Tomas B.

Hobbes

Mali Vule u zmajevoj koiji i druge sindikalne prie

Beograd, januar 2008.

~Drutveni pokreti i promene~

1. Izazov institucionalnim dimenzijama modernosti: Savremena politika socijologija poiva na viedimenzionalnim institucionalnim osnovama, koje Entoni Gidens deli u etiri polja i to: Kapitalizam, Industrijalizam, Aparati nadzorakontrole-integracije, Vojna mo. Po Gidensu sinergetskokumulativni efekat ovid dimenzija je prisutan bar 4 veka. ovekov problem po Gidensu je nemogunost kontrole sopstvene projekcije sveta- on jo nije gospodar svih dimenzija. Zato u vonji zmajeve koije, kako Gidens navodi globalizaciju, najbolje to moemo uiniti je stvaranje projekcije modela utopijskog realizma za budunost. Drutveni pokreti su jedan od glavnih indikatora te projekcije. Oni na najbolji nain pokazuju tenju za promenama, pa Gidens navodi primer radnikog pokreta u kapitalizmu. Naravno, to je deo starih pokreta, ali Gidens jo navodi nove i alternativne pokrete kao nosioce budunosti. Uzimajui u obzir utopijsku ideal pokreta, i realistiku sliku stanja, savremena kritika teorija po Gidensu mora da vodi rauna na sve imanentne institucionalne transforamcije modernosti, da se orijentie geopolitiki, da misli nadnacionalno, i da uvai emancipatorske politike. Ovo poslednje je posebno vezano za drutvene pokrete koji tee oslobaanju od potinjavanja. Povezani sa politikama ivota kao naina da svi ivimo bolje, oni daju uspenu formulunove paradigme modernosti. Odnos ova dva je paralelan odnosu negativne i pozitivne slobode, zakljuuje Gidens. 2. Demokratski i autoritarni lik globalizacije: Dve uktrtene ose danas povezuju procese modernosti: povezivanje emancipatorskih politika sa politikama ivota, i odnos lokalno-globalno. Zato Gidens definie globalizaciju kao intenzifikaciju drutvenih odnosa na svetskom planu uz kompresiju geografskog prostora. Kao kontratea ovakvim procesima javljaju se nacionalne elje za autonomijom, ali i separetizmom. Globalizacija kao proces povezivanja je po Peujiu stari proces koji je zapoeo irenjem velikih svetskih religija. To je i prvi talas globalizacije, dok drugi i trei kreu od renesanse, odnosno industrijske revolucije. Savremeni talas zbog svoje informatike ekspanzije se jo naziva i turboglobalizacija.Ono to ini ovu globalizaciju su tehnikoinformatike revolucije i njom izazvana kompresija vremena, globalno trite, vladanje na daljinu, meuzavisnost, transnacionalne korporacije, kopiranje odreenih formi organizacije. Forma globalizacije moe biti u demokratskom ili autoritarnom liku, i to je stvar izbora nacionalnih drava. Tako npr. neomarksisti, posebno Imanuel Volerstin smatra da je globalizacija savremena kolonizacija u kojoj dominiraju centralne drave (SAD, EU, Japan), polu-periferna zona (npr. Jugoistona Azija), i periferija (zemlje treeg sveta).Glavna pogonska snaga globalizacije je onda kapitalizam, a nus pojava -2-

globalizacije je antisistemski pokreti. Dejvid Harvej se donekle slae sa ovim, tvrdei da je kapital glavni integrativni faktor sveta. S druge strane liberalne-demokrate smatraju da je glavna odlika globalizacije irenje demokratije. Meutim za marksiste to je samo jedan od oblika produbljivanja jaza sever-jug prenonoenjem sukoba sa klasa na etnicitete. 3. Demokratija i globalni poredak: Demokratski lik globalizacije preme Peujiu se vidi pre svega u sferi ekologije, humane globalne ekonomije, socijalnih prava, kosmopolitske demokratije, pluralizmu kultura. Danas su ipak najdominantnije teorije koje su izmeu modernosti i postmodernizma, i to teorije Lea, Beka, Gindensa, i donekle Helda. To su teorije refleksivne modernosti. Skot Le zastupa konzumerizam, tezu da je danas glavni kapital informacija. Njegova definicija karaktera oveka, da je on ono to kupuje, onda je danas najdominatnija ekonomija znakova jasan pokazatelj prirode odnosa u globalizaciji. To znai da mi danas nismo striktno vezani za dravu-naciju, ve kupujemo od onoga ko ponudi jasniji i bolje prezentovani znak. To je po Leu sistem dezorganizovanog kapitalizma, u kome je ovek primoran da kupuje u odnosu na ivotne navike i okolinu koja ga okruuje, a sve se svodi na izbor. Bek i Gidnes nude teorije refleksivne modernosti po kojima je modernizacija sada u fazi u kojoj moe da sagleda samu sebe. Po Gidensu (koji koristi termin pozna modernost), modernizacija je donela politiku emancipacije, a danas ona prerasta u politiku ivota. Bek na ovo nadovezuje globalni poredak koji ide ka republikanizmu a individualizmom kao osnovnom vrednou. U takvim procesima traba razlikovati globalizaciju kao proces umanjivanja uloge nacionalnih drava od globaliteta kao faktikog stanja svestkog drutva koje je irevizibilno. Na kraju tu je neoliberalna ideologija- globalizam, kao vladavina svetskog trita. Globalizacija ima nekoliko osnovnih dimenzija: komuniativne tehnologije, ekologija, ekonomija, organizacija rada, kultura, i civilno drutvo. U samoj globalizaciji javljaj se jedno novo drutvo- svetsko rizino drutvo koje proizvodi rizike izazvane obiljem, siromatvom, i ratom novih vojnih tehologija1.

Held daje novu viziju demokratije: kosmopolitske demokratije. Takva demokratija ograniava pre svega stare sisteme moi nacionalnih drava , promovie autonomiju i odgovornost, kosmopolitski pravni sistem posredovan meunarodnim tribunalima, ouvanje demokrati je kao kolektivni cilj, socijalnu pravdu, odsustvo sile (osim u krajnjem sluaju), proirenje prava drava -graanin. Postmodernisti, s druge strane u globalizaciji vide ansu da se raskine sa modernou. To je tzv. postmodernistiki obrt. To znai prihvatanje pluralizma kultura kroz jednu dijaloku alternativu- stalno preispitivanje dosada postignutog, a ne verovanje u velike istine. To je uvena Liotareva teza o smrti metanarativa. Oni vie ni nisu pogodni, kada se uzmu u obzir procesi stvaranja novih k ultura koje nastaju u velikim megalopolisima (npr. afro-amerikanac). Ovo ne traba meati sa teorijama mekdonaldizacije sveta, jer postmodernisti insistiraju na povezivanju razliitih kultura. To se ogleda kroz koncept glokalizacije koju je oveo Roland Robertson, koja insistira na povezivanju lokalnog i globalnog.

-3-

4. Pet najvanijih polja globalizacije: Na teorije o demokratskom liku globalizacije se nadovezuje teorija Arjuna Apaduraia koji smatra da postoji pet sfera u kojima se odvija proces globalne kulturne ekonomije: Etnosfera, Tehnosfera, Finansosfera, Mediasfera, Ideosfera (vezana za ideologije i nove drutvene pokrete). Ove sfere ili predeli ine socijalne prekase koje produkuju, reprodukuju, osporavaju, bore se, menjaju se, samo ako imaju znaenje za specifine drutvene aktere. Za Apaduraia globalizacija je jedan kontradiktoran proces sukoba sfera: nacionalne drave imaju interes da budu otvorene, ali i interes da sauvaju homogenu sliku dobra nacije. Zato se deava proces kanibalizacije izmeu nacionalnih drava. Globalizam samo podstrehuje lokalizam kao nain ouvanja integriteta kultura. Bauman ovo ilustruje kroz primer globalizovanih bogatih i lokalizovanih siromanih. Zato danas u svetu sve vie jaa antiglobalistiki pokret. Drutveni procesi 70tih godina doveli su do stvaranja novih ili alternativnih drutvenih pokreta. Ovi pokreti su izazov kako za modernu dravu i njenu elitu, tao i za korporacije, radniki pokret, potroakoj kulturi, ak i politikoj teoriji. Svi ovi pokreti nastaju pre svega kao produkt odreenih drutvenih konflikata, koji su po Habermasu, Turenu, i Ofeu, produkt pomeranja konflikata iz proizvodnje (klasni konflikt) u sferu ivota. Partije koje su kanalisale stare konflikte, su mogle da rade tako to e samo popravljati sistem. Novi drutveni pokreti za reavanje novih konflikata trae promenu celikupne sistemske paradigme. To ne iziskuje stari koncept revolucije, ve nove kapilarne revolucije- radikalna promena svakodnevnog ivota mirno i nenasilno. 5. Pokreti i promene: Glavni pojmovi moderne su razvoj i drutvene promene. Danas postoje dva dominantna pristupa reevanju ovih pojmova: funkacionalistiko-strukturalni, i dinamiko-procesualni model. Pored ovoga Gidens smatra da danas se moe generalizovati drutvena teroija, ali da se mora voditi rauna o diskontinuitetima modernosti. Postoje tri diskontinuitetna obeleija: brzina promena, irina i domet promena, razliita unutranja priroda modernih institucija. Nosioci drutvenih promena u ovoj eri su drutveni pokreti. Alen Turen smatra ak da sociologija i teeba da se bavi samo pokretima kao kljunim akterima. Vud je to izrazio kao ekvivalenciju drutvenih promena sa drutvenim pokretima. 6. Pokreti i drutveni konflikti: U klasinim teorijama Vebera i Marksa, drutveni konflikti se baziraju na proizvodnji i klasnoj preraspodeli. U neku ruku, pitanje konflikata u ovim teorijama, je pitanje stepena legitimiteta. Kozer vidi konflikte kao elju za sticanjem dobara, koja ima propratni efekat eleminisanja protivnika. Darendorf razlikuje latentne i manifestne interese, na osnovu kojih proizilaze klasni i grupni konflikti. Institucionalizacija i drutvena kontrola su kljune u razreavanju konflikata. U konfliktima koji proizlaze iz delanja drutvenih pokreta, naroito je uticajna teorija mobilizacije Entonija Oberala. Po Oberalu, postoje tri grupe socijalnostrukturalnih uslova koji pogoduju mobilizaciji pokreta. Prvi su zajedniki ciljevi, drugi

-4-

je organizaciona osnova i liderstvo, i trei su vertikalne veze koje proizlaze iz interakcije pokreta i ostatka drutva. Idealna strukturalna podloga je segmentirano drutvo (npr. kapitalizam). Slinu teoriju daje i Tili. Alen Turen izdvaja tipologiju konflikata oko sledeih osnova: kompeticija interesa, rekonstrukcija identiteta, politike snage, privilegije i statusi, kontrola kulturnih obrazaca, i revolucije. Na osnovu ovoga Turen izdvaja tri vrste pokreta: drutveni pokreti (oko kulturnih obrazaca), istorijski pokreti (revolucije), kulturni pokreti (identitet i kultura). Na ovo se nadovezuje Habermas koji tvrdi da drutveni pokreti transformiu konflikte iz sfere produkcije na sferu ivota. 7. Razvoj i rizici progresa: Prvi sociolog koji je ukazao na tetnost evolucije kao sinonima progresa, bio je Ferdinand Tenis, smatrajui da ona vodi osiromaenju ljudskih potreba. I sami drutveni pokreti pokazuju da progres nije uvek pozitivan, pa je primer ovome ekoloki pokret. Takoe i teoretiari poput Gidensa, Beka, i Lea upozoravaju da ivimo u drutvu proizvodnje rizika. Bek izvodi deset zakljuaka o ovom drutvu. Prvo dolazi do transformacije od linih ka optim rizicima. Drugo, nekada su rizici bili lokalni, sada postaju globalni. Tree, rizici postaju dugotrajni. etvrto, rizici su danas esto nevidljivi. Peto, rizici su kumulativni i disperzivni- odraavaju se na razliite sfere. esto, danas se rizici tee predviaju, pa dolazi do nekalkulatibilnosti rizika. Sedmo, takvi rizici su onda najee ireverzibilni. Osmo, rizici su najee sistematski i strukturalno intenzivirani, zahvaljujui destruktivnim snagama. Deveto, danas rizik nije hrabrost, ve samodestrukcija. I deseto, rizici su danas prouzrokovani dugim izazovima, zavisno od prostora, ali i vremena. Na kraju valja podvui da se rizici danas ne odnose jednako na sve ljude, ve neke pogaaju manje a neke vie, to stvara drutvene pozicije rizika. Ipak i oni koji proizvode rizike takoe imaju tete od njih, to govori o bumerang efektu. Ipak, danas je rizik veliki biznis, ukoliko ste dobitnik. Zbog svega ovoga, kada se teorija rizinog drutva prebaci na polje globalizacije, dobija se pozicija raskra- na jednoj strani su demokratske, a na drugoj autoritarne tendencije. 8. Pokreti i drutveno vreme: Vremenska dimenzija drutvenog ivota je socijalno vreme. Ono je uvek u kontinuitetu u odnosu na prolost i na budunost, samim tim vremenskog vakuuma nikada ni nema. Vreme kao takvo onda ne poznaje dva indentina dogaaja, pa je promena drutvu imanentan proces. Drutveno vreme u odnosu na promene pojavljuje se u dva vida: kvantitativno vreme (spoljni referentni okvir za merenje dogaaja i procesa), i kvalitativno vreme - (definie se prirodom drutvene pojave). Drutveno vreme u uem smislu je kvalitativno, ono - odreuje vremenski kvalitet procesa. Pjotr Stompka razlikuje etiri manifestacije ovoga: procesi su dui ili krai, bri ili sporiji, ritmiki ili sluajni, i oni su izdeljeni na delove razliitog sadrajnog kvaliteta. Drutveni pokreti mogu ubrzavati ili usporavati drutveno vreme. U temporalnoj logici politike akcije raditi bre znai uraditi vie u okviru istog ili kraeg

-5-

intervala. Pokreti stoga moraju da sinhronizuju svoje oseaje za akciju, to se naziva tajming. Procesi globalizacije i modernizacije su doneli kompresiju vremena u odnosu na stare sisteme. Informacione tehnologije naroito doprinose ovakvom razvoju dogaaja. 9. Usmerenost pokreta u odnosu na poredak: Klasifikacija pokreta se moe izvriti i po njihovom odnosu prema poredku. Pokreti koji deluju u okviru sistema, ali ele promene su reformski pokreti. Oni tee malim i postepenim promenama, bez dovoenja u pitanje sistema uopte. Pokreti koji se zalau za mnogo dublje promene, koji ele da utiu na sve socijalne varijable sistema su radikalni drutveni pokreti. Primer ovih pokreta su oni nacionalno-oslobodilaki. Pokreti koji su izmeu ova dva su oni koji pre svega insistiraju na strukturalnim promenama. Takav je npr. evrokomunizam. On je otro kritikovao kapitalizam, ali odbacio sovjetski revolucionarizam. Ovi pokreti nastoje da simultanim promenama u razliitim drutvenim poljima, stvore sinergiju efekata koji e dobaciti mnogo dalje od bilo kog drugog. 10. Socio-politiki i socio kulturni pokreti: Socio-politiki i socio-kulturni pokreti se razlikuju prema ciljevima kojim streme. Tako, prvi nastoje da unsu promene u politiki, ekonomski ivot, strukturu i hijerahiju, dok drugi se odnose na vrednosti, uverenja, matrice ivotnog ponaanja (kavi su npr. hipi pokreti). Dejvid Eberle nam daje neto sloeniju klasifikaciju u odnosu na cilj i oblas promena i to: transformativne pokrete (totalne promene), reformske pokrete (parcijalne promene), pokrete iskupljenja i spasenja (totalnu promenu individua), alternativne pokrete (parcijalnu promenu individua). S obzirom na akciju i logiku pokreta postoje dve vrste: instrumentalni i ekspresivni. Prvi imaju za cilj osvajanje politike vlasti i obezbeivanje promena putem zakona, propisa i sl. Ovi se mahom pretvore u politike parije. Eksprsivni pokreti se bave pitanjima identiteta, vrednostima, autonomije ljudskih prava, i sl. 11. Klasini i novi drutveni pokreti: U epohi nastanka modernog i industrijskog drutva, dominantni pokreti su bili oni vezani za slojeve i klase. Takvi su bili radniki, sindikalni, farmerski. Ovo su stari ili klasini pokreti. U epohi onoga to se naziva postindustrijsko, informatiko, postmoderno drutvo, javljaju se novi tipovi drutvenih pokreta, kakvi su ekoloki, feministiki, mirovni. Ovo su novi ili alternativni pokreti. Klaus Ofe kae da su novi pokreti rezultat sporednih efekata industrijskog rasta, dok Alan Turen to poistoveuje sa strukturalnim promenama industrijskog drutva. Brand smatra da je domintan sloj u ovim pokratima srednji sloj, koji tei da odbrani

-6-

potrebe i postavi zahteve. Dakle pokreti su proizvod klase obrazovanih, i to onih novano situoranih, najee humanih radnika, i mladih posleratnih generacija. Slino misli i Ingelhart kada vezu izmeu politikog aktivizma i mladih obrazovanih ljudi naziva kognitivnom mobilizacijom. Ingelhart smatra da je dolo do promena potreba koje idu sada od materijalistiih, prema postmaterijalistikim (kvalitet ivota) Tiha revolicija. Ova teza je zasnovana na dve primese: ljudi cene ono to je retko, i vrednosti zavise od socijalizacije mlade osobe. Zbog toga stare i mlade generacije uvek imaju drugaije vrednosti, to ukazuje na stepen participacije mladih u politikim zbivanjima. 12. Razliiti teorijski pristupi drutvenim pokretima: Marksistiki pristup drutvenim pokretima zasniva se na klasama. Poseban segment izuavanja ove teorije su radniki pokreti kao nosioci klasnih promena i revolucije. Bihejvioristiki pristup koji se javlja u SAD-u u okviru ikake kole, posmatra pojavu pokreta kao izraz nezadovoljstva aktera postojeim stanjem u drutvu. Znaajni predstavnici su Park, Blumer. Robert Ezra Park vai i za osnivaa ikake kole, i njegovi radovi su umnogome uticali na potonje generacije ekologa, ali i politikologa. On smatra da je sociologija nauka o meudelanju ljudi, koje se umnogome zasniva na komunikaciji, a koja opet moe biti izraz, tumaenje i odgovor. Ljudsko delanje se svodi na etiri meuodnosa koja se jednim imenom nazivaju socijalizacija, i to su: utakmica (najoptija nesvesna delatnost), sukob (nastaje iz utakmice, kao vid osveenja), prilagoavanje (prirodno i drutveno), i prihvatanje (krajnji oblik utapanja u drutvene norme). Teorija racionalnog izbora nudi takoe objanjanje kroz radove Mensura Olsona. Ova teorija odbacije prethodne dve, i smatra da pokreti nastaju iz sebinih interesa koji su racionalni. Pojednici nee uestvovati u drutvenoj akciji ukoliko njihovo oekivanje dobitka bude manje od trokova njihove participacije (tzv cost benefit analiza). U sluaju da mu se akcija ne isplati on e ostati free rider koji e se nadati da e dobiti makar neto od preraspodele. Ono to nije dobro u ovom modelu jeste to ne objanjava prisusvo altruizma u drutvenoj akciji. Teorija mobilizacije resursa (amerika teorija) polazi od toga da nezadovoljstvo samo po sebi nee pokrenuti socijalnu akciju ukoliko ne postoji organizacija za mobilizaciju potencijala, kako to ve tvrde Oberal i Tili. Ipak evropska verzija ove teorije insistira na da su inioci identiteta i vrednost pravi pokretai socijalne akcije. Tako Turen i Melui samtraju da pokreti uvek tee uspostavljanju poljuljanih identiteta. Zbog ovoga u ovim teorijama interes ne igra veliku ulogu, koliku igra npr. autonomija i solidarnost. Ovakvi drutveni pokreti tee pre svega da stvore novu politiku kulturu.

-7-

13. Drutveni pokreti i etnifikacija politike: Glavna socijalna arena za pojavu modernih drutvenih pokreta je ona demokratska. Budui da nae drutvo (Srbija) nema izgraen demokratski sistem, kao i potovanje razliitosti i osnovnih prava, klima za stvaranje ovih pokreta je nepovoljna. Jedini pokret koji je uspeo duboko da se implementira je onaj radniki (socijalistiki), i to autohtona hibridna varijanta. Takoe moe se izdvojiti i antinuklearni pokret koji je nastao krajem 70tih godina. Po raspadu socijalizma, u Srbiji su se pojavili pre svega tradicionalistiki drutveni pokreti: nacionalistiki i populistiki. Takvi pokreti su vraali drutvo tradiciji, ali nisu mogli da obuzdaju nadolazee nacionalistike struje, koje su se oliile u militantnim etnonacionalistikim pokretima. Proces koji dovodi do ovoga Klaus Ofe naziva etnifikacijom politike. U tim procesima problem koji nastaje javlja se iz straha. Nove elite vlasti strahuju od drugih nacija, umiljen ili objektivan, tera ih da strahom ostaju na vlasti. SFRJ je od 50tih god. 20. veka bila u vrhu interesovanja i naprednosti meu socijalistikim zemljama. Ipak, budui da je vreme za reforme bilo tokom 80tih godina, ona je tu svoju ansu propustila, pa ju je pluralistika revolucija zatekla nespremnu, i zavrila je sa krvavim raspadom.

~Pokreti i demokratske promene~

14. etiri teorijska pristupa demokratskoj tradiciji: Od pada Berlinskog zida 1989., sve je vie teorija o demokratskim tranzicijama. Ove teorije se manje-vie nadovezuju na teorije o treem talasu Hantingtona, i etvrtom talasu Klausa fon Bajmea. Transnacionalne teorije su one koje smatraju da internacionalne promene vuku sa sobom demokratske. To su najee radikalne promene globalnog sistema (npr. svet posle II svetskog rata), koga uvek prati jak demonstracioni ili domino-efekat. Defri Pridam je naroit znaaj pridodao medijima u ovom procesu, nazivajui ove revolucije media revolutions. Strukturalne teorije smatraju da odreene promene u politikoj, ekonomskoj, i kulturnoj strukturi moraju nastati da bi se izvrila demokratska tranzicija. Jedna od glavnih spona i pokretaa je ekonomski boljitak koji onda mobilie drutvo. Lipset je dao jednu deterministiku teoriju po kojoj je stepen uspenosti promena direktno proporcijalan ekonomskom razvitku2. Genetike teorije ili teorije politikih akcija fokusiraju se na procese promene reima. Te procese sprovodi elita, uz mogunost demokratskog izbora, ali i neizvesnost od neuspeha. Zato je tranzicija bitniji faktor od same konsolidacije. Klaus Ofe smatra da
2

Ovde se vidi jasan uticaj teorije racionalnog izbora i cost-benefit analize.

-8-

postoje dve razlike u istonoevropskoj demokratizaciji i onim pre nje: prva je u duini vremenskog perioda i karakter promene, koji se ticao nacionalnog identiteta, novih ustavnih okvira, promena ekonomskih prilika (kultura, politika, ekonomija). Drugi momenat je etnifikacija politike. To je proces promiljanja novog poretka jednog etniciteta a koji se drastino razlikuje od bio kog drugog etniciteta, i deluje iskljuujue. Interaktivne teorije su one koje smatraju da se u isto vreme mora vriti i tranzicija i konsolidacija, koji se za neke stvari moraju odvijati brzo, a za neke postupno i multidimenzionalno. Balkan je pogodan prostor za ove teorije, budui da se u ove procese mora uraunati politika kultura, sistem vrenosti, odnos drave i drutva i sl. Prvi koji je dao ovakvu teoriju bio je Kirhajmer nazivajui je teorijom sputavajuih uslova i revolucinarnog proboja. 15. Ustavnopravne, politike, i civilne promene: Ralf Darendorf smatra da pluralistika revolucija iz 1989. nije donela nita novo, osim modiikacije starih koncepata u okvirima civilnog i otvorenog drutva. Svoju teoriju postavlja na potrebi za uvoenjem konstitucionalnog liberalizma i drutvene reforme, i to kroz tri faze. Prva faza je faza konstitucionalnih promena koja vremenski treba da traje kratko, oko 6 meseci, i to je doba pravnika, koji pod geslom let there be as much democracy as possible, treba da pronau konstitucionalnu ravnoteu izmeu podele vlasti i operativnosti vlasti. Druga faza je faza normalne politike u kojoj se vri estogodinje reformisanje ekonomske i politike ravni, a koje sprovode politiari. Trea faza je je faza graanskog drutva u kome najveu ulogu ima civilno drutvo i koje treba da traje i gradi slobodu dugo vremena. On gaji jedan pluralistiki stav oko artikulacije interesa, kao i jedan drutven-solidarni princip, i potovanje fer pleja. Optimalni rok za izgradnju ovoga je 60 godina. Graani. Dakle, Darendorf smatra da je civilno drutvo klju uspene demokratizacije drutva. Primenjujui ovu teoriju na Srbiju, prvi zakljuak do kojeg dolazimo jeste da je ta i takva tranzicija zakasnela u odnosu na Evropu, kako to tvrdi Zagorka Golubovi. Ipak, postoje i mnogo vie ocene ovih zbivanja, pa tako Pudunavac tvrdi da je to bila pre svega libaralna revolucija. Ipak, pitanje je da li je osnovni motiv takve revolucije bila sloboda, ili pravda. Budui da postoji ovakva dilema, onda je mnogo bolje usvojiti Kiovo miljenje da su ovakve promene negde izmeu reforme i revolucije. Ovakav pristup zahteva praenje dve linije retrospektivne i prospektivne. To znai da se mora voditi rauna o dravnom kontinuitetu i legalitetu, ali i neumitnim promenama. Srbija je imala jednu posebnu situaciju da nije pregovarala sa starim reimom oko promena, a sa druge strane politiari insistiraju na retrospektivnom pristupu. Budui na razmimoilaenje struja u okviru promena, Srbija je propustila ansu da primeni Darendorfov model. 16. Meusobnom odnosu konsolidacije, demokratizacije i liberalizacije: Adam Pevorski je proces prelaska iz autoritarnog u demokratski reim video kroz tri faze: liberalizacije, demokratizacija, i konsolidacija. Prva je faza sukoba, druga uspostavljanja institucija, a trea uspostavljanje stabilnog demokratskog sistema.

-9-

Ipak, ovaj proces nije lak, i postoje brojni faktori koji oteavaj put tranzicije. Jedan od autra koji je pokuao da ove faktore prikae je i Dejvid Biam, sumirajui ih u okviru 10 hipoteza. 17. Uslovi demokratske konsolidacije (prvih 5 hipoteza): Prva hipoteza se odnosi na karakter biveg reima kao preduslova za konsolidaciju demokratskih promena. Tako je u Srbiji jedan od problem uspenog reformisanja i pretohodni populistiki reim koji je navikao graane na demagogiju, i ulio paranoju od spoljnih neprijatelja i domaih izdajnika. Druga hipoteza je kae da nain prelaska ka demokratiji utie na potonju konsolidaciju. Srbija se npr. uklopila u opti model pluralistikih revolucija, koja odbacuje nasilje i trai meke metode. Trea hipoteza kae da je trina ekonomija neophodan, mada ne i dovoljan uslov demokratije. Ovde valja nadovezati umpetera koji trinu ekonomiju vezuje za demokratiju jer jaa oseaj individualizma, trai disperziju moi, i odvaja trine sile od politikih. Sa druge strane neke od negativnih posledica trinog razmiljnja su jaz izmeu bogatih i siromanih, nezaposlenost, javni moral. etvrta hipoteza kae da se anse za demokratsku konsolidaciju uveavaju sa demokratskim razvojem. Dakle demokratski reim mora da pokae, makar postepenom svoju mo da uini ivot ljudi lakim, kroz poveanje standarda. Peta hipoteza glasi da specifine forme delovanja klasa utiu na konsolidaciju. Na primeru Srbije moemo videti da su upravo srednji slojevi inili baznu osnovu revolucije, pa je zato ona i ila u smeru ostalih pluralistikih revolucija (bez nasilja i ekstrema). 18. Uslovi demokratske konsolidacije (drugih 5 hipoteza): esta hipoteza smatra da su odreene religije nekopatibilne sa demokratijom. Sedma hipoteza se tie istorijskog antagonizma izmeu grupa u drutvu kao prepreci uspenoj konsolidaciji. Iako je ovo demostrirano na krvav nain u bivoj SFRJ ipak treba uzeti u obzir da upravo kulturni diverzitet i pluralizam ini osnovnu vrednost demokratije. Osma, deveta i deseta hipoteza se odnose na politiki sistem i glase: predsedniki sistemi su manje trajni nego parlamentarni; proporcijalni izborni sistemi dovode do manje raskola nego veinski; demokratska izdrljivost se poveava jaanjem lokalne samouprave. 19. Civilno drutvo i demokratska konsolidacija: Filip miter nam napominje da demokratska konsolidacija mora da stvori sa sobom i stabilno civilno drutvo ako eli da bude samoodriva. miter napominje da takvo civilno drutvo mora da postulira etiri pretpostavke: dualna autonomija, kolektivna akcija, neuzurpacija, i uljudnost. Dakle miterova teza poiva na pretpostavci da tranzicija donosi civilno drutvo a ne obrnuto. Ipak, situacija u Srbiji je neto drugaija. I pre uspostavljanja reima iz 90tih

- 10 -

postojale su naznake da se civilni sektor raa. Iako je ovo bilo potisnuto civilno drutvo, dogaaji iz 1996/97 su pokazali da je ono bilo i te kako sposobno da se mobilie. Samim tim zakljuak je da je to peripatetiko civilno drutvo doprinelo uruavanju sistema 2000. god. U prouavanju civilnog drutva istone Evrope, Volfgan Merkel nam daje 5 paradigmi za njuegovo razumevanje. Prva je Lokova funkcija zatite od autoritarnosti drave. Dakle u postkumunistikim drutvima je od vitalnog znaaja odbrana negativne slobode koju nosi civilni sektor. Druga je Montekjeova funkcija ravnotee izmeu vladinog i civilnog sektora. Ispunjenje ovoga je od znaaja za vladavinu prava. Trea je Tokvilova f-ja da je civilno drutvo kola demokratije, jer se nalazi u svakodnevnoj neposrednojk komunikaciji i praksi sa graanstvom. etvrta je Habermasova f-ja civilnog drutva kao kreatora javne sfere. To znai uspenu artikulaciju interesa spontanih organizacija iz privatne sfere u vladinoj sferi, a kao nain stvaranja sveobuhvatne transparentne javne sfere. Peta je Patmanova f-ja stvaranja socijalnog kapitala kroz delovanje civilnog sektora. To se ostvaruje kroz pluralistiku ulogu civilnog drutva. U zemljama u tranziciji je od vitalnog znaaja da socijalni kapital, ili spremnost ljudi na kooperaciju i drutvenu participaciju, postigne sveobuhvatan prelaz ka idealu pluralistike demokratije. 20. Politika strategija demokratskih promena: Moderna drutva su u stalnoj dinamici, pa im je promena imanentno svojstvo. Ipak postoji vreme za promene, i svaka proputena ansa znai stagnaciju, ili nazadovanje. U Srbiji postoji jo i problem rascepa izmeu struja koje su za promene, pored stalne pretnje povratka starog reima u vidu ultranacionalistikih stranaka. Rascep je u poetki iao na liniji emu dati prednost: legalitetu ili legitimitetu demokratskih promena. Nosioci tog rascepa su Demokratska stranka Srbije, i Demokratska stranka. Jedan od problema koji je doveo do ovakvog razvoja dogaaja je i nepostojanje jasne strategije demokratskih promena. Postoje dve najbitnije strategije: politika i civilna. Ove strategije su dijemetralno suprotne po svim osnovama (nastanak, kanali, akteri, itd.). Tako po karakteru i smeru odvijanja politika ide odozgo na dole (ponuda), pa je to ujedno i pasivni vid razmiljanja o potrebi za drutvene promene. Glavni akteri ove strategije su politike elite. Problemi koji se mogu javiti sa ovim tiu se nedefinisanog identiteta elita, uticaj prethodnog autoritarnog reima. Zato se ponekad javljaju i subelite kao korektiv ovima, a koje najee ini menaderska klasa. Drutveni nivo ove stratigije je vrh drutva tj. dravni centar. Kanali akcije i delovanja su kroz politike partije i lidere. to vea fragmentacija partija i programa, to vea nedelotvornost ovih kanala. Takoe nedemokratski pristupi u strukturama samih partija znaju da nakode njenom spoljnom delovanju. Polja promene ove strategije su institucije. Cilj obrazovanja institucija je samoodriva demokratija. Institucije drave su tu naroito bitne, ali i druge autonomne drutvene institucije.

- 11 -

Oblast i sredstva normativnog regulisanja su ustavni i pravni poredak. Utvrivanje jasnih sankcija i obezbeivanje prava graana su od vitalnog znaaja za demokratsko drutvo. Nain usvajanja i primene ove strategije tiu se procedura politike komunikacije. To je naroito bitno za utvrivanje fer pravila politike igre. Politika strategije se usresreuje ka razvitku privrede. Vana stavka ovog dela je transformacija iz drutvene u privatnu svojinu. Najvaniji resurs ove strategije je politika mo, a cilj je dobra vladavina. 21. Civilna strategija demokratskih promena3: Civilna strategija poinje od drutvene osnove i ide odozdo na gore. To je stretegija zahteva. Samim tim osnovni akteri su graani, kao irok osnov drutvene mobilizacije. Drutveni nivo je onda predominantno lokalni. Jaka lokalna samouprava je jedan od kljunih preduslova za ovo. Predstavnici ove strategije su nevladine orgenizacije (NGO). Polje delovanja na koji ovi predstavnivici ele da utiu jeste sistem vrednosti. Liberalno-demokratski korpus vrednosti je predominantan u njihovim ciljevima. Oblast regulacije je vladavina prava i odbacivanje arbitrarne politike kulture. Nain delovanja je usmeren ka demokratskoj javnosti. Politika kultura je ta koja determinie koliko e se ovo i prihvatiti, ali nju ujedno i oblikuje delanje ove strategije. Usmerenost ove strategije ide ka optetem poveanju ivotnog standarda, koji su vezani za ekonomiju, ali mogu biti i za neke subsidijarne pojave (npr. ekologija). Slobodno trite umnogome pomae ostvarivanju ovoga. Najvaniji resurs je socijalni kapital, i spreavanje odliva mozgova. Osnovni cilj je izgradnja civilnog drutva kao dela dobro ureene zajednice.

Za ovo pitanje, kao uvod se moe koristiti poetni pasusi pitanja br. 20 o: -)

- 12 -

~Politika sociologija i drutveni pokreti~

22. Drutveni pokret- pojam i elementi za definiciju: Autor koji je prvi pokuao da celu politiku sociologiju zasnuje na pokretima bio je Rudolf Heberle. Za njega su drutveni pokreti pre svega izraz nezadovoljstva koje tei menjenju kljunih institucija. Slinu defeiniciju, samo u skladu sa marksistikom klasnom borbom daje nam i Alan Turen. Postoji nekoliko elemanata koji razlikuju drutveni pokret od rugih pojava: kolektivna akcija, dobrovoljnost i otvorenost, stav prema promeni, masovnost, drutveni konflikt, interesna osnova okupljanja, nezadovljene potrebe, javnost delovanja, spontanost, elastinost i drutvena zananjost problema. Drutveni pokret je onda kolektivna i dobrovoljna, javna, masovna, esto spontana akcija ljudi, koja nastaje iz nezadovoljstva, izraava sukobe interesa, pokree reavanje znaajnih pitanja i stremi promenama. 23. Blumerova teorija pokreta: Herbert Blumer je predstavnik simbolikog interakcionizma u bihejvoristikoj sociologiji. Za Blumera drutveni pokret je kolektivni pokuaj da se uspostavi nov poredak ivota. Dakle osnovna motivacija graana proizilazi iz nezadovoljstva postojeima stanjem i verom u bolju budunost4. Za Blumera, postoje tri vrste pokreta: opti drutveni pokreti, posebni drutveni pokreti i drutveni pokreti izraavanja. Opti pokret je npr. radniki. Ovi pokreti operiu sa kulturnim nanosima ili strujama postepeno menjajui dominantne vrednosti. Sa nadolaskom tih struja, ljudi postavljaju i drugaije zahteve i interese, koje proizilaze iz probuenog nezadovoljstva. Ovakvi pokreti su esto neorganizovani, disperzovani i bez etabliranog vostva sa samo generalnim smernicama. Mase su dominantne u ovim pokretima, a esto se diskusije i rasprave pojavljuju kao sredstva optenja. Posebni pokreti se javljaju nanosom struja optih pokreta. Oni su mnogo fokusiraniji na specifine vidove nezadovoljstva. Humanitarni pokret je primer ovoga. Posebni pokreti mogu biti reformski i revolucionarni. Ovakav pokret ima jasnu strukturu, organizaciju i vou, sa jasnim ciljevima i orijentacijom. Mi-svest dominira lanstvom pokreta. Postoje odreene faze ovog pokreta i to: drutveno nezadovoljstvo, drutvena uzrujanost, uzbuenje, faza formalizacije, faza institucionalizacije pokreta. Mehanizmi i sredstva su: agitacija, razvoj esprit de corps, razvoj morala, formiranje ideologije, i razvijanje operativnih taktika. Esprit de corps je oseaj pripadnosti pokretu, kao i unutranja solidarnost kroz intra/ekstra relacije, neformalna udruenja, i ritualnu participaciju.

Ovo dosta lii na teorije politikog mita.

- 13 -

Ekspresivni pokreti ne tee menjanju drutva i to su npr. religiozni i modni pokreti.

25. Smelersova teorija pokreta: Smelers zapoinje teoriju pokreta sa objanjenjem teorije kolektivnog ponaanja i njegovim razlikovanjem od samostalnog i grupnog delanja, kako u veliini tako i u psihologiji. Postoji nekoliko oblika kolektivnog ponaanja: panika, pomama, masovni hirovi, pomodni talasi, finasijski bum, religiozna buenja, neprijateljski izliv, normativno i vrenosno orijentisani pokreti. Samo poslednja dva imaju oblik drutvenog pokreta, dok su ostali oblik socijalne ekspolizije. Normativni pokreti imaju za cilj ponovno uspostavljanje opteprihvaenih drutvenih normi, kroz nove zakone, obiaje, udruenja i sl. To su npr. radniki, mirovni, i dr. pokreti. Vrednosno orijentisani pokreti tee uspostavljanju novih vrenosti, bilo one svetovne ili profane. 26. Klasifikacija pokreta i vrste alternarivnih pokreta: Pokreti mogu biti emancipatorski ukoliko tee poveanju obima polja ljudske slobode, ili neemancipatorski ukoliko se zalau za suavanje. S obzirom na sadraje i nosioce mogu biti klasni, politiki, nacionalni, populistiki, rasni, verski, kulturni, omladinski i dr. U odnosu na teritoriju mogu biti regionalni, nacionalni, i internacionalni. S obzirom na odnos prema promenama mogu biti revolucionarni, reformistiki, konzervativni, i reakcionarni. Pod klasinim pokretima se najee podrazumevaju pokreti karakteristini za XIX i prvu polovinu XX veka. Najbitniji je radniki pokret. Novi drutveni pokreti nastaju 60tih godina XX veka. Oni su prvenstveno usmereni ka drutvu i pojedincima, koncentriu se na jedan problem, ne moraju biti vezani za institucije, najee su nenasilni, imaju nov dopadljiv imid. Vrste novih pokreta su: ekoloki, studentski, kontrakulturni, neofeministiki, mirovni, antinuklearni, pokret za alternativnu energiju i ekonomiju , pokret za autonomiju, za alternativnu medicinu, ravnopravnost manjinskih seksualnih grupa, religijski, i dr5. 27. Emancipatorska energija pokreta: Tom Botomor smatra da su pokreti proizvod modernog doba. U pokretima se artikulie rasuta socijalna enargija u precizno formulisane zahteve. Pogodan prostor za nastanak pokreta je demokratsko i otvoreno drutvo, iako oni nastaju i u okviru diktatura. Pokreti su finalni rascep izmeu politike drave i civilnog
5

Jedini pokret koji zasluuje detaljnije objanjenje je neofeministiki, i zanimljivo je da on kritikuje ne samo drutvo, ve i sam stari feministiki pokret. Ostali su manje vie poznati, pa da nepiem o: -)

- 14 -

drutva, ali i most izmeu njih. Naravno ne treba po analogiji donositi zakljuke da su pokreti okrenuti samo ka demokratiji, emu je primer faizma odgovaraju. Ipak mnogo je ei primer kada u totalitarnom reimu koji spolja deluje stabilno, odjednom izbije ogromna energija socijalne mase i srui takav sistem. Primer koji objedinjuje i prvi i drugi stav je Homeinijev pokret u Iranu, koji je zbacio ahov reim, ali zapao u politiki sistem verskog fundamnetalizma. Na osnovu nekih teoretiara kakav je Grami, moe se izvui zakljuak da su drutveni pokreti organski produkt savremenog drutva, a ne konjuktivna, privremena pojava koja prestaje sa postojanjem po obavljanom cilju. Tako Agne Heler daje tezu da drutveni pokreti uvek nastaju iz nezadovoljenog sistema potreba, to je ujedno i snana veza i mobilizatorska snaga angaovanih masa. Iako takvih potreba ima, ipak su elja za slobodom i demokratijom najbitnije. To je jako prisutno u modernom drutvu sa razvojem informacionog sistema, koji omoguava iroku participaciju graanstva. Sa druge strane razvoj istih dozvoljava sve veu dominaciju i manipulaciju masama od strane vodeih elita moi. ovek je sve vie podstaknut na alijenaciju, pa stoga postoji prirodno svojstvo da se on vrati na prvobitno stanje. Na ovo se nadovezuje i nezadovljastvo delanja politikih institucija.

28. Opoziciona kultura, traganje za identitetom, anti-pokreti: Politike partije, politike institucije i akteri, ne mogu da zadovolje sistem osnovnih potreba oveka iz objektivnih razloga. S tim u vezi postoji i potreba za jaanjem civilnog sektora, naroito pokreta koji e se baviti jednom konkretnom stvari. To je ujedno i negovanje opozicione kulture koja je protiv hijerahijskog poretka stvari, politikom profesionalizmu i krutosti,. Sa te strane posmatrano pokreti nisu nita drugo do povratak neposrednoj demokratiji i drutvenog angaovanja ljudi. Agne Heler nam ujedno sugerie da drutvo u kome je ovek predominantno nezadovoljan je ono drutvo koje ima neograniene potrebe. Takvo drutvo je onda identiteno neizdefirencirano, pa drutveni pokreti imaju bitnu ulogu obilkovanja tog identiteta. Tako npr. u nae doba se ponovo raaju mnogi religijski pokreti, sekte, ali i nacionalni pokreti, za rasnu jednakost, ili kulturnu autonomiju. Pokreti se danas uglavnom karakteriu kao progresivni, demokratski i levo oreijentisani. Ipak preutkuje se da ponekada demokratski i emancipatorski pokreti upoteno, ne moraju biti progersivni. Tako Hana Arent nam daje primer totalitarnih pokreta kao nazadnih i reakcionih. Samim tim uvek treba voditi rauna o programskoj orijentaciji pokreta (progresivna/regresivna). Tako nacionalistiki ili etniki pokreti treeg sveta su svakako progresivni, ali to se ne moe rei za one pokrete koji su separatistiki ili zagovaraju rasnu segregaciju. Samim tim svaki pokret ima i svoj antipokret. Tako su anti-pokreti najee regresivni, i aktiviraju se u dobima drutvenih kriza. 29. Neokozervativizam i desnica; defanzivni i ofanzvni pokreti: Periodi tranzicije zbog rekonstruisanja drutva su esto periodi socialne napetosti i konflikata. Kao vid nezadovoljstva javljaju se pokreti koji ele da odustanu od takvog

- 15 -

kursa rekonstrukcije i preu na onaj konzervativniji koji ceni red, rad, disciplinu. To su neokonzervativni pokreti, koji idu od liberalnih, preko nove desnice, i antikomunizma. Ovi pokreti esto redukuju dravu blagostanja, i vraaju se slobodama koje donosi otvoreno trite. Problem sa ovim jeste ukidanje mnogih socijalnih prava. Povratak patrijahalnom sistemu vrednosti je takoe prisutan. Prednost desnice nad levicom, kako istie Habermas, je barem za sada taj to oni nude konkretna reenja za konkretne probleme. Habermas takoe pravi razliku i izmeu ofanzivnih i defanzivnih pokreta. Oni se razlikuju na osnovu pristupa integraciji- sistemskoj ili socijalnoj, a koji se opet oslanjanju na dva kljuna faktora sistema- novac i mo. Sistem se dalje moe razlikovati kao poredak i svet ivota, a poredak ima za cilj da dominira nad ivotom. U ovom procepu se javljaju pokreti koji ujedno povezuju ova dva dela sistema, ali i brane ivot od kolonizacije poretka. Samo oni pokreti koji tee sticanju i osvajanju novih prava su ofanzivni (kao npr. feminisiki), dok ostali koji spreavaju tu kolonizaciju su defanzivni. 30. Pokreti i drutvena kriza: Drutvena kriza je osnovno okruenje, ali i proizvod delanja drutvanog pokreta. Tako je npr. strukturalna kriza kapitalizma dovela do pojave novih drutvenih pokreta, ali je i samo drutvo izobilja proizvelo pokrete kao nain artikulacije interesa. I sam uspon drutvenih pokreta se odvio u krilu velike drutvene krize 1968. godine, naroito predvoen studentskim pokretom. Takoe velika ekonomska kriza od 1972-74. godine je umnogome uticala na pojavu i formatiranje pokreta. Samim tim dolazi se do zakljuka da su pokreti proizvod krize kraja prosperitetnog perioda kapitalizma. Naravno nije kriza delovala uvek u istom pravcu formiranja pokreta. Takoje npr studenski pokret izgubio na znaaju, ali su vaskrsnuli neki stari pokreti i to u svom neo-oliku. Takav je neofeministiki, neokonzervativni, neonacionalistiki, itd.Jeadn od predominantnih novih pokreta je i ekoloki pokret. Stranke zelenih postiu ve dve-tri decenije jako dobre rezuletate a zauzimaju i bitne sistemske pozicije. Takoe aktiviranje pokreta kakav je ekoloki, znai da se polja akutnih kriza (sistemskih) suavaju, pa su pokreti nuno preorijenisani na neke druge teme (humanirarni rad, mirovni pokreti, ekologija). 31. Od sumraka do obnove utopije: Svaki drutveni pokret mora imati svoju utopijsku viziju ukoliko ne eli da postane racionalno orue onih koji su edni moi. Drutveni pokret prestavlja oivljavanje ideje delatne utopije. Ernest Bloh je naroito razradio ovaj pojam dosene utopije. Ona je za njega kao nada, neto to je imanentno ovekovom biu. Zato je socijalna utopija uvek povezana sa stvarnou, jer bez nje ne moe ni da se implementira, a kamoli ostvari. Stvarnost uvek mora biti polazna osnova graenja svake utopijske slike. Bloh nam od socijalnih utopija izdvaje utopije slobode koje oliava Mor, i utopije reda koje oliava Kampanela. Prva pokuava da drutvo uini demokratskijim, a druga da napravi autoritarnu sliku besprekornog funkcionisanja drutva. To je razlika izmau emancipatorskih i totalitarnih stremljenja. Totalitarne utopije gladeju da nametnu

- 16 -

projekciju budunosti, a u tome nema slobode, zakljuuje Agne Heler. Danas postoji generalni strah od utopija- svaka je u sutini totalitarna jer kroz socijalni inenjenrig pokuava da nametne socijalnu entropiju. Ovakav stav najee potie iz postmodernistikih pera, mada ni neomarksisti nisu daleko od ovog stava. Jo je Markuze oznaio kraj utopijama. To dovodi do zakljuka da se pesimizam uvukao duboko u strukture, to teorijske misli, to praktine delatnosti (kroz buenje neokonzervativnih struja). Ipak utopija jo ima svoju svrhu, i danas ona sve vie postaje zamena za ideologiju. Majnhajm nam poruuje da su utopija i ideologija dva zasebna tumaenja sveta proizala iz misli jednog sloja- inteligencije. Iz ovog stava, da je svet oko nas projekcija nae misli, dolazi se do zakljuka da su i pokreti deo te projekcije. Zato je problematika sagledavanja sveta oko nas vezana za to kako emo ga mi odrediti. Upravo iz tog razloga nai interesi igraju veliku ulogu, a ideologija im je glavni produkt, gde je on oblik svesti odreene drutvene grupe ili klase. Povezano sa vlau, ideologija je najee tenja da se ostvari neki optedrutveni interes. S druge strane ideologija se retko odnosi na samo drutvo (koliko na vlast). Projekcija svesti koja eli da odredi drutvo jeste utopija. Utopija je uvek stremila idealima pravde i moralnog savrenstva, kao i istine. Pokreti su zato mnogo blii utopijama nego ideologijama, koje su vie vezane za politike partije. Trensformacije utopije u ideologiju, ili ideologije u praznu utopiju su takoe mogue. Prazna utopija tako nije nita drugo do projekcija statusa quo u budunost- bez promena. To je stanje kada nastupa politika paraliza, a cveta ideologija. 32. Realnost, kriza, umorna utopija, alternativne mogunosti: Veze izemu realnosti i utopije se najbolje oitavaju u periodima drutvenih kriza. Za Karla Kosiska drutvena kriza dok ne dobije dimenziju politikoga i nije prava kriza. Kako u osnovi ovoga moe biti podrivanje moralnog sistema, ili vrednosti, a to znai gubljenje orijentacije, onda je najakutnija kriza ona vezana za utopijsku energiju. Helerova upozorava da u drutvenim krizama bez kompasa utopije ovek je izgubljen. Tako se i deava za vreme istih da se granice realnog sve vie pomeraju ka utopiji, to dokazuju revolucije. Zato su studenti 68. god i imali parolu Budimo realni, zahtevajmo nemogue. Dve dominante utopije u posleratnom periodu u svetu su bile one vezane za socijalistiku dravu na Istoku, i dravu blagostanja na Zapadu. Energija i jedne i druge utopije potie iz iste osnove- sveta rada. Ipak danas kao da te snage rada posustaju, kako kroz stvaranje novih postkomunistikih drutva, tako i kroz menjanje logike proizvodnje na Zapadu pod sve veim eko-pitiscima. Danas utopija naputa radniki pokret selei se na nove sfere interesovanja, kakve su marginalizovane grupe. Bitna odlika utopije jeste ta to se okree ka novome, pa je lako prihvaena od novih drutvenih pokreta. Ipak, ti pokreti najee fragmentiraju utopiju- ona nije sveobuhvatna, ve konkretno usmerena. Zato je moemo nazvati utopijom alternativnih drutvenih mogunosti. Takva utopija je utopija sveta ivota u habermasovskom smislu. Jedna od glavnih deviza ovoga je deluj lokalno, misli globalno. Ova utopija se ne odnosi nuno na politiki vrh, koliko na sistem vrednosti politike kulture, podrivajui status quo. Ona je radikalna, ali ne i revolucionarna. Takva utopija je uvek otvorena, i ne

- 17 -

najvaljuje miran i srean kraj. Ona nikada ne iscrpljuje do kraja stvaralke potencijale drutva. --------------------------------------------------------------

~Novi pokreti kao kritika marksizma~

33. Odnos radnikog i novih pokreta, stvarne i prividne razlike: Osnovna razlika izmeu starih i novih pokreta je u sferi delovanje- nove interesuje sfera ivota, a stare sfera poretka. Tako se deava da i novi pokreti kritikuju stare. Ipak savremeni radniki pokret ima sve tenje veze sa drugim novim drutvenim pokretima, i kroz podrivanje samog jezgra kapitalistike logike, postaje jedan od glavnih emancipatorskih snaga savremenog drutva. Ipak sam pluralitet novih pokreta otkriva jednu dihotomiju- samo politike partije mogu biti nosioci politike revolucije, a samo masovni pokreti mogu ostvariti sociojalnu revoluciju. Razlog pluraliteta pokreta za socijalnu emancipaciju je taj to danas promene iziskuju izlazak iz okvira klasnih sukoba zasnovanih na proizvodnji. To i dalje ukljuuje radnike pokrete, ali trai i dodavanje novih. Kod tih drugih pokreta, kakav je recimo mirovni, klasna struktura je ak disperzovana i preseena, pa u njima uestvuju svi - od najsiromanijih u latinskim favelama, do holivudskih zvezda i velikih dravnika. Samim tim klasni sastav ovih pokreta je hibridan, pa i ne moe biti determiniui. Kada su u pitanju konfliktne sfere, za razliku od radnikog koji je determinisan oblau proizvodnje, tu su novi pokreti okrenuti ka nekim drugim poljima- npr. ivotnoj sredini. Oni prevazilaze klasine metode reprezentativne demokratije budui da se ona pokazala neefikasnom u arikulaciju ovih problema. I na kraju, radniki pokreti su odlikovani vrstom organizacijom i jedinstvom. Kod novih drutvenih pokreta prednost ima spontanost i mreno organizovanje. Time se pokazuje da se ceni bogatstvo linosti a ne mi-identitet. Ipak postoje i neke zablude i stereotipi kao to je onaj da je radniki pokret univerzalan, a novi pokreti su partikularni.Tako neofeministiki, ekoloki i mirovni pokreti se bave i te kako univerzalnim temama. Oni tee menjanju celine stavova drutva, a ne samo pojedninom kompenzacijom. Druga zabluda je da samo radniki pokrweti imaju direktan uticaj na vlast. Danas su novi drutveni pokreti sve ei kanal arikulacije interesa graanstva u Zapadnim demokratijama. I na kraju tu je Habermasova zabluda da su novi pokreti iskljuivo defanzivnog karaktera6. Pitanja koja ovi pokreti pokreu su pre ofanzivnog, nego defanzivnog karaktera. 34. Kulturni raskid, antitehnokratsko usmerenje pokreta i identitet: Postoji podela drutvenih pokreta na kulturne i politike. Prvi osporavaju postojei drutveni ivot, a drugi postojeu politiku dominaciju. Kulturni pokreti esto razvijaju kontrakulturu, a politiki iznalaze nove sisteme vlasti. Ipak pomalo je
6

To Vule! Udri Vule! :-))))))))

- 18 -

nezahvalno govoriti o kulturnim i nekulturnim pokretima, ali i da postoji striktna izolacija kulture od politike. Drugim reima nema tog pokreta bez politikog stava i kulturne orijentacije. Danas se identitet pokreta pre moe utvrditi kroz prouavanje efekta generacijskog jaza. Tako su u novim pokretima nove generacije koje potiu iz drutva izobilja. Proseni aktivista pokreta ima oko 35 godina. Time je dovoljno odreena kulturna orijentacija, a politika se moe videti kroz prvi veliki novi pokret- studentski. Studenski pokret kroz svoj hipi karakter ve dovoljno pokazuje kulturni bunt protiv namentutog potroakog drutva. S druge strane iako usko orijentisan, ovaj pokret je praktino pokazao kroz zahteve za promene sistema obrazovanja na univerzotetima, u kom pravcu treba da ide demokratizacija drutva. Slina je i situacija sa ekolokokim pokretom koji ne samo to povezuje razliite ljude razliitog usmerenja, ve otro kritikuje rasipniku kulturu i eksploatatorsku ekonomiju savremenog drutva. Od posebnog je znaaja i uspon partija zelenih u evropskoj parlamentarnoj praksi. Pored ovoga, Alen Turen smatra da su pokreti u celini antitehnokratsko orijentisani. Oni ostvaruju pravo na samoupoznavanje inei znanje dostupnim i transparentni. Tako je eko-pokret ukazao na razorne moi industrijkog drutva dovodei u pitanje paradignu o naunotehikom progresu. Antinuklearni pokret je moda u ovoj sferi najdominatniji. On je ak i protiv upotrebe nuklearne energije zarad mira. Za njih je ona simbol destrukcije, autoritrizma, i zaleene drutvene hijerahije (sve potie iz neophodne kontrole nuklearne proizvodnje). Zato Turen zakljuuje da su pokreti glavni instrument prelaza od kluturnog osporavanja na socijalanu i politiku borbu, koja moe dovesti do redemokratizacije Zapada. Opte je mesto da je u savremenom drutvu nastupila kriza, kako kolektivnog tako i individualnog identiteta. Smatra se da je drava blagostanja, kroz svoj sistem kontrole ula u sve pore drutva, postajui skoro totalitarna. Potroaka kultura koju ona namee i od koje se hrani je sve vie u padu zbog ekonomske krize i nezaposelnosti. Samim tim se javljaju novi drutveni pokreti kao nain povratka identiteta onih koji su se negde zagubili. Takvi pokreti esto nude samopomo i alternativne vidove ivota. esto su to sekte, ali i oni koji se opredeljuju za direktnu nasilnu akciju. Geotoizacija ovih grupa, i to na samostalnu inicijativu, nije redak pojam. esto je njihova glavna parola uzmimo na ivot u nae ruke. 35. Izmeu crvenog i zelenog: Simbolika crvenog i zelenog moda najbolje oslikava tranziciju drutvenih pokreta od tradicionalnog masovnog radnikog pokreta, ka novom masovnom pokretu u razvijenim industrijskim drutvima. Tako npr. poznati marksista Rudolf Barou, iako je i ranije kritikovao real-socijalizam, vremenom je sa isto marksistike pozicije preao na poziciju ekomarksiste. Meutim Barou je otiao u ekstrem, traei odbacivanje svih vrednosti modernog drutva. Neto bolju koncepciju od njegove, ili barem prihvatljiviju daju nam Ferenc Feher i Agne Heler. Tako nam oni daju sedam orednica novih drutvernih pokreta, ili modrenih drutvenih pokreta7.

Pavlovi tvrdi da je pojam moderni logiki nekoherentan, budui da se odnosi na veoma irok vremenski period, pa se ne moe tano odrediti gde je prel om izmeu premodernih i modernih.

- 19 -

Novi drutveni pokreti su transfunkcionalni, kao opozit Lumanovom funkcionalno povezanom drutvu, odnosno oni povezuju posednike razliitih funkcija. Dalje, njihov rad je javnog karaktera, ali takoe i neformalnog. Ovakvi pokreti se onda organizuju oko jednog/par problema, i to drutvenog a ne politikog karaktera. Upavo zbog toga su nestalni ili diskontinuelni, ali bez obzira oni su kljuni faktor u samoodreenju civilnog drutva. Ono to su Helerova i Feher izostavili su i da oni nastaju na osnovu sistema potreba, ali i da imaju internacionalni karakter. U odreenju novih drutvenih pokreta Alberto Melui nam ukazuje da su pored ovoga jo i identitetna, solidarna, i direktna participacija, tri funkcije novih pokreta. Ipak, doprinos Helerove i Fehera ide i dotle da nam objanjavaju prelomni momenat izmeu klasinih i novih pokreta. Oni tako za vrh klasinih uzimaju pokrete 60-tih godina, a poetak novih od 70-tih. Tako osnovna razlika u borbi je bila da su se prvi borili protiv kozumerizma i potroakog drutva, a drugi protiv kapitalistikog produktivizma. Mada treba priznati da su i jedan i drugi dva pola kapitalistike logike, pa je ovakva dihotomija diskutabilna. Dalje prelom se deava kada se prelazi za predominantno politikih problema na drutvene. Samim tim je dolo u prelomu jezika pokreta, pa dok je onaj klasini bio protiv autoritarnosti, dotle je ovaj novi bio protiv svake vreste politizacije. Novi pokreti takoe kritikuju i socijaldemokratske i laburistike partije, koje su klasini podravali. Samim tim novi pokreti su generalno antitinstitucionalno usmereni. Pokreti iz 60-tih su vie bili ainstitucionalni, odnosno traili su opozit. Takoe neke od razlika su i te da su novi pokreti protiv samoupravljanja (vs. zahtevima za istim), da su za instrumentalizaciju medija (vs. antimediji), da su nenaslini (vs. militantni) i na kraju da je im je ivot najvea vrednost (vs. slobode kao isto). Ovo poslednje je naroito bitno u odreenju demokratskog karaktera novih pokreta. Tako oni zakljuuju da su novi pokreti demokratski, i to na osnovu njihovog ponaanja prema socijalnom okruenju, procedurama, i kroz demokratski duh. Takoe dihotomija sloboda vs. ivot nam najbolje ukazuje na transmisiju od crvenog ka zelenom. Prva boja je simbol krvi i revolucija, a zelena ivota. Zato zeleni smatraju da ni jedna akcija nije vredna ljudskog ivota (dok su oni iz 60tih bili spremni da umru za svoje ideale). Ono to meutim Feher i Helerova kritikuju, jeste razdvajanje ove dve stvari, odnosno da je to opasno i da novi pokreti treba da kombinuju ova dva. 36. Novi pokreti i postindustrijsko drutvo (Turenova koncepcija): Alan Turen je moda najznaajniji sociolog koji je pokuao da zasnuje celokupnu sociologiju na drutvenim pokretima. Turen svoju analizu zapoinje kroz odbacivanje teze da je doba drutvenih pokreta zavreno. On to temelji na razlikovanju tri etape u novovekovnom razvoju drutva: trgovako drutvo (pokret za prava i slobode graana), industrijsko drutvo (radniki pokret), i postindustrijsko drutvo (novi drutveni pokreti). Postoje tri teme oko kojih se vrti svaki od ovih pokreta: sloboda, drutvena pravda, samoupravljanje. Za Turena, drutvo je samoproizvodea kategorija, u kojoj su akcija i drutveni odnosi najvitalnije fukcije. Drutveni odnosi su uvek odnosi mo i predstavljaju prostor izgradnje drutva. Samim tim u njemu se odvijaju i konflikti koji se tiu kontrole istoriciteta (rad, institucije, investiranje, i kulturne modele). Klase su glavni interesenti

- 20 -

za ovu kontrolu. Samim tim drutveni pokreti su organizovano kolektivno delanje putem koga se u odreenoj konkretnoj istorijskoj celini klasni akter bori za drutveno rukovoenje istoricitetom. Samim tim pokreti su centralne pokretake sile drutva. On ak nisu ni znak krize i napetosti drutva, ve stanje normanosti. Drutveni pokret je uvek dvostruki odnos- prema protivniku protiv koga se bori i prema ulozi za koju se bori. Tri su bitna obeleije pokreta: identitet, suprotnost, totalitet (u ime koga, protiv koga, gde). Pokret je uvek vid drutvene borbe u kojoj se sukob odnosi na celinu drutva, i nema pokreta bez negativne dimenzije (iako se on nikada na nju ne svodi). Dakle pokret nikada ne sme samo da razara sistem, ali ni da se svede na deo sistema. Od klasine marksistike koncepcije Turen se razlikuje po shvatanju da je klasna borba drutvena borba, odnosno ona nije usmerena samo protiv vlasti. Takoe, ovako koncipirani pokreti imaju i svoja kulturna usmerenja. Samim tim, postoji i izvesni pomak u problemima drutva oko nas. Tako dominantan kategorijalni problem drutva nije vie u eksploataciji nego u alijenaciji. Drutvo kao takvo onda nije drutvo protivurenosti, ve drutvo sukoba, odnosno do promena ne dolazi onda kada neto ne tima ve su promene konstantne kroz delovanje pokreta. Ako je to tako, onda mraksistikog prevazilaenja ni ne moe biti, ve mogu postojati samo alternative. Turen to pravda da se pokret uvek bori za neko alternativno polje kulturne egzistencije, koje ne mora nuno biti progres (koji je nuan u prevazilaenju). Samim tim i klasini radniki pokret u postindustrijskom drutvu doivljava svoj suton, i zamenjuju ga novi pokret.

~Feminizam, mirovni pokreti, ekoloki pokret~

37. Protest feminizma; odnos klasinog i novog feminizma Feimizam i neofeminizam se raaju u slinim drutvenim uslovima- u vreme radikalnog revolucionizma. Zaetci feminizma se nalaze u Francuskoj revoluciji kada je Olimp de Gu sa istomiljenicama napisala Deklaraciju o pravima ene i graanke, kritikujui tako revolucionare. Naravno zavrile su na giljotini. Neofeminiskinje nisu bile gljotirane, ali su se rodile u okvirima studentski protesta 60-tih godina 20. veka. Neofeminizam je u meuvremenu evolvirao od pokreta koji je bio proizvod seksualne revolucije do pokreta koji preuzima palicu obrazovanja novih pokreta od studentskog. Nove feminstkinje su krenule putevima dvostruke kritike: i patrijahalnog drutva i muke dminacije u levici. Feministiki pokret je u kljuu podele na stare i nove pokrete prisutan i u jednima i u drugima. Samim tim moe se zakljuiti da je to opti pokret. Ipak odreene metodske i sadrinske razlike postoje izmeu starog i novog feminizma. Naravno osnova borbe je ista- ukidanje razlike po polu, aktivizam i mobilizacija ena. Uta Gerhard nam daje dobru komparaciju ova dva pokreta. Tako po njoj novi fem. nema institucionalizovano vostvo niti strukturu, vie stremi autonomji i samoupravi ene, bori se protiv birokratizacije i negativnih uticaja industrijskog rasta i na kraju ima radikalnu kritiku tradicionalne podele rada. Takoe, Blaenka Despot nam daje objanjenje da promena izmeu starog i novog

- 21 -

feminizma je u sutini promena u pojmu emancipacije. Tako u klasinom pokretu feminizam se manje vie svodi na pokret za graanska prava. Neofeminizam zahteva dve vrste emancipacija: od drave i vlasti uopte, i od volje za moi. Samim tim se novi feminizam ograuje i od ciljeva koje je postavljao klasini. 38. Tri faze u razvoju neofeminizma: Prva faza- eksplozivni uspon. Ova faza traje od poetka 60-tih do sredine 70-tih godina 20. veka. Tada dominiraju tri plana akcije: u pogledu sadraja i usmerenosti, novi organizacioni oblici, i novi metodi. Tada feminiskinje se preoprijentiu u svojim zahtevima na osnovu slogana lino je politiko- privatno je javno. Organizaciono poinju da se formiraju prvi enski centri ali poinje i horizontalno delanje na nacionalnom planu. Takve grupe imaju za cilj podizanje svesti ena pokreui mnoga drutvena pitanja. Tako na konferenciji Pokreta za oslobaanje ena 1970. godine formulie se varijetet ciljeva od onih socijalnog karaktera, preko ukidanja podele rada, do tolerancije marginalizovanih (lezbejskih) grupa. to se tie politikog dejstva ena, takva strategija je utvrena 1972. u Frankfurtu na prvom saveznom kongresu ena Zapadne Nemake. Tada se propagira solidarnost a odbacuje autroitarizam i muka dominacija. to se ie metoda, prve su bile one simbolikog karaktera kakav je spaljivanje grudnjaka, a kasnije su uvedeni principi samoiskustva i samopomoi. Druga faza- razvoj feministike kulture. Ova faza traje do sredine 80tih godina 20. veka. Tada feministkinje poinju da se angauju u na drugim poljima, kao to su nauka, obrazovanje i kultura. To je prvenstveno znailo emancipaciju pitanja medicinskog tretmana ene, zatim ustanak protiv nasilja nad enama, porodici i drutvu uopte, kao i antitrafiking ena. Tada se raaju i tzv. enske studije. asopisi, publikacije, i nauni radovi takoe karakteriu ovu fazu. Trea faza- zastoj pokreta. Od sredine 80tih poinje zastoj fem pokreta. Nove generacije devojaka se jednostavno ne interesuju za ovakve probleme, ali dolazi i do sukoba u samom pokretu (npr. majke i ene bez dece, ili lezbejke protiv heteroena). Takoe uspon neokozervativizma i povratak tradicije je umanjio uticaj feministkinja na drutvo. Tako npr. je pravo ene na abortus mnogim delatnosima pro-life pokreta osporeno, ak u nekim zemljama i ukinuto. Sam fem pokret mora da razrei neke protivurenosti unutar sebe- mora da se izjasni da li je za jednakost ili razliitost, da li treba angaman ena da bude sa i bez uea mukaraca8, i da li je ovaj pokret politian ili nepolitian (da li eli uee u vlasti kroz obrazovanje partije ili ne). 39. Mirovni pokreti- kult nasilja i vek ratova: Smatra se da je od 3000 godina ljudske istorije samo 300 prolo u miru. Od Heraklita, preko Makijavelija i Hobsa, do Glumpovica i Fukoa, svi su na ovaj ili onaj nain smatrali da je rat upisan u genetski kod zapadne civilizacije. Frojd je potrebu za ratom smatrao samo pogreno usmerenom stvaralkom energijom, koja bi mogla uda da napravi u suprotnom smeru. From smatra da rat raste sa razvitkom civilizacije, a Roe Kajoa smatra da je rat cena civilizacijskog progresa.
8

Ahhh, Mali Vule bi ba tako voleo da se angauje oko tih ena :-)))))))))))

- 22 -

XX vek je bio vek ratova i revolucija, kako je to predvideo Lenjin. Samo u I svetskom ratu je uestvovalo 32 drave i stradalo je 47 miliona ljudi, a u II svetskom su skoro sve drave uestvovale sa 75 miliona rtava. Kada ratovi postaju globalni mirovni pokreti se javljaju kao pratei fenomen. 40. Nastanak prvih mirovnih pokreta: Jo je u Antikoj Grkoj bilo pokuaja da se ratovi spree i to kroz tzv. Amfiktioniki savez. I ne samo to, ve su se borili za mnogo humanije uslove rata (npr. da se prilikom opsade ne uskrauje voda). U renesansi je ovu tradiciju nastavio Erazmo Roterdamski. Kasnije tokom verskih ratova za doba reformacije i kontrareformacije, pojedine zemlje kao to su eka i Nemaka su izgubile vie od polovine svoje populacije. Tek nakon Vestfalskog mira 1648. godine i reenja religijskih sporova dolo se na ideju o Ujedinjenoj Evropi bez ratova. Treba odmah napomenuti da se mir moe razvijati u dva pravca: meu dravama, i tu je sredstvo diplomatija, i meu graanima i tu su sredstvo mirovni pokreti. Tako su jo 1640. godine u ovu svrhu stvoreni Kvekeri, mirovni pokret religijskog karaktera. Oni su odbacili svaku mogunost pravednog rata, karakteriui ga samo kao ravog. Kant e u svom spisu O venom miru dodatno utvrditi mirovna nastojanja. Mir nije mir ukoliko u sebi sadri povoda za rat, suverenitet postojeih drava mora se potovati, stajae vojske treba ukinuti, rat nije povod za takve akcije koje e naneti venu mrnju dva naroda, samo su neki od Kantovih postulata. Za veni mir Kant nam poruuje da treba da se ostvare 3 stvari: svaka drava treba da ima graansko republikansko ureenje, meunarodno pravo treba da se zasniva na federalizmu nezavisnih drava, i pravo graanina sveta treba da se ogranii na uslove opteg hospitaliteta. Mir je tako najvie politiko dobro. Kantov pacifizam dakle podrazumeva univerzalistiki kosmopolitizam. Zbog toga su danas i neprihvatljive one teorije koje pospeuju ratove, ma koliko oni bili lokalnog karaktera, jer je samo globalni mira veni mir. Ipak prvi organizovani graanski mirovni pokreti nastaju u XIX veku, i to posle pojave tzv. totalnog rata (koji je bio posledica Napoleonovih osvajanja). U SAD-u se 1828, osniva i prvo Ameriko mirovno drutvo, a slino je uinjeno i u Velikoj Britaniji. Svi ovi pokreti su se zsnivali na teoriji i praksi Vilijema Lojda Gerisona, Ejdina Beloua, i Gandija, odnosno na moralnom, a ne otporu silom. Po nekom pravilu ovi pokreti su nastajali u zemljama sa protestanskom religijom, liberalnim naelima, i slobodnim tritem. Meutim, mnogi evropski pokreti su smarali da su neki ratovi pravedni, dok u SAD-u to nije bio sluaj. U XIX veku treba jo izdvojiti formiranje Meunarodnog mirovnog biroa, koji je inicirao mirovne konferencije u Hagu 1899. godine i 1907. godine. Prvi ogromni poraz mirovnih pokreta je svakako I svetski rat. Iako su mirovne pokreta tada inili socijalisti, mnogu su pod naletom nacionalizma opravdali rat u u svojim parlamentima (izuzetak Dimitije Tucovi). Ipak postojale su etiri poz icije mirovnih pokreta: socijalistika, anarhistika, hriansko-pacifistika i liberalna. Tada nastaje i poznati prigovor savesti. Bertan Rasel je bio jedan od najveih zagovornika ovakvog liberalnog koncepta. Posle I svetskog rata napravljena je prva sveobuhvatna mirovna organizacija na inicijativu Vudra Vilsona- Liga naroda. U poetku je Ligu naroda inilo 28 drava potpisnica Versajskog sporazuma, a kasnije je ovaj broj narastao

- 23 -

na 60. Ova organizacija je bila zasnovana na principima kolektivne sigurnosti i prevencije agresije. Ipak, iako svetskog karaktera u sutini ona je bila panevropskog, sa Francuskom i Engleskom na elu, i njihovim efovima diplomatija Frenk Kelog i Aristid Brajan. Oni su 1928. izradili i pakt o optem miru, tv. Kelog-Brajanov pakt. Nastup faizma i nacizma i II svetski rat su unitile Ligu naroda. 41. Mirovni pokreti posle drugog svetskog rata: Iako za vreme II svetskog rata nije bilo znaajnijih mirovnih pokreta, vladao je konsesus da je rat protiv Hitlera nuan i pravedan. Ipak ne samo nacistiki zloini ve i promocija nove vrste naoruanja- atomskog, su bitno obeleile posleratni period. Takoe, zapoinjenje Hladnog rata i neprestalno zveckanje atomskim oruijem i probama s kraja 1940tih i poetkom 50tih su inicirale stvaranje novih mirovnih pokreta. Zabrinutost je naroito dolazila od zemalja Treeg sveta na ijoj se teritoriji isprobavalo oruije, ali i od zapadnih naunika. Tako su Albert Ajntajn i Bertand Rasel bili inicijatori Pagvakog pokreta koji je mobilisao naunike u mirovne svrhe. Sredinom 50-tih godina, posle Staljinove smrti, dolazi do formiranja i prvih akcija Anti-nuklearnog pokreta. Na maru od Londona do Aldermastona je prvi put noen poznati simbol nuklearnog naoruanja. Ovaj period se formalno zavrio 1964. godine kada je oformljena Meunarodna asocijacija za istraivanje mira. U SAD -u su se 1957. formirala dva pokreta od znaaja i to Nacionalni komitet za razumnu nukleranu politiku (SANE) i Nacionalna akcija protiv nuklearnog oruija. Ta godina je inicirala i nastanak drugih pokreta na tlu Evrope, jer je u njoj testirana hidrogenska bomba na Boinim ostrvima u Pacifiku. U Britaniji je pokret CND sstavljn mahom od leviara bio veoma uticajan. U Nemakoj je ovaj pokret bio jak zahvaljujui delanju protestantske crkve. U Japanu je najstao najuticaniji pokret. Taj pokret je formiran 1955. pod nazivom Gensuikyo. Po uticajm brojnih protesta, japanski premijer Sato je 1967. formulisao tri principa politike nuklearnog nauruanja: ne proizvoditi, ne posredovati, i ne unositi u Japan. Drugi talas mirovnih pokreta je formiran 60tih godina protiv rata u Vijetnamu. Ipak ovaj pokret se uvek provlaio kroz ire socio-kulturne proteste. Tako je on u SAD-u u poetku bio deo Studenskog pokreta do poetka 70tih. Taj protest je zapoeo na Berkli Univerzitetu i proirio se dalje sa kulminacijom u Francuskoj. Drugi uticaj na pokret protiv rata u Vijetnamu dolazi od kontrakulturnog hipi pokreta. I trei dolazi od crnakog pokreta za slobodu i prava. Sve ovo dovelo je do toga da se ovaj pokret vremenom transformie u Novu Levicu iji je najvei glasnogovornik bio Herbert Markuze. Ipak, postojao je i tzv. Komitet za Vijetnam, formiran sredinom 60tih koji je svoj protest zapoeo tako to nije eleo da plaa porez za vijetnamski rat. Kasnije je na univerzitetu u Miigenu uvedena teach-in metoda borbe- dranje predavanja, debata, seminara protiv rata u Vijetnamu. Ovome se 1966. pridruio i Martin Luter King. Senator Viljem Fulbrajt, zatim Don Galbrajt, i mnoge druge linosti su poele da sumnjaju u potrebu za ratom. Poetkom 70tih sa maskrom civila u etvrti Mi Laj, poinju i iri protesti stanovnitva protiv rata. Ovome se pridruuju i veterani rata. Pokret je izgubio na znaaju posle potpisivanja mira 1973. godine. Ipak, Novi mirovni pokreti koji se javljaju od 1979-1987. godine su bili i najuticajniji i najmasovniji. Direktni povodi za nastanak ovih pokreta su bili odluka

- 24 -

SAD-a i NATO pakta da postavi nove raketa sa nuklearnim bojevim glavama na tlo Evrope, ali i invazija Sovjeta na Avganistan. Takoe i Reganova politka Ratova zvezda je uticala na ovo. Tako pokreti niu u zemljama gde je bilo predvieno razmetanje ovih raketa V. Britanija, Z. Nemaka, Holandija, Belgija. CND je ponovo dobio na znaaju u Britaniji. Prva velika inicijativa ovog pokreta koja je ujedno uvukla i neofeminstkinje bio je enski protest pred bazom u Grinam Komonu. Druga inicijativa dolazi 1980. sa END Appeal-om, odnosno pozivom za nuklearno razoruanje. Pokreti su jo nikli u Italiji, vetskoj, Grkoj, Poljskoj. Holandski pokret je imao najvei uspeh, nateravi vladu da odloi postavku raketa. Osnovna ideja ovih pokreta je unilateralno nuklearno razoruanje. Ipak ovo je imalo razliita tumaenja- od postepenog ukidanja, do samo zamrzavanja postojeih potencijala (SAD). 42. Ekoloki pokreti u USA: U SAD-u, 1960-te godine predstavljaju prekretnicu za mnoge pokrete, od studentskog, preko pokreta za ljudska prava, pa do ekolokog. Ekoloki pokret doivljava svoj bum sa knjigom Rejel Karson Tiho prolee, objavljenom 1962. Treba naglasiti da se ekoloki pokret, u neto izmenjenom obliku pojavio u Novoj Engleskoj jo u XIX veku, pod uticajem pesnika Ralfa Emersona i prirodnjaka Henrija Dejvida Toroa. No, metaforina slika malog amerikog gradia u kome u prolee ne pevaju ptice, a sve usled zagaanja pesticidima koje ej predoila Karsonova je masovno probudilo svest Amerikanaca. Ona se samtra majkom ekolikog pokreta, dok se za oeve uzimaju Aldo Lepold, Pol Erlih i Beri Komoner. Aldo Leopold je formulisao teze etike zemlje. To podrazumeva da homo sapiens nije osvaja i izrabljiva zemlje, ve njen punopravni graanin sustanovnik. Osnovna teze glasi: jedna stvar je sa etikog stanovita u redu kada nastoji da ouva integritet i lepotu biotike zajednice. Pol Erlih se bavio problemima polpulacionog buma predviajui da e 2000. godine biti 6 milijardi stanovnika Zemlje. On predvia da ukoliko se ovakav trend nastavi da e za 9 vekova na zemlju biti 100 stanovnika po jednom metru kvadratnom. Njegovo upozorenje se odnosi i na to da je 40% stanovnitva nerazvijenih zemalja mlae od 15 god. to znai da produktivne snage tek dolaze, ali i da takvo stanje guta sve proizvodne rezultate privrede u tim zemljama. Beri Komoner je 70ih godina dao tezu o Biosferi i Tehnosferi. Zakonitosti biosfere su: sve je povezano sa svaim, sve nekuda mora da ode, priroda zna najbolje, nema besplatnog ruka. Poenta ovih teza jeste da da pokau kako u prirodi postoji samoregulacija sistema, dok u tehnosferi je regulacija najee izostavljena i linaerna. Kada su se ova predvianja pokazala i praktino, npr. na kalifornijskim laama, UN su ustanovila da je 22. april dan Zemlje (1970.). Kasnije su u SADu ustanovljenje i mere praktine politike za ekologiju, na osnovu koje je nastala i EPA- Afencija za zatitu okoline. 43. Ekoloki pokret u Evropi: U Italiji su se 1968. godine na poziv industrijalca Aurelio Peelia okupili ugledni naunici da bi diskutovali o aktuelnim eko problemima. Tada nastaje Rimski Klub. Prvi izvetaj rimskog kluba doneo je Denis Medous sa Masausetskog univerziteta pod nazivom Granice rasta. On se bazirao na izazovima pet inilaca: stanovnitvo,

- 25 -

poljoprivredna proizvodnja, sirovine, industrija, zagaivanje. Ipak kritiari su zamerili previe tehnokratski pristup, kao i nedovoljno reenja za opisane probleme. Ipak zakljuci su bili da e do 2020. godine biti dosegnute granice rasta, da je ovo mogue promeniti, ali da se sa tim mora krenuti odmah i sada. Sa tim se nije krenulo, pa je Rimski klub izbacio 1992. novi izvetaj S onu stranu granica, u kome se smatra da je ovo ve dostignuto. Ipak optimizam postoji i u ovom izvetaju, i preorijentacija ka odrivom sistemu je mogua uz poveanu upotrebu nekih alternativnih vidova energije (solarna). S teoretske strane, naroiro je bitan doprinos Andre Nesa i njegove dubinske ekologije. Po njemu postoje povrni ekolozi koji se bave samo poseldicama, i dubinski, koji se bave problemima koji se ih preorijentiu sa pozicije antropocerizma na ekocentrizam. Da bi se to postiglo moraju se potovati neki principi (njih 7). ovek mora odbaciti sliku sebe u okruenju, i prihvatiti sliku celine. Takva slika podrazumeva mrenu strukturu sveta u kojima su relacije uvek povezane. ovek mora da usvoji biocentrini egalitarizam, odnosno da potuje pravo svih vrsta na ivot. ovek mora da usvoji principe diverziteta i simbioze, ili naelo ivi, i pusti druge da ive. Ovo e najbolje funkcionisati ako se prihvati antiklasni stav. ovek mora da vodi borbu protiv zagaenja i iscrpljivanja resursa. ovek mora da se vodi naelom kompleksnosti, a ne komplikovanosti. Ukoliko je lokalna autonomija data oveku, toliko e on potovati i pravo drugih na samostalnost. 44. Dolazak i uspon zelenih partija: Prve zelene partije formirane su na Novom Zelandu 1972. godine, a u Evropi godinu dana kasnije i to u Velikoj Britaniji. Progam Zelene partije se zasnivao na maksimumu ekoloih procesa i ouvanja sredina, nultom prirataju, i socijalni sistem u skladu sa ovim. Prvi put je jedan poslanik zelene partije u Evropi bio iz vajcarske i to u sazivu iz 1979. godine, a u Finskoj je prvi put za ministra ekologije izabran Pavo Havista, predstavnik zelenih. Partije zelenih su se u Evropi formirale od 1972. do 1982, godine. Tada nastaju partije u Italiji, Belgiji, Finskoj, Nemakoj, vetskoj itd. Od 1983. pa do poetka 90tih sledi ulazak ovih paritija u parlamente. Od 1990te i pluralistikih revolucija, zelene partije se ire i na postkomunistike zemlje. Ipak, najuspenija partija zelenih su oni Zeleni iz Nemake, koji su formirani 1980. godine, a ve 1983. godine su imali 22 poslanika u Bundestagu. Ova partija se formirala tokom druge polovine 70tih iz nekoliko pokreta zelenih u Zapadnoj Nemakoj. Karakteristika ove partije jeste to je mogla da ujedini socijaliste i konzervatice, radikale i liberale. Oni su predstavljali novi kulturni izazov zapadnom potroakom drutvu, jer su ih se ticali potpuno drugi problemi. Time su oni naruavali opti konsensus koji je vlada u sistemu. Ingehart smatra da je to proizvod potroakog drutva, odnosno onda kada su graani postali zadovoljni svojim egzistencijalnim stanje poeli su da vode rauna o ivotnoj sredini. To je deo postmaterijalistike paradigme. Ofe sa druge strane, smatra da je to deo dekomodifkacije radne snage. To praktino znai da kroz razvoj tercijarnog i

- 26 -

kvartarnog sektora, radnici gube status robe (u marksistikom smislu), pa samim tim poinju da se bore za drugaije stvari, pa time pokreti zelenih poinju da dobijaju veu podrku. Tree objanjenje ovog fenomena se poziva na ubrzan industrijski razvoj Nemake, koji je sa sobom doveo brojne ekoloke probleme. Takoe, pojava ovih partija je tumaena kao institucionalizacija onoga za ta se zalagao studentski pokret 60-tih, a sve praeno meugeneracijakim jazom (mladi imaju drugaije vienje stvarnih problema). I na kraju, postoji tumaenje da je pojava partije zelenih deo krize identiteta razdvojene Nemake, u tom smislu da je ona bila pogodno tle da se ponovo povede veliki, i ovoga puta nuklearni rat, a to se elelo izbei orijentacjom na druge, a opet sline probleme. Po ujedinjenju Nemake, Zeleni su uspeli da preskoe cenzus od 5% pa ih i danas ima u oba doma parlamenta. 45. Ekoloke NGO: WWF, Prijatelji zemlje, Grinpis Svetski fond za prirodu (WWF) je nastala nakon posete Africi ser Artura Hakslija, direktora UNSCO-a 60-tih godina. Tokom naredne decenije WWF je uspeo da sakupi od dobrovoljnih priloga priblian fond od 10 miliona dolara, koji mu je umnogome olakao operacije irom Zemlje. Kao finasijski jako mona, ona je privukla ugledne linosti, pa je time i jako popularna. Neke od akcija koje su pokrenuli ticali su se ouvanja tigrova u Indiji, tropskih uma u pojasu Ekvatora, zatim kampanja za zatitu slonova i nosoro ga od lovaca na slonovau itd. Takoe podrali su stavove Rio konferencije od 1992. godine. Ova organizacija je tokom 80tih promenila svoju strategiju, pa se ouvanje prenelo i na ostale vrste (ne samo ugroene), a i pokret je postao omasovljen (naroito dolaskom Vojvode od Edimburga na elo organizacije). Takoe, povezao se i sa UN, utvrujui principe delovanja ka ouvanju biolokog diverziteta, odrive upotrebe prirodnih resursa, i protiv rasipnike kulture. Prijatelji Zemlje su najvea ekoloka NGO osnovana 1971. god, sa oko 250 miliona lanova. Njihov program se pored zatite i ukazivanja na oteenja ivotne sredine, bazira i na lobiranju, finansiranju eko projekata, i iznalaenju odrivih reenja. Njihove najbitnije akcije su se ticale kontrole toksinog otpada, kao i promociji sistema reciklae. Takoe, primorali su vladu da redovno saoptava o koliini tetih gasova u vazduh, ali i Svetsku banku da prepolovi kreditiranje krenja kinih uma. Prijatelji zemlje se zanivaju na principima odrivog razvoja, principa prevencije, princip zagaiva plaa, kao i edukacije pojedinaca o eko-svesti. Ginpis je takoe formiran 1971. godine. Oni povezuju ekoloke probleme sa problemima opasnosti od nuklearnog naoruanja. Razlika koju neguje Grinpis u odnosu na prezervativne pokrete poput WWF-a, je ta to se oni zalau za direktnu nenasilnu akciju. Akcije Grinpisa su esto usmerene protiv kapitalistike logike- da su progres i nauna revolucija dobro po sebi. Kroz negovanje principa predostronosti, Grinpis ima za cilj da podigne nivo ekoloke svesti drutva na vii nivo. Taj princip predostronosti je akcijama Grinpisa tokom 80tih i 90tih usvajan od mnogih vlada, a primer je bila Ministarska konferencija o zatiti Severnog mora 1987. godine. Akcije Grinpisa su danas uglavnom usmerene ka tome da pokau kako pravila Svetske trgovinske organizacije ugnjetavaju pravo zemlje da primeni princip predostronosti.

- 27 -