe. To nije teko. Poalju vas par puta u Afriku da se slikate sa malim crniima, koji put naprave neku fotomontau na ratitu ili slikaju neku sestru iz daleka, a kau da ste to vi. I - op - eto priko noi postanete jo i humanitarka. Svi e vam se klanjat, ljubit ruke i govoriti: To je dama, ena velikodunica, humanitarka. A da niste imali, ne bi imali od ega ni odvojit koju lipicu il kuniu i sve te hvale vrijedne etikete ne bi se zalipile za vas. Jer, drage moje, tilo i odjelo na njemu u dananje vrijeme ini ovjeka. I zato se pobrinite da ga ta bolje sauvate i ta raskonije obuete jer se ni u Pepeljugu princ nije zaljubija dok je uala kraj kamina u tracama i igrala se golubima, nego kad ju je vidija na balu svu u sjaju, draguljima, svili i kadifi. Samo san vam jo zaboravila re da za tu novu modu, u kojoj se stara i oronula tila stiskaju uz mlada, ipak triba imat dobar eludac koji ja, moran priznat, nikad nian imala. Zato mi je kako je. Dl GA TRAIT? U AVIONU? Svitu moj, danas san se upravo vratila iz Zagreba u na lipi Split i to avionom. Ko nano san saznala ta je to pravi stres i straj. Ne da me streslo, nego me tako izdrmalo, prodrmalo, izmukalo da san skoro vlastiti bubrig povratila. Jebate, doa mi je do grla. I da se tu naa neko struan moga ga je odma transplatirat u nekoga dijalitiara. I jo govoru da je splitski aerodrom drugi po sigurnosti. Je, za doivit sigurni stres. Uvik iznad Splita neto zapue, zagrmi, zatutnji i pone bacat oni avion tamo-amo, ka da u njega tuku tri tornada i sto oluja. ila mu karoserija pone kripat, a ja se stisnen ka srdela u konzervi i pojaan sve dotadanje molitve i ufanja. Vie se izmolin u avionu nego u bilo kojoj crkvi. Tako mije valjda lake, ne znan. A nemoan si u onoj kaseti, nemoan. Sidi svezan i moli Boga da sve dobro proe i da jo jednom vidi face svojih najmilijih i najmrih. Kad osjea da bi smrt mogla svaki as zakucat, sve staje ivo postane ti drago. Nikad nee ut da neko, na primjer, u avionu kae: Dabogda ga vie ne vidija. Nikad. Jedino u avionu zaelin se svekrvinog slaahnog lia i umiljatog glasa. Znan da je u biti svakog straj letit avionom, samo neki nee da priznaju. Prave se vani. Uostalom ja san ula da se samo glupi ljudi ne boje leta avionom. Nemojte me krivo svatit, nian ja to rekla, to je negdi pisalo, a ja san samo proitala i tako to prenosim. Svak ima neke sisteme kako ubit straj. Neko ilim putem neta ita, neko ne prestaje ist i pit, neko non-stop brblja, puai vau, a ja, na primjer, svako malo koin nogon. Avion malo poskoi, propadne ili prdecne, a ja zakoin bez konice. Jedna moja prija, ne znate je vi, ubija straj non-stop buljei u prolaz. Govori da joj se tako pari ka daje na zemlji. Ja, suprotno njoj, stalno buljin u krilo. Tako san bar sigurna da jo letimo, da nije otpalo, i da nijedna tica ni tiica nije uletila u motor. Zdene voli kad su motori beumni, a ja bome kad sve bre-kee. Kad ih ujen sigurna san da svi rade. Svaka promjena zvuka motora za mene je stres, uvik po-mislin da je koji riknija i da emo morat nastavit letit samo s jednim ili Boe oslobodi nijednim. Grozno. Brrrrrr. Kad se god spreman na let uvik se iznova ponen udit i pitat kako se to udo uope more dignit u zrak. Nita mi ne pomae ono ta su mi objanjavali, i to ak neki strunjaci o potiskivanju, istiskivanju, hidraulici i duplin komandama. Nita ja to ne razumin. Mislin razumila bi da ide put doli, ali gori, to mi stvarno nije jasno, niti mi to iko more objasnit. A ne mora ni pokuavat, jer, bome, svaka se stvar lake sputa nego die, to je injenica i fizika. A onda, ta ako ga otmu pa se recimo ne daj Boe sa tobom zabiju u neko brdo ili neboder? ta onda? Kad se ukrcavan uvik brojim putnike, molin Boga da nas ta manje ue i da budemo ta mraviji. Raunan, lake emo se otisnit ako smo tanuniji. Debele ne bi ni tribalo putat u putnike avione. Oni bi tribali letit u nekom oklopnjaku, nekom ratnom avionu ili u svakom sluaju u nekoj letjelici od vreg materijala. Na primjer, elika. Na kraju krajeva, ne moraju ni letit, mogu i vlakom. Oni su i tako tromi i spori, nigdi im se ne uri, a avion je za nervozne koje ne dri misto nego ka skakavci moraju skakat s jedne na drugu stranu. Prije svakog leta ne spavan i ne jeden po tri dana. Kad me vode na ae rodrom pari mi se da iden na stratite, a prolazei kroz onaj rengen imam osjeaj da me alju na elektrinu stolicu. Jo me tamo ilu ispipaju i to uvik neke policajke. ta ja znan, ako me ve neko ima pipat bolje onda policajac, jer meni je

perverzno kad me ena pipa. Moja prija govori da je njoj perverzno i u enske ginekologa, tako je meni perverzno to pipkanje policajki po mojim kukovima, bokovima i guzama. Stvarno. Govore neki, ne triba se bojat aviona, to ti je najsigurnije prevozno sredstvo. Da! Ak o padne mrtav si i gotovo. Ne ti utjehe, jebate! Da san tila bit mrtva mogla san se i sama itnit sa nekog brda ili nebodera i gotovo, a ne ekat da letin avionon i uz to jo platin kartu za samoubojstvo. Ako padne, mrtva si. Ne ti ta me utjei, lipa slika mene u komadima, iskombinirana sa jo nekin. Ono, moja ruka, tue noge, a glava i dokumenti, pitaj Boga iji. Utjeno za popizdit. Pie da statistike pokazuju kako u saobraajkama puno vie svita pogine. Slaen seja s tim, ali kad auto opizdi pogine dva-tri ovika, a avion kad padne odma trista dua odleti na nebo. Sian se kad san jednom itala u novinama da je jedan pilot bija mortus, uredno spustija avion na splitski aerodrom, a onda vozei autom put kue opizdija u prvi stup i na mistu osta mrtav. I sad, kako u ja bit sigurna da neki takav nee s avionon opizdit u prvo brdo. Bilo je takvih sluajeva, nije da nije, pa posli kau krivo vrime, magla. A jebate, svakom je, kad se opije, magla. U tome i je stva r. A moja prija Zdene govori daje njoj let avionon ludilo. Da joj je to najlui orgazam za doivit. Ono, kad se avion die, sputa, pa one turbulencije. Go-ri-doli, tamo-amo. Ludnica. Govori da je ona to itala kod neke Erike, provala i oduevila se. A ta e, sto ljudi sto udi. Ja tu ba ne vidim nita specijalnoga. Mislin, volin i ja da se die, ali ne avion nego ono staje normalno da se die kad oe doivit taj orgazam. Moda u mom sluaju orgazam na zemlji sa frajerom nije ka njen u zraku bez frajera, ali kad frajeru ona stvar padne, ostajemo, fala Bogu, oboje ivi, zdravi i pravi, imamo anse za neko drugo dizanje, a kad padne avion, mrtva je doivotno: ona i orgazam, nemaju vie nikakve anse za uzbuenje ni dizanje. Osim toga, moje je puno jeftinije. Neka je moda malo loiji doivljaj, ali zato manje i kota. Frajera mo na di oe i to bez rezervacije, a avionsku kartu mora rezervirat i masno platit. A ona muka stvar jo uvik je jeftinija od avionske karte. Barem kod nas. To san van ustvari tila re, da seja u avionu ne mogu zaljubit nikako. Ni pod razno. Avion ka potencijalno misto upoznavanja i zbliavanja definitivno ne dolazi u obzir. Otpada! Meni su gori pod oblacima od straja svi tipovi isti, svi su mi ka jedna velika crna fleka, i ta su mi blie, to me vie nerviraju. Ono, kad sidnu kraj mene pa ponu s pitanjima: injorina, jel ovo stojimo ili idemo, koliko jo imamo1? Znate, nian bija u domovini petnaest godina. Jako san uzbuen. Ima li vas ko saekat na aerodromu, ako nema ja u vas pribacit, kako se zovete, ajme lipog imena, a ko van gaje da, di radite, oete li neto popit, odakle putujete"?, i tako. Mrzim kad me neko stalno tako tlai, pue u lice i usput bulji u dekolte. To me u avionu uasno nervira. Ne mogu mirno gledat u oblake i skoncentrirat se na svoje molitve. Kad je ivot u pitanju ljubav je ipak na drugom mistu. Pusti ti to kad neki kau da je najvanije zdravlje i ljubav. A ta je sa sriom? To su zaboravili. Jel ta e ti zdravlje ako avion padne. Koliki su bidni u tim avionskim nesriama prije pada aviona bili ivi i zdravi, ali nisu imali srie. Dakle, od zdravlja vanija je bome sria, a nemo mislit ni na ljubav kad ti je ivot u pitanju. Dakle od ljubavi vanije je zdravlje, a od zdravlja vanija je sria, odnosno guzica i glava na ramenu. Sve u ivotu ima svoj prioritet. Po meni to ide tim redosljedom. Kad sletimo, to je ve druga pria. Druga ena! Kamen mi sa srca padne. Sva san sritna ta san iva, ali ne zadugo. Kako ovik nikad zadov oljan, nakon jedne elje ve mu se u glavi pesto novih elja klije. in sletin odmotan onaj sendvi iz aviona i progucan ga u tri zalogaja. Tek kad napunim drobi ponu mi se budit i sva ostala ula. Jedno po jedno. Kad se lipo pregledan, pogledan ruke, noge i stopala ta mi dotiu majicu zemljicu, dakle svatin da san iva, zdrava, prava, uspjeno sleena i najedena, onda malo-pomalo poinjen misli na ljubav i neka svianja. ak san spremna malo bolje pogledat onog tla-itelja iz aviona i moda mu dat toliko eljenu ansu da me pribaci do grada, a posli emo vidit. Dakle, tila san re, zemlja je zemlja, a zrak je zrak. Da je Bog tija da traimo frajera u zraku sigurno bi stvari drukije skrojija. Da bi nam neka krila. Zato van ja kaen traite ga vi na zemlji i da bude po mogunosti s nogama na zemlji. U DISKU? Koliko su jadne te ostavljene ene, to san van ve govorila, a i sami znate. Ali kad ena ve proivi ono ta proivi, kad je utne mu, mater mu, vlastiti otac, sud i drutvo, tu jo nije kraj nevoljama. Sad tek sijedi privikavanje. Ono, ka kad ovika nakon deset godina pustu iz zatvora. On, bidan, ne zna ni kud e, ni ta e, ni kome da se obrati. Ne zna poteno ni gledat u svitlo jer je toliko godina ivija u magli i mraku. Jo uvik ga dri kokoije sljepilo. Izlazak iz zatvora isti je ka izlazak iz braka. Nema tu velike razlike. To je potpuno isti sluaj. Kad izae, odjednom postane svjestan da zapravo nita vie oko tebe nije isto, prijatelji se razbiali svak na svoju stranu, poudali se, poenili, porastavljali, pa uletili opet u neke druge kombinacije, pa tree i tako. Govori meni jednom jedna moja prija nije Zdene nego jedna druga, ne znate je vi daje ovo u gradu dolo ivo ludilo, da su se toliko svi izmiali, izrastavljali i isastavljali, pa onda opet meusobno iskombinirali da e jednog dana sva ta dica roena u raznoraznim

kombiniranim brakovima otkrit da su zapravo svi neka daljnja rodbina. Ono, ne bi tri-balo nikog iznenadit da tu ak doe i do nekog incesta. Stvarno, toliko se sve to zapetljalo. Dolo je do toga da se prijatelji minjaju za ene i jedan drugom prave dicu. I onda su ta dica svejedno drugome polubraa i polusestre. I za koga e se onda oni danas sutra zenit i udavat? Morae oti negdi van granice i poet se miat sa drugim narodima i rasama, pa e kod nas jo vie past natalitet. Strano. Ovo je bila ka digresijica, zapravo san poela govorit o tom problemu ponovnog uklapanja ene nakon rastave u neki novi drutveni ivot, ta nimalo nije lako jer sad neka druga mladost izlazi na mista tvoje mladosti, di bi bilo logino da se ode potrait neku staru facu, ali stare face sad su na nekim novim nepoznatim mistima, zapravo, jednom rii, sve se priokrenilo i prominilo, kompletan ir. I ta sad? Triba se nekako uklopit. Poet ponovo ivit i zaboravit sve one rune godine robijanja. Neki se ne mogu ni naviknit ivit bez batina. Ka tovari koji na njih naviknu. Tako van je i sa enama ostavljenica-ma. Isto. Do juer su bile zatrpane teama, tavama, mukim bivama, prainom, a sad odjednom sloboda. Nigdi nieg. Mo se dignit kad oe, le kad oe, niko ti ne kvoca. Ponovo slobodna ka tica, ka srednjokolka i ta sad. E, srednjokolka, to je to. To je prvo ta nakon prvobitnog oka i oaja razvedenoj eni padne na pamet. Bit ponovo tinejderka, nadoknadit proputeno, osvojit kafie, diska, ponovo bit mlada, luda, poeljna, neoptereena i dokazat da jo moe uvatit proputeno, pa ak i neto novo i bolje nego ta je imala. I ta sad? Kree reparacija: blajhanje, bojanje, zubari, navlake, liposukcija, kozmetiari, Trst, garderoba, ve. Ludnica. I izlazak. Sad jedino triba vidit koji je ir. Triba uvatit pod ruku koju priju koja je u iru da joj pokae di, ta, s kim i kako. Sria, ja san imala iskusnu Zdenu koja se pametna, ka staje uvik bila, nije udavala. Prola je sve i svata, sito i reeto i znala za svaku buu. Ko, kako i kad die. Jer dok sam ja robijala, one cure ta su prije izlazile isto su se sve poudale, ame i ue kraj pei po kuama, a rastavljene su se ve snale i osle pitaj Boga di, na koju stranu svita. Najee priko bare. Pogotovo ako se iskompromitiraju u vlastitom selu, odu tamo di ih niko ne zna i poinju ispoetka. ta su u svom selu bile raskalaenije i lue, to u tuem vie glume skruenost i nevinost. Sria, stara Zdene ostala na starom terenu, nigdi nije odlep-rala. Jebe se potenu Zdenu za reputaciju. I tako, uvatila ja Zdenu pod ruku i krenila u nova osvajanja. Akcija je poela. Prvo osvajanje kafia i diskoteka. A ta san se izblamirala kad san prvi puta dola u disko nakon mog, jebate, braka! Obukla ja ka neku skroz glupu robu kakvu san vidila na televiziji i u Doji od nekih ludih, otkaenih modnih kreatora. Sve ja to lipo na se naviala, naminkala se i umari-rala u disko ka osvaja, svjesna da san od glave do pete ista ludnica, kad ono, ajme blama, ilo disko poelo u udu buljit u mene. Ja gledan, osvren se. U poetku san bila sva ponosna, mislila da mi se dive ka nekom vrlo ritkom egzotinom i ekstravagantnom cvitu. Tek kad su mi se poeli cerekat u facu svatila san ta je na stvari, ali za povlaenje bilo je kasno. Sve ta san mogla u tom trenutku bilo je da o dvuen Zdenu u zahod da to nekako popravimo ili kroz vrata pa pravac kua. Kad san svatila da bi sve to bilo nemogue na meni reparirat nabrzaka, ibnili smo doma. A ta ja znan, tila san najbolje, tila san nekako bit posebna i otkaena, ka ta su one pie ta etaju po revijama. A stvarno mislim, evo jel ste vi gledali te revije. Tamo one manekenke etaju sa nekim paunovim perjima, icama i plastikom po glavi, prozirnim krinolinama od kesa, golih sisa sa bundom do struka i mudantama, kose slip-ljene, izbri jane, natapirane, ofarbane u sto boja, sa nekim eirima od metra, obuene u ile betije ili gole ka od majke roene. I sad, kad to gledate na tim pistama svi polude od fascinantnosti takvim kreacijama, a niko se ne pita di bi to ovik moga obu i ta bi mi u Splitu rekli da sa jednom takvom kreacijom, recimo golih sisa prikrivenih tilom i zimskim gaama od krzna i paunovim perjem u glavi, ode ujutro kupit mliko i kruv. Zatvorili bi ga u ludnicu u roku odma. Al dobro znala san, toliko san ipak bila svjesna i osvjetena da ne mogu po kupit marendu u tome. U duanu je ipak konzervativnija klijentela, susis-tvo, prodavaice, poznati svit i tako, al raunala san, za u disko mogla bi opizdit jednu tako ludu otkaenu kreaciju, mladi e na to past i ja u brzim postupkom upast u ir. Kad ono, ja se izblamirala ka nikad u ivotu. Ispala tuka nad tukama. Tuketo di padino. A u stvari sljedila san samo upute trenutno vodeih svjeckih kreatora, samo je moda bila greka ta san ih malo izmiala, pa od svakog uzela poneto. Ono, gori san van obukla neto malo prozirno ka miseina, samo sa dvi ljokice na sisama, doli neku izrepanu arenu suknju ka papagaj, oko struka san puknila jedan iroki koni zmijski kaji, na glavu opizdila neke pletenice kroz koje mije prija provukla ice da mogu stat u zraku svaka za sebe, neovisno i priko svega toga san imala neku bilu ja-keticu od umjetnog krzna ka pudlica. To je bilo to. Kad ono, jebate, svi stali u mene buljit, ka da san sedmo svjecko udo, a kad san jo poela plesat raz-makli se oko mene. Tribalo je meni vrimena da sva-tim da ni plesat uope nije vie moderno i da je dir ustvari stajat sa strane, neto bezveze trabunjat, nadglasavat se s muzikom, pijuckat, puit, lagano glupo se smijuljit i samo malo se u b oku ljuljukat i tako stat dok ti ne uleti neki frajer. I tu san ja vidila da je mene malo vrime priga-zilo i da se svit, otkad san ja robijala u kuini, ipak malo

prominija. A bezobrazna Zdene me je samo tako gledala i nita nije govorila. Pustila me da s e izblamiran i sama doen do zakljuka. A ja budala mislila da u svojon kreacijon sve zasjenit, pa i samu Zdenu. Ustvari, moda ja nian toliko ni kriva: u ona prijanja romantina vrimena tono se znalo staje moderno i kako enske, da bi bile enstvene, tribaju izgledat. Oblaile su one lipe krinoline, izbacile ie ka balkone. Uredile kosu u punu. To je meni bilo lipo. A ovo danas, svak more nabacit na sebe ta mu padne na pamet. Mala je razlika izmeu muke i enske mode. Dostaje da neko stavi govno na glavu da bi to priko noi postalo hit. Takva su vrimena, pa se nije ni meni puno za udit ta vie ne znan ta bi obukla, staje to moderno, a ta ustvari enstveno. ini se meni da se to sve zbrkalo, ta nije udno, jer je u dananjem drutvu inae sve zbrkano, pa tako i moda. More ovako, a more i onako. More bit, a more i ne bit. Nema tu nekog pravila ni reda. Sve to more bit, a i ne mora. ak san vam, znate, malo svime time i razoarana. Prije je, ini mi se, ipak bilo nekako romantinije, ono, kad bi gledala filmove ezdesetih. Romantika, zvide, buketi cvia, aputanje. Sve je to muki mora pro za osvojit ensku. U moje vrime bili su bar sentii, ono, u fronti na matineji, pa je momak lipo pria ako si mu se sviala i, mic po mic, malo bi te milkija, cmoknija, dotaknija usnicama, a tek onda usljedile su ozbiljnije stvari. A ovo danas, svitu moj, nema pardona. Uleti ti tip, pita o il ne i gotovo. Dobro je ako ti jo ne zalipi trisku i utne te nogom u guzicu ka balun. Ne znan, ne znan, al ja san ipak romantik u dui i ovaj svit je za mene doa malo prebrutalan. Onda ova dananja mladost mi se ini nekako malo drukija. ene us-porenije, bez ivosti, a muki agresivniji, brutalniji, ne znan kako bi van to objasnila. Recimo, evo, prije je seks simbol bila Merlin Monro, onako vrckasta i bombastina, bila je glumica a znala je neto i pro-meketat, ono zapivat ka Hepi brzdej, mister prezident i Maj liart bilongs tu dedi. I to je bilo neto, a danas su moderne te neke ladne lipote, ala ona Nomi Kembl, manekenka. Ona samo seta tamo-amo onin dugometranin crnin nogama i dobro ta ne zna ni glumit ni pivat, nego ne zna ak ni promeketat Hepi brzdej, mister pr ezident, ka recimo, armantna isforsirana, Bog joj da dui pokoj, Merlin Monro. Onda opet kad razmisli, bolje Merlin nego Nomi. Ne more i ne mora sad svaka ena bit neka pamet, ali kad neto progovori, poskoi, ipak zna ovik kakva je, zna na emu si, a ako mui ka ta Nomi ne mo znat. I bilo bi dobro da mui samo ta Nomi, nego, Boe me prosti, ila mi se ta generacija ini nekako ka daje imitira. Ali ula san daje ipak u zadnje vrime neto i progovorila glumei u predstavi Vaginini monolozi, samo ne znan je li tamo glumi monolog ili vaginu. Zapravo, sve to doe na isto. Sve vie ena danas ima dva-tri metra. Ja ne znan, jebate, ime se rane, bie im to od onih pustih vitamina iz apoteka, ali ako tako nastave, ovi standard kreveta morae se udvostruit. To je to ta se tie te razlike u enama. A muki? To san van rekla da su puno agresivniji i brutalniji. Dobro, mislin uvik su oni ka to malo bili, ali uglavnom na filmu i ta je brutalnost uvik ila u paketu s mukim armom. Ono, ka, jedan muki potaraca pitoljem ilu bandu. Ili, recimo, neko mu otme enu, on zajai na konja, privrne nebo i zemlju dok ne nae otimaa, a kad ga nae sravni ga sa zemljom, otme mu izabranicu srca svoga, posidne je na konja i s njom sritno odjae u obeanu zemlju di e s njom proivit dug i sritan ivot okruen mnotvom razdragane diice koja jau na konjima po njihovom rancu, ganjaju kokoi i pase dok sritna mater dovikuje iz kue: Idemo, idemo dico, prikidajte s igrom, ruak je gotov a i pita se lai. To su bila ta vrimena kad je muka grubost bila dio njihovog imia, a u sutini tadanji mukarac, mislim bar taj iz filmova, bija je njean i mek, ali hrabar i borben kad su u pitanju njegova ena, dica i domovina. Ono, ala Don Vejn. Taj mukarac, na primjer, nikad ne bi dozvolija da mu ena plati pie, uvik ju je puta isprid sebe, pridra stolicu, a trisku bi joj razvalija samo kad bi ga privarila. A danas je, brate, nekako sve suprotno. ene uzdravaju mukarce, a oni ih zauzvrat guraju di stignu, govore in svakakve pogrdne rii. Mo, majke mi, na kraju bit sritna ako ivu glavu izvue. Tako da ta dananja njihova brutalnost nema nikakvog arma osim nekog vlastitog samoljublja i samodokazivanja. I tako sanja to, svitu moj, u svojoj glavui sve skontala, stavila na svoje misto i definitivno odustala od diska nakon ta san, pored svega tog ta san nabrojala, skoro i bez glave ostala kad je jedan tip isprid diska iz ista mira izvadija pitolj i poeja pucat po svim balkonima i svemu staje stiga. Sve ta se mrdalo rastralo se di je stiglo. Kud koji mili moji, a ja skoila ka zec u prvi bun ta se tu naa i dan danas mu nian pristala zafaljivat ta san iva i ta nian plesala samo jedno lito. I di e ti onda danas, kad proe doba adolescencije na frajera? U FIRMI? Zdene je, kako znate, moja najbolja prija jo od osnovne kole. Ona je legenda. Uvik ima neke fiks ideje oko svaega. Za nju nema i ne postoji nerjeivo. Totalno je opaljena, opaljenija od mene. Zdene je ena sa iskustvom i oiljcima na dui, ali se uvik muki fajta. Sluaj je tija da nian samo ja u to doba traila tipa, nego gaje traila i Zdene. Taman ju je njen stari frajer bija nogira pa je bila spremna za nove akcije. Zdeni su dopizdila diska, kafii i inae ta neka masovna okupljalita di svi neto zuje ka muve bez glave, svak sa svakim pria, niko nikog ne slua, uvik neko nekog trai, uvik neko neto oekuje, svak svakog ogovara. Obilazile smo sva ta mista, upoznale sav taj svit i polusvit ekajui da nam se

dogodi neki ludi provod, neka nezaboravna no, neka ljubav iz bajke. ekale, ekale, traile i zakljuile da to nije za nas i da za to vie nemamo vrimena ni ivaca. Ne moremo mi vie ile noi stajat ka kad smo bile mlade, na rivi, isprid Bobisa, isprid Seme, isprid Zahoda, isprid Dungle, na Baama. Sve smo mi to obilazile pa smo se, brate, malo umorile. Noge su nan utrnile. To je uzaludni ljubavni trud, ta bi reka oni Viljem ekspir. Onda, na takvin mistima masovnog okupljanja ne mo ti na neku znaajnu facu. Mo, ali anse su jedna na miljun. To je vie ir za totalne iparice, a ja i Zdene smo ve bome privalile tu prvu mladost. Malo smo ve bile karambolirane, ono, dobro bi nam doa koji tehniki pregled. Zato je tribalo smislit neto pametnije, inteligentnije, shodno naim godinama i mozgovima. Pa smo, nakon dugih sati i razgovora uz kavicu, zakljuile da prave face etaju po bolnicama, firmama, aerodromima, fakultetima... Tribalo se tamo negdi uvalit i trait svoju novu ansu. I kad je Zdene konano uvidila da u disku ni kafiu srie nema, zakljuila je da triba i ciljano. Odredi cilj i puca. Odabere koga bi tija imat za frajera, kakav profil, koju profesiju i puca u sridu. I poto vie ni hipici ni dica cvia nisu u modi, ona se normalno odluila za uspjeni poslovni svit, frajere s kravatama, mobitelima, elegantnim akn ta-nama, lagano zagelirane kose privlanog mirisa koji su uvik u nekoj strci, zbrci, urbi. Jer, ako negdi stalno tre znai da imaju pune ruke posla, a ako su puno zaposleni dobro zarauju, a ako oni dobro zarauju onda ni nama ivot s njima ne bi bija lo. To je ista matematika i jednadba koju je ona izrau-nala. Naime, sidei i druei se uglavnom sa klijentelom iz kafia dola je do zakljuka da oni koji puno side po kafiima ili su besposliari, linine koji po ili dan piju istu kavu i prodaju drugima i sebi pamet, ili su alkoholiari koji se ne mogu odvojit od anka, pa ih na kraju dana mo samo bagerom od tamo maknit, ili su pak lanovi neke mafije kojima je kafi glavno okupljalite i misto svih vanijih dogovora, di se kuju planovi i kroje sudbine. Svaka grupa djeluje u svom kafiu, a mutne poslove uglavnom rjeavaju preko mobitela telefonirajui jedni drugima iz kafia u kafi. Ka, ono, grupa trai grupu. I tako, sve dok jednog dana kafi ne odleti u zrak. Znai nije joj se svidila ni ona prva varijanta: lina, dosadna grupacija koja iz dana u dan, uvik isto melje, brblja, promatra i komentira noge, guzice i dekolte prolaznica, rjeava svjecka politika pitanja, i to sve guzicom zalipljenom za katrigu kafia. Alkoholiari koji po ili dan ispijaju pivo za pivom i zalegnu ispod anka isto nisu dolazili u obzir. Taman da jo jednog takvog sebi natovarimo na glavu. Samo bi nam jo to falilo. Dakle te dvi grupacije otpadaju. Provala ena i nije se tu nala, a ova trea grupa mafijoza, koza nostra, isto nije dolazila u obzir. To je, brate, preopasno. Je da ti oni mogu pri-utit puno lipe ugode, skupocjenih poklona, zlatnih, platinastih braoleta, prstena, kolajna, Armani ve-ata, Gui postola i sunanih naoala, meru i jo sto uda. Ali jebe ti meru i Armanija skupa kad ti je glava stalno u torbi. ta e ti dijamantna ogrlica na otkinutoj glavi? Ne isplati se. Bolje je bit bez ogrlice i mere, vozit se u fii sa glavon na ramenu. Puno bolje i zdravije. Bila je Zdene u svojoj blioj povjesti u vezi sa jednin takvin mafijozon, ali se stalno bojala da je ne kidnapira druga banda, pa s njom ne ucjenjuje onu prvu i tog njenog frajera. A je bila luda. On bi njima nju jo da, a ne je oslobaa. Jedva se ona iz te veze iskoprcala. I to tek kad su joj tipa ucmekali. Puno je ona toga znala da bije on tek tako pustija. Posli je imala problema i sa ostatkom bande, al dr tamo, dr vamo, nekako se za dlaku izvukla. I sad se, eto, odluila za neto izmeu. Ni prebogato ni presiromano. A to izmeu je poslovni svit, koji lipo, na normalan nain zarauje i koji umisto pitolja nosi aktovke. I tako je ona razradila i meni iznila svoj pakleni plan. ta u, morala san jon pomo, priskoit i podrat je jer je i ona meni pomogla kad me je tribalo vodit po diskaima, kafiima i nonon ivotu uope. Plan je bija sljedei: da nas dvi lipo nabavimo neke monture i na njih nalipimo, ono, marku Bos ili Ar-mani, jer za original, normalno, nismo imale para. Dodue, ona je imala neke kostimie koji su jon ostali od onog mafijoza prije nego su ga ucmekali, ali to je sve bilo preizazovno, a i napola isparano. Jer, on svaki put kad bi popizdija i dovatija je nije gleda di vata i sve bi jon to ispara. Koji puta bi dovatija robu, a koji puta borami nju, pa je znala bit sva u masnicama, ali neemo sad o tom, bilo pa prolo. Tako da smo ipak morale nabavit neto novo, klasino, prominit ili na divlji imi. Morale smo, ono, ukrotit grive, splest punice, decentno se naminkat, nabacit oale, uredne kostimie. A onda ono najvanije: izabrat neku najugledniju poslovnu zgradu i tako skockane lipo se svaki dan vozat liftom gori-doli, gor i-doli, pa se vrtit po hodnicima, zavirivat ovla u kancelarije i sudarat se sa zaposlenicima isprid zahoda dok nas svi malo-pomalo ne upoznaju, prihvate i ne ponu zvat kolegice. A kad se to dogodi lake emo do do direktora sektora. To je bija taj plan i, borami, tako nas dvi, ne budi line, dizale se ujutro najranije, mada nan nije bilo lako prominit ritam buenja. Gore nan je bilo nego da smo prominile kontinent i savladavale vremensku razliku, jer svit kod nas u ivot ide tek u pono, a kui se vraa oko est. I sad, umisto da dolazimo iz nonog ivota u est ujutro, mi smo morale na posa. Ali eto, kad ovik ima cilj natira se i lake mu je. I tako smo se mi lipo svako jutro dizale, lagano onako poluma-murne odgegale do autobusa, onda jednu stanicu prije silazile, vatale taksi i lipo ka dame dolazile na posa. Jer ne bi bila neka fora da nas neko vidi da u takvu zgradu zlatnih kvaka stiemo grackim autobuson. To nan je moglo usrat ili plan. I tako smo po ili dan zujale tamo-amo, livo-desno, gori-doli, ka muve bez glave. Niko nije moga pro, a da nas ne primjeti. I malo-pomalo stvarno svi nam se poeli javljat, poz-dravljat

nas pa ak i oslovljavat sa kolegice. I ne proe ti puno, moja, borami, prija baci oko na nekog stvarno napetog frajera. Uglaenog, a opet muevnog i odlui ga smotat. Ono, bija je zalizan i nosija oalice, ali nije bija pizdek, nego ba lipo razvijeno muko. Stalno ga je pratila i, ka tobo, uvik mu se negdi nalazila na putu. A onda, kad je morala konano potegnit odluujui potez iskoristila je onu glupu foru iz filmova koja kod svih uspaljenih sekretarica pali. Uzela je u naruje tonu fascikala i raznoraznih papira i sa tim ekala iza kantuna kad e crni, markantni oalinko nai, i kad e ga zaskoit, a onda kad je zaa iza te oe zabila se svon forcon u njega, sve te papire i fascikle prosula mu isprid nogu, i jo mu nabila osjeaj krivnje. I sad, on ka pravi entlmen pomoga joj to skupljat, stalno se izvinjava ta je opizdija u nju i daje nije vidija, i da nije tija, a usput kradomice baca na nju oadu. Ona se, naravno, onako glupasto njemu nacerekala u facu, govorila: Nita, nita, nije to nita, ja san kriva i trapava, znate malo mi je dioptrija u kurcu, nije nita, nije nita. A borami, bilo je neto, jeka je baena. Pozva je on nju tog istog dana na onu uvenu kavu, a zatim ak i na ruak koji je ve puno ozbiljnija stvar. Ona se zafalila i, naravski, jedva se suzdravajui odbila izgovarajui se da ima puno posla i da ne more mada bi, u biti, tila. Naravno, to njeno odbijanje i prenemaganje bilo je samo dio taktike i strategije kako bi on jo vie zagriza i jo dulje je nagovara. I kad je predloija umisto ruka veeru, prija, borami, pristala i dola do cilja. Posli je on skonta da mu sve karte u svezi s njom nisu nekako pravilno posloene i da mu se tu neto nikako ne slae, vidija je da nije ba neto naitana i educirana za posa za koji je tvrdila da radi, ali kad je on nju povalija sve je to palo u vodu. Kasno je on to oko njene edukacije zakljuija. Prije seksa jo se i moga osvistit i iskoprcat iz mrie, ali posli dobrog seksa obrazovanje malu ulogu igra. Sve je on to njoj opro-stija, zaboravija, zbog nje se rastavija od svoje fine i obrazovane, ali seksualno nenadarene ene. Jer, esto muki pametne zrele ene zamine mladim guskama. Tome se ne triba udit. A i ovi je bija od krvi i mesa, moja prija spretna i, eto, najebala mu ena. A ta e, bidna, nije prva ni zadnja. Mojoj priji je posli lipo pomoga da upie teaj za kompjutore jer je to njoj plafon. Neke vee i tee kurseve ona ne bi mogla nikako savladat. Dakle, to joj je pomoga da upie, ali joj Bog nije moga pomo da zavri. Sve je to za nju bilo prekomplicirano, pa joj je on naa vezu kako da ipak dobije neku kakvu-takvu potvrdu o zavrenom kursu. I, borami, eno ti nje danas u toj firmi njegova sekretarica, neto bada, nabada i bocka po onom kompjuteru. Gospoa, dama! To ti je ono: Bolje se rodit bez neke stvari, nego bez srie. A ja? Ja nian bacila oko na nikoga, ali jedan me ubra i bacija oko na mene. Kako ja nikad ne biran frajere nego ekan da mene izaberu, prihvatila ja igru. I on za mnom, ja za njim, on za mnom i - op zaskoi me jednom naglo i pozove u kancelariju. Ja sritna, niko sritniji od mene. Raunan, evo, i meni svanilo, nije samo Zdene uvatila Boga za bradu. Nije me odma pozva na kavu nego me poeja pitat ko san, ta san, odakle, ta radin, koje san kvalifikacije, ko mije otac, mater, od ega ivin. I raunan, a ta je ovi moj fin i poseban, kako se brine od ega ja ivin, kako mi oe pomo, kako me sve pita i to zato ta bi me prvo tija dobro upoznat, prodrit mi u duu, u korjene, a onda me vodit na kavu. Odma je to za mene bilo neto novo. Taj obrnuti sijed. Oduevila se ja i, borami, raspriala, razvezla o onome ta me pita i nije. ili moj ivot mu ispripovidila, bacila pod noge, a on samo slua i klima glavon, onda se diga i samo izustija: Kolegice za mnom!. Pola ja za njin, mislim sad e past ta kava. Kad da vi iznenaenja, umisto kave pala u-za. Odleala ja, borami, svoje. E, mene budale bez srie. Taman mislila da san konano naila na neko poteno bie koje je spremno brinit za mene. Raunala, aj nije neka lipota, al je fin, sviam mu se. Oe me upoznat, priat sa mnom, oe ta dublje prodrit u me. Nian mu samo ja interesantna nego i moj govor, inteligencija, razmiljanja, stav o ivotu. Nije ka drugi, pa samo na moje tilo i zaskoija me, nego me lipo o svemu prvo pita. Kad ono, on mene u uzu. Govori, bila mu ispoetka sumnjiva, nikad me prije nije vidija, a i drugi su mu se poeli alit da neka sumnjiva enska osoba seta okolo i zabada u sve nos. Kae, pogotovo su se alile zaposlenice. A i mislila san se ko bi mi moga namistit nego pakosne enturae. im vide da je neka zgodnija i mlaa od njih pakost im proradi. trace jedne, nisu znale ta e i prijavile me. Zlobnice. Pozvali organa i on me, normalno, ka sumnjivi element orkira. Eto kakve san van ja srie, a iman jedan razred kole vie od Zdene, i ako emo raunat onu godinu staje pala u osnovnoj, onda ja iman dvi godine vie kole od Zdene, a Zdene zato ima dva puta vie srie od mene. A s tim se valjda triba pomirit i to prihvatit ka neminovnu injenicu, ka ono: Ne mo imat sve u ivotu. Ja, eto, iman malo vie obrazovanja, a ona srie, i to je to. NA GROBLJU? I tako se, eto, zavrija taj na pakleni plan broj jedan. Zdene se, kurva, ka i obino izvukla, a ja najebala od organa. Mislim dravnih. I nju su tili ispiti-vat, ali oni njen to nikako nije dopustija. Tako ti je to kad ti

ima ko uvat lea, kad ima svog ovika i jebaa. On nije pustija da se njegova Zdene iskom-promitira, a mene bidnu ko jebe-Za sve triba veza. I tako su oni mene jo danima ispitivali, ispitivali i kad su skontali da sanja neka sitna riba pustili me doma. Posli Zdeni bilo mene a i ta je taj ili sluaj tako zavrija pa me dola posjetit. A sva naprlitana, skockana od glave do pete. Sa pravin, pravcatin markama odjela po sebi i sa original postolama. Sve Armani, Bos, ludnica. Zdene prosto zablistala, ka guzica od majmuna, ne mo je pripoznat. Druga ena. A ta e, koga idu pare, idu. Kad su je mater i aa prestali financirat odma je nala drugog sponzora. A u mene nigdi para. Ni od matere, ni od sponzora. Pa mi onda zaglumila neki det-set, poela me gledat svisoka i solit mi pamet o kompjutorima jer je to jedini teaj koji je privela kraju, i to uz krevetnu vezu. Poela se sve itat nikin stranin riima koje nikad prije nisi moga ut iz njenih usti, tipa: tastatura, i mejl, bizarno, trivijalno, surfalaja, i sve neke take pizdarije ta je pokupila sa tog glupog teaja. Pari da je zavrila za doktora nauka. A onda, kad mi je dopizdila, dreknila san na nju i sigurno bi je potirala a da nije prestala glumit tu snobovtinu. Kad je malo dola sebi i postala ona stara Zdene, onda smo sile, lagano ispijale kavu dok ona nije stajala kokodakat o svojoj srii. Ja san je sluala, sluala, a onda san joj rekla: Jebate, Zdene, lako je tebi pizdit, a kako je meni. Ti si nala ta si traila, a ja nian nala ni ta san traila, ni ta nian traila. Kako moprida mnom, nesritnicon, priat o svojoj srii ? To je krajnje nekulturno, nehumano i neljudski. To ti je isto kad, na primjer, eni koja ne moe zatrudnit neka ena pria kako ona ima petero prekrasne diice. Onda je Zdene konano zaepila o svojoj prego-lemoj srii i iznila mi plan broj dva. Ja, naravski, normalno nian tila vie ut ni rii o Zdeninim briljantnim paklenim planovima u kojima uvik ja najeben, a Zdene bude jebena strana. I tako san ja to odbijala, odbijala, a dosadna Zdene navaljivala, navaljivala. Govorila je kako joj se savjest nee smiriti i da joj njena srea nita ne more znait dok ja ne pronaen svoju. To da mi oe pomo, to san joj, aj, povirovala, al to da ona nee bit sritna dok ne buenja, to malo morgen. Ali, eto, aj, na kraju san je bar pristala sasluat u emu bi se triba sastojat taj njen pakleni plan broj dva pomou kojeg bi ja mogla uvatit neku marku od frajera. Dakle, evo plana koji more samo Zdenin morbidni mozak isplanirat. Ona je rekla da je na zadatak samo da svako jut ro kupujemo novine i pratimo koje umra. Panju je tribalo obratit samo na mlade ene koje su za sobom ostavile uspjene ucviljene udovce. To je lako vidit i pripoznat. Po broju osmrtnica, po firmama koje izraavaju suut, po veliini osmrtnice od mua i rodbine i tako da ne nabrajan, a najvanije od svega je imat nos. Te udovce nije lako bilo na ako se zna da su, na primjer, kako san negdi proitala, u Engleskoj u prolom stoljeu izbrojili tri miljona udovica i upola manje udovaca. Kad je meni Zdene poela priat o tim novinama i osmrtnicama, ja san popizdila i nian je vie tila sluat. Neto perverznije nian u mom ivotu ula. Ali Zdene ne bi bila Zdene da me nije nastavila pilat i uvjeravat me kako je to super jedinstvena ideja i da u kapitalizmu uspjeh poslovnog ovika i biznismena ovisi uglavnom samo o tome koliko je njegova ideja jedinstvena. Draga moja, ja tebi nudim ideju, proizvod svoga mozga, a ti to odbija, govorila je Zdene, a zna zato ? Zato ta ti to ne mo pripoznat, a uspjeh svih uspjenih ljudi ovisi o tome da neku ideju na vrime prije drugih pripoznaju i sprovedu u dilo. Zato su svi, draga moja, bogatai postali bogati? Ne zato ta su volili puno radit i imali uljave ruke. Ne, oni su samo mislili i smislili ideje, koje su onda drugi morali sprovodit u dilo i za njih uljavit ruke. Draga moja, oni koji imaju ideje side i manipuliraju onima koji tih ideja nemaju. Ja tebi nudim svoje ideje mukte i ti odbija. Navila se tako Zdene, navalila, navalila samo onako kako ona zna i ta u, bidna, radi mira u kui morala san je sasluat do kraja. Dakle nastavila je Zdene: Kad naemo jednu takvu kombinaciju na je zadatak da vidimo kad je sprovod, ono, di i u kolko sati, onda se lipo obuemo kako dolikuje i otiemo na sprovod. Tamo vidimo i osmotrimo udovca kojemu je sigurno nakon smrti ene utjeha prijeko potribna, zakljuimo jel ti se svia ili ne, alujemo mu se i odluimo o daljnjim koracima koje triba poduzet do vaeg konanog upoznavanja i sjedinjenja. Kad je ona to meni rekl a, ja san stvarno pomislila da je bidna Zdene totalno kviknila u mozgu. Ali sad ne znan ko je lui, ona ta me na to nagovorila ili ja koja san na to pristala. Uglavnom, ne znan kako i ta mije bilo, u kakvon sam se transu nalazila, inoma to ta je luda Zdene predloila ja san napravila. Nale smo prigodnu osmrtnicu, uredile se kako spada i zaputile na sprovod. Udovac mi se svidija i ja san se sa Zdenon dogovorila ta dalje. Priekale smo par dana da se ila ta stvar i tuga splasne, a onda smo krenile u akciju. Poto smo pretpostavljale da e ucviljeni mu nakon enine smrti svaki dan posjeivat njen grob i u tiini tit sa njom provest neko vrime, Zdene mi je predloila da ja lipo oden ta ranije na groblje, sakrijen se iza susidnog spomenika i ekan kad e ucviljeni udovac sam sti. Dok on bude tugova ja bi mu tribala pri, predstavit se ka bliska suradnica i prijateljica njegove ene, malo sa njim zajedno tugovat, a onda mu pruit rame za plakanje. I kako je luda Zdene predloila, ja jo lua opet prihvatila. Ukrcala se na jutarnji autobus i pravac groblje. Kad san tamo stigla iva san se

usrala. Neka neugodna grobna tiina oko mene, a nigdi nikog, nigdi ive due. Krenila hrabro malo naprid, a kad je neto unilo, ja bi nazad. Ukopala se na mistu, nian mogla ni livo ni desno. Noge mi okamenile, a u memoriju mi se vratile sve one prie i filmovi o vampirima, fraketaj-nima, duhovima i ta ti ja znan emu sve ne. Glupo mi bilo sad vatat autobus pa nazad, a i njega je tri-balo ekat u blizini groblja. Radije sam onda sila malo na klupici isprid groblja i priekala da neko iv naie. Tako san sidila i sidila i u sebi jebala sve po spisku Zdeni i frajerima i koji me vrag natanta da radin ovo ta radin. I tako san sidila, malo dola sebi dok nisu poele dolazit prve ive due. Svit kre-nija, svak prema grobu svojih blinjih, a ja kroz njih kako je luda Zdene rekla, do groba one nesritnice. Onda san nala najblii spomenik, sakrila se i ekala. I tako sam ja tu ekala i ekala. U poetku san se opet usrala od straja, ali kako je vrime odmicalo i moj straj je jenjava, a bol u nogama se pojaavala. Poslala san k vragu Zdenu i njene planove i taman kad san mislila oti a, evo ti njega na grob one nesritnice ene. Nian mogla oima virovat da se pojavija. Ukamenila se na svon mistu i malo bolje poirila iza spomenika, kad ono ok. Nije bija on, pripoznala bi ga da je, nian luda. Ovije bija vie kafenkasto plav s bradicom, a oni moj udovac crn, neto ala Klerk Gebl. Ko je ovo, mislin se, i taman da se promislin stie prafi on. Stali on i on, i poeli neto mrmorit. Uglavnom iz te njihove prie ja uberen da je oni drugi mu, a oni prvi ljubavnik. I daje mu ustvari nagovorija nekog tipa da armira njegovu enu, odvue je u krevet i ukoka. E sad, taj koga je on nagovorija bija je upravo taj koji je staja tik njemu uz rame. On i on, tik uz rame. Kad sanja to ula skoro nian u grob propala, jedva su me noge drale. Go-vorin sama sebi: A Zdene, Zdene u ta me uvali, da ti jeben Zdenu i mene ludu ta te sluan, pa da nije, koza, mogla na neko pametnije i manje sablasno misto za trait frajera, nego me na groblje poslala, luda, dabili, luda debilna. I ne znan kako, ali u iston trenutku kad je ovi mu dava neki plik novanica tom ljubavniku, ja, valjda, kako su mi noge klecale, unila iza tog susjednog groba, oni se okrenuli, ja bris. Oni se ka opareni okrenili u pravcu mene. I kad se ljubavnik da u trk za mnom, opalija hitac, probija ljubavniku nogu, a ovi pa, mu zgra-bija oni bus para ta je ispa iz ljubavnikove ruke i nastavlja trat za mnom. Ja se stala derat ka krmaa prid klanje, ivi svit se od straja razbia, kud koji mili moji, mu uvatija crtu, a ja zavrila opet - pogodite u koga. Onoga ta me umisto na kavu pozva u kancelariju i zatvorija par dana iza reetaka. Ne znan ko se vie nije moga naudit, ja ili on ta se ponovo gledamo oi u oi, fejs tu fejs. Sta on mene opet ispitivat o ilom sluaju. Opet isto. Parilo mi se ka neki deavu. Pita me da ta s an vidila ta nian, ta san radila na groblju, ko mi je umra. Ja rekla da je to moja privatna i obiteljska stvar i da groblje nije firma u kojoj mora bit zaposlen da bi seta po njoj, a da grobovi oito nisu kancelarije. On je reka daje to oito tako, ali da smo to oko firme riili, a sad rjeavamo groblje oito. Onda san malo ve popizdila i rekla da mi je svega dosta i da e on mene sa svojon znatieljon oito u grob utirat. Borati, sria da mi on nije mu. Bija bi mi uvik za petama. I nita, kad san mu rekla da san bila rodbini na groblju, zatvorija me i reka da emo nastavit s ispitivanjem kad buden spremnija za suradnju, a dotle da ekan u bajbuku. Jebate, ovo mi je bija drugi puta da san ja zbog glupih frajera i glupe Zdene i glupe mene u uzi, a najvei apsurd apsurda je da san ja zavrila u toj uzi, ustvari, zbog frajera koje san tila upoznat, a i nian. To je stvarno pizdarija. Ajde, razumila bi da san imala tipa, pa se s njim poklala, ili mu recimo zbog ljubomore izbaketala ljubavnicu ili ga zbom-bala u jaja, ali da san ja u bajbuku zbog tipova koje nian ni upoznala, to je stvarno za nevirovat. Ali sad nije bilo vrime za razmiljanja o povjesti moje gluposti nego se tribalo na neki bilo koji nain izvu odatle. I tako, ponovo san bila u prilici da se suoin sama sa svojin mozgon, malo promozgan ta u sa sobon, svojin ivoton i govnima u koje san upala. Mislila, mislila, pritumbavala i dositila se. Ujutro, in san se probudila, zamolila san da bi se triba la javit nekom od mojih da se ne sekiraju i da znaju di san. Oni mi dali telefon, a ja nazvala ludu Zdenu. Ona me odma pitala jesan li ga nala, a ja san rekla: Jesan, istog ka i pro li puta u firmi. Onda me pitala di san i s kin san pa san joj rekla: Isto di i proli puta kad san izletila iz firme pod ruku sa iston facon koja me dovela dovde. Kad san joj sve ispriala i kad je pametna Zdene konano svatila di san i ta san, odma je doletila i poela kukat tamo po policiskoj ordinaciji. U onih pet minuta ta su nas pustile nasamo ovaj puta san uspila ja njoj iznit svoj plan. Poto je vidila da je stvar ozbiljna, posluala me. Rekla san joj da poe na groblje, obie sve grobove i vidi ima li tamo neko sa mojim djevojakim ili uda-tim prezimenom ko je otega papke. Ja san rekla da san bila rodbini na groblju i sad je Zdene tribala samo prona grob sa nekim podudarnim prezimenom. U poetku se protivila, nikako nije tila. Govorila da se tog mista uasava, a ja san joj rekla: A nisi se uasavala kad si mene tamo slala, droljo, dabili droljo, sad aj tamo i trai, pa vidit kako je meni bilo. Sutradan dola Zdene sva ispijena i blida. Bie od straja. Jedva sanje pripoznala. Parila je vie mrtva nego iva. Oni u policiskoj mislili daje to sestra od one Zdene ta mi je bila juer u posjetu. Rekla mi je da je ba u blizini one jadne pokojnice vidila neki grob sa imenom i prezimenom moje bive svekrve i to sav prekriven cviem. Jebate oka. Ja bri-znila u pla, a Zdene se u udu zableuila u mene. Je, Zdene, to je ona. Bila je uvik betijaprima meni, ali ta e i kad ti pas krepa zaplae, pa kako ne

za ivin biem. Ali ona je sad mrtvo bie, govori Zdene. Znan, znan, nastavila san mrcat. Stali me tamo svi tjeit. Ja im objasnila i oni me pustili na uvjetnu do suda. Nian mogla ekat. Otila san doma prisvukla se i odluila se odma i alovat bivem muu i svekru. Ja dola na vrata i odma pala svekru u zagrljaj, poela oplakivat bivu svekrvu, a ovi me samo u udu gleda i brie mi suze. Kad, odjednom, zaori se neki divlji poznati glas iz kuine: Betijo, dabili betijo, nije ti dosta ta si unitila ivot mom sinu i ovoj potenoj obitelji okaljala ugled, sad mi jo sa takvin gadarijama na vrata dolazi i ovu potenu familiju uznemirava. Da ona mene ivu na mojim vratima oplakuje, Jure kako to mo dozvolit1?! I jo joj suze brie. Bestidnici jednoj bez srca i due kojoj nikad suzu dosad nisam u oku vidila. Dobro da mi se sin jedne takve lice opakice rjeija. Izbaci je vanka naglavu, Jure, da ti jeben Juru Ju-rinoga! I ta e, bidni moj svekar, uvik je bija papuar, gurnija me, a ona stoka zalupila ta je mogla jae vrata za mnom. Tako da, ipak, nikad ne reci nikad. Zaklela san se da u samo mrtva do na njena vrata, al eto, opet nevolja me tamo dovela kad san mislila da je ona mrtva. Nian ja kriva ta iman mekano srce prid kojim svi moji principi u vodu padaju. Nian se mogla ljutit na nju. Nekako bilo mi je drago da san vidila da nije mrtva, ve itekako iva, da ivlja ne more bit. I da van ne duljin ta je dalje bilo sa sluajen, reu van u par crta. Na sudu san rekla da san ila rodbini na grob, to san i dokazala, zahvaljujui onom jednom spomeniku koji je ima svekrvino ime i prezime. Oni nisu puno provjeravali jer su prave tie ve zatvorili, a ja im i nian bila vie bitna. Ko je ta jadnica sa svekrvinim imenom nian saznala, a nian se, ruku na srce, ni raspitivala. Ja mislin da su mi neki rekli da su jednom vidili moju svekrvu kako neto tuda obilazi i gleda. Bie nju, kurijoastu kakva je uvik i bila, zanimalo koje ta njena dvojnica po imenu. A ako je ona to naumila saznat i saznat e, ali briga mene, to je ve njen problem. Ostalo ta san vidila i ula morala san priznat. Mua i ljubavnika su zatvorili, mene pustili, a onda me oni, molin vas lipo, neete virovat, pozva. Pogodite di. Na kavu. Je, je. Znate oni ta me dva puta ispitiva. Oni organ iz firme. Ali, odbila san ga. Nian mu vie imala ta ispriat. Sve je o meni zna. Moga me je jedino pozvat u krevet, ali bolje da nije. Ionako ne bi pola. Kakve san ja srie jo bi me i u krevetu za neto optuija. Bii, bii. Mislim, nisu meni mrski organi, mislin muki, ali ovi dravni organi, bii, bii. Boe sauvaj, brrrrrr! ta dalje od mene. Dostaje meni bilo avantura i falih organa. U TEATRU? Nakon svih tih neuspjelih pothvata i vratolomija oko ganjanja frajera bila san malo, ruku na srce, umorna, iscrpljena, utuena, isciena ka kuhinjska krpa. Moga si sa mnom pod obrisat toliko san bila nikakva. Digla san ruke od svega, ali, sria, nian na se. Dotle ipak nije, fala Bogu, dolo. Osin toga ja san vjernik, a u naoj vjeri suicid je grij. Samo san se predala svojoj tuzi i samoi. Govoru svi da samo jaka, samosvjesna ena more nauit bit sama sa sobon. Pa san odluila malo trenirat tu samou i jakou. Predala san se grickanju ipseva, sendvia, noktiju i gledanju glupih romantinih filmova za plakanje. Moran priznat da me to treniranje samoe nije ba ilo. Isplakala san se, zapustila, nabila dvitri kile, nategla zavjese, sve zamraila i ivila u mraku, ali nita nije pomoglo, jo je bilo gore. ak san i mobitel iskljuila, a na kunon ukljuila sekretaricu ta je za mene, ovako lajavu, stvarno bilo nepojmljivo, nian slala ni poruke. I tako san neko vrime doma oajavala, primitala se sa jedne fotelje na drugu, sa kaua na postelju. Pila, jila, pila, jila, plakala, dok nakon par dana nije neko zazvonija na vrata. Dugo san se mislila ou li otvorit ili nastavit i dalje trenirat svoju jakou i samou. Ali ono silo na zvono pa silo. Kad ko ti je to bija? Ko e drugi nego Zdene. Zvala me danima i kako se niko nije javlja dola ona meni na vrata sa policijon. Onin istin organon koji me dva puta ispitiva. Kad san ih vidila odma san in vrata u noseve zalipila, ka i svekrvi oni put. Zdene se stala derat da joj otvorin, ali san joj rekla da ou tek kad doe bez organa. I, borami, sutradan uvee eto ti nje opet, ali ovaj puta sa onin njenin tipom iz firme i jo jednim. Kau da su se zabrinili za mene i da su me odluili izvu iz depresije i stana i izvest u ivot. Ja nian tila, rekla san in da mi nije ni do ega, da mi nije do moga, a kamoli tog njihovog ivota. Ali oni su me bukvalno izvukli iz kue. Zdene navukla neto robe na me i odveli me, neete virovat di. U teatar. A to je za mene tek bija ok i sajnsfikn. Sila Zdene, do nje taj njen, a do mene taj kojega su doveli da mi bude ka drutvo. Ja isto sila, ta u? I onda poela ta neka njihova predstava. Glumci se stali okolo bacat, svi polugoli namazani nikin bilin bojama. Deru se, urliu. Mis-lin se ja: A ta je ovo, Boe moj ? Ja san teatar zamiljala skroz drukije. Mislila san da oni koji tamo neto predstavljaju moraju bit lipi, moraju lipo govorit, glumit, pivat. Kad ono, isprid mene sama deraina i valjai-na. Stali se jo gaat pokvarenin jajima i izvodit neke perverzne pokrete. Sodoma i Gomora. Parilo mi se da ono more i moja baba glumit, samo se moja baba sigurno ne bi tako tila, ni mogla izblamirat. Poela seja na onoj stolici vrpoljit tamo--amo, poela povirivat na mobitel ne bil vidila kolko

je sati. Jo san se vie oneraspoloila nego kad san dola. Borati, umisto da se ovik u teatru opusti, nasmije, da vidi kako ti glumci izvode neto ta drugi obian svit, koji nisu umjetnici, ne moe, da ti skrenu bar na trenutak misli od svakodnevnog sumornog ivota, kad tamo, umisto da san se opustila, ja se sva napela. Da me nije bija blam bila bi priko svih priskoila i izala vanka na friku ariju, ponovo u moju samou, ali eto nian tila pravit skandal. Izdrala san bome sve tri ure. Ma koje su to budale da in predstave traju tri ure?! Ko to more danas toliko sidit, ne znan. Ma u dananje vrime bi i Prohujalo s vihorom tribalo kratit altroke one budalatine koje sanja gledala. Posli predstave svi se tome divili, estitali glumcima. Rekli da je to moderno neko konceptualno kazalite, neke, kolko se sian, fragmentrane, fragmentarne dramaturgije ili tako nekako. Uostalom, more sve to bit, a i ne mora. Taki je to, ini mi se, anr. Svi se u to ka neto puno razumu. A i Zdene se tamo neto pravila pametna za popizdit i stalno klimala glavon. A da si je pita zato klima, ne bi ni ona znala. Dobro jon se vrat nije ukoija. Bar ja znan daje ona dosad jedino prvo i zadnje gledala i proitala Nikoletinu Bursaa, i to zato staje bilo obavezno u koli, pa nas je uiteljica nakon lektire odvukla u teatar da si to i slikovito predoimo. Zdene je, sian se, sidila do mene i stalno neto zapitkivala, vrtila se, rastezala vaku i gaala se bombonima. Jedva je kraj izdrala. Stalno joj se pialo pa je ulazila i izlazila deset puta priskaui ili red, a sad se pravi neto naitana i nagledana. Ma more ona zajebavat i zavaravat koga oe, ali ta meni baca glumu, jebate, kad ja znan ko je, ta je i kakva joj je pamet i koliko piza. Ali sad kad je imala ka frajera intelektualca poela se i ona pravit pametna da, ka, ona to sve razumi. Glavno da je ona nabacila toaletu, to je najglavnije. Dobro, ta znan da to Zdene ne razumi, ali se meni parilo da to nije razumija ni ti njen intelektualac, a bome ni iko drugi. Nego, eto, ka svi se pravili i traili niku dubinu u toj skakaini i deraini, a kad su mene pitali ta mislin, jel mi bilo lipo i jesan li se zabavila, tagod produhovila i produbila, ja san in sve skresala u brk i rekla da ja nita ne mislin i da neto gorega i glupljega nian vidila u ivotu, i da ne da san se produbila nego san dola jo plia. Neto nekog vraga i ja znan, ne more se re da se nian bar filmova nagle-dala. Zdene se od neugode stala glupo cerekat i tu me nogon, a oni tip kojega su doveli da mi pravi drutvo uvatija crtu i z brisa. Posli san ula da je reka Zdeni i njenom intelektualcu da sa takvon neproduhovljenon i neobra-zovanon glupaon bez dubine, ka ta san ja, nee stat ni pet minuta, altroke je vie di izvest i pravit joj drutvo. A je me razoara, sva san se izdeprimi-rala. Ne ti njega i njegovog drutva. Boli me nika stvar ta je on tako reagira, pari da bi ja s njin vie izala, pogotovo ako me je mislija odvest na jo neki taki kulturni dogaaj. Dosta mi je ta u slikarstvu vie nita ne razumin i ne mogu pripoznat. Same neke brljotine koje bi moglo i dite od pet godina naarat, pa jo i takav teatar, Boe me oslobodi. Ako je to neka dananja umjetnost onda mi je drago da nian umjetnik, da umjetnike ne moran gledat i sa njima se druit. Ustvari, ja mislin da su pravi umjetnici uasno jednostavan svit. Onaj Domingo i Pavaroti lipo se zajebaju, igraju sa Karerason na karte do samog izlaska na scenu, al zato kad zapivaju, bogovi. Gleda, stani-pani. A ovi niki fali umjetnici, vie glume van scene nego na sceni. Onda sve ono ta ne valja proglase za umjetnost. Recimo, ako ne znaju neto lipo nacrtat onda neku brljotinu proglase genijalnim djelom ili, na primjer, ako ne znaju lipo pivat mukanje proglase vrhunskom vokalnom izvedbon. Tako je jedna glum ica u Holivudu imala grube noge, ali su njeni menaderi odluili da su ba takve noge ludilo i in, napravili propagandu i bogme proglasie njene noge nogama stoljea. Lako je tako. Tako bi i ja sebe mogla proglasit ne znam kim. Novom Dinom Lolobrididom. A da iman malo vie kurae i bolji eludac to bi i napravila. Stvorila bi sama od sebe mit, budale bi se divile, ja in se lipo smijala u brk i mlatila pare. Neka taj vie nije tija iza nigdi sa mnom. Misli da mije aj. Dostaje meni tih zaudnih kvazi umje tnika koji jedino sami sebe razumiju. Iman ja iskustva s tim. Kad san bila srednja kola svidija se meni jedan tip. Zgodan lip, ono, ala Konan. I malo-pomalo, mi se nekako spanali i, aj, nazovimo to proodali. I sad, on mene jednu veer izvea vanka. A onda nije sta priat o sebi. Ja, pa ja. Pria kako ga niko ne razumi, kako je nesvaen, kako on ima neki svoj unutarnji ivot, kako njemu ne tribaju te neke glupe umjetnike akademije jer da to ta tamo ue on sve ve zna. Govorija mi je o astrologiji, o horoskopu, o apokalipsi, o vodenom krevetu, o besmislu umjetnosti i postojanja, o makrobiotici, budizmu, Cigavari, Tibetu i pitaj ti Boga emu sve ne. Mene nije pita ni a ni be. Takvi su vam ti muki. Vole da im se ene dive i hrane se tim. Svi bi tili bit genijalci u eninim oima. I sad, on meni to sve pria kako bi ja svatila koju ja nesvaenu genijalnost iman pored sebe. I malopomalo, oe nee, pone tako, tija ne tija, razmiljat. Tipa onoga: Vi ti kako je on genijalan i nesvaen, a ja obina i glupasta, svak me more proitat ka otvorenu knjigu. Dobije jo neki kompleks manje vrijednosti, majke mi. Bude te sram ta si obian ovik, ta nisi malo kompliciraniji i zamreniji, ta su ti misli sabrana djela, a ne roman toka svisti. etali mi tako etali uz more. Divota! Miseina pruala srebrni odsjaj u more, ja blenila u zvide, sve romantino za popizdit, a on ti odjednom umu-ka i samo tako, oda, oda uz mene i mui. Kad odjednom ree on meni: Goge! Ja se trgla, mislila sad e past poljubac. To je to. A on opet: Goge, zna ta!? Ja

kaen: Znan i ja bi to tila. On kae: ta bi tila?, a ja kaem: Pa to ta i ti! On kae: Sta bi ja to tija? Ja kaen: Pa to ta misli, a ne mo re. Nemoj se sramit, mo mepojubit. A on kae: A ne to, Goge, ja te puno volin i osian te ovdi, vidi ovdi, u srcu, u grudiman. Ja se rastopila rekla da i ja njega isto tako osian i da ba zato mislin daje ba sad idealna prilika i scenografija za poljubac. A znate ta mi je on odgovorija? Odgovorija mi je da on mene toliko duboko voli i osjea, pa me zato ne more pojubit, nego da ja lipo iden doma, a da e on ostat sidit na onoj miseini, gledat u more i srebrni odsjaj i raz-miljat o meni i naoj jubavi, i da e tek tad ta ljubav u njegovon srcu dobit planetarne uzviene dimenzije. Reka je da bi pravi realan poljubac bija preba-nalan potez za tako uzviene osjeaje. I da e elja i udnja za mnom bit puno jaa kad mene ne bude bilo, kad oden doma, a on ostane razmiljat o meni i udit za mojin usnama i jezikon. Ja se skamenila. A budale, jebate! Pa diuja sad sama doma u ovu uru, rekla san mu. Pa zna li ti daje skoro dvi ure po noi. Di u sama u tu uru etat uz more po toj mrcini. Pa more me ko silovat, priklat. ta onda sa ljubavi debilu, debilni. Ko zna staja njemu jo nian izgovorila ne bi li ga uvjerila da me otprati doma, pa onda ako se on oe vratit nazad, privalit pjehe svu tu kilometrau nek privali, vrati se, blene u miseinu i puinu i nek razmilja i udi, jebe se mene, samo da ne iden sama doma. Ali, ma kakvi. Ne bi ga Bog nagovorija. Lipo ti on ija, blenija u puinu i vie se nije da dozvat. Moga si ga dozivat, mrdat, trest, ali on ka daje upa u niki trans, meditaciju ta li? Prije mu nisi usta moga zaepit, a sad umuka i ni rii, skamenija se ka mrtvac a ti draga moja Goge lipo u dvi ure sama po mrcini doma, pa ta bude, bude. Jebala san mu mater sve puten kui, pivala san i trala od straja brzo koliko me noge nose. Rekla san sama sebi: Goge,Goge ako ovo priivi nikad vie ne pogledat umjetniko djelo altro-ke umjetnika. Jebemti njih i njihovu zaudnost. Bolje na nekoga normalnijeg i manje zaudnog pa da te lipo poljubi, zagrli, prui ono ta ena trai i isprati do kunih vrata, nego da se on ljubi sa tobon u svojin mislima, a ti tri doma sama i pripadnuta ka zadnja budaletina. Toliko o tin zaudnin umjetnicima. Poznati su oni meni sa svin njihovin imii-ma, glupin frizurama, oalima i jo glupljin mislima i fiks idejama po kojima bi, ka, tili bit jedinstveni, kad ve ne mogu bit jedinstveni po svojoj umjetnosti. Zato bolje da je ovi Zdenin prijatelj, ta mi je pravija drutvo u teatru, sam otia od mene nego da san gaja nogirala. I dobro je daje otia u teatru kad je mene ima ko pribacit doma, a ne u dvi ure uz more na miseini. Ajde, ima Boga. Dvi se valjda iste tragedije ne mogu ponovit. Sline da, ali iste teko. Kucniu tri puta da se ne ureknen. OPASNOSTI ZA BRAK PRIJATELJICE NISU ZA KUU Kako san van ve rekla u prethodnom poglavlju: druite se i imajte prijateljice, nema tu nita loe, ali problema ima i mogu nastat. Svi vam muki mrze enine prijateljice, pogotovo emancipirane rasputenice. U prvom redu ta mu zadravaju enu koja bi u to vrime mogla kuvat, prat ili neto korisnije radit za njega. Drugo, ne voli da mu neko eni puni glavu i da ona uiva u bilo ijem drutvu osim u njegovom. Sto razloga e on na da se s njom vie ne viate. Te ta e ti ona lina krava, sav posa koji ima je ispijanje kava i kavica po tuim kuama. ta ona tebi ima gatat u kavu, daje znala gatat izgatala bi prvo sebi, pa nismo mi, borati, cigani ni pogani. Te ta e ti ona rasputenica i kurva koja ne zna sama di e sa sobom. ili grad je priko nje prosa, jo e nam i sidu u kuu donit. Nosi to k vragu prije nego nas sve u kui infeta. Te ta e ti ona s petog kata. Nikad nita ne kuva, zbog nje mi svaki ruak prisidne jer se zalipi za na stol ka krpelj, pa neu ja valjda radit i slamat se po ile dane da bi suside ranija. Neka sama kuva, ima ruke. Te ta e ti ona avka udovica. Borati, od kad jon je mu umra ne zatvara usta, mlije li mlije, ka mlin. Pa da ja u svojoj vlastitoj kui ne mogu na miru od tih enturaa novine proitat. I tako dalje i tako blie, uglavnom sve mu enine prijateljice smetaju, nijedna mu ne valja i to samo zato ta muko ne podnosi nikakvu konkurenciju, pa bila to i samo jedna obina bezazlena lajava prijateljica. Mrzi te enske akule, a posebno je alergian kad se zasidne po pola ure na telefon. Na to dobije nervni, zbog svega ta san prije navela, plus jo zbog telefonskog rauna. A od svih moguih eninih prija uvjerljivo su mu najmre emancipirane rasputenice otkopane odgori do doli, jer se boji da bi mogle imat utjecaja na njegovu enu koja s vrimenom moda postane samosvjesnija, a to samosvjesnija znai da vie misli na sebe, manje na mua i da ne mora nuno trpit svako njegovo sranje. To mu ne voli. S takvim emancipiranim prijateljicama muevi se vole druit van kue, ali zato ne ele da u kuama njihovim enama sole pamet. Zakonita ena mora bit mancipirana i neosvjetena. ta bi drugaije mogli jo re: mukima laska vrlina i neosvjetenost vlastite ene i sloboda i osvjetenost tue. Zato i vi pamet u glavu. Pokoji savjet takvih prija nee vam bit na odmet, ali nemojte ih opet ni " slipo sluat, jer su esti sluajevi da upravo takve nagovaraju udatu enu na sve i svata. Tipa onog: Vidi mene, otkad san se rastavila druga san ena. Niko mi ne visi nad glavom i nikome ne moram polagat raune, di u, s kim u i kad u. Legnem kad ou, dignem se kad ou, idem di ou, doem kad ou i niko mi ne ronza i ne prigovara. Sve vrime koje san prije troila etajui po pazaru i traei svjee paprike, pome, breskvice - spizu koja nee nakodit mom muiu i na koju nee podrigivat i rutavat,

vrime koje san troila rintaei po kui, kuvajui, perui-derui podove i tapete, sad posveujem sebi i gledan samo iskljuivo kako sebi i svom stomaiu ugodit. Obnovila san se, podmladila, vie se smijem, nian depresivna, ljudi me vie vole, ele u svoje drutvo. Kad se zaelim mukarca izaberen najzgodnijega, potroim ga i poaljem doma, jer ne volin da mi usmruje postelju dulje nego je to potrebno. Dakle, kako vidi, draga moja ivot se moe savreno organizirat i konzumirat. Zato bi ti ja preporuila da se podhitno promini. Jer ivot je kratak. ta, recimo, sad da ti njemu daruje najlipe godine svog ivota, a kad malo uvati godina o n te utne ka staro gvoe na otpad i dovede mladu pip-licu da mu sidi na jajima, a to je nerjedak sluaj, i ta ti onda bidna mo re nego: "Ajme meni i mladosti moja kome je dado i za koga je potroi. Zato se, draga, okreni, prosvitli, izai iz mraka sad dok ti je jo vrime, jer vidi mene, meni se takvo neto ne more dogodit jer ja svaku sekundu ivota ivin, punim ivotom, mukarce tretiram ka potronu robu i kad se izliu i potroe, samo ih utnem. Dakle, umisto da uim kraj nekog jadnog mua i ekam kad e mi dat nogu u guzicu, ja lipo sidim kraj vie mukih i samo ih bacin kroz prozor kad vie nisu za upotrebu. Ustvari, tretiram ih ka uloke za jednokratnu upotrebu. Jebate, meni svaki dan dolazi ispod kue kontejner da pokupi sve te kovace, majke mi. I tako iz dana u dan, sa kavice na kavicu, zaista postoji velika ansa da jedna ovakva iskusna maca, koja je prola sito i reeto, jednoj obinoj domaici, kojoj je svaki dan jedan nalik na drugoga, napuni glavu. Postoji mogunost da ova ena koja se posvetila domu i obitelji istinski poeli priko noi sve ostavit i upustit se u ludi samaki ivot pun avantura i izazova, da pone preispitivat i omalovaavat svoj dotadanji obiteljski ivot. Samo je sad pitanje je li to ba sve tako kako je to njoj njena takozvana prija predoila i nadrobila. Moda je ba ta nazovimo prija ljubomorna na nju, njen obiteljski ivot, mua, dicu i sve ta takav skladan obiteljski ivot more jednoj eni pruit? Jer te lije, raskopane od glave do repa, dugih noktiju i natapirane kose, koje vas nagovaraju da ostavite sve, mua, kuu, dicu, spremne su ve sutradan nakon vaeg odlaska uletit u va topli dom, sve prisvojit i lipo se udomait. Spremne su ugaat vaem muu vie i od vas samih, uzet van dicu, izrodit drugu. Sve, sve. Zato tu triba imat pameti i granice i uzimat ih s oprezom i rezervom. I zato u ovom sluaju nije ni loe ta se mu boji da vas takve ne promine. Mislin, bolje je da se plai da prijateljica ne promini vae navike i odnos prema njemu, nego d a vas on ne promini, odnosno zamini s njom. Tu, kako vidite, opasnost vreba sa svih strana. Zato triba pravilno veslat, naginjat barku na livu i desnu stranu, ali pazit da se ne privrne. Zato prijateljstva triba odravat, savjete uzimat s rezervom, druit se, ispijat kavice, ali daleko od kue. STRANKINJE A ta nai muki po liti popizde za stankinja-ma, to je za nevirovat! Dobiju neto od onog evropskog arma koji nemaju priko zime. Prosto se pomame. Ne mo ih pripoznat. Valjda in ona vruina udre gori i doli pa se ne mogu kontrolirat. One njima glavom zaokrenu pamet. A kako i nee. Odaju onako ka lisice. Mo ih na kilometar pripoznat. Po ili dan se pre na suncu, tako da su crne ka vragovi. Valjaju se s jedne na drugu stranu, cerekaju i neto nerazumljivo trabunjaju: Ojes, o nou, va bene, na bene, ene, vandrful, najs, vedr, bjutiful kroejn bojs, ja, ja, ih kome, ih kome. Ko e ih razumit. Sve im je najs. Normalno, kad dou samo na par dana i to puna depa. Sjaje se i vonjaju na kilometre od raznoraznih izmianih masti, kremetina i parfema sa kojima se po ile dane mau. Sunaju se uvik u tanga gaama ili gole, a to na njima ne zna jesu li tanga gae ili su in pigete u guzici. Mogu slobodno bez njih. Ustvari, znate vi ta su to tange? Ma, sigurno ste uli. To su van one gae ta ulazu u guzicu. Evo definicije. Prije su muki morali razmicat enske gaice da bi in vidili guzicu, a sad in moraju razmicat guzicu da bi in vidili gae. Eto. Te van strankinje uz tangu obavezno imaju izblajhanu, sprenu plavu ili jako natapiranu crnu kosu. Usta su im uvik rozo kriava, oko ruku i vrata, a nekad, borami, i struka imaju po tri tone zlata. Oblae se u nemogue kombinacije. Pogotovo ehinje, ono zeleno-plavo-uto. Da te oi zabole. Za os-lipit. Ponaaju se prenapadno slobodno i razuzdano ka kuje putene s lanca. Normalno, kad uvik ljetuju, ljetuju bez mueva i momaka, pa nadoknauju sve proputeno. Nisu one takve doma, ne. Ovdi misle da sve mogu jer ih niko ne zna, a ta ja znan, bie tako i nae poludu kad odu u njih. Sve se tim stra-nkinjama otvara od gori do doli. I uvik in ka toboe neto sluajno ispadne. Komadi sise, noge i da ne kaem ega jo. Imaju duge nokte i vataju tipove na neke glupe i prozirne fore. Ka ono, toboe, izgube se pa ne znaju put. A kad ih ovi nai provozaju i izvozaju zaborave samo ne di su nego i odakle su dole. Potpuno se pomame. I tako se ka toboe stalno gube. Jebate, neka nose kartu, kompas, mahovinu u ruci ili dokumente oko vrata ka pasi. Ima naina za orjentaciju. Koriste se i onom glupom forom kad im ka neto ispadne dok se diu, zavezuju cipele ili in, recimo, triba namazat lea, ili in pukne guma, ili in je slabo pa in triba aa vode, umjetno disanje i sve tako. A staje najtraginije nai muki su za tim njihovim stilom i punim epovima naprosto ludi. Sve bi in uinili. Sve ono ta nama nikad ne bi i to sve zato ta nemaju ivaca i do svog cilja bi tili sti ta bre,

a strankinje su idealna prilika za to. Oni ive u skladu sa ovin histerinim vrimenom kompjutera i raketa. Nemaju vie ivaca za udvaranja i predigru. Mi uvik bar prvih par dana govorimo: Ajme, nemoj, ajme, nemoj jo malo, neu, neu, ne dan, ma nije to jo u redu, ma nemoj doli, mo samo gori. Samo poljubac. I tako sve dok ne polude. A sa strankinjama nemaju tih problema. Njih ne tri-baju ni pitat, one same skoe. I posli kad one nakon ljetovanja odu, prema njima nemaju nikakve obaveze. Ne tribaju se sa njima svaat ni zenit ih. Lipo se nagutaju i njih i para. Onda one odu, a oni slobodni i bogatiji za koju kunu i za koje iskustvo vie. Zato se ne bi tribale na njih ljutit jer su od mnogih naih momia napravile mukarine. Uvele ih u svijet sv-jeckoga seksa koji e oni opet primjenit na nama, domain enskima, kad njih vie ne bude bilo. A u drugu ruku nai muki spadaju u dio domae turistike ponude. Ali jedna ehinja Jitka ba se nedavno alila u novinama da nova generacija Dalmoa sidi uglavnom po kafiima i daje to skroz jedna ozbiljna stvar. Stvar je alarmantna! U pitanju je imi Dalmatinaca, zava-pila je. Ne znaju one da su se nai muki posli rata malo iscrpili, ta od samog rata, ta od udovica, ali one naprosto ne mogu ili nee to razumit. Ne ide im u piriju. Kolike samo zbog njih dolaze vamo. I zato im nai muki moraju bit na raspolaganju, jer to spada u domau turistiku ponudu. I sad nije ni njima lako. Moraju nudit ta se od njih trai. To je za dobrobit sviju nas. Jer e tako rastom domaih ponuda rast turizam, a time i dravni buet, pa em o prije u Evropu. LAKE JE AKO NEMA MATERE Najvea falinga svakog mukarca je - mater. Sve bi mu se jo nekako moglo oprostit, samo da nje nemaju. Zbog matera je polovica brakova ve razvedena, tako da nije ni udo kad kae moja prija da joj odsad u ivotu igraju samo tipovi koji su siroad, dakle, oni bez matera. To je malo surovo, ali ja mis-lin da su jednom mukom dovoljne dvi sise, i to enine. Mukarci, siroad bez matere, puno su pri-vreniji eni zato jer nemaju drugog izlaza, kad se na nju naljute nemaju mamice kojoj bi odma otrali trait rame za plakanje, nego nesporazum lipo moraju rjeit sa svojon enom. A muki koji ima mater tija bi se privinit na eninu sisu, ali je problem ta se nikako ne more odbit od materine i to ona osia, koristi i bori se ka zvir za to svoje mladune. E sad, to ne bi bija problem da se ona bori za mladune, nego se ona bori i kad to mladune postane mazgu-ne. Jednostavno mu ne da odrasti, da se odbije od sise i izae iz pelena. Njemu to, fala Bogu godi, i eto ti p roblema za jednu vezu i brak. Ima mua, nema mua. Tilo mukarca, psiha diteta. Za sve su to krive te zviri, matere, koje ih na vrime ne alju iz zvirinjaka i ne osposobljavaju za ivot u dungli. Svaka mater koja ima sina misli da je, rodivi ga, uinila neto znaajno za ovjeanstvo. Svaka u svom malom vidi kombinaciju nobelovca, Kazanove, Robina Huda, Don Huana i Ajntajna. Svaka misli da je jedina ona rodila i da je jedina ona majka. Pari ka da niko drugi nema matere. I sad normalno da niti jedna ena za njenog sina bez mane nije dobra osim nje same i zato u svakoj novoj sinovoj izabranici vidi suparnicu sa kojom e se za prevlast borit ilog ivota i do posljednje kapi krvi. Jo je gora situacija od ove, koja je ve sama po sebi grozna, kad je taj sin jedinac, jer je tad njena panja totalno na njega usmjerena i ona o njemu i njegovim poslovnim i ljubavnim potezima razmilja po ile dane i noi. Druga oteavajua okolnost za mladu lipu nevistu je ako ta mater ima recimo malo stariju, razvedenu, neudatu ili nezaposlenu er pritom jo i runu. Ako je er nezaposlena, a nevista zaposlena, ilo e vrime nagovarat sina kako nije dobro za enu da radi, jer daje udatoj eni misto u kui u kojoj i tako uvik ima posla. Ako je er, recimo, runija i togod starija, mater e sinu po ili dan zvocat kako nije dobro za enu da se stalno licka, pika i ureuje. I ta jedna udata i potena ena uope ima radit isprid ogledala, ta e njoj uope minka i neka moderna garderoba. To je za iparice. Svaka udata ena koja se puno dotjeruje ima u glavi neke pogane misli. Sin e u poetku odmahivat rukom ali malo-pomalo ubacie njemu mater bubu u mozak, pa e i on poet prigovarat eni. ena, naravno, nee tit odustat od minke ka ni od posla i eto ti skandala koji lako dovede do razvoda. Ako joj er nije ni u kakvoj romantinoj vezi, a ve su je godinice uvatile, brina mu mater nee, pogotovo, mo smislit tu sinovu enu, pogotovo, ako bude prisiljena gledat njihovu zajedniku branu sreu. Ona e uvik u roenom sinu gledat potencijalnog enika za vlastitu er, odnosno taj sin bi triba bit jedinica za kvalitetu i dek-pot za svaku enu. Znan da van se ovo ini malo perverzno, ustvari i je, ali kao staje poznato da imamo takozvani Edipov kompleks, tako bi i ovo mogli nazvat Svekrvin kompleks. To je ono ta bi u psihologiji rekli - duboko nesvjesno. No, da se mi vratimo na ono duboko svjesno. Sin, naravno, sve cure koje upozna najprije dovodi na vizite materi. To je ka carina. I kako je dovede, tako brzo i odvede. No, meutim, to su uglavnom one glupae koje na vrime ne shvate da prvo moraju zavest muevljevu mater, pa tek onda njega. ena mu postaje ona koja najlake izlazi na kraj i ima najbolju taktiku sa njegovom materom, a ta taktika mora bit bolja od onih kojima se koriste najkolova-niji ratnici u gerilskim ratovima, najvanije obavjetajne slube u svitu i ire, najvei stratezi modernog ratovanja i pijunae. Taj trud i nadivotinjski napor

isplati se ako je ena ba ludo zapela udat se za dotinog frajera, jer samim tim ta je toliko zapela, odnosno zaljubila se ili ta ti ga ja znan, ta mora bit od poetka spremna na rtve. Jo je najlaka ona: Kako njega osvojit1?, ali tu triba jo toliko toga osvojit da bi ovik prije osvojia Mont Everest nego ilu tu ekipu: oca mu, brau, braine zloeste ene, iru familiju i familiju u iseljenitvu, prijatelje, njihove ene i onu malo stariju, razvedenu, neu-datu ili nazaposlenu cer pritom jo i run u. I najvanije, na kraju, kako san ve gori spomenila, kako mu osvojit mater. Dakle ovako. Kad ena prvi put ue u muevljevu kuu ne srni se niim isticat, ni lipotom, ni pameti, tako da bi se njegova mama odma osjetila dominantnija i jo dobrodrea. Djevojka mora pokazat ta veu stidljivost, pa ne bi bilo loe da se dobro narumeni prije ili se pak svako malo tipa za obraze da taj stid ta bolje ispliva. Kad vas neim ponude, prvo recite: Neu, ma neu, a ako ba navaljuje onda uzmite samo jedan kolai, ne vie, jer e odma re da ste nepristojni, da vas mater nije dobro odgojila ili da se dosad niste imali di naist. Nemojte sluajno pred njom taknit njezinog sina, a kamoli, ne daj Boe, poljubit, jer e odma re: Vidi kurve, nije ga znala uvatit. Jadni moj sin pa je na njene cake, trikove i ari bari. Zgrabila gaje i zaarala samo priko kreveta. Ko zna koliko ih je ta obradila prije nego je moje jadno neiskusno dite zaarala. To zapamtite u svakom sluaju, pogotovo ako koji put prispavate sa njim u materinoj mu kui, jer morate bit svjesne da e one uvik ka toboe prolazit i urno pritravat tamo-amo zbog nekog vanog posla isprid sobe u kojoj ste vi sa njenim sinom ili e prislonit uvo na vrata od spavae sobe ne bi li ula kakvo dahtanje ili puvanje. Nemojte otvarat vrata jer joj je nos sigurno u bravi, pa ne bi bilo dobro da zbog vas zavri na hitni kiruki. Ja san mojoj tako jedanput skoro nos odfikarila, pa se nije stala derat do dan danas. Zato se suspre gnite od dahtanja koliko moete, jer matere zaboravljaju da su i one isto to radile kako bi zaele svoga sina. Kad ih sluate imate osjeaj da su sve one zaele po duhu svetom. Da mukoga nisu ni vidile, altroke takle. Tu je uvik teko na ravnoteu jer ako pak ne pokaete nikakvu njenost prema njenom sinu ree: Ne voli ona njega, s njim je samo iz interesa. Niko ne more volit sina ka mater, to je poznato iz povjesti. Zato oprez. Kaem vam, to su neviene taktike i najzamreniji Arijadnini labirinti kojima se pridobija svekrvina naklonost. Uvik je hvalite. Ako izgleda ka vitica, vi joj recite da niste nikad vidili enu tih godina da se tako dobro dri. Falite joj frizuru, robu, stas, recepte, kolae, falite joj goblene, namjetaj, cvie, ikebane, novu televiziju, kupite joj drvo ivota, puzavac, opiturajte koji put kosu, skinite zavjese, odvedite je u grad, kupite joj materijal za vestu, hvalite joj sina do besvjesti i govorite daje to jedini ovik na svitu bez mane, jer ako bilo ta drugo kaete ona vas nee razumit i jo e vas vie zamrzit. No, ako te sve prepreke i prepone preete i budua vas svekrva kako-tako prihvati, morate bit svjesni daje to tek petina preenog puta do njenog srca, do kojeg zapravo, ka ta i sami znate nikad neete do. Kad se udate za njenog sina stalno e vas zivkat, zapitkivat. ta kuvate njenom siniu za ruak, kad ste bili u spizi, ta ste radili popodne, di je njen sin, je li dobro rua, boli li ga drob, je li se iznervira na poslu, triba li donit frike blitve iz vrtla i tako dalje i tako blie. Ako, recimo uje, da njen sin, otkad se oenio, jede neto ta nije tija dok mu je ona kuvala, more totalno popizdit. Kad je moja svekrva vidila da joj je sin poeja ist sarmu koju san ja pripremila totalno je poludila. Jer kad ih je ona kuvala nije ih tija ni taknit. Kad van dotina svekrvica ude u kuu prvo e sve dobro izviitat, otvorit van ormare, kre-dence, pregledat banj, sobe, servise, ikare, pijate, runike. I ako nae koju falingu pilat e vas danima. Naravno, nametae van i svoj ukus, boje koje ona voli, namjetaj, slike, goblene. No, to je jo uvik varijanta mila majka, prema onoj da ste prisiljeni ivit s njon. O tome ne elin ni govorit. O tin torturama i maltretiranjima, kad mora peglat samo na jeftinu struju bija raspoloen ili ne, do toga triba li peglat rukave sinove koulje na crtu ili bez crte i kako mu slagat mudante, to ne, to je pristrano da bi o tome uope mogla progovorit vie od ovoga. Eto, sad vi vidite imate li za sve to ivaca i koliko morete trpit, pa sritno. Znajte, ako to sve ne izdrite, na kraju sve poaljete u pizdu materinu, spakirate kofer i odete, tek se pojavljuje ansa da e vas svekrva zavolit. One redovno pate za bivim nevistama, pogotovo kad sin u kuu dovede novu. Onda sve vae mane najednom postaju vrline. Tako da je tek ta nova nevista najebala. Stalno e joj govorit, ne to tako, moja nevista je ovako, ne to ovako, moja nevista je tako, i tako dalje. Najgore ta se more dogodit dalmatinskoj materi jest da joj se sin vee za razvedenu enu s dite-tom. On more imat ili vrti die iz predhodnih brakova, ali ena ne. To je drugo. A jeste vidili ovog novog norvekog princa? Oenija se obinom pu-ankom, rasputenicom koja ima dite. On plave krvi bez crvenog zrnca, a ona najobinije crvene. I to dite je prihvatija ka svoje, i to ne samo on nego mu se i ila familija sa njim zabavlja. Moga je imat koju je tija, ali se zaljubija u nju. Moda bi i on volija da je ona bila sama, ali nije, a zna se da niti jedna normalna mater nee ostavit dite. I sad njegova pametna kraljica mater rauna: Ako je moj sin sritan i ja san, ta u se miat. Ali drugo je norveka kraljica ka svekrva, a drugo dalmatinska domaica. To su nepremostive razlike koje emo morat kad-tad premostit ako budemo tili bit kulturni i u u Evropu. Eto, ta norveka kraljica ustvari popravlja prosjek svim svekrvama ovog svita. Dokazuje da u svakom primjeru ima i izuzetaka. Ovo o svekrvama san napisala ka biva nevista, a ko zna, jednog dana ako

postanem svekrva moda neto napien i o tim nezahvalnim nevistama.

NITA NAS NE SMIJE IZNENADITI Mukima je prije braka najvanije kakve ene imaju noge, a im je utiraju u kuinu onda im je najvanije kakve su joj ruke. Noge vie niko ni ne primjeuje. U kuini su enske noge obino pokrivene nekom kunom vestom ili pregaom, u krevetu i tako dolaze sa strane, a u mraku vie nisu ni bitne. Inae, u nas van se najvie cjene ene koje sa svoje petero die ne izlaze iz kue, po ili dan rinta-e, iekuju, doekuju tu svoju dicu i, naravski, mua kojeg po pravilu nikad nema u kui. Zapravo, jedino vrime kad svrati je kad mu zakrulje criva, a to je ono gluvo doba negdi ono oko tri, etri popodne kad su jedino skitnice na ulici. Uglavnom, veina dananjih oenjenih mukaraca ponaaju se ka neenje. To znan iz iskustva. I tako van taj na prosjeni tata Dalmo skokne doma na obid, pomilki po glavuicama diicu koja se tad ve odmaraju, ka ta i rade dobre tate, lupne enu po guzi, malo uvati za ciku i lipo sidne za stol. ena mu lipo servira u miru, uz osmjeh ge est, diica ve uredno sanjaju svoj popodnevni san i ne arlauu, tako daje atmosfera za njegovo uivanje i oputanje vie nego idealna. Posli obida ovik zapali duvan, popije tagod i lipo se izvali, proita novinu, poslua kratke vjeti, zahre, a kad se digne pomilki diicu po glavuicama, lupne enu po guzi, uvati za ciku, cmokne i izae. I sad pitaj ti Boga kad e do. Lake lastavica nae put iz Australije u ove nae krajeve nego oni doma. I to lastavica uvik doe na isto misto, a oni nerjetko zabucaju kuu i prispavaju u pitaj Boga ijoj. Vanka vode svoj drugi ivot. Kua im prestavlja sigurnost, a sve staje van kue slobodu. U kui ruaju i malo prispavaju, vanka kartaju, lou s prijateljima, vesele se, cerekaju, pue, minjaju ljubavnice. Jednom rii - daju si oduka. Tako oni kombiniraju i nadopunjuju svoj ivot i tvrde da se samo tako more odrat dobar brak. enidbom se njima, kako se vidi, nita ne minja, a opet nita tee nego ih utirat u brak. I sad te enskice koje oni privru i koje uivaju sa njima van kue su nepotene, a ene koje uglavnom ne privru i koje pate sa njima u kui su potene. I ta sad ja iman od toga ta san uala kui i ekala svog dragog, kad je na kraju ipak pobjedila ta, nazovimo, nepotena. I sad da van pravo kaen kad sve sagledan ne znan ni sama bi li volila bit potena ili nepotena. ini mi se da ka ove nepotene vie uivaju pa u i ja jo neko vrime takva ostat dok mi ne dopizdi. Osim toga, mislin da su ritke potene ene kojima njihovo potenje nije dopizdilo. A posli, kad uvatin godine i svatim da je sa provodima gotovo, nau nekog mirnog tipa da bude otac mojoj dii, i tako. Samo je bitno pripoznat tu granicu, jer nema nita tunije nego vidit stare oronule babe koje jo misle da su curice. ta imaju vie godina to im je suknja sve kraa, nokti dui i dekolte dublji. Kod stare ene duina suknje ekvivalentna je duini pameti, odnosno ta je pamet kraa suknja joj je kraa, ta je pamet dua suknja je dua. Kod mladih je suprotno, ta je pamet dua suknja je kraa. Pitan ja jednu moju priju: Jebate, Blanka, kako ti mo to izdrat da ti ga nikad nema doma i jo, jebate, zna da se kurva i loe po ile noi? A ona mi govori da se je prije nervirala i kad bi mu god ta prigovorila da bi se sta na nju derat ka divlja svinja, kako se on slama i rintai za obitelj po ile dane dok ona samo sidi sa sve etri u zraku i mozgom na pai. Da bi ona, gospoja, tila ivit u konforu, a ne bi mu dala iza iz kue. Govori da neko triba i zaradit za njene veste i kave s prijama i da ona ipak u duanu more natrpat punu koaru pizdarija, dok drugi ljudi kopaju po kontejnerima, a da sve to on plaa, dok je njoj jedina obaveza pospremit malo kuu i skuvat ruak, pa ako joj je i to teko da ne mora ni to. Govori joj da ona ima za poist, popit i onu stvar o kojoj neke samo mataju i da ta bi vie tila i traila od njega i ivota. I sad, kae meni ta prija, kad se on tako na nju izdernjai, njoj ga, majke mi, bude aj. I daje on kad bolje pogleda donekle u pravu. Jer ako on podmiri nju, pa uz to jo ima energije skakat po drugima, a onda neka skae. Ustvari kad malo bolje stane i promisli, e, ovik je u pravu. Danas na jednu enu zapada pet mukih. Ozbiljno - to je statistika. Jer, pazite ta se dogodilo. Nakon prvog svjeckog rata bija je manjak ena, bie puno jadnica umrlo od gladi, iznemoglosti, izginilo po logorima, tako da je nakon rata ostalo puno vie mukih, a muke je tribalo zadovoljit, traili su svoje. No, poto su ene bile potene i uglavnom virne svojim muevima, nisu tile zadovoljavat druge muke van kue. Zato su se oni muki koji nisu mogli na ensku snalazili na razne naine pa je tako dolo i do velikog porasta pedera, jer moj dida govori da prije tog rata nije niko ni uja za pedera i da toga na svitu nikad nije ni bilo. Ali, kae dida, ajde, ajde na jedvite jade to su nekako posli i razumili, ali su onda neki poeli init one stvari s betijama, mrtvacima i dicon, Boe me prosti. Da to sve izbjegnu izmislili su pomagala, obine vibratore, pa neke ta govoru, lutke za puvanje, pa ak itan juer i neke betije na puvanje meu kojima je najtraenija i najglavnija atrakcija krava Milka, ali ini mi se da su te lutke i puvajue krave dole prekasno jer se dotad ve te perverzije toliko nakotilo

daje tome teko bilo stat na kraj. Oslo sve k vragu. Izmaklo kontroli. To je tako, kae dida, bilo posli prvog i drugog rata. A danas? E, u ovon naen Domovinskon ratu puno je momaka i mueva izginilo, a ena ostalo. Zavladala prava nestaica. enama je to teko svatit i pomirit se s tim, pogotovo ako se sitimo vrimena kad si muke moga na na snienju i rasprodaj i, ali vrimena se, eto, minjaju. I sad govori mu od te moje prije da to sve triba zadovoljit. Nisu sve te jadne ene krive ta su ostale bez mueva. Ne more i nije lako svakoj na novoga, pa kad ve ne moe na mua, red je da joj se neiji bar malo posudi. Triba to svatit i ne bit sebian. Govori Blankin mu: Zamisli, Blanka, daje tebi tako, stavi se u tu koul, vata ju je na osjeaj. Bidnoj je Blanki knedla zastala u grlu i poela je plakat ka kia, potpuno ju je ta injenica skrila. Smirila se tek kad joj je on lipo objasnija daje to ta oni muki rade zapravo humanitarna akcija i doprinos naem ratu i da ona more bit sritna ta joj pomo te vrste ne triba sa strane jer ima svoj vlastiti domai, muki spolni organ. A ako je tako, kae Blanka, onda dobro. Posli ga je jo i gurala u akcije. Govori da je ona uvik bila humana osoba i davala pomo svima kome je tribala za vrime rata, pa ako triba i sad e pomagat i nastavit sa humanitarnim akcijama tipa nita nas ne smije iznenaditi. Uostalom, dok god mukarac ara, bar zna daje zdrav. im se muki nee odvojiti od kue i ene, znaj daje bolestan, na samrti ili je osta bez para. Treeg nema. Kako stalno pratin rubriku umrli-roeni-vinani ne znan zato nema one rastavljeni vidin da se sad nakon rata raa duplo vie mukih, pa ko zna, moda za nekoliko godina, kad odrastu, ene bude isto to ekalo, kad se situacija obrne i kad oni opet dou na rasprodaju. Al ima sluajeva i kad ene popizde. Ono, nita ne prigovaraju muevima, ka ova moja prija, ali rade svoje. Jedna mi se tako povjerila i rekla da ni ona ubudue nee odgovarat za svoje postupke. I tako, dok mu galeb okolo leti, da li ga, ba uvik, enica virno u kui eka ili se i ona pritvorila u golubicu? Evo, ba danas itan u novinama kako je jednoj eni u Njemakoj tako mu stalno laga da ide na slubene puteve, a ustvari ko zna di je ia. I sad je njoj dopizdilo vie sidit doma, plest, uat i njega ekat. Zaelila se nekog punijeg ivota. Da bude malo korisna za kuu, drutvo i da, na kraju krajeva, pridonese neto u kuni budet, na koncu konaca da ne mora pitat mua lovu za svaku pizdariju nego da sama zaradi za svoj crni fond. Jednog dana tako ona lipo skupila svoju uteevinu, skoknila do grada, potroila je na seksi robu, utegnila se, nategnila, osla na remont u frizera, kozmetiara, pedikera. I kad se picnila ono non-plus-ultra stala lipo u izlog. Jer, tamo su kod njih ene koje prodaju ljubav izloene u izlozima ka kod nas sir i salama. I jednog je dana mu, koji je obia sve bordele pokuavajui kupit ljubav na trnici seksa, pa od oka, kad je iza stakla nabasa na svoju enu. Nakon tog prvog oka poeja se derat na nju ka stoka: Rekla si mi da ide s prijateljicama u oping, ta radi kod kurava?, a ona, fala Bogu, nije ni njemu ostala duna: Ti si reka da ide na slubeni put ta ti radi kod kurava?. Onda je on nju sta potezat iz tog izloga, ona se koprcala i razbila mu g lavu pepeljarom, frcale su boce, ae i tako dalje i tako blie sve dok se nije umiala policija i odvela ih doma di su nastavili raspravu. Vi ti kako je to kad se ena malo utegne i baci ligadinu, kad se uredi i donese odluku. Nije tila nita loe uinit. Kad nije mogla usriit svog mua, odluila je usriit mnoge druge mueve. Nije ona, bidna, kriva ta ima veliko srce i velike kapacitete. A ovako je konano izgleda usriila i svog. Od svih izloga on je najvie zasta ba isprid njenog i napaja oi, a doma je mogla stat u vitrini sto godina, ne bi je primjetija. Mo ti mislit njegovog uda kad je to otkrija. Zato i u ovon sluaju opet vridi ona: Nita nas ne smije iznenaditi. NE DAJTE DA VAS MINJA MINICA SVUGDI I UVIK NE DAJTE DA VAS MINJA To da san rasputenica, to san van ve rekla, a zato san se raspustila, odnosno rastavila to nian. A znate zbog ega? Zbog minice! Je, virovali vi meni ili ne! Ja ne znan zato svaki tip ima potribu da enu, im dobije, odma promini, zato odma ne izabere onakvu u kakvu bi je tija prominit, pa ne bi ima problema. E, ali to njima nije napeto! Oni ba vole neto jako ta mogu slamat i sebi prilagoavat. Tu oni treniraju svoju snagu i mo. Kad je mene moj bivi upozna, sve je na meni pucalo. Bila san ka bomba atomika. Ono: sise, noge, glava, kosa crvena ka vatra i duga do guzica, faca, stav, pika, imi, inteligencija, arm, sve ono ludilo. Sve utegnuto, zategnuto i promiljeno. Sve sa stilom. Jebate, bila san ono - proizvod s manom. in me je vidija odma me tija skinit s police i odmotat. Rastrgat onu manu, razotkrit me i poist. Toliko se bija zapalija. Totalno je popizdija, tija se trei dan zenit. Ja san totalno ostala paf na tu njegovu ideju, prvo nian tila ni ut, a posli san ka ono rekla sama sebi, ajde, jebate, kad je toliko navalija, a nije ni ka lo, ono. Mislin, danas ne znan ta mi je bilo i ta san na njemu vidila, osim dobre ambalae. Mlada san i luda bila, eto, to je, pa san padala na izgled ka i svaka mlada neiskusna glupaa. Nita on nije ima osim privlane ambalae na koju je baca sve karte. Nije bija ni bogat, nije vozija ni neko ludo auto, nije bija ni doktor, ni sporta, a ni neki ludi otkaeni umjetnik. Ono, nisi se ima kod njega za ta uvatit. Alije zato uvik bija ludilo obuen, skockan i sreen. Ono, sve marke,

La kota, Bos. Sve se slagalo. Uvik ludilo poeljan, namirisan, mot, gard, avangard, redovno se pra. I staja znan, bie me taj njegov vonj omami-ja. Prije njega imala san tipa koji je bija od ovoga interesantniji deset puta, samo se nije nikad pra. Ka, ono bija je neki otkaeni umjetnik, pa je malo smrdija. Pokuavala san to svatit, ono, da nosi uvik jedne te iste gae i bive. Pokuavala san svatit te njegove umjetnike pobude, ali koliko san se god trudila nikako to nian mogla podnit ni provakat. Zato san ispod kuina uvik drala jedan oni Fa de-zodorans, pa kad bi on zaspa ja bi mu malo potrcala noge i ve je bilo podnoljivije, moglo se kako-tako ivit bez gasmaske. Patike bi stavila isprid vrata i sve u svemu lake se disalo, osin ta je ujutro ili portun smrdija. Tako da san se kod ovog drugog vjerojatno zakaila na tu kontru. Je da je miris vrlo presudan kod zbliavanja dviju osoba. Taj njuh i kemija je zapravo ono ta parove magnetski privlai je dno drugom, ali ako nita drugo kod partnera nije u redu osim mirisa, onda jebe ti, da prostite, miris. Al dobro, pala san na baketinu, upecala se i tako plivala neko vrime, sve dok mi nije stavija veru. E, onda je krenilo minjanje. Malo-pomalo poela mi je voda dolazit do vrata. Najprije mi je dekolte zami-nija dolevitom, a to je bila svjecka teta, virujte mi. Onake bovane krit. Onda me poea nagovarat d a prominin crvenu boju kose, jer da samo kurve imaju crvenu kosu ka ja. Uasno san se okala kad san vidila da su mu mater i obadvi sestre crvenokose. Pala san na guzicu od fascinacije. Dan-danas mislin da me sva ta pegula s njim tokala jer sam tada bila u crvenoj fazi. Da sam bila plava sigurno mi se ta nesria ne bi dogodila. Mislim to, da ba na njega nabasam i za njega se, usto, udam. Tako da sam u roku odma, priko noi ponovo postala plavua nadajui se da e sad sve opet krenit nabolje. Ali, na alost, uinjeno je bilo uinjeno i tu niti jedna boja kose, ni zelena, ni ljubiasta, ni naranasta, vie nije mogla spasit stvar. Iz dana u dan ne znan je li mi bilo gore sa njim ili njegovon materom. Vrimenom sam totalno otupila i poela sve slipo sluat ka pas. Totalno san izgubila sebe i svoje ja. Sve mije postalo isto i ravno. Svakim danom sam sve vie tonila i postajala sama sebi neprepoznatljiva, fiziki i psihiki. Osim ta san bila zakopana do vrata na njegov zahtjev i kosu san oiala, a kad san minicu zaminila rebatinkama puka je brak. Nije udo da mu vie nisam bila zanimljiva ni prepoznatljiva kad nisam to bila ni sebi sama. Kad ena izgubi sebe, svoj identitet, more bit sigurna da e izgubit i one koji su je ba ka takvu volili i prihvaali. To je i logino jer vas ka neku novu facu niko vie ne more pripoznat. A ljudi sa onim ta im je nepoznato ne mogu bit bliski. To je ista matematika. Kad bi dva i dva bili pet, matematika vie ne bi bila ono ta je. Jer ne mo priko noi postat neto ta nisi. Nian mogla postat Sofija Loren, ali ni Kva-zimodo, jebate. Al eto, volila san ga pa san tila do ta blie tom njegovom idealu. Ali nian bila svjesna da ta san se vie trudila njemu pribliit, da san se u biti od njega sve vie udaljavala. Dok san jednom fregala pod, ila znojna i raupana, on me onako zakopanu i bezizraajnu sagleda i razgleda i reka mi u facu: Pa, Gabrijela, jebate, u ta si se to pritvorila, ne mogu te pripoznat, i okrenija se nalivo krug za prvon minicon koju je ubra. Zapravo, puno prije togapoeaje on ganjat minice, ali ja san ga, eto, prvi put vidila sa onom koju je meija u portunu kad san joj nabila kovace na glavu. Krava jedna, dabili krava telee glave. A neka ga je uzela, ne ti frajera. Ustvari, kad danas pogledan, uinila mije uslugu i oslobodila me njega i lude mu matere. Bar je vie ne moran sluat, gledat, ni peglat na jeftinu struju, nego kad me je volja. Nakon ta san skupila stvari i odleprala iz njihove kuetine moram priznat da mi je tribalo vrimena i vrimena da ponovo naen svoje ja. Najlake mi je bilo pustit kosu, opiturat se i nabacit dekolte, al to vie, nekako, nije bilo to. Tribalo mi je stvarno puno vrimena da se sastavin. Kad san nabacila minicu svatila san da mi je bolest prola i da ponovo mogu u akciju. Da san nala sebe i svoje pravo ja. A kako san glupa bila i nian nita kuila kad si mi govorija dok smo ili gradon: Ma vidi, bogati, Gabrijela, on me nije nikad zva Goge, ma vidi one kolke su jon ie, a jebate pola ih jon je ispalo iz redipeta. A vidi one koliko su jon guzice, a nosi tangu, jebate, sve jon seprozire. A je, ene nemaju ukusa. Ja glupa nian kuila da on o tome ne bi ni govorija da za tim ne ezne. Zapravo, svi za tim eznu i eznu da drugi za njihovon enon eznu, a daje ne mogu imat. Zato, kad san se rastavila, sitila san se svih tih ena koje je etajui sa mnom ogovara i za njima se okria i odluila da u ba bit ka one i prihvatit njihov imi. Odma san skoknila do pazara, potraila tanga gae, ali ih nian nala, pa san upotrijebila pigetu. Moe to izazvat isti efekat. Jednu pigetu zaveete oko struka, drugu provue-te izmeu nogu i eto vam tange. Sam svoj majstor. Kupila san jo prozirne gae tako da se te pigete lipo ocrtavaju i da stvaraju efekat ka da si gola, a nisi jer ima pigetu. Za majce vie nian imala para, pa san doma uzela noice i sve stare dolevite rasparala do pupka. Ono, dekolte ala Ser ili Vlatka Pokos. Pa, jebate, kad se one glumice prid oima ilog svita na dodjeli oskara mogu pojavit polugole, i to je ka in, zato bi ja onda bila on ili off. I da vi kad san tako prola dva dira po gradu. Nema, svima se vratovi od okritanja za mnom iskrenili. Svi dobili iijas. Mogla san uvatit koga sam tila, a ja, budala, mislila daje onaj moj sedmica na lotu. Zato nemojte sluat te glupe muke koji vas samo oe unitit. Oni samo misle da vole fine i zakopane

do grla, a kad to dobiju zgroze se i bie otkopanima. Dakle, oni e od onog ta misle da vole pobi ka onome ta misle da im nikako nije po volji. O nevinim zakopanim do vrata enama vole priat, a sa raskalaenima otkopanima se druit. To je poznato iz povjesti. Da nije to samo moje iskustvo proitat u van pismo jedne Kike koje san ubrala u Slomljenim srcima. Ona ka trai savjet ta uinit. Za mi je ta e ova knjiga iza puno posli, a da jon znan adresu pisala bi jon odma, ali kako ne znan morat e priekat da se ova izda. Pie Kike: Zajedno smo vercali duvan i travu ispod banka za odabrane muterije. Volija me, ali me nije tija zenit, a onda je dola racija i strpala ga u orku, a ja san in nekako uspila za dlaku izmigoljit. ekala san ga, ekala da izae iz orke, a kad mije dopiz-dilo spandala san se sajednin staje bija bos verca iloga kvarta o kojen san mogla samo matat. Bija mije sajnsfikn. Ne mogu lagat, imponira mije ka faca, a kad mije reka da bi mi bili super poslovni i brani partneri, da neman ta ekat jer oni moj i tako nee nikad ugledat svitlo dana, totalno san se okalajer takvu ponudu nian ni u najveem bunilu oekivala. Zavarila san. I ta u, povirovala mu, pala u naruje, podala mu se, a koja ena, jebate, ne bi. Ali on je uskoro poeja pizdit od ljubomore na moj dekolte i minicu, da ta svi tipovi imaju meni buljit u guzicu i sise, a jebate on se na to prvi zali-pija. Eto ta su tipovi, dok nisi njegova mo etat i gola, a posli bi tija voru kraj sebe. I ja, njemu za ljubav, zakopan se do grla. U meuvremenu ovi moj iz orke uja da se udajen i popizdija, obolija na nerve. Da koja sanja to drolja ta se zalipila na prvog posli njega. Ja san mu pisala da mije dopiz-dilo bit samo njegova ljubavnica i da kad me on nije tija zenit ima ko oe i to bolji od njega. On ti se nekako iskobelja iz orke na neku uvjetnu, naa me s ovin i kad me vidija onako zakopanu do vrata umra od smija. Kad je ovi moj sadanji vidija da mom bivem vie nian napeta, prestala san bit i njemu. Ja mislila potue se zbog mene, bie krvi do kolina. Ve san vidila sebe ka neki lik iz bajke oko kojeg e se vitezovi potu, a ono od vitezova ni v. Oni ti se dvojica lipo skompala, spojila ih aa, opili se ko dvi svinje i mene odjebali. Ja za dipet dola doma, nabacila svoj stari minjak i bogami odma nala treeg. Jednog finog momka Bugara Frane-ska ta se ne bavi porkin poslovima, nego ovik uredno verca dinje. Jebate, kad su ona moja dva ula za Bugara doekali ga negdi, nabaketali, razbili mu dinju, ne onu koju verca, nego njegovu gla-vu u-dinju, i to in nije bilo dosta nego su ga prijavili da nema radne dozvole i da, ustvari, ispod dinja verca izbjeglice. Tako da opet iman frajera, ali u uzi. Prije me nije tija nijedan, a kad san nabacila minjak svi se potukli oko mene, nastala navala. Pro-vau ekat Franeska da izae, a ako se u meuvremenu ko zalipi za moj minjak, ne znan, nadan se da u mu znat odolit. Sad ne znan ou li obu gae i e kat ga ili ostavit minicu pa ta bude bude. Eto vidite, ovije njen frajer iz orke bija ljubomoran na nju dok je nije vidija ilu zakopanu i depresivnu. Takva vie nije bila interesantna ni njemu ni onon bosu koji ju je na to nagovorija, puno im je zanimljivija bila aica, pa su se lipo zajedno oblokali, a nju poslali doma. Posli, kad je enska ponovo nabacila imi, minicu i nala kulturnog frajera iz svita, ponovo su postali ljubomorni i odluili joj zagoravat ivot. Ali, bilo kako bilo, da sanja na njenom mistu, ja minjak vie ne bi skidala. Bolje opet kad se tipovi oko ene tuku i zavide joj nego da je ele i smiju joj se iz prikrajka. Zato ja ne bi skidala minicu, ako je njena ljubav prema Bugaru bila dovoljno jaka, ba e minica to dokazat. Bit e puno frajera koji e se na nju zalipit, a ona, ako iskreno voli Franeska, samo e njega ekat i to u minici. TRIBA BIT ONAKVA ZA KAKVU ONI MISLE DA NE TRIBA BIT Kad ga ve nekako naete, namamite, omami-te i uvatite u mrie tek onda dolaze prave muke. Kako ga privezat da se ne iskoprca, ne sklizne i ne pobigne iz te mrie? Oni znaju bit vrlo ljigavi, ka ribe, lignje, samo se nekako izmigolje, puste crnilo i dok se ti osvjesti vie ih nema. Osim ta smo ve zakljuili da su ka bebe kojima ili ivot triba minjat pelene, brisat nos, ekat ih i mazit ka male maj-munie, pivat pismice, prat, peglat i glancat, tur-pijat in pete, stric nokte na nogama, iat ih i sapu-nat lea, kuvat spizu kakvu je kuvala njihova mater, muat za vrime dnevnika i dok ita novine. To je samo mali djeli onoga ta ene rade da ih prive-u. Tu je jo masu pojedinosti i kombinacija koje triba uzet u obzir i o njima povest rauna. Mukarci o jednom tipu ena mataju, a sa sasvim suprotnim tipovima se ene. Ono, mataju o plavim, putenim, dugonogim, kosookim princezama koje nita ne rade: ne peru, ne oru, ne kopaju, ne fregaju, samo lipo side, pjevue, lakiraju noktie, uzdiu onako mirisne i naravno ekaju njih, svoje prineve da ih oslobode, zagrle i odvedu u neki bajkoviti svit, ka staje Zlatokosa u zamku ekala i doekala svog princa. O tima oni mataju, za njima eznu, a da im jedna takva doe dva dana u kuu i zasidne, da recimo, umisto da kuva, po ili dan lakira nokte i uzdie, trei dan bi dobila nogu u guzicu i odletila nazad u svoju bajku. Zato se nai muki ene sa sasvim suprotnim tipovima ena za koje raunaju da mogu dobro fiziki i psihiki potegnit i da, nakon to po ili dan skau tamo-amo za muem i dicom, uvee ne padnu mrtve od umora nego sauvaju jo snage za skakutanje i aputanje u branom gnjezdacu. Takve ene su za kuu, jer e svaki muki radije rtvovat svoj ideal ene nego vlastiti komod. On to razmilja vrlo praktino i naravski podeava da mu ivot bude ta laki, udobniji i ugodniji. Bolje je imat enu malo kraih nogu i jaih ruku, da nije neki manekenski tip pa da moe radit, sluit ga i

dvorit, nego neku mirisnu dugonogu lipoticu koju on mora sluit. To na muki Dalmo nee nikad napravit. Takve mirisne lipotice oni uvaju za van kue. A nije ni udo da kune ene izgledaju nikako. Bidne moraju po ili dan trat po kui, prat zahode, brisat diiju guzicu i rigotinu, kuvat raznorazne ale, kae i sarme. I kako pored svega toga mogu jo i lipo mirisat i izgledat? Ko e pored kupusa i kapule mirisat na anel? Lako je bilo Merlin Monro spavat sa tri kaplje anela 5 na kuinu kad ona ni kupusa ni sarme nije vidila. I to je nemogue trait od jedne normalne kuevne ene i domaice, no to je ujedno i ono ta muke odbija od kue. Pa od jedne takve bidne zaposlene i manje mirisne ene nerjetko pobignu u zagrljaj mirisne lipotice koja ih van kue samo voli i eka. I sad ta uinit. Nita, triba iz toga izvest zakljuak da se ena nikad ne srni opustit. Nikad! Nije uzaludna ona: Da se od ene Dalmoa oekuje da u drutvu bude pametna ka Ajntajn, lipa ka Sofija Loren, u kuini vrhunska kuvarica, a u postelji kurva. Ozbiljno, i u hodniku, dnevnoj sobi, a naroito kuini i na balkonu ena mora bit sreena cakum-pakum. Izgledat ala kombinacija Sofije Loren i Ketrin Denev. Namazana, dotjerana, s frizurom, mora kuvat i servirat sa stilom, smje-kom i armom bez ijednog znaka ljutnje i nezadovoljstva. Ka u najelitnijem restoranu. Ka japanska geja. ene obino imaju obiaj kad su po kui da obuku ono ta one nazivaju: neto komodno. To su uglavnom neke indijske iroke veste na koje se naim mukima die kosa na glavi, barem mom bivem, onda forkete i vikleri na glavi i jo kojekakvi kuni znakovi. Kad je mene moj upozna spadala san i ja u oni vanjski tip ena, lipa mirisna, i takvu me zavolija. Kad me utira u kuu i kad su zavladala ova druga pravila, ja ih budala prihvatila, jer san mislila da e mi uvrstit ljubav i brak. Do-vatila se metle, a sebe zapustila. I tako tirala, rin-taila sve dok mi jednog dana dragi, dok san ribala pod i tapete, nije reka: A, jebate Gabrijela, ta si se zapustila, pa nata to slii, pa nian ja tija enu slukinju. To mi je reka i malo-pomalo iskliza iz kue, a posli i iz mog ivota. Ka ona lignja iz mrie. Zato, drage moje, nemojte se zapustit, nikako. Umisto da vas mu promini, prominite se vi same. Budite uvik cakum-pakum. Naminkane, sreene, mirisne. I kad se tako dotjerate onda morete malo i ruak promiat. Kuvajte mu samo mirisnu spizu, nicele, jaja, kumpirie, pa ako dobije opstipaciju ilitiga utvrdo sam je kriv. To je tako - ima miris, nema govno. Ne mo prnit i stisnit. Pratite modu, ako je u modi plavo, opiturajte se u plavo, nema veze ako van boja ne stoji, bar ete bit u trendu. Nema veze ta on govori da mu se ta moda vie gadi, ali ako u kui ima modernu enu manje e ga privlait vanjska moda. Tako je moj uvik govorija da ta e jednoj potenoj domaici i eni parfemi. eni koja se pere i ima svoj lipi, vlastiti miris ne tribaju parfemi i parfemii. Parfeme koriste samo one ene koje se ne peru i smrde, e da bi prikrile vlastiti smrad. Ja to, budala, posluala, raunan, aj, neu se mirisat, ostaviu nek stoji vako nenaparfimirano, sa prirodnim vonjem. I misli da nije otia parfimi-ranoj?! Pa ih, aj sad ti Boe, sluaj. Da, triba ih sluat i to vrlo paljivo, a onda napravit sve suprotno. E, onda e ena bit ba onakva po njegovom gustu. Onakva o kakvoj je sanja, a ne kakvu misli da bi tija. A ako ima san u kui nee ga trait negdi drugdi. KAVE SU NAJOPASNIJE Sinjorina, bi li izali sa mnom na jednu kavicu, mislin volija bi u takvom lipom drutvu popit kavicu. Lip i human prijedlog, nema ta, ali ta se iza njega krije, to je pitanje. elja za kavicom ili neim drugim? Mislite da je to drugo elja da vas odvue u krevet? Dobro, u pravu ste, al to se jo nekako moe opravdat, ako ovik to eli i oe, mislim ako ga privlaite mora odnekud poet, a najlake, najjednostavnije i najbezbolnije je poet od bezazlene kavice, jer, na kraju krajeva, to je kod nas ve i neka tradicija. Kava je mnoge parove spojila, a alkohol rastavija. A oni koje je kavica spojila due ostaju u braku od onih koje je alkohol spojia. To je statistika. Ovi drugi bre izgore. No, da se mi vratimo na kavu. A ta ako iza tog poziva na kavu vaeg galantnog udvaraa ui samo njegova elja za trofejima? Jer, poznato je da se muki strano vole s njima kitit. Mislin, koliko trofeja ilitiga enskih imaju, ili uvjere druge da su ih imali, toliko vride. Meutim kad bi muki bili takvi ljubavnici ka ta priaju ene ne bi imale vrimena sidit i pit kavu. A, na alost moremo se uvjerit u sasvim suprotno. Da su ih puni kafii i entade i da tamo side po ile dane bez mukih u svojim petolanim ili estolanim enskim grupama. Ne znan ta se to dogaa, ali ene se sve vie drue meusobno. Je li to zbog nestaice mukih, ogorenosti na muki rod ili elje za eman-cipiranou, tribat e ispitat. Ako se pak radi o enskom strahu da bude viena sa momkom na nekom javnom mistu, za to su sigurno krivi muki lajavi jezici. Recimo, momku se svidi cura, on joj prie i pozove je na maginu, uvenu kavicu. Ona se, naravno, malo neka, ali ako joj se tip svia uskoro pristane. On sav sritan doe sutra na dogovoreno misto s njom, cmakne je u obrai i odvodi u kafi na najfrekventnijem mistu di e sve i svakoga vidit i bit vien. Velikim vidljivim gestom poziva konobara, smijulji se i curi ka tobo ovla pribaci ruku priko ramena. Ona je srameljivo makne, on stavi, ona makne, on stavi, ona popusti, a on se pone slavodobitno smijuljit na sve strane. Pone se i cura smijuljit, ali ne na isti nain ka on. Njen smjeak nije smjeak slavodobitnika , nego smjeak sritne, zadovoljne, osvojene ene. No, ubrzo sve postaje kristalno isto, bistro i jasno. Momkove su namjere otkrivene i djevojci ne ostaje nita od te

kave doli injenica da je postala nita drugo do jo jedan trofej u njegovoj inae bogatoj kolekciji. Jer, Boe moj, ka staje i tija, vidijaje i bija vien s dotinom damom na kavi, staje u nas ravno najlue provedenoj noi u najrazuzdanijem seksu s njom. Tako vam bar oni meu sobom priaju, stvarno. Ono side u kafiu i kako koja ena kraj njih proe krene pria tipa: Ja san ovu opalija. Ludilo je. Drugi se nadovee: A i ja san. Trei kae: I ja!, a etvrti konstatira: Kurva! I eto ti kave. Jedna kava priko noi od potene ene napravi kurvu. A ustvari oni koji su jaki na jeziku obino su slabi ili nikakvi na djelu. Svaki dan moemo proitat ta oni sve ne koriste da bi se mogli aktivirat. Danas pie u novinama da je jedan John Wright poija 97 kamenica i tako ua u Ginisovu knjigu rekorada. Ja mis-lin daje taj posli zaskoija sve ene na putu do kue ka pomamljeni, pomanitali konj. E, ali ko e dat uvik kamenice kad stvar zakae. Nezgodne su za nosit u epovima. E, ali i kamenice se da zaskoit. Odma na drugoj strani te iste novine itan kako su se neki muki doepali lika za dizanje one muke stvari koji je navodno bolji od vijagre. Napali neki Bajerov laboratorij i ilog ga opeljeili. I sad govore da u Njemakoj prema procjenama oko 6 miljuna mukih koristi tu likariju za dizanje. Sad, ako tome pribrojimo one koji koriste vijagru, kamenice, orahe, kikirikije i druge afrodizijake onda je onih kojima to ide od ruke ostalo toliko da bi ih moga mikroskopon trait. To van nije nita izmiljeno. To je ista statistika, morete provjerit. I sad, kad oni ponu priat o tom nekom njihovom opalji-vanju, da stvarno misle opalit ensku izveli bi je u krevet, a ne na kavu. Lako ti je priat kad se ne more provjerit. A Bog je zato i ostavija one muke i enske stvari nepismene. Da je mislija da je to vano znat sa koliko je ko partnera bija, on bi stvari drukije uredija, pa bi se znalo. I ta sad nakon te kave, spi-ke, udvaranja, ulizivanja svogudvaraa oekuje jedna iole normalna ena? Naravno, da e je pozvat i sa njon popit jo koju kavicu. Ali ne! Dodue, kae on da e se javit i da jedva eka kad e ponovo imat tako divnu priliku za zajedniku kavicu i romantine ugodne trenutke, da mu je sve slae kad ste vi sa njim, pa i kava, da mu uope ne triba natren ni cukar, da mu je ili ivot uz vas sladak i posut medom i eerom. Da ste vi, ustvari, njegova pelica Maja. Sve e on to nadrobit i nabrojit, to se ne bojte, to uope nije upitno. I kad to sve namlije, ode, obea da e se javit, ali se nikad ne javi. Jer, tipovima raste cjena prema broju popivenih kava sa razliitim enama u sedmici, pa ak i jednom danu, a shodno tome eni cjena pada. Odnosno, ta se o eni vie pria, ona postaje sve neprivlanijom i nepoeljnijom, a ta se o mukarcu vie pria on postaje sve privlaniji. Jer, ako se o njemu pria svi pomisle: Bie da u njemu ima neto. Sigurno je faca i neka manga i marka od ovika. No, dobro. I ta sad, ako ste ena i ako vam se sa dotinim tipom ba pije ta kava, odnosno ne moete joj odolit? Ako vas takvi osjeaj uvati, ako nikako ne mo-rete odolit toj opasnosti, onda nema druge nego napravit i re sljedee: Hvala ta ste me pozvali na kavicu, vrlo sam polaskana, ali prvo emo se oenit, ili bar napravit predbrani ugovor, i kad se vratimo od javnog biljenika ili matiara morenio svratit i na kavicu. Ali staja vama to govorim, sigurno ste i vi to skuile i nale neke svoje sisteme oko tih pia. Eto, to je razlog zato za jednin stolon sve ee sidi pet prijateljica bez muke due, a za drugim pet, est prijatelja ogovarajui i olajavajui onih pet prijateljica. To van je tako. Ne govorim ja to napamet. To je poznato iz nae blie i dalje hrvatske povjesti. ta se tie ruka, na njega e vas ritko ko izvest. To je malo preskupo za mukarce skl one vratolomijama o kojima smo govorili. Jedan moj prijatelj, na primjer kae: Zato bi ja poziva enu koja me privlai na pie i veeru prije seksa"? To je meni nelogino. Jer, kad se priderem nian ni za ta osim za zaspat. Posli seksa sanja gladan, onda bi mi dobro doa koji nicel ili janjetina. Znai najprije provjera, test, a onda eventualna veerica. To van je jednostavno novo vrime i novi bonton s kojim svakako triba bit upoznat. BRAK ILI STRAST Teko to ide skupa, a to je takoer poznato iz povjesti. Sino me neto uvatilo pa rekoh sama sebi: Aj, ba bi mogla ispepicu. Ne znan ta mi bi. Mogla san nazvat Brzog Gonzalesa i u roku minuta stvorila bi mi se na stolu. Lipa, peena, rumena i jestiva. Ali eto, ba san popodne posjetila najnoviji gigantski supermarket u kojem san kupila sve potrebno za piu kune radinosti. Tek toliko da ne izaem praznih ruku. A te ogromne samoposluge-tine svaki dan niu sve vee i vee, ka gljive posli kie. U njima nema ta nema, svega, osim para kojima bi ovik to sve moga pokupovat. U stvari, tila san iznenadit jednog, nazovimo, prijatelja. Jer prijatelj je vrlo irok, rastezljiv i fleksibilan pojam. Svaki muki voli kad ga ena iznenadi i neto slasno skuva. Zato im ne triba esto kuvat, da im ne prie u naviku. Moda tu radost nee pokazat, ali e je sigurno osjeat, jer ih posjea na doba djetinjstva, na majku koja je izmiljala jelovnik za svoga sina. A, jebate, da ste vidili duana! To van moran ispriat. Tamo sa cjenama pada i temperatura. Jebate, smrzla san se ka neka stvar. Mislin, to u ivotu nian vidila. Da bi kupija, recimo, mliko ili maslo mora u u friidere veliine moje garsonjere, a isprid te ka ledene garsonjere visu skijake jakete. I ta u, je bate, obukla san tu jaketu da se ne sledin ka piletina, ali doli san ostala bosa, nian nala nikakve bive da visu. Jednom rii, gori san se upalila, a doli oladila. Za

popizdit. I nita, nabrzinu san kupila tu te pizdarije za piu i pobigla, da se ne pritvorin u santu leda. Jebate, vanka bilo +40, a u tim friiderima garsonjerama -40. To je za doivit ok infarkt. Ko bi po onoj ladnoi jo i bira, uzela san prvo ta mi je palo pod ruku i istrala s onom njihovom jaketom na sebi, skoro me uhapsilo, a ja je samo zaboravila skinit. Mozak mi se zaledija pa zaboravila. A oni se uspaniarili ka da san in uzela ne znan ta. Ne ti jakete, ne bi je iz kupusa izvadija. Da je ta vridila ne bi nan je ni iznajmili. Uglavnon, nikad vie me tamo nee vidit. Prvi put san svatila kako se osjeaju bidni mrtvaci kad ih strpaju u friidere. A ne, dok ne umren tamo vie ne ulazin. A gledan taj svit di trpa u ona kolica ka da je sve mukte. To mi nikad nije bilo jasno. Jebate, in malo vei duan, ljudi vie trpaju u koare. Pari, ako je duan vei da moraju vie kupit. To svate skoro ka niku obavezu. Ka ono da se ne osramote kad sritnu kojega susida da im je sluajno koara praznija od njegove. Al opet kad vidi toliko toga oko sebe, ne mo odolit, pa kupi ta ti triba i ne triba, a s obziron kolke su u nas plae, kupi miseno jednu takvu punu koaru, a ostatak miseca gladuje. Al, nema veze, u redu je da se i na ovik bar jednom miseno osjea evropski. Svega puno, a novaca nigdi. Pa nek bar jednom miseno trpa. Jebe ga se! Vjeba se za ulazak u Evropu. I tako, veeras san ostala doma, misila tu piu, kihala od smrzotine iz onog Getroa i pomalo bacala oko na neki film na televiziji. Onaj Mostovi Medison sa Meril Strip i Prljavim Harijem u glavnim ulogama. Ukratko, ena van je bila u braku i imala dvoje die. I jednom, kad su mu i dica otili na izlet, u kuu joj je ueta neki neznanac u kojeg se ona ludo, na drugi pogled, zaljubila i s njim provela etri nezaboravna dana. Da se to, na primjer dogodilo negdi na naim prostorima ne bi se on nezapaen provuka nijedan, a kamoli etri dana. Mi imamo najjae pije na svitu. Da je to bilo kod nas i da je sluajno koja susida znala da je kod nje neki mukarac stalno bi zvonila na vrata, traila soli, cukra, brana, ulja, bilo ta samo da provjeri ta se tamo dogaa i ko to nju posjeuje kad mua nema doma. Ali kako to nije bilo u nas, on se provuka. Izgled more esto zavarat ovika. Ona je onako figurala ka obina domaica koja se davno pomirila sa sudbinom da slui dii i muu. Doekuje ih ode-kuje, kuva im, pere porke bive i mudante i tako vrti tu istu priu iz dana u dan. Al, zapravo je u sebi bila iva vatra. Ono, izgarala je, eznila je da jon se neto dogodi, neka luda ljubav, nezaboravan seks. Neto venti kvatro mile baci. Znala je, slutila, sanjala da postoji neto vie od njenog svakodnevnog obinog, posranog ivota. Matala je o tome da bude bili labud od ajkovskog ili Ana Karenjina prije nego ju je atra vlak. I kako se i najlui snovi nekad nekom, na ope iznenaenje, znaju pritvorit u stvarnost, tako se to i njoj, jadnici, dogodilo kad joj je u kuu banija neznanac i ilu joj utrobu i ivot promi-a i u minuti priokrenija. U poetku je bila ka neto stidljiva, stegnuta, ali nije joj tribalo, fala Bogu, puno da izgubi busolu i pusti se od kraja. Totalno je popizdila od strasti. Ono, poludija on, poludila ona. Totalmente. I sad, koliko je to zapravo bila sria, toliko je bila i tragedija. Mislin, kad se ovik suoi da mu je ili ivot prije bija sranje i da e mu posli bit isto tako. I daje tek u srednjim godinama spoznala staje ljubav i strast. To ovika, mislim, enu more bacit u totalnu depresiju, nametnit i otvorit odjednom iljadu ijedno pitanje. 0 smislu ivota, o preispitivanju ljubavi prema muu, dii, neznancu, sebi samoj i ko tu, u iloj toj prii, ima prioritet. Odjednom ne zna ni kud e ni die. Ne znan staje tu ba svega jo bilo jer san svaki as morala virit da mi ne izgori pia, ali samo znan da ju je taj neznanac, tada ve znanac, pozva da sve ostavi i poe s njin, i znan daje ona to uz potoke suza i grcanja odbila. Rekla mu je da bi jon se mu i dica od oka sruili i zanesvistali da je ne nau u kui, jer daje ona uvik doma ka dio namjetaja. U drugu ruku mu je objasnila da ako ode s njim da to vie ne bi bilo to, jer bi se i ta njihova velika, uzviena, planetarna ljubav pritvorila u malu i nikakvu ljubav, vrimenom bi se izlizala i od nje ne bi ostalo nita. Rekla mu je da je zbog svih tih razloga bolje da se rastanu i da sauva ju tu svoju veliku ljubav u mislima i snovima, nego da je vrimenon pritvore u malu i nitavnu, tipa onoga ljubav je lijepa samo dok se eka, dok od sebe samo nagovjetaj da. Toga se stiha sian iz osnovne. Mada u ovom sluaju nije bija samo nagovjetaj jer su se oni i povalili, ali neto slino je. Kad mu je ona to sve tako rekla i nabrojila on nije moga virovat, bija je popizdija i upa u totalnu depru, ali ona je bila uporna u svojim nastojanjima stalno ga grlei, ljubei i balei, pa je on tija-ne tija mora razumit. Posli su se jo par puta povalili, dovatili divlje i strasno, a onda je dolo vrime kad je on mora skupit kofer, uskoit u kamioncin i po a. Ustvari, ta ljubav prema oviku je ka i ljubav prema domovini. Voli je, ali ima na nju sto primjedbi i mata o dalekon svitu i tuin morima, a kad se otisne u taj svit gine i pati ka slapa za svojon rodnon grudon. I sad, ona je jo dugo posli plakala i mrcala, a on obilazija tim kamionom oko njene kue, ka maak oko vrue kae, ali odluka je pala i povratka vie nije bilo. Mu se uskoro sa dicon vratija kui, a njoj su oi jo bile crvene. On nije nita skonta, bie mislija da su joj suzne od kapule ili promaje. A moda je i skuija, ali joj nije tija dat gusta da sazna kako je njemu sve jasno ta se dogodilo. Stvarno ne znan. Moda ju je on toliko volija daje nije tija izgubit. Bija je svjestan da nije njena ivotna partija ni princ iz bajke, ali iz straja daje ne izgubi nije tija nita govorit. Ali mogla je ona Bogu zafalit ta on nije bija ka koji Dalmo pa jon

sve kosti polomija i u papar je samlija. Daje ona imala mua Dalmoa i da je on samo naslutija da se po njegovoj postelji sa njegovom enon valja neki drugi tip, taj to ni u ludi lu ne bi primua nego bi polomija, skrija nju i ljubavnika. Fleka od njih ne bi ostala, a to jel njega ka mua njegova ena voli, to ga uope ne bi bilo briga. Dalmoi se inae dre one: Udata si ena, pristala si da bude majka i domaica, da slui svom muu i dii, a za ljubav ko te pita. I sad, ta, svitu moj, izabrat strast ili brak? Jer, ak da sa nekim i doivi tu strast prije braka, u braku e se kad-tad rastopit i nestat ka mjehur od sapunice ili otpuvani maslaak. Zato je najbolje ovako: vogat se prije braka, volit, ono, ako ima koga srcem i duom, pamtit ga ili ivot, i o njemu koji puta kad ti bude teko malo matat, a u brak u sa razumom. Koliko san puta ja tako kad mi je bilo teko u onom glupom braku matala o onoj mojoj prvoj ljubavi koji me je tija uvatit za cicu, pa san mu dala nogu. Eto, o njemu san matala ka o nekoj divnoj, davno zaboravljenoj i nedostinoj egzotici, a da san mu, recimo, dala da me uvati za cicu, a posli i neto drugo, pa s njim posli uplovila i u brane vode, ko zna kako bi mi bilo i di bi me valovi odnili, ali sigurno vie nikad o njemu ne bi matala i u mislima ga idealizirala. Ja u brak, dodue, nian ula razumno, a da me sad pitate, ne znan zato san uope ulazila, ali eto, ula san pa san ula, eto, i zato san snosila posljedice svog nepromiljenog poteza. Pa ako se ta pegula ve dogodila meni, ne mora vama. Zato vam ponavljam: kad se budete odluili udavat, stisnite srce i napregnite mozak. Za neobavezne mladalake ljubavi bitni su osjeaji, a za brak razum. Puno je pametnije tako razmiljat, virujte mi. Od velike ljubavi se more i poludit, pa si onda nizata: lud vie nikom nisi od koristi i potribe, ni sebi, ni dii, ni drutvu. A iz povjesti je poznato da su lude ljubavi puno vie ljudi rastavile nego sastavile. Puno se njih iz te velike ljubavi samoubije ili meusobno poubija. Zato je bolje da to proe mirnije. Manje strasti i vie zdravlja! FAKULTET DA, ALI U KUZINI Muki nikako ne mogu podnit kraj sebe uspjene ene. Dodue, oni oboavaju imat ene sa fakultetom u kuini, al da se s njim van kue puno ne razmeu. Moe vas mu upoznat ka doktoricu, pravnicu ili ne znan sa kakvom ve visokom kolom, magisterijem ili doktoratom, ali u kui on trai da mu samo budete posluna uzorita enica i slukinja, i to zato ta od vaeg fakulteta u kuini on nema nita. ta e mu vae obrazovanje ako nema ruka, nee se od vae pameti najist. Tako van oni razmiljaju. im bi ena tila razvijat paralelno s brakom neku svoju karijeru odma u startu more prikriit tu svoju ideju ako eli uz sebe sauvat mua Dalmoa. To moraju bit stvarno neki puno napredniji i razumniji muevi. Ka ta su, recimo, muevi ovih naih saborskih zastupnica, koje po ile dane side u Saboru, putuju, drue se sa stranim i domaim poslanstvima dok muevi doma ue, uvaju im dicu, kuvaju obid, odekuju ih i doekuju. To su stvarno iroki ljudi i ta kategorija mueva su rijetke biljke koje kod nas u Dalmaciji ne niu. ili Marjan su obrasli kaktusi i brnistre. Tvrdo, bodljikavo, teko, lomljivo i savitljivo cvie ka ta su nan i muki. To je osnovni razlog zato su na vodeim mistima uglavnom muki. Jer svaki direktor zna se, ima sekretaricu, a zna se da zgodne bez die i obaveza imaju uvik prioritet i ka takve mogu do na to misto, a zato, isto se zna. Jer je tako direktoru lake, ne visi mu niiji mu na vratu i sekretarica moe lipo s njim putovat di oe, bit mu pri ruci, pri nozi i pri onome kad mu se prohtije. I sad, kad bi, recimo, ena nekog Dalmoa tribala postat direktorica, njemu bi u glavi odma bija neki njen crni zgodni brkati sekretar i zato ako se i potrefi koja ena na takvoj visokoj poziciji uglavnom je neudata, vesela udovica ili raspu -tenica, jer n a domai mu ne bi moga podnit da mu ena bude pozicionirana vie od njega samog i glumi mu nekog gazdu. A najgore bi mu bilo to ta bi se u tom sluaju osjea u podreenom poloaju, pa ne bi moga glumit facu hranitelja i branitelja obitelji, a poznato je da muki ne vole patit od osjeaja manje vrijednosti, vole da im se ene uvik dive i da su fascinirane njima radi njihovog osjeaja nadmoi i kontrole situacije. Pametna ena, iako je nerjetko jaa osoba od jednog takvog svog mukarca, puta mu da on o sebi misli kako je jedini i glavni kontrolor, a ustvari je ona ta koja dili karte i sve nazire. Oni vole imat kraj sebe nemone ene koje bi bez njih crkle i radije e bit bez ene i patit nego doivit da im se neko ruga da su papuari i rogonje kojima ena upravlja ivoton. Prije e crknit nego takva ponienja trpit. Ima jo par zanimanja, osim tih efovskih, koje organski ne podnose. ene takvih zanimanja super im dou za avanturu i zabavu, ali za brak ne dolaze u obzir. To su pod broj jedan pjevaice, glum ice i balerine koje su odreda kurve, zatim medicinske sestre koje oboavaju noni rad, uglavnom sa omiljenim doktorima, stjuardese su takoer sve manje poeljne i uglavnom ene koje dulje moraju izbivat iz kue, i tako dalje, da ne nabrajam. Recimo, jedna od tih na vodeim mistima je ona Olbrajt koju je mu svojevremeno ostavija sa troje die pa mu je ona za dipet tila dokazat ko je i ta je i da more sti tamo di on samo more matat. Jedna od ritkih udatnih koja je uspila paralelno gurat brak i karijeru je, asni izuzetak, gospoa Margaret Taer. Nisu nju bez veze zvali elina lejdi. Ona je odma na poetku lupila eljeznom akom da se zna koje gazda u kui i zemlji, a mua stavila u okove. I ovik je prista. Vjerojatno on to voli. Ima ti tu svata! To ti je ka i u seksu. Neki to vole. Ono, da ih zavee, mui, maltretira, mota oko njih neke lance, okove, Boe me prosti, tue ih. Ima takvih, stvarno. Tako je taj ovik bie volija da mu ena ima elinu aku.

Tako se sian, kad san bila curetak, moja me teta doktorica, kad su jon dica bila mala, uvik vukla sa sobon na neke simpozije, jer je samo tako mogla i tamo poto je moj tetak bija ljubomoran ka pas. Meni je tamo bilo masu dosadno. Neki bi stari doktor staja za katedrom i sa tapon aka po nekon bidnon kosturu i pizdija na ne-kon latinskom kojeg nisam, Boe tebe, razumila. Ne znan zato, brate, za drob ne bi rekli drob nego neki apdomen, uterus, puterus, penis, vulva, pulpa i ta ti gaja znan ta. Lipo mogu re kak o se to zove. Lipo se zna kako se zove ova stvar, a kako se zove ona stvar. I tako, dok bi svi oko mene napelili ui i stalno neto zapisivali ja bi za to vrime izvadila svoj ljubi ispod klupe i irila ima li ta frajera okolo. Nala bi se tu i tamo po koja interesantna faca, ali su uglavnom to bili debele starkelje ili neki pametni oalin-ci. Posli simpozija ila ta ekipa skupila bi se na sveanom prijemu, koktelu i zajednikom plesu na koji moja teta nikad nije ila poto to tetak nije nikad dozvoljava. Tvrdija je da se na takvin mistima svata dogaa i da on nee dozvolit da mu tu neko enu povaljiva. Uzalud gaje teta uvjeravala da se to tamo samo sidi za stolom, pria i pijucka. On nije tija ni ut. Reka bi jon: Neu da nikom ulipava stol, slui ka figura, pa da posli pria da te je jeba. To neu podnosit! Vidite kakvi su ti muki. Njega nije briga da bi nju ko eventualno i opalija, ve ga brine ta bi on izgubija reputaciju. Dakle, i u ovon sluaju vidimo da njega nije briga za njegovu enu i ono ta bi ona tila, nego on prvenstveno misli na se i ta bi on tija. Dalmatinska ena tu ne more nita uinit. More poljubit ili ostavit. To se zna iz povjesti. Dakle, ena u svakom sluaju triba drat do sebe, ne triba se nikako odre svoje profesije. Ako tokom dana ena vidi i neki drugi svit, popije sa prijom kavicu, sa veim e se veseljem vratit kui, manje e patit od klaustrofobije, manje e bit grintava i s vein uitkom e obavljat one dosadne svakodnevne kune poslove. Uvik je dobro da se ena sto posto ne oslanja na mua, prola su ta vrimena kad bi zakletva pri sklapanju braka do kraja ivota zaista znaila zajedno do kraja ivota. Ali danas, kad su ti muki toliko nestabilni i nepredvidivi, brak i to zauvik triba uzimat s rezervom. Jer to zauvik more ve nakon pet dana prestat bit zauvik. Nita danas vie nije ka staje bilo, pa tako ni zauvik vie nije zauvik. Ali zato san van tila re kad ena ima svoje ja, svoj posa, zanimaciju, puno e joj lake past ako se on jednog dana okrene i ode. Zauvik. To je to, a u drugu ruku ne valja ni u sebe puno infiat i mislit da se svak mora po ile dane klanjat tvojoj lipoti i pameti, to je brate puno naporno, pa ak da se radi i o nobelovcu. I taj nobelovac u kui to prestaje bit. Evo ta pie jedna u Slomljenim srcima: Doktorica sam pravnih znanosti. Imam super plaen posao, na kojem me svi cjene, udoban, luksuzan stan i obilje samoe. Moj glavni nedostatak je moj privlaan izgled. elim da me se cijeni po intelektu, a ne po vanjtini. Evo i ova bi tila da muki ne gledaju samo njenu lipotu nego da prodru duboko u nju. Svak ko me vidi odma me pita: "elite li sa mnom u postelju ?" Takav odnos prema mojoj malenkosti stvarno je frustrirajui, ja sam ipak doktorica znanosti jo jedna doktorica znanosti, a uz to jo i privlana to je zaista dobitna kombinacija, rijedak sluaj i normalno je da oekujem da se prema meni tako i ponaaju. Zbog svega toga ja sam jo, iako tridesetestogodinjakinja, sama. Sto da ra dim?, pita ona, a ja bi jon rekla: eno, spusti se na zemlju, briga se muke za tvoj doktorat u krevetu i kuini. Jedna druga opet pita: Kakva sam ja osoba? Draga, vesela, puna duha, inteligentna, drueljubiva, v olim pjevat, plesat, svirat, plivat, kuhat, vest, itat, volim dicu, volim bit trudna, super izgledan, ranjiva sam, emotivna, tolerantna, strpljiva, a imam kompleks manje vrijednosti koji vuem iz djetinjstva, nedostaje mi samopouzdanje. Za ovu bi ja rekla da jon moda nedostaje sve, ali samopouzdanje sigurno ne. Zato ena ne triba o sebi ba imat ni preveliko miljenje, jer nikad nee na partnera, pa niko ne voli ivit sa ivim mitom i legendom, a u drugu ruku nije nikako dobro ako mukarac osjeti da ste mu jedina zanimacija, i ako van se to dogodi bit ete duboko nesritni. Ne triba njima sve podredit, nisu oni centar svita, mada bi to tili bit. Zato morate karte bacat na jednu i na drugu stranu. Zadovoljit njega, a osmislit i svoj ivot. Radite, pletite, itajte, druite se, izaite. Rasporedite svoju ljubav i interese na vie mista tako da mu dobije neku ka konkurenciju. Vole oni to. Vole taj osjeaj da se za neto bore. Pustite vi ta van oni ne daju da radite, da se druite. Samo vi to radite, a oni neka ne daju. Njima je zabavnija ta borba, taj osjeaj da neto moraju osvojit. Oni uvik neto osvajaju. Vrhove svita, ene, pozicije u drutvu, jer se oni stalno moraju dokazivat, to im je potrebno za potvrdu mukosti, staje i iz povjesti poznato. Vie vole da neto moraju osvajat nego da ih sve sluate i prilipite im se za skute ka taksene marke ili krpelji. To njima vrimenom postaje dosadno i jedva ekaju da te nametnike krpelje iupaju, oslobode ih se i pobignu od njih. Muki su ka dica, oni ne vole konkurenciju u niemu, pa bila to i obina knjiga ili goblen. Moj otac materi nije nikad da da veze goblene dok je on u blizini. Nije tija da njena panja bude usmjerena na goblen nego na njega. To, dakle, nikako nije loe da se mu nekad osjeti pogoen i da mu proradi sujeta, ljubomora i kompleks drugog plana. Mora se borit za panju svoje ene pa makar i s goblenon, al da se bori. Bolje to nego da bii. Kako vidite nije lako, al mora se balansirat, inae on ode da ga druge izbalansiraju. Koliko tu komponenata mora bit zastupljeno u jednoj eni da ga zadri i sve to izdri! To je strano. To je ista psihologija pomiana s filozofijom i iskustvon.

OSTVARENA LJUBAV MOGUA JE JEDINO AKO JE NEOSTVARENA Jedan Oskar je reka da bi mukarci uvik tili eni bit prva ljubav, a ene njima posljednja. Ustvari, ljubav je sama po sebi jedna atletika, jedna trka s preponama, jedan maraton u krug u kojem se svi lovimo, traimo, nalazimo, gubimo. Zapravo, ila ta frka i kuvanje oko te ljubavi je jedna igra, a mi patnici i tragiari u vlastitom komadu koji se zove ivot. Ne znan je li ta vjena ljubav zapravo uope i mogua. Reu van sad nekoliko primjera na osnovu kojih san ja to zakljuila. Primjere san ubrala iz ivota, filma, romana i svatila da smo mi zapravo najvie zaljubljeni kad patimo. I ta dulje patimo to smo sve lui od ljubavi. Ne, ozbiljno, to valjda tako triba. Evo, sad san ba zavrila gledat onaj film Doba nevinosti. Malo je spor, ali ako ima ivaca na kraju skui poantu. Dodue, sve to su oni mogli skratit, a poantu bi svi izvukli ve u petoj minuti filma, ali to onda ne bi bila fora, jer je fora ba u tom iekivanju. ili film ta glavna, lipa, plava glumica manito bii od tipa u kojeg je ludo zaljubljena i od kojeg, kad ga vidi, odma joj ponu curit sline i klecat kolina. I sad se ta napetost, zapravo, sastoji u tome da vidimo koliko e ona dugo biat i skrivat se od njega, a da mu ne da one stvari, koliko e to dugo izdrat i oe li puknit ka cvrak. Sa svakon minuton filma sve vie svaa tragediju tog njegovog oaja, elje za njom, njenim poljupcima, dodirima, mirisima, tilom, i nje koja mu to ili film ka ne more pruit jer je on oenjen njenom rodicom pa mu ona ne more i nee dat. Da je film traja i deset sati svi bi ekali ba da vide oe li mu dat i kakav e to strasni trenutak bit i oe li od uzbuenja ivi ostat. Mo mislit koja je to tragedija doekat kraj filma, a da mu nije dala! To je stvarno film bez hepienda. Na kraju mije bilo a ta san ekala dvi, tri ure zanita. Danas ljudi nemaju vrimena i kad neto ekaju u filmu vole da to doekaju. Ovako to svaaju ka gubljenje vrimena. Sve misli dae mu, dae mu, sad e... kad ono nita. Za popizdit! Ko e te Engleze razumit. Fin niki svit. Daje to u nas bilo, davno bi on nju povalija. Ve u petoj minuti, pa ne bi tribali sidit isprid televizije tri ure. Ne bi to nai muki ni dozvolili. Da ona, ka oe, a nee. Da ga mami, a ne da mu. Ne bi ona dobro prola daje to bilo u nas. Nikako. Vidila bi ona svoga Boga. A radilo se zapravo o tome daje ona ka neka polurastavljena grofica i da svima daje akon i kapon, ali njemu ne more jer ga, ka, voli. I vi ta ti je ovik. Mislin, ima je svoju enu doma, moga je imat koju je tija jer je stvarno bija faca i zgodan, ali je patija samo za onom koju nije moga imat, ona je za njega bila neosvojena kula, vrh svita, Sunce, Mars, a svima onima koji su je povalili bila je ka i sve druge, ak su je i ogovarali i govorili jon da je drolja. I da je udna. E, sad da je ona njemu dala isto ka i njima, to bi njemu u poetku bilo ludilo, pobiga bi s njon na kraj svita, ostavija sve, enu, posa, familiju, zemlju, ali brzo bi se to poelo topit, i on bi jon poeja prigovarat staje zbog nje sve rtvova, poeja bi brzo patit za prvon enon jer sad ona ne bi bila kraj njega i tako. Ovako, pomirija se s tim da je ne more imat, izrodija dicu sa svojom zakonitom i patija za nezakonitom. A da mu je ta nezakonita bila zakonita i daje s njom izrodija dicu patija bi za ovom prvom. To van je tako. Jer oviku su za ljubav potribni snovi. Da ostvari ljubav oviku je, ustvari, potribno to da ne ostvari ljubav. Znan da van to moda zvui zamreno, ali ako duboko razmislite, ka ja, vidiete da nije. Tako da iz svega ovoga ja, eto, vidin daje ta vjena ljubav zapravo nemogua. Jer ako si dugo s onon koju voli ne valja, a ako nisi dugo s onon koju voli opet ne valja. Jedino ako pati i mata valja. Ustvari, to su zapravo ve i frajeri i cure skuili. Zato, enske tipovima namjerno kasne na ljubavne sastanke, ono, deset, petnaest minuta. Jer ele da on svati daje ne more ba tako lako dobit kad mu padne na pamet, po narubi i da mora malo ekat i pizdit. Jer upravo to njegovo iekivanje stvara u njemu bujicu vulkana s kraterima, izmianih osjeaja, bis, elju, ogorenost, strast i kad ona na koncu konaca doe on nee bit nikako ravnoduan. Prije njenog dolaska i nakon iscrpljujueg ekanja u kojoj se minuta ini sat, on je sigurno planira da joj sve saspe u lice, a moda je trisne i nokautira, ali kad se ona konano pojavi obino svi ti planovi padaju u vodu i kad je on vidi sav taj bis odjednom se pretvara u strast i on je odjednom tako emotivno napunjen i spreman daje iz ljubavi rastrga ka pas. A daje ona dola na vrime, lipo bi se nasmjeili jedan drugome, ugodno popriali o kojekakvim nebitnim stvarima, ono, tek tolko da se neto vrti, popili koje pie i na rastanku se hladno cmoknuli. Slina je fora i ona sa telefonom kad te on zove, a ti namjerno ne die slualicu, nee mu se javit kako bi se on u sebi zapita pa di je, s kim je u pizdu materinu, ta radi, ta se ne javlja. Onda njemu poinje radit mata trista na sat. To van enske uglavnom rade da onaj drugi svati da nije jedini na svitu i da one ne ue doma kraj telefona ili dan samo da bi njega ule, nego da tu ima i jo drugih raznih varijanti. Jer, im on svati da je jedina enina sria i zanimacija na koju ona eka, pone zajebavat. To je poznato iz povjesti. To je ta igra u kojoj imamo iste startne pozicije i sad je vano kad prvi povue potez kako e ga ovi drugi patirat i matirat. Nije sad opet dobro ni sve karte bacit na tu ideju, pa ga pustit da previe eka jer bi on moga naglo popizdit i okrenit se tamo di e prije do na red. Mora se uvik raunat i s tim da svi nisu isti i nemaju isti senzibilitet, ali ja mislin da onaj ko nema ivaca za priekat koji put ensku, bolje da ode zauvik iz

njenog ivota, jer se iz toga vidi da nije prosa na ispitu i da ustvari, nije ni bija za nju. Ali problem zapravo tek tu nastaje. Jer, umisto da mi to ene protumaimo: Dobro, otiaje, i tako nismo bili jedni drugom sueni. Neka je otia, ako mu je bilo puno ekat pet minuta kako bi mi onda bilo ili ivot. Bolje da se vratija sa po puta nego kad je ve kasno i tako... Ali da bude najvee ludilo u svemu tome, u pravilu ba za takvin veina ena totalno popizdi i ta on vie bii i radi vea sranja, ona ga vie voli. Ako se sluajno kojon nesrion uda za takvoga bie sritna jer ga voli i trpit e da je gazi sve dok je ne potira. E tek e joj se tad otvorit oi. Jer, ene su proklete, zaljube se uglavnom u neke gru-bijane, problematine tipove koji maltretiraju i drutvo i nju. Jer neki malo njeniji i osjeajniji tipovi nisu im ba neka fora. Njihovu ljubaznost, poniznost i osjeaje nerjetko e ene pripisat njegovoj slabosti. A upravo ti znaju bit deset puta bolji frajeri kad doe stani-pani, ali to svatimo tek kad je prekasno, na popravnom. Na takve tipove mi ene prelazimo uglavnom kad se od one prve kategorije umorimo, kad nas spizdi i utne nogon ka krpu. Kad se zasitimo borbe, prepiranja, nadmetanja, uzbuenja, avanture, nepredvidivosti, pa ak i batina koje nam prua ona prva kategorija. Nakon ta se, dakle, totalno iscrpimo sa tipovima svoga srca zbog kojih bi se mi ubili, tek onda prelazimo na ovu drugu kategoriju, a to su oni koji bi se ubili zbog nas. Te obino manje volimo, ali sa njima je mirnije more i sigurna luka. Eto, to je sad ista matematika jednaba iz koje moemo izvest pravilo i u kojoj smo rjeili da uvik u pravilu jedan voli vie, a oni drugi kalkulira zato je s onin prvim. Tako esto partner bez due nae duu od partnera. Kad jedan prestane volit, ljubav dojueranjeg partnera prema njemu postaje mu smina, ljigava i on to smatra njegovom slabou. I sad ta ta neizljeivo zaljubljena strana vie slini, plae, pati, moli, ovom drugom postaje sve odvratnija. Nije dobro kad bi se, recimo, u naletu oaja jedan ubija zbog drugog i drugi zbog prvog, jer to ve onda poinje sliit na Romea i Juliju, a zna se, kad si mrtav da nema ivota, a di nema ivota, nema ni ljubavi. Dakle, eto, svi se mi ili ivot traimo, prividno naemo, zatim razilazimo, onda opet ulazimo u neku drugu kombinaciju, ludu zaljubljenost koja to opet prestaje bit. I tako trimo, trimo ukrug, traimo se i uglavnom ne nalazimo. I sad van je valjda jasno zato sanja zakljuila da te vjene ljubavi zapravo nema, iako mi za njom eznemo. To je ista matematika i sad mi izvodimo pravilo: Coviku je da ostvari ljubav zapravo potribno to da ne ostvari ljubav. ena mukarca voli onoliko koliko moe trpit, jer da ne trpi ne bi znala ni da ga voli. A lude li smo, Boe, i kako bi nan samo moglo bit lipo, ali mi neemo. Vie volimo sa njima patit, nego bez njih uivat. Zato da bude jednostavno kad moe komplicirano. Al eto, takve smo. Tako smo skrojene da muimo i trpimo. Sve je to poelo jo u Edenskom vrtu. BRAK TRIBA SVATIT KA PODUZEE Brak je ka opsjednuta tvrava. Oni koji su van-ka tili bi u u nju, oni koji su unutra tili bi iza iz nje. A moglo bi se re daje ka i bolnica. Kad te boli tija bi u u bolnicu i ima samo jednu elju, a ta je da ozdravi, kad ozdravi tija bi ta bre iza iz nje, a im izae umisto jedne, ima sto jednu elju. Kad ljudi mladi ulaze u brak zaslipljeni su samo jednom idejom: utait svoju e za ljubavi i provest ostatak ivota sa svojim partnerom u sritnoj zajednici koja se zove brak, ali ve na putu kui od matiara taj im se brak sve vie pone init mrak, ponu im se po glavi vrzmat raznorazne ideje, sumnje, planovi, kombinacije. Ponu se osjeat nekako sputano, neslobodno, zavezano, pristraeno. Jo par minuta prije nego su kroili nogom u matiara, ljubav im se inila, ono, na prvi pogled, a im su napustili njegov ured svatili su da im dioptrija nije ba bila najbolja. Pone im se po glavi motat ona: Brak je zasluena penzija za bive ljubavnike. I ta onda? Ta ideja o sritnom ljubavnom gnjezdu ne dri ih ni par dana i op - rastavljaju se. Pa pogledajte mene, pa pogledajte vi staje ovo danas dolo?! ili svit je poludija! Svi su se porastavljali. Naprosto mi je udno srest neku enu, a da nije samohrana majka. I to van je sve zato ta za brak vie niko nema ivaca. Ti muki bi to tili, nije da nije. Tili bi se oenit, ali ne bi tili nikakve brane obaveze. ena bi im ustvari samo tribala zaminit mater, a oni bi se i dalje tribali ponaat ka mladii. I ajde, ene to donekle i trpe dok ne dou dica koja, toboe, uvruju brak. E, kad dou dica, onda tek nastaju problemi. Prvih par dana svi su oduevljeni oko prinove. Tepaju mu buci buci, gaga gugu, gledaju u njega ka u Boga ka u sedmo svjecko udo, ka da nikad nisu vidili malo dite. Ako je uz to jo sin nasljednik, a ne dite, srii nema kraja. Uvik san se udila starijima kako gledaju malu dicu, ka da prije nikad nisu vidili novoroene: Ajme staje sladak, ma vidi ga, ma vidi mu luice, ajme kako male prstie ima, ma joj milo moje, ajme, divan ti je, isti ti. I to govore odma im se rodi dok jo dite ne slii na nikoga i dok je jo modro i zguvano od poroda. Majke mi, da mi kau da takvo neto slii na mene ja bi se uvridila. I tako, kad naim mukima jave iz rodilita da su dobili sina, im spuste slualicu ponu lokat i nazivat ekipu i eto ti jo jednog razloga da se ne trizne deset dana. I to ti je sad pravda. ena mora nosit dite devet miseci, raat u mukama i na kraju, dok jo sva ranjena lei u rodilitu, muki lou i bane, i to bez ena. Pa o kakvoj onda mi emancipaciji govorimo kad je nas Bog neemancipirane stvorija. I moemo se mi

borit ne znan kolko, ali samim roenjem i im ima ensku stvar meu nogama, odma si neemancipirana. A da ne govorimo da sedam dana imamo PMS, pa sedam MS, pa opet PMS, pa sve u PM. TA SVAKA ENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA Sedan dana prije emesa si u komi, sedam dana za vrime emesa si hendikepirana i sad vidi kolko je bidna ena u misecu normalna. Moemo mi govorit o emancipaciji koliko oemo, ali hormoni e nam uvik ostat neemancipirani. Jedino ako se ne operira pa ti nalipe mukoga nestaka koji, naravno, nee bit u funkciji, ali im je on tu, pa makar i nalipljen, stvari se minjaju. Al da se mi vratimo na nae mlade tate junake koji se tako vesele i luduju sve do prvog diijeg plaa. im dite pone plakat, budit se po noi svake tri ure, mrcat, plakat zbog zubia, oni diu ruke od svega, eninu sisu veliko duno preputaju prinovi, diu se, uzimaju kuin i odlaze u drugu sobu, a nedugo zatim i u drugu kuu. Sve se vie odmiui od vlastite. Nau neko utoite di nema te cike, vike, uznemiravanja, krike, prob lema, dispanzera, temperature, doktora, pelena, kakice, piice ni uina. U poetku to taje, odlaze i vraaju se, a onda samo jednog dana uzmu kufer i isele se definitivno uz neki valjani razlog ili napro sto bez rii, staje i najei sluaj. I sad, ako ena ima neki stan, ajde, ajde, a ako odlaskom njega i njegove ljubavi odu jo pare i stan, ta onda? Misli se ta e i kud e u ivotu. Nema druge nego pokunjit se i pokucat ponovo na roditeljska vrata, ma kako to poniavajue bilo. Potom ekat i molit da vas prime. Tako ostavljenu svi e vas alit, ali niko nee pomo. Jo e vas poet i ogovarat: Daje va ljala ne bije mu ostavija, uvik je i bila histerina i izofrena. Derala se na ono jadno dite i mua ka da se nailagljiva ludara, tako da se on, bidan, mora zatvarat u zahod u kojem je jedino ima mira. Nije ni udo ta su svi mislili da ima proliv. Sad neka se snalazi sama pa e vidit staje izgubila, kako joj je sad kad se nema na koga derat. Dok neto ne izgubi ne zna ta si ima. Jadno dite pored takve matere. Za mua, koji leerno etucka, svi e re kako je krasan i smiren, a jadna ena koja po ile dane tri da bi stigla posvravat sve nagomilane obaveze - oprat, skuvat, prisvu dite, izmirit temperaturu boice na lakat, oti na posa, vratit se, uzet dite iz jaslica, stavit ga na vrime le. Takva jadnica ne smi ni pokazat da jon je teko, ni povisit ton jer e odma svi re da je histerina i neuraunjiva i ka takva odma e dobit dijagnozu, pa e joj, jadnici, jo i dite oduzet. Takva rastavljena jadnica svakom je na meti. Niko iz mueve familije nee se nad njom saalit, jo e bit i sritni ta im se sin rjeija jedne takve. Pogotovo njegova majica koja mu je ilo vrime punila glavu. Ka ona moja biva onom mom bivem. Svuda je to isto. Svi budui mukarci samo e vas tit iskoristit i bacit ka tracu uz onu poznatu: Zato bi ja uzeja neto staje drugi bacija?. Vlastiti otac kod kojega ete potrait utoite, ka staje bija sluaj kod jedne moje prije, rei e: Eto, opet je tvoja udaja pala meni na grbau. Nikad te se neu riit. Prije braka ranija samo tebe, a sad iman tebe i tvoj privjesak, to dite. Jebate, jadan li san i nesritan roen. Posla san jednu, dobija san dvi. Moete ostat dok se ne snaete, ali se snaite ta prije jer ja vie neman ni godina ni ivaca za diijipla. Ou u miru gledat dnevnik i prognozu. ta si posijala, to i kusaj. I tako se jadna rastavljena ena s ditetom mora sama sna. Trai i posa i stan. Cisti, peri. Jue tako itan u novinama jedna jadna ena, inae prijateljica noi iz ardina, govori da mora prodavat svoje tilo dok ne podigne sina, a posli e vidit ta e. Sinu govori da ide radit u restoran da se ne bi okira kad bi sazna da mu je mater kurva. A ta e jadna ena: govori da nikog nije briga za nju, ni drutvo, ni dravu, ni socijalno, a da dite mora imat knjige i kruv. Najsritnija je kad uplovi koji strani brod u luku. Kae, onda ima posla priko glave. Ima takvih jo sto primjera kako se matere rtvuju. A jedan od najtunijih mije onaj iz lektire Jadnici od onoga Viktora Igoa, ona pria o Kozeti kad je jadna Kozetina mater povadila zdrave zube da bi jon er imala ta jist. I tu je lovu od prodanih prednjih zubi poslala eni koja je uvala njenu malu, ali ta drolja, dabili drolja od ene sve je pare na se potroila, a bidnu je Kozetu tukla i drala porku ka ona maeha Pepeljugu. To je prava kurbetina, a ne ona naa iz ardina. To mije stvarno tuno za popizdit. Iman dobro srce. Sian se da san iz te lektire dobila asa jer je od tuge nian mogla proitat do kraja. ilu bi je natopila suzama, a ona glupa uiteljica iz osnovne to nikako nije mogla svatit i nikad mi to nije poviro-vala. Jo mi je zbiila asa da me stari pribije kad doe na primanje, krava jedna srca kamenoga. Uvik joj je bilo dobro u ivotu. Naila je na dobrog ovika koji ju je dra ka malo vode na dlanu. Jedinac bez matere. Ta nije znala ta je to patnja. A virujte mi, samo napaeno srce ka moje zna staje plemenitost. To je poznato iz povjesti i bajaka. Recimo, sve kraljice su crne i zloeste, a sve slukinje i posvojenice koje trpe su plave i plemenite. Ja san isto plava , samo ta nian slukinja, a opet nian ni kraljica. Dobro, nian ni prava plavua. Uglavnon nije vano ta san, ali znan da san plemenita i irokogrudna. I to da van dovrin. Tim mukima, koji tako ostave enu i dite i postanu vikend tate nita se ne promini u ivotu. Dou opet lipo u matere koja preuzme brigu o njemu, kuvanje, peglanje, odekiva-nje, doekivanje i tako. Ponu izlazit vanka, druit se sa onin balavicama, skakat s njima i po njima, po disku i postanu lui nego ta su ikad bili. Jer ari te slobode koju ponovo osjete ine im se puno priv-lanije

nego prije braka. Ta sloboda koja im se prije braka moda na trenutak i uinila dosadna sad im postaje izazovnija nego ikad prije i oni naprosto po-manitaju za svime ta ona nudi. Biva ena, za koju su u poetku imali barem neto saaljenja, sad im postaje najljui neprijatelj, pogotovo ako trai alimentaciju. Tek tada, ustvari, vidite kako su veina od tih betija mukih krti, to je za ne virovat, svima ka da je zmija u epu i da nije suda pustili bi onu i enu i dicu da pokrepaju. Za alimentaciju nikad nemaju, ali za aavanje ekipe uvik imaju, tu se oni pokazuju i dokazuju ka strano galantni i irokogrudni. Tu jadne mlade curice padaju. Misle da e se i prema njima odnosit ka prema kavi, kokakoli i vinu. Da e ih uvik bit eljni, plaat ih i opijat se u njihovin sokovima. Dite izvedu uglavnom nediljom na sladoled i to pod uvjetom da se oko njega mota njegova nova cura. Nova cura se po obiaju vrlo trudi i gugue oko maloga ne bi li tako jo vie pridobila tatinu ljubav. Ako pak tata ee uzima maloga djevojka e sve rjee izlazit sa njima, ona to nee tit trpit i uskoro e je morat zaminit nova. To je mene ponukalo da razmislin zato je sve to tako i dola san do zakljuka da je vjerojatno svima dato previe slobode. Ono, da svak izabere koga oe, da spava i prova prije braka ko koga do-vati. I to ti je ustvari tako - kad se svitu da prevelika sloboda oni od ume ne vide stablo. Ne znaju izabrat, polude. Sve provaju prije braka pa in posli nita nije zanimljivo. Tako je, na primjer, onaj erilov sin svega ima i svega se nauiva, pa se na kraju ubija, jer jedino to nije prova. Za sve je to kriv i internet i televizija, porno filmovi, penthausi, plej-boji, kaini i lutke na napuvavanje. Svit se nagleda golotinje pa im i nije neka fora ekat prvu branu no za vidit enu golu. Zato ja, majke mi, mislim da su oni brakovi u povjesti iz rauna bili sritniji od ovih brakova danas, iz ljubavi. Nije bilo puno auta, aviona, svit se uglavnom raa i umira u svom mistu. Nije bilo ni tih perverznih asopisa, interneta, ni lutaka za puvanje pa se normalno muko veselilo golom enskom butu. Divojke su bile pravilno rasporeene tako da nije bilo vika. Ono, na jednog mukog zapadala je jedna ena i s tim su se morali pomirit i zadovoljit oba partnera. Varanja nije bilo, a svako priskakanje u tui dvor plaalo se glavon. I svi su bili sritni da imaju ensko u kui koje e im lipo prat i raat dicu. Bolje ita nego nita. Ljudi su bili manjih zahtjeva. Po ile su dane radili fizike poslove, pa nisu imali vrimena za pizdarije. Uvee kad su se vratili kui bili su sritni da im je ko ima ta skuvat i da su se pored enskog tila mogli izvalit i zahrkat. I to van je trajalo. Moj otac kae da je najbolje na enu u krugu koji mo estaron potegnit. A ima i tu istine. Recimo, kad kod nas enu poalje u pizdu materinu to je normalno i armantno, a da to napravi Englezici ili Njemici tuila bi te u Hag. Evo ta san danas proitala u novinama. Pie jedan na iseljenik Hrvat-Amerikanac: Svaki momak iji su roditelji Dalmatinci, a koji je oenija Amerikanku rastavija se. Neki ak i po tri puta. A oni koji su se oenili iz starog kraja jo su uvik u braku, jer triba znat da Amerikanke nisu nauile sluat, a vrlo je vano nauit tu malenkost. Eto! Zato brak triba shvatit ka poduzee. Osnuje firmu, registrira je, izabere partnera sa kojin e ta firma poslovat s dobitkom, a ne bankrotirat priko noi. TIP TORNADO I OTOKUCO Muki kad se naljute znaju bit jako zajebani. Dile se u dva tipa mukih. Takozvani razbija ili razjareni bik ili, ako oete, tornado, i tip otokuce, takozvani musa. Od ova dva tipa ne zna koji je gori i stvarno je teko izabrat od ta dva zla manje. Ovaj prvi je onaj pravi krni rustini dinarski tip koji sve rjeava akon o stol ili nogon u televiziju, ta je jo uvik puno bolje od ake, noge ili prsta u oko. Nerje-tko nastane i pravi potres, kr i lom ako se bika jo vie provocira. Onda njegovi rogovi narastu do nesluenih razmjera i mogu probit i sami zid. Razlog za kr i lom esto ne mora bit velik. Dovoljna je, recimo, presoljena blitva. Sian se kad san jedanput dola iz kole, lipo oprala ruke, prikrstila se i sila sa roditeljima za stol. Otac je reka materi: Magda, pri-solila si blitvu!, a mater je rekla: Nian, Stipe. Otac je reka: Jesi, Magda. Mater je odgovorila: Nian, Stipe. Otac je reka: Jesan ti reka da ne triba blitvu solit dva puta, ako si stavila sol u vodu ne tribaje posli njon zainjat. Nian stavljala sol u vodu samo san njom zainjala, Stipe, odgovorila je mater. Ja san samo vrtila glavon livo-desno, ka ping pong dok je temperatura rasla. Samo si zainjala, je li Magda, Magdu ti Magdinu, da ti uh! E, moj Sti pe, odgovorila je mater. Ma ta e moj Stipe, Stipu ti Stipinoga jeben da ti jeben tebi i blitvi i onon koje ija. Nemoj Stipe, rekla je mater. Ma sta nemoj Stipe, nemoj Stipe. Od koga ti pravi budalu, pitan te ja. Sta ti misli da ja neman jezika i ustiju za osjetit sol. Ma nije mi do soli, jebem li ti sol materinu, nego nikad nee da prizna. Ma da jedanput prizna ne bi nita, ri ne bi reka. Nego si te glupe tvrdoglave race koja nikad ne bi rekla daje u krivu ni daje kolju. Znai tebi nije slano. Nije moj Stipe, rekla je mater. A kad nije, dobro, tako je reka otac, uvatija teu i bacija kroz prozor. Tea je sa onako vruon blitvon pala tono su-sidu na glavu i ilu mu elu isprila. Ne bi blitva bila toliko vrua nego moji uvik vole da u njoj bude puno vode, kau to je dobro za probavu. Mislin, kad se ta voda popije. Susid, onako s teon na glavi, sta trat okolo i derat se, a kad se oslobodija te tee, jeba je mom

ai sve po spisku. Arlauka ka stoka po iloj ulici tako da su svi izvirili glave kroz rolete. To van je tako kod nas u Dalmaciji, im se dogodi neki incidente stradale, odma se okupe gledaoci, svjedoci sritni da oni nisu sudionici tekue drame u koju se ipak nerjetko umiaju. Ne znan kako su oni to posli rjeili i jesu li se tu upleli kakvi dravni organi jer san ja bila mala i mater mi nije nita tila govorit, a takvih je sluajeva bilo more. Samo se sian da je mater onda pobigla u sobu i zalupila vratima. Otac je otvorija vrata od te sobe, mater ih je zatvorila, otac ih je otvorija, mater zatvorila, otac otvorija, ona zatvorila. E, onda ih je otac skinija i vie nije bilo vratiju na sobi. Bija bi on njih najvjerojatnije marnija nogon, ali mu se nije isplatilo jer su vrata bila od onoga mutnoga stakla koje je minja pitaj Boga kolko ve puta. Zadnji put kad je bija kupija to staklo prije nego gaje uglavija u vrata bija gaje poloija na krevet. Ja bila taman kupila neki kupai, glumila filmsku divu isprid ogledala, mirila svoje rastue obline i u jednom trenu natrake, ne osvrui se, samo sila na krevet. iva san se usrala kad je ono staklo ispod mene uinilo krc. Poela san se derat na sav glas, ta od straja od oca, ta od toga ta san mislila da mi je pukla guzica. Dotra otac, dotrala mater. Bidna se pripala za moju guzicu, a otac se pripa za staklo. Kad je vidija ta san napravila, sta je urlikat i trat za mnom. Mater se samo drala: Stipe, pusti staklo, sria daje maloj guzica ila. A otac je reka: Jebe se mene za njenu guzicu, bilo bi mi bolje da joj je guzica pukla, a da mi je caklo ostalo ilo. I tako derala se mater, derala seja, dera se otac. ivi pivajz. I da opet ne bi triba kupovat staklo savlada se i taj put lipo skinija vrata. Ja mis-lin da mu je bilo izmirit snagu u svakoj aci da bi bila vea od Popajeve kad pojide pinjau. Takve tipove muevnih mukih moete u Dalmaciji srest u svakoj drugoj kui. Njih ne mora nuno karakterizirat da imaju zlu krv. Prije bi se moglo re da in je krv uzavrila, da su nagli, buni i brzi na potezu. Kad se dobro izderu i sve porazbijaju za pet minuta in bude aj i najradije bi zaplakali, i to vie zbog nastale tete i financiskih posljedica nego duevne boli ukuana, mada ni to nije iskljueno. Zato ih ene uglavnon trpe jer znaju da su u biti meka srca, a nisu krivi ta su roeni brzopotezni. Zato kad kod nas ujete neki kr i lom to morete svatit ka dio kulture, kulturne batine i obiaja naeg kraja. Jedino ta ne toleriramo to je kad ujemo pla i krikove, na to smo alergini. Dakle, ako ne doe do plaa i direktnog fizikog sukoba sve drugo kod nas se smatra pod normalno i to je samo jedan vid oslobaanja nekog vika energije za kojeg su opet ene krive ako ga muki previe imaju, jer da taj viak energije troe na korisnije, lipe i uzbudljivije stvari, ka recimo seks, manje bi krili i lomili po kui. Dakle, vie seksa, manje loma i sauvaniji namjetaj. Menije ovaj tip osobno drai. Ispue se i za pet minuta gotovo. Takozvani tip tornado. Jo da ne zaboravin. Ovakav tip tornado mukog vanka kue se nerjetko zna pretvorit u Robin Huda. aku e potegnit samo na nepravdu, ka na primjer, ono kad uje da neko plae ili neko nekog tue, a to se ne srni dogodit u njegovoj blizini, tu on skae u spaavanje ka u vatru. Ili, recimo, na neiju otvorenu provokaciju i u svrhu zatite ena. Vrlo mu je stalo da bude na dobron glasu. Ima izgraen imi i ilu strategiju lipog ponaanja. Fino govori ta ga se u kui more stvarno ritko ut, sve neke lipe rii, pridrava eni stolice, plaa pia. Dakle, vrlo pazi da mu ne doe, kako bi mi rekli, trenta una, da mu ne izae ono divlje iz njega jer mu je vrlo stalo do dobrog ugleda. Toliko o ovom tipu. Drugi tip, dakle tip muse ilitiga otokuce puno je zajebeniji i sloeniji. Taj ve zalazi u domenu psihoanalize. Taj tip dubinski i neosjetno nagriza i unitava rtvu, odnosno partnera iznutra. rtva svakim danom neosjetno propada dok potpuno ne nestane. Ovaj tip, ako ste osjetljivi i senzibilni ka biljica, ozbiljno more utjecat na va ivot i zdravlje i samo vas jednog dana ka vitar otpuvat. Ovog se tipa ozbiljno uvajte. Oni kad se naljute ili namuse zato se zovu muse mogu muat i po nekoliko dana, pa ak i sedmica. Ako je ena govorljiva i eljna komunikacije ovakva situacija, u kojoj partner nee da progovori, sistematski je ubija. Ona se pone preispitivat, kopat po svom egu i idu, trait di je falila, grist samu sebe, poinje nazivat sve i svakoga okolo ne bi li nala utjehu i kakvu-takvu komunikaciju, a za sve to vrime onaj drugi samo mui li mui. Ne bi iz njega ri izvuka. Za stolom, dok side, uje se samo zveckanje pinjura i lica. U postelju ljegaju ka dva stranca tuinca. Okrenu guzice jedan drugome i dok on ladno bez due zahre, bidna isfrustrirana ena nerjetko i suzicu ispusti i ako on kroza san uje da ona mrca jo e se vie namrgodit. To je jednostavno takav tip duevnog muitelja. I ta onda uinit? Nita! Lipo bite a. Jednostavno, kad on umukne i odbije komunikaciju vi se lipo uredite, izaite iz kue, naite nekog koji je za komunikaciju spreman. Nema van druge. Inae postoji opasnost da vrimenom uete u njegov ton bez tona i da tako vrimenom zanjemite, a to se ipak ne isplati. Ovo su dva drastina tipa i dva drastina naina muke reakcije na neko nezadovoljstvo ili neku neispunjenu elju. Izmeu ima jo kojekakvih raznolikih sluajeva koji kad se naljute, na primjer, opiju se ili izlete iz kue pa kartaju danima ili bacaju kamenje oko kue i rade takve fizike poslove kroz koje postoji ansa da se ispuu, neki jednostavno nestanu pa ih pronau u nekoj rupi i dovedu opijene i unitene doma, neki se vole potu za najmanju sitnicu, neki se oene kompjuterom, po ili dan u njega bulje i nita ih drugo ne zanima, posebno ne ena jer im ena postaje taj stroj. Tako se jednostavno lie i tako. Samo san tila re da idealnog nema. Nikad ne zna kad nekog upozna koji zapravo vrag u

njemu ui i kad e taj vrag iz njega izmigoljit. Moete vi njega prije braka uzet malo i na provu, ka auto, i more se on vama fantastino ponaat, ali im ue u brak nerjetko se dogodi da pokae sasvim drugo lice koje vi niste ni sanjali da bi moga imat. More do do toga da ga ne morete vie pripoznat. Nerjetko se dogaa, na primjer, da neko za koga svi tvrde da je bija uvik miran najednom sve poubija. Ali to su opet ekstremni sluajevi na koje se, eto, isto mora raunat, pa nije nikad naodmet imat, recimo, koji noi ispod kuina. Jer, opet bolje vi njega nego on vas. Boe moj, nije to nita strano. To je samo jedna mjera predostronosti, borba za goli ivot i samoobrana. Ka meu ivotinjama. Ka u onoj seriji Srvajvl. Ko jai taj tlai. Vea riba jede manju. Eto, dakle, idealnog nema pa najbolje izaberite neto najpodnoljivije. Ono da ta kasnije poludite ili ako ste neke lude srie ne poludite uope i ostanete ivi, zdravi i neokrznuti. To je gotovo nemogue, ali ima asnih izuzetaka. Eto, aj, sad... KO KOGA ISKORITAVA ILITIGA TROI Da veina mukaraca ima ljubavnice, to smo spomenili, a i da nismo, to je ope poznata stvar. Da bi i ene sljedile njihov primjer, ni to nije nita novo, neke to i rade, vodei se za onom: Lake gaje bome iznajmit i posudit nego trpit. Ono, skupljat za njim pobacanu i porku robu, skupljat dlake po kadi i lavandinu, doekivat ga, odekivat, trpit uvrede, ponienja, strepit, donosit mu, odnosit i znate ve ta tu ve spada ako se nekog mukog oe stalno imat uza se. Zato onda sve to lipo ne izbje i ne uz et od ivota samo ono najbolje? Ljubav je lipa, izazov nija i tajanstvenija kad muko ne gleda enu svaki dan i u svim situacijama, kako, na primjer, pere, pegla, riba, znoji se i pada od umora, kad ofarbane kose i s maskom na licu seta po kui, depilira se, lei zbog glavobolje s krpom na elu, ima probavne smetnje pa ne izlazi iz vecea, kad je boli ovo, smeta ono, grinta i tako to, nego kad mu povremeno doe na sastanak, ureena, mirisna, dobre volje, nasmijana, cvrkutava, bez primjedbi i jednog jedinog problemia. Dakle, ono ta ostane sami je lag kojega liu sladostrasno jedan i drugi, a potom sretni odlaze kui u svoje probleme. U svoje kakice, papice, raune, bolesti, svae. Sve to ne vidi i ne uje ljubavnik i zato se takva veza u pravilu doima bajkovitom. No usprkos tome ene se ipak tee odluuju na ovo takozvano rentanje mukog ilitiga ljubavnika. Ne doe to odjednom. Kae se da ene nau ljubavnika tek ako im je mua dosta ili nije. Trpe one muevu nevjeru, brutalnost i zanem arivanja, derainu i ciku sve dok joj se jednog dana ne ukae neka svitla mogunost. E, onda ona nesvjesno ka omamljena ide ka tome svitlu, ka utopljenik kojemu je ona za opstanak nuno potribna. U poetku sve se ini idilinim, ali nerjetko toj svi tlosti ili, da kaem zdravo seljaki, ljubavniku takva veza sama po sebi nije cilj. On, ako nita drugon, esto prepriava svoje ljubavne avanture i tako kompromitira dotinu. Ja, zapravo, nikad nian mogla svatit kad mukarac kae: Ma, jesan je obrlatija i iskoristija. Po meni bi i ena isto tako mogla re, jer ako je on spava s njom i uiva u njoj, ona je uivala i u njemu. Tako da je to odnos fifti-fifti. Pa nee ni jedna ena i s nekim u krevet protiv svoje volje. Recimo, ena upozna nekog galantnog tipa. On je izvede vanka, poasti piem, a nekad i veericom uz svie, potrudi se, pridrava joj stolicu, kaput, pria kojekakve prie za koje ena ve unaprid zna da su pizdarije ali ona ih napeto, ne trepnuvi, slua radi opeg dojma i atmosfere, a ne zato ta joj je lipo sluat te bajke i pizdarije, i nakon toga svega on je uvede u svit romanse i ljubavnih tajni. I sutradan taj pria o tome da je tu enu iskoristija. Ako emo o iskoritavanju onda je ona, po meni, iskoristila njega. Njegovo slobodno vrime, pare, mukost i panju. Eto, to su ti neki apsurdi i muke gluparije. Jedini sluaj za koji bi mogla re da je takozvano iskoritavanje ena sa strane mukaraca je, ne daj Boe, silovanje. Ali za takvu vrstu iskoritavanja postoje organi i zatvori koji e i slubeno onda to potvrdit. ena, kad nae ljubavnika, postaje u kui nekako mirnija, nita joj nije teko, gluha je na sve provokacije, trkara i leti po kui ko pelica Maja, nita je ne moe pogodit, prolipa se, produhovi, dobije ono ta se zove neto. Jer u sebi misli: Neka, neka, samo vi mene doma svi tarite i tlaite ali nala je ova gospoja i svoj apaurin, svoje gnjezdace i svojih pet minuta. Kad se ena tako iznenada promini i mu se nerjetko nae zateen, pa i on promini ponaanje prema njoj, a nerjetko se ponovo u nju zaljubi. Tako da taj njen preljub moe nekad i pozitivno uticat na sveopi dojam i situaciju u kui i van nje. I takozvani prijatelji, prolaznici, primjetit e znakovite promjene i, naravno, malo je ogovarat, a to su uglavno svi oni koji su je prije zbog muevljeve nevjere alili. U vezi s tim iman jednu svoju koje se drin. Bolje da me svi ogovaraju i zavide mi nego me ale. Kad te ogovaraju, dobro je. Kae se. da mu obino zadnji sazna. A ja bi rekla, ne daj Boe, da ikad sazna jer injenicu da mu ena nabija rogove ne bi moga nikako podnit, oprostit ni provakat. Jednom mau, jednom Dalmou. Noge bi jon polo-mija. I to ne toliko zbog nje i ljubavnika koliko zbog njegovog ugleda u drutvu i bojazni da mu se ne nalipi etiketa papuara i rogonje. To san vam ve spomenila i, ponavljam, ne daj Boe da sazna. Kako pripoznat kad muki nae ljubavnicu? On se isto nekako slino ponaa ka ena u slinoj situaciji, samo malo trapavije, oitije i neopreznije. Istina daje u takvom sluaju puno paljiviji prema vlastitoj

eni, blai, tolerantniji, slua sve iz prve bez negodovanja, ode po kruv i novinu, ne minja i ne pribacuje naglo programe za inat kad su enine najdrae serije, oisti kumpire, postavi stol, ispee meso na gradele i tako jednostavno slua, postane dobar ka kruv jer negdi duboko ipak osia grinju savjesti i potrebu da prevarenoj eni nekako nadoknadi to ta ju je otetija i obeastija. To njegovo nastojanje i sluanje iz prve, vrimenom poinje bivat toliko oito i prenaglaeno da ena odma more vidit da s njim nije ba sve u najboljem redu, da se neto dogaa, da je nepripoznatljiv i da ga je u biti nemogue povezat sa onom osobom otprije svega par miseci, a moda i dana. Osim toga poinje osta-jat u kupatilu, po ile dane se licka, pika, pere. I svaki dan za divno udo minja mudante, a poinje i koristit neke udne nove parfeme od kojih zasmrdi ilu kuu. Nerjetko sam kupuje donji ve i to sve neki moderni. Tipa bokserice na srdaca ili na sidra. Kad razlog njegove korjenite promjene postane sve oitiji i oitiji ona poinje sa strategijom otkrivanja mjesta zloina i osobe sa kojom se zloin provodi. Dakle, poinje uhoenje. ena se maskira, nabije neku maramu ili eir na glavu i izjuri iz kue netom staje mu izaa. On pali auto, ona pali auto. Prati ga ka u naj-kriminalistinijim amerosapunicama. Ako nema auto, puno je tee. Mora pjeke ili se nekako sna. Uglavnom, prati ga, zatim konano otkriva daje to to i daje bila u pravu i, normalno, pada u oaj kad vidi dragog sa buketon cvia, koje kui nikad nije donija, u zagrljaju nove cice-mace. Odlazi kui baca se na krevet, pada u depresiju, plae, vrti u glavi ili svoj propali ivot i najlipe godine koje mu je dala i, kako se njoj tada ini, pod noge bacila, naziva prijateljice, trai strunu pomo, bui muu gume od auta, naziva mu ljubavnicu, gaa se s njom priko telefona svakojakim pogrdnim gadarijama, konano i sa muem ulazi u otvoreni sukob i kad je ve brak gotovo razoren i uniten ipak uspije nagovorit mua da odu zajedno u psihijatra ili u brano savjetovalite. Naravno, on u poetku to odbija govorei da on nije lud i da samo ludima tribaju psihijatri koji su i tako svi odreda maknuti i da oni mogu da bi prvo sebi pomogli. Ako ga ena nekim udom uspije nagovorit, onda odlaze na savjetovanje i to po mraku da ih niko ne vidi, jer nijedan na muki ne bi tija da se otkrije da on tamo ide pa da ga sutra ve ili grad zajebava. Nakon psihijatara dolaze na red vraare kojih je u zadnje vrime sve vie. Niu ka gljive posli kie. Kako kojekakvi problemi ovjeanstva postaju sve vei i vei, tako je i njih sve vie i vie, isto ka i alternativne medicine. To se mnogima uinilo jako unosno zanimanje. Dokazuju da neko ima neku bolest, a oni lik za tu bolest pomou dokaza za koje nemaju dokaza. To bi bila kratka definicija, recimo, neke alternative. A jadni svit ka svit, sve bi da da izae iz vlastite nevolje, pa i zadnju pribijenu kunu. I dok je ljudi i ljudske nevolje bit e i alternative i vraarija koje od tih istih ljudi lipo ivi. Ja bi samo rekla svima takvima: Okej, vi meni sredite stvar, a ja u van onda posli platit, ali nee oni to. Oni vataju ovika di je najtanji i kad mu je najtee, u momentu kad je izgubija svaku nadu i kad bi sve da da se rijei svoje nevolje. Menije grozno kad vidin nekog takozvanog iscjelitelja i gomilu jadnih bolesnih ljudi koji mu puni vjere hrle da im pomogne i izlici ih, a on im se smjesi, daje im nadu, uzima novce svjestan da im ne moe pomo. To mije grozno. Kako to ti ljudi mogu radit? Igrat se ljudskom nevoljom. Strano! No, da se mi vratimo na vraare i ljubavne jade. Dakle, njih u pravilu pohode samo ene uzimaju od njih neke trave, vode, ari-bari, ukalice. To stavljaju po kui, krevetu ili u muevljevu spizu. Tako da on bidan nikad ne zna na kojim sve avlima i vradbinama spava i ta jede. I ako se ta ila brana stvar i kriza jednog lipog dana sredi sama od sebe, kad ljubavnici sve to dopizdi i kad ode, gospoi vraari posa e cvast jer e iscrpljena i ispaena ena mislit da je to njena zasluga i pronit glas dalje do mnogih drugih ucviljenih i privarenih ena kojih, na alost, danas ima na tone. Svaka je veza u poetku lipa. Ljubav i optimizam naprosto nosi ovika. Osjea se ka da leti, pre, ne oda po zemlji. Sve se ini idealnim, ili svit. A partner samo takav. Fin, galantan, pun lipih rii, planova, obeanja, nikad ne podriguje, ne puta vjetrove ilitiga prdecka. Prosto se ena pita ide li ta njena ljubav uope na zahod. Ima li normalnu probavu ka svi ljudi. ini se ka da ima kroninu opsti-paciju. Nigdi ne puta ni ne dui, ka novi madrac. Ni na usta ni na guzicu. Ali prava povezanost dvoje ljudi vidi se kad vam padne ta maglica isprid oiju, kad postanete svjesni da on hre, mljacka, prducka, smrducka, budi se oteen, s krmeljima u oima, potee vodu u zahodu. Dakle, po menije prava ljubav kad se neko ne zaljubi u sliku nego u pravo ivo bie od krvi i mesa, koje je spremno trpit i volit sa svin njegovim manama, vrlinama i ljudskim fiziolokim i drugim inim potribama i potribicama. Teko je ivit sam. Nije prirodno. Triba se s nekim imat i svadit. Covik je ipak drutveno bie. I kad promisli: bolje je, onda, u kui imat muko nego pasa ili maku, ako se ve o nekom triba brinit. Bolje se onda brinit i etat svoga dvononog nego etverononog kunog ljubimca.

TRIBA IM NABIT KOMPLEKSE Jeste li vi primjetili kako mukarcima nikad nije neugodno prigovarat enama? Uvik ti neto ka fol u ali spuste: Ajme, majko, malo si se udebljala, a ini mi se da san ti vidija par borica-smijalica, e godine, draga moja, idu, a nekako su ti guzice sve blie podu, uskoro e morat kupit cipele za njih, a ni sise ti nisu vie ta su bile, dole su ti do pupka, i bi sigurno bila mis u onim crnakim plemenima dije to

simbol enske lipote. I tako dalje i tako blie, sve ono ka u ali ogade vas i ocrne na mrtvo ime i prezime. Ozbiljno. Samo to bidne enske primaju nekako, ka normalno, ka neslanu alu na koju su ve oguglale. I dok muki na na izgled uvik imaju sto primjedbi poevi od izgleda, oblaenja, pa do frizure i minke, ene ete rjetko ut da im izravno u facu saspu svoje miljenje o njihovom luku. ena e ritko kad re oviku: A vidi te, jesi elav, pari globus ili nogometna lopta, ima pivsku drobinu ka prase i jedva se gega. Ima kratke nogice ka Pajo Patak, a ni druge ti stvari nisu zavidnih dimenzija. Ozbiljno. Ti muki su toliko puni samopouzdanja, samouvjerenosti i prepotencije jer da nisu ne bi enskima radili to ta rade. A ta jedan obieni starkelja ima u svojoj glavi kad ide le sa mladon enskom? ta on misli koje i staje on i zato ona trpi njegove godine na svom tilu? Je li takav jedan ikad pomislija kako nije fer da jedna mlada enskica gleda njegove starake pjege i sjajnu elu proaranu s tri ute dlake umisto da vrime provodi sa svojim mlaahnim vrnjakom napete koe, guste kose i reetkastog, vrstog, uvuenog stomaka. Ako pak ena oe pa oe, ako odlui, ako je takav jedan armantni elavi stari oara, zaara, privue i pridobije, pa mu ona naprosto ne more odolit, onda mu ona mora dat do znan ja ta je i koga dobija. Tribate mu nabit komplekas i osjeaj duboke zahvalnosti prema vama koju e morat svakin danom sve vie pokazivat i zafaljivat Bogu ta mu je posla takvi dar s neba, takvi mladi, netaknuti cvitak i kaplju jutarnje rose koju e morat na dlanu uvat da mu ne isklizne. Ako vi budete muali i divili se njegovin godinama, iskustvu, starakom armu, financijama i svemu ostalom ta uz to ide, budite sigurni da e i vas za koju godinicu zaminit mlaon. Jer e mislit da ste vi ustvari sritnica kojoj je Bog podarija njega. Zapravo takvi muki nikad ne trae mlae. Oni su uvik uz enske istih godina, samo ta oni stare. Recimo, kad njihova enskica od nekih dvadeset i pet godina napuni trideset oni e je opet zaminit sa jednom od dvadeset i pet. Prominie je bez grinje savjesti ka i auto ili svaku drugu stvar. A u stvari nisu oni krivi staje situacija na njihovoj strani, nego ene koje se u pravilu dive i idealiziraju svoje muke te im na takav nain svakim danom jaaju ego ulivajui im toliko p otrebno samopouzdanje. Njima, ustvari triba dat do znanja da su oni ti sritnici ta imaju vas, a ne vi njih. Jedna je tako ena imala abnormalno debelog mua i stalno se ka fol brinila za njega i njegovu dijetu od koje je on iz dana u dan postaja sve iri i iri. Na kraju ga je morala ak odvest u bolnicu da mu doktori pomognu rjeit taj problem, kad su je oni pitali da li bi ona iskreno elila da on smravi, odgovorila im je u napadu trenutane iskrenosti da ba i ne bi. A kad su je upitali zato, odgovorila je da dok god je on tako debel ona ima osjeaj sigurnosti i kontrole nad njim i da jon tako jaa osjeaj vlastitog samopouzdanja. Jedna druga, koja je svom debelom i nikakvom muu pomogla i dovela ga u red, doivila je da jon je taj isti, kad se uljudija i doa na svoje, lipo okrenija lea. Sad opet, ne mora mu bit ba uvik nuno ruan, debel, elav i nikakav da bi van osta mu. More on bit i sasvim normalan, prihvatljive vanjtine i, koliko-toliko, bistre pameti, ali onda triba znat. Jedna je tako svome svaki dan itala osmrtnice, govorila kako mladost brzo proe, kako mukima sa mladim enskam brzo otkae srce pa i njima brzo izae ta mala sliica u novinam, mirila mu fibru, kuvala ajeve i tako. Uglavnom, davala mu do znanja da bi on bez njene brige i panje bija niko i nita da bi crka za dva dana. U isto vrime sebe je sve vie ureivala, zatezala, postajala sve ivahnija tako da je ovi jadnik na kraju bija prisritan ta je ima i ta mu pomae, a da se uope nije pita je li mu ta pomo uope potribna. Sve van je to, na kraju krajeva, ista autosugestija. Zato, ako ih oete zadrat, ne smite in se puno divit nego im morate nabit komplekse. I kad birate mua nemojte trat za nekim poznatim osobama, nekim upadljivo zgodnim frajerima jer takvi e bit prije svaiji nego vai. Bolje imat malo runijeg i manje poznatog mua, a sritniji brak. TA IH KOD MUKIH PRIVUE NA PRVI POGLED REKLE Ml POZNANICE I PRIJE ANA - Kad mu se ispod empera nazire donja bila majca uz vrat. ZDENA - Kad se ispod gaa naziru bokserice ili obine mudante. Bokserice me asociraju na neko komeanje, a kad mu uoim obine mudante, neizbjeno ponen razmiljat na kojoj mu je on strani. LUA -Mot. BRIGITA - Nabrekle ile na rukama. NAIDA - Muka aka i lipi dugi prsti sa zlatnim prstenom. LEA - Zlatni lani oko vrata i privjesak koji mu ue u usta pa ga cucla kad se sagne. GLORIJA - Kad mu poute prsti od duvana.

MIRA - Kad se od bisa uzbudi, pa mu adamo-va jabuica skae gori doli. MAJDA - Kad vadi plik para vezan gumicom za platit kavu. REA - Kad raspali muziku u autu, nagazi na gas a lakat nasloni na otvoren prozor dok mu promaja mrsi kosu. LINA - Kad otkopa zadnji botun od ins koulje, a iz nje izviruje malo ljubavnog tapetia ilitiga dlaica sa prsiju. ZRINKA - Kad stoji za ankom podboen laktom jedne ruke, dok u drugoj dri au, pijucka i ara pogledom. KARMELA - Kad neki zgodni tip miluje po kosi svoju curu i njeno je grli, a ja zamiljan da san ona. GORANA - Ne uzbuuje me tip posebno, ve kad vidim muke mudante da se sue pa onda zamiljan ko im je vlasnik. NENA-Mene jako uzbuuje Riki Martin kad ga gledam na televiziji i kad, dok piva, vrti kukovima. LILE - Mene najvie uzbuuju brkovi, to me uzbuuje za popizdit, dok me muki ljubi i jo kad se malo iz nji ositi i miris duvana. LARA - Mene uzbuuju samo oenjeni mukarci, jer ja iman puno posla i nemam vrimena trait muke, s njima se sastajat i to. Kad za nekog znan daje oenjen, znan daje prosa kaki-taki test, da valja nekom, pa da onda ni meni ne more bit lo. To se u veini sluajeva i pokazalo ka tono. KLARA - Mene najvie u mukih uzbuuje ono kad pribaci nogu priko noge, pa mu se kad ima kratke bive vidi komad noge. Al ne uzbuuju me svaije i bilo kakve nego samo dlakave, to jest to su dlakavije to me vie uzbuuju. DRAGICA - Mene najvie uzbuuje gledat muke meu noge dok odaju pa pogaat di mu stoji, ima li bokserice il obine mudante, i koliki bi mu moga bit, a naisto me spi zdi ono kad muki u prolie zavrnu rukave i malo otkopaju botune oko vrata pa im se vide dlakave ruke i ostalo. Nekako, priko zime dok su svi zakopani na to i zaboravm pa me onda prolie raspizdi, ali do jese ni se smirim. ANE - Mene jako uzbudi kad vidim dok se vozin auton kako neki muki pia uz cestu. ROZA - Mene uzbuuju samo intelektualci s malim oalima, malo elavi, sreeni, s kravatama i lakiranim cipelama. Uvik mislim kako puno rade pa im triba jedna da ih mazi i pazi na njih. Kad takog vidin odma mi se neto doli pokrene, uzela bi takog u krilo i gladila ga po elavoj mu eli. NATAA - Mene super pale kompjuterai jer imaju malo vei stomak od sidenja prid kompjutorom, pa uvik mislim kako mora bit lipo stisnit se uz takog pa te onda taj stomai lipo grije i ljulja. Kod tih me kompjuteraa jo uzbuuje to su pametni za popizdit. MERI - Mene uzbuuju intelektualci. Vano mije samo daje neko pametan, a onda ako je pametan more izgledat bilo kako, more bit i mali debeli ili veliki debeli samo da je pametan i da pametno govori. DINA - Mene uzbuuje guzica, prava muka, utegnuta u uskim rebatinkama. Gola mi nije neto jer se esto zna desit da kad ju nita ne dri na okupu i nije Bog zna ta. SUZANA - Mene strano uzbudi kad muki na kraju utakmice izmjenjuju znojave majce pa im se vide lipa sportski razvijena tila. Zato kad neman mukog, doma gledan utakmicu. BRANKA - Mene jako uzbuuje veliki gvozdeni sat na dobro razvijenoj dlakavoj mukoj ruci, to kad vidim popizdim, samo to se esto zna dogodit da na drugoj vidim zlatnu tanku narukvicu pa se odma oladim. BOSE - Samo me jedna stvar moe uzbudit: nagelirana kosa. DARA - Mene jako uzbuuju muki koji po ulici vode i nosaju dicu, ali samo kad in nisu ene u blizini. Onda odma ositim miris diijeg ampona, pomian s mirisom pitralona i duvana i pomislim kako bi bila dobra i malom, a i tati. SNJEZANA - Uzbuuju me samo dlakavi mukarci, kad mi muki nije dlakav iman osjeaj da grlim linoleum. VIKI-Jako me uzbuuju muki koji nose bile bokserice, ali one stisnute uz tilo. Samo ta to jo nisam vidila u ivotu ve samo na slici. ZORA - Mene jako uzbudi mukarac sa rastavljenim zubima jer mi se to u jednom ranijem sluaju pokazalo ka neponovljiva komparativna prednost. SLAVICA - Mene uzbuuju samo mukarci u uniformama, od vojnih lica do policajaca. Nisu loi ni vozai tramvaja i autobusa, a i kod pripadnika gradske istoe ta uniforma je neto bez ega ih nikad ne bi uoila. MARIJANA-Mene uzbuuju samo tipovi ala Miso Kova, koji nose raskopanu koulju pa im se tri-etri zlatna lanca zamrse o dlake na prsima. SANJA - Jako me dugo nije nita uzbuivalo, ali nigdi prije, kad sam ila na fitnes, nisu bila dobro zatvorena vrata muke svlaionice pa sam onako u letu malo provirila. Nije to bilo nita posebno, par mukih guzica, para iz tueva i kiseli miris iz zno-javih maica, biava i patika. Ali u tome je bilo neega privlanog. MARE - Uzbuuju me manualci. Snani i muevni, brutalni, razvijeni. Zamiljam se ko Palia u

njihovom snanom mukom zagrljaju i elim da me zgrabe divlje, seljaki i brutalno mi utisnu filmski poljubac. ONE STVARI Ovu temu san uvala za kraj jer me je o tome nekako najvie straj pisat zbog njene delikatnosti, moje nestrunosti, a i neke nelagode i neugode koju osjeam kad o tome piem. 0 tome ne triba govorit ni pisat. To triba radit. Ali poto se, eto, sve oko toga vrti od roenja pa do smrti jednostavno moran i o tome neto re. Jer, sva ivotna filozofija ipak se svodi na onu: u se, na se i poda se. ivot je, ustvari, red seksa, red spize. Kad muki poidu sve ta nau u friideru, onda krenu jist enske. Dugo sam mislila da za pisat o tome triba bit strunjak tipa psiholog, seksolog ili neto slino. To i dan danas mis-lin i toga se drin, ali kako danas ipak ivimo u malo fleksibilnijem vrimenu u kojem svak more pisat i govorit o emu ga volja, i ja san se malo vie okura-ila. Mi smo ipak jedno demokracko drutvo i svak more lipo radit ta gaje volja, je li tako. Recimo, taj seks je prije bila tabu tema, nije se ba tako lako o tome moglo neto ut i saznat, a i roditelje je dii nekako bilo sram o tome govorit. I kad bi dite pitalo: Mama, kako sanja doa na svit?, mater i otac bi se glupo smijuljili i rekli ono sa ime bi ili taj sluaj rjeili: onila te, duo, roda. A moji su, bar ta se tie tog ivotnog podruja, bili dosta napridni. Co-vik to ne bi od njih oekiva, ali eto, nerjetko se iznenadimo kad to najmanje oekujemo. Niko nije spominja nikakvu rodu. Kad san pitala mamu to neizbjeno pitanje mlae die, a koje glasi: Kako san ja dola na svit"? mama se malice zarumenila u obraiima i stala muat ka da joj je zastala neka knedlica u grlu i mucajui mi odgovorila- Pa zna, duo, tata i mama spavaju zajedno i onda kad se mama najmanje nada ditejoj uleti u drobi. A odakle uleti?, pitala san. A otamo odakle se nikad, duo, ne bi nadala, rekla je. A ta mama i tata rade u postelji kad to dite uleti?, pitala san dalje. Nita, duo, samo lee, razgovaraju, onda zaspu, i dok mama spava ditejoj doleti u drobi, a da mama ni sama ne zna kako, jednostavno sklizne, tiho je pro-mrmljala mater. Onda san ih ja naravski nastavila pilat dok su se oni sve vie glupo smijuljili i crvenili. A kako meni nije dolo dite kad san spavala u sobi sa roakon Markom za Boi? Zato ta ste vi spavali u odvojenim krevetiima, a ne u jednoj postelji, reka je otac. Jesmo, jesmo, odgovorila san urno. Marku je po noi bilo zima pa je uletija u moju postelju i stiska se uz mene. Staaaaa?, zajapurija se otac, a borami dobro da san ovo uj a i to ti meni tek sad govori? ta?, pitala san. Nita, nita. Sutra u ja razgovarat s Markovin ocen. Ono je bijaprvi i zadnji put daje kod nas prispava. Ma vidi ti mangupa, majmuna majmunskoga, orangutana, dobro da ga ja nian vidija, atra bi ga u papar, buva od njega ne bi ostala, bagerom bi priko njega pria. Ma da san zna, za one klempave ui bi ga dovatija i izvuka iz kreveta tako da bi mu dole jo vee, ka u slona. Jo mi i incest u kui fali, ka da ve nije dosta debila oko mene pa bi mi jo samo jedan triba. Vidie kad ga ja uvatin! Ja san poela plakat jel nian nikako mogla razumit zato bi on nabaketa bidnoga Marka sa kojin je meni bilo tako lipo grijat se u postelji za Boi. Plakala san ta nan to otac vie nee dopustit. Nita to meni nije bilo jasno zato i ta smo mi Bogu i roditeljima skrivili, staje to taj incest i debil. Lipo smo leali i grijali se, a meni u drob, dok smo spavali, nije nita, nikakvo dite uletilo. I staje mater vie primirivala oca, on je sve vie divlja, pizdija i pritija Marku i njegovon ai tako da se tu razgovor mora prikinit. Mater me j e, bidna, zagrlila i nekako utjeila, a ja san tek nakon godina i godina saznala zastoje otac popizdija, staje to incest i kako se prave debili. Danas su dica manje gluplja nego ta san ja bila. O svemu saznaju odma kad se rode. Oni iz droba umisto sa posteljicom izlaze sa kompjuterom. Od malih nogu im na sve strane prid oima ivaju slike golih enskih, mukih i neke raznorazne gnusne kombinacije. Naoruani su porno asopisima, kazetama, internetima, filmovima, staje u neku ruku dobro, a u drugu, brate, i nije. Oni Amerikanci bi za lovu sve napravili, ba sve. Tako da su in puni filmovi nasilja, kriminala i golotinje. Nai opet kupuju te filmove i prikazuju na televiziji prije nego dica idu le, tako da se, gledajui ih, u njihovom jadnom malom mozgu svakakve misli roje i kote. Idealiziraju one koje bi najmanje tribali. Prole je godine jedno dite na televiziji gledalo di se njegov omiljeni glavni glumac obisija pa se i on samoobisija na roletu u svojoj sobi dok su mu starci avrljali i ispijali kavicu u dnevnom gledajui kraj te iste serije. Staje dalje bilo, bolje da ne znate. I onda se mi udimo odakle seksualni manijaci. Eto iz tih filmova. Ako to dica gledaju od malih nogu to in postaje normalno i oni se sa takvim tipovima identificiraju, pa ih danas-sutra u stvarnom ivotu i sami izigravaju. Zato mi je u neku ruku bilo i drae ta san ka mala bila seksualno gluplja, zatucanija i neosvje-tena. Bolje bit neosvjeten nego manijak. Ja, na primjer, te filmove, posli koji dren i ne mogu zaspat, uope ne volin i neu gledat. Pa neu ja plaat pretplatu da me neko strai, ionako san ve dosta pri-padnuta od ovog jebenog, nemilosrdnog ivota. Kad sama gledan, recimo, neki takvi film ponen se u straju nesvjesno osvrtat oko sebe i sve gledan oe li ko iskoit iza zavjese ili ormara, silovat me il priklat ka koko. Jo nekako, ajde, ajde da me siluje, ali, mislin se, zato da me kolje, ne mora to uvik nuno i jedno s

drugin. I tako. Ja puno vie volin one lipe romantine starinske filmove za isplakat se, za povratit duu i natopit kuin suzama alosnicama. U tim filmovima se dvoje, recimo, na poetku svaaju, prave jedan drugome dipete, a od samog poetka vidi kako e to sve skupa zavrit, nema dileme. Tipa, ko se tue taj se voli. Ona bude buntovna i divlja, neukroena ka divlja maka, tigrica s pana-ma od tri metra, kose boje kamomile i oiju boje karamele od ljenjaka, on miiav, preplanuo, sa maljama na prsima, bradon od tri dana i oima boje divljega zumbula. Pri kraju filma dojae, ka pravi kauboj, ukroti je ka kobilu, zgrabi i utisne joj divlji filmski poljubac s jezikom. Ona se koprca, koprca, potom malaksa u njegovon zagrljaju, on je digne na konja i s njom odjae na njihov do smrti zajedniki ran na kojem e izrodit puno diice i ivit sritno i zadovoljno do kraja ivota. Di end. Takve filmove ja oboavan i uvik se rasplaen nad svojom sudbinom. Za neke su moda ti filmovi glupi i ljigavi, ali ba me briga za njih. Ja san bila i ostau nepopravljivi romantik. Pa ako je to glupo onda sanja glupa i ta me briga. Tila bi da je i mene tako neko ukrotija iz ljubavi, diga na konja i sa mnon zapraija, a mene su svi, bidnu, samo bacili sa konja na tovara i nepovratno otpraili. Tuno je to, tuno. Za popizdit. Uvik kad mi tako doe neto u grudima teko, a u grlu mi se stisne, sitin se one nae stare dalmatinske kancone: Kad bi moje suze na kamen padale Kamen bi se raspa suze bi ostale. E moje bi ga suze izile, izgrizle ka solna kiselina, toliko su jake i bolne. Ali dobro, dosta je bilo kuknjave, sad moran pomalo poet pisat o onome o emu san van rekla da osjean ka svoju neku obavezu da pien. Dobro, ustvari, nije to neka ba moja obaveza, ali neka potriba je, jer mislin da to stva rno moram napisat u jednoj ovakvoj knjizi u kojoj se ilo vrime govori o odnosu mukarca i ene, a ne mogu ipak zaokruit jedan takav odnos bez onog najhitnijeg ta muko i ensko vee i zbog ega meu njima dolazi do svih i svakakvih pizdarija, a to su one stvari. Sad, moje vlastito iskustvo u tome nije neka ludnica, ali san se zato povodila malo za iskustvom drugih sa kojima san akulala, a najvie su mi pomogle moje prije. Proitala san i provrtila brdo enski asopisa u kojima vie nita drugo ne mo ni proitat osim kako skinit celulit, kako uzbudit mukarca na iljadu naina i probudit ponovo zamrlu strast unutar braka. Tu obino piu kako ena triba poet kupovat izazovno donje rublje, u bojama i minimalistiko, crveno, uto, crno, na cvitie. Eto, ve prve stvari u kojoj se ne slaemo. Ja mislin, ako mukarac voli neku ensku, ako se ka bik na nju pomami, on sve zbaci s nje, rastrga, zatvori oi tako da donje rublje u biti ni ne vidi. Jadna ti je ona strast koja se takvim pizdarijama mora budit. Onda nadalje piu kako parovi koji oe ponovo upalit vatru ljubavi i strasti moraju prominit stalno misto voenja ljubavi, a to je brana postelja i oti malo za promjenu na balkon, u dvor, lift, auto, na krov, na stablo, u ufit ili ak neko drugo izazovnije i riska-ntnije misto, di uvik ima osjeaj da e neko do, samo ta nije stiga. Taj osjeaj napetosti ih uzbuuje jer imaju osjeaj krae zabranjenog voa. To mi isto nije ba najjasnije jer e im ubrzo dopizdit i balkon i stablo i auto, pa di e se onda odselit da bi probudili svoju uspavalu strast, na Mars? I tako san ja vrtila, provrtila i prelistala gomilu tih asopisa i strune literature u kojima se, toboe, m.ore svata proitat o onin stvarima. Ali sa strune strane govoru da se tu esto radi o vrlo nepouzdanim informacijama staje ta, pa san onda je odluila razjasnit moda neke stvari onako kako ih ja vidin, slutin i doivljavan. Najvei strunjak u analizi onih stvari je Frojd, ali govoru da mu te prve teorije vie ne vride. Sve se minja. ovik bi reka kako se to nikad ne more prominit, one stvari uvik ostaju one stvari. E, ali nije to ba tako. To sve more bit, a i ne mora. Osim toga, ti Frojd nije nikad puno raspravlja o onin stvarima vezanin za ene, pa je tek jedna Mari poela o tom pisat. ena najbolje pozna enu, nema tu. Sad, ja san ipak katoliki odgojena i mogu mislit ta bi mi rekli otac i mater da vide kojin in se er pizdarijama bavi i o emu pie, ali, fala Bogu, moj otac nije stiga nikad proitat knjigu dalje od pete strane zato ovo i pien pri samom kraju knjige di on nee i tako nikad do, jedino ako pone itat odostraga, ka staja uvik itan novine. A, eto, nadan se da nee i da mu niko od vas nee nita o ovome spomenit. Unaprid vam fala. Znan da se danas malo povjerenje u ljude poljuljalo, ali ono se mora kad-tad vratit i mi moramo poet virovat jedno drugome ako oemo u u Evropu. Znan da nian neki strunjak, ali koliki nisu pa piu. Dakle, najprije emo re neto o anatomiji onih stvari. Frojd je uvik govorija da mi ene imamo istu onu stvar ka muki samo da nan je zakrljala i uvuena pa da smo zato mi iskompleksirane, a po meni bi i muki mogli bit iskompleksirani, ta in ta stvar nije uvuena i kroz nju ne more iza novi ivot. Takvih blentavih teorija ima kolko oe. Sve se minja, pa i te teorije. Najbolja teorija je vlastita. U nekin primitivnim plemenima djevojicama su ak i rizali tu zakrljalu stvar da ne bi mogle uivat. To su stvarno vrhunske budalatine i primitivizam. Sria da nian tamo roena. Pa da je Bog tija napravit enu bez toga bija bije napravija. U nekim vjerama postoji pravilo mukog obrezivanja, ali oni i posli toga mogu uivat, a bidne ene budu osakaene za ili ivot. Uvik su pronalazili neke gnjusobe da osakate ili optue bidno ensko. A ensko ka ensko, moralo je trpit i to sve zbog one Eve koja je ve na samom poetku sve uprskala i zgriila u Edenskom vrtu. Na primjer, za vrime kraljice Viktorije ene su optuivale ako su uivale u seksu, a danas ih optuuju ako ne uivaju i piu recepte na sve strane kako to posti. Dakle muki imaju onu muku stvar, a enske imaju onu ensku stvar, oni ta imaju malo muke stvari i

malo enske, ta im je to sve izmiano i zbrkano zovu se hermafroditi. Muke i enske stvari se bitno razlikuju po svemu, a najhitnija razlika je ta muka stvar nema kosti i ima balotice sa strane. Ustvari, to sve imaju i ene samo ta je to kod nas sve uvueno, a kod njih izvueno, ta bi reka oni blentavi Frojd. Ja mislin da njemu nisu ba bile sve na mistu, ali neka mu bude. Te balotice se kod enskih zovu jajnici, a kod mukih jaja ilitiga testisi. Testis inae na grkom znai svjedok, odakle je i dola ri testamenat, jer su prije muki prilikom asnih prisezanja stavljali ruku na te balote, poto se nisu znali potpisat. Govoru da su muke stvari interesantnije za vidit od enskih. enske su uglavnom sve sline i tu nema nekih veih odstupanja, ako je sa enom sve u redu. Po enskoj stvari mo vidit radi li se o prirodnoj ili faloj plavui. Muke stvari su dosta razliite, ali je zapravo najhitnije da se mogu aktivirat i stavit u funkciju u svakom trenutku kad nam se to prohtije. To je najhitnije, a ostalo manje-vie. Njih ima svih veliina, duljina i debljina. A to opet ovisi o nainu promatranja, kutu gledanja i dioptriji. Ako gleda odozgo stvari su manje nego gledajui odozdo ili direktno. To je takozvana optika varka. Ili, na primjer, ako je tip dalekovidan, pa skine il zaboravi oale kad ide pisat, njegova mu se stvar najedanputa more uinit puno vea pa postoji opasnost da popisa postole. Neko voli ovake neko onake, a neko tehniare. To su oni s malim, al ivahni. Zdene govori ako ve mora birat, bolje daje deblji nego daje krai. A ta e, sto ljudi sto udi. Ali ono staje u svemu tome najbolje to je da, kad se zaljubi u nekoga, nikad ne mo znat kolika mu je ona stvar. To je ono najbolje, jer i ovako je enskima teko na frajera, i nerjetko su jako izbirljive, a mo mislit ta bi tek izvoljevale kad bi mukima na elu visila ona stvar. ta opet more bit, a i ne mora, jer piu da veliina one oputene stvari nema veze sa dignutom. Ne mislin ja da bi mukarci opet tribali hodat ka nosorozi i da in ona stvar na elu stri, govorim to samo hipotetiki. Ona muka stvar nije takoer proporcionalna ni sa veliinom mukih stopala, a ni nosa za kojeg tvrde daje graen od istog materjala. Nema veze ni sa visinom niti pak sa neijom korpu-lentnosti jer je poznato neto ta moda niste dosad uli. A to je da je u orangutana ona stvar najsiu-nija, nema je ta vidit, triba je mikroskopom trait. A zato je to tako, strunjaci nisu uspili ni do dan danas dokazat. Ali tako je sto posto. Morete provjerit ako di vidite kojeg orangutana ili King Konga. I, eto, opet dolazimo do one da u maloj boci lei pirit. Dakle ni velik nos, ni visina koarkaa, ni postole veliine diijeg groba, ni tilo majmuna orangutana nisu mjerilo za veliinu i opseg one stvari. To uvik ostaje tajna i iznenaenje. Sprajs. Pa i lizalice i kinderjaja su isto u celofanu. A znate staje mene, za poludit, iznenadilo i ta me totalno okiralo? U dobi kad san bila ono negdi oko puberteta obino bi se liti ila kupat na plau zajedno sa mukom i enskom ekipom. Na moru bi obino skakali, divljali i obavezno bacili na brikulu i tresetu. Ja i jo neke prije imale smo malo vee sise, pa smo se kupale u majcama da ih nekako sakrijemo, a to bi, kad se smoilo i prilipilo uz tilo, za muke bilo jo napetije i izazovnije. Vole i oni kad se stvari samo daju naslutit. Ali tila san van zapravo re neto drugo, ta me je zapravo okiralo. Znate ono kad muki izau iz mora i protresu malo raudantine. To je za mene bila nekako normalna stvar pa na to nisam ba obraala panju sve dok jedan nije sta blizu mene i to uinija. Kad san to vidila ostala san ukoena ka kip, ostala san paf. A ta je mene zapravo toliko okiralo. E pa, to ta san pri vrhu tih njegovih protreenih mudantina na moje ope zaprepatenje, ugledala muke stidne dlaice. To me okiralo zato jer san dotad ivila u dubokom uvjerenju da dlaice imaju samo ene, a da je ona muka stvar u biti elava. Nian tila nita o tome pitat prijateljice da mi se ne bi rugale. Tako da san jo puno vrimena posli ivila u dubokom neznanju i dilemama. One stvari prije nisu dozvoljavali radit prije braka, a nakon prve brane noi svatovi bi ispod ponistre ekali da im mladenci bace lancun ka dokaz mladenkine nevinosti. Ako je bila nevina, na lancunu bi ostali tragovi, a ako nije, morala bi se pripremit za lin ta je totalno nepravedno jer nevinost ensko more izgubit na sto moguih naina. Ako ka mala nezgodno padne i udari se, ako, na primjer, jae konja ili se vozi biciklom pa se nabije, i tako. Svima je do te enine nevinosti uasno stalo, a najvie onima koji tvrde da to uope nije bitno. Tako da se dan-danas i u takozvanom naprednom zapadnom drutvu djevicama svi dive, klanjaju, uvaju ih i tite, ta je i normalno kad se zna da je to tamo ve izumrla vrsta. S druge strane, ene koje su malo predugo djevice, ka na primjer stare cure - svi ale. I kako onda svima ugodit. Pogotovo onima koji govoru da to triba napravit iz ljubavi. Pa ne more ensko naruit ljubav svog ivota kad pljesne dlanovima. Nije maioniar. Recimo, u srednjem vjeku feudalac je sa neviston feudalnog podanika da sebi za pravo da s njon provede prvu no, oslobodi je, otpusti i vrati mladoenji. I ko je nju onda pita za zaljubljenost? Mladoenja, odnosno podanik nije se bunija jer je u tom sluaju bija osloboen plaanja poreza. Sria da taj zakon nije danas jer bi puno mukih prije rtvovali ensko divianstvo nego svoj ep, raunajui da se ona enska stvar ne troi, a pare, bogme, i te kako. I tako su oni oduvik sa bid-nim enama radili ta su tili. Uvik su bile roblje, zato i nije udo da i dan-danas jo tee za slobodom koju nikad nee u potpunosti imat. S tim se bolje pomirit, nego trait nemogue.

Kad su dvoje ljudi zajedno i kada se vole nerje-tko se moe ut izreka: Nala krpa zakrpu ili Namirisali su se. Poto smo mi ljudi isto neka vrsta betije, jer govoru da smo postali od majmuna, a poznato je da se betije nanjue, tako i ljude jedno drugome privlai ili odbija miris ilitiga vonj. E sad, ta se tie toga stvarno su udni putevi Boji. Meni je najprirodnija stvar na svitu istoa i osobna higijena svakog ljudskog bia. Ali, eto, ima onih koje odbija miris sapuna i svjeine, a privlai miris znoja i ustajalosti. Juer sam ba gledala film u kojem jednu uglaenu enu iz bogate obitelji, unato udvaranjima isto tako bogatog i uglaenog mukarca, privlai ba jedan koji je suta suprotnost tome. Neuglaen, neobrijan, brutalan i pomalo smrdljiv. No, meutim, toga smrdljivoga za divno udo ona nije zanimala. I kad je oni uglaeni skuija na ta se u biti ona pali, pustija je bradu, brkove i nije se tuira pet dana. A kad ju je uz sve to brutalno privuka sebi i kosti joj polomija ona se totalno uzbudila i za njim definitivno poludila. Virovali ili ne, ima i mukih koji vole malo smrdljive ene. Predstavnica tih smrdljivica je uvena lejdi eterli. Jedna je u novinama napisala da voli samo jestive mukarce. To su oni uglaeni, ureeni i mirisni ta bi ih od dragosti moga pojist. Ja bi se uglavnom s njom tu sloila, jer, recimo, nekog ko mi smrdi po dugostojeem znoju ili nekoj tufini, pa mu jo ka tome i kosa visi masna ka manistra nema anse da taknen. Eto, ena je rekla da voli samo jestive mukarce, ali, na primjer, ne znan ta bi joj rekla u sluaju enske stvari koja, prema nekima, malo mirie na ribu, a poznato je da su ribe vrlo jestive i zdrave za jist. Dakle, mirisni i jestivi muki puno su privlaniji od onih koji to nisu, ali i tu postoji opasnost ako se malko pretjera, ako se mukarac zanese pa se previe namua, napudra, naspreja, izglanca. ena u takvom sluaju more dobit dojam da se ljubi sa prijateljicom i da je postala lezbaa. Zato je najbolje koristit sapun i vodu koje bar u dananje vri me, fala Bogu, ima. Ali osim higijenskih mirisa ugodnih od pranja i parfimiranja i neugodnih od nepranja, svaki ovik ima i svoj prirodni osebujan miris. I tako ka ta nema na svitu dva ista lica, tako nema ni dva ista mirisa ilitiga vonja. I prema tim vonjima parovi se jednostavno ka pasi nanjue, privuku ili odbiju. Jednu osobu ili ivot privlae slini mirisi, zato nije rjetka pojava kad se tip, recimo, eni vie puta, da mu ene slie jedna drugoj. To mi nesvjesno radimo. Iako nakon raskida mislimo da emo na nekog skroz razliitog, obino nabasamo na slinu osobu. Na primjer, sve bive ene od onog pokojnog reisera ona Dereka slie jedna na drugu ka jaje jaju. Linda Evans. Ursula Andres i Bo Derek, posli su jo postale i najbolje prijateljice. A znate zato? Slie jedna drugoj ne samo fiziki, nego i iznutra, a sigurna sam da slino i miriu. Zato neke enske kau da uvik ugaze u istu septiku jamu od frajera. Mukarac na neki nain mora bit nasilan da bi se dokaza ka frajer, ali danas su se uloge izgleda malo izminile, pa ima puno enskih koje su agresivnije od mukih. Napadaju sa svih strana, di stignu. Ne mo ih se otarasit. Ka nametnici su. Tako da se ni bidnim mukima nije lako sa tim nosit. Pa ne moraju ni oni ba svako jelo ta im se nudi pojist i provarit. Oni vole bit ti koji e uvatit plijen, zato ako van se neko svidi morete pucat iz svih enskih raspoloivih oruja, ali da on ipak na kraju ima osjeaj da je on taj koji je vas namamija u mrie i da ste vi bidna riba koja se tu nala i eka njega da je iz mrie oslobodi. Tako je to uvik bilo u povjesti. Don Huan, Kazanova i moderni junak, oni ems Bond. Sve su to dobro poznati lovci sa kojima se svaki muki voli identificirat, a vi in morate pruit tu mogunost da bi oni bili sigurni u svoj maco gard. Ako se, recimo, taj maco koji put napije, ili ga neto titi, ili mu punica isprid vrata kripi, moe se dogodit da mu hidraulika zakae i da padne u depresiju. Budite milostivi prema njemu jer ene su tu ipak u prednosti. One kako tako, tile ne tile, dalo im se ili ne, uvik mogu. Pijani straar u ekspirovu Makbetu lipo je reka ta alkohol ini mukome: Bludnienje, gospodine, uzbuuje ga i ne uzbuuje: pobuuje poudu, a brani ispunjenje. To znan jo iz rjetke lektire. Jedina gora stvar od izrugivanja mukog u takvin situacijama je da ga enska namami i navue na tanak led, a onda uvati crtu. U tom sluaju on moe totalno poludit i svata napravit. Zato se nemojte puno s njima zafrkavat. Danas u apotekama postoji miljon boica za vjenu mladost. Svi bi tili, i mukarci i ene, ta dulje ostat mladi, ali tu ovik triba imat mozga i svatit da sve ima svoj rok trajanja, pa tako i ljudsko tilo. I ta bi mi, na primjer, koristilo da umisto sto godina iman sto dvadeset. Metuzalem bi bila sa sto isto ka i sa sto dvadeset, samo bi se due muila. Ne mogu ljudi protiv Boga. U prirodi vladaju neke zakonitosti, mi smo dio njih i s tim se bolje odma pomirit nego poludit, u nastojanju odravanja vjene mladosti. Pa koliki su stariji i nemoni muki nali smrt u ljubavniinom zagrljaju i to sve zato ta su tili radit ono za ta vie nisu imali ni godine ni snagu. Oni bi se nakljukali raznoraznin vijagrama, srce ne bi izdralo i skvik. Utjeno im more bit jedino ta su imali slatku smrt. Da se mladost more kupit onda bi svi miljarderi bili vjeno mladi. Najstariji pokuaj pomlaivanja starog mukarca je mlada ena. Tako je stari izraelski kralj David virova da se ovik more podmladit udisanjem daha mladih cura, pa je oko sebe okupija ilu svitu mladica koje su mu iz dana u dan puvale u usta, ali umisto da je on njihov mlaahni dah duboko uda-nija kralj D avid

je u rekordnom roku izdanija. Nije to moga izdrat, preforsira se i srce mu je jednog dana samo izduilo. Virovali ili ne, ovaj isti recept kod pantagana u potpunosti pali. Ako se meu stare mujake pusti mlada enka, stare pantagane e, iako s njima nee radit one stvari, ak ih niti dodirivat, u rekordnom roku postat puno vitalnije, mladolikije i ivit e dulje. I aj sad ti nekom reci onu: Jadan ti je, ivi ka pantagana. Nije ni njima tako loe. Imaju i oni neki svoj ir, a ne bi se zaklela da se puno naih starijih mukih u ovom sluaju ne bi zaminilo sa njima. Zato je najbolje imat uza se generacijskog partnera s kojim se lipo oko svega mo dogovorit, pa ako se ni jednom ni drugom vie ne rade one stvari zato bi se dalje muili. Manje dokazivanja, dulji ivot. U prvom razredu osnovne kole sidila san u klupi sa jednin Zokijem i kad san ga neto naljutila reka mi je da san pederica. Fala Bogu, kako nikom nisam ostajala duna ja san njemu rekla da ako san ja pederica onda je on peder. On je na to poludija i reka da e mi zalipit trisku ako mu jo jednom kaen daje peder. Onda sanja njemu rekla da zastoje on meni reka da san pederica. Onda je on mene pita je li ja uope znan ta je to peder. Ja san rekla da neman blage veze. Onda mi je on reka: Tuko, to ti je kad muko voli mukoga. Mislila san da se Zoki zajebaje, takvo neto nian mogla virovat, jer tek ta san donekle saznala i ostala okirana o nainu na koji dica dolaze na svit, ova me informacija do kraja zbunila i nita mi vie nije bilo jasno. Sve mi se izmialo. Vie nian znala ko koga i ko s kim u biti triba bit da bi se rodilo dite. Najprije su mi rekli da ga donosi roda, onda da doe na svit ako tata i mama spavaju zajedno i kad mami uleti, a sad se pitam kako dva muka ovika mogu imat dite. A onda sanja pederica zato jel volin pedere, je li, pitala san ga. Pederice, glupao, volepederice, reka je. Nita ja njega nian razumila, a u mom daljnjem traenju informacija o tim fenomenima i konstantnim zapitkivanjima prikinila nas je uiteljica i raz-mistila u razliite klupe da vie ne brbljamo. Zoki mi vie nije nikad tija o tome priat, a puno godina posli ja san stvarno saznala da je bija u pravu i da se muki koji vole muke zovu homoseksualci ilitiga pederi, a ene ta vole ene, lezbijke ilitiga pederice. Oni kojima uope nije vano je li muko ili ensko i kad razmilja po principu: Daj ta da, uzmi ta dovati, muko ili ensko, nije bitno, zovu se bisek-sualci. U takvin stvarima neman nikakvog iskustva, a i oni koji ga imaju o tome nerado govore, tako da u neku veu problematiku toga ne mogu i neu ulazit. Samo znan da je to neizljeivo, da se taki rodi i da su za to zasluni ili krivi geni i hormoni. Vanjski izgled za prepoznavanje takve osobe nita ne znai. To ne moraju uvik bit baletani, plesai ili neki tipovi piskutava glasa. Mogu bit i oni za koje se to ne bi nikad reklo i mogu izgledat skroz maco, a najee su u braku i imaju dicu. I sad ako te mu vara i ako mora izabrat od dva zla, onda bolje da te vara sa enom nego mukim. Bar ja tako mislim. Kau da je est uzrok homoseksualnosti nepopustljiv otac i zavodljiva mater zbog ega takav momak dobij a nadimak materin sin. Sve to zapravo more bit, a i ne mora. U nekim zemljama dozvoljena je enidba ovakvih parova, dok su u nekima vrlo rigorozni prema istim. Nedavno je u Beogradu odran skup homoseksualaca na kojem su bili i fiziki napadnuti. Nezgoda je da je taj dan okupljanja pao upravo negdi u vrime kad su Miloevia isporuivali Hagu. Mnogi nezadovoljni tim inom nabaketali su prve koji su im doli pod ruku. Na nesriu zalomilo se na bidnim pederima i pedericama iz raznih djelova svita. Oni su se samo tili lipo proveselit i izmjenit neka iskustva, telefone i i mejlove i uope ih nije bilo briga za politiku. Ali, eto, kad je ona u pitanju obino nevini nagrabuse. Neki iz psihoanalize govoru da svaki ovik ima u sebi tu dozu homoseksualnosti, ta ja ipak ne bi rekla, rekla bi samo da su pederi esto enine najbolje prijateljice. I u onin stvarima ima jo raznih odstupanja. Ima puno bolesnih mozgova pa te stvari vole radit sa betijama, Boe oslobodi, ak i mrima, dicom. Neki vole da ih vee, mui, neki sami sebe dave, gue, biuju. O tome neu nita govorit jer je to meni totalno nepojmljivo i nenormalno. S druge strane, ima puno mukih koji bi tili bit enske i obratno pa se operiraju, mada strunjaci tvrde daje promjena spola zapravo nemogua. Tako da se ta operacija uglavnom sastoji od kidanja one stvari kod mukog koji bi tija bit ensko i priivanja one muke stvari na enu koja bi tilabit muko. Ima li takva priivena stvar posli kakvu funkciju, pitaj Boga. Ja mislin da to stoji samo per la figura. Ima nekih mukih ta se samo vole oblait u veste i kitit se ka ene tako da je jedan Elis na dvoru Luja petnajstog etrdeset devet godina ivija ka mukarac, a trideset etri ka ena. Kolike su samo bidne ene zavrile na psihijatriju zatekavi svog , punanog debelog, dlakavog muia kako seta po kui i ogledava se u njihovim reipetima, mudanta-ma, mriastim bivama i takima od 12 cm. Zato san van rekla: Ne moete ni u koga biti sigurni sto posto. Nastojte opet ako van se neto tako i dogodi reagirat ta normalnije, svatit daje sve izgleda za ive ljude i izbje psihijatriju. I eto, ne bi van vie o svemu tome imala ta re osim daje tona ona izreka: Sto ljudi, sto udi. Ali, po meni je ipak najlipe ono kako je Bog zamislija, a to je da se meusobno vole muko i ensko. Jel, ustvari, da tako nije ne bi bilo ni svita ni vika. Samo je i u tom voljenju bitan nain, stil i ritual. Jer on i

meu betijama postoji. U Australiji jedna ptica gradi gnjezdo prid kojim plee i izvodi neke udne pokrete kao predigru pred parenje. Obini golubovi prije toga, recimo, guguu. ta oe re da bi se i ljudi tribali nekako oglasit prije nego se zaskoe. Mogu, dodue, i muat, nita ne govorit. Samo se gledat u oi dok im ruke rade. Zdene govori daje njoj taj mutavi seks bez rii bez veze i da nai domai muki kad ono rade uglavnom nita ne govore, ute ka zaliveni. I sad, govori meni Zdene da je ona jedanput kad je bila u toj situaciji ila neto re, a da joj je tip opalija peurinu i rekajoj da pazi ta govori. Sad pitaj ti Boga staje ona njemu rekla da je on tako burno reagira, ali znan daje bila poludila, digla se i poslala ga u onu stvar. Totalno je izgubila busolu i rekla mu da ide doma tu svoju mater perverzni sadomazohistiar. A stvarno taj nije bija normalan, jel kako e ovik bit u ljubavnom transu i jo uz to pazit ta govori. To jedno s drugin stvarno ne ide, mislin ta logika i trans. A kad ju je uz to jo poeja grist, udrila gaje nogon i rekla mu da ode u vampire ili stavi brnjicu. Eto, i ovdi se pokazuje da nikad ovik ne more znat na koga e nai. Neko za koga bi reka daje olienje finoe, uglaenosti i pristojnosti more se pokazat ka totalni perverznjak. Zato je najbolje imat stalnog partnera i ne minjat ako se ne mora. Stvarno. Sve ti to na kraju doe isto. Rupa je rupa. Dakle, tila san re da su prije oni stvari vrlo bitni ti rituali. Pogledi, rue, aputanja, milovanja, poljupci, zagrljaji. Sve je to vrlo vano. Taj osjeaj kad ti doe da se ili najei od lipote i ugode i po kojem svaka rupa nije ista. Prvi poljubac posebno je vaan. Od njega sve poinje. Na njemu sve zastaje ili ide dalje, zato mu triba posvetit dunu panju. U novinama san proitala da je jedna podilila poljupce na vodoravne, nakrenute, podignute i pritisnute. Nakrenuti je onaj koji je nakrenut prema zapadu ili istoku i laki je za izvoenje od vodoravnog postoje vodoravni ustvari nemogue izvest ako muko i ensko imaju kus nosine. Taj se vodoravni u tom sluaju pretvara u eskimski. A bie se Eskimi i ne mogu ljubit u usta jer imaju velike noseve, pa to moraju radit s njima umisto ustima, ko e znat. Podignuti poljubac je onaj kad te partner podigne u zrak i nosi do kreveta, kad na red dolazi pritisnuti. Taj pritisnuti uvik je bolje izvodit na krevetu nego dok te nosi jer je manja opasnost. U takvim situacijama mukarac se obino uivi i zatvori oi pa postoji opasnost da se ne spotakne, ena mu ispadne iz naruja, padne i opizdi glavon o pod ili rub kantunala. Zato je bolje daje ovaj pritisnuti sputeni nego podignut, odnosno bolje ga je izvodit na neem vrstom nego u zraku. Zdene govori daje njoj najmri takozvani zabaljeni poljubac. To je onaj kad frajer razjapi usta ka kantu i kad puno slini. Moran priznati da tu Zdene ima potpuno pravo. Taj je stvarno ljigav i neromantian za popizdit. A menije osobno najdrai onaj poljubac koji ti ide i samo ta nije doa. Jedna iz novina zagrljaje je podilila na 4 vrste. Dodirni, prohodni, trljajui pritisni. Koja je razlika izmeu kojega, ne znan, ali samo znan da je puno zdravije kad se zagrljaji izvode pri strasti manje jakosti jer je tada znatno smanjena opasnost od pucanja rebara. I tako, dragi moji, mogla bi vam ja o svemu tome pisat i trabunjat danima, ali mislin da to nema nikakvog smisla jer svak ima neke svoje teorije i vienja oko svega toga. Nije loe sa svima njima bit upoznat, ali se ne treba na njih ni previe oslanjat i njima se optereivat, a najbolja teorija je ona do koje sam ovik doe. Jer, di poinju teorije, tu poinju i problemi. Di poinje teorija, prestaje ljubav. Kad je ljubav na vrhuncu, teorije su na najnioj toki. To onda sve samo od sebe ide. I da ne zabo-ravin jo: one stvari su vrlo bitne za ouvanje veze i braka. Znajte, kad partneru opadne interes za onim stvarima opa je i za vama, zato morate za te stvari uvik bit spremni i ne alit se na glavobolje, zubobolje ili pospanost. Kad je to u pitanju, ovik uvik mora bit budan. ZAKLJUAK Eto, sve ta san znala, proitala i ula o onim stvarima ja san lipo napisala, a sve to, ustvari, smatran potpuno nepotrebnim. Jer ljubav je instinkt koji nam je Bog ugradija u tilo ka ip ve od samog zaea. I ta kemija koju dvoje osjete kad se prvi puta vide i iskre koje ponu frcat od njihovih pogleda niko ne more koliko god pokuava, objasnit. To se ne mora i ne triba uit. To je jedino sa im su nai preci bili upoznati od samog postanka, jedino za ta ne tribaju nikakve knjige, neto ta je usaeno u ljude i betije od njihovog samog zaetka, osjeaj koji se jednostavno dogodi ili ne. Ako se dogodi, onda je to najlipi osjeaj koji ovik more doivit, osjeaj kad vie ne hoda po zemlji, kad leti, kad mu se ili svit ini ruiastim. Ako pak niste neke srie i nikad ga ne doivite pomoi ni lika nema. Onda barem, o njemu matajte. To nije zabranjeno i ak je korisno. Mislin da se sve na ovom svitu, osim ljubavi, more pogurat. Ako, na primjer, mora sam pomaknit veliki, teki kamen i vidi da ti ne ide moe ti neko pomo i kamen e se gurnit, ali ljubav ti niko ne more pogurat. Ona je ili nije. Ona se dogodi ili ne dogodi. Zato svi ovi recepti o uspjenoj ljubavi koje itamo po raznoraznim asopisima i novinama uglavnom imaju malo uinka. To u principu jesu neke teorije i izmjenjivanja ljudskih iskustava, ali poto je svaki sluaj sam za sebe i svaija ljubav jedna jedinstvena i neponovljiva, svak mora na sam formulu za vlastitu sreu. Ona je naprosto neprenosiva. Ka ni lipota. Jo san van tila re da ljubav nema nikakve veze s pameti, jer je poznato da su, kad je u pitanju ta ljubavna kemija, najpametnije ene radile najvee pizdarije. Kad je ta vrsta emocije u pitanju tu pameti nema, a ako je ima onda to nije prava ljubav, jer tamo di se uplete racio prestaju osjeaji. To je to.

Ja san, evo, u ovoj knjizi svata napisala i nadrobila voena vlastitim i tuim iskustvima. Drago e mi bit ako ete se u nekin situacijama prona, pa ak se i poistovjetit sa njima. Ali, jedino ta van na kraju iman jo re to je: SVE TO, DRAGI MOJI, MORE BIT, AI NE MORA. BOG, vaa GOGE