1.

Sadraj
1. SADRAJ.....................................................................................................................1

2. INDUSTRIJSKI MOTORI MEHANIKE (FIZIKE) OSOBINE I KARAKTERISTIKE OKRUENJA ......................................................................................................................2

2.1. IZVEDENI OBLICI I MONTAA MAINA............................................................................................ 2 2.1.1. Opte napomene ......................................................................................................................... 2 2.1.2. Prilozi IEC 60034-7 standarda ..................................................................................................... 2 2.1.3. Prilozi NEMA standarda............................................................................................................... 4 2.2. STEPEN ZATITE ............................................................................................................................... 4 2.2.1. Opte napomene ......................................................................................................................... 4 2.2.2. IEC 60034-5 ................................................................................................................................. 5 2.3. HLAENJE .......................................................................................................................................... 7 2.3.1. Opte napomene ......................................................................................................................... 7 2.3.2. Filteri vazduha.............................................................................................................................. 8 2.4. RADNI CIKLUSI ................................................................................................................................... 9 2.4.1. Trajni pogon S1......................................................................................................................... 9 2.4.1.1. Primeri izbora motora za trajni rad S1 ................................................................................... 9 2.4.2. Kratkotrajni pogon S2 ............................................................................................................... 9 2.4.3. Periodini pogon bez uticaja zaleta S3 (intermitentni radni reim)......................................... 10 2.4.3.1. Primer izbora motora za kontinualni rad S3 .......................................................................... 11 2.4.4. Periodini pogon sa uticajem zaleta S4.................................................................................. 11 2.4.5. Periodini pogon sa uticajem zaleta i elektrinog koenja S5 ................................................ 12 2.4.6. Trajni pogon sa isprekidanim optereenjem S6...................................................................... 12 2.4.7. Neprekidni pogon sa zaletom i elektrinim koenjem S7 ....................................................... 13 2.4.8. Neprekidni pogon sa periodinom promenom brzine obrtanja S8.......................................... 13 2.4.9. Pogon sa ne periodinim optereenjem i promenom brzine obrtanja S9............................... 14 2.4.10. Pogon sa diskretnim (posebnim) konstantnim optereenjem S10 ......................................... 14 2.5. OZNAKE PRIKLJUAKA I SMER ROTACIJE ................................................................................. 15 2.5.1. Opte napomene ....................................................................................................................... 15 2.5.2. IEC 60034-8 ............................................................................................................................... 15 2.5.2.1. Opte napomene ................................................................................................................... 15 2.5.2.2. Smer rotacije.......................................................................................................................... 16 2.5.2.3. Obeleavanje prikljuaka kod A.C. maina ........................................................................... 16 2.5.2.4. Obeleavanje prikljuaka kod D.C. maina........................................................................... 16 2.5.2.4.1. Zasebne oznake namotaja.............................................................................................. 16 2.6. USLOVI OKRUENJA....................................................................................................................... 18 2.6.1. Uvod........................................................................................................................................... 18 2.6.2. Temperatura............................................................................................................................... 18 2.6.3. Nadmorska visina ...................................................................................................................... 19 2.6.4. Sistem snabdevanja energijom.................................................................................................. 20 2.6.4.1. Opte napomene ................................................................................................................... 20 2.6.4.2. Varijacija napona sistema...................................................................................................... 20 2.6.4.3. Neravnotea napona napajanja............................................................................................. 20 2.7. MOTORI SPECIJALNE NAMENE ..................................................................................................... 21 2.7.1. Motor-reduktori (geared motors) ................................................................................................ 21 2.7.2. Konice koioni motori (brake motors) ................................................................................... 21 2.7.3. Momentni motori ........................................................................................................................ 22 2.8. MOTORI ZA RIZINE SREDINE ....................................................................................................... 22 2.8.1. Opte napomene ....................................................................................................................... 22 2.8.2. CENELEC .................................................................................................................................. 23

2. INDUSTRIJSKI MOTORI MEHANIKE (FIZIKE) OSOBINE I KARAKTERISTIKE OKRUENJA

2.1. IZVEDENI OBLICI I MONTAA MAINA

2.1.1. Opte napomene Meunarodni standard kodiranja primenjuje se na irok spektar standardnih naina montiranja elektrinih motora (DC i AC), ime su pokriveni svi najei naini primene. Nepravilno montiranje motora moe izazvati privremeni kvar i zastoj u proizvodnji. Svi proizvoai motora takoe daju i preporuke o nainu korienja odreenog elementa pri specifinoj primeni. IEC 60034-7 (International Eletrotehnical Comission) standardi ukljuuju primere svih praktinih metoda montiranja motora. 2.1.2. Prilozi IEC 60034-7 standarda Elektrine maine su prema ovom standardu kategorizovane po prefiksu IM (International Mounting), slovu i jednoj ili dve cifre. Korienje prefikse IM nije uobiajno i ei je sluaj da se koristi samo jedno slovo posle kojeg sledi jedna ili dve cifre, npr. B3 = nono uvrenje. Najei tipovi konstrukcija motora male i srednje veliine dati su u Tabeli 1.1. Objanjenje Oznaka

Nono uvrenje, dva titnika leaja sa nogama vodoravan poloaj, podno uvrenje vodoravan poloaj, zidno uvrenje vodoravan poloaj, zidno uvrenje

vodoravan poloaj, tavansko uvrenje

uspravni poloaj, zidno uvrenje

uspravni poloaj, zidno uvrenje

Uvrenje prirubnicom, dva titnika leaja, bez nogu vodoravan poloaj uspravan poloaj, ugradnja na pod uspravan poloaj, ugradnja odozgo

Posebno uvrenje (spajanje sa prednjim krajem kuita), jedan titnik leaja, bez nogu

vodoravan poloaj, uvren na stalku

uspravan poloaj, ugradnja odozdo

uspravan poloaj, ugradnja odozgo

Uvrenje prirubnicom sa otvorima na kuitu maine, dva titnika leaja, bez nogu vodoravan poloaj uspravan poloaj, ugradnja odozdo uspravan poloaj, ugradnja odozgo

Uvrenje prirubnicom sa otvorima sa navojima na titnicima leaja, dva titnika leaja, bez nogu Dva titnika leaja sa nogama plus prirubnica sa otvorima na titnicima leaja Dva titnika leaja sa nogama plus prirubnica sa otvorima sa navojima na titnicima leaja

vodoravan poloaj

uspravan poloaj, ugradnja odozdo

uspravan poloaj, ugradnja odozgo

2.1.3. Prilozi NEMA standarda Prema NEMA (National Electrical Manufacturers Association - USA) standardu, naini montiranje motora i lokacija prikljune kutije odreeni su u skladu sa oznakama datim u Tabeli 1.2. Tabela 1.2 Prilozi NEMA standarda montaa motora i lokacija prikljune kutije Opis Oznaka Montaa na pod (Floor)

Montaa na zid (Wall)

Montaa na tavanicu (Ceiling)

2.2.

STEPEN ZATITE

2.2.1. Opte napomene Svi tipovi elektrinih motora su klasifikovani u skladu sa propisima koji odreuju standardne naine kodiranja stepena zatite, bez obzira na konstrukciju, protiv mehanikog kontakta i protiv razliitih stepena zagaenja sredine. Oznake definisane u standardu IEC 60034-5 (EN 60034-5 Europaische Norm) sastoje se od slova IP(International Protection) posle kojih slede dve cifre koje oznaavaju prilagoenost specifinim uslovima. Dodatna informacija moe biti sadrana u slovu koje 4

moe slediti posle druge cifre. 2.2.2. IEC 60034-5 Ve je reeno da se oznake definisane u standardu IEC 60034-5 sastoje od slova IP posle kojih slede dve cifre koje oznaavaju usklaenost sa specifinim uslovima.

Slika 1.1. Primeri oznake Prva karakteristina cifra oznaava stepen zatite od prodiranja stranog tela (delovi tela, drugih maina...) i praine. Objanjenje znaenja prve cifre su data u tabeli 1.3. Druga karakteristina cifra oznaava stepen zatite od prodora vode, i njihova objanjenja su data u tabeli 1.4. Slovo W se moe koristiti za maine sa unutranjim vazdunim hlaenjem pogodne za korienje u specifinim vremenskim uslovima i sa dodatnim zatitnim karakteristikama (zatita od klimatskih uslova). Ovo slovo se dodaje odmah posle oznake IP,npr IPW 54. Slino tome, slovo R se koristi za oznaavanje maina sa cevnom ventilacijom (u sluajevima kada se vazduh isputa izvan prostorije u kojoj je motor instaliran). Slovo S se dodaje radi oznaavanja maine u stanju mirovanja, a M maine u pogonu. Najee korieni stepeni zatite elektrinih maina dati su u Tabeli 1.5. Servomotori bez etkica obino nose oznaku IP65. Ova karakteristika je esto kljuni razlog zbog ega korisnici biraju servomotor bez etkica za specifine primene, kao to je industrija hrane gde se esto vri ispiranje. Tabela 1.3. Znaenje prve cifre IP oznake Prva cifra Kratak opis Definicija 0 nezatiene maine bez specijalne zatite zatita od sluajnog kontakta ili pristupa ivim ili delovima u pokretu unutar ograenog maine zatiene od prostora od strane velike povrine ljudskog 1 vrstih objekata iji je tela (kao to je ruka); nema zatitu protiv prenik vei od 50mm namernog pristupa; zatita od pristupa vrstih tela veih od 50mm u preniku zatita od kontakta prstima i slinim objektima maine zatiene od koji ne prelaze 80mm u duinu; zatita od 2 vrstih objekata iji je pristupa vrstih tela veih od 12mm u prenik vei od 12mm preniku 3 maine zatiene od zatita od kontakta ivih ili pominih delova, 5

vrstih objekata iji je alata ili cevi veih od 2.5mm u preniku; prenik vei od 2.5mm zatita od pristupa vrstih tela veih od 2.5mm u preniku maine zatiene od zatita od kontakta ivih ili pominih delova, vrstih objekata iji je ica i delova ili komada ija je debljina vea prenik vei od 1mm od 1mm u preniku zatita od kontakta ivih ili pominih delova, maine zatiene od pristup praini nije u potpunosti spreen, ali praine praina ne prodire u dovoljnim koliinama da bi ugrozila rad maine zatita od kontakta ivih ili pominih delova; strogo zatiene zatita od praine

Tabela 1.4. Znaenje druge cifre IP oznake Druga cifra Kratak opis Definicija 0 nezatiena maina bez specijalne zatite maina zatiena od kapljice vode (koje padaju vertikalno) nemaju 1 kapljica vode tetnih efekata maine zatiene od vertikalne padanje kapljica nee stvarati kapljica vode koje padaju tetne efekte ako je maina nakrivljena na bilo 2 pod uglom od 15 koji ugao do ugla od 15 u odnosu na vertikalno normalan poloaj maina zatiena od voda koja prska na mainu pod uglom do 60 3 rasprivanja vode nema tetne efekte maina zatiena od prskanje vode na mainu iz bilo kojeg smera 4 prskanja nema tetne efekte maina zatiena od voda u obliku mlaza na maine nema nikakve 5 mlaza vode tetne efekte maina zatie od jakih voda zatiena od tekih slapova ili voda u morskih ili vodenih 6 jakim mlazovima nee ui u mainu u tetnim mlazeva (zatita od koliinama potapanja) maina zatiena od efekta potapanja u vodu u 7 dubinama od 0.15m do 1m zatita od potapanja u 8 vodu na vee dubine Tabela 1.5. Najee koriteni stepeni zatite elektrinih maina Prva cifra Druga cifra 0 1 2 3 4 5 6 0 IP00 IP02 1 IP11 IP12 IP13 2 IP21 IP22 IP23 3 4 IP44 5 IP54 IP55 IP56 6 IP65

7 IP17

8 IP18

2.3.

HLAENJE

2.3.1. Opte napomene Pojam hlaenja je veoma povezan sa kuitem maine ali ne predstavlja njegov sinonim. Sve rotacione elektrine maine ekonominog dizajna zahtevaju efikasno hlaenje. Ono osigurava da se unutranji gubici odvode u okolinu (rasipaju) tako da porast temperature bude u dozvoljenim granicama u skladu sa korienom izolacijom namotaja. Na taj nain se temperatura leajeva i povrine odravaju u sigurnim granicama. Razliiti istorijski periodi razvoja AC i DC motora rezultirali su sa dve razliite kombinacije kuita i hlaenja. DC motor je standardno otporan na vlagu (IP 23) i sa snanom ventilacijom. AC asinhrona maina koja je potpuno zatvorena (IP44), sa ventilatorskim hlaenjem (kod koje je ventilator ugraen na neaktivnom kraju maine), ima metalni poklopac koji usmerava hladan vazduh preko rebrastog tela motora. Rezultat je da je unutranjost prostora izmeu namotaja standardnog DC motora lako rashladljiva i dozvoljava irok opseg brzine, dok kod standardnog AC asinhronog motora to nije sluaj. Treba naglasiti da za razliite AC maine sa razliitim brzinama i stepenima zatite (npr. IP23 ili IP 54), osovinski unutranji ili spoljanji ventilatori mogu dovesti do problema sa hlaenjem, jer njihova rashladna mo varira obrnuto propolcionalno kvadratu brzine osovine. Pri duplo manjoj brzini ostvaruju samo 25% ukupnog rashladnog efekta. Pri konstantnom obrtnom momentu i struja motora je konstantna, tako da motor ima aproksimativno konstantne gubitke na celom opsegu brzina od nule do nominalne. Motor e zahtevati znaajno smanjenje izlazne snage ili hlaenje pomou vazduha konstantne brzine stvorenog ventilatorom koji radi konstantnom brzinom nezavisno od brzine vratila motora. DC motori i sinhroni motori su uglavnom sa IP23 kuitima i samim tim pogodni za hlaenje vazduhom konstantne brzine, bilo da je u pitanju ugraeni ventilator kao to je ve reeno ili sluaj gde su radni uslovi okruenja tako teki da se zahteva IP54 kuite sa odvojenim ventilatorom ugraenim na mestu sa istim vazduhom i propusnim kanalom izmeu motora i rashladne ventilatorske jedinice. DC IP23 maina je ograniena na upotrebu u okruenju sa istim vazduhom ili u okruenju u kome filter za vazduh na ulazu ventilacije prua dovoljnu zatitu namotaja i komutatora. Kada je radno okruenje tako teko da se zahteva potpuna zatvorena maina, atraktivniji nain hlaenja je jednocevna ventilacija motora. Ona ukljuuje udaljeni ventilator koji crpi vazduh iz iste sredine i usmerava kroz sistem cevi pod pritiskom do adaptera na komutatorskoj strani maine. Alternativno, dvocevna ventilacija obezbeuje rashladni vazduh udaljenim ventilatorom kao to je ve opisano, a dodatna odvodna cev odvodi iskorien topao vazduh dalje od motora (IEC 60034-6, EN 60034-6). Cevna ventilacija ima tu prednost da ne dozvoljava da tetni gasovi i zagaivai iz radne sredine ugroavaju rashladne kanale motora. Dodatno tome, korienje dvocevne ventilacije i uvodnog (recimo 10min.) perioda preiavanja pre startovanja glavnog motora moe ponekad omoguiti korienje IP55 DC motora u situaciji gde postoji rizik eksplozije gasa u atmosferi (npr. u tamparskoj industriji gde opasnost stvaraju isparenja nekih vrsta mastila). Iako trokovi cevovoda nisu zanemarivi, ovakvi jednocevno ili 7

dvocevni DC motori predstavljaju primamljivu zatvoreno kruno vazduno hlaenje (CACA Closed-Air Circuit-Air) ili zatvoreno kruno vodeno hlaenje (CACW Closed-Air CircuitWater). Kod DC IP23 maine, relativno je jednostavno na kuitu postaviti ventilator koji e potiskivati vazduh konstatnom brzinom. Za mnogo manje popularnu IP54 potpuno zatvorenu ventilatorski hlaenu mainu, gde je ventilator montiran na vratilo motora, mehaniki sklop je manje zadovoljavajui jer zahteva montiranje motora ventilatora izvan samog motora ali unutar poklopca ventilatora. Ovo sa druge strane moe stvoriti problem kada se trai povratni signal tahogeneratora, jer je tahogenerator normalno montiran koaksijalno na zadnji deo motora. Ovaj se problem moe reiti upotrebom tahogeneratora bez postolja koji imaju kratku aksijalnu dubinu. CACW i CACA maine su dostupne i kao AC i kao DC modeli. Iako relativno skupa reenja, vredna su razmatranja u sluajevima kada teki uslovi okruenja onemoguavaju niske trokove upotrebe alternativnih tipova kuita. Razliiti pravci razvoja, ranije pomenuti, dali su AC asinhronom motoru ogromnu prednost u dostupnosti i za sluajeve tekog okruenja i okruenja u kojem postoji rizik od eksplozije, zbog kuita motora otpornog na vatru. Vatrostalni DC motori naroito iznad 20kW su tee dostupni, a zbog male potranje veoma skupi. ei oblici hlaenja motora odreeni su standardom IEC 60034-6 (EN 60034-6). 2.3.2. Filteri vazduha Uklapanje filtera vazduha na ventilator moe da omogui brzu zatitu od zagaivanja unutranjosti motora. Meutim, vee zagaivanje filtera moe da znaajno umanjiti vazduno hlaenje. Iako termalni ureaji tite od ovakvih okolnosti, mogua je i direktna zatita korienjem prekidaa za protok vazduha ili prekidaa za preiavanje vazduha. Ovo se uglavnom koristi za kontrolu pritiska vazduha koji struji kroz rashladni vazduni prostor motora. Kako zagaenje filtera raste, pritisak opada i prekida e signilizirati alarmantno stanje kada se dostigne unapred odreena granica. Pogonski sistem moe biti podeen ili da se momentalno ugasi ili da se dozvoli rastereenje maine tokom odreenog vremenskog intervala ili se daje upozorenje operatoru maine ili procesa da je neophodno iskljuiti mainu. Obezbeivanjem pravilne i pouzdane zatite posebno za AC asinhrone motore (koji zbog svojih nelinearnih elektrinih karakteristika zahtevaju posebnu panju pri zatiti) primenom tehnikih mogunosti savremenih elektronskih regulacionih ureaja i senzora poboljani su standardi pouzdanosti modernih industrijskih pogonskih sistema.

2.4.

RADNI CIKLUSI

Kapacitet elektrine maine esto zavisi od temperature i stoga radni ciklus moe znaajno uticati na snagu motora. IEC 60034-1 definie cikluse optereenja koji slede. 2.4.1. Trajni pogon S1 Reim trajnog rada S1 predstavlja rad kod koga je period optereenja maine dovoljno dug tako da motor ostvaruje stabilnu temperaturu. Sa poveanjem optereenja dostie se maksimalna dozvoljena temperatura. Pokretanje i zaustavljanje maine nisu uzeti u razmatranje pod pretpostavkom da suvie kratko traju da bi imali nekog uticaja na poveanje temperature motora. Kratkotrajna preoptereenja su prihvatljiva. Period bez optereenja nema znaaja ako posle njega slede brza optereenja. Koeficijent preoptereenja ne sme prelaziti procenjeni koeficijent.

Slika 1.2. Optereenje, gubici i temperatura za radni reim S1. 2.4.1.1. Primeri izbora motora za trajni rad S1 Rauna se kolinik snage P1 u intervalu brzina na1nana2 (min-1). Motor se odabira (usvaja) na osnovu maksimalnog koeficijenta optereenja i maksimalne brzine na2. Odabrani motor mora da zadovolji sledee zahteve: Usvojena snaga: PNP1(na2/na1) [kW] Usvojena brzina: nNna2 [min-1] Usvojeni momenat: PN/nNP1/na1 [kW/min-1] gde su PN i nN usvojena snaga i brzina motora. 2.4.2. Kratkotrajni pogon S2 Pri kratkotrajnom radnom ciklusu period optereenja je suvie kratak da bi motor dostigao stabilnu temperaturu a period bez optereenja dovoljno dug da temperatura motora padne na temperaturu okoline ili rashladnog medijuma (ak i u pauzi rada motora). Pokretanje i 9

zaustavljanje nisu uzeti u razmatranje. Pri S2 radu koeficijent optereenja moe biti vei od procenjenog koeficijenta, ali samo u odgovarajuem kratkom periodu. Pri odreivanju kratkotrajnog rada S2 neophodno je utvrditi radni period, npr. S2 30min. Standardne specifikacije razlikuju sledee radne periode: 10min, 30min, 60min i 90min.

Slika 1.3. Optereenje, gubici i temperatura za radni reim S2. 2.4.3. Periodini pogon bez uticaja zaleta S3 (intermitentni radni reim) Isprekidan rad predstavlja sekvencu identinih radnih ciklusa. Svaki ciklus se sastoji od perioda sa optereenjem i perioda bez optereenja tokom kojeg se motor odmara. Period sa optereenjem u toku jednog ciklusa suvie je kratak da bi motor dostigao stabilnu temperaturu, a period bez optereenja je suvie kratak da bi se motor ohladio na temperaturu okoline ili rashladnog medijuma. Pokretanje i zaustavljanje nisu uzeti u obzir pod pretpostavkom da su njihova vremena suvie kratka u poreenju sa periodom sa optereenja, i stoga ne utiu znaajnije na zagrevanje motora. Koeficijent optereenja tokom jednog ciklusa moe biti vei od prosenog koeficijenta optereenja motora. Pri utvrivanju snage motora za ovu vrstu rada, takoe je neophodno utvrditi i faktor trajanja ciklusa: faktor trajanja ciklusa = (vreme rada/vreme ciklusa)100% Standardi odreuju da vreme trajanja jednog ciklusa mora biti krae od 10min. Na sluajeve kod kojih je radni ciklus dui od 10min mora biti skrenuta panja proizvoau motora. Kod kratkih vremena ciklusa moraju se uzeti u obzir pokretanje i zaustavljanje motora, a takoe se mora proveriti porast temperature motora (vidi S5). Standardi odreuju poeljne faktore trajanja ciklusa: 15%, 25%, 40% i 60%.

10

Motor sa isprekidanim radom S3 moe se poboljati na rang rada S1 pomou faktora kS3. Ovaj faktor moe biti reda veliine 1.4, a preporuku obino daje proizvoa.

Slika 1.4. Optereenje, gubici i temperatura za radni reim S3. 2.4.3.1. Primer izbora motora za kontinualni rad S3 Momenat: M1=0.5 kNm za period t1=10s Momenat: M2=0.4 kNm za period t2=30s Momenat: M3=0.6 kNm za period t3=5s Vreme ciklusa T=120s; brzina motora=1200min-1 Error! izbor trajanja ciklusa od 40%: Error! 2 snaga motora: PN = M = 0.45 x 60 x 1200 = 56.52 kW @ 40% faktor trajanja ciklusa Ako motor ima ks3 od 1.4 onda se moe izabrati motor sa ekvivalentnim koeficijentom rada od 56,52/1.4 = 41 kW na 1200 min-1 2.4.4. Periodini pogon sa uticajem zaleta S4 S4 je slino S3 ali se uzima u obzir pokretanje. faktor trajanja ciklusa = vreme zaleta + vreme const. rada 100% vreme ciklusa

11

Slika 1.5. Optereenje, gubici i temperatura za radni reim S4. 2.4.5. Periodini pogon sa uticajem zaleta i elektrinog koenja S5 S5 je slino S3 ali se uzima u obzir pokretanje i zaustavljanje. vreme zaleta + vreme const. rada + vreme koenja faktor trajanja ciklusa = 100% vreme ciklusa

Slika 1.6. Optereenje, gubici i temperatura za radni reim S5.

2.4.6. Trajni pogon sa isprekidanim optereenjem S6 S6 je slino S3 izuzev to je radni ciklus takav da se motor na kraju neradnog perioda (perioda bez optereenja) ne vraa na temperaturu okoline (rashladnog medijuma). Ciklus bi trebalo ponavljati dok temperatura u istoj taki radnog ciklusa ne dostigne gradijent manji od 2oC na sat.

12

Slika 1.7. Optereenje, gubici i temperatura za radni reim S6. 2.4.7. Neprekidni pogon sa zaletom i elektrinim koenjem S7 S7 je slino S6 ali se uzima u obzir i zaustavljanje.

Slika 1.8. Optereenje, gubici i temperatura za radni reim S7. 2.4.8. Neprekidni pogon sa periodinom promenom brzine obrtanja S8 S8 je kao S7 ali sa definisanim ciklinim promenama brzine optereenja.

13

Slika 1.9. Optereenje, gubici i temperatura za radni reim S8. 2.4.9. Pogon sa ne periodinim optereenjem i promenom brzine obrtanja S9 S9 radni ciklusi bi se trebali razmatrati sa proizvoaem motora poto efekti ovakvog radnog ciklusa veoma zavise od specifinosti konstrukcije motora.

Slika 1.10. Optereenje, gubici i temperatura za radni reim S9. 2.4.10. Pogon sa diskretnim (posebnim) konstantnim optereenjem S10 Kao i kod S9 radnog ciklusa i S10 radni ciklus treba razmatrati zajedno sa proizvoaem motora. 14

Slika 1.11. Optereenje, gubici i temperatura za radni reim S10.

2.5.

OZNAKE PRIKLJUAKA I SMER ROTACIJE

2.5.1. Opte napomene Obeleavanje prikljuaka i smer rotacije odreeni su internacionalnim standardom IEC 60034-8 (EN60034-8). NEMA takoe definie obeleavanje vorova u publikaciji NEMA MG1. Izmeu ova dva standarda odreene razlike meu oznakama. U okviru ovog teksta bie razmatrane oznake propisane IEC standardom. 2.5.2. IEC 60034-8 2.5.2.1. Opte napomene IEC 60034-8 opisuje krajeve namotaja i smer rotacije rotacionih maina. Neke od ire korienih dogovorenih oznaka su sledee: 15

 namotaji se obeleavaju velikim slovom (npr. U, V, W) krajnje take i meutake namotaja se obeleavaju cifrom iza oznake namotaja (npr. U1, U2, U3) 2.5.2.2. Smer rotacije IEC 60034-8 standardom odreuje se smer rotacije koji vidi posmatra okrenut ka motoru (gledajui sa radne strane). Kod AC viefaznih maina (bez komutatora) smer rotacije bie isti kao smer kazaljke na satu ako slovne oznake prikljuaka fazne grupe odgovaraju vremenskoj sekvenci napona napajanja (na tim prikljucima). Za DC maine je objanjeno u daljem tekstu. 2.5.2.3. Obeleavanje prikljuaka kod A.C. maina

Oznake vorova za trofazne namotaje statora sinhronih i asinhronih maina dati su na slikama od 1.12 do 1.15.

Slika 1.12. Namotaj trofazne maine sa est prikljuaka

Slika 1.13. Spoj namotaja trofazne maine sa tri prikljuka

Slika 1.15. DC pobudni namotaj jednosmerne maine. Slika 1.14 Spoj Y namotaja trofazne maine sa etiri prikljuka 2.5.2.4. Obeleavanje prikljuaka kod D.C. maina

2.5.2.4.1. Zasebne oznake namotaja Obeleavanje prikljuaka kod DC maina sa komutatorom prikazano je na slikama od 1.16 do 1.20.

16

Slika 1.16. Namotaj indukta (armature, rotora)

Slika 1.17. Namotaj pomonog pola

Slika 1.18. Kompenzacioni namotaj.

Slika 1.19. Redni namotaj (pobuda) sa dva prikljuka

Slika 1.20. Paralelni namotaj (pobuda) sa dva prikljuka

Slika 1.21. Nezavisni namotaj (pobuda) sa dva prikljuka

Slika 1.22. Motor sa paralelnom pobudom i kompenzacionim namotajem i rotacijom u smeru kretanja kazaljke na satu.

Slika 1.23. Kompaundni motor sa rotacijom u smeru kretanja kazaljke na satu.

Slika 1.24. Motor sa paralelnom pobudom i rotacijom u smeru kretanja kazaljke na satu.

Slika 1.25. Motor sa serijskom pobudom i rotacijom u smeru kretanja kazaljke na satu

17

Slika 1.26. Generator sa serijskom pobudom i rotacijom u smeru kretanja kazaljke na satu

Slika 1.27. Motor sa nezavisnom pobudom.

2.6.

USLOVI OKRUENJA

2.6.1. Uvod Postoje dve glavne kategorije uslova okruenja: 1 oni koji zavise od geografskih uslova 2 one koje je stvorio ovek U prvu kategoriju spadaju temperatura, nadmorska visina i vremenske prilike (npr grmljavina). U drugu grupu spadaju efekti sistema elektrinog napajanja ukljuujui greke u sistemu, skokove i padovi napona i efekti promene snage. U ovoj oblasti takoe postoji vei broj razliitih standarda. Zemlje koje koriste sistem napajanja od 60Hz slede ANSI ili NEMA standarde a preostale zemlje slede IEC standarde. 2.6.2. Temperatura Jedan od kljunih faktora koji odreuje kvalitet elektrinog motora je i porast temperature pri punom optereenju. Dopustivi temperaturni porast za razliite klase izolacionog materjala odreeni su standardima. I NEMA i IEC kao osnovnu temperaturu ambijenta uzimaju 40C. ivotni vek motora jednak je duini ivotnog veka izolacije namotaja (zanemarujui troenje leajeva etkica, podloki ili komutatora koji se mogu zameniti relativno jeftino). Svaki rad maine utie na poveanje temperature i zato se stanju izolacionog materjala mora posvetiti posebna panja. Ako je motor instaliran u okruenju ija je temperatura iznad procenjene temperature tog 18

motora, dozvoljeni porast temperature se mora smanjiti kako bi se njena maksimalna apsolutna vrednost odrala na nivou koji je predvien dizajnom motora. Ovo je kljuna stvar o kojoj razmiljaju svi korisnici, tako da se o visokim temperaturama ambijenta mora razgovarati sa dobavljaem u cilju obezbeenja dugovenosti motora. Porat temperature motora je rezultat gubitka izazvanih konverzacijom energije (iz elektrine u mehaniku), to se moe izraziti sledeom jednainom: Pgubitaka = Pelektrino - Pmehaniko U praksi, ovo nisu gubici motora ve njegove efikasnost stepen korisnog dejstva () koji se rauna kao: = (Pmehaniko x 100) / Pelektrino Rezultujui gubici energije ostaju u motoru a vei deo se rasipa u okolnu atmosferu preko ventilacije, to zavisi od toplotnog kapaciteta motora i porasta temperature. Pri konstantnom optereenju stabilno stanje se postie kada je koliina toplote nastala usled gubitka maine jednaka toploti koja se otputa. Pri konstantnom radu ovakvo ravnoteno stanje se kod industrijskih motora najee dostie posle 3 do 5 sati. Rezultujui temperaturni porast namotaja i drugih delova motora predstavlja razliku izmeu temperature odreenog dela motora i temperature rashladnog medijuma (hladnjaka, ambijenta). Ona se moe odrediti iz poveanja otpornosti namotaja:

= [(RW - RK) / RK] x (235 + tcold - tcoolant)

gde predstavlja porast temperature namotaja (C), tcold je temperatura hladnog namotaja (C), tcoolant je temperatura hladnjaka (C), RW je otpornost namotaja motora pri radnoj temperaturi () i RK je otpornost hladnog namotaja motora (). Empirijski je utvreno da se ivotni vek izolatora namotaja smanjuje za oko 50% na svakih 10C. Treba zapaziti da temperatura kuita ne predstavlja kriterijum niti kvaliteta motora niti porasta temperature namotaja. Izuzetno hladan motor moe imati vee gubitke i vee temperature namotaja nego ekstremno vru motor. 2.6.3. Nadmorska visina S obzirom na injenicu da se gustina vazduha smanjuje sa poveanjem nadmorske visine, neophodno je dopustiti odreeno smanjenje rashladnog kapaciteta vazduha kada motori rade na nadmorskim visinama koje su vee od predvienih. Motori su u normalnim okolnostima predvieni da rade na maksimalnim nadmorskim visinama od 1000 metara. Neki proizvoai su predvideli rad njihovih maina nesmanjenom snagom u odreenim kombinacijama temperature sredine i nadmorske visine, npr 40C/1000m ili 30C/2000m ili 20C/3000m. Trebalo bi zapamtiti i to da iako je spoljna temperatura na veim nadmorskim visinama obino niska, motori e verovatno biti instalirani unutar neke prostorije gde je temperatura prostorije vea. 19

IEC preporuuje da se doputeni porast temperature na nadmorskim visinama veim od 1000m smanjuje za po 1% na svakih 100m. Nadmorska visina na kojoj motor treba da radi je veoma vana i treba je specifirati prilikom kupovine motora. 2.6.4. Sistem snabdevanja energijom 2.6.4.1. Opte napomene Namotaji svake elektrine maine moraju biti namenjeni da rade na izvoru na koji e biti vezani. Nadalje, neophodno je koordinirati zatitu motora i njegovih kablova unutar sistema. Ogranienje koje se esto postavlja svakom korisniku sistema napajanja je maksimalna struja, odnosno kVA koji se mogu povui prilikom pokretanja. Ovo ogranienje moe navesti korisnika da razmotri alternative direktnom on-line pokretanju (DOL) kao to je, u nameri da se povea fleksibilnost, zvezda - trougao startovanje, elektronski mekani start ili invertor promenljive frekvencije. Pri razmatranju ogranienja u napajanju prilikom startovanja vano je i uzeti u obzir impendansu napajanja kako bi se osiguralo dovoljno napajanje na prikljucima maine u clju omoguavanja prevazilaenje koeficijenta optereenja. 2.6.4.2. Varijacija napona sistema U standardu IEC 60034-1 stoji da motori moraju biti u stanju da ostvaruju predvieni izlaz pri naponima napajanja koji su izmeu 95% i 105% svoje nominalne vrednosti. NEMA MG1 opisuje sluajeve kada napojanje varira izmeu 90% i 110% svoje nominalne vrednosti. Kae se da rad u ovakvim uslovima na due vreme moe ubrzati propadanje izolacije motora. 2.6.4.3. Neravnotea napona napajanja

Neravnotea napona u procentima se moe izraziti kao: procenat naponske neravnotee = max. odstupanje napona od proseka x 100 prosean napon

Na primer, pri napajanjima od 400V, 408V i 392V, prosek je 400V, maksimalno odstupanje od proseka je 8V a procenat neravnotee iznosi [100x(8/400)]=2%. Naponska neravnotea moe dovesti do ozbiljnog pregrevanja A.C. motora zbog visoke negativne sekvence struja koje protiu sa relativno malom nebalansiranom naponskom komponentom. Ova negativna naponska sekvenca u vazdunom zazoru motora proizvodi magnetni fluks smera suprotnog rotaciji rotora, sa tendencijom da proizvede visoke struje. Vano je, na svim izvorima gde naponska neravnotea moe predstavljati problem, obezbediti zatitne ureaje koji e iskljuiti motor ako neravnotea pree 3%. 20

Opadajua kriva koju daje NEMA u MG1 trebala bi biti primenjena na motore koji rade na nebalansiranom naponu. Ovaj standard takoe preporuuje da motori ne bi smeli da rade na izvorima ija je naponska neravnotea vea od 5%. Opadajua kriva data je na slici 1.28.

Slika 1.28 Faktor smanjenja optereenja sa poveanjem oscilacija napona.

2.7.

MOTORI SPECIJALNE NAMENE

2.7.1. Motor-reduktori (geared motors) Standardni industrijski motori su esto nepodesni za rad pri niskim brzinama. ta vie, korienje motora nie i srednje klase je neekonomino pri niskim radnim brzinama. Za ovakve primene pogodni su motori-reduktori. Oni se sastoje od motora visoke brzine i zupastog reduktora sklopljenih u jedinstvenu celinu. Ojaani zupci toka zupanika trpe velika naprezanja i osiguravaju dug ivotni vek sklopa. Motor-reduktori imaju iroku primenu kod pojedinih maina kao to su dizalice, liftovi, konstukcione maine, poljoprivredne maine itd, kao i maine u industrijskim pogonima.

2.7.2. Konice koioni motori (brake motors) Mehanike konice se esto koriste u spoju sa motorima umesto, ili zajedno sa, strujnim kolima za prekid. Ovi sklopovi se sastoje od motora i konice sklopljenih u celinu. Bitno je primetiti da se konica moe koristiti da zaustavi motor i njegovo optereenje ili samo da ga primiri. Konica koja primiruje motor e biti brzo unitena ako se koristi za zaustavljanje motora pri optereenju. Uobiajna je praksa, naroito kod servomotora sa etkicama, da se konica koristi samo za primirivanje rada motora. Da bi se nainio pravi izbor konice neophodne su sledee informacije u vezi sa njenom primenom: 21

 vrsta optereenja i vrsta rada motorske jedinice uestalost koenja po satu ukupna inercija (motora, konice, zupanika i optereenja) koja se odnosi na brzinu motora moment optereenja kao funkcija brzine da li optereenje ima koei ili ubrzavajui efekat vreme koenja i moment koenja Konice se mogu dizajnirati da budu bezbedne u sluaju otkaza u sluaju prekida napajanja koenje se automatski aktivira. 2.7.3. Momentni motori Momentni motori su razvijeni iz osnovnih trofaznih asinhronih kaveznih motora. Oni nisu projektovani radi tane vrednosti izlaza (brzine) ve zbog maksimalnog momenta, koji su u stanju da ostvare u mirnom stanju i/ili niskim brzinama(kada se snabdevaju iz izvora sa fiksnom frekvencijom). Njihova kriva obrta i brzine data je na slici 1.68.

Slika 1.29. Karakteristika brzina/momenat momentnog motora

2.8.

MOTORI ZA RIZINE SREDINE

2.8.1. Opte napomene Proizvodni procesi u mnogim industrijskim sektorima po prirodi svog okruenja mogu se opisati kao rizini, gde se eksplozivne meavine gasvazduh mogu javiti u opasnim koncetracijama. U odnosu na rizik od eksplozije odluka o izboru otvorene ili zatvorene radne lokacije prema odgovarajuim propisima i specifikacijama lei u celosti na korisniku, ili u sluaju sumnje na kompetentnoj inspekcijskoj slubi.

22

Treba shvatiti da je stepen rizika promenljiv i da je to dovelo do nastanka koncepta klasifikacije radnih oblasti i razvoja tehnika dizajna koje osiguravaju bezbedan rad elektrinih ureaja u odreenim rizinim zonama. U Evropi postoje usklaeni standardi koje proizvodi CENELEC (Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici). U Severnoj Americi predvodnici su Underwriters Laboratories (UL) i CSA; meutim nomenklatura je razliita od Evrope. 2.8.2. CENELEC Sedam metoda zatite koje je objavio CENELEC su: EN 50 014 general EN 50 015 (Ex)o EN 50 016 (Ex)p EN 50 017 (Ex)q EN 50 018 (Ex)d EN 50 019 (Ex)e EN 50 014 (Ex)i Iako je unutar standarda dat opsean vodi za opremu za zatitu od eksplozije, informacije koje je potrebno razmotriti svrstavaju se u 4 kategorije. (i) Tip zatite aparatura u odnosu na zonsku klasifikaciju rizinih oblasti Potrebni stepen zatite zavisi od prisutnosti zapaljivih zagaivaa, gasova ili isparenja i dozvoljene duine trajanja njihovog prisustva u atmosferi, to je definisano tabelom 1.6. Tabela 1.6. Zatita u opasnim zonama zona u kojoj je eksplozivna smea gas-vazduh stalno Zona1 prisutna, ili je prisutna u dugom vremenskom periodu zona u kojoj se eksplozivna smea gas-vazduh moe pojaviti Zona2 pri normalnom radu zona u kojoj eksplozivna smea gas-vazduh nije verovatna pri normalnom radu, i ako se i pojavi bie prisutna veoma Zona3 kratko

(ii) Klasifikacije u odnosu na temperaturu aparature u odnosu na temperaturu zapaljivosti posmatranih gasova i isparenja Elektrina aparatura se mora izabrati tako da se osigura da njena maksimalna povrinska temperatura bude nia od temperature zapaljivosti odreenog gasa. EN 50034 daje temperaturnu klasifikaciju opreme koja se moe videti u tabeli 1.7. Ova klasifikacija se treba posmatrati zajedno sa temperaturama zapaljivosti datim u tabeli1.8.

23

Tabela 1.7. Temperaturna klasifikacija. Maksimalna mogua temperatura ( C ) T1 450 T2 300 T3 200 T4 135 T5 100 T6 85 Tabela 1.8. Temperature paljenja. Primer Temperature Odgovarajua oprema s obzirom na jedinjenja paljenja(C) temperaturnu klasifikaciju Aceton 535 T1 T2 T3 T4 T5 Butan 365 T2 T3 T4 T5 Vodonik270 T3 T4 T5 sulfid Dietil etar 170 T4 T5 Ugljenik 100 T5 disulfid

T6 T6 T6 T6 T6

(iii) Podgrupe aparatura (ako su primenljive) u odnosu na relevantne karakteristike prisutnih gasova i isparenja Elektrina aparatura zatiena od eksplozije deli se u dve glavne grupe: grupa I grupa II za primenu u rudarstvu za nerudarsku primenu

Za neke tipove zatite neophodno je drugu grupu izdeliti na podgrupe u skladu sa osobinama gasova, isparenja ili tenosti, poto aparatura proverena i testirana, za recimo smeu pentana i vazduha nee biti bezbedna za mnogo laku smeu vodonika i vazduha. To dovodi do podele na podgrupe koje se oznaavaju npr IIA,IIB i IIC. (iv) Pogodnost korienja aparature u preporuenom okruenju Eksplozivno zatienu aparaturu pogodnu za odreenu zonu lako je identifikovati pomou tabele 1.9. Tabela 1.9. Klasifikacija opreme prema mogunosti upotrebe u odreenim eksplozivnim zonama. Zona Tip zatite (Ex)ia 0 (Ex)s posabno potvrena neki od gore pomenutih 1 (Ex)d; (Ex)ib; (Ex)p; (Ex)e; (Ex)s; neki od gore pomenutih 2 (Ex)N; ili (Ex)n; (Ex)o; (Ex)q;

24

Tipovi zatite su: (Ex)o natopljeni uljem Sva aparatura ili deo aparature potopljen je u ulje kako bi se spreila zapaljivost (Ex)p pod pritiskom Poto je nepraktino proizvoditi velike motore otporne na eksploziju, esto se za primenu u zoni 1 koriste motori pod pritiskom. Ovi motori su proizvedeni pod normalnim industrijskim standardima, izuzev to se posebna panja obraa na esto zatvaranje svih pominih poklopaca i poklopaca osovine. Motori moraju biti potpuno zatvoreni. Hlaenje se mora vriti direktnim razmenjivanjem toplote vazduh vazduh ili vazduh voda. Pre pokretanja motora on se mora oistiti sa najmanje pet puta veom zapreminom istog vazduha nego to je njegova zapremina kako bi se uklonili svi zapaljivi prisutni gasovi. (Ex)q sa prakastim punjenjem Ovaj vid zatite je nespecifian kod rotacionih maina. (Ex)d otpornim na eksploziju Svi delovi motora kod kojih mogu nastati varnice smeteni su u vatrostalno kuite. Poklopci, otvori za kablove, zaptivci itd napravljeni su sa ogranienim zazorima i velikim razmacima izmeu zazora kako bi se spreilo zapaljenje eksplozivne atmosfere. Tokom rada eksplozivne smee retko prodiru u unutranjost kuita. U sluaju nastanka interne eksplozije, spreeno je njeno irenje na spoljnu atmosferu. (Ex)e poboljana bezbednost Ovaj izraz se koristi za motore bez komutatora ili kliznih prstenova, koji tokom normalnog rada ne stvaraju varnice. Ovaj tip motora se moe koristiti uz neke u oblastima zone1, i oblastima zone2. Zahteva se da se povrinske temperature u svim moguim sluajevima i rada i otkaza odre ispod temperature zapaljivosti specifinog gasa. Da bi se izbegla opasnost nastanka paljenja u sluaju otkaza, za zatitu motora od pregrevanja se mogu koristiti razni zatitni ureaji kao to su krune konice sa odgovarajuim temperaturnim karakteristikama. Najgori mogui sluaj koji moe nastati bez trajnog oteenja motora je stanje zaustavljanja (kritine brzine). Veina motora je kritina po pitanju rotora, temperatura rotora se poveava mnogo bre nego temperatura statora pri zaustavljanju. Povrinska temperatura provodnika rotora je kritini i ograniavajui faktor ovog tipa motora. Karakteristika te (Ex)e motora je vana i mora biti navedena na ploici sa nazivom motora. Ona se definie kao vreme koje je potrebno da se namotaj, provodei najveu realno moguu struju, zagreje od temperature koju ima u radnim uslovima do svoje granine temperature. To vreme ne sme biti krae od 5 sekundi. (Ex)s specijalna zatita Ovaj koncept zatite dozvoljava testiranje opreme koja nije u skladu sa specifinim zakonima uspostavljenih vidova zatite.

25

(Ex)N i (Ex)n Aparatura koja u oznaci nosi veliko slovo-N koristi se u Velikoj Britaniji, dok se ona sa malim slovom-n, sa slinim konceptom, predlae po Evropskom standardu. Ne varniei motori, pogodni za korienje u oblastima zone2, koriste se u Velikoj Britaniji po BS 5000:Deo 16. Nijedan deo motora tokom normalnog rada ne sme premaiti temperaturu od 200C, ali sme prilikom startovanja.

26