1.Porekloiobelejenaziva''Balkanskopoluostrvo'',''Balkan''i''JugoistonaEvropa'' DrevninazivzaBalkanjeHemus(Haimos,trakimodazalanac)poplanininaseveruTrakije. Balkansepominjeprviputu15.veku,uhronikamaitalijanskogpiscaidiplomataFilipaKalimaha (Philippus Chalimachus, 14371496). Filip Kalimah je pisao u junakim delima jednog Vladislava Varnieka,teujednommemoranduadresirano,papiiz1490.godinepiedaseljudiutomkrajukoji nazivajuBalkanom(quemincolaeBolchanumvocant).

numvocant). Oporekluimenapostojivieteorija.Danasjeusvetu iromprihvaenodanazivBalkanpotie odturskereibalakanzaumovitugoru,odnosnodasugadoneliTurci,potosepredolaskaTurakataj naziv niu jednom izvoru ne pominje. Suprotnopostoje alternativne teorije o poreklu imena, koje zastupajuposebnobalkanskinarodi.Bugarinaimesmatraju,dajeBalkankeltskogporekla,iz bal(h) kan, tobitrebalodaznaivelikamajka.JednadrugabugarskateorijatvrdidajeBalkanizvedenoiz bugarskognacionalnogimena,izdobakadsuseprotoBugaridoselilinaBalkan,tedabal(h)kanzna i ustvaribugarskocarstvo. U Srbiji glavnateorijapozivasenajednulegendu,premakojojjeplaninaHemnazvanapo trakom tiraninu Hemu, koga je u dvoboju ubio Posejdonov sin Vizant, koji se smatra osnivaem istoimenoggradanaBosforu.Podrugomkazivanju,HemjesinbogaSevernogVetraBoreje,najjaeg odsvihvetrovaipersonifikacijatrakeplanine.BiojeoenjenRodopom,kojamujerodilasinaHebra rekaMaricailiHebar).Zbogsvaesabogovima,onisupretvoreniuplanine.NazivBalkanjekasnijeg datumapostaromitalskomboguvatre Vulkanu,prvenstvenoboguvulkanskevatre,akasnijeibogu kovakevetine.OvajnazivodnosisenaplaninuHemiitavopoluostrvo. PosleXVvekanazivBalkansveviesekoristiuizvorimaevropskihdiplomata,pisacaitd.,uzdodatak daplaninskivenachem,pokojimjenazivompoznatjo izantikogdoba,domai iteljinazivaju Balkanom. Najzad u zvaninu upotrebu kao geografski pojam, Balkan, za evropske krajeve juno od Dunava i Save, uvodi Nemac Johan Avgust Cojne (Johann August Zeune) 1808. godine. On je smatraodajeononaseveruodvojenoodostatkaEvropevencembalkanskihplanina,ipostarom obiajudapoluostrvonosinazivdominantneplaninedaomujenazivbalkanskopoluostrvo(kao to postojiApeninsko,Pirinejskoisl).OvojebilopogrenouverenjeCojneadasuBalkanskeplanine severnagranicapoluostrva,nouprkostojvelikojgreci,putnicisuveuXVIIIvekubilidobroitano upoznatisakonkretnimpoloajemoveplanine.Njegovpredlog Balkanbrzojeprihvaenunaunomi politikomsvetu,madasuve krajemXIXveka,t.j.poetkomdvadesetogveka,nastalipredlozidase umestoBalkanakaeJugoistonaEvropa.1909godinenemakigeografTeobaldFierjepokuaoda ispraviCojneovugrekuiuvedenovegeografske injeniceiovajdeoEvropenazvaoJugoistona Evropa.VrlojeverovatnodajeuposleratnomperioduterminJugoistonaevroppazbogzloutrebeod stranenacistapostaonepoeljaniodtadajeodstranjenizupotrebezbogsvojihpolitikihkonotacija. JugoslovenskigeografRogli jekasnije1950.pokuaodaponovouvedeovaj termin(jugoistona evropa),alimunijeuspelo. NaukaoBalkanujebalkanologija,kojajeosnovanauXVIIIveku,radiizuavanjadrutveno politikih,kulturnoistorijskih,filozofskih,folklornihidrugihosobenostiBalkana PrviputjepojamBalkanuEvropuuveo1794god.BritanacDonMorit,kojijenaproputovanjuza Osmanskocarstvoidaljenaistok,planinuBalkanoznaiokaomestokojerazdvajaBugarskuod istokapremazapaduEvrope.AlikaedajeantikinazivzaovuplaninuHEMUSmnogolepi. TerminBalkanmislisenanjegovkontinentalnideoaterminBalkanskopoluostrvopdreujecelokupni prostorukljuujuiinjgovumediteranskudimenzijusaostrvimaimorimaodJadranskogiCrnogmora. Jedina razlika u tumaenju Jugoistone Evrope i Balkana moe se zatei u nemakom jeziku i 1

knjievnostiiposledicajerazliitihkriterijumazadefinisanje.Naime,unemakomjezikuJugoistona Evropaje oznakazaregion abalkanjesamonjen podregion.Maarskajenpr.deoJugoistone EvropealineiBalkana.Kadanekoovepojmovekoristikaosinonime,Maariseljutejerihjeneko oznaioBalkancima.Ituseupravoviderazliitapolitikaikulturaodreenjabalkana. Najvieu20.vekususemovihodlikauvedene akiantropolokeodlike.kodJ.Cvijiaje BalkanmestogdeivebalkanskecivilizacijemestogdeiveiHrvatiiSlovenci. Dord HofmanjeGrkuiRumunijuizbaciosaBalkana,jerovezemljeneodgovarajubalkanskom profilunaroda.RumunijajepodvoenapodiripojamJugoistoneEvrope. TakosepojamBalkanatretiraoilikaosinonimzapojamJugoistoneEvropeilikaouideonjega. 2.Razliitaodreenja(poimanja)Balkanaupolitikom,verskomikulturolokomsmislu Najoptije gledano definicija Balkana odreena je nizom geografskih, politikih, istorijskih, verskihikulturnihkriterijumainjihovomkombinacijom. U drugoj polovini XVIII veka, Balkan je bio pod uticajem sve aktivnije ruske politike na MediteranupajenadelovimaBalkanadolodootvorenepobuneprotivPorte.UXIXvekuhriansko muslimanskadihotomijaizalajeizpolitikogikulturnogrenikausmisluukomejedotadapostojala. Sadajetaopozicijaizraenauulikunacija eljnihdaserazvijuuduhuevropskogprogresa,sjedne strane,ionihkojiiveunazadnomtradicionalistikomdravnomureenje,sdruge. Vremenom je pridev balkanski dobio i svoja mogua peorativna znaenja u engleskom, italijanskomifrancuskomjeziku. NaosnovuupotrebeimenaBalkankaoetiketeurazliitimjezicimamoemoizvestiodreene zakljukeorelativnomznaajutogpojma.Uglavnimevropskimjezicimailiujezicimadravakojesu imaleposebaninteresnaBalkanutoimesepojavljujesamoujednomobliku(iliujedniniiliumnoini) izuzetakjeFrancuskaukomseupotrebljavajuobaoblika.Slinokaoiugrkom,rumunskom,srpsko hrvatskom oznaava NEUKUSNO, NEKULTURNO, ZAOSTALO, NEDOLINO. U srpskom jezikupostojiiznaenjekaosamokritikekadasekaeBalkancismo. U svim jezicima, uz dva izuzetka, ime Balkan upotrebljava se sa emotivnim primesama, a emocija varira od emotivne do pogrdne. Prvi izuzetak je Turski u kom Balkan nema pogrdnu komponentu,drugijeBugarskikojiimasvenijanskeznaenjaodnegativne,neutralnedopogrdne. NajvanijipojamkojijeizvedenodreiBalkanjeste balkanizacija.NakrajuXIXveka,re Balkanjesveviepoeladaseupotrebljavasapolitikomkonotacijom,aneu istogeografskom smisluiodnosilasenadravenastaleposleraspadaOtomanskogcarstva:Grku,Srbiju,CG,Rumuniju iBugarsku.Utovremejo nijebilonitragaomalovaavanja.Simptomatinojedare balkanizacija, kojasenajeekoristidaoznaiprocesrasparavanjageografskihipol.celinaponacionalnomosnovu nanove,nijestvorenatokomstoleaukomsusebalkanskenacijepostepenoodvajaleodOtomanskog carstvave nakonIsv.ratakadajenastalasamojednanovadravaAlbanijadoksusveostalenastale jo u 19. veku. Bujanje velikog broja malih drava izazvano je dezintegracijom Habzburgovaca i RomanovihistvaranjemPoljske,Austrije,Maarske,Letonije,Estonijeitd. ErikHobsonbalkanizacijuizjednaavasapojmomkojioznaavasistemminidravaaligrei kadajepovezujesaraspadomOtomanskogcarstva.Obaterminasupripadalarenikupolitikihuvreda. Onnijejedinikojipogrenodatirabalkanizaciju.Umnogimsavremenimrenicimaienciklopedijama napravljena je ista greka. Glagol se balkaniser oznaava proces nacionalistike fragmentacije nekadanjihpol.igeografskihcelinaunovemaledravekaonaBalkanuposleIsvetskograta,uprkos injenicidasusvebalkanskedravepostojaleodnekolikodecenijadojednogstoleapreIsv.rataosim Albanije. 2

IzrazbalkanizacijapojavioseposleIsvrata:prviputsespominjeuNewYorkTimesu,1918 godine.BalkanizacijomsedetaljnijepozabavioevropskidopisnikChicagoDailyNewsaMaurer.On podtimpojmomobjanjava:uregionugdesuraseizmeane,stvarasemnotvomalihdravasavie manjezaostalimpopulacijama,ekonomskislabihdravasklonihintrigama;tedravesustalnipredmet manipulacijavelikihsila.Elementstranogmeanjauunutranjestvarimalihzemaljapostaojetako dominantandajekasnijemotivisaodrugogautoradadefiniebalkanizacijukaokonstantnomeanje stranihsilakojeeledasauvajuiliuspostavesvojeinteresnesfere. esto se dogaalo da se termin balkanizacija potpuno odvoji od Balkana i jednostavno se paradigmatskipovezujesarazliitimproblemima. 3.GeografskekarakteristikeBalkana Povrine550000kmkvadratnihsapreko60milionastanovnika.GeografskegraniceBalkana su: na severu reka Dunav i reka Sava, na jugu Sredozemno more, na istoku i jugoistoku Crno, MramornoiEgejskomore,nazapaduJonskoiJadranskomore.Njegovejuneobalesujakorazuene. Poluostrvopresecajuvelikiplaninskisistemisaseverapremajuguijugoistoku,kojite edaseodAlpa, preko Egejskih ostrva spoje sa planinskim sistemom Male Azije. To su DinarskoarskoPindski, Karpatski,BalkanskiiRodopskisistemi,saplaninskimvisovimado3000m.(Rila2925m,Olimp2918 m, Pind2914m,Korab2764m, ar2748m,Prokletije2694m,Durmitor2522mitd.Jo uantiko dobaopisanesuiopevanemnogeplanineBalkana,najviesvakakoOlimp,zatimHemiRodopi,alii Pind,Tajget,Parnasidruge.FilozofigeografStrabon(66.g.p.n.e19.g.n.e.) arplaninu(Skardus) naziva"Verigomsveta"(Catenamundi).Dolaskom Slovena natopodruje,dobilajesadanjinaziv ara. MeurekamadominirajuDunav,Sava, Morava, Drina, Drim, Timok, Ibar, Neretva, Bojana, Vardar, Bistrica, Struma, Marica, Iskar, Tunda, Jantra i Pinej i dr. Jezera su Ohridsko jezero, Prespanskojezero,Skadarskojezero,Ostrvskojezero,Kosturskojezeroitd. Izmeuplaninaformiranesumanjeiliveeirokeravnice,odkojihjenajveaPanonskanizijau slivuDunava,Save,Drave,TiseiMorave.OnapredstavljanajniideozemljitauPanonskombazenu, izmeuAlpa,Karpata,DinarskihiRodopskihplanina.NastalajepovlaenjemioticanjemPanonskog jezera (mora)kroz erdapsku klisuru.Jezerojebilonajveezavremepliocenskegeolokeepohe,a postepeno je oteklo krajem pleiocena i poetkom holocena, kada se zavrava poslednje glacijalno LedenodobanaBalkanuoko10.000.g.p.n.e.Zatovremebilesupodledommnogeplanine,kao to suOlimp,Pind,arplanina,Pirin,Rila,Jakupica,Prokletije,Durmitor,Prenjidr. Juna,istonaizapadnagranicapoluostrvajasnosuomeenealikododreivanjasevernegranice postojerazlike: 1. RekeDunavSavaKupaiimaginarnalinijadolukeRijeka. 2. NjenomsevernomgranicomsmatrajulinijuDunavSavaTrst JovanCvijismatraojedasuDunaviSavasaveznegranice.MnogiseslaudaBalkanu,pored Albanije,Bugarske,GrkeisvihzemaljabiveSFRJpripadasamojoDobruda(kaodeoRumunije)i evropskideoTurske. ZahvaljujuiovakvomgeografskompoloajuBalkanjetranzitnipravacNjegovjuniizapadni deoulazeusastavSredozemljaiunjegovojneposrednojblizininajvanijakomunikacijaSredozemnog moraGibraltarMaltaSuec.Deojesvetskogplovidbenogputa:Atlantik,Sredmore,Indijskiokean, Australija. AlbanijanajmanjaBalkanskadravanajbliaApeninskompoluostrvu. GrkaporedGrkeobalepomorskakomunikacijaGibraltarMaltaSuec,KritjeodseverneAfrike 3

udaljen300km.KrozGrkuprolaziprugaParizIstambuliGrkaostrvasupredulazomuDardanele. TurskaAzijskideomostaizmeuEvropeiAzije,KontrolieBosforiDardanele. BugarskameunarodnetranskontinentalnekomunikacijekojeprekoSofijevodedolinomrekeMarice zaCarigradidaljezaMaluAziju,Bagdad,PersijskizalivizemljeBliskogistoka RumunijaistorijskipripadaBalkanskimdravama PrekokanalaDunavMajnaRajnavezasaSevernimmorem. BivaYU jugoslovenska,mediteranska,srednjoevropskazemlja,pripadapodunavljuijugoistonoj Evropi. Zahvata Sredinji deo Balkana koji je preseen MoravskoVardarskom dolinom i itav severozapadnideoizmeuSaveiJadranskogmora. UknjiziStevanaPavloviakaesedasevernegraniceBalkana ineistoniAlpidoEgejskogi CrnogmoraiodDnjestradoJadrana,prekozemaljakojenaseljavaju:Rumuni,JuniSloveni,Albanci, Grci. irenjeilisuavanjebalkanskogpoluostrvajenaalosteepolitikonegogeografskopitanje. Pored Balkanskih prestonica on je imao 3 spoljne prestonice: Carigrad, Be i Pariz. Carigrad prestonica Osmanskog carstva, bio je centar Vizantije i raskre izmeu Evrope i Azije i centar pravoslavlja.BesrediteHabzburgovaca,centarkatolicizmaiprosvetiteljstva,obrazovanja.Pariz izvornarodnogsuvereniteta,nacionalnedraveiitaveevropskekulture Standardnipristupgeografasemoepodelitiudvataboratjdvapristupa: 1.Fizikogeografski 2.Politikipristup 1.ZaprvugrupujeneospornodasuCrnomore,Mramorno,EgejskoiSredozemnomore,Jonsko iJadranskogranicebalkanskogpoluostrva.SevernegranicepoinjenauurekeIdrijceuTranski zalivdojugoistonogobodaJulijskihAlpa,padoDunavaiSave.Ovomodreenjubiporeduobiajeno navedenihzemaljapripadaleiDobrudaievropskideoTurske.PoJ.CvijiusevernagranicasuSavai DunavpaRumunijaostajeizvanovogprostora. 2.DrugipristupbiobuhvatioceluRumunijubezTurske.NekiukljuujuiKipariTursku.Ovaj drugiusutinipolitikipristupfavorizujeveinaistoriaradodajuimuistorijskeikulturnefaktore. UknjiziImaginarniBalkan,balkanskimnarodimasmatraeseAlbanci,Bugari,Grci,Rumunii svibiviJugosloveni.PremaCvijiuSlovencenebitrebaloukljuitimeunjihjernikadanisubilipod otomanskom vlau, dok Hrvate treba jer su znaajni delovi teritorija dugo bili pod Otomanima. Maarska jeste bila pod Otomanima ali je razvoj Maarske mnogo tenje vezan za Habzburku monarhiju i ta injenica opravdava iskljuivanje Maarske iz ovog pregleda. Hrvati nisu bili pod otomanskomvlaunitadueodMaaraaSlovencinisuuoptealiuovojknjizisuoniukljuenijerse istorijaBalkanauXXvekunemoezamislitibezistorijeceloviteJugoslovenskedrave.(teritorije poput Dubrovnika izvrile su snaan uticaj na Balkansko poluostrvo). Turci e se takoe smatrati balkanskim narodom poto se geografski delimino nalaze na Balkanu i poto su kao nosioci Otomanskognaslea,imalinajistaknutijemestounjemu. JednaodsledeihvanihgeografskihodlikaBalkanajedajetoteritorijaogranienaplaninama. ZarazlikuodPirinejskogiApeninskogpoluostrvaBalkanskopoluostrvojenaseveruotvorenoiima niziju.Balkanjevaankontaktniisaobraajniprostor.SpajaBliskiistoksaEvropomiSevernuEvropu saMediteranom. 4.DemografskekarakteristikeBalkana Nageografskirasporedbalkanskihnarodabilisuoduticajareljefisrednjevekovniistorijskidogaaji poeviodseobenaroda,zatimuvelikojmerimetanastazikakretanjazavremeTuraka,kaoidocnije. 4

Kulturnezonesuutolikouticalenatajraspored, tosukulturamaolakavaneasimilacije,itimeje proirivanailismanjivanaoblastrasprostranjenjaraznihnaroda;tesuzonebilejoodveeguticajana mnogeetnografskeipsihikeosobinestanovnitva. Prema tome je raspored balkanskih naroda najpre u vezi sa velikim geografskim celinama. Egejske oblasti su naseljene poglavito Grcima. Arbanakog ili aromunskog porekla su stanovnici pindske oblasti i njenog primorja, epirskoarbanakog primorja. U kontinentalnom bloku i na jadranskomprimorju ivejuniSloveni,kojisupodeljeniinadvegrupe;naIstokusuBugari:na donjodunavskojploiiunajveemdelumarikogslivairodopskihdolina,anaZapadu,okomoravsko vardarskeudolineiudinarskojsistemisuSrbi,HrvatiiSlovenci,aprostiruseiizvanPoluostrvau jednomdelupanonskogbasenaiunekolikimdolinamaistonihAlpa.Naposletku,uizvesnimdelovima pontiskihiegejskih,suvih,gotovostepskihoblasti,iveTurci. Najstarijisustanovniciegejskihipindskihoblasti:Grci,ArbanasiiAromuni;njihovisusepreci naselilinaPoluostrvuprenegotojepoelanjegovaistorijaupravomsmislu,tesezbogtogaonimogu smatratizaautohtone.Ostalisusenarodinaseliliutokusrednjegaveka,itoju niSloveniupoetkua Turcikrajemsrednjegveka. Stanovnitvo egejskih i pindskih oblasti Grci. Oni su naseljeni u egejskim i pindskim oblastimasaevrazijskimosobinama.Grcisu,moda,meovitijegporeklanomakojidrugibalkanski narod.UpravomsmislukaopotomcistarihJelina,odralisusesamonanekolikoegejskihostrva, manje u egejskom primorju. U vizantijsko doba mnogi Romeji" slovenskog i azijskog porakla asimilovalisusesatrakimimakedonskimgrkimstanovnitvom,iovaseinfiltracijanastavilaiza vremeTuraka.UGrkojseuGrkepretopilomnogobrojnoslovenskostanovnitvo,kojejepoetkom SrednjegVekaprodrlouEpiriTesaliju,uJeladuinaPeloponez.Njihovisuposlednjiostacijelinizirani tekposleXVveka.IstosutakoGrciapsorbovalivelikemasetrakoilirskogstanovnitvauEpiru, MakedonijiiTrakiji.OdXIIdoXVvekaTesalijasezvalaVelikaVla ka,iunjojjeglavnumasuinilo aromunskostanovnitvo.NjihjeopisaouXIIvekujevrejskiputnikBenjamindeTudela.Uistodoba EtolijajebilapoznatapodimenomMalaVlaka.NajveibrojovihAromunajeutokupotonjihvekova jeliniziran.OvajprocesjeliniziranjanastavljaseidanasuTesalijiiuju nojMakedoniji.Odvelikog znaajajeprocesjeliniziranjadoseljenihArbanasanaPeloponezu,uJeladiiEpiru,kojije,izgleda, otpoeoodXIVveka.VrioseuznatnojmeriinaToskamajuneArbanije.PoA.Phillippsonujo i sadaimauGrkoj,ugranicamaodpre1912.godine,250000Arbanasakojisusamopovrnogrcizirani. Uovometnikomamalgamu,ukomejespojenomnogostranihelemenata,prevladalisugrki jeziki,manjevie,iglavnecrtejelinskepsihologije,modasvedrugecrte,izuzevosobitorazvijen smisaozanaukuifilosofijuineobinorazvijenaestetskaoseanjastarihJelina;ilibarteosobinenisu jo dole do izraaja kod modernih Grka. S razlogom se moe verovati da sposobnosti etnike asimilacije,kojusuGrciuvelikojmeripokazali,nijejediniuzroknjihovabrojnanadmonost;tomesu mnogodoprineliuticajgeografskesredineanaroitogrkoegejskinain ivota.Svidoseljeninarodi, Sloveni,ArbanasiiAromuni,moralisuseuegejskimoblastimanaviknutinatajnainivota.Uporedo stimsuimitiraligrkeobiajei,navike,iprimajuinjihovjezik,pretopilisuseugrkostanovnitvo. SevernagranicagrkognarodanateritorijiizmeuSolunaiCarigradabilajeuglavnimcrtama vrloranoidostatanoutvrenanakartamaprvihispitivaa,naroitonaetnografskojkartiA.Bouea. Naovojgranici,kaoinamanjepoznatojodSolunadoKostura,GrcisedodirujusaSlovenima.Toje otragranicadvarazlinasveta,razlinapojeziku,fizikomhabitusu,psihikimosobinamainainu ivota.UtokuvekovaovojebilanajstalnijaetnografskameanaPoluostrvu. Alijeunovijevremeiovagranicapretrpelapromene,poglavitoumarikomslivuiuprimorju CrnogaMora.Preosnivanjabugarskedrave,1878god,Grcisuumasamanaseljavalimarikudolinu doJedrenaidalje,zatimihjebilouzaklonjenimkrajevimasevernoodRodopa,gdeihsadaimasamou 5

Stanimaki. Ima ih isto tako na pontiskom primorju, od Bosfora sve do dunavske delte. U toku poslednjih trideset do etrdeset godina, grko stanovnitvo se iselilo ili je u masama proterano iz Bugarske,takodasuodnjegaostalesamoneznatnegrupe.Grkostanovnitvonijekompaktnoniu trakomakedonskomprimorju;razbijenojevelikimturskimmasama,zatimbugarskimgrupamapaisa dva ostrvca srpskoga stanovnitva (Bajrami i Karaca Alil). Severna granica grkog stanovnitva izmeuSolunaiJadranskogMoranijeonakostalnakaogranicaizmeuSolunaimarikedoline.Tuse vekovimavriloasimilovanjeToskaiAromuna.Uticajgrkecrkve,jezikaitrgovineoseaseiizvan asimilovanezone,kodToskaujunojArbaniji. MogusadostatanostiutvrditietnografskugranicuizmeuGrkaiSlovenaujunojMakedoniji. Idui iz Epira i june Arbanije epirskim putem Janjina Ljaskovac Kora, Slovena nema sve do presedlinePrevtisaiIvanplanine(junoodPrespanskogJezera),osimtriselaukoranskojkotlini,ije stanovnitvogovorijednimarhainimslovenskimdijalektom.PrevtisiIvanplaninasujasnoizraena etnografskagranicaizmeumanjeiliviegrciziranihToskanaJuguiSlovenanaSeveru.Daljena Istoku,ulazeiizslivaBistriceprekoKosturauMakedoniju,naiesenaslovenskostanovnitvomnogo junije.SamKosturjejo grkavaro samuhamedanskommanjinomipolujelinizovanimSlovenima. Ali u okolini Kostura prevlauje slovensko stanovnitvo, iji je jedan deo, u oblasti Nesramu, islamiziran.Poredslovenskihimaiselasagrkim,aromunskim,turskimiarbanakimstanovnitvom. UokoliniOstrovskogJezera,uSariolu,jasnagranicarazdvajaGrkeodTurakanastanjenihuokolini Kajlara.OvasegranicagotovopoklapasauzdunomosovinomOstrovskogJezera,madaisevernood jezerapostojigrupaturskogstanovnitva.UsevernomDelukotlineSariol,imameutim,inekoliko slovenskihsela:velikaselaPatelik,VrbeniiSurovievo;onasevezujuzakompaktnuslovenskumasu kojapoinjesevernoodpresedlineMalkeNie,ubitoljskojkotlini. Turci.Velikarazlikapostojiurasporeduturskogstanovnitvaprepoetkanjihovogpovlaenja krajemXVIIvekaidananjegnjihovograsporedanaBalkanskomPoluostrvu. Utokuprveperiode,odXIVdoXVIIveka,Turcisubiliuve inigotovousvimabalkanskimvaroima, kojeleenavelikimuzdunimputevima.Osimtoga,onisu iniznatandeostanovnitvausvima varoima,izuzevuDalmaciji.BiloihjeuvelikombrojuiizvanPoluostrva,povaro imauUgarskoj. Dalje,neraunajuionekojisu iveliposelimaujugoistonomiistonomdeluPoluostrva,kao kompaktnenarodnemase,nekisupoelidaosnivajuselaipodrugimoblastima.Bilojeuvelikom brojuiturskihpastira,Juruka,poreklomizMaleAzije,kojisusesastokomnastaniliucentralnomi istonomBalkanu,naRodopamaiPirinuipomakedonskimplaninama.Topografskanomenklatura ovihplaninskihoblastijeveinomturska;tojeijedinitragJuruka,kojisuiezliistoonakokaoi turskostanovnitvosevernihvaroi. Velikemaseturskogseoskogstanovnitvaogranienesuskoroiskljunonatrakomakedonske oblastisaevrazijskimosobinamainapontiskuoblast.Obesusuveklimeitimepodseajunazaviaj TurakauMalojAziji.Iporedpridolaenjamuhadira,iovevelikeoazeturskogstanovnitvastalnose smanjuju,naroitooddrugepolovineXIXveka.Potosuonijedinisailjavalinatiomilitans,iscrplisu seustalnimratovima;osimtoga,vojskuivaroisuestodesetkovaleraznezaraze. Danaspostojeetirivelikeoazeturskogstanovnitva:1istonobugarska;2traka,odCarigrada doTahinskogJezerakodSereza;3vardarska,kojasekaopojaspruaodOrfanskogZaliva,du leve obaleVardaradoSkoplja;4kajlarska,gdeTurci iveudvevaroice,uKajlaruiDumi,iuprekosto mahom malih sela; meu ovim se odlikuju bujnim ivotom i napretkom sela po ivici plodnoga Budaka,toje,uostalom,redaksluajkodturskogseoskogstanovnitvanaPoluostrvu. Naposletku,uistonojMakedoniji,izmeuSerezaiDrame, iveoko4500pravoslavnihTuraka patrijarista,kojiimajugrkekoleagovoreiturskiigrki.NjihovcentarjevaroicaZiljahovosa2800 dua. 6

Osimovihglavnihoazaidrugihmanjih,Turci ineznatandeostanovnitvaiusvimavaroimaizvan onihgranica,kojesuslobodnebalkanskedraveimaledo1912.godine. Arbanasi.SuprotnoGrcima,iakozauzimajuepirskoarbanakoprimorjejo odnajstarijih vremena,Arbanasiseskoronisukoristilimorem.Nisupomorcipanidobriribari.Saminisuodr avali obalskuplovidbudu svojihobala,niprekomorskusazemljamakojesusdrugestranemora.Zona mediteranskeklimeivegetacijedostaje irokanacelomarbanakomprimorju,iipakjekodArbanasa slabo razvijen mediteranski nain ivota i zanimanja. Mahom su se povukli s primorja, koje je u ostalom na velikim prostorijama vrlo moarno, i ive po okolnim breuljcima, po planinama i unutranjimdolinama;bavesepoglavitoostoarstvu,iumanjojmeriozemljoradnji. PredolaskajunihSlovena,IlirisuzauzimalizapadnideoPoluostrva,odsrednjegDunavado Epiraicentralnihoblasti.JakoilirskoplemeLiburni ivelojeusevernomprimorjuipojadranskim ostrvima; Dalmati ili Delmati su zauzimali oblast izmeu Splita i upanjca, u Dalmaciji i Bosni. Labeati su stanovali oko Skadarskog Jezera; njihovi juni susedi zvali su se Prusiti i bavili se rudarstvom.U okoliniKroje,usredinidananjeArbanije ivelisuAlbani.U centruPoluostrva,u okoliniNia,naKosovu,uMetohijiiokogornjegaVardarabilisuDardani,aju nijesnjimasrodni Peoni.UokoliniOhridskogJezerabilajezemljailirskogplemenaDesareta.Malose toznaoovom ilirskomstanovnitvu.Plemenasubilagotovonezavisnaidelilasenamnogabrastva.TakosuDalmati imali342brastva.OdliniratnicionisudavalisnaneotporeRimljanima;poznatisubojeviizmeu RimljanaikraljiceTeute,iilirskiustanakuDalmacijiiPanonijiukomeje,kaese,uestvovalo200000 ilirskihpeakai8000konjanika.PoDalmatimasuRimljaninazvaliDalmacijomceluoblastdoMae naJuguiDrinenaIstoku. UtokuSrednjegVekaposlovenjenasuromanizovanailirskaplemenadinarskesistemeosim onih u Prokletijama i dalje na Jugu u Arbaniji. Izgleda da se tamo povukao i jedan deo ilirskog stanovnitvaizcentralnihisevernihdelovaPoluostrva.AliuovojzemljikaoiuEpiru,krajemX, poetkomXIvekaidocnije,dolineiravnicesubilenaseljeneSlovenima,aArbanasiiAromunisu stanovalinapobrimaiuplaninama.Zavladeanujskedinastije(1250.1350.)uprimorskimnizijamai okoDrimaimalojejoslovenskogstanovnitva,kojesu(poK.Jireeku)pojaalisrpskidoseljeniciza vremesrpskevladavine,naroitouXIVveku.Jo idanasseiusredArbanijenailazinaostatkeovoga poarbanaenog srpskog stanovnitva. Po tradiciji plemena severne Arbanije, ona su meovitog, arbanakosrpskogporekla.Smatrajusebezasrodnikecrnogorskihplemena.Poznatojedajearbanaki narodnijunak,Skenderbeg,arbanakosrpskogporekla.JuniSlovenisuasimilovalivelikibrojIlira,od DunavadojuneMakedonije,onisu,meutim,poarbanaeniuArbaniji,naroitouturskodoba. Usledovakvihasimilacija,istonaarbanakagranica,ilietnografskagranicaizmeuArbanasaiSrba znatnojepomerena,itasepomeranjamogupratiti. ZnatneetnikepromenedesilesuseuonomdeluBalkanskogPoluostrva,kojile iizmeu SkadraiJuneMoravekodLeskovca.IzmeuSkadraiPrizrenasudveoblasti,PilotiReke,ukojimaje uSrednjemVekuivelomeovitosrpskoarbanakostanovnitvo.USkadruiuravnicamaokoBojanei Drima(ZadrimiZabojana),kaoiuMetohijiinaKosovu, ivelisuuveiniSrbi.Posleturskenajezde, Arbanasisusilazilisaplanina,jedandeoSrbaseiselio,ostalisuislamiziraniipoarbana eni.Srpskih iseljenika, Skadrana, ima u Podrinju u Srbiji, u upi Sredskoj kod Prizrena, u tetovskoj kotlini, u kosovskim,metohijskim,iugornjomoravskimvaroimaitd. PoslesrpskihseobaizMetohije,saKosovaiizjuneMorave,poelisuArbanasiumasama silazitiuteupnekrajeve.Najudaljenijeodnjihovezemljematice(oko200km.)bilesuarbanakeoaze na Zapadu od Leskovca, zatim u Masurici, severno od Vranje, i u Peteru blizu Sjenice. One su obeleenenasvimastarimetnografskimkartama,izbiljasupostojaledo1878.godine.Po tojeuovo dobaSrbijazauzelaoblastJuneMorave,Arbanasisuseiselili,poglavitoudolinuLaba,naKosovoiu 7

Metohiju,itakopojaalitamonjiarbanakiivalj.UokoliniLeskovcaiVranjesadanemaarbanakih oaza,iakojonisuiezlesanekihetnografskihkarata.NaPeteriihjeostaloiposledogaaj od1912.godine.Oko1700godineovdesusedoseliliKlimenteizokolineSkadarskogJezera;bilisu katolicipasudocnijeislamizirani;sadagovorearbanakiisrpski. Odinteresajepomenutidase1776.godinedostaarbanakihporodicaizokolineSkadraiselilou BorgoErizzo,ubliziniZadrauDalmaciji;tosemestoodtogavremenazoveArbanasi.Godine1737. iseliloseizokolineSkoplja300katolikiharbanakihporodicausremskaselaNikinceiHrtkovce. Izgledadasuihnaiseljavanjenavelikatolikisvetenici.ObeiseljenegrupeArbanasadanasgovore samosrpskohrvatski.IstojetakoutokuposlednjadvavekaposrbljenodostaArbanasaujugoisto noj CrnojGori(CrmnicaiKui)kaoijugoistonoodBokeKotorske. Aromuni ili Armani. Oni su po jeziku deo rumunskoga naroda, koji stanuje na levoj obali Dunava;zarazlikuodovihiliDakorumuna,nazivajuihkatokolektivnimimenomMakedorumunima. Mi zovemo njihove razline grupe: Crnovuncima, Vlasima, Kucovlasima, Karavlasima, Cincarima, Karajunima.OnenaIstrizovu iii iribiri.UranijimsuvremenimaostatkeVlahaudinarskim planinama iznad Jadranskoga Mora, naroito u Velebitu, zvali Mavrovlasima ili Morlacima. Makedorumuni su balkanski starosedeoci (u istorijskom smislu), a i sada nije reeno da li su DakorumuniporeklomsaBalkanskogPoluostrva,pasuseseobamapremestilinalevuobaluDunavaili sutamostarostanovnitvoodRimljanaDakije(Trajanovikolonisti). NaBalkanskomPoluostrvuihimaumaloveimgrupamaujunomdeluPindaiucentralnimi junimkrajevima.UzimajuiuobzirVajgandovustatistikuisvojeprocene,drimdaihnemavieod 150.000do160.000dua,inesumnjivoiezavaju,pretapajuiseuGrke,SloveneiArbanase.Ovotim laketonemajusvojuveugeografskuoblast,ukojojbibiliukorenjeni. Jednisupravinomadskistoari,poglavitosaovcama;letoprovodeuprivremenimpastirskim stanovimailikalivama,injihovnainivotainjihovastoarskakretanjasuopisanauglavietrnaestoj. Na njih se leti nailazi po svima visokim planinama, od Stare Planine u Srbiji i Bugarskoj do peloponeskihplanina.Sadanedolazenaarplaninuzbognesigurnosti,zbogArbanasa,nitidaljenaSZ od arplanine u dinarske planine. Kopaonik je poslednja planina na Severozapadu, na kojoj ima Crnovunaca.Usledvieuzroka(glava etrnaesta)aromunskistoarisvevienaputajustoarenjei stalnosenastanjujukaoiAromunidrugegrupe. TosuCincarikoji iveuvelikimnaseljimazbijenogatipanaliknavaroi;njihovasunaselja uveknasklonjenimpoloajimainavisinamaod7001000metara.Nebavesezemljoradnjom,oko njihovihselaskoronemaobraenezemlje,mahomnivrtova;nemajustokeilimalo,zadomaupotrebu usiruimleku.Selaimslueviekaosklonitaza eneidecu.Iduuvaroiibaveseraznovrsnim zanimanjima.Ovojecincarskapealba.RedakjesluajdaoduiizvangranicaPoluostrva,osimu Rumuniju. Naposletku,treaaromunskagrupastalnosenastanilauvaroimacentralnihiistonihoblasti Balkanskog Poluostrva, poglavito pored uzdunih puteva, gde se bave raznim poslovima, kao mehandijeitrgovci.OnisuseznatnimdelompretopiliisadasepretapajuuGrke,SrbeiBugare. USrednjemVekujeAromunabilomnogovieuplaninamaiskrivenimbalkanskimoblastima. Kaotosmopomenuli,onisuiniliveinustanovnitvauTesalijiiuEtoliji,uVelikojiMalojVlakoj. PostojalajeBelaVlakauBalkanuisevernoodnjega;ovisuVlasisaBugarimauXIIveku,zavreme Asenovedinastije,osnovalivlakobugarskukraljevinu.UovodobasepominjeiCrnaVlaka,kojaje zahvatalaoblastiMoldavije.UH1vekujebiloAromunaiujednomdeluDobrueiuokoliniAnhijala. PoznatojedaihjeuHIIIvekubiloiuTrakiji.Usrednjevekovnimsrpskimspomenicima estose pominjuVlasiuplaninskimoblastima,jugozapadnood umadijeiuokoliniPrizrena,okoBileau Hercegovini,DonjiVlasiubliziniDrobnjakaitd.Nijemogueuveksasigurnouodluitidaliseovo 8

imeVlasiodnosilosamonapraveAromuneiliinasrpskestoare,potojeuSrednjemVekuimeVlah (Vlasi)izgubilosvojeetnografskoznaenjeinjimesunazivanistoaribezobzirananarodnost. Aromuni,poslovenjeniigrcizirani,sasvimsuiezliizselailiiz itavihoblasti,gdeihjepre jednogilidvavekabilo. esto emonadaljimstranamagovoritioovomnestajanjuAromuna.Mnogi od stranih ispitivaa su zabeleili da je krajem XVIII veka u centralnim i pindskim oblastima na Poluostrvubilo400.000do500.000Aromuna.Neobinastvar,vrloretkoseislamiziraju;jedinosuseu maloveojmasiislamiziraliuMeglenuujunojMakedoniji,gdesusenajpreizmealisadoseljenim Peenjezima,pasupotom,pre200220godinaislamizirani. JuniSloveninaseljavajukontinentalniblok.JuniSloveninesamodazauzimajunajprostranije oblasti, ve su i mnogobrojniji nego drugi narodi Poluostrva, i ima ih oko 16 miliona. Ovo nije kompaktnostanovnitvo.PostojerazlikeizmeujunihSlovenanaIstokuiliBugara,kojihdanasima oko45milionaijunihSlovenanaZapadu,kojihimapreko11miliona:Srba,HrvataiSlovenaca;ima razlikeiizmeuSrboHrvatasjedneiSlovenacasdrugestrane.Narazlikuizme uBugaraiostalih junihSlovenajejamanouticaoireljef,kojijerazliannaIstoku(donjodunavskaploa,mariki sliv),ucentruinaroitouzapadnimdinarskimikarsnimoblastima.Zatimetnikisastav.NaIstokusu iveliTraanikojesuasimilovalaslovenskaplemena;naZapaduiucentrusu ivelailirskaplemenai ostaciKelta,kojisusepretopiliuSrbe,HrvateiSlovence.Hrvatskaplemenaizme uGvozda(V.iM. Kapela)iZrmanjeasimilovalasuiostatkeAvara(Obrinaihspomenika)kojisusetuodralijoiuX veku. Avarskoga je porekla i poneka plemiska hrvatska porodica; kao da je od Avara i naziv zemaljskogpoglavaraban(bajanavarski).[lix]Odnajveegjeznaajabugarskanajezdaipretapanje ovogugrofinskogelementa uSlovene, koji su iveli na donjodunavskoj ploi. U ovaj slovensko bugarskiamalgampretopiosevelikibrojKumanaiPeenega,takoeturanskogporekla. USrednjemVekusuobrazovanesrpska,hrvatskaibugarskadrava,itojebiouzrokdase pojaarazlikameujunimSlovenima.Meutim,zavremedugeturskevladavineizgledalojeda e overazlikenestati.Dalje,uovodobasusedesiladvadogaajakojasubilaodvelikogetnikogznaaja. TURSKAimaoko63milionastanovnika.Postanovnitvunajbrojnijaapotempurastanajdinaminija. StanovnitvoTurskenijehomogeno:Turci83%;Kurdi15%;Arapi...manjinesuJermeniiGrcialiusg susvimuslimaniahrianaima0,2% ALBANIJAnaseljenisunaKosovu,Makedoniji,Grkoj.98%Albanci,imamaloGrkanajugujedino priznaje postojanje Grke manjine. Ogroman je rast albansog stanovnitva. Nisu svi Albanici muslimanioko20%pravoslavnihi10%katolikihAlbanaca. BUGARSKA je13%stanovnitvapripadalomanjinama,Bugarskaima8,7milionastanovnika.85% Bugari;8,5%Turaka,2,5%Mkedonci.VelikibrojTurakaiPomaka(islamiziraniBugari)iseljeni80ihg zavrmemeTodora ivkova.Sadasepokreepitanjenjihovogvraanja.Turskatraipovratak250.000 TurakauBugarsku. MAKEDONIJA od 2 miliona stanovnika oko 65% Makedonci, 22% Albanci, ostatak Srbi,Turci. AlbancisuuZapadnojMakedonijiveina90%traefederaciju. Grkahomogenazajednica10milionastanovnika98%Grka.VelikibrojalbanacauEpirualiinih iji jestatusneregulisan. RUMUNIJA89%Rumuni,manjinesu:Maari7,1%,RomiiNemci;70%pravoslavaca,7%katolici i6%protestanti SRBIJA(ICRNAGORA)68%,manjinesuAlbanci16,5%alinaKiMpreko90%,Crnogorci5% BiHnijedankonstitutivninarodnemavieod40%,Muslimana38%,Srba40% Hrvatska78%1991unjojjebilo12%Srbaalizbogetnikogienjaprbeglo400hiljada SLOVENIJA87%,oko2,7%Hrvata,2%SrbaiItalijani Najkompleksnijajebilasituacijautakozvanimkontaktnimzonama:Makedoniji,Bosni,Dobrud i,na 9

Kosovu, Vojvodini i samom Istambulu. Ovo sve sugerie da pitanju otomanskog naslea u demografskoj sferi treba prii mnogo uoptenije: kao kompeksu imperijalnog naslea u kontekstu nacionalnih drava. Ako se uporedi sa drugim multinacionalnim imperijalnim nasleima Evrope (austrijskimiruskim),otomanskonasleepokazujenekebitnerazlike.Razlikaje touvremeklijanja nacionalistikihideja,dominantnegrupeuaustrijskomiruskomcarstvu inilisuetnikielementisa viskokomnacionalnomsveu,dokjeuOtomanskomcarstvusluajbioobrnut.Turcisuuporeenjusa Balkanombiliposlednjagrupakojaerazvitisopstveniturskinacionalizam.Kadajdotogadoloveliki deoBalkananalazioseizvanOtomanskesfereiuticaja(semMoldavijeiAlbanije). Sve balkanske zemlje problem manjina reavale su emigracijom i asimilacijom. Vrhunac emigracijejeserijapomeranjaposleIsvrata,uperioduizmeuratovaiposledrugogsvetskograta. Nereeniproblemimanjinaidaljepredstavljajuaktivnaipotencijalnakrizna aritanaBalkanuu Bosni,Makedoniji,naKosovu,TrakijiiKipru. Moeseizvuizakljuakdajeudemografskojsferiotomanskonasleejo uvek ivo. Posledicaovedemografskekulturejevenoprisutnomanjinskopitanje. 5.Verske(civilizacijske)osobenostibalkanskihnaroda OdprelaskajunihSlovenauhrianstvoipodelenazapadnuiistonucrkvu,nijemeunjima nikadbilotolikopromeneverekaouturskovreme.JerpredovomepohomBalkanskojePoluostrvobilo hriansko.Meutim,veuprvimdecenijamaturskogzavojevanjacelenarodnegrupeprelazenaislam usvakojoblastiPoluostrva.Izdvojiosetipislamiziranih,naroitouzapadnimzemljama.Osimtoga, mnogipravoslavniibogumilizapadnihzemaljapreobraeniukatolikuveru.Biloiunijaenja,iti esto prelazili dalje na katoliku veru. Usled toga se, osim antagonizma izmeu hriana i muhamedanaca,svevierazvijalasuprotnostizmeukatolikaipravoslavnih. UBosniiSlavoniji,franjevci,glavnipredstavnicikatolikecrkve,razvijajuvelikuprozelitsku revnostjerkau,njihovajeprvadunostobraanjeinovernikanakatolikuviru".[cxxx]Zbogsvega toga je ojaala verska raznolikost u srpskohrvatskom narodu i razvila se verska osetljivost i surevnjivost,kojaseuticajemprosveteinapretkomcivilizacijepoelastiavatitekutokuXIXveka. Uizvesnimoblastimabilojenaroitihpredispozicijazapromenuvere.uBosniiZahumljukod bogumila;uBosniikodpravoslavnih,jerizgledanijebilo vreorganizovanepravoslavnecrkve. Naposletku,konvertiranjajebilotamogdehrianstvonijeuhvatilodubljegkorena,kaouArbaniji. Usled toga, kad su Turci zavladali Bosnom i Zahumljem, islamizirali su se bogumili zajedno sa plemstvomiizvesanbrojpravoslavnih.Stvorenajesnanaislamskagrupaodnacionalnihelemenata. PreobraanjeuislamnastaviloseipriirilonaostaledinarskeSrbedoplanineRogoznenaJuguod NovogPazara;anaKosovu,MetohijiiuprizrenskojoblastiislamiziranjesevriloidokrajaXIXveka. U Arbaniji ogromna veina stanovnitva prela na islam; samo velikim naporima Rima i panije, docnijeAustrije,ispalozarukomodratiukatolikojveriMiriditeinekamalisorskaplemena;meutim suToskenaJuguveimdelomostalipravoslavni,branjenigrkomcrkvom.UMakedonijivrlomalo pravoslavnihpreobraenonaislam,itezovu iacimaiTorbeima.Jamanousledslinihuzroka,kao u Bosni, preao na islam i znatan deo Bugara i severno i juno od Balkana, najvie izgleda u Rodopama;zovusePomaci.Uizvesnimkrajevimadonjodunavskeploeiumarikomslivuodralose netobogumila,kojeuizvetajimaiputopisimanazivajuPavlianima.Biloisporadinogprelaenjau islamkodsvihnarodaPoluostrva,najmanjekodGrkaiCincara;kaodajenajveagrkaislamizirana grupaonanaKrituacincarskauMeglenuujunojMakedoniji. Pravoslavnisuprevoeniukatolikuiunijatskuverunajviepriseobama,usledtekihivotnih prilika,zatimzavladeMarijeTerezijeiuviesluajevakadasenjihovemalegrupenastanjivalemeu 10

masekatolikogstanovnitva. KaodajenajviekatolienjabilouDalmaciji,SlavonijiiBosni.Posleodvajanjakatolikei pravoslavnecrkvekrajemXIveka,DalmacijajepostalaoblastkulturneicrkveneborbeizmeuRimai Vizantije.PrevladalisuRimikatolikavera,naroitoposlesplitskogprovincijalnogsinodaod1075 god.KadsuMlecizauzeliDalmacijubilosamoovdeondegrkihpravoslavnihoptina,kojeobrazovali stratioti,grkivojniciumletakojslubi,saponekimgrkimtrgovcem.Pridoseljavanju,umletako doba,Srbiseprikljuivalitimgrkimpravoslavnimoptinamakojihjebilosamouprimorju.Srbiiz dalmatinskeZagorebehupodvlaudabrobosanskogmitropolitauSarajevu,aoniuprimorjupod upravom filadelfijskog mitropolita u Mlecima; kad Mleii zauzeli celu Dalmaciju, onda su svi pravoslavniostalidugopodvlautogamitropolita.Nemajuisvojih,oniposeujukatolikecrkvei sahranjujuihikatolikisvetenici.OkopolovineXVIIIvekabiimdoputenosagraditipravoslavne crkve.[cxxxi]DuhovnosreditepravoslavnihseverneDalmacijebiotadamanastirSv.Arhangelnareci Krki,aonihujunojDalmacijipravoslavnaepiskopijauKotoru.Crkvenaorganizacijabilaslaba,iza svevrememletakevladavinebilojekatolienja.PoJireekuMleiinisubiliprijateljskiraspoloeni premapravoslavnomsvetenstvu;godine1446dobiojekotorskibiskupnalogdaistisne'pretischiavi'i daihzamenikatolikimsvetenstvom,alipolako,nazgodannain.Kao tojepomenuto,Dubrovani nisunasvojojteritorijitrpelipravoslavnecrkveipokatoliilisupravoslavneibogumilenaStonskome Ratu;nestalojepravoslavnihcrkavaisvetenikaiuKonavlimagdesepominjuuXVveku. Izavremeaustrijskevladavinebilonamesnikakojinisupovoljnogledalinapravoslavnuveru. Franjevci navode mnogobrojne primere, prema kojima su na hiljade pravoslavnih preveli na katolianstvo.Njihovomsaradnjom ak1831.g.prelinakatolikosjedinjenje"popoviselaKrikai BaljkauPetrovomPoljuuDalmacijizajednosaseljacima,auistovremeirazli iteobiteljiuvaroima DrniuiVrliki."Alionisamitvrdedapominjusamooneuveembroju,apredugobibilokadbismoi pojedinebiljeili."Izbiljajemnogoviepravoslavnihpokatolienonego tosetomoepotvrditi zapisimaiistorijskimizvorima. PreobraanjapravoslavnihukatolikedeavalaseuDalmaciji,naroitouXVIIveku,kao tose vidiizizvetajaFranjevaca. PoetkomXVIIvekarairilaseunijameupravoslavnimuHrvatskoj.Tadajepreaonauniju maranskivladikaVratanjasmnogonaroda,a1670.g.proirilaseunijaina umberak.Unijatska biskupija1777.g.prenesenaizMareuKrievcegdejeidanas. Od interesa je spomenuti i suprotan proces, preobraanje muhamedanaca naega jezika u katolikuveru,kojeseizgledanajvievrilouDalmacijiiSlavoniji, Najree, i samo u neznatnim razmerama, bilo je promene vere kod katolika. Poznato je da su u slavonskoj Podraviniprelazilina kalvinizam, ponekisuprimali islam, aki koji hrvatski plemi i upnikuSlavoniji.ImajedanpomendasukatoliciuzapadnomSremuprelinapravoslavlje UBosnisemoeosobitodobroprouavatikolikojekatolikacrkva,anaroitofranjevakired uticao na versko formiranje katolika. Jedva bi se moglo pretpostaviti da je od dinarskog oveka mogunostvoritionakokrotkeismireneljudekao tosubosanskikatolici;atakvisunesamokatolici odstarine,ve ipokatolienipravoslavniibogumili.Svioni,kao tokaufranjevci,poputovica slijede svoje duhovne pastire." Ranije pomenuti papski izaslanik fra Ivan od Vjetri ka e u svome izvetajuod1708.g.:,,kamosreekadbiitalijanskikatolicitolikopotovalinajznamenitijeostanke svetihkolikobosanskikatolicipotujusvetenikuodeu,tedabitolikouItalijicenilibiskupe,koliko ovdecijenevodukojomsvetenicirukeumivaju."Usledtogajeprirodno tosuonidocnijeprili Austriji, kao kapitalistikoj dravi. Tako je nastala diferencijacija u karakteru i pogledima izmeu pravoslavnogikatolikogdinarskogstanovnitva. NacionalizamsenaBalkanutokomXIXvekaosmiljavaoprevashodnonaokosnicijezikogi 11

verskog identiteta. Sve nacionalne i kulturne voe shvatile su jezik kao najmonije sredstvo ujedinjavanjaporedvojske.Meutimisamotonaglaavanjekohezionogpotencijalajezikaukazujena njegovuiskljuivostinakrutostetnikihgranicakojeonpovlai.Tojespreilointegrisanje(alinei asimilaciju)razliitihjezikihgrupaujedinstvenunaciju(AlbanacauSrbiji,GrkauAlbaniji..) Albanija ima 3 veroispovestimuhamedanska, katolika i pravoslavna. Rimokatoliki uticaj (15%)naseveru,vezujesezaJadranskuobalu,Pravoslavnacrkva(20%)najuguAlbanijeuticajjunih susedaVizantijeiGrke.PrisustvoislamaposledicavekovnoguticajaOsmanskogcarstva,danasje islamdominanatnareligija(70%). Bugarska Pravoslavna vera dominantna. Islampripadnici Turske manjine (8,5%); pomaci (islamiziraniBugari).Katolikaimamalooko70.000 Grka Uglavnom pripadnici grke pracoslavne crkve 97%, Crkva igrala vanu ulogu u borbi za nacionalnoosloboenjei irenjegrkoguticaja.Idanascrkvaigravanuuloguupolitikom ivotu Grke. Rumunija Preteno pravoslavne veroispovesti (80%) . irenje islam. Carstva praeno je nametanjemislama.Sintezavlastiivere.Sultanjeistovremenoikalif(verskipoglavar).KemalPaa Ataturkizvriojekorenitereformeturskogdrutva,1922odvojiojekalifatodsultanaa1923kalifatje ukinuo. Srbija 68%Srbapravoslavci;16,5%Albancimuslimani;Vojvodinanajveibrojrazliitih verskihzajednica BIH37%muslimana;22%HrvatakatolikaiostalosuSrbi Hrvatska78%katolika,do1991biloje12%Srbasadaihjesamo200.000 Slovenija87Sloveni,2,75Hrvatii2%Srba,uglavnomsukatolici. 6.Balkankaokontaktniisaobraajni(tranzitni)prostor Balkanjevaankontaktniisaobraajniprostor.SpajaBliskiistoksaEvropomiSevernuEvropu saMediteranom. BalkanjetranzitnipravacprvogredaizmeuZapadneEvropeiBliskogIstoka,izmeuSeverne EvropeiAfrike.Meutimsaobraajnicesukrajnjenerazvijeneupravoovde.Balkanskezemljetrebada izgrademehanizamdogovaranjaozajednikojpoliticiuoblastiiizgradnje,modernizacijeikorienje velikihsaobraajnicakojeprolazecelimregionom. Postoji velika zainteresovanost ali nije reeno pitanje pravine naknade za korienje infrastruktureizagaenjeitaveokolineoddrumskogsaobraaja.Ovenaknadebitrebaledaseplaaju zemljiijaseinfrastrukturakoristiiukojojjezagaivanaitavaokolina. Razradomsistemamultilateralnihdozvolabilobipostignutoipostepenoprilagoavanjereimu liberalizovanogtritaEUiEFTAzemaljakojesustupile1993.Praktinakoristodprimenetakvih dozvola udrumskomsaobraajujeusmanjenjutrokovatransporta, tobipovealoekonominost poslovanjaismanjilozagaenje. OtvaranjemkanalaMajnaDunavoekujeseudvostruenjetranzitaDunavomkojiprotiekroz3 balkanskezemlje,au ijislivulazi5balkanskihzemalja.OvimvodenimputemjeSrednjaEvropa povezanasaCrnimmorem.Hidroenergetskipotencijalnijedovoljnoaktiviran. Postoji potreba za moderniziranjem eleznike mree koja povezuje balkanske zemlje i modernizacijaeleznikihprugakojevodekasrednjemIstoku. KoridorinaBalkanu: Putnikoridori: koridor10Panevropskikoridor10,kojipredstavljanajkrauvezuizmeu ZapadaikrajnjegJugaevropskogkontinentadefinisanjeiuvrtenumreuevropskihkoridorajo1997. 12

godinenapanevropskojkonferencijiuHelsinkiju.OndirektnopovezujeosamzemaljaEvrope:Austriju, Sloveniju,Hrvatsku,Maarsku,Srbiju,Bugarsku,MakedonijuiGrku,aindirektnojo estzemalja: Nemaku,Italiju,Bosnu,Rumuniju,TurskuiAlbaniju.Koridorjedug2.360kilometaraiproteeseod SalcburgaprekoLjubljane,Zagreba,Beograda,NiaiSkopljadoSoluna,sakrakomNi Sofijai BeogradBudimpeta.Odukupneduinekoridora,krozSrbijuprolazi800kilometara,odkojihsu380 kmautoputevipunogprofila,165kmdeliminiautoputevi,ajo400kilometaratrebadasedovri. Zazavretakautoputevaunaojzemljipotrebnojeokodvemilijardeevra. Koridor4 Izradenisuplanovizaalternativnikoridor4kojiideprekoArada,Krajove,SofijenaPlovdivi niedoseverneGrckeiSoluna.UkolikomizarelativnokratkovremenezavrsimodeonicuodNisado graniceinaseverupremaBudimpesti,Evropa eiialternativnimkoridorom.Takode,postojiikoridor 8kojiideodVarne,BurgasaiPlovdiva,prekoSofije,Skoplja,TiraneiizlazinaJadranskuobalu, trajektomprelaziuItalijuidaljeautoputempovezujezemljeEvropskeunije.Akomibrzonestone uradimo i ako ne izvrsimo rekonstrukciju postojece putne mreze, plasim se da cemo potpuno biti zaobideni.Apotpunoistislucajimamoisatrasamagasovodainaftovoda. Koridor7Dunav Zakljuakjedajeod6balkanskihkoridoranaojzemljipripaosamojedanKoridor10.Koridor 8znaajanjezaAlbaniju,MakedonijuiBugarsku,Koridor7pratirekuDunav.Koridor5idepravcem VenecijaTrstKoparLjubljanaBudimpetaUzgvorLavov s granom koja spaja Rijeku i Zagreb i drugim krakom: Ploe, SarajevoOsjekBudimpeta. Zamisao je da se Koridorom 10 preko Srbije SalcburgpoveesAtinomiIstanbulom.NaputuodSalcburgaprekoLJubljane,Zagreba,Beogradai SkopljaKoridor10(kojiunauzemljunaseveruulazinaHorgou,anazapaduuBatrovcima),ima krakovekojiidupremaBudimpetiiSofiji.Onisespajajusgrkimmotornimputem"Viaegnacija",iz MakedonijeputvodipremaAlbanijiijunopremazapadnojGrkoj.Najveakonkurencijazaprevoz robeovomkoridorujeupravogrkimotorniput,kojijetrajektnimlinijamaspojensItalijom.Razmilja seioizgradnjinovogkoridorakojibiizAustrijeiaodoAtineprekoSlovenije,Hrvatske,Bihaa, Sarajeva i Pritine. Za povezivanje Kosova s Evropskom unijom posebno su se zauzeli Slovenci. Hrvatskatipujenajadranskojonskipravac,kojiprekonjeneteritorijepovezujeItaliju,Sloveniju,BiH, CrnuGoru,AlbanijuiGrku,aistarski"ipsilon",kojijenatojtrasi,vejeputenusaobraaj. Nedostajejo samomostprekoDunavakodVidinaizmeuRumunijeiBugarske,zakojije tenderveutoku,akojijesamo20kilometaranizvodnoodnaegranice.Njimeeprolazitiidrumskii elezniki saobraaj i bie omogueno izbegavanje mostova u Srbiji. Premda je svoje starteke dokumenteoizgradnjiinfrastrukturedonelatek2001.godine,mnogokasnijeodSlovenije,kojajeto uradilajo1994.(jerjujeraspadzemljenajmanjepogodio),Hrvatskajedosadave tolikoizgradilada senaautoputevimamoeoseatibakaonapistama.Slovenijasepotpunoprilagodilasvimzahtevima EU i, koristei sve finansijske instrumente koji su joj ponueni, za deset godina se u potpunosti ukljuilauevropskumreuputeva. Evropskakomisijajeizanauzemljuusvojilastratekeosnovetek2001.godine,adotada meunarodnazajednicajeosiguralatekdeonovcaprekodonatorskekonferencijeuBriseluinekih humanitarnihprogramazasanacijupostojeeinfrastrukture.Meutim,dodanasplaniraniposaonije zavren. Jo autoputem nije spojen ni Novi Sad s Beogradom, a kamoli pravac do Horgo a. A o mostovimadainegovorimo.Joseneznanikakoeizgledatibuduibeanski,okokojegsevedve godinekopljalome,anovieleznikiuNovomSadunijeniuplanovima,osimpredizbore. 13

Naftni koridori Od Crnog mora ka zapadnoj Evropi. Postoje strujni, vazduni I telekomunikacionikoridori. 7.GeopolitikeosobenostiBalkanskogpoluostrva Balkanskiprostorzadraojegeopolitikasvojstvaregionaklasinepolitikenestabilnosti,bure baruta, prostor istovremenog spajanja i proimanja ali i odvajanja i podela povezanost borbe za opstanaksaborbomzaprostor.Borbeipodelesustalnapojavauistorijibalkanskihnarodakojesuse ispoljavalekrozstotineplanovaopodeliOtomanskogcarstvaizmeuvelikihsila. Borbeipodeleproizlazeiz3vanaelementabalkanskeistorije 1. viekorenitihpreobraajatokomistorijeovogpodruja 2. razliitostiproistekleizpodelenaistokizapadevrosredozemneistorije 3. istorijskogoblikovanjaviemalihnaroda,etnikirazliitogporeklaipodeljenihsa3razliite religije Balkanskinarodisuuspelidasauvajusvojuetnikupripadnostiuprkosvekovnom ivotuu Otomanskomcarstvu. Prelomniistorijskidogaajiubalkaskimodosimapoinjuseodvijatiodkraja18.vekakroz borbusrpskogigrkognarodazanezavisnostkojesukaOREZULTATIMALISLEDEE: 1. faktikanezavisnostCrneGore1796. 2. sticanjeautonomijeSrbije 3. grkanezavisnost1829. 4. prvibalkanskisavez1866.zahvaljujuciknezuMihailuObrenovicukojijeradionarazvijanju solidarnostiisaradnjebalkanskihnaroda 5. transformacijaHabzburskogcarstvauAustrougarskumonarhiju1867. 6. ugarskohrvatska nagodba kojomjehrvatskinaroddobiostatusdravnognarodaielemente dravnosti1868.(mavai......prim.prev.N.M.) 7. berlinskikongres1878.gdesuutvrenegraniceSRB,CG,RUM,BUGipriznatezanezavisne drave 8. 1885.prisajedinjenjeIstoneRumelijeBugarskojinjenafaktikanezavisnost 9. napadSrbijenaBugarskuprvioruanisukob,dvabalkanskanarodaunovijojistoriji,jerje SrbijabilaprotivtreritorijalnogproirenjaBugarske REZULTATIPRVOGSVETSKOGRATA; 1.raspadAustrougarske 2.nastanakpoprincipunarodnostinovihdravauCentralnojEvropiinaBalkanu 3.SHS1.12.1918. Posle Prvog svetskog rata u periodu od 1920.g. do 1922.g. kojim je stvoren regionalni odbrambreni saveznazvanMala antanta. Meusobnasaradnjanaosnovuovihbilateralnihugovora dovelajedopotpisivanjatzv.Trojnekonvencije,odnosnoOptegaktamirenja,arbitraeisudskog raspravljanja izmeu dravaMale antanteod21.maja1929.g.Ovi ugovori suproduavanisvedo 1933.gkadaje,16.februarau enevi,zakljuenizmeuovetridravePaktoorganizacijiMaleantante kaoregionalnemeunarodneorganizacijesasvojimstalnimorganimaSavetomministarainostranih poslovaiEkonomskimsavetomkojijetrebaodaradinaformiranjuekonomskeunijeizmeutrizemlje. MalaantantajepredstavljalaprvipsleratniregionalniodbrambrenizaveztrijuzemaljauEvropi, 14

ijijeciljbioouvanjestanjastvorenogusrednjojijugoiszonojEvropiposlerataiborbaprotiv eventualnogpovratkahabzburkedinastijeuAustrijiiliMaarskuuciljuouvanjasvojenezavisnosti. Maarskaje,naime,zasvetrizemljepredstavljalaglavnuopsanostjersusesvetrigrani ilesanjom. Dvostranim ugovorima bila je predviena obaveza meusobnog priticanja u pomo u sluaju neizazvanognapadanabilokojuodnjihodstraneMaarskeiliBugarskeikonsultovanjeopolitici meunjima. RazvitakiaktivnostMaleantantedelisenatrietape: Prvu,kojatrajeod1920.gdo1929.gikojasekarakterierazvijenompolitikomsaradnjomnaosnovu dvostranihugovoratrizemlje. Drugu,izmeu19291933.g,kojapredstavljaperiodtrojnogsaveza,triparitetnesaradnje,ukojojse drave lanice posebno angauju na reavanju ekonomskih odnosa i problema koji su, uporedo sa razvitkomvelikeekonomskekrize,bilisvebrojnijiitei. Treufazuizmeu19331938.g,ukojojMalaantantapoinjedadelujekaomeunarodnaregionalna organizacijaalisepostepenoraspada. U toku prve dve etape drave lanice Male antante vodile su, pored politike meusobne saradnje, politiku saradnju sa Francuskom i oslanjanja na nju, poto je zajedniki cilj njihove i francuske politike bio ouvanje sistema evropskih odnosa stvorenih versajskim sistemom ugovora. Prvih godina tree etape, do 1935.g takoe je voena zajednika politika i razvijana meusobna saradnja,alibezoslanjanjanaFrancusku,potosuse,uporedosaporastomnacistikeopasnosti,poele orijentisatinasamostalnijuaktivnost. PolitikarevanistikihdraavabilajeupravljenanalikvidiranjeMaleantanteiprimenupolitike njenihdrava lanica,toimjeuposlednjemperiodunjenogpostojanjasvevieuspevalo,paseMala antantapoelaraspadati,dabiposleMinhenskogsporazumaiz1938.g(kojimsuVelikaBritanija, Francuska, Italija pristale na oduzimanje od strane Nemake dela ekoslovake teritorije, to je predstavljalo odstupanje pred revanistikim pretenzijama Nemake) prestala postojati. Jugoslavija i Rumunijasu,uporedosa ehoslovakom.OdsamogkrajarataJugoslavijajeimalanormalneodnose jedinosaGrkom,sakojomjeodmahpoelapregovoreodobijanjudelasolunskogpristanita,kao autonomnecarinskezoneJugoislavije,prekokoga eobavljatisvojspoljnotrgovinskiprometsajednim delomsveta,kojisuokonanipotpisivanjemKonvencijeradiutvrivanjatranzitaprekoSoluna,10.maja 1923. Konvencijom od 1923.g Jugoslavija je dobila na iskljuivo korienje, na 50 godina, deo solunskogpristanitasablizu100.000kmkvadratnih,adopunjenajesa6protokolautoku1929.g. TakojeslobodnaSolunskazonafunkcionisaladoIIsv.rata,kaoiodvremenanormalizovanjaodnosasa Grkomposlerata.Uvremenuizmeu19301933.g odranojeviesavetovanjapredstavnikasvih balkanskih drava na kojima se raspravljalo o stvaranju saveza iji bi prvenstveni zadatak bio obezbeenjepostojeihmeusobnihgranica ijojjepromenivodila,presvega,italjanskaibugarska politika. Realizovanje ovog cilja poelo je zakljuivanjem dvostranih ugovora. Jugoslavija se sa Turskom, sa kojom je imala prijateljske odnose jo 1924.g zakljuila Ugovor o prijateljstvu 27.Novembra1933.g.Istegodine,TurskajezakljuilaodgovarajueugovoresaGrkomiRumunijom. Posle toga dolo je, 9.Februara 1934.g do zakljuenja Balkanskog sporazuma izmeu Grke, Jugoslavije,RumunijeiTurskekojim jeformiranatzv,Balkanskaantanta.AlbanijaiBugarskanisu prihvatileueeusavezu. II sv rat: na strani saveznika: YU, Grka, Albanija; Sile osovine: Rumunija i Bugarska i Turska neutralna(dopredkrajrata,nastranisaveznika) 41Atlanskapovelja 43 Teheranska konferencija (Staljin, Ruzvelt, eril) odluke su se neposredno ticale pojedinih balkanskihzemalja. 15

45KrimskakonferencijanaJalti,JaltskaformulaopodeliinteresnihsferauticajanaBalkanu.Staljini erildonosesporazumopodeliinteresnihsferanaBalkanu.SADsenepojavljujuuovojpodeli JUG50%50%alijeprevladavaoSovjetskiuticajCrvenaarmijaulazinaBalkana RUM:SSSR90%VB10% BUG:SSSR90%VB10% GR:SSSR10%VB90% UpogleduinteresnihsferanaBalkanusituacijajebilajakoisprepeltana Albanijanijepomenutaobezemljesmatralesudajeonapodnjihovomsferomuticaja. 1945Postamska konferencija teritorijalno razgranienje. U pogledu spornih teritorija prema Italiji saveznici su insistirali da se to pitanje rei mirovnim ugovorom. Oni su Postdamskoj konferenciji formiraliSavetministarainostranihposlova(4velikesileSSSR,SAD,VBiFrancuska) ijijezadatak izradamirovnihugovrasaItalijom,Bugarskom,RumunijomiFinskom. Tako je morala biti nastavljena diplomatska borba za dobijanje ovih teritorija na mirovnoj konferenciji,uraspravamaomirovnomugovorusaItalijom.(Narodnooslobodilakavojskase,pod pritiskom saveznika povukla sa ovih teritorija) argumenti na kojima su se zasnivali jugoslovenski zahtevibilisuetnikisastavstanovnitva,ekonomskaigeografskavezanostovogpodruijazasvoje zalee,istorijskeinjenice..... MirovnakonferencijajepokazalavelikoneraspoloenjezapadnihsaveznikapremaJugoslavijii njenimzahtevima.Savetministarajedoneoreenjepremakomesehrvatskikrajevikojisubilipod Italijom i jedan manji deo Istre daju Jugoslaviji, a Gorica, Beneka Slovenija, Kanalska dolina, Tri,DeviniBujepripadajuItaliji,dokseostalogdelaformiralatzv.SlobodnateritorijaTrsta, toje mirovna konferencija prihvatila 28.Septembra 1946.g (usvajajui Francusku liniju o podeli Istre) JugoslavijajepotpisalamirovniugovorsaItalijom10.Februara1947.g Ugovoromomiru,formianajeslobodnateritorijaTrsta,kojajebilapodsavezni komvojnomupravom, abilojepredvienodapodtomupravomostanedoimenovanjanjenogguvernera.Onasesastojalaod dvezoneZoneAsaTrstompdAngloamerikomvojnomupravomizoneBpodJugoslovenskom vojnomupravom. SlobodnateritorijaTrstabilajezamiljenakaotampondravasasvojimguverneromivladom. GuvernerajetrebaodaimenujeSavetBezbednostiUNuzkonsultovanjeJiugoslavijeiItalijealionnije mogao biti dravljanin ove dve zemlje. On je trebalo da zajedno sa Vladom organizuje izbore za ustavotvornuskuptinukoja edonetiustavSlobodneteriorijeTrsta.Doovakvograzvojanijedolo, zbognemogunostisporazumaokoimenovanjaGuvernera,astvarnozbogigrezapadnihsila. OvakvodranjezapadnihsaveznikanegativnojeuticalonanjihoveodnosesaJugoslavijom. PonaanjeSSSRabilojeglobalnonastraniJugoslavijealinionnijebiospremandasedokrajaboriza ostvarenjeprincipasamoopredeljenjaipomoJugoslaviji. Balkanskezemljesanereenimteritorijalnimietnikimpitanjima,meusobnisukobi,meanje velikihsila(naroitozavremeHladnograta)2+2+2tadajenaBalkanufunkcionisalaovaformula: - GrkaiTurskalanicaNATO - RumunijaiBugarskauVaravskompaktu - JugoslavijaiAlbanijasvakanasvojnainnezavisna. Pripadanjetjnepripadanjeodreenomblikuodreivaojeodreenigeoplitikiivojnostratekipoloaj pojedinihbalkanskihzemalja,iregionaucelini.Balkanjebiotamponzonavamsfereuticaja. 8.Strategijskipravcinabalkanskomprostoru BalkanskopoluostrvoimaspecifianpoloajuEvropi. 16

1. Ima geografski otvoreno zalee preko Panonske nizije (veza sa centralnom, zapadnom i istonomEvropom)tojegeostratekaprednostuodnosunaApeninskopolkojejezatvoreno ApeninimaiPirinejskoggdesuuzaleuPirineji. 2. BitnastrategijskakarakteristikaBalkanskogpol.jepovezanostsaMalomAzijom(kaBliskom Istoku, Centralnoj Aziji, podruiju Kaspisjkog mora. Na Balkanu se nalaze najkrae putne, eleznikeitelekomunikacijskevezecelokupnogzaleasaJugoistonomAzijom. PolozajivelicinaBalkanskogpoluostrvainjegovaprohodnostucentralnomijugoistonom deluomoguavajunajkraeputne, eleznikeitelekomunikacionevezecelokupnogzaleasa JugoistonomAzijom. StrategijskipravcinaBalkanskompoluostrvusuprirodneikomunikacionesponePodunavljasa Sredozemljem,odnosnoMalomAzijom,BliskimistokomisevernomAfrikom.Balkanimadeset takvihpravaca: 1.crnomorskipravac 2.balkanskipravac 3.strumikipravac 4.moravskovardarskipravac 5.kolubarskoibarskikosovskipravac 6.primorskodrinskipravac 7.neretvljanskobosanskipravac 8.unskipravac 9.karlovakipravac 10.ljubljanskipravac SavojnogeografskogstanovistaposebanznacajimateisniprostorBalkana.Onsenalazi u centralnomdeluBalkanautrougluSKOPLJESOFIJAPRISTINA KRALJEVO.SREDITEJE NI.TojenajvanijigeostrategijskiobjekatnaBalkanu;odatlejemoguerazvijatioperacijeu svimpravcimaIZSJ. Kad pogledamo Balkansko poluostrvo kao deo Sredozemlja onda moramo imati u vidu pribrenamora,najvanijelukeiostrvajerseprekopomorskihlukaostvarujuvezenesamoslukamau SredozemljuveisadrugimlukamauEvropi,AzijiiAfrici. Crnomorsko pribreje je upravo zbog tih svojih karakteristika predstavljalo prostor sukobljavanjadvevelikesileuovompodruijutokomistorije:TurskeiRusije.Balkanskopoluostrvou svomcrnomorskomokruenjudobijanesamonavojnomveiuekonomskomznaajujerjepodruije bogatonaftom. PodunavljeukljuujeusebeslivsvihpritokarekaSave,MoraveidonjegtokaDunava. 9.Teritorijalnisporovibalkanskihdravainaroda Albanija:najznaajnijamanjinasuGrci1,8%iRomi.Grcitvrdedajegrkapopulacijadaleko brojnija u Albaniji i da je preko 400.000 kao i da svi Albanci nisu muslimani ve da je 20% pravoslavnihi10%katolikihmiuslimana. Bugarska:UBugarskoj ivimuslimanskanacionalnamanjina,t.j.Turcikojisetretirajukao Pomacijersuodvojeniodmatice.198687.javljasepolitikonezadovoljstvomuslimanakoji eleda napusteBugarskuiivkovimtodoputa.Tadase150.000PomakaseliuTurskumisleidaeimtamo bitibolje.Turskaimjeobezbedilasmetaj,alipotoimnijebilokakosuoekivali,nakonsmene ivkovaoni eledasevrate,aliBugarskaihne eli.Meunarodnazajednicatadaurgirainatajnain sevraajedandeoPomakakojiosnivajusvojupolitikustranku. 17

Bugarskajeimalavelikiproblempriznanjamakedonskenacijeijezika,astosetiedraveprvi sujepriznali.PosleBalkanskihratovadeoMakedonijepripaojeBugarskoj.Bilateralnisporazumi izmeuMakedonijeiBugarskepisanisunafrancuskomjezikuzbograspraveokojezika.Bugarskane priznajepostojanjemakedonskenacije,jezikaimakedonskemanjineuPirinskojMakedonijikojajojje pripalaposleBalkanskihratova,anajznaajnijemanjinesuTurci3,7%iRomiiPomaci.Bugarskaje potpisnicaLozanskogsporazumaiz1923.kojimjeizvrenopreseljenjestanovnitvauciljuetnike homogenizacije.TojeosnovsporovaizmeuBugaraiTurskejerTurskatraipovratakoko250.000 TurakauBugarsku.StoseSrbijetiebilojesluajevagdesuBugarskipojedincipoelidagovoreo zapadnimpokrajnamadeloviokoPirota,Bosilegrada.Toipaknijebiostavbugarskihpolitikihvlasti. Hrvatska:ImaproblemegranicanaseverusaSrbijomnaDunavuiupitanjuje100ine tokm. tosePrevlaketie,pitanjejevefaktikireenoaipravnopotpisivanjemsporazumaiz2002.godine, jerUNidrugezemljeprihvatajusuverenitetHrvatskenazaSRJspornomkopnenomdelu(kodrta Otra),pajeosnovnospornopitanjegranicanamoru,naulazuuBoku.Drugimre imapitanjeje problem garantiranja slobode plovidbe i sigurnosti na za SRJ takobitnom podru iju. Dolo se do kompromisnogreenjaprihvatanjemProtokola2003.gkojimjepitanjereenodemilitarizacijomdela graninogpodruijaizajednikimpatroliranjemuvodamazaliva. Formalno je reeno a sve vie i u praksi ostvareno pitanje priznanja i potovanja prava nacionalnihmanjina.U2004.gpotpisanjeposebansporazumomeusobnojzatitimanjinainjihovim pravima.UHrvatskojjeposle1991.g.srpskamanjinaformalnopriznataiu ivaodreenazakonska prava (predstavljanja u Saboru..materijalnu potporu drave..)ali seu praksi estopostavlje pitanje stvarnih prava i ravnopravnosti. Principijelno je sa Hrvatske strane prihvaeno, ali je u praksi minimalnoostvarenopravonapovratakizbeglicaiprognanihSrba.UJulu2005.gHrvatskajepodigla optubuprotivSRJzaratnuodtetu. Makedonija:ProblemesuimalisaGrkomzbogimenaizastave.Zvezdanazastavipronaena jeugrobuocaAleksandraMakedonskog.Problemjereenjersusmanjilibrojkrakovanazastavi. to seimenatiemakedonskavarijantajedaima2imena.BivaJugoslovenskaRepublikaMakedonijaza ceosvetazaGrkeMakedonijaaGrcisudasepromeniceonazivbezMakedonija.Drugiproblemsu Albanci.PostojipretnjadaeAlbancizanekolikodecenijabitiveina,traeirokuautonomijuieleda budu konstitutivan narod to vodi federaciji Makedonije. ele od Makedonije da naprave sloenu dravu.MakedonskaveinatoneelijerbiznailokrajicepanjeMakedonije.OdTetovadoStrugesu sveAlbanci. DrugiproblemspoljnepolitikevladeuSkopljusadranjeuodnosimasaBugarskom, ijisu vojniciuobasvetskarataokupiraliMakedoniju,pokuavajuidarealizujukonceptVelikeBugarske. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu, (dijalekt) bugarskogjezika.Drugimreima,Bugarskajepriznalamakednoskudravualineipostojanjeposebne Makedonskenacije,tjMakedonijajezaBugarskusamojojednaBugarskadrava. Dugo nisu bila regulisana pitanja razgranienja i predstavnici Makedonije su izraavali nezadovoljstvo zbog toga. Formirana je zajednika,meovita meudravna komisija eksperata za obeleavanjegranicaiodralajenekolikosastanaka.PredstavniciMakedonijesuzauzelistavdaje granicautvrena(jersukaodokazenavodilivojnekarteizperiodaSFRJ),doksupredstavniciSRJ takavstavindirektnoodbacivali.Problematinateritorijabilajelocirananatrimesta: arPlanina, Kozjakai(kumanovske)CrneGore.SRJjepostavilazahtevezakorekcijugranicenatrimesta, to predstavniciMakeonijunisuprihvatili.NakondolaskanavlastdemokratskihsnagauSRJiinteziviranja saradnjesMakedonijomiovopitanjejereenopotpisanjepsorazumodemilitarizaiji,naosnovukoga jenaterenupoelaidemarkacijakojajeobavljenaodtromeenagraniciBugarske,MakedonijeiCGdo delagranicenakojemjeKiM.Zbognemogunostidanaevlastiizvredemarkacijunatomdelu 18

granicemakedonskastranajejednovremeprihvataladaseposptpakdemarkacijeprivremenozaustavi. Nemasporenjauoblastiimovinskihisocijalnihpitanja. Pitanjepoloajamanjinat.j.srpskeuMakedonijijerMakedonacakaopripadnikamanjineunas gotovoidanema.ProblemjeunespominjanjusrpskemanjineuUstavuRM. Postojijo jedanspecifianproblemproblemodnosaSPCikanonskinepriznateMakedonske pravoslavne crkve to nije meudravno pitanje nego versko tj.. crkveno.Pitanje je priznanja Makedonskepravoslavnecrkve.Makedoncismatrajudajetajna stavnacionalistiki.Deavalesuse zabrane svetenicima SPC da u crkvenim mantijama prelaze makedonsku granicu zbog ega su reagovalinaidravniorgani.OdnedavnojetopitanjezaotrenoodlukomnajviihorganaSPCda proglasenovuOhridskuarhiepiskopijukojuvodesvetenicikojipriznajucrkvenuvlastSPC. Srbija:Albanci16,5%aliihnaKosovuima90%,Crnogorci5%iMaariuVojvodini. USlovenijiiAlbanijinema kolaimedijanasrpskomjeziku,MaariiItalijaniimajugarantovano poslanikomestouparlamentuiakoihima10putamanjeodSrba. SrbiuSlovenijinisu akninacionalnamanjina(imaih39.000)poizvetajuopoloajuSrbau zemljamauokruenju togajesainiloMinistarstvozadijasporu.PoloajnacmanjineuSloveniji imajuMaariiItalijanikojihimazantnomanje.USlovenijijenajveiproblemto10.000Srbasevode kaoizbrisaninisudobilijodravljanstvoposlesamostalnostiSlovenije.UAlbanijiSrbiimajustatus nacionalne manjine ali najvei problem Srba u Albaniji je nemogunost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna taan broj Srba. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200.000.Problemsu estinapadinaSrbezbogtajnihoptunicaipristrasnihsuenjazanavodneratne zloine.UBiHsukonstitutivannarodiimaih50.000.URumunijiSrbaimaoko20.000iimajustatus manjine.UMakedoniji40.000iproblemjenereencrkvenispor,lo kvalitetnastavenasrpskomiu Maarskoj 3.800problem je to je u pripremi novi zakon o manjinama koji predvia smanjenje njihovihprava. SporsaBugarskomoptinaStrumica.UpitanjejerazgranienjenaTimoku1884.Timokjeu meuvremenumeandriraoalinejasanjestratekiznaajmodazato tojeupitanjutromeailizato tojetonajniatakanadmoreskevisine. ProblemnaKosovusaAlbancima.NaKosovskojstranijeSrpskostanovnitvoauMedveisu Albanci. Sa nima su odnosi najkomplikovaniji, zbog srpskoalbanskog etnikog spora na KiM . AlbanijajejedinanasvetukojajepriznalaRepublikuKosovoiomoguilaradnjenogdiplomatskog predstavnitvauTirani. PoslepobededemokratskestrankeiSali Berie naizborima 1992.godnsi saAlbanijom su zapaliukrizu.Albanska eljadasepribliiEUiNATOuistavtedveorganizacijedaseproblem Kosova mora reavati unutar Srbijedonekle je omoguilo poputanje u odnosima izmeu ove dve susednezemlje,iakosuoniidaljedalekoodnormalnih. UvremeMiloeviaodnosisubilizategnutialineotovreno.MiloevisenaKritu1997sastao saAlbansimpredsednikomFatosNanom.IdejajedaAlbanijanepodravaotvorenoprotestnaKosovu alijeinilainekeneprihvatljivepoteze.AlbanciniuspresreniidejomalbanacasaKosovaiujedinjenju svihAlbanaca.AlbanciseplaedabiAlbancisaKosovapobeduprebacilinasebe. Trgovinajemala.OdnosiSRJiAlbanijebieunajveojoptereeniKosovominjegovimbuduim statusom. Uz to obe zemlje imaju katastrofalnu lou ekonomsku situaciju. Diplomatski odnosi sa Albanijomobnovljenisu2001.g. Rumunija:ImalajenesporazumsaMoldavijom.URumunijisesmatradasutoRumuniane Moldavci.TopitanjejejakodelikatnoalionigakontrolisuzbogpristupaEU.Moldavijajedanas punopravnadrzavainacija.TeritorijalniproblemimajusaUkrajinom,avezanjezaZmijskoostrvo. 1945.RumunijajeustupilatoostrvoSovjetskomSavezuiRumunikaudajetobilonakoriscenje,a 19

Ukrajincitvrdedajeonodatotrajno.Razlogtogproblemajestenaftaokoostrva. RumunijaimaipretenzijepremaJunojDobrudikojajeposleIIsvratapripalaBugarskoj.San stefanskimmiromRumunijajedobilanezavisnostideoDobrude.TokomBalkanskogratanakratkoju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbediiskrcavanjeuDobrudialijeNemakazauzimainudijeBugarskojalineceluzbogstratekih puteva.AliPariskimugovoriom1918.RumunijadobijaJunuDobrududabiposleIIsvrataJuna DobrudaipakpripalaBugarskoj. ZnaajanjeTemivarskiugovorpotpisan1996izneuMaaraIRumunijeakojidefiniestatusI prava maarskih manjina u Rumuniji (Transilvaniji) U pitanju su 3 upanije u centralnom delu RumunijegdesunastanjeniMaari.DatasuimsvamanjinskapravapaIpravonaizborlokalneuprave alibezpravanateritorijalnuautonomiju.UgovorjepotpisanpodpritiskomSAD,EU,NATOa. Turska:problemsaGrkomnaKipruiokoegejskihostrva.UMalojAzijioblastIzmira. Grcka:JunoodmoreuzaBosforIDardaneleidanastrajeteritorijalnisporizmeuGrkeiTurskeoko Egejskihostrva.NekolikoGrkihostrvajepodsamomobalomTurske.Problemsepojavionastankom tehnologijeovaenjunafte.Popravumoraproirenjemteritorijalnogmoraod12nautikihmiljaGrka jetajdeomoraiskoristilaidolojedospora. Zatim1974.izbiojesporzbogKipragdepostojitradicionalnorivalstvo.DolojedoTurske intervencijenasevernomdeluisevernideoKiprajeproglaenTurskomRepublikomkojunikonije priznavao.IntervencijomUNkonfliktjeobuzdanidanastonijereeno. 10.KarakteristikeistorijskograzvojaBalkanauStaromiNovomveku Nateritorijamabalkanskihdravaikroznjihovuistorijumoesepratitisusretanje,preplitanjei sukobidvecivilizacije:IstoneiZapadne. PropauZapadnogRimskogcarstvanastajuranofeudalnedraveitajprostorjeimaoregionalni znaaj. TrajniuticajinaBalkanusudolazilisaotvorenogseverailisajugaevroazijskomvezomslede i pravceseverjug.RimljanisuosvojilinajveideoBalkanaaliganisunaselili,izuzevJadranskeobalei Dunava.Poetkom6.vekapostojalesudve,uglavnomgradskeoblastirimskiseverizapadigr kijug iistok. JuniSlovenidolisusaSeveraKarpataudobaseoba,preliDunavinaseliliseodAlpado Peloponezamenjajuietnikisastavstarosedelaca.Starosedeocihelenizovani,romanizovaniidrugi povuklisuseuplanine,priobalnailiostrvskautoita,ilisusepomealisamnotvomdoljaka,kojisu isamibiliasimilovani tosuvieprodiraliugrkezemlje.Naposletkujeslavizovan iroksredinjii kopnenipojasodJadranadoCrnogmora.OptinazivSlovenijepridatgraninomstanovnitvukojese upotpunostirazlikovaloodneslovena.Staraimenavodeihplemenaproirilasusenasveonekojesu naseljavaliodzapadnihdolinadoJadranaHrvatiinaonedujunihpritokaDunavaiokolnihnizija Srbi. Prvipokuajhristijanizacijeprekinulesuseobe.DaljepokrtavanjeSlovenapodisprepletanim uticajimapapstvaiVizantijedovelojedotogadalatinskavarijantapreovladanaZapadu,doksugr ki obrednanarodnomjezikuizvanhelenskekulturnesfereproirilivizantijskimisionari. Bugarisuu9.vekusuizoblastiIstonoodAzovskogmoradoselilinaobaledonjegDunava. BugarisudoiveliprocvatzavremeSimeonakojijeuzeotituluCara913.godineipoku aodaosvoji Carigrad. Maari(Ugri)susenaseliliuPanonskojravniciprimivihrianstvo.Hrvatskasepodprvim ugarskimkraljemprostiralairinomsvogistorijskogopsega. 20

Srbija je u to vreme koristila opsednutost Zapada Vizantijom, Svetom Zemljom to je produbljivalorazlikeizmeuRimaiKonstantinopolja.NemanjiisupodsticaliLatineprotivGrkai irilisusena tetuBugaraiVizantijaca.Nemaljiiuzimajutitulukraljadobivi1217.kraljevskukrunu odpape,acrkvenusamostalnostodpatrijarhaizgnanoguvizantijskuNikeju.Kadase1346. kralj DuanseovenaocarskomkrunomSrbaiGrkanjegoviposedisuseprostiraliodSaveiDunavado Korintskogzaliva.Umroje1356.Urazdobljuizmeu12.i15.veka itavopoluostrvojebilomost izmeuIstokaiZapada. NaBalkanususeu13.vekupojavileprvedoma edravevlahijeMoldavijaiVlaka,ijisu stanovnici govorili romanskim jezikom , upotrebljavali slovensko pismo i pripadali istonom hrianstvu. aknicarDuannijeuinionitavieizuzevtojenametnuolinuvlastnadvelikaimacarstva kojeseraspaloposlenjegovesmrti.KrajsrpskemoijestvoriovakuumnaBalkanu.Ugarskasasevera ijovieosmanlijskiTurcisajugasupourilidatajprostorpopune. OsloboenanadmonesenkeSrbije,Bosnajeostvarilarazdobljeslavepodvladavinomkralja Tvrtka. U rodbinskim vezama sa dinastijom Nemanjia, iji je eleo da bude naslednik, Tvrtko je proiriosvojudravunasrpskezemlje,alitakoeinaHrvatsku,preuzevititulukraljaSrbije,Bosne, HrvatskeiDalmacije. Otkakosuse1354.uvrstileuEvropi,OsmanijesupotinileDuanovevelikaeuMakedoniji raskomadanubugarskumonarhiju,pa akivizantijskogcara,kojijebiosamosenkanekadanjeslave. BitkanaKosovu1389,ukojojjesrpskivladarusavezusabosanskimkraljemTvrtkom,biopora en, nijezapeatilasudbinuBalkana,alijesmatranasudbonosnomzbognaporanastvaranjuhrianskog savezakojisujojprethodili.PotisnutinaseverpremaUgarskoj,ostacisrpskogkraljevstvasuopstalisve do1459.godine.Bosnajepala1463. StupivinaBalkan,OsmanijesusepolakokretalekaseveruurazdobljuodpadaGalipolja1354. dobitkenaMohau1526,koristeiunajveojmeriraspadajuifeudalniporedakiverskonejedinstvo poluostrva.Povodzaturskonapredovanjeupoetkujebiopritisakkojisusamiosvajaipodnosiliu MalojAziji.TurkejesastenovitihvisijaMaleAzijeprivlailadalekoboljabalkanskazemlja.Prve periodosvajanjajeodlikovaloprilagoavanje,Osmanlijesu eledaihsmatrajubatinicimanaslea Istonogrimskogcarstva,dokjeislampodnosioJevrejeihriane.Osmanskiposedisuizolovalivei najveideoBalkanaodostatkaEvrope,apravoslavljeodostaloghrianstva. Opadanjeosmanlijskemoijeomoguilodrugojimperijalnojdinastikojsili,Habzburzima,da posegnuzaBalkanomiostvarenadpoluostrvomposredanilineposredanuticaj.Turskapretnjajedo kraja17.vekabilasuzbijena,naveideozemaljaugarskekruneponovoosvojen,vazalnatransilvanska kneevinaprisajedinjena,dokjeuhabzburkezemljedovedenojoJunihSlovena. NeuspehposlednjegturkogupadauSrednjuEvropu,usled egajeslomljenaopsadaBea1683, konano je preokrenuo tok stvari. Austrijanci su zajedno sa mnotvom junoslovenskih vojnika, umaritaliuSrbiju,gdesunailipodrku.Karlovakimmiromiz1699.godinecarujeformalnovraen najveideoUgarskeiHrvatske.Kakojeratobnovljen17181739.i17871792,Austrijancisu prodiralidubljeupoluostrvo,podiuistanovnitvonaustanak.Voebalkanskihzemaljasusadabile zavisne od bekog dvora. Nesigurni u odanost svojih hrianskih podanika, Turci su u 12. veku podsticaliislamizacijuuosetljivimoblastima. UturskomperodunaBalkansuprodrletekovineraznihcivilizacija.Vizantijskacivilizacija,koja jeuosnovipostalagrkave uvremeosvajanja,nastavljenajeprekogrkeprevlastiuCrkvi,ikasnije olienaufanariotskom*uticajuitrgovinikojomupreovladliGrci.Evropskiuticajikoji epodstaknuti dalekosenepromene,poelisukrajem18.vekabogobojaljivodazraeizFrancuske,prekotgovinei diplomatije,pa akiuintelektualnompogledu,kaosuprotnostadministrativnojprosveenosti.Tadaje 21

Francuska revolucija odvratila panju Habzburga od Balkana, dok je na poluostrvo donela revolucionarneidejepovezanesapojmomnacije. Naprelaskuizmeu18.i19.veka,Balkanjeutonuoubezvlaepotosumonipustolovi proirililinuvlastsasvojihposedana itaveoblasti.Lokaliupravitelji,albanskiibosanskivelikai, odmetnuzijanjiarskikomandantiiostaliratnigospodarikojisu iveliodzemljeodbijalisunareenja carskevlasti,stavljajuiseizmeusultanskevlastiinjenihhrianskihpodanika. Poetkom 19. veka periferije su stupile u razdoblje promena, slino vremenu osmanlijskog osvajanja.ProsveenairomantiarskaEvropaihelenstvoponovosusemeusobnootkrili,alijeupravo srpskojpodeljenostiizmeunapredneisnaneAustrijskemonarhijeizaostaleislabeOsmanlijske carevine,bilosuenodazaponeprocesosamostaljenja. Islam je na Balkanu ostao granina religija, nalazei se u stalnom dodiru sa hrianskim verovanjima. *Fanariotipravoslavnaaristokratija,vrhgrkogsvetauOsmanlijskomcarstvu;razvojsuimomoguili njihovpoloaj,kulturnozaleeipristupnaPorti. 11.SrednjovekovnebalkanskedraveinjihovopokoravanjeodstraneOsmanskogcarstva Uperioduodkraja15.dokraja18.veka,junoslovenskezemljesusenajveimdelom,izuzev Dubrovnika,nalazilepodstranomvlau.PodTurskomvlaubilesu:Makedonija,Srbija,Bosna,ado kraja18.vekaiCrnaGora,kaoinajveideoHrvatskeiVojvodine.DeoHrvatskeiSlovenijebiojepod vlauAustrije,doksuDalmacijaiBokaKotorskabilepodvlauMletakerepublike.(Ovdemoeda seiskoristideoprethodnogpitanjaonaseljavanjunarodanaBalkaninjihovopokoravanjeodstrane Turaka) Bugarisuseu9.vekuulogorilinaobemaobalamadonjegDunava.Bugarskajedoivelasvoj vrhunackadajenjenvladarSimeonprisvojiotitulucara913.ipokuaodazauzmeCarigrad.Bugarsko carstvojeuzimalodanakodosvojenihoblastikojesuseprostiraleodDunavadosevernihgrkihoblasti iJadrana. Maari(Ugri)naselilisuseuPanonskojravnici. SrbijajekoristilaopsednutostZapadaVizantijomiSvetomzemljom,Nemanjiisupodsticali LatineprotivGrka. ireisena tetuBugaraiVizantijaca,vladariizlozeNemanjicasuuzelititulu kralja dobivsi 1217. kraljevsku krunu od pape, a crkvenu samostalnost od patrijarha izgnanog u vizantijskuNikeju.Kadase1346.kraljDuanuSkopljusamovenaocarskomkrunomSrbaiGrka, njegoviposedisuseprostiraliodSaveiDunavadoKorintskogzaliva.Uvremekadajeumro,Du anse nalazionakorakodostvarenjasvoje2tenje:dazaposedneCarigradidapovedeevropskuodbranu protivTuraka. MadajegraenapouzorunaVizantiju,srednjovekovnasrpskaibugarskacivilizacijanijebila iskljuivo okrenuta istoku ve su vladari i Srbije i Bugarske, poglede upravljali ka oba sredita hrianstvasvedoknisuspoznalimonuintegracionusilukojujepruaovizantijskikoncept. Urazdobljuizmedju12.i15.veka itavopoluostrvobilojemostizmeuIstokaiZapada. FeudalnislojBosnepoeojesamostalnodaserazvijau12.vekupopovrnimsizerenstvomUgarske. U13.vekupojavilesuseprvedomaedraveMoldavijaiVlaka(stanovnicisugovorili romanskim jezikom, upotrebljavali slovensko pismo...), a ostalo proslovensko stanovnitvo je bilo potisnuto u planine, naroito u Albaniji, koja je naposletku (u trvenju izmeu Italije i Balkana) ukljucenauDuanovocarstvo. Nakon kraja srpske moi stvoren je vakuum na Balkanu, Ugarska i Venecija sa severa, a 22

OsmanskiTurcisajuga,pourilisudatajprostorpopune. BosnajeostvarilarazdobljeslavepodvladavinomkraljaTvrtka,nakon ijesmrtijekraljevstvo prikljetenoizmedjuTurakaiUgara. Otkakosuse1354.uvrstileuEvropi,OsmanlijesupotinileDuanovevelikaeuMakedoniji, raskomadanuBugarskumonarhiju,paakivizantijskogcara.BitkanaKosovu(1389)nakojojjesrpski vladarusavezusabosanskimkraljemTvrtkombioporaennijezapeatilasudbinuBalkana,alije smatranasudbonosnomzbognaporanastvaranjuhrianskogsaveza(kojijeprethodio)kaoirazmere pogibijekojujeprouzrokovala.Ostacisrpskogkraljevstvaopstalisusvedo1459.ibilisupotisnutina severpremaUgarskoj.1463.doaojeredinaBosnudapadne.SamojeDubrovnik,zahvaljujuitome stojeplaaodanakitrgovaosasvima,ostavljennamiru. Ugarskohrvatskokraljevstvoraspalose,nakonstosumusepribliiliTurci,1493.KadasuTurci porazili Ugre na Mohau, habzbursko preuzimanje preostalih poseda ozakonjeno je izborom FerdinandaHabzburkogzakraljaUgarskeapotomiHrvatske.Osvajanjegrkihzemaljadovrenoje teknakonpadaCarigrada,1453.TurcisugradnazvaliIstambul. Teritorijalniobliksrednjovekovnihbalkanskihkraljevinabiojeveomanesiguran.Kakosuse kraljevine razvijale, njihovi vladari su uzimali kraljevske titule, a zatim (kao u sluaju Srbije i Bugarske)carske,imesuseuzdizaliunaslednikeVizantije,kojaje,iakoukulturnompogledugrka, ostalaposvojojimperijalnojideologijirimska.Osmanlijesudoleutajsvetkojisemenjao.Trajan Stojanovi ovedogaajejenazvao Evropskistogodinjirat timejeobjasniosloensukobkatolika protiv katolika, hriana protiv muslimana, Osmanlija protiv kraljevine Ugarske, seljaka protiv gospodara.ProdornovihosvajaauEvropipogodiojeceliBalkan. aksuideloviBalkana,kojisu ostaliizvanokviraOsmanlijskogcarstvasluilikaotamponzoneizkojihsusenjihovisusedibraniliod Turaka. TurkejesastenovitihvisijaMaleAzijeprivlailadalekoplodnijabalkanskazemlja.Postepeno sukrenuliuosvajanje.Prviperiodosvajanjaodlikovalojeprilagoavanje.SameOsmanlijeelelisuda ihsmatrajunaslednicimaIstonogRimskogCarstva,dokjeislamtrpeojevrejeihriane. VizantijajesvojusudbinusmatralazapeaenombilodapadnepodvlastLatinabiloTuraka. BitispasenostraneLatinaznailojegubitakpravoslavlja,doktakvaopasnostnebipostojalaakobi carstvouzeliTurci.CarVizantijetj.njegovavlastpostalajemaglovitsimbol,alicarigradskipatrijarhje ostaoverskipoglavarveinehrianakojisuvebilipodOsmanskomvlau. Osmanskavlastpredstavljalajesultanovopravodaupotrebljavai titisveizvoredobaraida odrzavaharmonijumeudrutvenimstaleimaireligijskoetnikimgrupamailinacijama( miletima). Prvistaleinilisunosiocidravnihslubi.Zemljoposednik spahijabiojeupoetku inovnikkojijepribavljaoodreenibrojljudiuskladusapovrinomsvog imanjatimara.Spahijanijepolagaopravovlasnitvazemlje,alijeprimaodohodak. NaseljavanjeTurakabilojeusredsreenonadolineirenebaseneistonogisredinjegBalkana inagradove. Osmanlijsko razdoblje bilo je svedok velikih seoba. Deo stanovnitva odlazio je na sever, povlaeisesaostacimasrpskogkraljevstvaizMakedonije,apotomiprekoSaveiDunava,po tosuga UgriiHabzburzipozivalidaobraujeibranigranineoblasti.SadrugestraneiTurcisuprivlaili doseljenikeraznimpovlasticimakakobiobnoviliprivredu. estesubileilokalneseobe.PrviTurski napadporemetioje ivotunizijama,pajeseoskostanovnitvobealouviepredele.Mnotvoihse selilouDalmacijugdesupotisnuliromanskostanovnitvo. OsmanskocarstvojeproirilovlastinaRumunskekneevineugovorimaiz1392.i1413.godine kojimasunjihovivladaripostalisultanovisavezniciivazalikojisupla alidanak.Osmanskomcarstvu rumunskekneevinesubilepotrebnekaomeuoblastikojesuobezbeivalenamirnice. UVlakui 23

MoldavijusenisunaseliliTurciinjihovopostojanjenikadnijedovedenoupitanje.Njihovikneevi,kao jedinipreostalipravoslavnivladarinaBalkanu,videlisusebekaonastanakvizantijskegranice. OsmanskocarstvojebilanajveamuslimanskadrzavaOsmanskiTurcipripadalisusunitskom ogrankuislama;hrianiiJevrejisusmatraniposebnimmiletima(nacijama)kojimajebilodozvoljeno dazadresvojezakoneiobiajemadasaizvesnimogranienjima. JedinstvoIstoneCrkveuOsmanskomcarstvuomoguilojojjeulogu uvaranavienaina. SultanjeobnovioPekupatrijariju1557.dabipruioizvesnozadovoljstvoSrbimakojisusnosili znatandeorataidabiihobjedinjenepodcrkvomkontrolisao.Patrijarijajeobuhvatalatadanajveu jurisdikcijudeoseverneMakedonije,prekoSrbije,CrneGore,Bosnedopravoslavnihnaseobinana habzburkimimletakimteritorijama. OsmanskiposediizolovalisunajveideoBalkanaodostatkaEvrope,apravoslavljeodostalog hrianstva. Grko pravoslavlje je ve bilo antizapadno posle unitenja koje su joj naneli krstai. Katolika Evropa nastojala je da nametne papsku supremaciju kao cenu za vojnu pomo protiv Osmanlija. Osmanlije su retko doivljavale Pravoslavnu crkvu kao moguu opasnost. Opstanak Pravoslavnecrkveomoguavalajeupravonjenaslabostkaoorganizacije. CarstvojebilonavrhuncumoipodsultanomSulejmanomVelicanstvenim(15201566). Bugarska,AlbanijaiBosnasunaroitobilepogoeneirenjemislama. toseAlbanijetie,njenifeudalnigospodaribilisusitniisamostalni.Osmanlijesusesporazumelesa njima poto su im ponudili timare, ali u toj zemlji vodio se pritvoran ivot izmeu pravoslavlja i katolianstva.irokaislamizacijazapoelajenakonstojeslomljenSkenderbegovustanak(podignutu saveznistvusaVenecijom).SeobeAlbanacanaKosovo,uMakedoniju,TesalijuiPeloponezdoprinele suislamizacijiialbanizacijislovenskihigrkihoblasti.Islamizacijajenajviesporovoenausredinjoj Bosni. NeuspehposlednjegturskogupadauSrednjuEvropu,usled egaje1683.slomljenaopsada Bea,konanojepreokrenuotokstvari. 12.Prveoslobodilakeborbebalkanskihnarodakrajem18.iuprvojpolovini19.veka Osmanlijski sistem nije nametnuo ni politiku integraciju niti novu kulturu. Osmanlijsko carstvo je time to je izolovalo Balkan spreilo razvoj njegove unutranjosti, ali je zato omoguilo njegov opstanak i ouvanje iskonskih vrednosti. Crkva i usmeno pesnitvo bili su posrednici izmeu srednjevekovne prolosti i seoske kulture. Drutveneprilikeuovomperiodu Potosuproirilisvojuulogu,fanariotisuusmerilivizantijskutradicijuunovevode.Poelisu dabivajuimenovaninadunostiusredinjojosmanlijskojbirokratiji,adaseprethodnonisupreobraali uislam.Fanariotisuudruilisvojebogatstvoipoloajkojisuzauzimalinavrhugrkeetnikeelitesa stvarnomteritorijalnomvlauurumunskimkneevinama,gdesustaralipravedinastije.Takosusnaili postojeihelenskikulturniuticaj,podsticalisugrketrgovceibilipokroviteljipokretimakojisuvodili stvaranjupravoslavnovizantijskepolitikesvesti.Poredfanariotskoguticajavrloznaajanuticajna pokoreno stanovnitvo Balkana ostvarile su i ideje Francuske revolucije. Najpoznatiji predstavnik takvogduhabiojeRigaodFere.UsvojimspisimapozvaojestanovnikeRumelije,MoldavijeiVlake, EgejskihostrvaiMaleAzijedaustanuistvorehelenskurepublikunanaelimaslobode,jednakosti, bratstvainarodnogsuvereniteta. Lokalniustancibilisuneuspeniipovlailisuodmazdu.Meutim,sabirajuiefekatratovaili ustanaka koji su pogaali mnoga pokolenja, zajedno sa stvarnim nestajanjem samih osnova osmanlijskog sistema, stvorili su pogodno tle za pobune protiv centralne vlasti, kao i za nastanak uporednihmesnihhijerarhija. 24

OsamostaljivanjeodosmanlijskevlastipoelojenaperiferijamaCarstva.Razvojtogprocesa biojepostepenineredovan,predodreenprostoromiprisustvominteresaEvrope.Uprvimdecenijama 19.vekadogodilasusedvaustankakojizavreujudabudunazvanirevolucijamabiojetoustanak SrbauBeogradskompaaluku1804.godineiustanakGrkasajezgromnaPeloponezuiostrvima1821. godine. Srpskarevolucija BeogradskisandakjeudvarazdobljabiopodokupacijomiupravomAustrijeuperiodu1718 1739i17881791.UtovremeoblastjenazvanaSrbija.Obnovaosmanskevlasti1791.do lajesa amnestijomiautonomijom.UporeenjusaokolnimprovincijamaBeogradskisandakjebiokaoraj (ovozaistapieuknjizi ).Veimdelomjeupravljaosamsobomkaofederacijaseoskihzajednica, nastavljalosedoseljavanjesajugaiodravaojeprekogranineveze. Dopoetka1804.godinejaniarskiodredinasilusupreuzelivlast.Istegodinepokoljstareina doveo je do eksplozije uplaeni prvaci mobilisali su seljatvo, zajedno sa hajducima i bivim austrijskimvojnicima.Tonijebioustanakprotivsultana,vepobunadelahrianaprotivmuslimanskih uzurpatora.UstanicisunastojalidaprivukuispravneTurkeioekivalidaAustrijaobnovipreanjiblag reim. U umadiji, naoruani ljudi Karaora Petrovia zapoeli su ustanak spaljivanjem hana janiarkogkapetana.Karaorevadominantnalinostinjegovozaleebiojebogatitrgovacsvinjama, alitakoeihajdukikomandantstarosedelakihpomoniheta(frajkora)uaustrijskojvojsciuinilisu gaprirodnimvoom.Dojeseni1804.godine,pokrajinajebilaosloboenaodjaniaraiustanakje nastavljen. BilojepogrenosmatratiPrvisrpskiustanakizdankomFrancuskerevolucije,predstavaonjemu kaosrpskojrevolucijiprihvaenajeuEvropitogvremena.Oslobodivisandakodjaniara,ustanak jejednovremenounitioisametemeljeosmanlijskevlastiunjemu.Osloboenomteritorijomupravljala jedomaavlast,abranilajujenarodnavojska. Ustanikoratovanjeimalojeodjekaiususednimpokrajinama.Odravanesuvezesostalim odmetnicima,dovoenisudobrovoljcisahabzburkegranice,izCrneGore,Bosneiizdrugihkrajeva Balkana.UstanicisudobijalipomoodsrpskihtrgovacaizHrvatskeidrugihzemalja,fanariotaiGrka izrasejanja.Portasenalautekompoloaju.Zbogoptegslomaosmanlijskevlastionanijemoglada dovede dovoljno snaga pred obe pobunjene strane. Do 1805. godine ustanici su porazili jednu osmanlijskuvojsku,zbogegajePortaobjaviladihadratzaislam. Prvi srpski ustanak trajao je sputan izmeu uspona i padova francusko ruskih odnosa i Napoleonovihratova.Kadasuruskesnageuleukneevine,aTurska1806.godineobjavilaratRusiji, Francuzi su podsticali, a Rusi obeshrabrivali sporazum Porte sa Karaorem. Mada su ga borci uglavnompodravali,Karaoresesuoiosazaziranjemseljatvaodsvakevlasti,takodajeostajaosve vieusamljen.Nijebiodobarpolitikivoaumeriukojojjebiodobarvojnikomandant.Srbijajedo 1807.godinebilapotpunoosloboenaodosmanlijskevlasti. ZbogpogoranihodnosasaNapoleonom,RusijajepouriladasklopimirsaTurskom.Miromu Bukuretu1812.godineRusijajezadralaBesarabiju,oblastMoldavije,dobivizaSrbijuponovnu uspostavuuslovakojisupostojalipreustanka.Karaorenijebioukljuenupregovore,ijiishodnije prihvatio.PortajeuoekivanjufrancuskognapadanaRusijupouriladaporaziSrbe,neobaziruise naugovor.KakosusilebilezauzeteNapoleonom,ovajpohodTurskejebioitekakouspean.Uleto 1813.godineOsmanlijesuupaleuSrbijusatristrane,slomileustanike,zapoelepokolje,pustoenja, spaljivanja,proterivanja,upostavljajuivladavinuterora. Ustanak je unitio stari osmanlijski sistem u Beogradskompaaluku, koji je uaprilu 1815. godineponovoustao,podMiloemObrenoviem,jednimodvoaprethodnogustankakojinijeizbegao 25

prekoSave.ImadajePortaponovoobjaviladihad,Drugisrpskiustanakjebiodrugaiji.Turcisu uvialida esaporazomNapoleona,moratidasesuoesaRusijom,srpskiprvaciiseljacisubili osiromaenii prihvatilisuono tosumogli dobiti. Milo jepregovaraouvremedokjejo uvek ratovao,boreisedaobezbedimogunostdatrguje,takojedonovembrauspeodasesporazumesa komandantom osmanlijskih snaga. Pod formalnom sultanovom vlau, na elo obnovljene domae upravedoaojeMilo,kojisepotomkorostionastavljenomkrizomOsmanlijskogcarstva,kakobi1830. godinedobioizvaninoonotojeustvarnostivebiostekao. Krajfanariotskevladavinekneevinama.Dunavskekneevinesusenalazileizvanevropske Turske.Kaougorovorneteritorijeostalesuzarobljeneizmeusvejaegpritiskaevropskihsilana OsmanlijskocarstvoislomaupraveuRumeliji. Bojarisubiliprvimeustaleimanakojejerumunskodrutvobilopodeljeno,posedovanje zemljejebiloglavniuslovnjihovogpoloaja,madajesredinom18.veka,poruskomuzoru,dravna sluba postala obeleje stalea. Plemstvo je bilo daleko od bilo kakvog jedinstva. Politikom je preovladaosukobizmeukneeva,kojisunastojalidacentralizujuvlastnadzemljom,ibojara,kojisu sevrstodralisovjihpovlastica.Svetenstvojebilosvemanjejedinstveno.Malobrojnisrednjislojnije uticaonadogaaje. irokislojevirumunskogstanovnitvabilisuujo loijempoloajuodsrpskihi grkihperifernihoblastiukojimajeizbioustanak. Godineizmeu1806.i1812.bilesuizuzetnoteke.Kneevisu1802.imenovanipodruskim,a 1806. svrgnuti pod francuskim uticajem. Rusija na to nije pristala, zbog ega je uvela vojsku u kneevine.Usledilisuratiestogodinjaruskavlast.Rusijajevratilaranijekneevenanjihoveprestole, upravljajuikneevinamabezobziranaOsmanlijskocarstvosvedo1812,kadasujojednomdolepod punusultanovuvlast. PosleNapoleonovogpada,Rusijajepovratilauticaj,alisenarodkneevinaodnjeotuioposle godinaokipacije.Oslabiojestrahkojisubojariimaliprematurcima.Fanariotskavladavinajeosnaila vezesaRuskomcrkvom,kaoisaVaseljenskompatrijarijom.Heterija*kojaseproirilazavremeruske okupacije,donelaje udnovatumeavinunadahnuanaelaSvetealijanse,podruskomzatitom, zamislidaeGrkapovestibalkanskehrianeuslobodu.UHeterijusubiliukljuenirumunskibojari, grkiisrpskitrgovici.NajznaajnijavezaizmeuHeterijeinjenihbalkanskihpristalicaiRusijebioje AleksandarIpsilanti,kojijepristaodapovedeudruenjeusvojstvu zatitnika.Zbrkaniplanoviza grkiustanakdovrenisuoktobra1820.godine.Milo Obrenovi jeodbiodauestvuje.Moldavski knez,MihailSucjebiouesnikupripremamazaustanak.Jojednaznaajnalinostuovojustankuje bio bojar, Tudor Vladimiresku, on je imao svoju organizovanu miliciju za suzbijanje plja kakih prekodunavskihbandi.VladimireskujeodravaovezesaIpsilantijemivodeimbojarimakojisuga uveravalidajepravovremedasepodigneustanak.Vladimireskujeuveravaonaroddajeustanak zapovediosamcar,radinaeslobodeislobode itavegrkenacije.Pozvaojeseljakedaustanu protivzloupotreba,ipakpostavivirazlikuizmeuzlihgospodaraionihkojisusanama.Njegov pozivbiojeupravljenprotivfanariota,aneprotivsultana.Prilomujenahiljadeseljaka,kojivienisu plaaliporeze. Poetkommarta1820.godine,IpsilantijepreaouMoldavijuiuaouJaisamalimodredom sledbenikaizjuneRusije.Preuzeojevlast,najavioratzaosloboenjesvihhrianaizajamioda e monasilakaznitisvakiturskinapadnamoldavskuteritoriju.Ipsilantijezajednosaknezompisaocaru koji se nalazio na evropskom samitu u Ljubljani, zahtevajui trenutno slanje ruskih snaga u Moldaviju.Izgledadasuheteristidolidouverenjadasustvorilisituacijukojabiopravdalarusko meanje.Pogrenosuprotumailiruskuipodrkuuzemlji.Tek tojeIpsilantiotiaouBukuret, doznalosedagacarnepriznaje.Knezje abdiciraoi otiaouTransilvaniju.Obaprestolasubila upranjena. 26

Osmanlijske vlasti su ule krajem maja u obe kneevine bez prethodnog sporazuma sa Rusijom.VladimireskuiIpsilantisusepovukliuplanine.Usledilajeturskaodmazda. Rusijanijebilapitanauvezisaokupacijomkneevina.Protestvovalaje,svedokcarNikolajI nije odluio da Vlakoj i Moldaviji nametne preovlaujui ruski uticaj i izdejstvovao Akermansku konvenciju,kojajeiznovapotvrdilaovlaenjaRusijekaosilezatitnice. *Filiki Heterija Udruenje prijatelja osnovano u Odesi 1814. godine predstavlja organizovano revolucionarnoudruenjekojejeprihvatiloidejeFrancuskerevolucijedaseistorijamoestvarati,ane samopodnositi. Grkiratzanezavisnost Grkiustanakiz1821.nijebionitamanjerevolucionarannego tosubiliranijisrpskiustanci, alijenjegovznaajbioznatnovei. Grci su oblikovali nacionalizam na Balkanu sa idejom ujedinjenja svih Grcima naseljenih krajeva. Peloponezjeposleratakojijevoen17681774,imaosamoupravu(slinokaouSrbijiposle 1791.godine).Klefte(hajduci)supljakalisubezrazlikehrianeimuslimane,alijenarodunjima videobraniocepotlaenihGrka,kojisusepobuniliprotivsvojihturskihporobljivaa.Prilikom,jednog pokuaja da ih potine i osiguraju bezbednost prelaza, osmanlijske vlasti upotrebile su protiv njih domau,hrianskuneredovnuvojsku,akiporedtogatorazlikaizmeuoviharmatolaikleftanije bila jasno utvrena. Osmanlijska vojska je posle 1819. uglavnom povuena sa Peloponeza, radi ratovanjaprotivAliPae. Heteristisumoralidapodstaknupobunu.Prvovostvoustanka inilisuljudiizdrugihgrkih oblasti. Organizacija ustanka okupila je razne potpore i sredstva, ali tako razgranat pokret nije odgovaraoprohtevimaigleditimaraznihoblastiidelovadrutva.Njegoviplanovisubilipanbalkanski, alivladariSrbijeiCrneGorenisuhtelidapriuustanku,urumunskimkneevinamaustanakjedobio noviobrt,austanaknaPeloponezujbioprouzrokovanlokalnimdogaanjima.Osmanlijskevlastisu pokualedazarobemesneprvakejersuseplailidabiseonimoglipridruitiAliPai.Zatojeizbilo nasilje,iprvamestaustanikasubilaturskasela.Tojebiopo etakslabousklaenogustankaodaprila 1821,kojisesaPeloponezaproirionaostrvainakopno,nagovestivikrajHeterijinogifanariotskog uticaja. NaUskrs1821.uCarigradu,izvrenjepokoljvodeihprestavnikafanarskeelite,poeviod patrijarha,kojijeobeennakapijiPatrijarije.Tojebiokrajvelikogdobafanariota. Ustanicisupostiglipoetneuspehe.Ustanakjestekaonaklonost iromEvrope.Utokuodtri meseca,uspostavljenesutrioblasneuprave.DimitrijeIpsilantijeujunupreuzeovrhovnukomanduu imesvogbrataAleksandra,ustanoviojeSenatPeloponeza.Ipsilantijevanominalnasredinjavlastje sazvalaprvuoptuskuptinupredstavnikaraznihkrajevaosloboeneGrke,uEpidauru,sazadatkom dasastaviUstav,kojijeiproglaenjanuara1822.godine.Ustanaksedokraja1823,izvrgaouratdo istrebljanja. Nakon tosuTurcisavladaliAliPau,onisuutriletnjapohodapokualidapovrateEpir, Tesaliju i Makedoniju. Uspeli su da povrate vei deo kopna, ali nisu uspeli da pokore Peloponez. Londonskimugovoromiz1827,trisile(Francuska,RusijaiTurska)suseobavezaleda eposredovati nazaustavljanjuborbipostozanjepomirenjaizmeuGrkaisultana,doksenominalnagrkavladajedva odravalauNauplionu.VladajezasvogizvrnogguverneraimenovalaJanaKapodistriju,krfskog patriciju. Oktobra1827,udruenaevropskaflotajeuplovilauzalivNavarinoukomjebilausidrenaturko 27

egipatskaflota.Dogodioseneobjanjeniincidentukomjeuniteno60turskihiegipatskihbrodova. PortajepovuklapristanaknaodredbeizAkermana,asultanjeobjaviodihadprotivGrka.Uaprilu 1828.carjeobjavioratiposlaovojskuukneevine,aVelikaBritanijaiFrancuskasusedogovorileda naPeloponezpoaljuvojnuekspedicijuradiproterivanjaEgipana.DokrajagodineEgipatiKikladisu bilipodprotektoratomovetrisile. Umartu1829.trisilesusesloiledaosnujuogranienoautonomnekneevineGrke,kojabi plaalagodinjidanaksultanu.PoslepadaJedrenaurukeRusa,sultanjepopustioprihvativ iodredbe Jedrenskogmira.VelikaBritanijajemeutimtrailanezavisnostzaGrkudabismanjilauticajRusije. U februaru 1830. Grka je postala prva samostalna drava na Balkanu novim mirovnim ugovoromizLondona,anjenimsilamazatitnicamasuproglaeneFrancuska,EngleskaiRusija. 16.Turskimoreuzistratekeigeopolitikeborbesilau19.veku BosforiDardanelipredstavljajuprirodnuvezuCrnogiEgejskogmora,izme uEvropeiAzije. Stratekipoloaj,pomorski,vojniitrgovakiputkojispajazapadiistok,pajevlastnadnjimaznailai trgovinskimonopolnad2kontinenta. 3. Suprotstavljeniinteresi:Turska,evropskesileiRusija 4. Istorijski:IzlaskomRusijenaobaleCrnogmoraposleKuukKajnardijskogmira1774.to jeizazvalootporTurskeievropskihsila.OvajmirjebioishodPrvogruskoturskograta 17681774.Rusijajemoglaneometanodakoristiovadvamoreuza. 5. PrirodnatenjaRusije(crnomorskelukesujedineruskelukekojeseneledetokomgodine) 6. Odnosi snaga su znaajno odreivali politiku i status ovih prolaza. Rusija 1833. dobila protektorat nad Dardanelima, a Turska se obavezala da Dardanele zatvori za sve flote, neprijateljeRusijeiotvorisamozaruskeflote. 7. Centralnopitanjereimamoreuzabilojepravoprolazaratnihbrodova(Jedrenskimmirom 1829.uvodiseoptepravilooslobodiplovidbesvihtrgovakihbrodova) 8. Hnkr skelesimiromiz1833.godineRusijajepokualadajednostranoreipravoprolaza svojihratnihbrodova 9. 1841.LondonskakonferencijaomoreuzimaodredbeDardanelskogugovora:potvrdjeno staropraviloOtomanskogcarstva,BosforiDardanelisuzatvorenizasveratneflotekadase Turskanalaziumiru.Prvoodstupanjedesilosepreputanjemsultanudiskrecionopravoda dopustiprolazsaveznikihratnihbrodovaradiizvrenjaodredabaPariskogugovora. 20.vek 10. ZahtevSADpredsednikaVudroVilsona(programod14tacaka)oslobodiprolazakroz BosforiDardanelebezogranienjanaaojeizrazuKonvencijioreimumoreuzauLozani 1924. potpisane od strane Turske, s jedne, i Velike Britanije, Italije, Francuske, Grke, Rumunije,Bugarskeionaunosiodredbuoprolazusvihbrodova! 11. Ogranienja: ratnim brodovima je zabranjeno zadravanje u vodama moreuza (izuzev nesrecnihsluajeva,havarija) 12. Jul1936.godinekonvencijaoreimumoreuzauMontreukojajenasnaziidanas,Turskoj sudataveaprava. 17.BosnaiHercegovinaipolitikaevropskihsilaisuseda(18751878) Bosna je uprkos napretku ezdesetih godina 19. veka i dalje bila Turska u Evropi, jedna od najzaostalijihoblastiBalkana.ZbogloeetveuAnadoliji1973.godinepoveanjepritisaknaevropske 28

provincijeCarstva.IsamaHercegovinajeimalakatastrofalnu etvu1874.aporeznicisupoeliponovo nasilnimmeramadauterujuhara.ZbogtogasusehrianskiseljaciuzgranicusaCrnomGorom odmetnuliuplanineodupiruisenovimnametima.Te1875.izbiojebosanskohercegovakiustanak poznatkaoNevesinjskapukakojiseubrzoproirionaitavuBosnuiHercegovinu.Alikadjeustanak vepoeodaseiriBosnom,SrbijaiCrnaGoranisu eleledaostanupostranipasuprekoKomitetau Beogradupomagaliustanikeuopremi,hrani,novcu,oruju,dobrovoljcima.Bilojeovakvihkomitetai u drugim susednim zemljama: Vojvodini, Dalmaciji, Hrvatskoj i Sloveniji. Srbija i Crna gora su nesebinopomagaleustanikeuborbiprotivTuraka.Bugarskajesadrugestrane eleladaiskoristiovaj momenatipodigneustanak.Prvipokuajuseptembru1875.jelakouguen,alisuustanicipripremili noviudaruaprilusledeegodine.OvasituacijajedoveladozaotravanjanaBalkanuiSrbijaiCrna GorasuujunuotvorenozaratileprotivTurske, aljuiuBosnuiHercegovinusvojetrupe.Ubrzoje osmanskaprotivofanzivaprenelaratnadelovanjanatleSrbije.Tadaruskajavnostzahtevaodsvojih zvaninika ukljuivanje u sukob i kada Rusija dobija saglasnost od Austrougarske alje ultimatum TurskojkojispasavaSrbijuodpotpunogporaza.ZauzvratAustrougarskadobijaslobodudelovanjau Bosni. BosanskohercegovakimustankomiratomSrbijeiCrneGoreprotivTurskeponovojeotvoreno Istonopitanje.Zanjegasubilezainteresovanevelikesile,aposebnoAustrougarskaiRusija.Rusijaje bilaspremnadaAustrougarskojdopusti irenjeuticajanaBosnuiHercegovinu,zaradprevlastina moreuzima.TakosuseruskicarAleksandarIIiAustrougarskiFranjoJosifItajnimsporazumomiz Rajhtata1876.dogovoriliokoishodaratakojijeRusijanameravaladapodigneprotivTurske: 1.RusijadaograniioperacijenaistoniBalkan 2.Usluajuporazadasezadristatusquo 3.UsluajupobedeRusa: SrbijidasedozvoliproirenjeprekoDrinekaBosni,NovomPazaruiStarojSrbiji. CrnojGoriproirenjenasusednideoHercegovine. AustrougarskabianektiralaostatakBosne. Rusijateritorijekojejeposedovalapre1856. Bugarska,Rumelija,AlbanijabipostaleautonomneoblastipodupravomOsmanlijskogcarstva. TesalijuiKritanketiralabiGrka,aCarigradbibioslobodangrad. Velikesilesupokuale,nakonferencijiambasadorauCarigradu,dadoedomirasaTurskomi autonomnogpoloajazaBugarskuiBiH.Kadutomenijepostignutuspeh,sredinomistegodineRusija objavljujeratTurskoj.UtajratulaziiSrbijadecembra1877.napadomnaNi,kaoiRumunijaiCrna Gora.PoslepadaPlevne,Ruskavojskajeubrzanonapredovala.Oekivaose akipadCarigrada.Ali kakojeizbegavalaratsaBritanijom,RusijajezaustavilasvojuvojskupredCarigradom,a tabruskog vrhovnogzapovednikabiojesmetenuseluSanStefanu(krajsamogCarigrada).Rusijajepourilada nametnemirovneuslovekakobivelikesilestavilapredsvren in.Takoje3.marta1878.potpisanje ugovoromiruSanStefanskiugovor. Ugovoromjepredvieno: Davanje potpune nezavisnosti Srbiji i Rumuniji (koje su ranije zavisile od Sultana kao njegovog vazala) StvorenanapapirunovadravakneevinaBugarskasaogromnomteritorijom(odCrnogdoEgejskog mora(bezSoluna)IodDunavadoAlbanskihplanina+SkopljeiVradar)Onajetrebalodabudepod protektoratomRusije2godine tobijojkonanoomoguiloizlazaknaMediteran. Odtada esano VelikojBugarskojnastavitidaiviuplanovimabugarskihnacionalista. CrnaGoradobilanezavisnost,aBosnaiHercegovinaautonomijupodnadzoromAustrije. Meutim zbog krenja odredbi Pariskog ugovora iz 1956. godine kojim je uvedeno naelo 29

konsenzusa meu silama garantima Turske i otpoele su pripreme za kongres u Berlinu. Berlinski ugovorjepotpisan13.Jula1878.PotvrenojepostojanjeautonomnevazalnekneevineBugarskealisa mnogo manjom teritorijom (izmeu Dunava i planine Balkan). Juno bi bila formirana Istona Rumelija.RatifikovanojeformalnopriznanjeSrbije,CrneGoreiRumunije.BosnaiHercegovinaiako formalnoidaljeosmanskabilajepoverenaAustrougarskojdajeokupiraiprivremenonjomeupravlja. Sporazumjeizazvaoogorenjekodsvihbalkanskihoblastikojesuformalnoilistvarnoidalje bile pod osmanskom vlau. Pre svega su bili razoarani u Rusiju od koje su najvie oekuvale. PrelazakBosneiHercegovinepodAustrougarskuupravuizazvaojenovenapetostiuovimoblastima. BiojetokrajiluzijadaesviSrbibitisjedinjeniunezavisnojSrbijiilida eBosnabitimostzabuduu Jugoslaviju.OvajkongresjeujednoiznaionastavaksuprotstavljanjapresvegaHabzburgaiRusaoko konanograspadaTurske. 18.Nastanakbugarskedrave(18721908) SvevieBugarazahtevalojezvaninopriznanjesvognarodakaoetnikezajedniceuokvirima Carstva.ZnaajanuspehpostiglajebugarskazajednicauCarigradu,kojajeimala ak30.000ljudi, kadaimjePortadozvoliladaizgradecrkvuukojoj eslubabitivrenanabugarskomjeziku.Ruski ambasador pri Porti Nikolaj Ignjatijev uticao je na izbor patrijarha Grigorija VI koji je Bugarima ponudioautonomnucrkvenujurisdikcijunadzemljomizmeuDunavaiBalkanskihplanina,na ijem bi elu stajao bugarski arhiepiskop sa seditem u Carigradu i inom egzarha. Sultan je priznao postojanjeposebnogBugarskogmiletapodvlauegzarha1871.godineegzarhatje ireisenaistoki jug,rasplamsaoantislovenskaoseanjaGrkaiuzbunioSrbe. ElitauBugarskojjedobilasopstvenimilet.Zbognedostatkavostvanezadovoljstvoseljakase nikadautimkrajevimanijepretvorilouustanakprotivOsmanlija.Bugarisusamopojedinanouzimali uea u balkanskim pokretima koje su vodili Rusi, Srbi i Rumuni. Prvi pokreti preduzeti protiv osmanlijskevlastipreduzetisuodstraneleviarskihrevolucionaraizinostranstva.Najpresudelovaliiz Srbije,apotomiizRumunije. DesioseiustanakuHercegoviniiBosni1975.(kadajezapoetaiposlednjafazaIstonekrize). PotosumuseBugarskidobrovoljcipridruili,obnovljeniBugarskikomitetuBukuretuodluiojeda iskoristitrenutakiizazovepobunuuBugarskoj.Septembra1875.izbilajepobunaalijeonaubrzo propala. Neobeshrabreni Bugari planiraju sledei pokuaj do koga dolazi aprila naredne godine. Aprilskiustanakpretvorioseujo jednukatastrofu.Kasnijejepredstavljaojedanodnajznamenitijih dogaajabugarskenacionalneistorije.Glavninuustanikevojskeinilisuuitelji,svetenici,studentii zanatlije.Veideostanovnitvanijehteodauestvujeupripremiustanka,jedandeojeakipodravao osmanskuvlast.Portajesvimsilamaeleladasuzbijebilokakveustanikeaktivnosti.Ponovojepoela daregrutujebaibozuk,neredovnejedinicesastavljeneodmuslimanskogstanovnitva.Uovomustanku kojijeuguenzanekolikonedeljapoginulojeoko30.000ljudi. Zatovremedesilesusejonekepromenenadrugimnivoima.AustroUgarskajepreuzelanovu ulogu na Balkanu. Rusija je radi prevlasti na moreuzima, bila spremna da prizna delimian uticaj AustroUgarskenaBalkanu.ZverstvauBugarskojizazvalasumeunarodnureakcijuionajeprekonoi zainteresovalaEvropu. Rusija je sklopila tajni sporazum sa Austrougarskomprema tom sporazumu u sluaju rusko turskogrataAustrougarskajetrebalodazauzmestavdobronamerneneutralnostipremaRusiji.Rusijabi moraladaograniisvojeoperacijenaIstoniBalkan,nakrajukrizeAustrougarskajemogladase proirinaBiH.(Opirnijeupitanjubr.17) UjunusuRusipreliDunav.Bugarskinarodihjedoekaokaooslobodioce,alijeosmanskiotpor 30

bio uporan. Rusko napredovanje bilo je zaustavljeno na planini Balkan kod Plevne. Srbija im se pridruilaudecembrunapadomnaNi.PadomPlevneotvorenjeputuBugarsku,osmanskaodbranaje razbijenairuskavojskajebrzonapredovala.SofijaiJedrenesupali1878,samCarigradbiojeugro en, zbogegasuTurcizatrailiprimirije.Rusijajepouriladanametnemirovneuslove. SanStefanskimirjepotpisan3.marta1878uSanStefanublizuCarigrada.(uslovimiraupitanju br.17)PreovlaujuistavEvropejeda eautonomnaBugarskabitiprotektoratRusije,kojabitako steklakontrolunadCarigradomimoreuzima. SanstefanskimmiromprekrenesuodredbePariskog ugovoraipripremaosekongresuBerlinu. Berlinski ugovor potpisan je 13. jula u Berlinu 1878. Njime je potvreno uspostavljanje autonomneivazalnekneevineBugarskepodsizerenstvomSultana.Uplaene,ostalesileprisamoj pomislinaVelikuBugarskupodruskomdoninacijom,drastinosuumanjilenjenuteritorijuna64.000 kvadratnih km.Bugarskaje podeljenana IstonuRumeliju (junoodplanineBalkan)i kneevinu Bugarsku. Makedonija je ostala pod direktnom upravom Carigrada, uz obeanje administrativnih reformi. Sporazumjeogoriostanovnitvosvihbalkanskihoblastikojesustvarnoiliformalnoidalje ostalepodvlauOtomana.Bugarskajeposebnobilaogorenazbogpodelanadveprovincijekojesui daljeurazliitomstepenubilevezanezaCarigrad,Ruskevlastinadnjimaistvarnoguticajpreostalog sultanovog suvereniteta. Bugarska nikada nije zaboravila Sanstefansku viziju Velike Bugarske sa Makedonijom.RusijajeidaljepodgrevalatuidejuoVelikojBugarskoj. Knez Aleksandar DondukovKorsakov pokuavao je da izgradi Bugarsku. Zajedno sa svojim savetnicima,onjenapisaonacrtustavakojijeiznesen(aprethodnoodobrenodSanktPetersburga)pred skuptinuuglednikauTrnovufebruara1879.OvajTrnovskiustavbiojedelokolikoliberalatolikoi ruskih savetnika. Bio je medju najnaprednijima u Evropi: Narodnnu skuptinu su inili plaeni poslanici,pismeniistarijiod30godina,izabranineposrenimglasanjemsvihpunoletnihmukaraca, pravoslavljejepostalozvaninaveraiakojevladarBugarskenijebioobavezandajeprihvati.Knez, iakosultanovvazal,predstavljaojekneevinuunjenimodnosimasadrugimdravama.Linapravasu briljivogarantovana. Napreporukuruskevlade,prestojeponuen22godinjemknezuAleksandruodBatenberga,ali jenanjegamoraobitiizvrenpritisakjernijebiooduevljenustavom.Nakon tojepropaonjegov pokuajdazadobijeruskodoputanjezapromenuustava,imenovaojevladuliberalasaDraganom Cankovimna elu.PosleubistvaAleksandraII1881.GodinenjegovnaslednikAleksandarIIIjebio sklonijidasluapredlogesvogtienikaRusije.Unarednimgodinamavladaojeperiodizmenaustava, estihizborairaznihmanipulacijakojenikomenijedonelokoristi. Sledeiizbori1884.bilisurelativnoslobodniibilisupozornicanadmetanjaizmeudesnogi levogkrilaliberalnestranke.PoraenajeliberalnadesnicaaPetkoKaravelovimenovanjedapredvodi vladuliberalnoglevogkrila.Znaajnopitanjenacionalnogjedinstvaponovojebilou iiinteresovanja. PolitiariuIstonojRumelijismatralisudajeujedinjenjesaBugarskomsamopitanjevremena.Tosu mislili i Rusi ali jo uvek nisu bili spremni na formalno ujedinjenje. Obnovljen je Centralni revolucionarni komitet koji je za cilj imao podsticanje ustanaka. U septembru 1885. Komitet je organizovao vojni udar u Plovdivu nakon koga je proglaeno prisajedinjenje Istone Rumelije Bugarskoj.KnezAleksandarjeotisaouPlovdivipotvrdioujedinjenje.Ruskicarjetadaopozvaoruske oficireizBugarskeiIstoneRumelije. GrkaiSrbijana elusakraljemMilanomsuutomevidelikrenjeBerlinskogugovora,smatrajuida jetimepromenjenaravnoteasnaganaBalkanu.KraljjeutomevideomoguepreuzimanjeMakedonij izatojezapoeopreventivnirat,traeizadovoljenjeuodnosunaBugarsku,idabiizazvaoevropsku intervenciju. Meutim zbog nespremnosti vojske, Bugarska je za samo 3 dana zaustavila srpsku 31

ofanzivu,aoiljcitogratabiekorieniubudunosti. Izbori za zajedniku skuptinu odrzani su 1886. knez Aleksandar je napustio zemlju zbog pritisakaidemonstracijavezanihza eleznikevezeRuukVarna.Stambolov(predsedniknarodne skupstine)imenovaojevladuisazvaoskupstinuradiizboranovogkneza.IzabranjeFerdinandodSaks KoburgaiGote1887.novivladarjezapredsednikavladeuzeoStambolova,kojigajeidoveonapresto. Meutim, njihova saradnja se nije pokazala uspenom i seljako nezadovoljstvo je raslo i Stambolovpodnosiostavku1894.presvegazbogneslaganjaokoizboraministravojnog.Godinudana kasnijeubilisugaosvetnikiMakedonci.KnezFerdinandjeimenovaoKonstantinaStvilovazanovog predsednikavlade.StvilovjestvoriosvojuNarodnustrankuijiprogramSlobodaizakonitost,poredak imeunarodnopriznanjemujeobezbedioneubedljivuveinu. DolaskomnaprestoNikolajaIIuRusiji,otvorenjeputzamedjunarodnopriznanjeBugarske. Ferdinandjeobjaviodacenjegovnaslednik,Boris,preiupravoslavlje(1895)aNikolajIIjeprihvatio damubudekum.SultanjepriznaoFerdinandazaknezaBugarskeigeneralnogguverneraIsto ne Rumelije.Sledilojepriznanjeoddrugihsila. 19.Nastanakirazvojalbanskogpitanja Albansko pitanje pojavilo se kao posledica Sanstefanskog ugovora, koji je susednim hrianskimdravamadodeliopodrujanakojimasu iveliAlbanci.Lokalniprvacisuuzpodrku osmanskihpaa,pisaliapelesilamaipodizalivojskesvojihnaoruanihpristalica.Veibrojuglednih Albanaca izjanjavao se protiv odredaba koje su se ticale albanskih oblasti. Tri dana pre poetka Berlinskog kongresa, albanski uglednici okupili suseu Prizrenu i stvorili Prizrenskuligu. Ve ina delegatabilisumuslimani,alibilojenekolikokatolikaipravoslavaca.Delegatisuzatrailipodrkuod Porte,iakosuizjavilidasuoniiznadsvegaAlbanci.UputilisuBerlinskomkongresumemorandum, zahtevajuiouvanjecelovitostialbanskihteritorija.Iakosudelegatibilirazliitevere,zajednikesuim biledvestvari:katastrofakojaimjepretilazbogspornogpropadanjaOtomanskogcarstvainjihovjezik albanski. UOtomanskomcarstvu ivelojeoko750.000Albanaca.Onisubilikoncentrisaniudananjoj Albaniji,Kosovu,uMakedoniji,biloihjeuCrnojGori,Grkojpa akiuBugarskoj.Albanskiborci inilisuudarnejediniceotomanskevojskeibilijedniodnajsposobnijihpla enikauregionu.Oko70% subilimuslimani,20%pravoslavcii10%katolici. IzmeuAlbanacainjihovihsusedadolazilojedorazmenekulturnihuticaja.Turci,Grci,Srbi, Crnogorci,Vlasidavalisudoprinosrazliitimvidovimaalbanskogfolklora,obiaja,kulture.Zbogtako velikogbrojamuslimana,AlbancisubilivanisaveznicivlastimauIstanbulu.Aliklju albanskog jedinstvabiojejezikanevera.GeografskirazloziuticalisunatodaAlbancidobijupresudnuuloguu odbijanjuekspanzionistikihpretenzijaGrke,Srbije,CrneGore,Bugarske.Portajeradisopstvenog opstankamoraladaspreiAlbancedasledesvojesusedeistvoresopstveninacionalnipokret. DokjeBerlinskikongrestrajao,Prizrenskaligasepozabavilaorganizovanjemvelikenarodne vojskekoja eodbitiupadenaalbanskuteritoriju.Ligase,ustvari,spremaladavodiodbrambenirat protivCrnogoraca,GrkailiSrba.AlionajeupozoravalaiIstanbul.Takojeroenalbanskinacionalni pokret.LigasesimbolinopozvalanabesuiporuiladasesviAlbanciodreknuplemenskihsukobai krvneosvetedabienergijuusmerilinanastavaknacionalneborbe. NekolikomeseciposleBerlinskogkongresa,AlbancisuseodazvalipozivuLigedaobrazuju narodnuvojskuodnekolikodesetinahiljadavojnikakakobiodbraniliteritorijekojesudodeljene CrnojGori.Portajenapoetkuoduglovailaokoodreivanjanovihcrnogorskoosmanskihgranica. Kadasusenaposletkuosmansketrupepovukle,jediniceLigezauzelesunjihovomesto,ipru aliilav 32

otpor Crnogorcima. Istovetan otpor predavanju bilo kolike teritorije Grkoj postojao je i u Epiru, podstaknutmotivimaodbranecelovitostiOsmanskogcarstvaizatitelokalnihprivilegija.Albancisuu sukobusaCrnogorcimauspeliakidazauzmuUlcinj.AustroUgarskaiCrnaGoraizvrilesupritisak naIstanbuldapoaljesvojejediniceprotivAlbanaca.JednaTurskaarmijabilajeposlatadaUlcinj predaCrnojGori.Utomtrenutku,Albancisuosealikaodase itavsvetudruioprotivnjih.Ovo oseanje nacionalnog stradalnitva poee da ih proganja, te e oni proklinjati odluke donete na Berlinskomkongresu.Albancisuposebnobiliogorenizato tosuotomanskevlastipodleglepritisku velikih sila. Albanski muslimani zakljucili su da je zatita koje im je nudilo Otomansko carstvo bezvredna.Samoihjenezavisnadrava,smatralisuoni,moglaspastidaihsusedineprogutaju. Albancisubiliuhvaeniuzamku.Sjednestrane,tradicijaihjeuiladapodravajusultana,s drugestrane,sultanjepokusavaodaodrisvojuvlastpolitikomzavadipavladaj.Albancinisuimali kolstvo,nisuimaliadekvatnonormiranjezik,komunikacijskevezemeunjimabilesuuasne,adelile suihnesamoreligija,negoiplemenskaiklasnatradicija.Poredsvegatoga,oninisupridobilinijednu velikusiluzasvogzatitnika. Njihovanarodnavojskajedo1881.bilaiscrpljena.Okruenimonijimsusedimakojisuimali statusdrave,Albancinisuimalidrugogizboranegodaseokrenupoliticizavereigerilskogratovanja. AlbancisuuokviruOtomanskogcarstva iveliu4vilajeta:Kosovski,Skadarski,Janjinski, Bitoljski.AlbancisuuovimvilajetimazahtevaliodTurakadaimpriznajualbanskaprava,postojanje Albanijesalbanskim inovnitvom, kolama,lokalnomvojskomPorta jebilaspremnadaprizna albanskuoblasnuautonomiju,amnogiAlbancisuzauzelivanepoloaje.Medjutim,uskorojenastupio Prvibalkanskirat. Kakobiizbegalegrkiisrpskizagrljaj,albanskevoesuseokrenuleItalijiiAustroUgarskoj kojenisueleledadozvolestvaranjezajednikegraniceGrkeiSrbijenaJadranu.Albanskiprvacisu takouspelidasteknupodrkuizinostranstvazastvaranjealbanskedrave. BorbazaAlbanijutokomPrvogbalkanskogrataukazalajenasloenumreuodnosaizmeu velikihsilainovihdrava.PotosuobjaviliratTurskojuoktobru1912,Crnogorcisuseuputilika SkadruusevernojAlbaniji.Srbisusekasnijepridruilicrnogorskimsnagamaunjihovommaruna zapadpremaluciDra. SrbijaiCrnaGora elelesudaosvojeAlbanskuteritorijudabiobezbedileizlaznamore. Njihovimakcijamaupravljalajelogikatekroenogregionalnogimperijalizma.ItalijaiAustroUgarska takoesuteiledaproiresvojuticajuAlbaniji.Ovedvevelikesileuputilesuunovembru1912. BeograduiCetinjudemareukojimazahtevajupovlaenjeSrbaiCrnogoracaizAlbanijeiokonanje crnogorskeopsadeSkadra.BeiRimsutvrdilidaSrbijaiCrnaGoranemaju tadatraeutojoblasti zatotonjunaseljavajuiskljuivoAlbanci. KadajeCrnaGorazauzelasevernuAlbaniju,njenuvojskusuupo etkupodravaliMalisori, plemealbanskihkatolika.KraljNikolajeubedioMalisoreda enjihovapravaitradicijabitibolje zastienipodokriljemhrianskogvladaranegopodTurcimailimuslimanskimAlbancima.Zavreme dogaajauAlbaniji,SrbiiCrnogorcisumoglidauputeuvijenepretnjedajeRusijamodaspremnada impruivojnegarancijeakobiseItalijailiAustroUgarskaumeale.Rusijajezapoelamobilizaciju. Austrijajeuzvratilanaruskevojnepripremetako tojedobilanemakupodrkuzasvojpohod,dokje FrancuskapodralaRusiju.Oblacievropskogratabrzosusenadvijali. U decembru 1912. sazvana je konferencija u Londonu da bi se stiale strasti. Svih 6 sila dogovoriloseouspostavljanjuautonomne,tj.nezavisne,Albanije.Konferencijajejednojkomisijidala zadatakdaodredigranicenovealbanskedrzave.AustroUgarskajehteladaokonacrnogorskuopsadu Skadra da bi Be mogao da ovaj prevashodno katoliki grad pretvori u strateku predstrau AustrougarskenajuguBalkana.CrnogorcisunastaviliopsadudoksuRusijaiAustroUgarskavodile 33

diplomatskeprepirkeokogranica,auaprilu1913.Esadpaa,zapovednikturskoggarnizonakojije branio grad, predao je kljueve Skadra kralju Nikoli. Meutim, pod pritiskom velikih sila ali i povoljnim kreditimakojisuodobreniCrnojGori,crnogorskavojskasepo etkommajapovuklaiz grada. LondonskakonferencijaseupoetkuzauzimalazaautonomijuAlbanijepodosmanskomvlau izatitomvelikihsila.KadajepostalojasnodagubitkomMakedonije,Osmanskocarstvoneceimati vieteritorijalnihvezasaAlbanijom,konferencijaseodluilazanezavisnost. PoslednjeturskejedinicenapustilesuAlbanijujuna1913.KonferencijajeodluciladaAlbanija budesuverena,naslednainezavisnakneevinapodjemstvomvelikihsila.Konferencijajeosnovala Meunarodnu kontrolnu komisiju kojoj je povereno da organizuje meunarodnu andarmeriju i uspostavidravnegraniceuskladusapreporukamaLondonskogugovora.Silesusedogovorileioko linostikneza:izabranjeVilhemodVida,oficirNemakevojske.IskrcaoseuDrau,gdejeuspostavio svojesedite.VladomjegospodarioEsadpaaToptani,kojije iniosvedaknezuoteapoloaj.U sredinjim oblastima novonastale drave buknuo je ubrzo veliki seljaki ustanak. Muslimani su se povelizaosmanskompropagandom,kojajenovireimoptuivaladajeoruehrianskihsila. PotojeizgledalodajeAustroUgarskiuticajnadjaao,knezjeizgubiosvakupotporukojuje mogaodaoekujeodsilaAntante.Uuslovimameusobnihborbi,frakcijaaustrijskihiitalijanskih pristalica,knezinjegovavladaizgubilisuionomalovlastinadunutranjou.KadajepoeoPrvi svetskirat,meunarodnakomisijajenapustilaAlbaniju.Kneevaupravajedotadave bilapraktino ogranienanapriobalnegradoveDraiValonu.KadajeVidodbiodaseukljuiuratnanjenojstrani, AustroUgarskamujeukinulasvakupodrku,pajeubrzoionmoraodanapustizemlju. 20.Makedonskopitanjeuevropskimibalkanskimodnosima18781913 Makedonijajebila,aisadaje,raskrsnicaputevanaBalkanskompoluostrvu.Putuju iizsrednje EvropeuegejskulukuSolun,iliodJadranskogmoradoIstanbula,trgovcisuuvekmoralidaproukroz MakedonijudabiizbegliprelazakprekoBalkanskihplanina. akjeiBizmarkpriznaodatajregion imavitalnistratekiznaaj.KokontroliedolinurekeVardar,primetiojeBizmark,tajjepravigospodar Balkana. UvremeBerlinskogkongresaovajregionseodlikovao arenilomkultura,veraitradicija. etiri najvee zajednice bili su Sloveni, Grci, Albanci i Turci. U Makedoniji se najdu e odrala najsloenijamultikulturnazajednicauEvropi.PosleBerlinskogkongresasvimajebilojasnoda e OtomanskocarstvoubliskojbudunostiizgubitiMakedoniju.Postavljalosepitanjeko eondadobiti kontrolunadovimstratekinajznaajnijimdelomBalkana. Bugarisubilignevnizato tosuimuBerlinu1878.oduzeteMakedonijaiistonaTrakija,koje im je Rusija dala u San Stefanu. Bugari su polagali pravo na Makedoniju jer je u njoj slovensko stanovnitvo iniloveinu.BugarskaelitapretpostavljalajedasuoviSloveniBugari.Jezikkojimsu govorilibiojeisti,bezobziranavarijacijeudijalektima.SloveniuMakedoniji,takoesugravitiralika bugarskojcrkvi,potojeonauspostavljena1870.Meutim,SloveniuMakedonijismatralisusebe Makedoncima,aliova injenicanepredstavljaautomatskoporicanjenekihzajednikihodlikakojesu imalisaBugarima. 1878. u Makedoniji je dolo do Kresnenskog ustanka koji je u velikoj meri bio planiran i podstaknut od strane bugarskog nacionalistikog pokreta Edinstvo. Ustanici su kao cilj ustanka proklamovaliosloboenjeMakedonije.Meutim,ustanakjeposlemesecdanauguenodstraneturskih jedinica. U Solunu su 1893. militantni zagovornici autonomistike ideje osnovali Makedonsku revolucionarnuorganizaciju,kojajepropovedalanedeljivuMakedonijuzaMakedoncealijeodravala 34

vezesaSofijom.KadasusledeegodinemakedonskiemigrantiuBugarskoj,nenaklonjenipoliticikoju jeusvojilasolunskaorganizacija,osnovaliVrhovnikomitet,nazivusvojemakedonskerevolucionarne organizacijedodalire unutranja(vnuternaVMRO).PostojalesudvevrsteVMROgerilskihbandiili eta.Prvajebilaproizvodunutranjeorganizacije ijijeprimaranciljbio irenje lanstvaigerilske mreeuMakedoniji,putemubeivanjaizastraivanja.Nadaloseda eseprobuditisvestseljakih masadotemeredabiustanakmogaodauspesamonaosnovubrojanenadmonosti.Spoljanja organizacija,kojajedelovalaizBugarske,imalajezaciljdaizazovepublicitetisaoseanjeuzapadnoj Evropi,kakobiobezbedilidamakedonskopitanjebudejednoodnajvanijihpitanjanadnevnomredu velikihsila.Spoljanjaorganizacijajevolelaspektakularnesukobesaotomanskomvlau, tojebio naindaseizazovuodmazdeprotivSlovenauMakedoniji.Tobizatimopravdalointervencijubugarske vojskeidovelobidoprisjedinjenjaMakedonijevelikojBugarskoj. Bugari su smatrali da je jedan od naina da celu Makedoniju obezbede za sebe, njena bugarizacija jo dokje pod osmanskom vlau. Takoje omoguen dolazak bugarskih episkopana prestoletriznaajneepiskopijeuMakedonijiOhridske,SkopskeiBitoljske. PoredBugarske,iGrckaiSrbijasupodstrekivalestvaranjeidelovanjezaverenikihitajnih organizacija(uGrkojEtairija).Svetrizemljesu eleledaimajuuticajiprevlastuovojstrateki znaajnojteritoriji. kolskiudbeniciposle1870.nesamodasusesuprotstaviliGrkesvimaostalima, ve jenjihovohelenstvoubrojalosve tosemoglo,naroitoVizantijuiMakedoniju.Bugarisuza Grku,postojalisveveineprijatelji.KadajeSrbija1885.stupilauratprotivBugarske,uGr kojje postojaovelikipritisakzastupanjeuslinuakciju. 1903.VMROjeorganizovaoIlindenskiustanak(GoceDeleva,jedanodnajpoznatijih,prvak VMRO). Taj ustanak je uguen. Meutim, nije uguena nacionalistika borba. Nasilje je svakako podstaklopoveanodiplomatskomeanjevelikihsila,naroitoAustroUgarskeiRusije.CarNikolajII icarFranjaJosifsusasvojimministrimainostranihposlovazakljuiliMircstekiugovor.Uosnovi ovog ugovora leao je plan da se reorganizuje otomanska andarmerija u Makedoniji. Taj plan bi sproveliprofesionalnipolicajcikoji epostativelikesile.Misijajeimalapolovianuspeh,jerjebila loezamiljenailoeizvedena.Mircstekiugovorjenanekinainuspostaviopristojnoodstojanje izmeuRusijeiAustroUgarskenaBalkanuitojebilanjegovaosnovnanamena.Meutim,Srbija, GrkaiBugarskasuovajugovorprotumailesasvimdrugaije. Uugovorujebilaklauzulakojaje omoguavalarevidiranjeadministrativnihgranica.Ovetriregionalnesileshvatilesutakoklauzulukao geopolitiku probu za konano deljenje Makedonije. Bugarska je bila puna razoaranih boraca iz Makedonije,Otomanskocarstvojojjepretiloratom.Meutim,SrbijaiGrkasuupomenutojklauzuli naledodatanizgovordapoveajupodrkugerilskimaktivnostimautomregionu. NedugoposledonoenjaovogugovoraponovoserasplamsalorivalstvoizmeuRusijeiAustro Ugarske,kojajepoeladapretendujenateritorijenaKosovuiuMakedonijinaseljeneAlbancima. Posle1905.ovedvevelikesilesuponovozapoeleborbuzauticajutomregionu.Tojedobrimdelom izazvanoiruskimporazomuruskojapanskomratu,kojijeizazvaozaprepaenostujavnosti irom sveta.Naime,monasilabilajeporaenaodstraneorijentalnedrave.Tojeuvelikojmeriohrabrilo AustroUgarskuunjenimbalkanskimpoduhvatima,aRusiju,poslenjenihavanturanaDalekomistoku, ponovookrenulonjenimtradicionalniminteresimanaBalkanu.Utomtrenutku,umakedonskopitanje uvedenjejedannoviopasnijielementengleskonemakorivalstvo. PretenzijeBerlinabilesuusmereneuglavnomkaMesopotamijiiPersiji,atapolitikazahtevala jevelikodunupomo Otomanskogcarstva.SobziromnatodajenemakasaveznicaAustroUgarska imala kontrolu nad eleznikim vezama irom Balkana, ako bi Berlin dobio ugovor za zavretak izgradnjebagdadske eleznice,ondabisecentralnesilemoglepohvalitistratekomkontrolomnad prostranstvomodSevernogmoradoPersijskogzaliva.OvamogunosttolikojebrinulaRusijuiVeliku 35

Britaniju da su ove dve sile poele mnogo tenje da sarauju. Njihovi politiki stavovi prema Otomanskomcarstvuodjednomsusepoklopili. Nemaka i AustroUgarska elele su stabilnu, mirnu Tursku koja bi pomogla njihovim imperijalistikim ambicijama. Rusija i Velika Britanija elele suoslabljenu Tursku da bisputavale ambicijesvojihrivala.Rusijajestoga,primenjivalapolitikupodsticanjasvihbalkanskihdravadauu usavezekojibifunkcionisalikaosistemkolektivnebezbednostiprotivdaljegaustrijskognadiranja. Balkanske vlade uspele su da prevladaju nepoverenje i stvore balkanski savez 1912. Rusija je bila zadovoljnadokjeAustroUgarskanastojaladasvimsilamarazbijezajednikifront.Beogradje eleo podelu Makedonije na sfere dejstva a Sofija autonomiju za itavu Makedoniju. Atina se odluno usprotivilaautonomijiMakedonije,nespremna,zarazlikuodSrbije,akdajeireimapodri. Turska vojska bila je u to vreme iscrpljena zbog rata u Libiji, doma ih sporova, ustanka Albanaca.NjenesnageuEvropibilesuslabijeodvojskibalkanskihsaveznica,kojesuporedredovnih snaga, mogle da upotrebe i oruane ete u Makedoniji. Za samo mesec dana balkanske vojske izvojevalesuvelianstvenepobedenasvimfrontovima.UnitenojeOsmanskocarstvouEvropi.Sve tojeOsmanskocarstvoizgubilotrebalojedabudepodeljenomeusaveznicima,atojebioteak zadatak. Bugarskajeistaklanaeloproporcijalnostiteritorijalnihdobitakauodnosunavojnopregnue tokomrata.Nasuprottome,SrbijaiGrkapostavilesunaeloravnotee,premakojemnijednadrava nesmedapostanesuviemona.DvezemljesuimalezajednikeintereseuMakedoniji,kojesuih ujedinjavaliprotivBugarske. Najzad,uDrugombalkanskomratu,bugarskesnagenapalesuSrbei Grke.Rumunska,crnogorskapaakiturskavojskaukljuilesuseuratprotivBugarske,takodajeona uIIbalkanskomratusasvimporaena.Bukurekimmirom,uavgustu1913,ratjeokonan.Srbijaje uglavnomzadralateritorijekojejestekla1912,okotreineMakedonije,njeneseverneisredinje oblasti. Grka je obezbedila vie od polovine Makedonije. Bugarska je dobila najmanji deo Makedonije.PonaanjesvihuesnicauratunagovetavalojedanjihovciljuMakedonijinijebilosamo sticanjeteritorija,ve iodstranjivanjesuparnikihetnikihzajednica. Svestranesuunitavaleselai varoi, proterivale i nasilno asimilovale zateeno stanovnitvo, ukljuujui i muslimane i brojne pravoslavnehrianekojinisuposedovalijasnunacionalnusvest. 21. Nastanak i razvoj Hrvatskog nacionalnog pitanja (1867 1991) Izvor: Pavlovi i Mia Gleni i Krempton i knjiga za gimnaziju Moderni nacionalizam u Hrvatskoj rodio se iz udnog sporednog toka Napoleonovih ratova ( jos pre Napoleona su ovde bili Turci, i taman kada su oni otisli dosli su Habzburzi koji sui m nametnuli svoj system). Napoleon je 1809. g stvorio Ilirske provincije od teritorija koje su mu ustupili Austrijanci. Ovo je francusko uporite na krajnjem zapadu Balkana-zahvatilo je deo Slovenije, deo Hrvatske, deo Vojne krajine I Dalmaciju. Ilirske provincije vodile su poreklo od Ilirikuma, naziva za zapadni Balkan u klasinoj antici. Inspiriui se Napoleonovom Ilirijom, pokret hrvatskog nacionalnog preporpda dobio je ime Ilirski pokret. Sredite ilirskog pokreta bio je Zagreb. Hrvate su pratili specifini problemi identiteta. Srednjovekovna Trojedna kraljevina Hrvatska obuhvatala je Dalmaciju, Hrvatsku (grubo reeno oblasti Zagreba) i Slavoniju. Pod vlau Habzburga, meutim, jurisdikcija nad ove tri oblasti bila je podeljena. Monarhija se delila na zemlje Habzburke krune i Zemlje Maarske krune Svetog Stefana. Hrvatska i Slavonija potpale su pod vlast Maarskog kraljevstva. Poto su Habzburzi oteli Dalmaciju od Mletaka, ona je stavljena pod upravu Bea. Vojna krajina je bila pod upravom Bea. Ilirci su smatrali da su Hrvati nepravedno podeljeni. 36

Istaknuta linost ilirskog pokreta bio je Ljudevit Gaj. Njegov otac je bio Nemac prve generacije a majka nemica druge generacije. Pa ipak, Gaj se potpuno identifikovao sa Hrvatskom kulturom i nauio teno da govori hrvatski. Hrvatski nacionalizam poeo je da oscilira izmeu dve krajnosti. Prva krajnost, panslavistika,projugoslovenska, povremeno e ustupati mesto svom proaustrijskom, antisrpskom i srednjoevropskom stavu. Ilirski pokret je zahtevao ujedinjenje svih Junih Slovena. Zanesen svojom vizijom bratstva meu junim slovenima, Gaj je 1835. g izjavio da e zemlja Ilirija biti Harfa razvuena izmeu tri ugla Severne Albanije, Istone Bugarske i june Maarske. Ilirci su 1841.g osnovali svoju politicku stranku Narodnu stranku. Njen program je na reima podrao jedinstvo Junih Slovena, ali je vizija stranke bila vie usresreena na postizanje autonomije Hrvatske i Slavonije i na ujedinjenje ovih oblasti sa Dalmacijom u reformisanoj Austrougarskoj monarhiji. Hrvati su bili prva nacija koja je iskusila nedostatke neravnomernog razvoja nacionalne svesti na Balkanu. U vreme kada je idealistiki ilirski pokret tek bio roen, dravnici iz Srbije I Grke ve su pravili planove za irenje svojih drava. Bitan faktor koji je podrivao Hrvate bio je I neuspeh njihovih voa u reavanju seljakog pitanja. Hrvatski sabor uopte nije bio voljan da ukine federalne obaveze seljaka, a ak i kad je to uraeno, mnogo kasnije nego u Maarskoj, hrvatski zemljoposednici nisu uopte bili volljni da sprovode nove propise. Tokom cele 1848, pa i kasnije, izbijali su spontani seljaki ustanci u Hravstkoj I Slavoniji, a zagrebake vlasti su ih guile. Pored podeljenosti I slabosti Hrvatskog drutva, Hravtska je bila suoena sa ozbiljnim topografskim problemom. Hrvatska, Slavonija i Dalmacija zajedno imale su neobian oblik. Bosna I Hercegovina, tursko uporite, zalazila je u kraljevinu poput strele. Zbog toga je, recimo, putovanje od Splita do Istone Slavonije bilo nepotrebno dugo i teko. Prve voe ilirskog pokreta uvidele su ovu anomaliju I predloile da budua Hrvatska drava obuhvati bar Bosansku krajinu u severozapadnoj Bosni, ili, jo bolje celu Bosnu i Hercegovinu. Srbi su, meutim, smatrali da Bosna pripada njima. 60-ih godina 19 veka, nastavljai Ilirskog pokreta okupili su se oko trosmajera. trosmajer je predvodio Narodnu stranku, kada je ona poetkom decenije tezila politikom cilju uveanja Hrvatske. Krajem decenije, u oekivanju raspada Austrijskog carstva, sa Garaaninom je izradio plan budue jugoslovenske konfederacije koja je ukljuivala I Bugarsku. Narodna stranka u kojoj su uestvovali i predstavnici Srba, koji su inili oko 25% stanovnitva zemlje, podelila se povodom pitanja saradnje sa Beom. Otcepljena Nezavisna narodna stranka podrala je Be. Dve grupe narodnjaka osvojile su 1865. veinu u Saboru. U Saboru su delovali I Unionisti (kako su Maari sebe nazivali). Pojavila se I nova grupaStranka prava, jer se zalagala za dravna prava Hrvatske. Na elu je bio Ante Starevi, razoarani ilirac koji se suprotstavio jugoslovenskoj orjentaciji narodnjaka, odbijajui istovremeno trajno saveznitvo bilo sa Beom bilo sa Ugarskom. Jugoslovenski pokret naao se pred dilemom da li da svoje tenje ostvari u okvirima Bea ili ne. Prvi izbor predstavljao je federalno preustrojstvo Habzburkih zemalja I kulturnu nadmo Zagreba; Drugi, njihovo revolucionarno razdvajanje I politiku prevlast Beograda. Bitno je spomenuti I Nagodbu izmeu Austrije i Maarske (Ugarske) ( to je prva nagodba, iz 1867., druga je usledila 1868.). Ona je zadovoljila Maare, tj maarsko plemstvo a na tetu manjih narodnosti carstva. Nagodba je predviala ouvanje carstva, to je bilo najbitnije za Habzburge, a za Maare njihovu dravu. Maari su odustali od zahteva za potpunom nezavisnou, u zamenu za zatitu svojih istorijskih zemalja. Porodini konglomerat, kojim su vladali Habzburzi pretvoren je u dva ustavna entiteta sa zajednikim vladarem i jo nekoliko zajednikih ustanova. Nagodba je ostavila razorne posledice na politiki razvoj ostalih nacionalnosti carevine. Ugarska je postala visoko centralizovana carina. Hrvatska je imala stepen autonomije koji je omoguavao odravanje sopstvene administracije, sudstva I obrazovanja, sa Saborom I lokalnom izvrnom vlau, pod Banom, koga imenuje predsednik Ugarske vlade. 37

Maarska vlada je nametala maarizaciju u Hravtskoj u meri u kojoj je to bilo mogue. Srbi i Hrvati iz Krajne su bili mobilisani od strane AU da bi suzbili otpor muslimana koji nisu zeleli hriscansku upravu. Svi izgledi da se BIH ujedini sa Srbijom su propali i Hrvatska se nadala da ce je oni dobiti. Oni su to izneli pred Sabor ali ni Bec ni Budimpesta se nisu slozlili sa takvim jacanjam Hrvatske. Hravtska elita bila je beznadeno podeljena.. Ukljuivala je mnoge takozvane maarone, koji su dobrovoljno saraivali sa maarskim vlastodrcima. Maaroni su smatrali da borba za hrvatska nacionalna prava nije vredna truda kad se uzmu u obzir koristi koje je saradnja sa Maarima donosila. Elitu je jo vie iscrpljivala podela koja se javila unutar samog Hrvatskog nacionalizma. Nijedna struja, ni trosmajerova ni Starevieva, nije mogla da se pohvali velikim brojem sledbenika. Ipak njihova meusobna netrpeljivost dostigla je toliku estinu da su oni zajedno pretili da nanaesu ozbiljnu tetu interesima dva i po miliona Hrvata u Austrougarskoj monarhiji. Stavovi prema Srbima u Hrvatskoj postali su dominantna karakteristika svaa koje su razdvajale uskogrude nacionaliste u Starevievoj desniarskoj partiji od trosmajerovih pristalica, koji su budunost Hrvatske videli u ujedinjenju sa Slovencima i Srbima. AU je imala mandate da upravlja BIH i hteli su da iskoriste srpsko i hrvatsko rivalstvo. I Srbi i Hrvati su prisvajali muslimane kako bi postali vecina a AU je imala ideju o bosanskom identitetu kako bi lakse mogla da je kontrolise. Hrvatska inteligencija mogla je samo bespomono da posmatra kako nemaki i maarski zemljoposednici kupuju sve vee povrine zemlje, kako na vlast postavljaju ljude koji govore maarski i dovode radnu snagu izvan granice zemlje. Migracija hrvatskih seljaka u SAD dramatino se poveala. Ponienje hrvatskog naionalnog oseanja dostiglo je vrhunac za vladavine bana grofa KuenHedervarija-maarski plemi iz Slavonije koji je zanemariovao hrvatske tenje u korist Budimpete. Oni koji su istupali protiv reima bili su progonjeni, meu studentima koji su beali od progona bio je i Stepan Radi. On i studenti uneli su novu borbenost u hrvatsku politiku koja je poela ozbiljno da ugroava Kuen-Hedervarijev reim-vlada u Budimpeti shvatila je da joj predstoji borba sa njima. Da bi odbranio svoje dobro Hedervari je podsticao zategnutost izmeu Hrvata i Srba. Tako je jednom prilikom maarski premijer Kaliman Tisa u maarskom parlamentu izjavio: Ne plaite se Hrvata, imam za njih savren bi- Srbe! Takon je Budimpeta podsticala tampanje provokativnih lanaka u listu zagrebakih Srba, koji se zvao SRBOBRAN. U tim novinama pisalo se kako Hrvati nemaju svoj jezik i to je izazvalo otru reakciju Hrvata posebno u najtiranijem listu OBZOR. Ovo je izazvalo i antisrpske demonstracije 1902. Ove demonstracije razbesnele su one Hrvate poput Radia koji su bili sigurni da su glavna prepreka nacionalnom napretku Austrijanci, Maari a ne Srbi. U to vreme dolazi do stvaranja Hrvatske stranke prava u koju e biti ukljuen i Stepan Radi. Ova partija nastojala je da mobilie narod. U hRvatskoj je u to vreme poela nova era masovnog uea u javnom ivotu. Tipian primer za to bila je Radieva nova partija, Hrvatska narodna seljaka stranka, koja e dominirati kasnije u Hrvatskoj politici. Saradnja izmeu Srba i Hravata, konano se 1905 iskristalisala u Hrvatsko-Srpsku koaliciju koja je proklamovala da su se Srpske i Hrvatske patriote udruile u vrst savez sa zadatkom da ujedine sve snage i da uz podrku Hrvata i Srba izvedu Hrvatsku iz nepodnoljive i ubistvene situacije u kojoj je do sada patila. U periodu do prvog svetskog rata, intelektualci i politiari u Zagrebu i Beogradu odravali su sa prekidima meusobne veze, odravajui i san o junoslovenskom ili jugoslovenskom ujedinjenju. Posete, kongresi i izlobe povezivali su Hrvate, Srbe i Slovence, a sve vei broj Hrvatskih studenata studiralo je na Beogradksim univerzitetima. U predveerije prvog svetskog rata najsnanija politicka grupacija zalagala se za Hrvatsko-Srpsku saradnju unutar monarhije. U Dalmaciji je omladina bila u potpunosti pridobijena za ideju o jedinstvenoj Jugoslaviji. Kad je poeo I svetski rat, vei deo Hrvatsko-Srpske koalicije u Saboru nije bio prevratniki nastrojen. Hrvatske konzervativne i klerikalne stranke podrale su rat protiv Srbije. to se te aktivnosti koje su voene u cilju udruivanja Junih slovena, treba spomenuti formiranje Jugoslovenskog odbora 1915. u Londonu. U ovom odboru najvei broj lanova bili su Hrvati iz 38

Austrougarske, preteno iz Dalmacije, koji su otili u inostranstvo da zastupaju ujedinjenje Habzburkih Junih Slovena sa Srbijom i Crnom Gorom. Meutim bilo je nekih nesuglasica izmeu Srpske vlade i Jugoslovenskog odbora koji je za sebe eleo partnersku a ne sporednu ulogu. Odbor je proces ujedinjenja video vie kao ishod prava na samoopredeljenje nego osloboenje koje bi izvojevala Srbija. Pribojavali su se velikog srpskog uticaja. U Zagrebu su se Oktobra 1917, podsticani od strane Jugoslovenskog odbora, okupili jugoslovenski parlamentarni poslanici iz svih oblasti Habzburke monarhije. Oni su zahtevali ujedinjenje svih jugoslovenskih zemalja u jednu nezavisnu dravu. Tada su zvanino osnovali narodno vee Slovenaca, Hrvata i Srba pod predsednitvom Antona Koroca (slovenac). Svakako da je slom Austrougarske u ratu ubrzao ove aktivnosti. 28.Oktobra, Sabor je proglasio ujedinjenje Hrvatske i Slavonije sa Dalmacijom i svim junoslovenskim oblastima u suverenu dravu Slovenaca, Hrvata i Srba, predajui vlast Narodnom veu koje je obrazovalo vladu. Narodno vee je uspostavilo veze sa Ju odborom na ijem elu je bio Ante Trumbi i srpskom vladom. Na pregovorima u enevi dogovoreno je da do izbora ustavotovorne skuptine nastave rad Narodna skuptina Srbije i Sabor Hrvatske i Slovenije. 28.Novembra, Zagrebako narodno vee poslalo je izaslanstvo u Begorad. Formu ujedinjene drave preputala je odluci ustavotvorne skuptine. Regent Aleksandar proglasio je kraljevinu SHS. Retki su bili pobornici ujedinjenja koji su Ju smatrali istinski novom tvorevinom, koja nije ni proirena Jugoslovenska verzija predratne Srbije, niti poboljani, ju oblik Austrougarske. Hrvatska je oekivala da e se ukljuiti u novu i bolju Austrougarsku, gde bi igrala ulogu Ugarske. Ve u prvoj godini bilo je problema sa Ustavom. Vladin nacrt ustava predviao je da Kraljevina bude podeljena po uzoru na francuske departmane, to je znailo ukidanje Hrvatske. Taj ustav bio je neprihvatljiv za Stepana Radia i njegovu stranku. Hrvatska seljaka stranka pozvala je na bojkot u emu su joj se pridruile i manje hrvatske partije u nameri da pojaa stranu koja se zalagala za Federaciju. Radi je javno optuivao dinastiju, ustav i vladu. Otputovao je u London i Pariz da bi izneo Hrvatsko pitanje, ali mu je reeno da se za to izbori u Parlamentu u Beogradu. Ekstremniji Hrvati govorili su o potrebi odvajanja Hrvatske. Netrpeljivosti koje suipostojale dovele su ak do ubustva dva hrvatska poslanika meu njima Stepana Radia. Radiev naslednik Vlatko Maek izjavio je kralju Aleksandru da Hrvati ele nov federalni ustav. Ova situacija je dovela do 6-o januarske diktature 1929. 1929 Kralj Aleksandar je uveo diktaturu a prema zakonu o zastiti drzave sve stranke sa secesionistickom programom su bile zabranjene. Maceku je odgovaralo ukidanje Ustava. Diktatutura je bila okrennuta ka uspostavljanju reda i unapredjenju ujedinjenja. Drzava je podeljena na 9 regiona in a celu svakog se nalazio ban. Meutim, htvatsko pitanje nije bilo reeno. Hrvati su u novom projektu videli samo uspeniji nain nametanja beogradskog centralizma. U vreme Radieve smrti, bivi skuptinski poslanik Ante Paveli pozvao je na stvaranje nezavisne Hravtske. Napustivi zemlju, Paveli je u inostranstvu poeo da organizuje ustaki hrvatski oslobodilaki pokret.Ante Pavelic tada poziva na stvaranje nezavisne drzave Hrvatskei u odsustvu je osudjen na 3 godine, i tada pocinje da organizuje hrvarski narodnooslobodilaki pokret, koji je bio izdanak hrvatske nacionalne stranke prava i u inostranstvu se razvio po ugledu na fasisticke organizacije i okuoljao je radikalne nacionaliste. Pokret su pomagale Madjarska i Italija, kojima je ovo bio jedan vid pritiska na Jugoslaviju. Kralj 1931. Donosi novi Ustav. Ustase su pocele da koriste terorizam, 1931. Ubacili su se iz italijanskog dela Zadra i poceli da deluju po Dalmaciji, cak je doslo i do policijskog nasillja i okrsaja u Zagrebu. Macek novembra1933. poziva na povratak narodnom suvereniteu i 1935. je osudjen na 3 godine zatvora. Pre nego sto je otisao u Marsej, Aleksadndar je rekao Maceku da ce ga osloboditi ako mu ovaj pomogne da resi hrvatsko pitanje.Pre atentata u Marseju 9.10.1934. , ustase su pokusale da ubiju Aleksandra i 1933. Godine. Jugoslavija je pred Ligom optuzila Italiju i Madjarsku ali GB i Francuska nisu htele da dovedu Italiju u nepovoljan polozaj. Francuski sud je Pavelicu u odsustvu izrekao smrtnu kaznu ali on je bio u Italiji. 39

1935. Milan Stojadinovic void vladu i on je minitar spoljnih poslova. Postojala je zabrinutst zbog ustaskog totalitarnog, nasilnickog verskog nacionalizma i odziva studenata na to. Macek je razvio paravojnu organizaciju od clanova HCC-a. Svi su se slagali da hrvatsko pitanje mora da se resi ali niko nije znao kako niti sta ko trazi.Vlada nije htela da menja ustav. 1937. Macek dolazi u Beograd, opozicija se ujedinila i osvajaju 45% na izborima i knez Pavle je pregovarao o resavanju hrvatskog pitanja a novi premijer Dragisa Cvetkovic je potpisao sporazum sa Macekom: Hrvatska je postala autonomna oblast sa izbornim Saborom, izvrsnom vlascu na celu sa banom koga imenuje kruna. Banovina je bila nadlezna za sve osim za odbranu, spolljne poslove i medjunarodnu trgovinu. Banovina je obuhvatala Hrvatsku, Slavoniju, Dalmaciju, deo BIH, znaci 1/3 Jugoslavije. Macek je postao podpredsednik vlade. 30-tih je tako hrv. nacionalno pitanje izmesteno iz javne rasprave i smesteno u kontekst kontakata vodja i opozicije. Ovde je malo bio problem sa literaturom, tako da je ovaj period SFRJ tj. period nakon drugog svetskog rata izostavljen usled ideje o bratstvu, jedinstvu itd., mada ni skorasnji period nije bas obradjen , samo bih istakla neke najvaznije teze za period pred sam rat. 1989. osnovana je Hrvatska demokratska zajednica koju je vodio Tudjman. On je objavio knjigu u kojoj je tvrdio da je NDH bila spasonosna odbrana od srpskih ambicija i tvrdio je da su bosanski muslimani poreklom Hrvati. On je odlezao zatvorsku kaznu zbog toga, ali kada mu je vracen pasos poceo je da deluje u izbeglistvu negd eu inostranstvu. Jacanje hrvatskog nacionalizma bilo je podstaknuto i Milosevicevim potezima, e evociranje postupaka ustas anad Srbima za vreme rata u srpskim medijima u to vreme (pred devedesete) svakako nije pomoglo. HDZ je jahvaljuci prilozima dijaspore osvojila vecinu na izborima 1990. Odmah posle toga promenjen je Ustav i izbacen je pridev socijalisticki, uvedena je funkcija predsednika drzave, a Tudjman je kao predsednik dobio siroka ovlascenja. Usledila je propaganda; cirlica nije bila pogodna, uvedena je zastava iz vreme NDH (sahovnica) koja je napravljena po uzoru na srednjovekovni grb, propagirano je da je BIH u etnickom i istorijskom smislu deo Hrvatske. Srbi su u to vreme cinili 12% ukupnog stanovnistva Hrvatske. Tudjman je ukunu odredbu po kojoj je potrebna 2/3 vecina za usvajanje zakona o pravima manjina, a svaki Srbin na javnoj funkciji morao je da se zakune na vernost rezimu.Srbi su se organizovali oko Srpske demokratske stranke i formirali Srpsko nacionalno vece koje je trazilo autonomiju za Srbe ukoliko bi doslo do raspada federacije. Ovi zahtevi izneseni su jula 1990. Nakon toga je sproveden referendum o kulturnoj autonomiji, a na osnovu toga vece je proglasilo autonomiju. Hrvati su taj referendum zabranili. Sledeca varnica je bio policijski nadzor nad naselejnim mestima, Srbi su bili postavili svoje pozornike da cuvaju red, i Hrvati su poslali vojsku i helikoptere ali su ih avioni JNA oterali. Tada je Tudjamn shavtio da Srbija stiti svoj narod u Hrvatskoj i da ne moze da radi sta hoce i doslo je do usijanja sukoba. 22. Geopolitike promene na Balkanu kao posledica I sv rata . Sile Antante: Rusija, Srbija, CG, Francuska i VB Sile Osovine: Nemaka, Austrija, Italija od 1915, Bugarska i Rumunija Od 1917 Rusija zbog Boljevike revolucije istupa i u rat ulazi Amerika. Po zavretku I sv rata nastale su mnoge znaajne promene, dolazi do novog pregrupisavanja i rasporeda drutvenih snaga, stvaraju se nove drave, preraspodeljuju kolonije i nestaju 4 carevina, stvara se prva socijalistika zemlja i formira se Drutvo naroda. Sve ove promene su uticale na geopolitike promene na Balkanu. Rezultati mirovnih ugovora, zakljuenih posle I sv rata, proizali su iz tajnih sporazma, pogaanja i nadmudrivanja ve od samog poetka rata. Tada su se Centralne sile i Antanta sukobile i svaka sa svoje 40

strane nastojala da za sebe pridobije to ie saveznika, obeavajui im teritorije zemalja i naroda iz suprotnog tabora. Cilj mirovnih ugovora bio je obnavljanje odnosa izmeu velikih sila i upravljanje promenama postojeeg meunarodnog poredka poto su propala itava carstva. 8.januara 1918. Vudru Vilson izneo je amerike ratne ciljeve na sednici oba doma Kongresa, obrazloivi ih u 14 taaka. One su bile podeljene u dva dela. Prvi je obuhvatao 8 taaka: javnu diplomatiju-to znai da spoljna pol treba da se zasniva na javnim ugovorima bez tajnih sporazuma. Vladari ranije nisu bili podredjeni kontroli naroda; zatim Vilson je poruio evropljanima da bi meunarodni sistem trebao da se zaniva na principu samoopredeljenja naroda a ne na ravnotei snaga. Preostalih 6 taaka bile su mnogo odreenije: autonomija etnikih grupa u AU i Otomanskom carstvu, korekcija Italijanskih granica.... 18.januara 1919 odrana mirovna konferencija.esto pogreno nazvan Versajski zapravo to je bio Pariski mir. Ovaj kongres je uspostavio novi meunarodni poredak u Evropi.Glavnu re vode dravnici tri sile pobednice: or Klemanso(poznat pod nadimkom Tigar)-Francuska,Vilson i Lojd Dordpredstavnik Velike Britanije i Vitorio Orlando predsednik Italije i njegov ministar in poslova Soniniispostavilo se da su doli da pokupe plen koji im je obean zbog ega su preli na stranu saveznikih strana. Poraene sile nisu uestvovale. Mir nije obuhvatio Nemaku i Rusiju .Ugovori su se neposredno odnosili na Balkan: Senermenski ugovor sa Austrijom 1919 Nejiski ugovor sa Bugarskom 1919 Trijanonski ugovor sa Maarskom 1920 Ugovor u Sevru sa Osmanskim carstvom 1920 Samoopredeljenj ekao naelo koje je obeleilo ove ugovore. Glavno pitanje mirovne konferencije je sreivanje granica i pitanje granica. Augarska, sa kojom je potpisano primirije ve je bila rastoena. Ugarskom kraljevstvu stavljeno je do znanja da ne moe opstati kao jedna drava- Po Trijanonu, AU se raspala, Madjarska je dobila 1/3 predratne teritorije, 1/3 madjara se naslo izvan Madjarske. Rumunija je bila sila pobednica, ocekivala je da ce dobiti Besarabiju, prema ugovoru iz 1916. Banatsko pitanje- reseno tek jula 1920. Severni Banat je ostao Madjarskoj a druga dva dela podelile Jugoslavija i Rumunija. Etnicke manjine su bile veliki problem, a od njih 1.4 miliona madjara su cinile 1/3 ukupnog stanovnistva. 20.10.1920. Rumunija dobija Besarabiju. Rumunija stekla: (duplo uvecano stanovnistvo iteritoriju) Transilvaniju Deo Banata Bukovinu, Juznu Dobrudzu, Besarabiju

1921. sporazum sa Poljskom koji se kasnije pretvara u u govor o odbrani. 1926. ugovor o prijateljstvu sa Francuskom 1926. ugovor o finansijskoj pomoci sa Italijom 1921. Ulazi sa Jugoslavijom i Cehoslovackom u Malu Antantu (odbrambeni i antirevizionisticki savez radi podrske trijanonu). 41

Liberalski zakon iz 1926 je poboljsao predstavljanje manjina ali je to ucinjeno jer je liberalima trebala njihova podrska. Najveci problem bili su Madjari jer se nacionalizam u Transilvaniji rasplamsao. Madjari zemljoposednici su se smatarzi zrtvama agrarne reforme, a Bugari iz Dobrudze su se zalili das u zaobidjeni u korist vlaskih doseljenika. 78% stanovnistva je bilo seosko lai oni su bili nezadovoljni reformom, pogotovo nakon depresije 1929. Kada je drasticno pala cena zitarica Rumunija je izala kao pobednica-za vreme pridobijanja saveznika tokom rata njoj je obeana Besarabija, ali su se saveznici smatrali osloboenim te obaveze kada je Rumunija kapitulirala 1918. Na kraju je Rumunija dobila Transilvaniju, vei deo Banata i ostalih Ugarskih teritorija, Bukovine,June Dobrude i Besarabije. Kraljevina SHS nastala je i pre mirovnog ugovora. Nova drava nalazila se u sukobu sa Italijom a u vezi sa istonim Jadranom. Pogodba je postignuta Rapalskim ugovorom, kojim je Italija dobila Istru, Zadar i pojedina ostrva(Loinj, Cres, Lastovo). Rijeka je trebalo da ostane samostalan grad dok je njeno predgrae pripalo Jugoslaviji. Pola miliona Hravata i Slovenaca nalo se van granica nove drave. Kraljevina je prihvatila na ovakvu pogodbu zbog nepovoljnih meunarodnih prilika i zbog elje dinastije da uspostavi za zapadnim susedom dobre odnose. SHS Mirovnim ugovorom sa Maarskom u Trijanonu 1920. u sastav SHS uli su Prekomurije,Meumurije, Slavonija, Srem, Baka, deo Baranje i zapadni deo Banata. 8.51% od ukupnog stanovnistav zivelo je na podrucju Slovenije. Izvan granica zivelo je 720000 Slovena. 2 miliona manjina, 16-18% ukupnog stanovnistva su bile manjine, (to je Rumuniji 28% a u Poljskoj i Cehoslovackoj 30%.) Hrvatska je ocekivala da ce se ujediniti u novu i bolju Austrougarsku. Gl spoljnopoliticki cilj Jugoslavije bio je da se obezbede granice i stekne podrska. Imali smo dobre odnose sa Rumunijom iako su postojale teskoce oko Banata. 1921. osnovana mala antanta jugoslavija, cehoslovacka i Rumunija. 1925. je od Grcke dobila na zakup slobodnu zonu u Solunu. 1927. ugovor Jugoslavije i Francuske i Francuske i Rumunije 1924. ugovor sa Italijom oko Rijeke Los polozaj albanske manjine u Jugoslaviji: ona je cinila deo predratne jugoslavije i kao takva nije bila predmet mirovnih ugovora i medjunarodne zastite. 63% jugoslovenskoh izvoza je islo u Albaniju i Italliju. Kraljevina SHS , ( 3. 1929. )(nije bila Versajska tvorevina jer je nastala pre potpisivanja tog ugovora. Na Vers. Konferenciji je delegacija kraljevine imala zvanican naziv Delegation du Rouayme des Serbes Croates et Slovenes, ali su je britanci nazvali slonovskim nazivom pa ju je ministar spolj. Poslova Ante Trubmic skratio na Delegacija Srbije). Sporna pitanja: Rijeka- 1920. Danuncijada, 1920. Rapalskim ugovorom Italija dobija Istru, Zadar, neka ostrva i i jos jednu enklavu na jugosl.teritoriji. Rijeka je proglasena samostalanim gradom pod upravom Drustva naroda, trebalo je da bude povezana sa Italijom a da se njeno predgradje Sushak da Jugoslaviji. U Italiji se naslo pola miliona Juznih Slovena koji su ugovorom billi izuzeti iz zastite. Koruska- prebiscit i prisjedinila se Austriji. Jugoslavija je imala teritoriju od 247000 km2 i 12 miliona stanovnika. Bugarska je bila lisena svih uvecanja teritorije od 1912. pa na ovamo, odvojena je od Egejskog mora i morala je da ogranici oruzane snage i isplati ratnu otstetu. 42

Grcka Dobila od Bugarske deo Trakije Zelela je Carigrad , priobalje Mramornog mora, Egeja, unutrasnjost Kapadokije, maloazijsku obalu Crnog mora.Severni Epir bi uzela od Albanije, Zapadnu Trakiju bi uzela od Bugarske a Istocnu Trakiju od Turske..Za nju je ipak bilo najvaznije da dobije Smirnu (Izmir) sa zaledjem. Saveznici su odobrili okupaciju Simirne ali zbog zlocina nad Turcima ,oni (turci) su zamrzeli Grke. Mustafa Kemal pa aje poceo da organizuje otpor, kasnije i nacionalni pokret izvan odmasaja i sultana i saveznika. GB je anektirala Kipar 1914.god. Grcka je ostvarila svoju Veliku ideju, drzala je Maloazijsku obalu i zaledje Carigrada. Posle Versaja umire kralj Aleksandar i odrzani su izbori 1920. Na kojima su pobedili rojalisti i a vlast dolazi Konstantin. 1921. bio je neuspeli grcko turski sporazum u Londonu kada su saveznici proglasili neutralnost a Grci prosirili svoju vlast nad Anadolijom. 1922. Usledila je turska kontraofanziva kada su oni usli u Smirnu i ubili na desetine hiljada Grka i Jermena. Zauzevsi Anadoliju KEmal je nastavio ka Trakiji , Francuzi su posredovalii i primirje je zakljuceno oktobra 1922. Saveznici su napustili Carigrad i tada je ukinut sultanat i proglasena Turska republika. Ponovo dolazi do promene vlasti, Konstantin abdicira u korist sina Djordja II a premijer postaje Plastir. 1922. je odrzana konferencija u Lozani koja je dovela do sporazuma jula 1923. koji zamenjuje ugovor iz Sevra: - pravoslavni hriscani da napuste Malu Aziju - Muslimanski Albanci da napuste grcki Epir i Makedoniju - Muslimani da se isele sa Krita. - Turcima u Trakiji je dozvoljeno da ostanu. U Grckoj je bilo puno izbeglica, pre svega onih iz Rusije koji su pobegli nakon revolucije, vise miliona ih je bilo iz Male Azije, geografija je tako bila izmenjena usled demografskoh promena, izbeglice su dovele i do viska radne snage, bilo je puno manjna: turci,albanci vlasi, sloveni. Venizel se vratio u Grcku 1928. I bio premijer sve do 1933. Zeleo je da sredi odnose sa susedima. Pangal je pre njega bio na izvici da krene u rat sa Turskom zbog ekstremista koji su delovali iz Bugarske. DEsio se incident na grsko-albanskoj granici i Musolini je zbog tog 1923. bombardovao Krf. Venizelova inicijativa: - Pakt o prijateljstvu, izmirenju i posredovanju sa Jugoslavijom 1929. . Turska Jula 1919. na vlast dolazi Mehmed VI koji nije imao drugi izbor nego da saradjuje sa saveznicima. GB i Francuska su okupirale teritorije koje su zelele a Italija i Grcka su zelela Anadoliju. Podela Turske: Grcka je dobila najveci deo Trakije i ostrva Imbros i Tened. Okupirala je Smirnu, a posle 5 godina okupacije plan je bio da se izvede plebiscit, medjutim Grci su od pocetka okupacije tamo naseljavali 43 Pomirenje sa Turskom- Ankarska konvencija 1930. Priznao vaseljenskog patrijarha Odrekao se Velike ideje

svoje stanovnistvo. Saveznici su zauzeli Carigrad i primorali sultana da raspise parlamentarne izbore i da potpise Ugovor. Albanija Velike sile su priznale njenu nezavisnost 1913.godine. 1917. Italija je nad njom proglasila protektorat i 1920. se povukla. Italija je decembra 1919. podsticala stanovnistvo Draca da se osamostali stvorivsi svoju privremenu vladu. Na kongresu u Luzanji januara 1920. se stvara cetvoroclano NAmesnicko vece tj.vlada, i ministar spoljnih poslova ove vlade je bio Zoguli.1 Italija se tada povukla i oni su se dicili kako su porazili jednu veliku evropsku silu. Na ambasadorkoj konferenciji 1921. resavano je pitanje teritorija i granice iz 1913. su potvrdjene, a Italija se sada pojavljuje kao garant albanske celovitosti i sigurnosti. Albanija je u ov ovreme bila jedina evropska drzava sa vecinskim muslimanskim stanovnistvom (6070 %). Zoguli je u ovo vreme imao problema sa katolickom opozicijom ,koja je zelela na jednom delu teritorije da proglasi republiku, zatim sa napredom strankom koja je zelela da se odrzi postojece osmanlijsko zakonodavstvo i da ne dodje do zemljisne reforme. On se izborio sa protivnicima i ucvrstio na vlasti i decembra 1922. Postaje premijer i menja ime u Zogu. 1923. Je raspisao izbore za parlament, i tada se stavra opozicija oko Nolija, a na Zogua je sl.godine pokusan .atentat. Izbili su nemiri i on bezi u Jugoslaviju a Noli preuzima vlast. Stanje u Albaniji dovoljno jasno opisuju geografska zaostalosti verska raspolucneost. Oko 80% teritorije se nalazilo na 200 m pod vodom , na severu su zivela plemena,na jugu i u sredistu feudalci a po obodima katolicko, obrazovanije i urbanizovano stanovnistvo. 90% stanovnistva je bilo nepismeno. Zogu je izvodio reforme koje nisu bile uspele: jednoobrazni obrazovni system, ukidanje osmanlijskih titula, razoruzavanje stanovnistva. Noli je na vlast dosao uz pomoc Italije, predvodeci koaliciju koja je stvorena samo da bi svrgla Zogua. On nije dobio zajam od Lige naroda za svoje velike reforme, a Jugoslavija ga nije priznala jer je podrzavao kosovski secesionizam, a i unutar drzave je gubio podrsku. Zogua je Beograd lepo primio i uz nasu pomoc se 1924. vraca u Albaniju. 21.1.1925. Albanija postaje republika a Zogu predsednik sa sirokim ovlascenjima i mandatom od 7 godina. U privrednom smislu Albanija je veoma bila upucen a na Italiju, 75% uvezene robe je bilo iz Italije, a 59% albanskog izvoza se odnosilo na Italiju. Zato je njima bilo laske da se suprotstave nama nego Italijanima. 1925. Itaijani su napravili Nacionalnu banku Albanije i potpomagali njen finansijski system. Cak je osnovana i Kompanija za provredni razvoj albanjije i Albanija je tako bila jedina drzava koja je 20tih mogla da privuce strane investiture. Od ustupaka Jugoslaviji, Zogu joj je jedno predao sporni manastir na Ohridskom jezeru. Avgusta 1925. Potpisan je tajni sporazum izmedju Italije i Albanije o vojnom savezui odbrani u slucaju rata sa nekom balkanskom drzavom, a Zogu je dobio posebne garancije u slucaju jugoslovenskog napada. Zogu je tako ovim savezom sa Italijom sprecio moguce udruzivanje Jugoslavije i Italije protiv nje. I tiranski pakt novembra 1926. je pakt obezbednosti i prijateljstvu Albanije i Italije, koji je ugovorio da je povreda statusa quo pretnja za obe strane, sto je pogorsalo odnose Beograd as aRimom i Tiranom. II tiranski pakt 1927. Musolini je ovim dobio vecu kontrolu albanskih mornarickh garnizona, o ovo je ujedno bio dvadesetogodisnji odbrambeni ugovor. 1928. predsednik menja imeu Zog i postaje kralj svih Albanaca. Ahmed beg Zoguli je tako uspostavio Albaniju kao nacionalnu drzavu. Bugarska
1

OvopisemjeronvolidamusekazekadjeZogudavaosebikojeime.Takojebarrekaonapredavanju.

44

Izgubila je kralja ali je ocuvala politicki system. Avgusta 1919. Stamboliski postaje premijer. Prema ugovoru iz NEjia Bugarskoj je obecan ekonomski pristup Egejskom moru Opterecena reparacijama i zahtevom za smanjenjem vojske. Ponovo izbori 1920. Opet Stambolski premijer sa idejom agrarne reforme i mira sa susedima. Najbrojnija manjina u Bugarskoj su bili turci - 534000 Priblizavanje Jugoslaviji jer se plasio Rusa i moguceg ustanka jer su ruske izbeglice Stambolskog smatrale boljsevikom. 1923. na izborima Stanilevski ponovo pobedjuje i opozicija je organizovala puc a na mesto premijera dlolazi Cankov. Najvaznije pitanje je bilo ono sa Grckom : izlaz na Egej, Bugarska je zelela koridor a Grcka slobodnu zonu. Teroristicke jedninice makedonske desnice VMRO- su delovale na granici sa Jugoslavijom a u stvarri kretale su sa teritorija Bugarske i upadale u jugolovenski Makedoniju. 1921. Stanilevski je ocistio granicu od VMPO, sledece godine dolazi u Beograd i potpisuje Nisku konvenciju o saradnji Srbije i Bugarske na suzbijanju terorizma. Engleska pored poraza Nemake prieljkuje njene kolonije u Africi i Okeaniji kao i podeli Otomanske imperije delovi bogati naftom. Rusija- okrenuta ka Bosforu, Dardanelima, Carigradu i zaleu u istonom delu Balkana. Italija- teila dobijanju Istre, Dalmacije i Albanije Pariska mirovna konferencija reava pitanje statusa i granica balkanskih drava. Uz teritorijalne ustupe Italiji (na raun Ju) , ona ostavlja nereenim pitanje Albanije koja je pod Italijanskom okupacijom. Albanski narod spontano prua otpor okupatoru i na kraju ga proteruje. Albanija dobija i faktiko priznanje nezavisnosti ulaskom u Drutvo naroda 17.12 1920. Krajem 1921. osloboena je celokupna teritorija Albanije, pa je na konferenciji ambasadora velikih sila ( Francuska, Engleska,Japan i Italija) odranoj 9.novembra 1921. doneta odluka o priznavanju albanske nezavisnosti. -Nastala je jedna nova drava-Albanija -Nestalo je Otomansko car i AU -1918 Kraljevina SHS.2 Kraljevina SHS morala je jo u procesu svog nastajanja da vodi teku borbu za utvrivanje to povoljnijih dravnih granica i njihovom priznanju mirovnim ugovorima i meunarodnim sporazumima sa susednim zemljama. U ovom pogledu nijedna druga evropska drava nije imala vie problema i nigde princip etnikih granica, zasnovan na naelu narodnosti i formiranju nacionalnih drava, nije naiao na vee otpore skoro svih susednih drava i nekih velikih sila koje su iza nekih od susednih zemalja stajale.-Delegacija Kraljevine SHS podnela je mirovnoj konferenciji veliki broj memoara u kojima je detaljno iznela svoje zahteve u pogledu granica, pozivajui se pre svega na naelo narodnosti ali i na kao dopunske argumente istorijske, ekonomske i strategijske razloge i druge argumente u prilog svojih zahteva.- Najtei problem u ovom pogledu kraljevina SHS je imala sa Italijom. Italija je, jo poetkom 20 veka pokazivala aspiracije prem Balkanskim zemljama. Italija je zato ve pred prvi svetski rat i u njegovom poetku vodia politiku laviranja izmeu dve grupe sila obeavajui podrku onima koji su vie spremni da udovolje njenim aspiracijama prema istonoj obali Jadrana. Poto su njeni interesi u tom pogledu bili mnogo protivreniji prema centralnim silama ona je uspela da joj sile Antante obeaju za njen ulazak u rat protiv Centralnih sila, tzv. Londonskim paktom tajnim ugovorom izmeu Velike Britanije, Francuske, Rusije i nje od 25. aprila 1915.g, mnoge jugoslovenske teritorije sa obe strane reke Soe, Istru, Dalmaciju i ostrva, pa ak i Valonu u Albaniji. Zbog toga se, na mirovnoj konferenciji, Italija uporno pozivala na Londonski ugovor po kome je trebalo da dobije teritorije na kojima je ivelo blizu 2 milona
2

Ovojetekstagoresuteze,tekstjeupotpunostiprepisanizknjigePavlovicaalidobrajepodlogazatezetakoda kombinujte

45

stanovnika, od ega oko 1,3 miliona Jugoslovena, kao i na strategijske razloge svije bezbednosti, dok je jugoslovenska delegacija na osnovu etnikih, geografskih, ekonomskih i politikih argumenata bila za staru austrijsko-italijansku granicu ne prihvatajui italijanske argumente i pretenzije prema Gorici, Trstu, Istri, Dalmaciji i ostrvima. -Protivrenost interesa i argumenata zainteresovanih drava i podrka jugoslovenskih zahteva od strane SAD, odnosno Italijanskih od strane Francuske, Velike Britanije koja je elela ojaati Italiju naspram Francuske u cilju uspostavljanja nove ravnotee snaga u Evropi, onemoguili su reenje pitanja razgranienja izmeu Italije i Jugoslavije, iako je bila formirana i meusaveznika komisija za ispitivanje spora. Kraljevina SHS je pod pretnjom ratom od strane Italije i diplomatskim pritiskom dve zapadnoevrolske sile pristala na zakljuenje Rapalskog ugovora sa Italijom 12. Novembra 1920.g kojim je utvrena granica izmeu dve drave. Rapalskim ugovorom Italija je dobila Gradiku, Goricu, Trst i skoro celokupnu istru, zatim grad Zadar sa okolinom i ostrva Cres, Loinj, Lastovo i Vis. Njime je formirana i Slobodan grad Rijeka, uz obostranu obavezu uvanja njene nezavinosti koju je Italija pogazila ve krajem iste godine upadom grupe faista i proglaenjem njenog prisajedinjenja Italiji to je Kraljevina SHS priznala tzv. Rimskim paktom iz 1924.g. Pored Rapalskog ugovora dve drave su istovremeno zakljuile tzv. Antihabzburku konvenciju koja je bila tajna i kojom su se obavezle na uvanje i izvravanje odredaba senermenskog i trijanonskog ugovora i posebno se dogovorile o preduzimanju mera u cilju spreavanja eventualnog povratka Habzburke dinastije na presto Austrije ili Maarske -Prilikom razgranienja sa Austrijom, kraljevina SHS je pozivajui se na etnike, ekonomske, strategijske i geografske razloge traila priblino onu teritoriju na kojoj je vei broj stanovnitva slovenaki ivalj. Dva posebno znaajna i sporna pitanja bila su prihvatanje Drave kao dravne granice i Koruka. Jugoslavija nije prihvatila Dravu kao kao dravnu granicu pozivajui se na etnike, ekonomske, geografske i druge razloge, kao i injenicu da na dan uspostavljanja primirija sa Austrijom 1918, nijedan srez na ovom podruiju nije imao Dravu kao granicu. Metim, Ju uglavnom nije uspela u svojim zahtevima, pa je veliki deo granice, ustanovljene senermenskim mirovnim ugovorom sa Austrijom, od 10.sept 1919.g, iao Dravom. U ugovoru je stajalo i da e pitanje Koruke biti reeno plebiscitom. Koruka je zato podeljena u dve zone, A i Bjunu i severnu i odlueno je da se glasanje o tome kojoj se od dve susedne zemlje stanovnitvo eli prikljuiti prvo sprovedene u junoj zoni, a da se u severnoj glasa tek ako se u zoni A veina izjasni za prisajedinjenje Jugoslaviji. Glasanje u zoni A obavljeno je 10. oktobra 1920.g i veina se izjasnila za Austriju, aiko je veina bila jugoslovenskog porekla. Tako da do plebiscita u zoni B nije dolo. Razlog za ovakvo oprredeljenje veine za Austriju treba traiti u looj politici Kraljevine SHS, u sprovoenju mobilizacije u Jugoslaviji nasuprot ukinutoj vojnoj obavezi u Austriji(mirovnim ugovorom), uticaju ktolikog klera, uticaju austrijske socijaldemokratije....Prema Senermenskom ugovoru, Austrija prihvata granice susednih zemalja i odrie se prava i potraivanja sa teritorija koje su joj ranije pripadale. Prilikom razgranienje sa Maarskom bilo je mnogo problema. Ona nije uspela da dobije sve teritorije u kojima u kompaktnoj masi ivi na ivalj-kao to su Bajski trokut, Slovensko Porablje, ali je dobila izvesnu ispravku granice prema Subotici. Saveznike sile nisu prema Jugoslaviji bile u pogledu razgranienja sa Maarskom naklonjene u meri u kojoj je to bio sluaj sa ekoslovakom i Rumunijom koje su dobile sva mesta u kojim ivi i njihovo stanovnitvo. Ipak je injenica da je vie Maara ostalo u Jugoslaviji nego jugoslovenskog u Maarskoj. Maarska je Trijanonskim ugovorom od 4.juna 1920.g kojim je izvreno razgranienje njene teritorije sa susednim dravama obavezala na priznavanje pune nezavisnosti kraljevine SHS u iju korist se odrie svih prava i obaveza na teritoriji stare Austrijsko-Maarske teritorije. Razgranienje izmeu Rumunije i Kraljevine SHS izvreno je na osnvu tzv. Etnikog balansa prema kome bi u obe zemlje ostao podjednak broj etnikih pripadnika druge drave.I jedna i druga drava traile su ceo Banat. Rumunija se pozvala na Bukuretanski ugovor-1916.g kojim joj je bio obean Banat i na etnike razloge tvrdei da sve do Paneva i Beograda ima isto rumunskih sela. Ju se takoe pozvala na naelo narodnosti istoui da i na istonoj granici Banata ima isto srpskih sela, na strategijske razloge zatite prestonice. Granica je na kraju utvrena kompromisno-tako to je Jugoslavija dobila prostorno vei deo Banata, ali je u Rumuniji ostalo vie Srba nego u Banatu Rumuna. Razgranienje je izvreno Trijanonskim ugovorom, ali su kasnije vrene zamene odreenih manjih delova teritorija. 46

U pogledu utvrivanja Jugoslovensko-Bugarske granice, kraljevina SHS je traila njene ispravke na vie mesta od Timoka do Strumice, pozivajui se na brojne razloge: Bugarsko neprijateljstvo prema saveznicima i posebno prma Srbiji iju je polovinu teritorija drala u toku rata, zatim potrebu obezbeenja komunikacija i eleznikih pruga koje vode prema Dunavu i Rumuniji du Timoka i prema Solunu du June Morave i Vardara, kao i to da mnoga mesta koja pripadaju Bugarskoj naseljava srpsko stanovnitvo. Bugarska je kao protivargumente ovim zahtevima isticala da je stanovnitvo izmeu Timoka i Morave-kao i u Makedoniji, Bugarsko. Nejskim mirovnim ugovorom od 27.Novembra 1919. odreena je granica izmeu dve drave sa odreenim izmenama u korist Kraljevine SHS koja je dobila deo teritorije na desnoj obali Timoka i gradove Bosilgrad, Garibrod i Strumicu sa okolinom. Bugarska ovim ugovorom priznaje jugoslovensku dravu i odrie se u njenu korist svih prava i pravnih osnova na teritorijama koje su njime pripale Kraljevini SHS. Prvi svetski rat je doveo do povezivanja makedonskog pitanja sa borbom za ujedinjenje jugoslovenskih naroda u zajedniku dravu, ali se ono zbog istorijske razliitosti razvoja makedonksog naroda postavljalo drugaije. Srbija je, naime posle balkanskih ratova problem Makedonije esto koristila kao sredstvo pritiska prema drugim ju narodima, a svoe aspiracije prema Vardarskoj dolini i Banatu smatrala prvorazrednim ciljem. Srbija je Makedoniju smatrala svojim steenim pravom, dok je ona za Jugoslovenski odbor bila problematino pitanje poto su neki njegovi lanovi smatrali da budua ju drava treba da napusti orijentaciju prema jugoistoku i da se usmeri prema Jadranu. Dok je malobrojna makedonska buroazija svoje interese usmerila prema Bugarskoj, iroke narodne mase su elele autonomnu Makedoniju koja e obuhvatiti sva tri nena dela (Vardarsku, Egejsku i Pirinsku Makedoniju.) Evropslke sile pobednice, a posebno Engleska, pristupile su pred mirovnu konferenciju posebnom ispitivanju pitanja Makedonije smatrajuii da bi bilo najadekvatnije formirati autonomu Makedoniju pod svojom zatitom, u kom pravcu su ak voeni i separatni pregovori sa Bugarskom u toku 1918. Srbija i Grka su preuzele sve mogue mere da to onemogue. Srbija je bila protiv svake diskusije o tome kakav treba da bude status Makedonije istiui a se Srbija bori za strateke granice i da su njeni minimalni zahtevi u ovom pravcu zadravanje Vardarske Makedonije i dobijanje teritorija u slivu Strumice, a maksimalni zahtevi dobijanje celokupne Makedonije. Engleska je predlagala da mirovna konferencija formira autonomnu Makedoniju pod mandatom Drutva Naroda. Sa tim se slagala i Italija, ali pod uslovom da se uprava nad Makedonijom poveri Jugoslaviji, to je pokazivalo elju Italije da izalei u susret jugoslovenskim zahtevima prema Makedoniji umanji njene aspriracije prema Jadranu i Albaniji. Mirovna konf je ostala na kompromisnom reenju, tj potvrdila je podelu Makedonije izvrenu Bukurekim mirovnim ugovorom iz 1913.g uz ustupanje Jugoslaviji jednog dela strumikog kraja na raun Bugarske. Granice izmeu nje i Grke ostale su onakve kakve je utvrdio Bukureki ugovor iz 1913.g3 -U pogledu granica prema Albaniji spor je voen nekoliko godina, sve do 1926.g. Delegaciju kraljevine SHS je u poetku traila od mirovne konferencije zadravanje granica ustanovljenih na Londonskoj konferenciji ambasadora iz 1913.g. pod uslovom da Albanija ostane nezavisna drava. Ali, ukoliko konferencija eli da Albaniju stavi u poloaj protektorata neke sile, onda kraljevina SHS zadrava pravo da u cilju obezbeenja svojih interesa postavi potanje granica prema Albaniji. Ovakvim stavom delegacija kraljevina SHS htela je da ostane na principu narodnosti, da ne bi slabila svoju pozivciju prema Italiji traenjem dela Albanije, ali je ekala da Italija postavi svoje zahteve prema Albaniji pa da onda i ona uini isto. Kada je Albanija 1920.g primljena u Drutvo naroda odmah je postavila pianje svojih granica prema Grkoj i Jugoslaviji posle ega je dolo do velike diplomatske aktivnosti velikih sila i zainteresovanih zemalja, meu kojima je bila i Italija. Poto je Italija ve istekla svoje zahteve pozivajui se na Londonski ugovor 1915.g, Jugoslovenska delegacija je istakla zahtev za Severnom Albanijom i Skadrom, to je bio deo plana Paia za izlazak Srbije na Jadran i zbog ega je bilo postavljeno i pitanje eventualne kompenzacije na severnom i junom jadranu (Rijeka-Skadar). Nastali spor oko razgranienja sa Albanijom razmatrao je i Savet Drutva naroda koji je zatraio da konferencija ambasadora koja je radila na razgranienjima utvrdi ju-albansko granicu, saglasno Londonskoj konferenciji ambasadora iz 1913.g to je ova i uinila. Prilikom razgranienja dolo je do posebnog
3

Ovidetaljinisutolikobitnialigrehjeizbrisatiovakodetaljantekst

47

spora oko Svetog Nauma na Ohridskom jezeru, koji je posle dobijanja savetodavnog miljenja od stalnog suda meunarodne pravde u Hagu pripao Jugoslaviji. Dve drave su tek 1926.g konano potpisale u Parizu dokument kojim se utvruje meusobna granica. Tako je sistemom Versajskih mirovnih ugovora i sporazuma Ju sa susednim zemljma dolo do utvrivanja njenih granic. Velike slile su u tome imale presudnu ulogu, a jugoslovenski zahtevi u pogledu spornih teritorija ispunjeni su u meri u kojoj su one to bile spremne da dopuste. Znaajnu ulogu u tome imala je injenica da su tri susedne drave Austrija, Maarska i Bugarska bile pobeene zemlje, pa su morale da odustanu od dela terirorija na koje su pretendovale, jer nisu mogle ni uestvovati u pregovorima, za razliku od Ju koja je kao pobednica imala prednost i argumente u svoju korist, posebno naelo narodnosti na kojom je stajao i ameriki predsednik Vilson. Granice Ju utvrene posle I sv rata, u periodu od 1919. do 1926.g ostale su, osim promene Jugoslovensko-Italijanske granice mirovnim ugovorom sa Italijom iz 1947.g i Londonskim memorandumom 1954.g, iste i posle II sv rata.

23. Balkanska multilateralna saradnja izmedju dva svetska rata45 Umesto 28 drzava sad aih je bilo 33 Od Dvojne monarhije nastale su Madjarska (nesto vise od 8 miliona stanovnika) i Austrija (oko 6.5 miliona stanovnika) Rumunija dobija veliko teritorijalno uvecanje Stvorena Cehoslovacka Poljska od Nemacke dobila Poznanj i Zapadnu Prusku, od Rusije oblast srednje Visle sa Varsavom, pa je dobila jos i Vilnu, Bjelistok, Brest-litovsk i Kovno a od Austrije Galliciju. Albanija sacuvala teritorije iz 1913. Tako se sada izmedju Bec ai Istanbula sada nalazilo 8 a ranije samo 2 drzave. Rijeka- prvo pod upravom Lige a od 1924.pod italijom Cuvar evropskog poretka na Balkanu bila je Jugoslavija, i bila je vezana za Francusku. GB je odgovoaralo slabljenje frANCUSKE I ZATO je podrzavala italijanske pretenzije. Kosovski komitet osnovan 1919. I Radio je na otcepljenju Albanaca sa Kosova i iz drugih delova Kraljevine. Italija je podrzavala sve separatisticke i agresivne teznje Bugarske i Madjarske. Razgranicenje Jugoslavije i Rumunije je bilo 1924, kada je reseno pitanje Banata a zemlje su potpisale i odbrambeni savez. Bilateralne konvencije Jugoslavije I Cehoslovacke i Cehoslovacke i Rumunije su imale za cilj suzbijanje madjarske opasnosti. Povezivanje ovih drzava posrzavala je Francuska. Ovi odbr.ugovori su se nazvali Mala Antantai bili su srtedstvo ocuvanja verssajskog poretka protiv moguceh obnavljanja austrougarske monarhije. 1929. stvorena je Mala Antanta pakotom o posredovanju i pomirenju. 1933. je M.A. institucionalizovana i od tada kralj Boris i Aleksandar rade na predlogu Balkanske konfederacije. Za Francusku je Jugoslavija bila tampon zona izmedju Rusije i Srednje Evrope. Balkanski pakt- Rumunija, Grcka, jugoslavija Turska i otvoren z aBugarsku. 1924. zaostravanje jug-grckih odnosa 1924. sporazum grcke i Bugarske u Zenevi o stavarnju mesovite komislije za nadzor nad makedonskom manjinom i grckoj.
4 5

Pogledatipredhodnopitanjetj.Navodjenjeugovoraizmedjudrzava Oovomemoradasepiseutezamajersuoneizvlaceneizparknjigainemajedinstvenogtekstaotome,nazalost.

48

Turska je bila za savez sa Jugoslavijom jer se plasila Italijanskih pretenzija na Mediteranu. Balkanskom savezu (9.2.1934.) protivile su se Italija, Madjarska i Austrija. Odnosi s aBuugarskom: Kada je postalo jasno da se italija i nemacka priblizavaju, bilo je potrebno ojacati saradnju na balkanu, i to je francuska podrzavala, prva inicijativa su razgovori kneza pavla i Stojadivnovica sa kraljem Borisomi ideja o paktu se pojavila avgusta 1936. Pakt o vecitom prijateljstvu je potpisan 1937. Bugarska je 1941. Stala na stranu Nemacke. Jugoslavija je sa svim susedima bila u granicnim sporovima osim sa Grckom. Rumuni su trazili ceo Banat. Italija je potpomagala napetosti da bi oslabila Jugoslaviju. Italija je u CG potpomagala Petrovice sa ciljem da se izmene odluke podgoricke skupstine o ujedinjenju sa Srbijom. U Istri i Dalmaciji e possticlaa nemire. Kralj Aleksandar je cesto isticao da mu nije potreban ni jedan pedalj albanske teritorije ali i da bi jugoslavija i Italija trebalo da od Albanije stvore jadransku Belgiju. Iz Bugarske su teroristicke cete BMRO Todora Aleksamdrova upadale u Grcku, makedoniju koja je bila deo j.kraljevine, i u Rumuniju. Madjarska je bila nezadovoljna smanjenjam teritorije i visinom reparacija koje je morala da placa, a na Jugoslaviju je gledala kao na glavnog krivca. Atina 4-12 oktobar 1933 oprzana prva balkanska konferencija a do potpisivanja pakta odrzano je jos dve. 1929. Grcka predlaze da se svake godine odrzava konferencija koja ce se baviti pitanjima od zajednickog interesa balkanskih zemaljaa krajnji cilj bi bio stvaranje nove regionalne organizacije.Problem je bila Makedonija i Grcka je strepela od moguceg jugoslovensko bugarskog priblizavanja. Krenulo se sa privrednom, kulturnom, socijalnim i tehnickom saradnjom. Od 1931. Albanija ucestvuje na tim konferencijama Razmatrana je i mogucnost carinske unije ali trgovina ipak nije bila toliko velika Sa dolazkom Hitlera na vlast pojavilo se i pitanje odbrane granica. Cetvrta godisnja konferencija 1933. : Grcka, Rumunijai Jugoslavija su se zalozile da sse stvori stalna regionalna organizacija. Nikolaje Titulesku, rumunski ministar spolkjnih poslova je smatrao da sve balkanske drzave treba da budu clanice takve organizacije. Grcka i Albanija su izgladile nesuglasice - Bugraska i Albanija se nisu prikljucile iako je Jugoslavija to potezala Pakt 1934. Izmedju Grcke, Rumunije, Turske i Jugoslavije- potpisan u Atini, ovaj pakt je prosireno nacelo regionalne bezbednbosti male antante. Ovaj pakt je bio sporazum protiv: Svih vrsta teritorijalnih revizija Odbacuje rat kao sredstvo resavanja sporova. Ali nijeuspeo d austanovi zajednicka stanovista po pitanju najznacajnijih medjunarodnih pitanja. Bugarska nije zelela d apristupi paktu je rje on bio garant postojeceg stanja. Bugarska i Albanija su smatrale da je ovaj pakt potkopao rad dotadasnjih konferencija.

Peta konferencija je trebalo da s eodrzi u Carigradu, medjutim to se nikada nije desilo.Ovaj savez je formiran da bi se stalo na put revizionizmu ali sv ove drzave su privredno bile zavisne od Nemacke. 49

58% Jugoslovenskog izvoza odnosilo se na Italiju i Nemacku. Od 1936. zbog sankcija Italiji Jugoslavija nije tamo mogla da izvozi. 1938. Sve clanice balkanskog pakta su potpisale sporazum za Bugarskom i priznale joj pravo na naoruzavanje ali s use sve drzave odrekle upotrebe sile. - Vremenom je vecina potpisnic apocela da gleda samo svoje interese. Jugoslavija je pocela da se priblizava Italiji : Precutno je podrzala italijanske pretenzije u Albaniji Podrzala je bugarske pretenzije prema Egeju a bugarska se zauzvrat uzdrzala od podrske VMRO-a i upada na Makedoniju. ** 1938 Turska je zapocela repatrijaciju turskih muslimana sa Balkana u Anadoliju, i tu je Jugoslavija izgubila sansu, naime dve zemlje nisu mogle da se dogovore samo oko finansijskih pitanja. Iste godie usledio je Anschluss a 6 meseci nakon toga i napa dnaCEhoslovacku, tako da je Mala Antanta bila unistena Balkanski pakt se formalno odrzao ali je svaka clanic asmaostalno vosila svoju politiku prema drugim slilama. Rumunski ministar spolkjnih poslova je rekao d asu Mala antanta i Balkanski savez lanac drzava sa istovetnim politickim interesima od Cehoslovacke pa do granica persije. Revizionizam Bugarske i Madjarske je bio sputan ali problem je bio u tome sto nisu uspeli da se odupru velikim silama. 1936. deseili su se Abisinija i potisivanje osovinskog pakta rim berlin, pa pakt protiv Komintterne izmedju Nemacke i Japana, kojima se 1937. Pridruzuje i Italija, zatim 1939. Ribentrop-Molotov pakt. Stojadinovic je hteo da podrzi Italiju u Africi samo da bi je sto duze udaljio od Balkana. 1937. sporazum Stojadinovic-Cano: (izmedju Kraljevine Jugoslavije i Italije) -Italija postuje teritotijalnu celovitost jugoslavije -Jugoslavija priznaje italijansko carstvo -Italija daje olaksice jugoslovenskoj manjini. 1937. ugovor o vecnom prijateljstvu sa Bugarskom: protivan duhu balkanskeog pakta Stojadinovic 1938 isao kod Hitlera a 1935. potpisao konkordat sa Svetom Stolicom U periodu izmedju dva svetska rata nastale su nezavisne drave koje su elele da vode svoju spoljnu politiku, najznaajnija vid multilateralne saradnje izmedju balkanskih drava je stvaranje balkanske Antante( Francuska podrzava). Pregovori su vodjeni u enevi i Beogradu.Pregovori su zakljueni u Beogradu 4. februara a sporazum je potpisan u atini 9. februara 1934.zemlje potpisnice bile su : Grka , Rumunija, Turska,Jugoslavija. Ciljevi: 1. Nepovredivost granica; 2.Savetovanje u sluaju pretnje; 3.Odustajanje od politikog pritiska prema bilo kojoj balkanskoj dravi bez pristanka ostalih potpisnica; 4.Otvoren za pristupanje ostalih balkanskih drava. Do ovog sporazuma dolo se kroz multilateralni pregovaraki proces koji je zapoeo balkanskim konferencijama: 1. 5-12 oktobar 1930. u Atini uz uee predsednika ( Bug, Jug,Gr,Tur,Rum i Alb) Cilj konferencije bio je da se doprinese jaanju saradnje balkanskih naroda uz potovanje suvereniteta, kao krajnji cilj odredjen je stvaranje saveza balkanskih drava i to Bug, Jug,Gr,Tur,Rum i Alb Donesen je Statut koji je uredio funkcionisanje konferencije,osnovana su tela: Glavna Skuptina,Savet,Biro,Sekretarijat nacionalnih grupa plus 6 komisija (najvanija komijisja za 50

ekonomska pitanja i saobraaj.) Donesene su rezolucije o principima za stvaranje bal. saveza a to su suverenitet i ravnopravnost, uzajamno nennapadanje, postojanje arbitrae, stvaranje balkanskog carinskog saveza kao i ouvanje i potovanje etnikih celina 2. 20-26 oktobar 1931 u Carigradu imenovala je komisiju za pripremu nacrta Balkanskog pakta. Osnove na kojima se zasniva: priznanje jednakosti meu balkanskim narodima, sporazum o potovanju propisa o manjinama. Usvojila je 5 rezolucija. Izraen statut meubalkanske trgovinske komore, meubalkanska potanska konvencija. 3. 21-26 oktobar 1932 Bukuret - usvojen predprojekat pakta balkanskih drava (obaveza nenapadanja, da nee pribegavati ratu protiv neke druge ugovornice. Predvia se stalna komisija za mirenje + odbrana zajednikih ekonomskih balkanskih interesa u okolnostima svetske ekonomske krize. 1932 iskljuene su iz pakta Albanija i Bugarska. Albanija zbog italijanskog pritiska a Bugarska zbog teritorijalnih pretenzija jer nije bila zadovoljna svojim granicama. 4. od 5 do 12. novembra u Solunu 1933. bez znaajnih rezultata. Potpisan pakt balkanskog sporazuma 1934. godine, njime Grka, Rumunija, Jug i Turska garantuju sigurnost svojih granica. Da bez predhodnih konsultacija ne preduzimaju bilo kakve pol akcije prema drugim potpisnicama i da nee izimati pol obaveze prema drugoj balkanskoj dravi bez predhodnog pristanka ostalnih strana ugovornica. Kao zajedniki interes vidjeno je spreavanje Ita i Bug u ostvarivanju pretenzija i ouvanje statusa quo. Ovaj balkanki savez pomogao je i olakao politiku i privrednu saradnju potpisani su ugovori o turizmu, o vazdunoj plovidbi,...medjutim savez nije posluzio svrsi , izbijanjem drugog svetskog rata dolo je do nepotovanja ugovora,takodje su drave sklapale i separatne sporazume. Albanija nije htela u savez jer je bila pod pritiskom Italije6 a Bugarska nije bila zadovoljna. 24. Manjinski problemi u balkanskim odnosima do II SR7

Ugovori o zastiti manjina bili su ukljuceni u Versajski mirovni system a bili su prosireni in a sve kasnije clanove Lige naroda. Posle Isvetskog rata 3 puta vise stanovnistva je oslobodjeno nego sto je bilo pod tudjom vlascu. Ni jedna balkanska drzava od tada nije ratovala protiv druge dok se velike slie nisu umesale. Versajski sporazumi su prouzrokovali preseljenje oko 2 miliona ljudi. Svaka drzava je nastojala da resi svoje nacionalno pitanje, a vers.sistem je stvorio prinudne i nepovratne razmene stanovnistva. Manjinom se smatra svaka grupa pojedinaca, stanovnika suverene drzave, koji cine manje od polovine stanovnistva nacionalnog drustva i ciji pripadnici imaju zajednicke karakterisitke etnicke, verske i jezicke prirode, po kojima se razlikuju od ostatka stanovnistva. Stvaranje nacionalnih drzava u Evropi, pogotovu na Balkanu, retko se idealno podudaralo s etnickim granicama. Postojale su 2 pratece pojave: a) deo vlastitog stanovnistva ostajao je u granicama drugih drzava b) delovi drugih nacija ulazili su u sastav vlastite drzave Niz okolnosti na Balkanu su: 1) na njegovom prostoru sudarali su se i ukrstali interesi i uticaji raznih rasa, naroda, kultura, vera 2) zbog svog vojno-strateskog polozaja, bio je na udaru evropskih i azijskih sila, koje su sprecavale normalne tokove i procese etnickog, nacionalnog i drzavnog konstituisanja
6 7

Odbijalesubal.paktjerjeongarantovaopostojecestanjeaonesuzelelerevizijugranicaipodeleteritorija Viditezeupredhodnimpitanjimastatistickepodatke

51

3) stvaranje nacionalnih drzava na Balkanu teklo je sa istorijskim zakasnjenjem, u sklopu oslobodilacke borbe protiv Otomanskog carstva i A-U monarhije i bilo je pod uticajem velikih sila 4) velike sile vodile su denacionalizatorsku politiku i doseljavanjem svog stanovnistva menjale etnicki sastav citavih krajeva. 5) Pod terorom-ceste migracije i seobe iz jedne u drugu etnicku sredinu 6) Definisanje nacionalnih granica balkanskih drzava-bile su plod dogovora i diktata velikih sila:Turske, A-U,Italije, Rusije Balkan je podrucje sa najvise nacionalnih manjina u Evropi. Manjinski problemi na Balkanu javljaju se u 2 oblika: 1) kao teritorijalni problem;2) kao problem pravne zastite nacionalnih manjina Osim odredbi o manjinama koje su sadrzali i mirovni ugovori sklopljeni 1919. i 1920. zakljuceni su i posebni ugovori o manjinama sa drzavom SHS, Austrijom, Bugarskom, Rumunijom, Madjarskom, Grckom, Turskom-visoki standardi pravne zastite manjina; pored toga regulisano i Konvencijom o razmeni stanovnistva (izmedju Grcke i Bugarske;Turske i Grcke) Bez obzira, sistem zastite manjina izmedju 2 svetska rata doziveo je neuspeh, jer su manjine bile peta kolona u balkanskim zemljama, jabuka razdora. Pravni i politicki instrumenti koji regulisu pravnu zastitu manjina na balkanskom prostoru: 1) Povelja UN 2) Opsta deklaracija o pravima coveka 3) Konvencija o sprecavanju i kaznjavanju genocida 4) Konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije 5) Zavrsni akt konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi 6) Razni mirovni ugovori i bilateralni akti 7) Interno zakonodavstvo povezano sa meunarodnim aktima Generalno za sve zemlje u Versaju je potpisan pakt o potovanju manjina na Balkanu (jevrejske I Hrianse). Verske manjine su postojale do I sv rata a posle nacionalne. Ovaj pakst nije sproveden. Maari gubitnici u ratu, izgubila je teritorije oko 60% teritorije i 2/3 stanovnitva . Izgubila je Transilvaniju oko milion ipo stanovnika je ostalo van Maarske. Sa SHS je izgubila Suboticu. Italija - dobila je Jadran do Rijeke, Istru plus ostrva , Zadar. Problem je nastao sa 600.000 stanovnika na tom podruiju, dosta Srba,Hravata I slovenaca je ostalo tu. Status manjina nije regulisan. Ovo su sve rubna podruija na Balkanu. Ni jedna zemlja nije bila bez manjina. Posle I sv rata desila se velika gepolitika promena. Kraljevina SHS, Albanija. Postojala je Grka, Bugarska, Rumunija, Turska. Problem manjina u Grko-Turskim odnosima.Lozanski sporazum ali dosta Turaka ostalo je u Trakiji, Bugarskoj. Veliki broj Albanaca u Makedoniji,CG, Kosovu .. Mi smo imali problema sa Maarima, Bugarima-alili su se da je nestalo 300.000 bugara u UN. Oni su se ustvari izjanjavali kao Makedonci posle II sv rata a pre toga kao Bugari. Zatim sa Albanijom je imala problema. Albanci su na Kosovu bili obespravljeni, nisu se mogli kolovati na svom jeziku I to je bilo otvoreno pitanje. Vlasi su nestali kao manjina, mi ih zovema Cincari. Nestalo je oko 500.000 Vajshode. Nije bilo zaotravanja odnosa zbog manjina ali sporova I trvljenja je bilo. 25.Balkan u politici sila pred i u toku drugog svetskog rata Preko trgovine je Balkan ( osim Albanije) bio ukljucen u intresnu sferu Velikog rajha. 52

Posle I rata Francuska je bila garant Versajskog poretka na Balkanu. Posle I sv rata Francuska postaje najaktivijni faktor na Balkanu-jedina je mogla da isporuuje ratni materijal balkanskim zemljama. Velika Britanija takoe ima jak uticaj na Balkanu u Grkoj. U periodu 1930-1933 Italija druga direktno zainteresovana sila koja poinje da ugroava Francuske interese posle pobede faizma. Prodor na Balkan kroz Albaniju. Nemaka je imala jak uticaj na Bugarsku u i Rumuniju Engleska odgovarala joj je ravnotea snaga i uloga Italije na Balkanu i Mediteranu i bila je zainteresovana za ouvanje teritorijalnog integriteta Grke. Britanija je branila da Italija i Nemaka nemaju izlaz na more. SSSR- sve vlade balkanski zemalja vodile su neprijateljsku politiku. Grka jedina uspostavlja dipl odnose sa SSSR a Turska je imala prijateljske odnose. Dolaskom Hitlera na vlast odnosi velikih sila su izmenjeni: 1934 sklopljen je Balkanski pakt. Bugarska i Italija nisu ule jer su u Nemakoj videle saveznika i zatitnika. Iste godine Rimski protokol (Italija, Maarska i Austrija) kao odgovor na Pakt male Antante i Balkanskog saveza. Nemaka trudila se da stavi balkanske drave i vee u ekonomskom smislu, a to se najvie odrazilo na Bugarsku i Jugoslaviju, Nemaka je imala zahteve i pretenzije prema Rumuniji zbog naftnih polja u Transilvaniji(u to vreme rumunija je 5 svetska izvoznica nafte). Cilj Nemake je da istisne uticaj velikih sila sa Balkana, potpomognuta je germanskim snagama u Bugarskoj i Rumuniji. Dolaskom za predsednika Jugoslovenske vlade Milana Stojadinovia, sredinom 1935.g poelo je otvoreno voenje politike saradnje sa Nemakom, Italijom i naputanje saradnje sa Francuskom i Malom antantom. Razvitak i karakteristike Stojadinovive soljne politike ogledale su se: i. Udaljavanju od Drutva naroda i Francuske kojoj je ve u 1935.g otkazana podrka u borbi protiv nemako odbacivanja Lokarnskog sporazuma, odbijanja prikljuenja bilo kakvoj koaliciji protiv Nemake sa kojom je stalno unepreivana ekonomska saradnja i razvijani politiki odnosi, potpisivanju Konkordata sa Vatikanom jula 1935.g i izgraivanju sankcije Drutva naroda protiv Italije zbog agresije na Abisiniju. ii. Politici naputanja kolektivne bezebednosti u okvirima Male i Blakanske antante i politici njihog razbijanja koja se ogledala u sve manjem ineteresu za saradnju sa ekoslovakom, Rumunijom u politici zbliavanja sa Italijom i Bugarskom, zakljuivanjem sa njima bilteralnih paktova u 1937.g, bez znanja i pristanka drava lanica dve antante. iii. Nesuprotstavljanju agresivnim postupcima Nemake prema Austriji, tj Anlusu iz 1938.g i nepokazivanju ni najmanje mere solidarnosti sa ekoslovakom u vreme i posle Minhenskog sporazuma, iz iste godine, a kamo li pruanje podrke njenom otporu Nemakoj. Nepopularnost i neprihvatanje ovave spoljne politike u zemlji dovelo je do poraza Stojadinovia na izborima decembra 1938.g, ali se spoljna politika novog predsednika vlade, Dragie Cvetkovia i dvora nije promenila, ve se otilo i dalje, mirno posmtarajui okupaciju Albanije od strane Italije, aprila 1939.godine. Posle zauzimanja Albanije, Italija je istakla pretenzije prema Kosovu, to je Ju koja je ve bila izolovana i usamljena udaljilo od Italije i jo vie pribliilo Nemakoj. Politika neutralnosti koju je Jugoslavija vodila, iako je svetski rat ve poeo, jo vie ju je uinila nesposobnom za otpor faistikoj agresiji i sve vie spremnu na davanje koncesija samo da ne bi ula u rat. Njeno nalaenje u takvom poloaju dovelo ju je do razilaenja veine u vladi Cvetovi-Maek sa veinom u generaltabu, ali ni to, zbog uspeha koje su faistike sile ve bile postigle u Evropi pokoravanjem mnogih drava, nije uticalo na dalje pribliavanje silama osovine koje se ispoljavalo kroz zakljuenje jugoslovensko-maarskog rata o veitom prijateljstvu i posebno kroz pristupanje Trojnom paktu 25.marta 1941.g koji je za Nemaku bio od osobite vanosti, jer joj je Jugoslaviju, praktino izruio bez rata, dok je Cvetkovi smatrao da nime spreava da Jugoslavija bude neposredno 53

uvuena u rat.Kad su izliv narodnog nezadovoljstva u demonstracijama od 27.marta i vojni pu generala Simovia koji je obrazovao novu vladu pokazali nesaglasnost sa pristupanjem Trojnom paktu, Hitler je izjavio da se udar protiv Jugoslavije izvede nemrlosrdnom okrutou. Na taj nain e se Turskoj zadati dovoljno straha i uticae se na povoljan nain na kasniji pohod protiv Grke. Rat protiv Jugoslavije bi morao biti vrlo poularan u Italiji, Maarskoj i Bugarskoj, poto e se tim dravama obeati teritorijalna proirenja: Jadranska obala Italiji, Banat Maarskoj i Makedonija Bugarskoj. Sudbina kraljevine Jugoslavije bila je, na ovaj nain, jasno odreena poto ona nije imala vie spoljnih saveznika kojih se sama odrela i koji su ve bili pokoreni od srtane faistikih sila, niti je imala unutranjih sposobnosti za svoju odbranu. Hitler je 12. marta 1938. uao u Austriju i njen strateki poloaj je poboljan Italija- politika ekonomske, vojne i politike penetracije u Albaniju i Balkan- zauzima Albaniju, Britanija de fakto priznaje Albaniju kao podruije koje su Italijani zaposeli a 1940. Italija objavljuje ultimatum Grkoj, Grka ne prihvata pomo Britanije da ne bi izazvala Hitlera. 22.maj 1939-elini pakt (Nemaka i Italija) 23.avgust 1939 sporazum Staljin-Hitler pakt o nenapadanju i tajni sporazum o razgranienju interesnih sfera u Istonoj Evropi. Sedam dana nakon potpisivanja dolo je do agresije na Poljsku i do otpoinjanja II. Sv rata. SSSR se pojavljuje na Balkanu posle okupacije Poljske. Deo Poljske je pod SSSR i tee da oslobode Bugarsju i Rumuniju preko NOP-a osigurvaju interesnu sferu. Jugoistona Evropa je bila sirovinska baza imperijalistikih zemalja. Rumunija i Bugarska su pristupile Trojnom ppaktu. 25.marta 1941 Ju pristupa Trojnom paktu. Jugoslovenska teritorija rasparavana je a sile Osovine priznale su NDH 10.april 1941.Italija je okupirala Hrvatsku i pravi svoj plan tenja ka celom sredozemlju od Istre do June Albanije Bugarska i Albanija dobile su teritorijlana proirenja na raun Ju i Grke 18.juna sporazum o prijateljstvu Turske i Nemake. Pod vlau sila osovina: Albanija, Bugarska (Strumicu i pola Makedonije), Grka, Rumunija i Jug. Albanija, Bugarska i Rumunija imaju svoje vlade ali pod kontrolom sila osovina a Ju je rasparana izmeu Nemake i suseda. Ruzvelt je tokom prve dve ratne godine odvraao Engleze u njihovim pokuajima da tajno ugovaraju o posleratnom ureenju Evrope. Englezi su se plaili da Balkan ne podpadne pod ruski uticaj. SSSR-ima lose odnose sa svim balkanskim odnosima zbog komunista koji su na vlasti u Rusiji,jedino Grka ima diplomatske odnose sa Rusijom a Turska prijateljske V. Britanija- imala je finasijske interese na Balkanu ( Jug i Rum), borila se za ouvanje teritorijalnog integritea grke U toku rata u Jug delovala su dva pokreta do 43 SAD su podravale etnike a tek posle toga Tita Postojali su planovi za iskrcavanje saveznika na jadransku obalu i prodor u meki trbuh evrope radi zaustavljanja prodora Sovjeta Jugoslavija je rasparana od strane susednih drava ,stvorena je NDH koja je zauzimala 40% stare Jug Sve Balkanske drave bile su deo Hitlerovog poretka 1. one koje su pristupile trojnom paktu 2. one koje su se na silu prikljuile osvajau 3. one koje su uspostavljene na ruevinama, kolaboracionistike vlade Posle II sv.rata Maralov plan. Posle pobeda saveznika kod staljingrada i u severnoj africi porasao je intres za Balkan poto je trebalo zavarati nemce oko toga gde e se desiti iskrcavanje saveznika,poelo se sa pruanjem podrke pokretima otporana Balkanu .Saveznici su se iskrcali na Siciliji, dolazi do sukoba Tito i Draa28.novembra do 1. dec 1943 Teheran-prvi sastanak voa antihitlerovske koalicije. Sklopljen spor o saradnji sa NOV Jug. Februar 1945 drugi sastanak velike trojice u Jalti-podela intersnih sfera. 14 taaka-tri se odnose 54

direktno na Jugoslaviju. 26.Politika intersnih sfera na Balkanu posle drugog svetskog rata Pre napada na Poljsku, Albanija je vec bila zauzeta od starne italije. Teskoce su bile velike, jer je balkan privredno zavisio od Nemacke. Vanredne mere su izazvale inflaciju. Rumunija je bila ostavljena na mislost i nemilost, jer su svi njeni susedi imali pretenzije na njenu teritoriju osim Jugoslavije. Birala je da li da se okrene Staljinu ili Hitleru i izabtala je Hitlera. Ipak, usledio je ulitmatum Staljina i Rumunija je morala da mu preda Besarabiju i Sevrnu Bukovinu, koja nikad anije bila ruska. Onda je krenula Madjarksa, njoj je morala da da severnu Transilvaniju, a Bugarskoj Dobrudzu. Rumunija je pristala da obnovi granicu iz 1912 i tako ostala bez jedne trecinesvoje teritorije. Krajem 1940. Stize nemacka vojna misija koja je navodno trebala da reformise rumunsku vojsku medjutim posto ih je doslo 20000 to je bila okupacija.. Grcku je za to vreme napala Itallija. Ona je optuzila Grcki da ugnjetava albansku manjinui krsi neutralnost i onda je ispalila torpeda na njenu podmornicu. Posle toga joj je urucila ultimatum u kome je pisalo d amora da joj dozvoli dsa zausme neke strateske tacke. Da Jugoslavija ne bi pritekla u pomoc, Hitler joj nudi d apridje osovini jer bi na tajk nacin izasla na more, tj. Dobila bi Solun a zastitila bi se od italije i aspiracija Hrvata i Slovenaca. Mi smo pristupilli25.marta 1941. A 27.marta su oficiri proglasili kralja Petra punoletnim. Rajh je napao Jugoslaviju bez objave rata i bez ultimatuma 6. Aprila. Bugarska se skroz priklonila Osovini, i supravljali su zemljom slicno kao hitler nemackom (antisemitski zakoni...). Slovenij usu podelili izmedju Rajha i Italije, , Italija je zauzela i Crnu Goru, a Albanija kosovo i deo Makedonije. Veci deo Vojvodine vracen je Madjarskoj. Bugarska je uzela najveci deo Makedonije. Stvorena je NDH, koja je zauzimala 40% teritorije nekadasnje Kraljevine.Grcka je okupirana i podeljen aizmedju Nemacke, italije i Bugarske. Politika interesnih sfera postala je vekovna tradicija na Balkanu, a od kraja 17 veka nije bilo ni jedne evropske sile koja se nije interesovala za mogunost uticaja.. Tradicija ponaanja velikih sila na Balkanu ogledala se u protivrenosti meu balkanskim narodima, korienju jednog suseda protiv drugog... Krajem i neposredno posle II sv. Rata odvijali us se protivreni procesi od uticaja na balkanske odnose: na jednoj str je tekao proces nacionalno-oslobodilake borbe, a na drugoj strani podela intersnih sfera. Vlaimir Dejdli je napisao jednu knjigu o podeli interesnih sfera na Balkanu. 28.novembra do 1 decembra 1943. sastanak u Teheranu vodja antihitlerovske koalicije(Staljin,eril i Ruzvelt), 1944. u Moskvi Staljin i eril donose sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu (dentlmenski sporazum). SAD se ne pojavljuju u ovoj podeli. Dogovorili su se o podeli interesnih sfera kroz politiki uticaj. JUG 50% -50% ali je prevladavao Sovjetski uticaj Crvena armija ulazi na Balkan. Engleska je smatrala da sporazum u Jalti nije ispotovan jer su Sovjeti imali vei uticaj u Jugoslaviji nego Britanci. Tito je u Moskvi potpisao u aprilu 1945.g sorazum o zajenidkom sadejstvu Crvene armije i NOVojske. Svojevremeno je eril u svojim memoarima izjavio da je najvei problem u Sovjetsko-Britanskim odnsima problem Jugoslavije. RUM :SSSR 90%-VB10% BUG :SSSR 90%-VB10% GR :SSSR 10%-VB90% U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana Albanija nije pomenuta obe zemlje smatrale su da je ona pod njihovom sferom uticaja. Na samom terenu ova podela je bila drugija. Sovjeti tj Crvena armija je bila u Bugarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji-bio je vei uticaj Sovjeta preko komunistikih partija, tj preko NOP-a osiguravaju interesnu 55

sferu. Grka- posle II sv rata SAD i Velika Britanija podravaju kraljevinu. Tu smo s umeali mi i Albanici jer smo bili protiv uspostavljanja kraljevine u Grkoj. Tada su interese u Jugoslavaji izgubili: Italija, Francuska i Nemaka (imala uticaj na Rumuniju, Bugarsku). -Stav i interesi SSSR-a: 1. Prema Bugarskoj i Rumuniji jer su lanice Varavskog pakta i SEV-a. 2. prema Yu od 45-48 jer su l Varavskog pakta i SEV-a; od 1948 do 1950 dolazi do konfrotacije(inforbiro); od 1955 normalizacija i pribliavanje Kini. 3. Prme Albaniji od osude zbog izlaska iz Vraavskog pakta do pokuaja normalizacije odnosa koji je Albanija odbila optuujui SSSR za socijalimperijalizam. -Stav i interesi SAD-a: Doneta je Trumanova doktrina 1947 g u martu gde se svim sredstvima brani svaka zemlja koja bi mogla biti izloena komunistikoj opasnosti; Donet je Maralov plan ekononmska pomo zemljama koje uu u koordinate njene pol i vojne strategije. Sfere uticaja su Grka i Turska preko NATO-a. -Stav i interesi NRKine: Zbliavanje sa Rumunijom 60-ih ( u vreme raspada SSSR-a) Albanija je najvei prijatelj Pekinga , razlaz krajem 70-ih zbog normalizacije Ju i Kine -Stav i interesi Francuske: Najbolji odnosi sa Rumunijom (tradicionalna povezanost 2 kulture+ slian poloaj u blokovima); Sa zu u prijateljskim odnosima ; sa Albanijom povremeno interesovanje; sa Grkom (bila u sferi uticaja Vbritanije-nov akcenat posle pada vojne hunte i formiranja vlade Konstantina Karamanlisa (proveo u Parizu 1963-74) Sa Turskom vie se susree na podruiju Srednjeg Istoka nego na Balkanu. Dokument o sporazumu postoji do SSSR negira bilo kakvo postojanje i priznavanje ovog sporazuma. U toku Hladnog rata sredinji deo Balkana bio je tretiran ka siva zona. Sporazum o podeli sfera nije ispotovan. INTERESI SSSR Prema Rumuniji i Bugarskoj jer su lanice Varavskog ugovora i SEV-a . Promenjivi odnosi sa JU zbog sukoba 1948 a normalizacija 1955. Grka je imala plan oko podele Albanije sa Jugoslavijom, to je izjavio Moa Pijade i izazvao je skandal . Sukob Rusije i Kine pribliio je Albaniju Kini. Jugolsavija je traila trei put i radila je na ojaanju pokreta nesvrstanosti. 27.Balkan u hladnom ratu 1946-1989 Posle II sv rata svoje prisustvo i uticaj na Balkanskom poluostrvu trude se da obezbede dve velike vojno-politike grupacije: 1.Severnoatlanski pakt NATO (nastao 1949-12 zemalja osnivaa; vodea zemlja SAD) 2. Varavski pakt ( nastao 1955; vodea sila SSSR) U vreme hladnog rata na Balkanu je funkcionisala formula 2+2+2 1.Grka i Turska lanice NATO 2.Rumunija i Bugarska u Varavskom paktu 3.Jugoslavija i Albanija ( svaka na svoj nain nezavisna Pripadanje, odnosno nepripadanje odredjenom bloku odredjivalo je i geopolitiki i vojnostrateki poloaj pojedinih balkanskih zemalja, ali i regiona u celini( Pripadnitvo istom bloku nije znailo vei stepen saglasnosti-sukob Gr i Tur oko Kipra 1974). Blokovi su teili da ostvare to vei uticaj u zemljama lanicama putem vojnih baza. U doba hladnog rata, vodee blokovske sile bile su preokupirane i jaanjem svoga prisustva i uticaja u zemljama lanicama i nastojale su da u balkanskom prostoru proire svoje sfere uticaja. Biva Ju bila je sanitarni koridor ili tampon zona-van sfere uticaja. Balkan u vreme bipolarne podele Evrope ima poloaj sive zone, to mu je obezbeivalo relativnu 56

stabilnost. Siva zona je pre svega sredini deo balkanskog poluostrva (Ju + Albanija) gde nisu zagarantovane sfere uticaja zapadnog i istonog bloka. Jugoslavija u toku dve naredne, 1946 i 1947.g zakljuuje ugovore o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi sa svim ovim zemljama: Poljskom, ekoslovakom i Albanijom1946.gdoina; a sa Bugarskom, Rumunijom i Maarskom 1947.god. Jugoslavija je pristupila zakljuivanju sa svim ovim zemljama i niza drugih ugovora, sporazuma i konvencija o raznim oblicima privredne, kulturne i druge saradnje. Sa Ssavezom i Albanijom formirani su tzv. SovjetskoJugosovenska i Jugoslovensko-albanska meovita drutva u cilju pomoi u brem industrijskom razvoju od strane Ssaveza, odnosno davanja pomoi susednoj socijalistioj Albaniji. U ekonomskim odnosima i saradnji Jugoslavije sa Ssavezom, kao i u njegovim odnosima sa drugim zemljama, od poetka se pokazivala tenja SSSR-a da od privreda ovih zemalja napravi agraranosirovinski privezak privrede svoje zemlje. Jugoslavija se od poetka suprotstavljala oblicima saradnje koji su pokazivali elemente diskriminacije i neravnopravnosti partnera, ali ipak u poetku nije odlunije reagovala zbog svog meunarodnog poloaja- sukoba sa zapadnim zemljama od kojih se nije mogla oekivati saradnja i razjmena u cilju industrijalizacije zemlje. Zato je u svom unutranjem razvitku poela da eliminie odnose koji su omoguavali meanje u njene unutranje poslove, ali je u spoljnopolitikim odnosima ostajala na saradnji i konsultacijama sa Ssavezom. Ssavezu nije odgovarala Jugoslovenska samostalnost u unutranjem drutvenom sistemu, njena tenja i borba za ravnopravnim odnosima meu socijalistikim zemljama. 1947 doneta je Trumanova doktrina-gde se kae da e se Sad boriti da iskorene komunizam gde god napadne. Donet je i Maralov plan- ekonomska pomo. Velike zapadne sile vrile su pritisak na balkanske zemlje: 1. Koriste teritorijalne sporove Transko pitanje( kriza reena 1954) SAD je novano pomagala Ju ali je i Ju prihvatila odreene ustupke i prihvatila podelu na zonu A i B,teritorijalni spor oko Epira izmedju Albanije i Grke-pritisak na Albaniju dok je bila u Varavskom paktu. 2. odugvlaenje sa priznanjem zemalja narodne demokratije( prestanak dipl.odnosa) 3. mere pritiska na Rum i Bug zbog krenja ljudskih prava (u vidu pol propagande, ekonomskih pritisaka i unutranjih subverzija) 4. zahvaljujui pravu veta Rum, Bug i Alb postale su lanice UN tek 1955 5. podravanje i pomaganje emigracija iz Jug, Alb, Bug i Rum 6. uslovljavanja prilikom pruanja ekonomske pomoi pre svega Jug i Alb SSSR je direktno osudjivao Jugoslaviju zbog revizionizma, Albaniju zbog saradnje sa Kinom. Posle sukoba sa SSSR-om Jug postaje lanica Saveta bezbednosti UN i time igra vanu ulogu na globalnom nivou. Intervencija SSSR u ehoslovakoj 1968 koju su osudile Jug , Alb i Rum , pojavila se teorija o ogranienom suverenitetu socijalistikih zemalja ( sto je znailo da je opravdana intervencija SSSR-a ako je ugroen soc. poredak) Odnosi izmedju Balkanskih drava posle rata bili su prijateljski i to pre svega Jug , Alb i Bug, govorilo se o mogunosti stvaranja nove zajednike drave.Medjutim postojali su i sukobi:1. gradjanski rat u grkoj, 2.Transko pitanje, 3.poloaj slovenac i hrvata u austriji(postala neutralna 1955 to je dovelo do dezangaovanja velikih sila u ovoj zemlji koja se granii sa balkanskim pol), 4.sukob jugoslavije sa SSSR-om, 5.regulisanje plovidbe dunavom, 6.grko-albanski spor oko severnog Epira, 7.grko-turski spor oko Kipra i podmorija Egeja. Maralov plan 1947. za ekonomski oporavak koristila Grka Sukob Jug- SSSR zaustavljen Beogradskom deklaracijom 1955. i moskovskom 1956. iri procesi poputanja zategnutosti na balkanu usledili su u skolpu politike detanta koju je omoguilo odravanje konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji(KEBS) u Helsinkiju (1975).Zavrnim aktom velike sile su se obavezale na potovanje nac Suvereniteta i ter. Integriteta svih evr zemalja, nemeanje u unutranje poslove, odustajanje od pribegavanja sili. Poetak 1948.g oznaio je u evropskim odnosima zaotravanje i zapoinjanje hladnog rata u njegovoj 57

naotrijom formi ( februarski dogaaji u ekoslovakoj, martovsko zaotravanje odnosa sa Jugoslavijom od strane Istoka i Zapada, berlinska kriza koja je dovela do konane podele Nemake). Dogaaji koji su oznaili preokret i zaotravanje odnosa sa Jugoslavijom, kako od strane Ssaveza, tako i od Zapadnih sila, odigrali su se istovremeno, iako su bili nezavisni jedni od drugih, sastojali su se u sledeem: a. 18. i 19 marta 1948.g Sovjetski Savez je zatraio hitno i bezuslovno povlaenje svojih vojnih i civilnih strunjaka iz Jiugoslavije, posle ega je usledilo iskljuenje Jugoslavije iz Informbi je oznailo poetak otovrenog sukoba i napada na nezavisnost i samostalnost jugoslovenskog puta u socijalizam i njene koncepcije odnosa meu socijalistikim zemljama, azatim i prekidanje dotadanje saradnje otkazivanjem svih ugovora i zavoenjem ekonomske blokade Jugoslavije. b. 20.Marta 1948.g tri zapadne sile-SAD,VB i Francuska objavljuju Londonsku tripartitnu deklaraciju izjanjavajui se za reviziju ugovora o miru sa Italijom u pogledu Slobodne teritorije Trsta, tj za njeno prisajedinjenje Italiji i to kako zone A, koja je bila pod anglo-amerikom vojnom upravm, tako i zone B-pod jugoslovenskom vojnom upravom, o emu su traile saglasnost SSSR poto se mirovni ugovor mogao menjati samo uz saglasnost sve 4 velike sile. Tako je Jugoslavija istovremeno bila dovedena u situaciju koja je zahtevala suprotstavljanje i jednoj i drugoj strani. Poloaj u kojoj se nala Jugoslavija tada- i politiki i ekonomski-bio je veoma teak i opasan za njenu nezavisnost i integritet. Koji postupci i injenice ukazuju na takav njen poloaj? Na jednoj strani, to su pritisci Ssaveza a kasnije i drugih socijalistikih zemalja i komunistikih partija, koji se ogledaju u: i. Idejnoj politikoj osudi i izolaciji Jugoslavije kao socijalistike zemlje i njene komunistike partije. ii. Agresivnim politikim pritiscima svih vrsta prema njoj, ukljuujui i pretenzije Albanije, Maarske, Bugarske prema ju teritorijama. iii. Ekonomskoj blokadi Na drugoj strani (sa zapadnim silama), to je politika pritisaka i nepoverenja kojoj je, pogodovao politiki pritisak i posebno ekonomska blokada Jugoslavije kao dobroao poremeaj u odnosima snaga na podruiju JI Evrope. Maarska je, npr, prestala da isplauje obaveze po osnovu reparacija na osnovu mirovnog ugovora. Rumunija je ak obustavila sav elezniki i potanski saobraaj sa Jugoslavijom. Bugarska, Rumunija i Maarska obustavile su u potpunosti svaku ekonomsku razmenu sa Jugoslavijom. O postupcima ovih zemalja Ministarstvo inostranih poslava FNRJ izdalo je 1951.g Belu knjigu o agresivnim postupcima vlada SSSR, Poljske, ekoslovake, Maarske, Rumunije, Bugarske i Albanije prema Jugoslaviji, koja sadri 190 dokumenata. Celokupni razvitak sukoba pokazao je da se stvarni i pravi uzrok Jugoslovensko-sovjetskih razmimoilaenja i sukobljavanja sastojao u reenosti Jugoslavije da vodi politiku nezavisnosti i ravnopravnosti, tj reenosti SSSR-a da se tome suprotstavi, da ouva svoju poziciju vodee partije. Sukob sa Ssavezom bio je stvarni sukob, dok je sukob sa ostalim partijama i zemljama trebao samo da prikrije ovaj prvi, pravi uzrok razmimoilaenja. Izmeu Jugoslavije i istonoevropskih zemalja izuzimajui SSSR, nije bilo nikakvog ozbiljnog spora sve dok one nisu, preko noi, po uputstvima iz Moskve, napale nau zemlju i prekinule odnose sa njom. Spoljna od 60str do 66str 28. Balkanski savez U periodu od 1953 do 1955 u vreme Korejske krize sklopljena su 4 ugovora izmeu Ju, Grke, Turske 58

koja su poznata pod zajednikim nazivom Balkanski savez. Formirana je kao regionalna organizacija u skladu sa poveljom UN i naelom aktivne miroljubive koegzistencije. Natao je u doba hladnog rta i cilj saveza je bio obezbeenje mira u ovom delu sveta i saradnje na svim poljimima ali bez momenta potpune integracije. Novina u odnosu a ranije oblike i pokuaje posleratne balkanske integracije. Plod je samostalno izraenih elja ugovornih strana i politikog delovanja Odnosi Jugoslavije i Grke prvih godina posle rata bili su veoma loi, to je posledica vie okolnosti meu kojima treba posebno imati u vidu injenicu da je u Grkoj NOP u toku rata i kasnije bio veoma jak i da je vodio sve do 1949. oruanu borbu protiv pristalica monarhistikog reima koji je pomagan od strane Zapada i posebno britanskih trupa koje su ule u Grku jo 1944. godine da bi saglasno odlukama iz Jalte obezbedile svoj uticaj i ouvale monarhiju. NOP kojem je i Jugoslavija pruala podrku i pomo nije imao uslova za pobedu ali i zbog injenica da je on bio orue stranog uticaja i da je bilo pokuaja da se on upotrebi protiv Jugoslavije. Treba istai da Jugoslavija nije imala nikakvih zahteva u pogledu teritorijalnih promena. Jugoslavija je preduzela u toku 1950. godine korake u pravcu normalizovanja odnosa sa Grkom. Njoj je u cilju borbe protiv ekonomske blokade bilo potrebno uspostavljanje saobraaja sa Grkom, korienje solunske slobodne luke, a u politikom pogledu stvaranje elemenata za uvrenje mira na Balkanu, za ublaavanje pritiska susednih socijalistikih zemalja i posebno Italije i njenih pretenzija prema Jugoslaviji. U odnosima sa Turskom, Jugoslavija nije imala nikakvih bilateralnih problema i sukoba, ali su odnosi bili nerazvijeni. Na Zapadu su u tome videli mogunost za pribliavanje Jugoslavije njima, pa nisu negativno uticali na postepeno pribliavanje i razvijanje odnosa izmeu tri zemlje. 1. Kontakti i saradnja tri zemlje doveli su do zakljuenja nekoliko ugovora o raznim oblicima saradnje u toku 1953. i dve naredne godine koji skupa predstavljaju ugovore o Balkanskom savezu. To su sledei ugovori: Tzv. Ankarski sporazum, odnosno Ugovor o prijateljstvu i saradnji zakljuen 28.2.1953. kojim je predviena tripartitna saradnja na bazi aktivne i miroljubive koegzistencije i naela Povelje OUN, po svim problemima od zajednikog interesa, u kom cilju e ministri inostranih poslova zajedniki, jednom godinje, razmatrati meunarodnu situaciju i svoju aktivnost. Predviena je i saradnja generaltabova tri zemlje. Tri zemlje su se obavezale da nee preuzeti bilo kakvu meunarodnu obavezu suprotnu ovom pravcu. 2. Dopunski sporazum uz prethodni ugovor, potpisan 7.11.1953. u Beogradu, kojim se osniva Stalni sekretarijat zemalja potpisnica Ankarskog ugovora u cilju priprema konferencija ministara inostranih poslova tri zemlje, prouavanja svih pitanja politike, vojne, ekonomske i druge saradnje 3. Ugovor o savezu-Bledski ugovor, politikoj saradnji i uzajamnoj pomoi, potpisan na Bledu 9.avgusta 1954. koji prethodno postavljena naela saradnje pretvara u odnose saveza, posle ega politiki odnosi i saradnja postaju tenji i konkretniji. Tri zemlje se ovim ugovorom obavezuju da e sve meunarodne sporove u koje bi bile umeane reavati mirnim putem, da e svaku oruanu agresiju protiv jedne ili vie njih na ma kom delu teritorije smatrati agresijom protiv svih strana ugovornica i njima pruiti pomo. U cilju realizovanja ovih zadataka predvieno je osnivanje Stalnog saveta sastavljenog od ministara inostranih poslova koji e se sastajati dva puta godinje i koji u meuvremenu obavlja svoje poslove posredstvom Stalnog sekretarijata.

Tri niva momenta: Podie odnose na nivo Saveza; Ustanovljava stalni Savet i precizira formulaciju 59

pojma agresije i pravnih obaveza saveznika na zajedniki odbranu u sluuaju opasnosti u zajednikom prostoru. 4.Sporazum o ustanovljenju balkanske savetodavne skuptine - Janur-Mart 1955.u Ankari (po 20 lanova iz svake Narodne skuptine zemalja potpisnica) - Balkanski savez je predstavljao primer slobodne saradnje tri zemlje u cilju obezbeenja nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i mirnog unutranjeg razvoja. U osnovi njegovog nastojanja sadrana su 2 zadatka, jedan trajnog, a drugi privremenog karaktera. Prvi se sastojao u organizovanom i regulisanom predvianju meusobne saradnje, a time i uvrenju mira na Balkanu, a drugi u organizovanom suprotstavljanju pritiscima koji su vreni prema pojedinim od njih. Miroljubivi karakter saveza, iako je on imao i vojni karakter, posebno se izraavao u injenici da su sve tri zemlje u njemu gledale instrument mira. Vojni razlozi prilikom njegovog zakljuivanja nisu imali primarni znaaj, jer je opasnost po mir u trenutku njegovog ustanovljavanja bila mnogo manja nego pre toga vremena. - Grka i Turska su, u granicama svojih mogunosti, podravale Jugoslaviju u transkom pitanju Neposredan uzrok formiranja ovog saveza je sukob JU sa SSSR-om i njegovim satelitima, njena ekonomska blokada i ugroenost njene pol nezavisnosti jer je SSSR poeo da gomila vojne trupe na granicama ka Ju. Donekle je ovaj savez imao odbrambreni karakter i predstavljao je pokuaj Zapada da Ju uvue u NATO jer su Grci i Turci u NATO-u bili od 1952. Zapad je bio spreman da prihvati nekonformistiku socijal dravu kao saveznika protiv Staljina. Ju je odobrena pomo, SAD su opremile jugoslovensku vojsku, Ju je napravila isto odreeni broj ustupaka-1945 potpisala je Londonski sporazum po kojem je Transka zona A pripala Italiji aJu zona B, koja se nalazila oko samog grada.Ali to nije uspelo zapadu da uvue Ju u NATO jer dolazi do normalizacije odnosa izmeu Ju i SSSR-a. Staljin umire 1953 i 1955 Hruov u poseti Beogradu i potpisana je Beogradska deklaracija kojom je potvreno pravo Ju da nastavi sopstvenim putem u socijalizam.kao i meusobno potovanje teritorijalnog integriteta.i zbog sukoba Grke i Turske oko Kipra. Sledi poetak sukoba Grke i Turske oko Kipra, Tito izajvljuje da je sporazum mrtav. Sporazum nikad nije raskinut. 29.Karakteristikeekonomskihsistemabalkanskihdravaslinostiirazlike Posle sloma dravnog socijalizma u Albaniji, Bugarskoj i Rumuniji i sloma samoupravnog socijalizmairaspadaYU,balkanskedraveulazeuperiodtranzicije.Zbogzajednikihkarakteristikai slinihciljevatranzicije,pretpostavljasedatranzicijauovimzemljamanijenjihovdru tveniizborve jekaoprinudauslovljenaunutranjimimeunarodnimprilikama. U najirem smislu tranzicija se moe definisati kao prelazak postetatistikih drutava sa autoritarnihreimanademokratijuiprleazaksaplanskenatrinuprivredu, imebiseizgradila moderna,efikasnairacionalnaekonomijasposobnadasenaravnopravnojosnoviukljuiusavremenu svetskuprivredu. Naekonomskomplanutranzicijaseispoljavau: naputanjudravnognainaproizvodnjeiafirmacijitrinihmetodainaela makroekonomskojstabilizaciji ekonomskojliberalizacijinaunutranjemimeunarodnomplanu restruktuiranjudravnihpreduzea procesudugoronihinstitucionalnihistrukturnihpromena(privatizacijadravnihpreduzea, radikalnasvojinskatransformacija...) Postavljasepitanjenakojinainsprovestitranziciju,tj.daliizabrati model okterapije ili 60

postepeni,gradualistikimodel (kojiimapodrkuveinestrunjakauzemljamautranziciji,aliidosta strunjaka sa Zapada). Model okterapije primenjen je uPoljskoj, uprvoj etapi reforme u Rusiji (reformazavremeJegoraGajdara)iuJugoslaviji(reformeAnteMarkoviauSFRJ),dokjepostepen pristupprimenjenuMaarskojidonekleuekoj.URumunijiiBugarskojmodelisukombinovani.Po misljenju Ljubivoja Prvulovia, balkanske zemlje u tranziciji zbog nasleenih protivurenosti iz socijalistikogperioda,zaotreneekonomskesituacijeinestabilnihpolitikihprilikanisumoglekrenuti putemradikalnedrutvenoekonsomketransformacije. OnotojezajednikozaekonomskereformenaprostoruBalkanajeste: 1.tenjakaprelaskusaplanskognatrinisistemprivreivanja(isprovoenjegore navedenihmerakojekarakteriutranzciju,ukljuujuiiliberalizacijucena, komercijalizacijubankarskeinfrastrukture...) 2.prihvatanjeliberalnogkapitalizma(verovatnopodpritiskomMMFaiSvetskebanke,iakoje dominantansistemusavremenomsvetumeovitaprivreda) 3.izborniskezatitenacionalneprivrede(tojenjihovuekonomijudoveloupodreenpoloaj premaZapadu). 4.nepovoljnomeunarodnoekonomskookruenjeusledraspadaSEVaizbijanjaIrakekrizeirata uPersijskomzalivu,sankcijakojesuuvedeneSRJ 5.tenjakaevroatlantskimintegracijama. Neopohodnostradikalnihreforminijenigdedovedenaupitanje,aizvesnerazlike(uslovljene politikimiekonomskimprilikamaispecifinostimapojedinihzemaljautranziciji)postojalesusamou izboruputevaimetodadrutvenoekonomsketransformacijepojedinihzemalja. A)ALBANIJA:Albanijajeekstremnoekonomskinerazvijenazemlja,kojajeposlednjameu evropskimzemljamautranzicijikrenulaputemradikalnihdrutvenihiekonomskihreformi.Privredni oporavakprimeujeseod19931994,posledubokedepresijepraenekolapsomcentralnoplanskog sistemau199091.Meutimtokom1996.Albanijajeusledpolitikenestabilnostiponovozapalau dubokodrutvenoekonomskukrizu.Preduslovizadrutvenoekonomskepromenenastalesutekposle pobedeDemokratskepartijeumartu1992iizboraSaliBeriezapredsednika.Beriajeizjavioda Albanja treba da krene putem slobode i demokratije. Posle euforije u Albaniji je do lo prazne demokratije. Albanijaimanizspecifinostikojejerazlikujuodostalihzemaljautranziciji.Usocijalistikom perioduAlbanijajeimalanajviiudeodravnesvojine,suoilasesaneefikasnomprivredom,otrom privrednomrecesijomprouzrokovanomsocijalnim,poliekonomskimfaktorima,atokom70ihi80ih bila je u ekstremnoj samoizolaciji. Tranzicija je krenula od privatizacije i reforme preduzea u dravnojsvojini.Bilasutopreduzeakojasuslaboposlovalaikojanisuzahtevalavelikeinvesticije(pr. domaa i meunarodna trgovina, saobraaj, graevinska preduzea i laka industrija).Usledila je reformaporeskogsistema,pa reformaregulisanjafinansijapreduzea,azatimiizgradnjatrinih institucija.Reformujepratiovisokstepenkorpupcijeikriminala.Uprvojfazireformizna ajnijesu promeneudomenudemokratizacije,negotransformacijeekonomskogsistema.Albanijajepostala lan MMFiSvetskebankeuoktobru1991.PrimenilajenajveideomerakojejepreporuioMMFucilju stabilizacije privrede ukljuujui reformu sistema cena i sistema deviznog kursa, trgovinski liberalizaciju, sistem kamata...Ostvareni ekonomski rezultati nisu bili povoljni, a rastu i kriminal i zloupotrebe uloenih deviza greaana doveli su tokom 1996. do velikih nemira u zemlji. Na parlamentarnimizborimauleto1997.pobedilajeSocijalistikapartijeFatosaNanoa. B) BUGARSKA: Bugarska je ekonomski srednje razvijena zemlja sa oko 8,4 miliona stanovnika.PreduslovizaradikalnuekonomskuidrutvenutransformacijuuBugarskojstvorenisu novembra1989.kadajedolodoslomavlastiBugarskekomunistikepartije(BKP),anjenliderTodor 61

ivkovsmenjensasvihpartijskihidravnihfunkcija,anavlastdolaziprelaznavlada.Naaizborimau junu 1990. za predsednika republike izabran je eljko elev iz opozicione grupacije Unija demokratskihsnaga.Navlastisedo1997.smenjujuUDSiBSP,atakvanestabilnapoliti kasituacija nijepogodovalaradikalnojekonomskojtransformacijiBugarske.Stogasenjenatranzicijakatrinoj privrediodvijalaznatnosporijenegoudrugimevropskimzemljamautranziciji.Nestabilnapoliti ka situacijadovelajeidoniskogprilivastranihinvesticija. Tekaekonomskasituacija1989.reavanajereformama,aliradikalnereformekojesuimaleza cilj prelazak na trini sistem poinju 1990. U februaru 1991.cene za veinu proizvoda bile su liberalizovane,uvedenjejedinstveniplivajuideviznikurs,uvedenjeidvostepenibankarskisistem,a smanjenasuidavanjazadravnapreduzea.Znaajannapredakzabeleenjeiustvaranjuzakonske osnovezatrinuekonomiju,meutim,strukturnereformenisubilezavrene. VladaUDSkojajekonstituisanaposleizborauaprilu1997.najavilajeambiciozneibrzereforme. TranzicijauBugarskojodvijalasepromenjivimintezitetominjensadrajsesvodiona: 4. liberalizacijucena:danassesveceneformirajunatritu 5. liberalizacijuspoljnotrgovinskogreima:ukidanjedravnogmonopolaspoljnetrgovine.Postala jelanSTOipridruilaseCEFTA 6. promenadeviznogreima:od1997.levjevezanzanemakumarku 7. privatizacijairestruktuiranjedravnihpreduzea 8. ekonomskastabilizacijaisprovoenjestrukturnihreformi:obuzdavanjeinflacije TranzicijauBugarskojdovelajedopadaGDPija, ivotnogstandarda,anajviejepogodila zaposleneujavnomsektoruipenzionere. C)RUMUNIJA:Rumunija,zemljasaoko23,7milionastanovnika,je lanosniva STOiod jula1997.lanicaCEFTA.Njenaekonomijaprolajekroztekudekaduobeleenuubrzanomotplatom spoljnogduga,forsiranjemizvozairestrikcijamanastraniuvoza.Situacijujeoteavalainepovoljna meunarodnasituacija,pajedoloidopolitikihpreviranjauzemlji.Poslepada aueskuaRumunija senalaudubokojsocijalnojiekonmsokojkrizi.Porcestranzicijenajavljenjeposlebaranjareima Nikolae aueskua u decembru 1989. i izbora 1989. Jona Ilijeskua za privremenog predsednika Rumunije.NakonpobedeFrontanacionalnogspasa(iponovnogizboraIlijeskuanamestopredsednika) naizborima1990.Rumunijaseopredelilazapostepenuekonomskureformuutenjidaspreivelika socijalnaiekonomskapreviranjauzemlji ijajeprivredabilaruinirana.Nakonprvefazeliberalizacije cena, tojedovelodovelikogskokacenaunovembru1990.dolojedoantivladinihdemonstracija. Istovremeno zemlju su potresali talasi trajkova, koji su dovodili u pitanje dalje sprovoenje reformi.Same reforme bile su ograniene na ad hoc mere, tako da nije ni udo sto nije dolo do poboljanja. Programekonomskihreformiiz1991.i1992.nijeupotpunostisporoveden.Netoveeefektedaoje program koji iniciran 1993. oslanjajui se na restriktivnu monetarnu politiku, veu fiskalnu discipllinu..alijeovajprogramnaputen1995.ipoetkom1996.Takavishodjeposledicaodsustva politikevoljedaseradikalnepromenedoslednosproveduupraksi. Noveperspektivezaradikalneekonomskepromeneotvorenesunakonparlamentarnihipredsednikih izboraunovembru1996.kadajenovavladademokratskeopozicijeproklamovalaradikalanprogram makroekonomskestabilizacijeistrukturnihreformiizapoelasanjegovomprimenom.Kljunielement ovog programa su liberalizacija cena, liberalizacija deviznog trita, redukcija deficita dravnog budeta i eliminacija prikrivenih dotacija i direktnih kredita od strane narodne banke.Uporedo sa liberalizacijomteklajeistabilizacijaekonomije.Realizacijanavedenihmerastvorienakraju1997. radikalnodrugaijuslikurumunskeprivredeodoneu1996.Prilivstranogkapitalabiojeneznatani netojepoveantekod1994. 62

D) Ostale balkanske zemlje Srbija, Hrvatska, Makedonija, BiH : radikalna drutveno ekonomskareformauovimzemljamabilajenajavljenajo doksubileusastavuSFRJprivrednom reformomkojujeiniciralasaveznavladaAnteMarkoviadecembra1992.Ova poslednjareforma zapoetajepomodeluokterapije.Njenosnovniciljbiojeizgradnjaotverenetrineprivrede,anjene meresvodilesusenaliberalizacijucenanadomaemtritu,meremakroekonomskestbilizacijeimere politikedemokratizacije.Meutimovajprogramnijerealizovanzbogjaanjaseparatistikihtendencija pojedinihsaveznihrepublikaizbogdezintegracijeSFRJ. PrvareformaSRJpoivalajenanaelimakojasuizloenaujan.1994.udokumentuRekonstrukcija monetarnogsistemaistrategijaekonomskogoporavkaJugoslavije,kojujesainilagrupaeksperatana elu sa Dragoslavom Avramoviem. Ova reforma je bila usmerena iskljuivo na makroekonomsku stabilizacijuisuzbijanjegalopirajuehiperinflacijeuuslovimaekonomskeblokadezemlje.Radikalne strukturneekonomskepromeneuSCGusledelesuteknakonukidanjaspoljnogzidasankcijainjenim vraanjemumeunarodneorganizacije.Istisluajjeisaostalimbivimsaveznimrepublikama. Veina zemalja u tranziciji je u procesu transformacije zapala u tranzicionu krizu. ivotni standardstanovnitvapermanentnojeopadao,dolojedosmanjenjaukupnematerijalneproizvodnje (akdo25%manjiobimproizvodnjenegou1980),abrojnezaposlenihjebiouporastu12,5%radno sposobnogstanovnitvaregiona (2miliona i636hiljada)je bilo bezposla.U periodu199194sve balkanske zemlje u tranziciji bile su zahvaene visokom, trocifrenom inflacijom cena na malo na godinjemnivou,usluajuSRJinamesenomnivoudokraja1993. Ekonomskioporavaktekaojesporo,topokazujeposebnoprimerBugarskeiAlbanijekojesuzapaleu 1996.ponovoudubokuekonomskuidrutvenukrizu. Tranzicijaupojedinimbalkanskimzemljamaimalajenesamonegativneve inizpozitivnihefekata. Toseodnosinauspenosuzbijanjeikontrolisanjeinflacije, znaajnerezultateumalojprivatizaciji, otvaranjeprivredakasvetu. SvebalkanskezemljeodlikujeHitandRunkapital(kriminalnainfrastruktura).Nasleeburne prolostiimarginalnipoloajbalkanauodnosunaglavneekonomsketokoveinedostatakprivredno dominantnezemljekojabimoglabitipokreta privrednograzvojaovosunekeodglavnihrazloga privrednenerazvijenostiovogregiona. Svedopoetka90ihbalkanskiekonomskiprostorbiojepodeljennatridelaTurskiiGr kipripadaju EZ,BugarskiiRumunskiSEVaSFRJ(imalajearanmaneisaSEVisaEZisatreimsvetom). Najuticajnijiregionalniprojekatbiojehidroelektranaiplovidbenisistem erdap(JuiRumunija)do kraja50ih. .Najvidljivija posledica ekonomske podele Balkana je nerazvijenost infrastrukture (saobraaj, telekomunikacije,naftovodo,gasovodi)iutompogleduidanaspostojedvaBalakana: 1.ProstorbiveSFRJ(jedinstvenainfrastruktura) 2.Ostalezemljekojesumeusobnoizolovanezbogblokovskepolitike 90te su izmenile ekonomsku geografiju Balkana i preusmerile ekonomske tokove prema novim partnerima(primerzatosuekonomskiodnosimaarskeijugoslavijekojisusepogoraliulaskom MauEU) Najveibrojbalkanskihzemaljaimaniskumeusobnutrgovinskurazmenu(ispod1%ukupnogizvozai uvoza)doksuzaveinunjihglavnitrgovinskipartenriNemaka,ItalijaiRusija. 30.Karakteristikepolitikihsistemabalkanskihdravaslinostiirazlike Tekojenairegionukometakoevidentnopostojipotrebazasaradnjomdrava,narodailjudi sajednestranei takointenzivnemeusobnetenzijeisukobi,sadrugestrane,kao tojetoBalkan. 63

Podele unutar balkanskih zemalja su duboke i vidne, mada postoje napori da se prevaziu (npr. InicijativazasaradnjuuJugoistinojEvropi).Meutim,zanjihovouspenopovezivanjeisaradnju kljunapretpostavkajestvarnaibrademokratizacija.ProcesdemokratizacijeBalkanajevaanuslov za ukljuivanje ovog regiona u Evropu i znaajan faktorstabilnosti, bezbednosti i demokratinosti Evrope. Prilikompokuajakvalifikacijepolitikihsistemapostkomunistikihzemaljamoraseimatiu vidudapolitikihsistemibalkanskihpostkomunistikihzemalja ineposebnuklasifikacionugrupu. Trebaimatiiuvidudapostojeivelikerazlikealiislinostiizmeupojedinihzemaljaunutargrupe balkanskihpostkomunistikihzemalja. PostojerazliiteparadigmekojeobjanjavajuprocespolitiketranzicijenaBalkanu,ioneuprvi plan stavljaju sledee faktote: ekonomska nerazvijenost, komunistiko i socijalistiko naslee, autoritarna politika kultura, uticaj meunarodnog faktora. Moglo bi se rei da su balkanski postkomunistiki sistemi oblikovani prema modelu parlamentarne demokratije. U svim politikim proklamacijamaiustavimaovihzemaljaistiuseporedoptimistikihobeanjabrzogimirnograzvoja, kaokljuniprincipipolitikogivota:demokratija,vladavinaprava,politikipluralizam, irokikorpus sloboda i prava. Ali, praksa je neto drugaija, uz retke izuzetke, primetne su snane tendencije pribliavanjamodelukojibisemogaooznaitikaopatrimonijalniautoritarizam,kojijenedovoljno kompetentantj.nedovoljnoupravljaki sposobani nevodi dovoljno raunaoustavnimokvirima i demokratskimprincipima.Nijesasvimizvesnoukompravcu esedaljerazvijatiovisistemiidali e najavljniprocesdemokratizacijeuzetimahubliskojbudunosti. Zakljuakjedajejednoodoptihsvojstavabalkanskihpostkomunistikihpolitikihsistema nedovoljnailiogranienaupravljakasposobnost,kojasemanifestujeutrivida:1.Politikaelitanema jasnuvizijuiprojekatrazvoja;2.nedovoljnasposobnostdanademokratskinainupravljakonflikitima i tenzijama; 3.deficit poverenja u politike institucije. Druga karakteristika politikih sistema balkanskihdravajetendencijapersonalizacijevlastisvezemljesuimalesvoglidera,vo u,atoje pratiladegradacijaprincipavadavineprava. Treakarakteristika:Sveovezemljesu,uzmanjeizuzetke,unitarne.Malisuizgledidasena tluovihzemalja,osimuBiH,uspostavibilokakavavrstademokratskogfederalizma.BiHnijere ena kaofederacija,nju ineentitetianefederalnejedinice.Trebaponeutidajevelikibrojovihzemalja nacionalno homogen (veinska nacija ini preko 80% stanovnitva: Albanija 95%, slovenija 91%, Rumunija81%,Bugarska85%.UBiHnijednanacijanemaiznad40%stanovnitva).Uzunitarizamu veembrojuovihzemaljaprimeenjevisokstepencentralizacijevlastikojinalaziizrazauogranienoj lokalnojsamoupravi. 4.karakteristika:Uspostavljanjeijaanjepolupredsednikogsistemailikvazipredsednikog, kojilakomoedasklizneuautoritarizam.Ovajsistemprateikultlinostiinepotizam. 5.karakteristika:Gotovousvimbalkanskimpostkomunistikimzemljamaparlamentisuprilino slabane,nedovoljnoautoritativne,neefikasneinstitucije.Politikepartijesunedovoljnokonstituisanei socijalnoutemeljene.Bezodgovarajuihpartijaipartijskogsistematekojeoekivatifunkcionisanje dovoljnoreprezentativnogparlamentaiparlamentarnedemokratije. 6.karakteristika:Nedovoljnorazvijenojeicivilnodrutvo,anemanidovoljnorazvijenemree interesnihgrupa,tj.grupazapritisak. 7.karakteristika:Efektiizborasuprilinoklimavi.Iakosuizbornizakoninanivoustandarda izbornihzakonarazvijenihzemalja,dobardeonjihoveizborneprakseseodvijapodrugaijojlogici.U tokuizbora estesupojavemonopolizacijenajveegdelamasmedijaodstranevladajuihpolitikih struktura,izbornigubitnicisenemirelakosaporazomiangaujuvelikideoenergijedasuizboribili nekorektni.Pobednicidokazujusuprotnoisvetoometakoncentracijusnaganaklju napitanjarazvoja. 64

PreIIsvratasvedraveBalkanabilesumonarhije,semTurskekojajerepublikaod1922.Poslerata monarhijajenakratkozadranauRumunijiiBugarskojanetodueuGrkoj(1974).Kasnijesusve zemljepostalerepublike. Tekposle2000moemoreidasubalkanskedravedemokratske.JedinojoAlbanijanemoe daobezbedimirnusmenuvlasti. Mora se napomenuta da istorija postkomunistikih zemalja pokazuje da preneglaena mo i sveprisutnostpolitikeipreneglaenostpolsfereiaktivnostimoedabudezanaajanrazlogifaktor nestabilnostipolitikeidrutva. Zatim praksa uspostavljanja polupredsednikog sistema i njegovo klizanje u neku vrstu autooritarnog prezidencijalizma i ponovo se na tlu balkanskog postkomunizma aktuelizuje pitanje odnosazakonodavneiizvrnevlasti. 31.Savremenimanjinskiproblemiuodnosimabalkanskihdrava Nacionalne,etnike,verskeijezikemanjinepredstavljalesuznaajane iniocemeudravnih odnosanaBalkanukrozistorijualiidanas.Bilesuuzrokmnogihmeunarodnihpolitikihioruanih konflikata,aetnikisukobiposebnosusedeavaliuperiodutranzicije(pr.nacionalizamisecesionizam na prostoru SFRJ, to je uz asistenciju velikih sila dovelo do katastrofalnih posledica). I danas u mnogimbalkanskimzemljamanajveiterettranzicijepodnoseupravonacionalnemanjinejerjesve prisutnijadiskriminacijaprizapoljavanjuusledvelikenezaposlenostikaoizapostavljanjeekonomskog razvojaonihregionakojisunaseljeninacionalnimmanjinama. JednaodkarakteristikaBalkanajestedamanjine,uz asneizuzetke,nikadanisuupunojmeri priznavanenitiuvaavaneodstrananacionalnihvlada.Uveinidravavoenajepolitikadobrovoljne ili prisilne asimilacije etnikih, verskih grupa (npr Bugari u Grkoj i Rumuniji; Grci i Vlasi u Bugarskoj;AlbanciiVlasiuGrkoj).ZavremevladeTeodora ivkovauBugarskojproteranojepreko 15.000Turakaidanaspostojepretenzijenjihovogvraanja.IstosedesiloisaSrbimauHrvatskojnakon OlujeiBljeska.TakavodnospremamanjinamanijespecifiansamozaBalkan.Uvelikojmerizatoje zaslunaidejaonacionalnojdravi,kaovodeaideja19.veka,kojajeteknakonPrvogsvetskograta ublaenaidejomopravimamanjina. UfaktorekojiodreujuetnikupripadnostnaBalkanuubrajajuse:jezik,teritorija,istorija, dravnost,religija..ImadostanarodanaBalkanukojisuistevere,aliimsejezik,istorijaidr.odlike razlikuju:HrvatiiSlovenci,SrbiiMakedonci... Akosezakriterijumnacinalnehomogenostidraveuzme80%veinskanacijaondabisemoglo zakljuitidajeveinabalkanskihzemaljanacionalnohomogenogsastavapremastatistici:Grka98%, Albanija 98%, Rumunija 89,4%, Slovenija 87,6%, Bugarska 85,7%, Turci 83%, Hrvati 78,1%, Makedonci66,4%,SCG68%,BiHnijedankonstitutivninarodnemavieod40%.Nesmeseizgubitiiz vida injenica da dolazi do smanjenja hrianskog stanovnitva, uz visoku stopu rasta raanja muslimana. Alidanijesvetakobelokakostatistikekauvidimonaosnovubrojnostiiteinisukobakojise javljajupovodomnekihnacionalnihmanjinakojenemajuodgovarajuitretman. Albanija: Verasluiostvarivanjunacionalnihciljeva(islamprirodnimostizmeuAlbanijei Turske, prikljuenje Albanije Islamskoj konferenciji). Najznaajnija manjina su Grci (po Grcima 12,3%,poCIAfactbooku3%)iRomi.Verskastrukturajeslede a:70%muslimani,20%pravoslavci i10%katolici. Bugarska: najznaajnijemanjinesuTurci9,4%iRomi3,7%.BugarskajepotpisnicaNejske konvencijeiz1919.iLozanskogsporazumaiz1923.kojimjeizvrenopreseljenje2milionastanovnika 65

uciljuetnikehomogenizacije.TojeosnovsporovaizmeuBugaraiTurskejerTurskatraipovratak oko250.000TurakauBugarsku. Grka:Etnikihomogena98%;manjineine2%.97%pravoslavaca. Rumunija: Ima etnike probleme. Re je o Moldaviji, moldavska nacija ne postoji, a stanovnitvo je sastavljeno od 2,5 miliona Rumuna, pola miliona Rusa i oko 600 000 Ukrajinaca. NajveemanjineuRumunijisusu:Maari7,1%;Romi1,8%iNemci0,5%;70%supravoslavci,7% katolicii6%protestanti. Turska:Manjine:Kurdi14%(poCIAfactbooku20%),Arapi1,7%. Kipar:zemljapodeljenaizmeu2nacije78%Grkai18,7%Turaka Slovenija:87,7%suSlovenci,anajbrojnijamanjinasuHrvatiimaihoko54000,sledeSrbisa oko45000. Hrvatska: Unjojje1991.bilo12,2%Srbaaliihseonare ilakrozetnika ienjakojasu sprovedenaBljeskomiOlujompasesmatradajepreko400.000SrbaprognanouSrbijuiBiH.Ostalo ihjeoko200.000uHrvatskoj. BIH:43,7%Muslimani,31,4%Srbii17,3%Hrvati Makedonija: Albanci22%,Turci4%,Romi2,3%,Srbi2%.Postojipretnjada eAlbanciza nekoliko decenija biti veina, trae iroku autonomiju i ele da budu konstitutivan narod to vodi federacijiMakedonije. Srbija: popis iz 2002. (bez KIM): Najvei broj nacionalnih manjina ivi u Autonomnoj pokrajiniVojvodiniMaari(290.207),Hrvati(56.645),Slovaci(56.637),Rumuni(30.419),Romi (29.057),Bunjevaci(19.766),Rusini(15.626),Makedonci(11.785),Ukrajinci(4.635),Nemci(3.154), esi(1.648)idrugi.UcentralnojSrbiji ivi59.952pripadnikaalbanskenacionalnemanjine,135.670 Bonjaka, 18.839 Bugara, 39.953 Vlaha, 3.975 Goranaca, 14.062 Makedonaca, 15.869 Muslimana, 79.136Roma,14.569Hrvataidrugih. Srbikaomanjina: U Sloveniji i Albaniji nema kola i medija na srpskom jeziku.Srbi u Sloveniji nisu ak ni nacionalnamanjinapoizvetajuopoloajuSrbauzemljamauokruenjutogajesainiloMinistarstvo za dijasporu. Poloaj nac manjine u Sloveniji imaju Maari i Italijani kojih ima zantno manje. U Slovenijijenajveiproblemto10.000Srbasevodekaoizbrisaninisudobilijodravljanstvoposle samostalnostiSlovenije.UAlbanijiSrbiimajustatusnacionalnemanjinealinajveiproblemSrbau Albanijijenemogunostnacionalnogiverskogopredeljenjapaseineznata anbrojSrba.UHrvatskoj imajustatusmanjineiimaihoko200.000.Problemsu estinapadinaSrbezbogtajnihoptunicai pristrasnihsuenjazanavodneratnezloine.UBiHsukonstitutivannarodiimaih50.000.URumuniji Srbaimaoko20.000iimajustatusmanjine.UMakedoniji40.000iproblemjenereencrkvenispor,lo kvalitetnastavenasrpskomiuMaarskoj3.800problemje tojeupripreminovizakonomanjinama kojipredviasmanjenjenjihovihprava. Rumunija: glavni problemregulisanje polozaja madjarske manjine u Transilvaniji, Nemacka manjinaseiseljavadokjepolozajsrpskemanjinepoboljsan. Bugarska:nepriznajesepostojanjemakedonskemanjine. Turska: manjine Kurda i Jermena u teskom polozaju dok je grcka manjina u nesto boljem polozaju. Grcka: nepriznajesepostojanjemakedonskemanjinePostojialbanskamanjinacijapravase odredjujunareciprocannacinuodnosunapravaGrkauAlbaniji. 33.ProblemikonstituisanjaiopstankadraveBosneiHercegovine (zbornik:Stojkovi,Damian) 66

Dejtonskim sporazumom u potpisanim 21. novembra 1995. (konana verzija mirovnog sporazumajepotpisanauParizu14.decembra1995)predvienojeuspostavljanjejedinstvene,suverene i nezavisne drave BiH,koju ine tri konstitutivna naroda: Bonjaci, Hrvati i Srbi, tj. 2entiteta RepublikaSrpskaiFederacijaBosneiHercegovine,kojiimajuodreenistepensamostalnostiipravo naspecifineodnosesaHrvatskomiSrbijom. Izbori su odrani u septembru 1996. i ova dejtonska drava poinje da funkcionie u vrlo specifinimuslovima. VelikiproblemBiHjespecifianpolitikisistemkojiimanakonrata(ima111ministara)Imamo FederacijuBiHiRepublikuSrpskuiunutarnjihkantoneisviimajuministarstva.Imastrahovitproblem ekonomske zaostalosti, pa bi, najverovatnije, teko opstala bez stranih donacija. Problem je i nefunkcionisanjepravnedrave.MnogismatrajudajebudunostBiHneizvesna. Predpostavkajeda euzzalaganjevelikihsilaimeunarodnezajedniceBiHmoidaopstanekao zajednikadravatrietnikeskupinekojeunjojive. Drugapredpostavkajetadarazliitiinteresitrijuetnikizajdnica,izraeniuodnosimaentitetaiu samimentitetima,kaoiuodnosimaentitetaicentralnihvlasti,moguprolongiratikrizuuBiHiu doglednomvremenudovestidonjenograspadaukomebibileukljueneSrbijaiHrvatska.Utom kontekstu,postavilobiseipitanjestvaranjamuslimanskedrave,kojabi,sasvojestrane,mogladaima pretenzijenasusedneteritorijenakojimaivemuslimani(Sandak). SviglavniciljevivojnognacrtaDejtonskogsporazumasuunajveojmerisprovedeni:prestaoje ratnisukob,rasporeivanjeSFORanijenailonabiloijiotpor;izvrenojerazdvajanjedvajuentiteta; tekonaoruanjejeudaljenoodzonarazdvajanjaistavljenopodkontrolu. Sprovoenje civilnog nacrta Dejtonskog sporazuma je teklo manje uspeno, ali je ipak napredovalo:predstavniciobaentitetaprihvatilisudasaraujusainstitucijomVisokogpredstavnika (koga bira Evropski parlament); uspostavljeni su pregovaraki kontakti predstavnika dvaju entiteta, uspostavljenisuglavniorganivlastinanivoudraveientiteta. Nadlenostzajednikihinstitucijaobuhvata: Spoljnupolitrgovinu carinsku,monetarnuifinansijskupolitiku sprovoenjekrivinogpravaisaradnjasaInterpolom. Ostalojeunadlenostientiteta.Entitetiseobavezujudaneepretitisilomibezupotrebesile.Ovakvom podelomentitetauglavnomsuzadovoljeniintersiHrvatskeiSRJ.SporanjeMostar(zaHrvatsku);Srbi iMuslimanidobilesucentremoi.SrbiBanjaLuku,BrkoiBijeljinu;MuslimaniSarajevo,Tuzlui Zenicu. Povratakizbeglicateeveomasporo;pomo zarekonstrukcijuBiHnepristieupredvienom rokuiobimu;imovinskisporovinisujo upotpunostireenimadajeostvarenvelikinapredak.Uovu negativnustavkutrebalobiubrojatiinekooperativnostuodnosunaizruivanjelinostizakojimaje meunarodnitribunaluHaguizdaopoternice, tododatnokomplikujesituaciju(zaustavljanjepomoi odstraneme.zajednice)kaoidaljeprisutnevelikeantagonazmeuodnosimaetnikihzajednica. 2002.odranjesastanakKotuniceiMesiasa lanovimaBiHmaliDejtonnainicijativuEdauna. ZakljuakjedaBiHnemoedafunkcionieakonefunkcionieodnosBeogradaiZagreba. DvepretpostavkedaljegrazvojasituacijeuBiH: a)onaeuzzalaganjemezajedniceivelikihsilaopstatikaozajednicadravatrietnikeskupine. b) raspad BiH zbog nemogunosti usklaivanja intersa. Otvoreno bi bilo i pitanje stvaranja muslimanskedrave.

67

34.KoncepcijeoVleikojAlbanijiuprolostiidanas Ideja"VelikeAlbanije"jeroena1878.godineuPrizrenu.Tamosusesastalialbanskiprvacii formiralitelopodnazivomAlbanskaliga(poznatijakaoPrizrenskaligailiPrizrenskakongra)kojaje razradilaprojekatborbezastvaranjeposebnealbanskedrave,takozvane"Velikeiptarije"podvidom autonomije za iptare (Arnaute) u okviru tadanjeg Otomanskog carstva. Prema zamisli albanskih prvakainjihovogvoeideologabegaFraerija,tadravajetrebalodaobuhvata etiritadanjaturska vilajeta:Janjinski,Bitoljski,SkadarskiiKosovski.Ideja"VelikeAlbanije"imalajetadakarakterborbe protivturskedominacije. PoetkepitanjaVelikeAlbanijemoemodanaemojonaKongresu1912.u akovici(tadaje jobilo60%AlbanacanaKosovu)tadasuobjavljenemapeVelikeAlbanije. ZavremeIIsv.ratavelikideoKosovajezajednosaAlbanijombiopodokupacijomItalije,paje faktikibiospojensAlbanijom. Posle II sv rata odnosi su nacionalizovani, na vlast dolazi Komunistika partija Albanije osnovana 1941. pod vostvom Envera Hode. Albanski komunisti su bili pod velikim uticajem jugoslovenskihdrugova.Poetkom1948.Titojenastojaoda topresprovedeplanzaujedinjenjesa Albanijom,prenego toZapad,jo verovatnijeStaljinstavivetonato.TojetrebalodauradiKoi DodzekaosekretarKPA.OnjesazvaosastanakCK.UaprilujepredPolitbiroizneoformalnipredlog da se Beogradu uputi molba da Albanija pristupi jugoslovenskoj federaciji i poku aj stvaranja socijalistikefederacije.Hodajeoboriopredlogzaujedinjenje.Kadajeujunudolodootvorenog razlazaizme TitaiStaljina,nacionalistikialbanskikomunistidobilisuopravdanjedaisamiodbace idejuozajednicisaYU. Albanija je u periodu od 1978. do 1991. bila u izolaciji. Pokuali su da sklope saveze sa Jugoslavijom,SSSRom,radikalnomKinom,alinakrajualbanskikomunistinisuimalivi enikogu komunistikomsvetuuzkogabisesvrstali.Posle1978.nijemogladaostanepostarnisvihpromena koje su sedeavale na Balkanu. Poboljanje odnosasa SFRJ posle upada sovjeta u ekoslovaku napredovalojesvedokosovskihnemira1981. NijedolazilouobzirdaAlbanijaprikljuisebiKosovo,nesamodabitoizazvaloburunaBalkanuve biporemetilounutranjuravnoteuuAlbanijiizmeusevernihGegaijunihToskajersuKosovski albancimahomGrge.PitanjeKosovadovelojeHoduudilemu.Sajednestraneonnije eleodautie na Kosovske Albance sa druge strane njegova partija bila je opredeljena za kulturno jedinstvo celokupne albanske nacije.Albanija i njena vlada nikada nije otovreno ispoljavala teritorijalne pretenzije prema SFRJ. Albanija je podravala niz organizovanih nereda na Kosovu 60ih i 70 ih godina. Posle1981.kosovskopitanjejeizvesnovremeuklonjenosadnevnogreda.Hodujenasledio RamizAlijaizSkadrakojije1980.preduzeomnogeehuovenadlenosti. Novi reim je jedva ekao promene da bi se izvukao iz izolacije. Odnosi sa Grkom su smekalisporokosevernogEpiraalipitanjemanjinanijereeno.Albanijasevratilaumeunarodnu zajednicu.ObnovilajevezeisaNemakom,SAD,VB,Pekingom.. PoslepromenauJu1989.usvojenjenareferendumunovustav1990.zaceluSrbiju.Ogoreni zbog gubitka povlastica koje su pokrajne imale po ustavu 1974. Kosovski Albanci su bojkotovali glasanje i na dan refernduma 114 poslanika kosovske skuptine proglasilo je Kosovo zasebnom republikomuokviruJu.SrpskaskuptinaizglasalajedaserasputaKosovskaskuptinaivladaidase svaovlaenjaprebacujunaBeograd.NastavljenisuAlbanskiprotesti.UKaanikuje13.septembra poslanicikosovskeskuptineproglasilisuUstavRepublikeKosovo.Nacrtsunapisalinovepolklase kojesusepojavile80ih.OdatlepotieiIbrahimRugova.Onjestaona eloDemokratskogSaveza 68

Kosova 1989. Zalagali su se za nezavisnost Kosova i Veliku AlbanijuAlbanija, Kosovo, Zapadna Makedonija (Od Bitolja, preko Velesa do Kumanova, deo CG tj Podgorica, Bar, Ulcinj) Treba napomenutidaKosovskiAlbanciimajuodreenerezervepremaAlbancimasaKosovajerbiondaoni bilinacionalninosiociVelikeAlbanije. Rugovajeizabranzapredsednika''Republike''Kosovo.Podnjegovimrukovodstvomjesasvim glatkofunkcionisalaparalelnadravakojusuKosovskiAlbanciosnovali1990.Albancikojisu iveliu inostranstvu velikoduno su slali materijalnu pomo, a i vlasti u Bgu su naizgled tolerisale njeno postojanje.Bosnajesvimabilaopomenautamoedaseizrodioruanisukob.Jugoslovenskevlastisu seklonilenovihmeunarodnihkomplikacija. KrhkiKosovskimirporemetiojeDejtonskisporazum.OdtenagodbekosovskiAlbancinisu nitadobili.Bilojetoogromnorazoarenje,zatotojeproamerikavladaSalijaBerieuTiranitvrdila da su SAD prirodni zatitnik Albanaca. Dejton je potvrdio da je Kosovo deo Ju. Meunarodna zajednicanijesmeladadopustiKosovudanapustiJu.Ukolikobisetodesilo,ondanebibilonikakvog razlogadaSrbiizBosneostanuuBiH,atobiponitiloDejtonskisporazum. Zategnutostjeprokljualauoktobru1997.kadasualbanskistudentiizalinademonstracijeu Pritini.Policijaje estokoreagovala.RepresijanaKosovujedobilatakverazmeredajuje akiSPC osudilaujanuaru1998.Rugovinpasivniotpornikudanijevodio,iuaprilu1998.pojavilasesuparnika organizacijaiOVK.VerujesedajeOVKsteklabogatstvou vercuprostitutki,cigareta,kradenihkolai narkotika.Udrugojpolovini90ihnagomilalajeoruje.OVKseprviputnaKosovupojavila1997.Prvi ozbiljanincidentdogodiosekadajeOVKubila4srpskavojnikanapodru ijuDrenice.Zanekoliko nedeljaOVKjedralacelopodrujeDrenice.Porastnasiljapratiojeiporastpol.protesta. Sa trvenjima u tom regionu rasla je zabrinutost me. zajednice pre svega zbog TV vesti i problemuizbeglica.Brinuloihjeto toalbanskostanovnitvouMakedonijimoedadestabilizuje Makedoniju.Potoubeivanjenijedalorezultate,odluenojedasepreenasilu.NATOjepoeoda razmatraKosovskopitanjeumartu1998.Organizovanajeoperacija ZdruenzborkakobiseBeograd umirio. Napetost je opet eksplodirala 1999. u januara kada je u selu Raak pronaeno 45 leeva Albanaca. Kontakt grupa jeinsistiraladaseobestranepojave6.februarana direktnimpregovorima u Rambujeu.Srpskadelegacijajebilaniskognivoa.Saekanajesanizomzahteva:daseposle3god.na KosovuraspiereferendumostatusupokrajineidaNATOimaslobodaninesmetanprolazprekocele teritorijeJu.NiAlbancinisubilizasaradnjujerjeOVKtrebalodaserazoru aurokuod3meseca. AgresijaNatojetrajala78dana.PotpisanjeKumanovskivojnotehnikisporazumidonetajerezolucija 1244SBUNpokojojKosovoostajesastavnideoSRJkasnijeSCG.Mnogapitanjaostalasunereena. Udrugojpolovini2000.dolojedozabrinjavajuegrazvojadogaajauPreevskojdolini,na jugoistokuSrbijeinagranicisaKosovom.OslobodilakavojskaPreeva,MedveeiBujanovcapretila jesrpskojpolicijiidoveladodestabilizacijetogkraja. SlianprocesbiojeiuZapadnojMakedonijigdesuseAlbancitakoeorujempokualiizboriti zasvojenacionalneinteresereenojeOhridskimsporazumomizmeuMakedonskevladeiAlbanaca uzposredovanjeAmerike,NATOiEU.AlbncitraedabudukonstitutivannaroduMakedoniji, to znaidabimogliidaosnujusvojunekuteritorijutoopetsledifederacijiMakedonije. NikoodpolitiaranegovoriokonceptuVelikeAlbanije,niAlbancisaKosova,svigovoreo nezavisnomKosovu.ZvaninaTirananijednomprilikomneizlazisaizjavamada eledaseKosovo prisajediniAlbanijiizbogodnosasanama,Grcima,Makedoncima....aljudiizZ.Makedoniesuza Makedoniju kao vid federacije.....prisutan je i inostrani faktor jer trendovi su intergracije a ne dezintegracijekojimogudovestidosukoba.Tojerazlogzbog egasejavnoneizjanjavaokonceptu VelikeAlbanijeiromantiarskooseanjeoVelikojAlbanije. 69

DODATAK: Ideja "Velike Albanije" koja je za ratni projekat u 19. veku imala karakter borbe protiv turske dominacije,au20.ipoetkom21.imavelikoalbanskeseparatistikepretenzijekojimasedovravaju albanskigeopolitikiinteresinaBalkanuiuEvropiIkreuseodnezavisnostiKosovaiMetohijei stvaranjadrugealbanskedrave,dofederalizacijeMakedonije,secesijejugacentralneSrbije(podruja optinaPreevo,Bujanovac,Medvea),crnogorskihkrajevaPlav,Gusinje,Roaje,Tuzisaokolinom, UlzcinjiveieioBaraiPodgorice,severozapadaGrkeiopcijaod"VelikogKosova"do"Velike Albanije". Falsifikujuiistorijskadokumenta,neosvruisenalingvistiku,istorijografiju,etnografijuantikog Balkana,arheolokenalazeimetode,albanskiideolozikakousamojAlbaniji,takoiudrugojpolovini 20.vekanaKosovuiMetohijiformirajubeznaunihmetoda,posebnolingvistikih,kojimasemoe sasvimpouzdanorekonstruisatiporekloiputformiranjaalbanskognaroda,teorijuoprisutnosti,od najstarijihvremenanaBalkanu. 35.SavremenimedjunarodnipolozajispoljnapolitikaAlbanije AlbanijajestvorenanaLondonskojkonferenciji1913.godine,ameunarodnojepriznatatek 1920.godinekadajeulauDrutvonaroda.PosleDrugogsv.rataimanekolikofazaspoljnepolitike: Dokjena elubiostaljinistaidiktatorEnverHoda(19441985)vladalajesamovolja.Biojebrutalan vladarinakonnjegovesmrtipoelojepoputanje. Do1948.postojalajevezanostzaSFRJitenjadaseAlbanijazajednosaBugarskomintegrieutzv. Balkanskufederaciju.NeuspehovogplanadelomleiiutenjiEnverHodeiAlbanacadazapristup takvojtvorevinidobijuKosovoiMetohiju. Od1948do50ihgodinaAlbanijajedeoInformbiroaiVaravskogpakta. 19681978 vezanost za KinuHoda I njegov naslednik Aljiju podravaju separatiste na Kosovu i Metohiji.ZanimljivojedajeAlbanijajedinaevropskadravakojanijebilanaprvomsastankuKEBS ponajvieiztenjedanebudeobavezanadelomZavrnogaktaonepromenjivostigranica.Osimtoga, spoljnu politiku Albanije do 1991. godine odlikuje i potpuna izolacija prema regionalnim organizacijama, kao i slaba ili nikakva saradnja sa susednim dravama uz posebno neprijateljsku politikupremaJugoslaviji. Od 198788. poinju procesi demokratizacije i balkanske integracije. 1988. se odrava ministarske konferencija balkanskih zemalja u Beogradu i Albanija prvi put uestvuje u nekim multilateralnimaktivnostimneraunajuiUN. Premapovriniteritorijeibrojustanovnika3milionaonapripadagrupimalihdr ava.Delom svogkopna(junijeodlukeValonazajednosajugoistonimdelomApenisnkogpoluostrva)stenjava prolazizmeuJadranskogiJonskogmorakrozOtranskavrata. UNUTRANJESTANJE Nakonpromena koje suzahvatile Evropu 1991.godine i Albanija je preokrenula sopstvenu spoljnopolitikuorijentaciju.Odjedneizolovaneistaljinistikepolitikedevedesetihjepoelapolitika iekonomskatranzicijaovezaostaledrave. Iako su komunisti pobedili na prvim viestranakim izborima 1991. godine opozicija je protestimauspeladaihzbacistvaranjemkoalicijenekomunista.Zaprvognekomunistikogpredsednika izabran je Salji Beria 1992. godine. Ekonomski slom zemlje prouzrokovao je ogromne socijalne 70

nemire1997.godineitadanavlastdolazesocijalistikoji enatojpozicijiostatiaknarednih8godina. Naparlamentarnimizborima2005.godinepobedilajestrankaSaljijaBerie. Osnovnosvojstvoalbanskogdrutvajeizrazitakorupcijausvimporamasocijalnestrukture, razvijenamreaorganizovanogkriminala,slabaekonomija,visokazaduenostipolitikanestabilnosti autoritarnost. SPOLJNAPOLITIKA UpolitikompogleduAlbanijajeusmerenakaevroatlantskimintegracijamameuprvimaje ukljuenauPartnerstvozamir,a2009.godinejezajednosaHrvatskomprimljenauNATO. 1991. potpisala je Helsinku deklaraciju lan je OEBSa. lan je Konferencije islamskih zemalja. PoslehladnogratazavremereimaSalijaBerieotvarasejo viekazapaduizahvaljujui jakomalbanskomlobijuuSADimonojimigracijiikrimogenimstrukturamadobijaotvorenupodrku amerikihadministracijauevroatlantskimintegracijama. AlbanijajebilajedinadravakojajepriznalasamoproglaenunezavisnostKosovadevedesetih godinaizemljakojadodanasdelujeprotivteritorijalnogintegritetaSrbije.ZavremekrizenaKosmetu 1998.godine,aposebnoutokuagresijenaSrbiju1999.Albanijajenesamoomoguilastacioniranje NATOkopnenihsnagaivazduhoplovstvavejeprualasvakividpomoiteroristimaOVKuizvoenju oruanih akcija protiv srpskih vlasti. Albanija je tokom devedesetih godina otvoreno podravala separatizam etnikih Albanaca na Kosmetu i omoguavala nesmetan prelazak terorista preko jugoslovenskoalbanske granice. Kada su privremene vlasti Kosmeta proglasile nezavisnost 2008. godineAlbanijajebilameuprvimzemljamakojesujepriznale. 36.SavremenimedjunarodnipoloajispoljnapolitikaBugarske BugarskanijeimalanasilnudrutvenupromenupoputRumunije,alijekrajem80tihdolodo smenetadanjegpredsednikaTodora ivkovakojijeodtadaukunompritvoru.Nakontogadolazido stvaranjanovihpolitikihpartija,arolikihodlevicedodesnice. Tokom transformacije unutar politikog i privrednog sistema u Bugarskoj su izraene jake tendencije za promenom spoljnopolitike orijentacije. Uspostavljanjem viepartijskog politikog sistema razbijena je komunistika ideoloka monolitnost bivih soc zemalja a to je bio dovoljan preduslovzaraspadanjeekonomskogSEVivojnogsavezaVaravskogpakta. OslobaanjemodspoljnopolitikoguticajaMoskve,Bugarskasekaoidrugebivesoczemljenala predizborom: 1.Ilidavodinezavisnuspoljnupolitiku 2.ilidaseorijentiekarazvijenimkapitalistikimzemljamaZapada(za taseiopredelila)izsledeih razloga: CiljBugarskejebioizgradnjaprivrednogsistemapougledunazemljerazvijenihtrinih ekonomija. Iscrpljena i niskoporoduktivna privreda Bugarske, radikalne promene ka trinoj privredi moglajesamodaizvedeuzpomo zapadnihzemalja.Bugarskajenastojalada topreueu sistem meunarodnih finansijskih I drugih institucija ali te institucije dobijanje kredita uslovljavajudrugimpolitikimzahtevimaaizmeuostalogispoljnopolitikomorijentacijom. Bugarskajekaoiostalesocijalistikezemljeizgubilasamostalnostuvoenjuspoljnepolitikeakjojje i MMF uveo jedan mehanizam za uspostavljanje ekonomskog starateljstva nad dravom. Ranija 71

zavisnostBugarskeodSSSRzamenilajezavisnostodZapada. Jedan od kljunih karakteristika spoljnopol. orijentacije Bugarske je da se balansiranjem izmeu zadovoljavanjaAmerikihinemakihinteresanaovomdeluBalkanaostvarimaksimalnopribliavanje EU,NATO,MMF,SB. Izmeuostalog,BugarskajepristupilaPartnerstvuzamir1994.aNATO2004.godine,buduidaseu Bugarskoj ocenjuje da samo lanstvo u NATO paktu daje Bugarskoj garanciju za nacionalnu bezbednost. UNUTRANJESTANJE Upogledupolitikogistranakogsistema,Bugarskaje1990.godinenaprvimviestranakim izborima izabralareformisanekomuniste(Bugarskasocijalistikapartija)kojisuobezbedilimiran prelazupluralistikisistem.Naizborima1992.godinevlastjepreuzeoSavezdemokratskihsnagakoji je prionuo na ekonomske, institucionalne i socijalne reforme, kao uostalom i na promenu spoljnopolitkogpravcabugarskespoljnepolitike.Uovomperiodu(19921994)jezabeleenavisoka nezaposlenost,ozbiljnefinansijskepotekoeiprivatizacijadravnesvojine.Nabazikritikeunutranje politikevlasti,socijalistisevraajunascenupobedomnaizborima1995.godine.No,buduidanisu uinilinitadelotvornoupravcuizlaskaizekonomskekrize,PetarStojanovizopozicionogSaveza demokratskih snaga pobeuje na predsednikim izborima 1996. godine. Osnovna odlika spoljne orijentacijesocijalistauovomperiodujezalaganjezaintegracijuuEUiNATOaliuzsaradnjusa RusijomizemljamaBalkana,dokjeSavezdemokratskihsnagausmerenpresveganavrstusaradnjusa Zapadom.NaparlamentarnimizborimapobeduodnosiponovoSavezdemokratskihsnagaaliproblemi poputnezaposlenosti,niskog ivotnogstandarda,visokestopeinflacije,korupcijeitd.idaljenagrizaju bugarskodrutvo.TeakudaracbugarskojekonomijinanelesuekonomskablokadaSRJodstraneSAD ime.zajednice90tihibombardovanjeSrbije1999.godine,jerjeglavnitrgovinskiputiaokroz SrbijuipresvegaDunav. Naparlamentarnimizborima2001.godineapsolutnuvlastosvajaNarodnipokretSimeonDrugi.U pitanju je stranka prestolonaslednika Simeona II, sina poslednjeg bugarskog monarha Borisa III. Simeon SaksKoburg Gota (puno ime i prezime Simeona II) ne samo da je uspeo da oformi jednostranakuvlastipotisnedvedominantnestranke,veidavladaBugarskomnaredne4godineipri tomjeuvedeuNATO2004.godineipriblii lanstvuuEU.SpoljnapolitikaBugarskeutodoba odlikujesesvrstavanjemuzSADuzverbalnuifaktikupodrkuvojnimintervencijamauAvganistanu 2001.iIraku2003.godine.Naparlamentarnimizborima2005.godinekoalicionuvlastformiraponovo Socijalistika partija i tokom njenog mandata Bugarska postaje lan EU 1. januara 2007. godine. HroniniproblemkorupcijeostajeinadaljeproblemBugarske, tojeprimarnirazlogzbogkogaje finansijskapomoEUtokom2008.godinezamrznuta. U Bugarskoj ivi brojna turska nacionalna manjina (Pomaci). 198687. javlja se politiko nezadovoljstvomuslimanakojizeledanapusteBugarskui ivkovimtodoputa.Tadase150.000 etnikihTurakaseliuTurskumisleidaceimtamobitibolje.Turskaimjeobezbedilasme taj,alisu nakonsmeneivkovapoelelidasevratealiihtadaBugarskanije elela.Meunarodnazajednicatada ukazujenakrenjeljudskihpravainatajnainseomoguujepovratakjednogdelaPomaka(etniki Turci)kojiosnivajusvojupolitikustranku(poetkom90tih)ipostajujednaoduticajnihsnagana politikojsceniBugarske. Bugarskajeimalavelikiproblempriznanjamakedonskenacijeijezika,astosetiedraveprvisuje 72

priznali.PosleBalkanskihratovadeoMakedonijepripaojeBugarskoj(PirinskaMakedonija),deoSrbiji (Vardarska) a deo Grkoj (Egejska). Bilateralni sporazumi izmeu Makedonije i Bugarske, to je zanimljivo,pisanisunafrancuskomjezikuzbograspraveokojezika.Bugarskanepriznajepostojanje makedonske nacije, jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskihratova. ProblemuBugarskojjedrogajerjenjenateritorijaglavniput vercadrogesaBliskogistoka.Veliki brojbivihobavestajacajepreaoutajsektorpriemunijezanemarljivanikorumpiranostinovnikog aparata. Bugarska je ekonomski srednje razvijena zemlja sa BDP koji je daleko ispod zapadnoevropskog proseka(oko2530%BDPrazvijenih lanicaEU).Bugarskaimaproblemnacionalnogduga,visoku stopuspoljnezaduenosti,visokspoljnotrgovinskideficit. SPOLJNIODNOSI Spoljnopolitika orijentacija Bugarske nakon 1991. godine odlikuje se dakle potpunim vezivanjemzaSADizapadnoevropskezemlje.Bezobziranastranakupripadnost,elitesupostavile kao nacionalni interes broj jedan lanstvo u NATO i EU pri emu je savremena spoljnopolitika zavisnostBugarskeuslovljenaekonomskomzavisnou.Bugarskajeutokuposlednjedecenijeostvarila integracijuunajznaajnijeinstitucijesavremenogmeunarodnogporetkapoputSavetaEvrope,MMF, Svetskebanke,NATOiEU.Osimtoga, lanjeregionalnihorganizacijakao tojeKonferencijaza crnomorskusaradnju. Pomiljenjubugarskihelita lanstvouNATOjebilopitanjegarancijanacionalnebezbednosti. Istovremeno,postojaojeizrazitinteresamerikeadministracijedaispunivakuummoinastaoslomom istonogbloka.Pritom,netrebazaboravitinigeopolitikiznaajBugarskekojajespojnicaBalkanai srednjeEvropesaBliskomIstokomiKavkazom.Bugarskajepostala lanNATOPartnerstvazamir 1994.godine,aufebruaru1997.godinejevladaKostovaobjaviladeklaracijukojomizraavatenjuza lanstvomuNATO.Iakosredinomistegodinenijedobila''zelenosvetlo''zapregovoreopristupanju savezu,bugarskavladajenastaviladaistrajavana lanstvu.Nepokolebljivprozapadnismerbugarske spoljnepolitikepotvrenjemarta1999.godinekadajevladanesamopodralaagresijuNATO,iako jeprotivtogabilaogromnaveinastanovnitva,vejedozvolilapreletNATOavionaizTurskeipritom im obezbedila logistiku podrku. vrsta bugarska podrka NATO dovela je do potpunog prekida trgovineDunavom,glavnomsaobraajnicom,tojedvostrukosmanjiloprihodeodrazmene(sa5%od ukupnihprihodanasvega2%).Poredtoga,unekolikonavratasupojedinidelovinaperiferijiSofije bombardovani grekom od NATO pilota. ''Kockanje'' se na kraju ipak isplatilo: 2002. godine novi predsednikvladeSimeonSaksKoburgGotajedobioizdanuamerikufinansijskupomo i vrstu podrkuSADpridaljimintegracijamaBugarske.IstegodinenovrmbramesecaBugarskajestupilau pregovoreo lanstvuuNATOdabipostala lan2004.godine.Umeuvremenu,Bugarskajeizabrana zanestalnog lanaSBUN1.januara2002.godine.Tokom2003.godinejeuestvovalaoznaajnim raspravamauokviruSBUNopitanjimapoputIrakaiSeverneKoreje.Upogleduevropskihintegracija, BugarskajepotpisalasporazumopridruivanjuEU1995.godine,dabiujulu1997.godinedobila negativnuocenuodstraneEvropskekomisijeupogledukandidatureza lanstvozbogstanjaprivrede. NakonproirenjaEUiz2004.godineBugarskajetrebalodasaekanaredne3godinekadajezajedno saRumunijomprimljenaulanstvoEU. BalkanskapolitikaBugarskejeaktivnairazvijena.Velikutekouuvoenjupolitikeprema balkanskimzemljamapredstavljaojeraspadJugoslavije.Naroitosusankcijemeunarodnezajednice uvedene SRJ imale negativni uticaj na bugarsku ekonomiju. Odnosi sa novonastalim dr avama na 73

prostorunekadanjeJugoslavijesubrzouspostavljenipri emusuodnosisaSRJnormalizovanitek 1995,prekinuti1999.apotomnormalizovani2000.godine. 37.SavremenimeunarodnipoloajispoljnapolitikaBosneiHercegovine (zbornik:Stojkovic,Damian) BiHpriznatajekaosamostalnadravauaprilu1992.PotpisivanjemDejtonskogsporazuma, kojimjeokonansukob,utvrenjenoviUstavBiH,kojijeodredionovimeunarodnopravnipoloaj ovezemlje.DejtonskisporazumtanoiizriitoutvrujedanovadravaBiHzadravasubjektivitet biverepublikeBiHupogledumeunarodnopriznatihgranicailanstvaUN.Premaovomsporazumu, principetnikepodelepotvrenjekaobazadravneorganizacijekoju inedvaentitetanastalautoku oruanihsukoba:FederacijaBiHiRepublikaSrpska. Nadlenostzajednikihinstitucijaobuhvataspoljnupolitikuitrgovinu,carinsku,monetarnui finansijskupolitiku,sprovoenjekrivinogpravaisaradnjusaInterpolom.DelovanjeCentralnebankei finansijasuurukamaBiH.Sprovoenjenadlenostizajednicenazakonodavnomioperativnomplanu vezanojezaSkuptinu,PredsednitvoiMinistarskisavet.PitanjimaodbranetrebadasebaviStalni komitetpredsednitva. Sve funkcije vlasti i ovlaenja koja nisu izriito dodeljena institucijama BiH pripadaju entitetima.Ustav,kaovrhovniaktBiH,imaprioritetkakonadnjenimzakonskimodredbamatakoinad ustavimaizakonimaentitetakojinisusanjimsaglasni.Entitetiseobavezujudane epretitisilomniti upotrebitisiluprotivdrugogentiteta,kaoidanipodkojimuslovimaoruanesnagestupitinateritoriju drugogentitetabezodobrenjavladetogentitetaipredsednitvaBiH.Buduidajeformalnopravnoi sutinskigledanoBIHprotektorattrebapomenutiiVisokogpredstavnikazaBIHkojiraspolaetzv. Bonskimovlaenjimakojamu,izmeuostalog,dajuzapravodasmenjujepredstavnikevlastinabilo komnivouukolikoutvrdidakreUstavBIHi/iliDejtonskisporazumilidaakukidazakone. BiHimajednuspecifinusituacijutosuspecijalneparalelneveze.Obaentitetamoguda zakljuesporazumsadrugomzemljom.RepublikaSrpskaje1997.potpisalasporazumospecijalnim vezamaizmeuSRJiRepublikeSrpske.FederacijaimatakvevezesaHrvatskom. tosetieodnosaSCGsaBiH,najveideosaradnjenaezemlje(ekonomska,kulturna)odvija sesaRepublikomSrpskom.SrbijajeglavniekonomskiitrgovinskipartnerRepubliciSrpskoj(mo da nismo sigurni u ovu informaciju da 80% trgovinske razmene ide na Republiku Srpsku a 20% na Federaciju).PoslednjihgodinazapaenesuinvesticijenaezemljeuRSkaotojepreuzimanjemobilne telefonijeiinvesticijeuizgradnjuhidroelektranenaDrini. SPOLJNIODNOSI 1996.godinejeodranuParizusastanakizmeuSlobodanaMiloeviaiAlijeIzetbegoviana komejedogovorenouspostavljanjediplomatskihodnosananivouambasada. VojnadimenzijaodnosaizmeuSCGiBiHproizlaziizDejtonskogsporazuma.Stimuvezi, posebnaiizuzetnoznaajnaobavezanaezemljepremBiHnavojnomplanujeiodredbakojau kontekstumereregionalnestabilizacijenalaenaojzemljismanjenjetekognaoruanjaioruanih snagaza30%.OvakvadimenzijaDejtenskogsporazumauoblastinaoruanjajeproizalaiznastojanja meunarodnihfaktoradaseineposrednookruenjeBiH,atosuSCGiHrvatskanauupozicijida smanjesopstvenonaoruanje,tobizaposledicuimaloistabilizacijuuobaetintetauBiH. PodelomteritorijeBiHnaMuslimanskoHrvatskufederacijuiRepublikuSrpsku,uznaajnoj merisuzadovoljeniipolitikiinteresinaezemljeiRepublikeHrvatske,jedinihsusedaBiH.Moemo 74

reidajeHrvatskaimaznaajnihteritorijalnihaspiracijanaBiHitoposebnonazapadnuHercegovinu (tozbogvelikogbrojaHrvata,takoizbognjenogstrategijskogznaajazaHrvatsku,jerZapadna Hercegovinapredstavljazaleedalmatinskeobalei,akobionapotpalaupogreneruke,dalmatinksa ostrvabisenalaunepovoljnojsituacijiuvojnomsmislu).Hrvatskaipaknijeupunojmerizadovoljna jerjeostalonejasnopitanjeMostara.NaimeZagrebsmatradasudvaentiteta,SrbiiMuslimanidobili svojepolitikecentremoi.SrbisudobiliBanjaLuku,Brko,Bjeljinu,aMuslimaniSarajevo,Tuzlui Zenicu.ZagrebzatosmatrajednimodkrupnihpolitikihpitanjauBiH,reenjestatusagradaMostara, kojegbivoleodavidiuhrvatskomentitetu. UspoljnojpoliticiBiHnemanekostratekoopredeljenjeaciljjojjeEvropskaUnija.BiHjeu PartnerstvuzamiralineiuNATOiakoizraavaotvorenetenjedamujednompristupi. Veoma znaajnu oteavajuu okolnost u odnosima SCG i BiH predstavljala je tuba BiH protiv SCG(SRJ)zagenocidkodmeunarodnogsudapravdeuHagu.IzgledadapresudaMSPnijezadovoljila vlastiijavnomnjenjeFederacije (Bonjake)takodasuodnosisaSrbijomzategnuti.Tujeipitanje izbeglicairaseljenihlica,rtava,suenjelicimaosumnjienimdasupoiniliratnezloine,saradnjasa Hakimtribunalom(kojaporedostalogometanapredovanjeBIHnaputukaEU)kaoineefikasnost dravneuprave,korupcija,organizovanikriminalislabiodnosisaRS. BIH je pored Srbije poslednja zemlja Zapadnog Balkana koja je potpisala Sporazum o stabilizacijiipridruivanjusaEU2008.godinealijenjendaljiputuintegracijeuslovljenustavnim reformama. 38.SavremenimeunarodnipoloajispoljnapolitikaHrvatske (Zbornik:Stojkovi,Damian) DeterminantespoljnepolitikeHrvatske SpecifinostigeografskihidemografskihkarakteristikakaodeterminantispoljnepolitikeHrvatskesu: Neobiangeografskipoloaj(takozvanakiflicailipotkovica) Relativnovelikiakvatorij(31.000kmkvadratnateritorijalnogmora)ijodvostrukotolikou okviru ekonomske zone, to je svrstava u retke neostrvske zemlje iji je akvatorij daleko vei od teritorije(povrinateritorije56.538kmkvadratnaabrstanovnika4.760.344popisiz1991) Relativno mali broj stanovnika, mala gustina naseljenosti i vrlo niska stopa prirodnog prirataja, svega 7 promila, ali to samo teorijski moe otvoriti probleme jer za razliku od Srbije, MakedonijeiliBiH,Hrvatskanije,aposebnonakonmasovnogegzodusaSrba,suoenasa problemomznaajnijegporastamanjinskihnaroda. Relativnohomogenanacionalnastruktura,ukojojsuHrvatipopopisuiz1991inili78%,Srbi 12,2%, aJugosloveni2,2%,alijetastrukturanakonratapromenjenaukoristHrvata. Veomavelikibroj(uodnosunaukupnostanovnitvo)iseljenihHrvatainjihovihpotomakau Evropu (skoro1,5miliona),uprekomorskimzemljama(oko1,8miliona),odkojihsumnogii danas prilino vezanizaHrvatsku. GeoplitikedeterminantespoljnepolitikeHrvatskesu: 13. Veomapovoljangeografskiprostorkojimprolazeznaajnekontinentalneiregionalnekopnenei vazdunesaobraajnice,veomadugairazuenaobala. 14. NepovoljnigeografskioblikkojiHrvatski iniveomaosetljivomnaeventualnonezadovoljstvo stanovnitvasrpskenacionalnostiinjihovemogueteritorijalneaspiracije,jerjuje,usadejstvu sasrpskimsnagamaizsusednihdravaSCGiBiH,(bilo)moguepreseinesamouregionu 75

15. 16.

tzv.MekohtrbuhaHrvatske,venaetridela. Izuzetnaduinadravnihgranica2.028km Problemigranica:SaSlovenijomokoPiranskogzaliva(problemviepsiholokeprirodenego realni);saBiH(nisuozbiljniproblemikodBihaa,granicakodNeumatojeobaladuine5km decaidusapasoimau kolu);saSrbijomproblemnaDunavuzbogmeandriranja reke.U sluajubokokotorskogzalivakompromisjenaenuzajednikompatrolitranjucrnogorskei hrvatskepograninepolicije.

OdekonomskihdeterminantispoljnepolitikeHrvatskenajvanijesu: a)Srednjinivoekonomskerazvijenostiusvetskimrazmerama,tjnizaknivorazvjenostiuevropskim okvitima i relativno razvijen aprivreda u originalnim okvirima. Prema hrvatskim izvorima bruto nacionalnidohodakpoglavistanovnikajenajmanje7.000dolara. b)Procestzv.tranzicijeprivrede(idrutva),slinoostalimzemljamabivegsocijalistikogsistema,je praen brojnim problemima privatizacije, ostajanja bez zaposlenja, denacionalizacije...meutim od 1995.g.poinjeperiodprivremenigrasta. c) Finansijsku situaciju karakterie stabilnost valute i prilino niska inflacija. Hrvatska dugovanja stranimzemljama,ukljuujuiideoukupnogdugabiveSFRJ.A996.g.Tumannavodiiznosod4,5 milijardidolaraukupnogduga.Nekizapadnianalitiarinavodepodatakodskoro6milijardidolara, to Hrvatku ini najzaduenijom zemljom u tranziciji po stanovniku, nakon Rusije. Visoki trgovinski deficitpokrivasevisokimiznosimadeviznihdoznakaradnikamigranataiiseljenika,iprihodimaod turizmaisaobraaja. BitnedeterminantespoljnepolitikeHrvatskvojneprirodesu: a)Relativnomona(baremuregionalnimokvirima)vojnasila,kaorezultatnjeneprioritetneizgradnje tokomrata1991.Hrvatskavojskabrojimenjeod60.000pripadnika.Ogranienefinansijskemogunosti Hrvatskeutiuinamogunostdaljeekspanzijevojnesile. b)Zbog specifinih prilika Hrvatska je forsirano razvijala vojnu industriju (proizvodnja, recimo tenkova).Premanekimpodacima,vojnaproizvodnjaodvijaseuoko300firmi(najznaajnijesu:uro akovi,Konar,Torpedo..)ZaHrvatskuseposebanproblemjavljabognastojanjadase tobre prikljui zapadnim vojnim integracijama (Partnerstvo za mir, NATO), to podrazumeva naputanje jugoslovenskeisovjetskevojnetehnologijeiprelazaknatehnologijuNATOa. OdmeunarodnopolitikihdeterminantispoljnepolitikeHrvatsketrebaizdvojiti: a)relativnobrzopostizanjemeunarodnogpriznanjaiuspostavljanjeirazvijanjediplomatskihodnosa savelikimbrojemdrava.Saveinomtihzemaljauspostavljenjevrloliberalanreimkretanjaljudi,i daugotovosveevropskezemljegraaniHrvatskemoguputovatibezviza. b)Hrvatskajevrlobrzouspelapostati lanicavelikeveinemeunarodnih(vladinih)organizacija. 1992.g.primljenajeuUN,anedugonakontogaiuKEBS.Onaje lanicaiOEBSa,SavetaEvrope, Centralnoevropskeinicijative,itd.Dosadanijeuspelapostati lansamoSTO(imastatusposmatraa) kaoiCEFTAeitojesastanovitaHrvatskespoljnepolitikenajbolnijeevroatlanskihintegracijaEU, NATO. c)Hrvatskanemaznaajnihniglobalnihnibilateralnihproblemasatrimanajveimdravama:SAD, RusijomiKinom.SaSADsubiliostvareniodnosistratekogpartnerstva,aHrvatskajeuglavnomimala znaajnupodrkuSADuostvarenjusvojihciljeva.UodnosimaHrvatskesaRusijompostojiodreena rezervaoruskomprosrpskomstavutokomjugoslovenskekrizealijeekonomskasaradnjasolidna. d) Odnosi sasusedima su razliiti odvrlodobrih (bez otvorenih pitanja) sasevernim susedima 76

Maarskom,Austrijiom,prekorelativnodobrih(uzodreenanereenapitanja)sazapadnimsusedima SlovenijomiItalijom,doprotivrenih(zbogpodrkenareima,alinetolikousutinskimstratekim opredeljenjima)saBiHinereenih(osimosnovnogpriznanjaiuspostavljanjadiplomatskihodnosa)sa SCG. OdunutranjihpolitikihdeterminantispoljnepolHrvatsketrebanavesti: a)Posvomsistemudravajeparlamentarnedemokratije,sasistemompodelevlasti,aliuzveoma znaajnu ulogu Predsednika Republike, to neke navodi na zakljuak da se radi o tzv polupredsednikomsistemu. b)viestranalkipartijskisistem. c) Na osnovu dosadanje prakse, bitnim kreatorom spoljne politike Hrvatske moe se smatrati PredsednikRepublike,kaoipredsednikvlade,ministriinostranihposlovaiodbrane. Glavnekarakteristikespoljnepolitike 1.Osnovniciljevi: a)Ostvarenjenezavisnostiimeunarodnogpriznanjatajciljjebiokarakteristianzaperiod1991 1992godiostvarenjerelativnobrzo.Takunaiostvarenjeovogciljapredstavljalojemeusobno priznanjeHrvatskeiSRJavgusta1996. b)OsiguranjeteriorijalnecelovitostiOvajciljjeprisutanodpo etkaratauHrvatskojdodanasi ostvarivanjeidiplomatskimivojnimputem. c)Ostvarenjevojnesigurnostiuaviuratnesukobebezregularnevojske,hrvatskavlastjebila prisiljenaforsiranograditisistemodbraneinaoruavatije.Tajdrugizadatakostvarivalajeuporednim razvitkom vlastite vojne industrije i (zbog embarga UN na izvoz oruija na prostore buve SFRJ) ilegalnimnabavkamaoruijanatzv.slobodnimtritiu.HrvatskajepozivomzaprijemuNATOna bukurekomsamitu2008.izvaninimprijemom2009.godineostvarilanajznaajnijispoljnopolitiki prioritet. d)Razvitak(topovoljnijih)ekonomskihodnosasasvetomgubitakekonomskogpotencijala(kako znaajnogizvoznogtrita,takoiznaajnogizvorasirovina)SFRJ,Hrvataskajenastojalanadoknaditi preorijentacijomnasvetskotrite.Utomejeostvarilarelativnoskormanuspeh. e)ulazakuevroatlanskeintegracije f)OdbijanjeukljuenjauBalkanskeintegracije(smatrajudanemajukulturnihslinostosaBalkanom veviesacentralnomEvropomjersubilipodAU)modifikovanojeukljuivanjemusaradnjuuokviru regionalnih inicijativa i organizacija. Hrvatska je danas kandidat za ulazak u EU i trenutno vodi pregovoresaBriselomopristupanjualijepozitivanishodpregovoraprilinoneizvestanzbogproblema u okviru institucionalnih reenja EU (blokada oko ratifikacije Lisabonskog sporazuma) ali i zbog nezadovoljavajuedelotvornostihrvatskogpravosuaipolicijeuborbiprotivkorupcijeiorganizovanog kriminala.TrebaistaidajesaradnjasaHakimtribunalomdugobiojedanodnepremostivihuslovaza sticanjekandidatazaEU,alijetoprevazienohapenjemiizzruenjemgeneralaGotovineHagu.Ipak tonijespreiloEUdaiporedneizvreneobavezeHrvatskapotpieSporazumopridruivanju2001. godine. g)TrebapomenutiidajeHrvatska2008.godinepostalanestalnilanSBUN.

77

39.SavremenimeunarodnipoloajispoljnapolitikaGrke (Zbornik:StojkoviiDamian) UVOD ModernaGrkaspoljnapolitika,kojadatiraodpriznavanjanjenenezavisnostiodstraneevropskihsila 1832,moesegrubopodelitiu3perioda. Prviperiod,kojijetrajaoodgrkoturskogsukoba1922.godine,odlikujeekspanzionizammladegrke drave iji je glavni spoljnopolitiki motiv bio da doe u posed delova tradicionalnih grkih maloazijskihoblastikojesujouvekbilepodturskomvlauipritomjekoristilavojnaidiplomatska sredstva. Drugi period, koji je trajao do 1974. godine karakteriu napori niza grkih vlada, demokratskih i autoritarnih,daouvajujedinstvogrkedravepredizazovimaIIsvetskograta,graanskogratakojije uslediopotomkaoiHladnogrataipovremenihyategnutostiuodnosimasaTurskom. Treiperiod,kojitrajedodanas,moeseoznaitikaoperioddiverzifikacijegrkihspoljnopolitikih vezadodajuiporedbliskihodnosasaSADijaanjevezasaEvropskomZajednicom, ijije lanu meuvremenupostala,kaoibliekontaktesabalkanskimdravama. ZajednikielementzasvaovatriperiodajegrkiodnospremaTurskojinjenapercepcijaTurskekao glavneopasnostizasigurnostGrke.SvevanijespoljnopolitikeinicijativeGrkebilesumotivisane, direktnoiliindirektno,stvaranjempovoljnijegodnosasnagapremaTurskoj. UNUTRANJEDETERMINANTESPOLJNEPOLITIKE Kraj 80ih i poetak 90ih godina je period koji karakterie politika nestabilnost u Grkoj. Dve dominantnepartije,PASOKiNovaDemokratija,smenjujusenavlasti.PobedaPASOKanaizborima 1993.nijedonelaznaajnupol.stabilnost.Brojneokolnostikao tosuraspadSFRJ,pitanjenezavisne Makedonije,krizasaTurskomokoegejskihostrva,pitanjeKipraitd.dovelesudoja anjapatriotskihi nacionalistikihoseanjaujavnommnjenju.Izjavegrkihzvaninikanakonproglaenjanezavisnosti Makedonije1991.godinekakonikadaneepriznatinezavisnuMakedonijuiekonomskesankcijekoje jeGrkauvelasvomnovomsevernomsusedu,posebno edovestidohomogenizacijegrkejavnostii ujedinjenjasvihakteraokotzv''Makedonskogpitanja''.DogaajiokoMakedonijeizazvalisusline emotivnereakcijeiuzavrelostuGrkojkaousluajukiparskekrizepoetkomsedamdesetih.Pobeda PASOKanaizborima1993.godinenijedonelaunutranjustabilnost. PoslesmrtipremijeraivoePASOKaAndreasaPapandreua1996g.idolaskanavlastKostasaSimitisa Grkase,posleskoropunedecenijepolitikihpreviranjainestabilnosti,uputilakaperioduunutranje politikestabilnosti. DominacijaPASOKanapolitikojsceniGrkejenastavljenaitokomprvihgodina21.veka,alijeona znaajnopoljuljananakonizbornogporaza2004.godinei2007.godine.UGrkojjetrenutnonavlasti desnica(Novademokratija)kojasesuoavasanezadovoljstvomradnika,sindikataistudenatazbog ekonomske,radneiobrazovnepolitikekaoizbogjakoguticajasvetskeekonomskeifinansijskekrize naGrku.Dugoronaprivrednastagnacijagrkeprivredeutienapogoranjeekonomskosocijalnih uslovauzemljiinanestabilnostipolitikogporetka.Istovremeno,nepovoljnaprivrednaifinansijska kretanjautiuinastanjevojneindustrijekojagubikoraksapotrebamazaunutranjomreorganizacijom imodernizacijomoruanihsnaga.

78

SPOLJNEDETERMINANTE a)TurskakaonajveibezbednosnirizikzaGrku percepcijepotencijalnevojnepretnjeTurskeu odnosunaGrkuimajudubokeistorijskekorenealisunaroitopojaaneodvremenaKiparskekrize 1974.godine.Turskaje,iakosaveznikuokviruNATO,iskoristilavojnusiluzaokupacijusevernogdela Kipraiodandeproteralaoko200.000kiparskihGrka.Svedokjetako,nijednaGr kavladanemoi da smatra Tursku pravim savznikom. Grka smatra da se poveani vojni potencijal Turske moe manifestovatiprotivGrkenaKipru,uEgejskommoru,uTrakijiilinasvetrita keodjednom(pod izgovorimzatiteTurskemanjine).TakoesesmatradaizbijanjesukobanaKosmetuukojebibilana neki nain uvuena i Makedonija, moe dovesti do jaanja Turskog uticaja i na severnim Grkim granicama. b)BalkanskanestabilnostkaobezbednosnirizikzaGrku Izmeu1981i1989.godinezavremedokjeA.PapandreuprviputbioGr kipremijer,grka vladajepokazalaznaajanintereszaBalkan.PASOKovaBalkanskapolitikateilajedaostvaribliske vezesasvojimsevernimsusedima.Dodatnamotivacijazatakvupolitikubilajekontrabalansiranje turskoguticajauregionu.GlavnioslonacPASOKoveBalkanskepolitikejebilostvranjespecijalnih odnosa sa Bugarskom. Grkobugarsko zbliavanje je poelo padom grke hunte 1974. godine, a odnosi su produbljivani tokom sedamdesetih i osamdesetih. Uprkos injenici da su te dve zemlje pripadale razliitim vojnim i politikim blokovima, osnovu njihovog zbliavanja inila je turska opasnost.Todor ivkovjekrajem80ihizBugarskeiselionekolikostotinahiljadabugarskihTurakai Pomaka(islamizovanoslovenskostanovnitvo).Zajednikoslaganje uspoljnoj politicidvezemlje izraenojeipopitanjuMakedonijesaglasnoudajereogeografskom,alineietnikomprostoru. DopromeneuGrkojpoliticipremaBugarskojdolojeposlepadaTodoraivkovaipromeneBugarske politike prema Turskoj i turskoj manjini u Bugarskoj. Nova bugarska vlada prela je na politiku postepenogjaanjasaradnjesaTurskom.TojeiujednobiokrajGrkepolitikespecijalnihodnosasa Bugarskom.Poredtoga,saradnjasaBugarskomserazvijapresveganamultilateralnojosnovibuduida suobezemljelaniceNATOiEU. Za Grku, makedonsko pitanje ima vie aspekata. Grko protivljenje imenu Republika Makedonijazasnovanojenatome tojejoizvremenaAleksandraMakednoskogistorijskoimeGrke severne pokrajne Makedonije, na iskustvima iz doba graanskog rata kada je veliki broj graana slovenskogporeklapodstaknutspoljaozbiljnobiougroziocelovitostGrkeinavekovnomrivalitetu izmeuatiskeisolunskeregijeokoprimatauGrkoj.Tujeibojazandabinovamakedonskadrava moglapotpastipodjaiuticajBugarskeiliTurske. injenicajedasuBugraskaiTurskabileprve zemljekojesupriznalesamostalnumakedonskudravuitopodimenomRepublikaMakedonijadaloje dodatnoopravdanjezagrkuzabrinutost.Grkareakcijanaproglaavanjenovemakedonskedravepod imenomRepublikaMakedonijabilajezatvaranjegranicepremanjojiuvoenjeekonomskogembarga, kojijebionasnaziskoro2godine.Umeuvremenu,strastisupoeledastiavajuidaseoseaju negativniekonomskiipolitikiefektiembarga(izolovanostGrkeuEUpotompitanjuipritisakSAD). Makedonija je primljena u UN pod kompromisnim imenom Biva Jugoslovenska Republika Makedonija(BJRM),aodnosiizmeudvezemljesunormalizovaninaosnovusporazumaizNjujorka iz1995.godineuzposrednitvoSajrusaVensa imejeiskazanadobravoljaobestraneupostepenom reavanjupreostalihsporova.Meutim,iakojereavanjemakedonskogpitanjauloudiplomatskevode, zaGrkuovopitanjeidaljeostajeotvoreno,posebnoakoseimauvidupercepcijagr kenacionalne bezbednosti.TosepokazaloinasamituzemaljaNATOuBukuretuuaprilu2007.godinekadaje Grka izrazila negativno miljenje u pogledu poziva Republici Makedoniji da se prikljui 79

Severnoatlantskojalijansi.PoredneslaganjaSADipojedinih lanicaNATO,Grkajeostalapristavu dasejedinoizmenomnazivamoeoekivatiizmenanjenogstavaupogleduintegracijaMakedonije. NepopustljivstavGrkedoprineojeosetnomzahlaenjuodnosaizmeuGrkeiMakedonijeijaanju nacionalnihoseanjauobedravekojisepovremenomanifestujuverbalnimispadimazvaninikai medijskompropagandom.PodpritiskomSAD,koje eledavideMakedonijuuNATO,obestranesu pristalenaposredovanjeUN.IzaslanikUN,MetjuNimicjenakonrazgovorasapredstavnicimaGr kei Makedonije,poetkom2008.godineizaaosapetpredlogapromenenazivaMakedonije:Demokratska RepublikaMakedonija,UstavnaRepublikaMakedonija,NezavisnaRepublikaMakedonijaiRepublika GornjaMakedonija.IakosugrkidiplomatikomentariuiNimicovpredlogistaklidajeupitanju ''dobraosnovazapregovore''uGrkojvladanepodeljenasaglasnostda enereavanjepitanjaimena severnogsusedadovestidoblokadenamakedonskomputukaEUiNATO.ZvaninaAtinanaelusa predsednikomvladeKostasomKaramanlisompodravaposredovanjeizaslanikaUNpriemupredlae nazivRepublikaSkopljeemusezvaninaMakedonijaotroprotivi.Reenjeovogsporauvelikojmeri ezavisitinesamooddobrevoljeneposrednoukljuenihstrana,veiodstavaVaingtona.Zarazliku odBuoveadministracijekojajesnanopodrala lanstvoMakedonijeuNATOiEUipriznalanjen konstitucionalninaziv,izgledadaObaminojadministracijiovopitanjenestojimeuprioritetimau voenjuspoljnepolitike. c)GrkapolitikapremaAlbaniji uslovljenaje injenicamadaujunojAlbaniji iviznaajna grkamanjina(izmeu300hiljadai500hiljada)daseuGrkojnalazi,viestotinahiljadaalbanskih migranata, koji su uglavnom ilegalni gastabajteri, i da dalje otvaranje albanskog pitanja, moe predstavljativelikuopasnostpogrkubezbednost. Od samog poetka jugoslovenske krize Grka je svojim stavovima, a i brojnim diplomatskim i humanitarniminicijativamapokazaladaimanepristrasanstavujugoslovenskomkonfliktu.ZaGrku, najnepovoljnijiscenarioraspletakonfliktanajuguBalkanabilobiizbijanjeratnihdejstavanaKosmetu. Tobiponjihovommiljenju,verovatnouvuklouratiAlbanijuiMakedoniju,atakoe,direktnoili indirektno,iTursku. UpogledujednostranogproglaenjanezavisnostiodstraneprivremenihinstitucijaKosovaiMetohije 17.februara2007.godine,GrkajezauzelastavdaneepriznatinezavisnostipodralajestavSrbijeda jepotrebnonastavitipregovoreostatusujunepokrajineRepublikeSrbijeuokviruRezolucijeSBUN 1244ivaeihpravilameunarodnogprava.Poredtoga,Grkajepodralastvaranjepravnopolicijkse misijeEU(EULEX)injenoslanjenaKiM. tosetieodnosasanaomzemljom,moemoreidasuoniprijateljski;grkojavnomnjenjeima pozitivno miljenje o nama i oseaja simpatije prema Srbiji. Verovatno glavni razlog tome (pored verskihiistorijskihrazloga)jeto toseGrkiinainacionalniinteresinigdenesuprotstavljaju.Pored toga,GrkajesnaanzagovornikintegracijesvihzemaljaBalkanauEUiNATO. GRKAUPOTRAZIZAODGOVARAJUIMMODELOMBEZBEDNOSTI SmatrasedaNATO,zbogsvojeglobalneulogevievalorizujestratekiznaajTurskezaSaveznego principijalne stavoveGrke. Zbog toga toTurska ima vrlovanu uloguu amerikim dugoronim planovimanaBliskomistoku,ubivimSovjetskimrepublikama,uAzijiiuopteumuslimanskom svetu,NATOnijeumogunostidausukobuizmeuGrkeiTurskearbitriraukoristGrke.Dakle, TurskaimavelikistrategijskiznaajzaSADiNATO. IztihrazlogatraenjeveegosloncauEvropskomsistemubezbednostijezaGrkupostaloodreena alternativa.FormiranjezajednikeodbrambrenepolitikeuokviruEU,uGrkojjevienokaoveoma povoljnamogunost.EvropskibezbednosniokvirimaodreeneprednostizaGrkuuporeenjusa 80

Atlanskim.Akoseustanovizajednikapolitikaodbraneona epodefinicijigarantovatibezbednostod agresijespoljasvimzemljamalanicama.ImajuiuviduTurskupretnju,Grkabiutomsluajumogla daraunanapodrkuEU. 40.SavremenimeunarodnipoloajispoljnapolitikaMakedonije (Zbornik:Stojkovi,Damian) Od sticanja nezavisnosti, osnovna karakteristika spoljne politike Makedonije sastoji se u oslanjanjuipovezivanjusazapadnimsilama,auprvomredusaSAD. inisedasedeterminantetakve spoljopolitikeorijentacijeuvelikojmeriproizlazeizodnosasasusednimzemljama to eudaljem tekstubitipokazano.MakedonijasegraniisaGrkomnajugu,saBugarskomaistoku,saSrbijomna severuisaAlbanijomnazapadu.Makedonijaimavelikihproblemasaalbanskompopulacijomna svojojteritorijiaposebnoteroristikimiekstremistikimgrupama.Uekonomskomsmislu,Makedonija jeranije,odSFRJ,biladostazavisnaodcelokupnogJutrita.Nakonnestankajedinstvenogtrita makedonskaprivredajeidaljenerazvijena.Politikisistemovezemlje inisenestabilnim,anjene odbrambrenesnagesurelativnoslabe.Makedonijaraspolaesanajmanjimukupnimbrojemaktivnihi rezervnihvojnikauporeenjusasusednimzemljama. OdmahposticanjunezavisnostiMakedonije,Albancisupoelidatraenezavisnost(1992.g odralisusopstevenireferendumnakomese90%izjasnilozanezavisnostuodnosunaMakedoniju,a izbili su i sukobi sa Makedoncima). Albanci iz Makedonije, kao i oni sa Kosova organizovali su sopstveneparavojnejedinice.AlbancisuosnovaliisvojuniverzitetuTetovu.Dakle,uMakedoniji postoje(latentniaponekadimanifestni)konfliktniodnosiizmeuMakedonaca(kojipremapropisuiz 1994 ineoko67%populacijetezemlje)iAlbanaca(oko23%populacije).Inae,Skopljejeposle Tiranedruginajveialbanskigrad. OviunutranjiproblemiMakedonijeumnogomeoptereujunjeneodnosesaAlbanijom,koja priznajeMakedoniju,alijesmatradravomkojanepripadaiskljuivomakedonskomnarodu.Vladaiz TiranesmatradajepopisstanovnitvalairanidaAlbanci inevieod40%populacijeMakedonije. PredsednikAlbanijezalaesezareavanjeproblemadiplomatskimputem,alijestaviodoznanjada njegovavladausluajuizbijanjaratauMakedonijineestajatiskrtenihruku.Poetkomnovembra 1993.godinemakedonskapolicijajeuhapsilagrupuAlbanacakojisuplaniralidanazapaduzemlje proglasetzv.''autonomnupokrajinuIliridu'' kojajetrebalodasepotomotcepiipripojiAlbanijia moda i nezavisnom Kosovu. Nakon ovog dogaaja datira osnivanje brojnih teroristikih i separatistikihgrupaAlbanacakojedelujunapodrujuKiMizapadneMakedonije.Uprkosveinskom protestumakedonskognaroda,vladaizSkopljajepodralaagresijuNATOnaSrbiju1999.godinei odobrilastacioniranjevazduhoplovnihsnagaipreletteritorijeodstraneNATO.2001.godinealbanska paravojnajedinicaANA(Albanskanacionalnaarmija)jepokrenulaustanakprotivmakedonskihvlasti kojijeeskaliraouotvorenisukobizmeuteroristaimakedonskihsnagabezbednosti.Poputsukobana Kosovu1997.i1998.pobunajeciljalakainternacionalizacijiproblema.Makedonskevlastiupoetku nisureagovalezbogumirujuihizjavazapadnihzvaninika,alisubileprinuenedareagujukadasu uvideledasukobprerastauzapaljivuoruanupobunu.UborbamakojesuvoeneuBitolju,Tetovu, PrilepuiSkopljudolojedopravoggraanskogratabuduidaseetnikomakedonskostanovnitvo naoruavalokakobiodgovorilonanapadeterorista.ZahvaljujuiposredovanjuSADiEUizmeudve strane je potpisan Ohridski sporazum koji predvia: uvoenje albanskog kao zvaninog jezika, poveanouestvovanjeAlbanacauinstitucijama,usvajanjenovogmodeladecentralizacijeirazoruanje ANA.Uoperacijipodnazivom''Sutinska etva''makedonskesnageiNATOrazorualisunekoliko hiljadapripadnikaANA. 81

DrugiproblemspoljnepolitikevladeuSkopljusadranjeuodnosimasaBugarskom, ijisu vojniciuobasvetskarataokupiraliMakedoniju,pokuavajuidarealizujukonceptVelikeBugarske. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu, (dijalekt) bugarskogjezika.Drugimreima,Bugarskajepriznalamakednoskudravualineipostojanjeposebne Makedonskenacije,t.j.MakedonijajezaBugarskusamojo jednabugarskadrava.Uprkosmiljenju Badinterove arbitrane komisije da Makedonija ispunjava uslove za meunarodno priznanje, Makedonijanijebilapriznatasvedokrajajula1992.godine.Glavnirazlogzatoleaojeuprotivljenju Grke koja je postavila odreene usove za priznanje, ukljuujui promenu imena Makedonije (strahujui od moguih buduih teritorijalnih aspiracija ove bive Ju republike prema severnim delovimagrketeritorije).Grkanegirapostojanjeposebnogmakedonskogidentiteta.Takoe,sporjei okozastave(zvezdanazastavipronaenajeugrobuFiilipaMakedonskog).Makedonijajeipakpostala lan UN pod privremenim, tehnikim imenom Biva Ju Republika Makedonija. Ipak problemi na relacijiAtinaSkopljeposlednjihgodinasuintezivirani,naroitonakon tojeGrkanabukurekom samituNATO2008.godineuloilavetonapozivMakedonijidaseprikljuiovomvojnomsavezu. Sukob oko imena preti da preraste u dugotrajni spor sudei po izjavama grkih zvaninika koji integracijuuEUMakedonijeuslovljavajukompromisomokoustavnognayivazemlje. NakonSlovenije,MakedonijajedrugabivaJurepublikakojaje1995.godinapostala lanica programaPartnerstvozamir,asklopljenjeisporazumizmeuSADiMakedonijekojimsedozvoljava stacioniranjeiboravakamerikihvojnikananjenojteritoriji.Makedonskavladaulaeznaajnenapore uciljurazvojauzajamnihodnosaiimaciljdapostane lanNATO.Sjednestrane,uspostavljanjepol.i vojnesaradnjesaSADtrebalobidaposluizapacifikacijualbanskemanjineuMakedoniji.Sadruge strane,timputemteisepostizanjuveefleksibilnostiGrkeokopomenutihspornihpitanjaijami opstanak nezavisne i celovite Makedonije u odnosu na potencijalne pretenzije suseda. Tree, Makedonsko rukovodstvo smatra da prisustvo Amerikanaca u toj zemlji ojaava i njenu politiku pozicijuuodnosunaBugarsku,t.j.preventivnodelujepremaeventualnimBugarskimaspiracijamakoje bimogledovestiupitanjeMakedonskunezavisnost. UpogleduevropskihintegracijaMakedonijajejednaodprvihzemaljanazapadnomBalkanu kojajedobilastatuskandidataza lanstvouEU(2005.godine),alisuizgledinjenog lanstvaublioj budunostiprilinoslabi.Politikanestabilnostkojaseodlikujepovremenimeskaliranjemnasilja(kao prole godine na parlamentarnim izborima kada je dolo do oruanog obrauna u jednoj izbornoj jedinici),naraslikriminalikorupcija,sporsaGrkomsvetousporavaputMakedonijeka lanstvuu EU. Modernamakedonskadravaimaogromangeopolitikiigeostratekiznaaj,kojijepriznavaoi samBizmarkgovoreiogeopolitznaajumakedonsketeritorijeu19veku.Onjeisticaodaonajko vladaMakedonijomvlada itavimBalkanskimpoluostrvom.Svionikoji eledaizseverneiZapadne EvropedoudoBliskogistokailiSrednjegmorajudaiduprekoMakedonije. Atraktivnost geopolitikog poloaja Makedonije potie u prvom redu iz injenice da njen sredinjideoobuhvatajedansegmentVardarkoMoravskedolinekojomprolazekopnenesaobraajnice kojespajajuZapadnuiSevernuEvropusaBliskimistokomisusednimregionima.PovezujeiSoluni obezbeujeizlaznaEgejskomoreaiitavprostorodjunekasevernojSrbiji. 41.SavremenimeunarodnipoloajispoljnapolitikaRumunije UVOD PadomreimaaueskuaikrvavimnemirimauTemivaruiBukuretu1989.godinezavrenje 82

viegodinji period realnog socijalizma i vezanosti za SSSR i zemlje istone Evrope. Promena u unutranjoj politici i podsticanje uvoenja ustavnih, politikih i ekonomskih promena doprineli su promenispoljnepolitike.NakonraspadaVaravskogpakta,SEViSSSR,Rumunijajeizvrilapotpuni spoljnopolitikipreokretiorijentisalaseprema lanstvuuregionalnimorganizacijamaiinstitucijama kaoimeunarodnimorganizacijamapolitikog,vojnogiekonomskogkaraktera(MMF,Svetskabanka, NATO, EU). Pored toga, iskljuiva vezanost za SSSR u sveukupnim odnosima tokom perioda od nekolikodecenijazamenjenajezaokretomkaSADizapadnoevropskimzemljama.Tesnomsaradnjom saSADiotvorenompodrkomnjenimspoljnopolitikimaktivnostimakrajem90tihgodina20.vekai poetkom21.veka,RumunijajenagraenalanstvomuNATO2004.godineiEU2007.godine. UNUTRANJEDETERMINANTESPOLJNEPOLITIKE URumunijisuvelikiproblemivezanizakorupcijuikriminalpasuzbogtogamnogistru njaci smatralidanikadaneeuiuEU.IpakRumunijaje,zahvaljujuisnanojpodrciSAD,postalalanEU 2007.godine. Uzemlji,privatizacijajesporoisla,pogotovuvelikihgiganatakaoisvetranzitnezemlje,tuje oklevaladokjeprivatizovalamalefirme.RumunskotritejenajvecetrzistenaBalkanuigeografskii demografski(23milionastanovnika)izbogtogasumnogiocekivalipunoveciprilivkapitala. Problemisamaarskommanjinomizraavajuseuzahtevimazateritorijalnomautonomijomiponekad separatistikimaspiracijamaradikalnihstranakaipojedinaca.NakonpritiskaSADiEZRumunijai MaarskasusklopileTemivarskiugovor1996.kojimsumaarskojmanjiniuTransilvanijigarantovana prava,ukljuujuilokalnosamoupravljanjealibezpravanateritorijalnuautonomiju. estezahteveza autonomijom a ponekad i otcepljenjem koje ponekad otvoreno ili latentno podrava i zvanina Budimpeta,Rumunijazasadauspenopotiskujemadasuseparatistiketenjeizrazitonaraslenakon jednostranogproglaenjanezavisnostiodstraneprivremenihvlastiuPritini. UpogledupolitikogistranakogsistemauRumunijikaoiuostalimistonoevropskimzemljamase izdvojio veliki broj stranaka razliitih ideolokih orjentacija. Vlada koja je formirana nakon prvih viestranakih izbora 1990. godine bila je pod vostvom Socijaldemokratske partije, a predsednik dravebiojeJonIlijesku.Od1996.godinepromenilesusetrivlade:1996.EmilKonstatinesku,vo a opozicije,jepostaopredsednikdrave;2000.godinesusocijaldemokrateponovodolenavlastasa njimaiIlijeskukao efdrave;a2004.godinejezapredsednikaRumunijeizabranTrajanBasesku ispredkoalicijePravdaiSavezIstine. SPOLJNEDETERMINANTESPOLJNEPOLITIKE TrisumomentadoveladopromenepoloajaRumunijeusavremenimmeunarodnimodnosima: 1)raspadSSSRa,VaravskogugovoraiSEVimejenestalazavisnostodMoskve; 2)novisusediUkrajnaiMoldavija(nakonraspadaSSSRa)iSRJ(nakonraspadaSFRJ); 3)snanaafirmacijazapadnogmodelapol.iekonomskogorganizovanja. Rumunijajesvojuspoljnopolitikuorjentacijuodpadaaueskuausmerilaka lanstvuuEUi NATO.UtomsmisluzemljajezapoelaintegracijeuEU1993.godineipostalapridruenazemlja 1995.godine,zemljakandidat2004,a lanica2007.godine; lanNATORumunijajepostala2004. godine,ave2008.godinejeuspenoorganizovalasamitovogvojnogsavezauBukuretu.lanstvou EUiNATORumunijadugujenesamosvompovoljnomgeografskomigeopolitikompoloajuvepre svega interesima SAD koje su snano podrale lanstvo Rumunije u obe organizacije. Rumunija i BugarskasunajznaajnijeteritorijezavojnebazeNATOjerpovezujuzapadnuisrednjuEvropusa 83

KavkazomiBliskimistokomkojisuodstratekogznaajazaSAD. RumunijaseprikljuilaCentralnoevropskojinicijativi;saBugarskomiAlbanijomprikljuilase Crnomorskoj ekonomskoj saradnji; sklopila bilateralne ugovore o slobodi trgovine sa lanicama CEFTA(centralnoevropskazonaslobodnetrgovine). Ciljevispoljnepolitikesupotpunaintegracijausevernoatlantskeievropskeinstitucije(tojei uenjeno),regionalnaibilateralnasaradnjasasusedimapogotovuonimaukojima iveRumuniibliski odnosisaSADipartnerskiodnosisaRusijom. Susedi. Teritorijalni problemi sa Ukrajinom bili su u vezi sa nepostojanjem ugovora o definisanjugranicaipoloajamanjina.Tojeuostalombilaispornatakaurumunskomprikljuenju NATO.UsmisluteritorijalnogsporasaUkrajinom,1948.RumunijajeustupilaZmijskoostrvouCrnom moruSovjetskomSavezunakorienje,dokUkrajincitvrdedajeonodatotrajno.Uosnoviproblema zapravojebogatstvoprirodnimgasominaftomokosamogostrva.Ukrajinanesamodane elida ustupiostrvove elidaproiriekonomskuzonuokonjeganadesetinenautikihmiljanaosnovu pravilameunarodnogprava toRumunijineodgovara.Zakljuenjemmeudravnogugovora1997. godine,stranesusedogovoriledaseuzdreodupotrebenasiljaiistaklevoljudasesporreipredMSP, garantovanasupravarumunskemanjineuUkrajiniaRumunijajepriznalaukrajinskisuvrenitetnad ostrvom.2004.godinesluajjepredstavljenSuduasudskoveejedonelopresudu2008.godinekojim jeutvrenalinijarazgranienjaumaritimnojoblastiokoostrva. RumunijajeimalapretenzijepremaJunojDobrudikojajeposleIIsvratapripalaBugarskoj. SanstefanskimmiromRumunijajedobilanezavisnostideoDobrude.TokomBalkanskogratana kratkojujeBugarskaprisvojilapajevratilaRumuniji.ZavremeIsvrataRumunijajemoralaRusima daobezbediiskrcavanjeuDobrudialijeNemakazauzimainudijeBugarskojalineceluzbog stratekihputeva.AliPariskimugovoriom1918.RumunijadobijaJunuDobrududabiposleIIsvrata JunaDobrudaipakpripalaBugarskoj. OdnosisaMoldavijomsuunajmanjurukusloeni.NakondezintegracijeSSSRiproglaenjem nezavisnostiMoldavije,Rumunisuuovojbivojsovjetskojrepublicipokrenulipitanjeujedinjenjasa Rumunijom.Osnovniproblemje touMoldaviji ivivieodtrimilionaetnikihRumunainekoliko stotinahiljadaUkrajinacaiRusapabieventualnoujedinjenjeizazvalonegodovanjeUkrajineiRusijea verrovatno i Bugarske i Turske. Kada je Rumunija ula u EU 2007. godine veliki broj graana Moldavijejeizvadiorumunskipaso inatajnainsejo vrevezaozamaticuostavljajuipitanje postojanjaMoldavijedastojiuneizvesnosti. U pogledu odnosa sa Srbijom treba istai da su oni bili bliski i prijateljski i za vreme hladnoratovskekonfrontacije.UporedosaraspadomSSSRiVaravskogpaktaizaetkomjugoslovenske krize Rumunija iz korenamenja sopstvenuspoljnu politiku i okree se Zapadu pri emu zauzima neutralanstavpremaraspaduSFRJ.ZavremebombardovanjaSrbije1999,stavilajesvojvazdu ni prostornaraspolaganjeNATO tojeozbiljnoporemetiloodnosesanamakojisunormalizovanitek nakon2000.godine.KaolanicaEU,RumunijasevrstozalaezalanstvoSrbijeuEUiNATOistoji nastanovitunepriznavanjanezavisnostiKiMzalauisazanastavakpregovoraostatusuuzpotovanje rezolucijeSBUN1244imeunarodnogprava. 42.TurskakaoregionalnasilainjenapolitikanaBalkanu (Zbornik:Stojkovi,Damian) UVOD ZahvaljujuifleksibilnojikonstruktivnojspoljnojpoliticiKemalaAtaturka,kojiseusvojim 84

reformamaoslanjaonavezeiiskustvazapadnedemokratije,anastojaojeodr avadobreodnosesa susedomSSSRomuspostavljenjeBalkanskipakt1934.(Ju,Rum,Tur,Grka).Utovreme,svedo poetkaIIsv.ratairaspadaovogpakta,Balkanjepredstavljaojednoodglavnihpodrujadelovanja turskediplomatije. ZavremeIIsv.rataTurskazauzimaneutralanstavitakoostajesvedo1945.godine.Zbog pretenzijaSSSRnaposebanreimplovidbemoreuzimaipoveanogpritiskanaistonegranice,Turska pozavretkurataulaziuNATO(1952)zajednosaGrkomuokviruamerikezamislizapreavanja Sovjeta. TURSKASPOLJNAPOLITIKAIBALKAN UraspodelisnaganaBalkanuutokuhladnogrataibipolarizmaTurskapersonifikujeZapadni blok.SticajemokolnostiTurskasekofrontirasaGrkompitanjeKipraiostrvauEgejskommoru.Do sporadinihsukobabilojeiuodnosimasaBugarskomzbogkrenjapravamnogobrojneturskemanjine uBugarskojposebnouvremeT.ivkovakadjeodluiodaseonimorajudeklarisatikaoBugari. Ukratkomperiodu195355TurskajesaJuiGrkombila lanBalkanskogsavezaalijezbog sveveegnesporazumaGrkeiTurskeinormalizovanjaodnosaJuiSSSRaovajsavezstavljenadacta. Kadasusepoetkom90ihraspaliSFRJiSSSRuAnkarisuprekonoioiveliotomanskisnovi iakotojavnonikadanijesmeladaprizna.Ankaraje,nesluajno,bilameuprvimzemljamakojaje priznalanovostvorenedravenaruevinamaSFRJiodmahjepoeladainteziviraodnoseposebnosa BiH,Hrvatskom,MakedonijomimaloslabijesaSlovenijom.Istovremenosenaglookrenulaiprema ostalim zemljama, pre svega ka Albaniji. Od raspada Ju i SSSra ona nastoji da se nametne kao regionalnasilaigrajuinakartuzatitinikainteresamuslimanskogstanovnitva.TakvupozicijuTurske umnogomeodreujuistrategijskiinteresiSADkojisuinaebliskisaveznikAnkare.Kadajepoeo raspad Ju, Ankara je od prvog trenutka nastojala da bude to prisutnija na prostorima gde ivi muslimanskostanovnitvoiumnogomeseangaovalauposredovanjuizmeuzaraenihstrana.Osim toga, Turska je humanitarno,ekonomski, politiki i vojno (dok je javnoisticala podrku uvoenju embarganauvozorujapremasvimstranamauistovremejetajnoisporuivalaorujeSarajevutoje potvrdioibivinaelnikgeneraltabageneralGure)podralamuslimaneuBiHzavremegraanskog ratanaprostorubiveJu.UpadljivojepoeladarazvijaodnoseisaradnjusaAlbanijomiMakedonijom uzistovremenopovlaenjeambasadoraizBeogradaisniavanjeodnosananivootpravnikaposlovapre svegadabipreseklatakoosovinuAtinaBeograd. AlbanijajeuzMakedonijuveomaznaajnakarikauTurskimplanovimanaBalkanu,pogotovu naspram Grke i Srbije sa kojima Turska tradicionalno ima veoma delikatne odnose. U tome joj rauniceremetiBugarskakojane elidaseukljuiupolitikeigreAnkare.TrebaistaidajeTurska bilauzIrannajaktivnijaislamskazemljaokokrizeuBosni.NijetajnadaTurskaaktivnodelujeusmeru povezivanjazelenetransverzaleodAnkareprekoZapadneTrakije,BugarskeiMakedonijekaAlbanijii KosovupaprekoSandakadoBosnekojibistavilapodsopstveniuticaj.Tanjenanastojanjapotvruju mnogi potezi.Ona je inicirala izgradnju autoputa IstambulSofijaSkopljeDra. Taj projekat znai mnogovieodjednesaobraajnicejerpostranibiostalaGrka,SCGiRumunija.Uistovremese razmiljaiojednojvertikalnojmagistarliodCentralneEvrope,prekoBugarskeiTurskedoBliskog Istoka.Akosetajprojekatrealizujeopet eBeogradiAtinaostatinasporednomkoloseku.Osimtoga, Turskaje,uzSAD,bilanajveiinicijatorstvaranjamuslimanskohrvatskefederacijekojajetrebaloda iniprotivteusrpskiminteresimaidabudejezgrostvaranjabudueunitarneBiH.Turskajemeu prvimdravamapriznalaiKosovokaonezavisnudravu. TurskoprisustvonaBalkanunijediktiranosamopol.istrategijskimciljevimanegoimai isto 85

ekonomskerazloge.NovekrizenaBalkanudovelebidoogromnogtalasaizAlbanije,Makedonijei Bugarske.UtomsluajuTurskabisenalanaudarujerbimuslimanipokualidanauutoiteunjoj. To bi izazvalo ekonomsku krizu u zemlji koja se suo ava sa visokom stopom nezaposlenosti. Taj problemje,izAnkaregledanonajizraenijiuBugarskojukojoj iviokomilionlicaturskogporekla. 80ihgodinaTurcisubealiudomnovinusvojihpredakazbogprogonakomunistikogreimaTodora ivkova,sadabeeodnematine.Kadaje1997godineutvrenodauzemljiboraviilegalnood300do 400hiljadabugarskihTurakaodluenojedaseuBugarskuproterajusvikojisuuTurskustiglisa turistikomvizomilibeznje.Meutimvladajepodpritiscimajavnostizasadodustalaodproterivanjau Bugarsku.Svakako,trebareidajeBalkan,uplanovimaTurskeodskonadaskaiprirodanputprema Briseluijekapijenikakodaotvorimadananjihkucavieodtridecenije.ProtivniciTurskeuEUsu sveglasniji:onajemalimdelomevropskazemljaimnogise ale touprojektuUstavanisunglaeni hrianskikoreniEvrope Ankara je zahvaljujui podrci monog saveznika SAD poslednjih godina stekla zavidnu meunarodnupoziciju,premamnogimprocenamamodainajveupoznaajuodvremenaotomanske imperije.KadaseraspaoSSSRnatrenutakseuiniloda eoslabitinjengeostratekiznaaj.Svedo tada,AnkarajebilaisturenabranapremaSovjetskojimperijialiratuzalivu1991,apotomira kiratiz 2003,pokazalisukolikijenjenstrategijskiznaajuregionu.Zapadnisaveznicisutokomsukobasa Irakom koristili baze na Jugoistoku zemlje zbog ega je Turska dobila veliku vojnu i ekonomsku pomo.DanasnazapaduuTurskojvidebranuprotivprodorafundamentalizmaprvenstvenoizIranai njegovogizvoraukavkavskezemljeiuCentralnojAziji. 43.SileEUinjihovabalkanskapolitika Evroatlantskeintegracijebalkanskihdravadosada: Srbija potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, 29. aprila 2008. godine, izmeu RepublikeSrbijeiEvropskeunije;lanicaPartnerstvazamir. CrnaGoraimapotpisanSporazumostabilizacijiipridruivanjuilanicajePartnerstvazamir. HrvatskaimastatuskandidatazalanstvouEUilanicajeNATOaod2009. BosnaiHercegovinapotpisanSporazumostabilizacijiipridruivanjuilanicajePartnerstvazamir. Slovenijaod1.Maja2004.jepunopravanlanEUitakoejelanicaNATOa. MakedonijaimastatuskandidatazalanstvouEUod2001.godine AlbanijapotpisanSporazumostabilizacijiipridruivanjuilanicajeNATOaod2009. Bugarskaod1.Januara2007.jelanEU(bezmonetarneunije)itakoejelanicaNATOaod2002. Rumunijaod1.Januara2007.jelanEU(bezmonetarneunije)itakoejelanicaNATOaod2002. Politika EU prema balkanskim zemljama je tokom vremena prolazila kroz razne faze. Ona je osciliralaizmeupolitikeodsluajadosluaja(premasvakojzemljiBalkanadrugaijiodnos)do pokuajaformulisanjajedneglobalneiuravnoteenijepolitikeprilagoenespecifinostimaregiona. Svedokraja80tih,EUnemanikakvuspecifinubalkanskupolitiku.SaraspadomIstonog bloka(19891991),EUnastojidaujednaiodnosepremasvimistonoevropskimzemljama,ukljuujui ibalkanskeuokvirunoveregionalnepolitikepremacentralnojiistonojEvropi.Utomperiodusu svezemlje ukljueneuOptu emupreferencijalaEZ,azakljuilesuitzv.sporazumeotrgovinii saradnjiprvegeneracije(SFRJjeveimalazakljuensporazum1980.godine). U vreme kada EU otpoinje pregovore sa zemljama centralne i istone Evrope o sklapanju sporazuma o pridruivanju, dolazi do nasilnog razbijanja SFRJ i konflikata na prostoru prethodne Jugoslavije,kojiuizvesnomsmislublokiradaljetrendoveuujedna avanjusaradnjeEUsacentralnomi 86

JIE. Umesto toga, EU zapoinje sa serijom, uglavnom neuspenih intervencija diplomatskog, ekonomskog (sankcije) i humanitarnog karaktera, a odnose sa pojedinim zemljama prethodne Jugoslavije vezuje za pitanja reavanja konflikta, u skladu sa ocenom o njihovoj involviranosti u sukobe.BugarskaiRumunijanastavljajudaseuklapajuutrendodnosaEU:sklapajusporazumeo pridruivanju,ulazeustrukturnidijalogipostajulanice2007. TeknakonzakljuenjasporazumaizDejtona,EUnastojidaformuliekoherentnijiodnosprema onimzemljamaregionaJIEkojesuizpolitikihiliekonomskihrazlogauzaostatkuzaprocesom pridruivanjaiintegracijecentralneiistoneEvropeuUniju.Utomokviru,utoku1996.pokrenute su2inicijative. Jedna inicijativa je multilateralnog karaktera i ireg geografskog obuhvata. Ona je inspirisana tzv.PaktomostabilnostiucentralnojiistonojEvropiiz1995inazvanajeProcesizRoajmonao stabilnostiidobrosusedstvuujugoistonojEvropi.Osnovniciljoveinicijativejedazaistimstolom okupi sve zemlje sa prostora prethodne Jugoslavije kao i susede ranije SFRJ, koje bi uz aktivnu finansijskupodrkuEUrazvijaleprojektesaradnjeuraznimoblastimaprekograninesaradnje. DrugainicijativajeviebilateralnogkarakterainazivaseregionalnipristupEUsaradnjisa zemljama jugoistone Evrope.Zadatak ove inicijativeje da definie budue bilateralne ugovorne odnoseEUizemaljaJIE.Ciljjedasepodrimirovniprocesidasezemljepodstaknunaregionalnu saradnju.Prvikoracisuuinjeni,alijonijedostignutstepenozbiljnerealizacijetihpredloga.Pritome bitrebaloimatiuvidudaBalkannikadanijebio,nitijesadavitalniprioritetzazemljeEU.Zasve zemljebiveSFRJbezSlovenije+AlbanijaosnovnipreduslovzasaradnjusaEUjestabilnostregiona. Morapostojatibliasaradnjaizmeuovihzemalja.Njihovasaradnjatrebadaosnaimirovniproces,da sedraveobaveuzasaradnjusaHagom,daseradinaizgradnjicivilnogdrutva... PoredovihpostojeiobavezniKopenhagenkiusloviiz1993: Politiki:demokratija,ljudskaprava,civilnodrutvo Ekonomski:trinaekonomija,privatnasvojina Pravni:vladavinaprava Kojesuosnovnekarakteristikeovihinicijativa? 1) Radiseopredlozimakojisuinspirisanipolitikimokolnostimaikojisuuvelikojmeripolitiki uslovljeni ak i kada se radi o pitanjima ija je sadrzna ekonomska. itav regionalni pristupjezasnovannapravojarhitekturipolitickihpreduslovaiuslova,od ijegispunjenja e zavisitirazvojbilateralnesaradnje,kaoipomoEUekonomskomrazvojuzemaljaregiona. 2) Inicijative se zasnivaju na pretpostavci da e obnova kontakata i saradnje zemalja regiona dovestidoboljegrazumevanja,poboljanjaekonomskesituacijeatimeistabilnostiuregionu. EUpodrazumevadaenjenoaktivnoueeuovomprocesudoprinetinjegovomuspehu. 3) Oveinicijativenisupracenenekim irimiambicioznijimplanomfinansijskepomoiuobnovii saradnjizemljamaregiona.SaizuzetkomBiH,Evropskaunija viseraunanave poznate, postojeetrgovinskeilifinansijskeinstrumente. Prviputuistorijiovogtla,svezemljeivladeregionaimajuistovetnustratekuaspiracijudaseto prepridrueevropskojporodiciujedinjenihdravainaroda.Tosumeusobnoisprepletaniiuzajamno uslovljeni procesi ija su tri nosea stuba: prvo,vladavina prava unutar tih zemalja, drugo, obnova poverenjaisaradnjauokviruregionaitree,putpremaudruenojEvropi,kojijezajedniki,bezobzira natotoganekiprevaljujubreadrugisporije. Kad je re o institucionalizovanoj regionalnoj saradnji, balkanske zemlje uestvuju u mnogim regionalnim inicijativama i procesima kao to su Proces saradnje u Jugoistonoj Evropi, CentralnoevropskaiJadranskojonskainicijativa,Regionalnainicijativazamigracije,aziliizbeglalica, MeunarodnakomisijazaslivrekeSaveiKomisijazazatiturekeDunav. 87

Dvanovaoblikasaradnjeimajuposebanznaaj.Prvo,velikasuoekivanjaodRegionalnogsaveta zasaradnjusaseditemuSarajevu,kojijepoeosaradompoetkom2008.godine,zamenjujuiPakt zastabilnostJIE.Savetjeusmerenpresveganarealizacijuprojekatau estprioretnihoblastisaradnje: ekonomski razvoj, razvoj infrastrukture, pravosue i unutranji poslovi, sector bezbednosti, jaanje ljudskih potencijala i parlamentarna saradnja. Drugo je Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA, kojimsuzamenjena32bilateralnasporazuma.Timeseostvarujuuslovizaravnomernijirazvojregiona, jaanje solidarnosti, usklaivanje politika strukturnih reformi, investicija i razvoja, poboljanje infrastrukture,veekonkurentnostiprivreda,stvaranjepovoljnijegimidaregionai,posebno,zabrei lakepribliavanjeEvropskojunijiiukljuenjeumeunarodnutrgovinu. ovajdeopitanjasubelekesapredavanjapamislimdajeveinapodatakatano Francuska SarazvojemdogaajaunaojzemljiFrancuskajebilaprimoranadasepridrui odluci lanicaEUzapriznanjeSlovenijeiHrvatskeiprihvatanjeraspadavelikeJugoslavije.Trebase setitidajetovremekadjeitavsvetbioogorenuincimaJNAuVukovaruinajavomstvaranjaVelike Srbije.KrajjugoslovenskefederacijejeproglasilaBadenterovakomisija. Francusku nije zabrinjavalo samo nestajanje jedne prijateljske zemlje ve mnogo vie jaanje nemakoguticajauregionuevropskogjugoistokastendencijomdaljeg irenja.Francuskanijelako ostajalapostrani.PoslepadaBerlinskogzida,jaanjeNemakeinjenopribliavanjeSAD,stvorilisu izvesnupolarizacijuuEvropi.Ranijistabilnifrancuskonemakiodnosipostalisumanjesrdaniuz jaanjefrancuskobritanskograzumevanjaisaradnje.To etarajtizavremecelekonzervativnevlade DonaMejdora.FrancuskaezajednosaBritanijomostvaritisvojevojnoprisustvouHravtskojiBiHu okviruUN.Zajednikesnagebrojalesu30.000vojnika.TobrojnoueeusnagamaUNnijebilo uobiajenozaovesile.Ovajizuzetaknijesluajaniupuujenaznaajkojisepridavaoakcijiuovom podruiju,iakosezadataksastojaosamouodravanjumiraiobezbeivanjehumanitarnepomoi. NaziralosedaFrancuskaiBritanijaimajuuodnosunaSrbijumekipristupivierazumevanja. Neoekivano sletanje Miterana u junu 1992. na sarajevski aerodrom kojim je dokazao da isti nije blokiranzahumanitarnupomo iotkloniobombardovanjesrpskihsnaga.Kadasusrpskesnagedrale 70%bosanskohercegovaketeritorijemoglose utidaseFrancuskaiBritanijazalauzapodeluBiH nanajveisrpskiimanjihrvatskideoidasmatrajudajeratokonansrpskompodelom. Ujanuaru1993.objavljenjeVensOvenovplankojijepredviaoreenjeratnogsukobazasnovanog navojnojrealnostinalicumesta.SajrusVensilordOvenbilisuuulozipredstavnikaUN,tj.EU. Izgledalojedaplanodraavakompromisamerikihianglofrancuskihnastojanjabuduidasunanjega iSADdalesvojpristanakupoetku.Kadajeizgledalodasuanglofrancuskiiamerikinesporazumi kojisutrajaliod1991.gpoelidasesmiruju,buknulisuponovoidostiglivrhunacodbijanjemSADda sesaglasesaVensOvenovimplanomzbogneparvednostipremaMuslimanima.Ovajplanjekasnije odbilo i rukovodstvo bosanskih Srba uprkos pritisku najviih srpskih i jugoslovenskih zvaninih linosti.KrizajeokonanaDejtonskimsporazumomkojimsuSADuspeledaostvarepunovostvou regionu. JugoslovenskipolitikanijedoDejtonapokazaladovoljnorazumevanjazameunarodnipoloaj Francuske.OekujuisamototalnupodrkuodFrancuske,srpskapolitikauJugoslavijiinaratnim popritimanijeshvatalafrancuskeobavezeiobzirepremaostalomdelumeunarodnezajednicekojese osim Grke i Britanije, potpuno i bezrezervno opredelio za osudu i suzbijanje istaknutih srpskih naconalistikih ciljeva. Francuska je napadana do satanizovanja kao izdajica tradicionalnog prijateljstva.PosleDejtonapolitikiuticajFrancuskenanaimprostorimaslabi,aekonomskiodnosisa naomzemljomsvevieslabe.SpoljnotrgovinskarazmenazaSCGod414milionadolara1990.palaje u1999.na125milionadolara. Francuskajepokazala eljudaobezbedisvojeprivrednoprisustvouSrbiji.Zainteresovanostza 88

kupovinuBeoinskecementare,isporukaAlkatelovetelefonskeopreme,obnovabeogradskevodovodne mree,osnivanjefilijalebankeSocieteGeneralesamosunekiodpravacatadanajavljenogfrancuskog angaovanja.Izpoznatihrazlogasvejeodloeno. FrancuskasepriklonilaNATOsaveznicimaiuestvovalaubombardovanjuJugoslavije.Francusko uestvovanjedoivljenojekaonaruavanjeprijateljstavaivelikauvreda.Kaoutehapominjanesui olakavajueokolnostizaFrancuskusaznalosezavetoirakakojimjespreiorazaranjebeogradskih mostova, kasnije su stizale vesti da se francuske jedinice ponaaju tolerantnije prema Srbima na Kosovu.DemoliranjemFrancuskogkulturnogcentradeograanademonstriraojesvojeraspoloenje,a jugoslovenskavladajeodgovorilaprekidomdiplomaskihodnosa. NaavladajeaferomPAUKnepromiljenootiladaljeoptuivifrancuskudravuzameunarodni terorizam prema naoj zemlji. Ako je prekid odnosa primljen kao posledica bombardovanja, afera PAUKjedoekanasnevericomiotporomupretenomdelunaejavnosti.Paukjebilasamopotreba dnevnepolitikeitenjadasegraaniubedeutokakosusviprotivnas.Francuskajeprimilaaferu PAUKsaslinimneraspoloenjem,jer eljazapopravljanjemodnosajepostojalaisanjenestrane. FrancuskajepreuzelaikonkretnekrakeuokviruEUzasvestranipolitikipreobraajiekonomski prosperitetkaonaezemlje,takoinjenogokruenja. Francuskapruavelikuhumanitarnupomo BosniiKosovu.BilajeinicijatornovijepolitikeEU dasemeunarodnesankcijekojepogaajustanovnitvoukinuizadreonekojepogaajureim,dase otvori dijalog i saradnja sa predstavnicima demokratske opozicije Srbije. Njena uloga u Paktu za stabilnostzajugoistonuEvropujeumnogoemuvodea. Velika Britanija Karjem 80ih i poetkom 90ih poto je Miloevi preuzeo vlast u Srbiji, LondonnitanijeuiniodazaustavikomadanjeJugoslavije.Londonskakonferencijakojujepremijer Mejdorsazvao1992.g.podvidomupuivanjaplavih lemovauBosnu,bilajezapravonaindase izbegne ozbiljnije angaovanje. Tokom sledee tri godine sve do Srebrenice, opasnost po ivote pripadnikamirovnihsnagabilajeglavnibritanskiargumenatdasenitaradikalnijenepreduzima. UratuuHrvatskojLondonsedraopostraniausukobuuBosniuposliojestarudoktrinupodele spornih teritorija i razdvajanja zavaenih naroda, koja je dala katastrofalne rezulztate gde god je primenjena. Takozvani VensOvenov plan ne samo da nije smirio sukobe nego ih je i podstakao. NaroitouSrednojBosnigdesu1993.gHrvati,dotadasavezniciBonjakakrenuliuetniko ienje kantonakojisuimbilidodeljenji. Politika tadanje konzervativne vlade bila je prosrpska.U martu 1993.gpetsati dug razgovor tadanjegamerikogdravnogsekretaraVorenaKristoferasapremijeromMejdoromi efomForin offisa Daglasom Herdom je osujetio ameriku reenost da se vojno intervenie u Bosni. Slaboj Mejdorovojvladinijeodgovaralobilokakvoaktivnijespoljno vojnoangaovanjei inilajesveda obuzdasvogmonogsaveznikaAmeriku. Poetkom devedesetih Forin ofis bio je nezadovoljan svojim otpravnikom poslova u Beogradu MajklomRobinsonom,jersesuvieoslanjaonasrpskuopozicijui1993.uputiojeambasadoraAjvora Robertsa sa direktivom da uspostavi bolje veze sa vlau. Tadanji na reim je zloupotrebio ambasadorarutinskeambasadoroveposetedobijalesunapublicitetutakojenasrpskojdr avnoj televizijiizgledalokaodaRobertsneizbijaodMiloevia. LondonjeshvatiodanemaizgledadanadoknadiprednostkojujeNemaka,ranimzalaganjem zapriznavanjeotcepljenihJurepublika,postiglauHrvatskojideliminouBosni.Zatoseuveojmeri oddrugihnaZapaduokrenulaostatkuJu.Utomtrenutkusejo i iniloda eJugoslavijaizaikao pobednikidominantni inilacupodruiju.Jugoslavijajenailazilanamerudobrevoljeutadanjoj konzervativnojbritanskojvladialinijeumeladatoiskoristizbogprimitivnogposmatranjaZapadakao jedinstvene neprijateljske gromade. Trijumf laburista na izborima u maju 1997.g proslavljen je u 89

Beogradukaopobedalevice,madajesvakomkopoznajebritanskupoliti kuscenubilojasnoda eto donetisamoveenevoljeMiloeviu. NovipremijerToniBlerinovievForinOfisaRobinKukproglasilisu etikuspoljnupolitikuma ta to znailo i potpuno su svrstali politiku Londona uz strategiju Vaingtona. I kao to je pod MejdoromobuzdavalaamerikiaktivizampremazbivanjimauJu,takojepodBlerompoeladamu prua ohrabrenje. Ovosaveznitvokulminiralo je u Kosovskoj krizi kada je Blerova Britanija bila najglasnijizagovornikamerikogintervencionizma.Godinudanaposleintervencijeosporavanjenjenih rezultatapostalisudominantniubritanskojjavnosti. OekivanjaVelikeBritanijesubilaili enovademokratskasrpskavlastnasledititekobreme KosovskogproblemaitimeiskomplikovatisvojeodnosesaZapadomili eseobnovitivezesabivim JudravamaisaraivatisaHagom. toseBritanijetieonajeuorijentacijipremaJunegdeizmeulojalnostiAmericiiinjenicedaje London lanEU.Britanskadiplomatijaseuzholandskusuprotstavljalaopredeljenjuostalih lanica Unije da se ukine embargo na vazduni saobraaj. U februaru 2000. Robin Kuk je otputovao u VaingtondabizapromenusvogstavapridobioMedelinOlbrajttogovoriodvostrukojuslovljenosti britanskogpostavljanja.OvedvekonstantespecijalnihodnosaBritanijesaSADinjenog lanstvau EUmoraesepolazitiusvakojbuduojjugoslovenskojpolitici. NemakaHansDitrihGener(nekadanji efdiplomatije)iznenadiojesvojesagovornike:rekao je da e Srbija imati razvijene odnose s Nemakom, znatno razvijenije nego sa drugim zapadnim dravama.Ovojeizjavio1998.godineurazgovorusagrupomBonskihnovinara,odgovaraju ikako vidiodnosBerlinaiBeogradaubudunosti. Takvaprocenamoedasezasnivanaekonomskim,politikimiimigracionimpokazateljima. SRNemakabilajezajednosaItalijomduginizgodinavodeiekonomskipartnerSFRJ,akoseizuzme SovjetskiSavezskojimjerazmenateklaprekorobnihlistiiprebijanjameusobnihpotraivanjapreko centralnih banaka. Na spisku zapadnonemakih spoljnotrgovinskih partnera, SFRJ se tokom 80ih godinakretalanegdeizmeu15i20mesta.SFRJjevelikimdelomprodavalajeftinuradnusnagu. Recimo,nemakiporuiocisuisporuivalimaterijalzaizraduvisokokvalitetnihtekstilnihproizvoda, kojisu iveniujugoslovenskimfabrikamaipotompordavanikaonemakaroba iromsveta.Umesto preduzeauSrbiji,BosniiHrvatskoj,sadatakveposloveobavljakonkurencijaudrugimzemljama srednjeiistoneEvrope. NemakaulaganjauprivreduSrbijepotpunosuobustavljenaproteklih15godina.JertriteSFRJsa23 milionaljudibilojerelativnozanimljivozazapadneinemakefirme.SadanjetriteSrbijesa8 milionaljudiiprosenimprimanjimaoko50evramesenodalekojeodznaaja.Postojenekeoblasti saobraaj,prevoznasredstva,telekomunikacijegdeiovakoojaenaSrbijaimaekonomskuprivlanost zainostraneulagae,aliudoglednojbudunostinemapodlogezanaglojaanjekupovnemoiSrbije. NemanagovetajadabikonkretnipolitikiinteresiNemakepremaSrbijimoglidanadomeste ekonomskumalokrvnost.IzmeuNemakeiSrbijenepostojislobodakretanjaljudiotkakaojeBon poetkom90ihzaveoreimulaznihviza.NigraaniRumunijeiBugarskekaoniTurskeiMakedonije nemogudaseuputebezviza.GenerovaprocenadabiNemakamogladapostanevodeipartner Srbije meu zapadnim dravama dobija na teini ako se ugao posmatranja prebaci iz Berlina na Beograd. MorasenapomenutadajevojnopolitikiNemakaidaljevazalSAD.Socijaldemokratskazelena vladasledilajekursVaingtonanapoetkurataprotivSrbijeodbacivipokuajtadaruskogpremijera JevgenijaPrimakovadaprivueBerlinplanuMoskveizaustavidaljeeskalaciju.UbrzojeJokaFier efnemakediplomatijepredloiomirovniplankojimjerazgnevioSADipakbitnielementitogplana kasnijesupretoeniurezolucijuUN.Ukolikojeverovatiizvetajimaubritanskoj tampi,nemakaje 90

krajem maja 1999. iza kulisa zajedno sa Rusijom otvorila pregovaraki kanala sa Miloeviem u posrednitvovedskogposlovnog ovekaPeteraKastenfeltaovazajednikaakcijasRusijompotvruje daBerlinneodustajeodnameredatrai toveuslobodudelovanjaiuodnosusaSAD.Deotakvog opredeljenjajeinegovanjaodnosasaRusijom. NetrebazapostavitiniuticajNemakenasusedeSrbije,bilitoSlovenija,HrvatskailiAlbanijai Bugarska. Meu naslednicima SFRJ postoji niz politikih i pravnih pitanja koja e bez obzira na karaktervlastiuBeogradu,ZagrebuiliSrajevujednogdanamoratidasereavajunekomvrstomspoljne arbitrae.UinteresujeSrbijedaimanormalnukomunikacijusanajuticajnijomdravomuEU. TrebasepodsetitidajezapadnoevropskapolitikapriznavanjasamostalnostiSlovenije,Hravtskei BiH bila prvenstveno gurana od strane Nemake. Na nemaku inicijativu osnovana je hrvatsko muslimanskafederacijauBiH.Utraganjuzareavanjemsrpskog,albanskogimakedonskogpitanja, SAD eobratitiposebnopanjunaproceneNemake,kojasepokazalaveomapolitikiaktivnomna jugoistokuEvrope. ItalijaUprkoskriziiratu,jedinielementjugoslovenskoitalijanskihodnosaekonomski,iskazuje svihovihgodinakonstantnuprisutnost.JestedajenaniemnivoualisuzaJugoslavijutiodnosiidalje znaajni,takodajeItalija1999.gizbilanadrugomesto(izaNema kealiispredRusije)poobimu trgovinskerazmene.DolojedoznaajnogposlaizmeuTelekomaSrbijeiitalijanskekompanijeSTET uzgrkogpartneravrednogprekomilijardunemakihmaraka.Jugoslavijauperioduod1996do1999.g beleikonstantandeficitutrgovinskojrazmeri. Belekesapredavanja(najnovije): DvavelikaudarcanastabilnostSFRJtokomosamdesetih: 1. Velika svetska dunika kriza (1982.) takvi tokovi suzahvatili i Jugoslaviju,kojaje bila prezaduenaipredbankrotom. 2. EZdonosiJEA(Jedinstvenievropskiakt)isprovodipolitikudaljegproirenja(nastajeAlpe Adrija ekonomska zajednica), to utie na Hrvatsku i Sloveniju, koje kroz EZ vide put ka reenjusvojihpolitikihpitanja. NemakajebilaglavnilobistaViegradskegrupe(Slovaci,esi,Maari,Poljacismatralisuih dobrimEvropljanima),priproirenjuEZkaIstoku,jerjeeleladastabilizjesvojeistonosusedstvo. Ugovor o pridruivanju sa Rumunijom i Bugarskom ima posebnu klauzulu u kojoj se navodi mogunostraskidanjaugovorapododreenimuslovima,tojeizuzetakuodnosunapredhodnupraksu. KodRoajmonskeinicijativeprviputsejavljasemantikaizmena,paseumestobivejugoslovenske republikeuvoditerminZapadniBalkan. Regionalna politika EU specifian pristup balkanskim zemljama. Princip primene procesa stabilizacije i pridruivanja uz bliski monitoring politika uslovljavanja. Neke od mera koje je pokrenulaEU:autonomnetrgovinskemere(unilatralnaprimenamera);finansijskotehni kapomo; kreiranjeinfrastrukturenaBalkanu;konstruktivnaradnagrupa; NasamituuZagrebu2000.godinezakljuenodasvezemljeZapadnogBalkanaimajuevropski potencijal. Za vreme grkog predsednitva 2003. na samitu u Solunu propagirana politika prava i uslovljenosti.Ispunjavanjemoptihispecifinihuslovakojisupropisanizasvakudtavuprelazisesa politikestabilizacijenapolitikupridruivanja.SolunskaagendazaZapadniBalkan:regionalnasaradnja (jedanoduslova);poslednjipargrafjeposveenKosovuAlbancitrebadapotujupravaSrbadabiim biloreenopitanjestatusa,meutimupraksisedogodiloobrnuto. 44.SADiBalkanstratekiidrugiinteresiprisustva Kaojedinasupersila,SADsuseopredelilezauloguglobalnoglideraoslanjajucisenasvoju 91

vojnu,ekonomskuipolitikumokojaudoglednovremeneedobitiodgovarajuuprotivteuusvetu. U Evropi, SAD su ouvale vojne i politike strukture Severnoatlantskog pakta uprkos raspadu Varavskog ugovora, nestanku Sovjetskog Saveza i nastojanjima EU da pocetkom 90tih godina preuzmevodeuuloguuovimoblastima.Odsredine1993.SADsuzapoelereformuNATOasciljem njegovog irenjanaistokEvropeirevizijenjihoveulogeododbrambenogsavezazasnovanognaGlavi VIIPoveljeUNkavojnopolitikojorganizacijikojacebitiokosnicabuduegmeunarodnogporetka nakontinentu. SADsepojavljujunaBalkanukaosupersilaposleIIsv.Rata.Maralovplanivojnapomo. 1945.Transkizaliv 1947.Trumanovadoktrina PoslehladnogrataJugoslavijagubistratekiznaajkakavjeimalautokuhladnograta. PolitikakrizauSFRJkrajem80tihstavilajeSADuprotivureanpoloaj:dokjeadministracija, vodjena geopolitikim interesima SAD, elela da podstakne privredne i politikereforme i sauva jedinstvozemlje,uticajnikrugoviuKongresuijavnosti,nekritikisupodravalizahteveSlovenijei Hrvatskezaotcepljenje.SADsenisupobrinuledaspreetukrizuiz2razloga: 2) Prvo,SADsuuproleeileto1991.bilezaokupljeneposledicamaratau Persijskomzalivu, raspadom Sovjetskog Saveza i ujedinjenja Nemake. Kriza u Jugoslaviji je dobila mesto drugorazrednogproblemaustrtekomrazmiljnjuBuoveadministracije. 3) Drugo,Amerikancinisuimaliosnovadainicijativuukrizikojasedogadjalau evropskomdvoritupreuzmuodEZkojajeutovremeeleladaafirmie ZajednikuspoljnuibezbednosnupolitikukaokljunukomponentuMastrihtskog ugovoraipotvrdisekaokompetentanpolitikiivojnifaktor. MoglasuseutiidrugamiljenjapoputjednogdajeVaingtonpodstakaoEvropljanedainterveniuu Jugoslaviji i poto je nepripremljena, pala bi na jugoslovenskom ispitu i to bi bolno podsetilo Evropljanenapotrebuamerikogvojnogipolitikogprisustvanakontinentu. SADsuuprolee 1992.doneleodlukukojajepresudnouticalanadaljitokoruanogsukoba svrstavajuiseuzbosanskeMuslimaneiHrvate ivreisnaandiplomatski,politiki,ekonomskii vojnipritisaknabosanskeikrajikeSrbeiSRJ.AmerikimedijipoinjupropagandniratprotivSrba kojisuposvojimrazmeramaiestinimogaoporeditisaratomprotivSSSR.UzsaradnjusaNATOom, SavetbezbednostiUNdonosirezoluciju757kojomsuzavedeneekonomskeidiplomatskesankcije premaStbijiiCrnojGori.RatuBiHje1992.godinepostaounutranjepolitikopitanjeipokrenuoje prvuozbiljnudebatuoamerikojspoljnojpoliticiposleokonanjaHladnograta.Miljenjasubila razlicitazailiprotivvojneintervencijeSAD.OklevanjeDordaBuadaprimenisiluuJugoslaviji bilojepredmetotrihkritikademokratskogpredsednikaBilaKlintonaupredizbornojkampanji1992, alijeionpridolaskunavlastbiouzdranpredpritiscimadaprimeniliftandstriketaktikuuBosni (ukidanje embarga na isporuke oruija Muslimanima i bombardovanje srpskih polpaja). Kriza je uiniladaseuEvropipojaveozbiljnesumnjeusposobnostnovogamerikogpredsednikadaodgovori obavezama lidera supersile zbog ega e kasniji potezi njegove administracije u velikoj meri biti diktiraniupravoodnosimasasaveznicimauNATOu. Poetkom 1993. kopredsednici Medunarodne konferencije o bivoj Jugoslaviji, Sajrus Vens i Dejvid Oven, formulisali su VensOvenov mirovni plan za BiH iza koga je stala EZ ali ne i Klintonova administracija. Kada je skuptina Republike Srpske konano odbacila plan, Klintonova administracijajeutomevidelaansuzaaktiviranjeNATOaunovojulozipajenovidravnisekretar VorenKristoferdoputovaouEvropusciljemdaevropskepartnereprivolinatakvoreenje.Potoseiu LondonuiuParizusuoilasaodlunimotporomvojnojopciji,amerikaadministracijaseprivremeno povukla. Francuska i Nemaka, iji su sukobi obeleili politiku EZ u leto 1991, pronale su 92

kompromisnuformuluuKinkelipeovojinicijativi,kojajepredvialapodeluBiHusrazmeri51% 49%ukoristMuslimanaiHrvataiskidanjesankcijapremaSRJukolikoonaprivoliRSdaprihvati ovakvoreenje. Tokom jeseni na britanskom nosau aviona Invincible odrani su pregovori pod predsedavanjemDejvidaOvenaiTorvaldaStoltenberga,nakojimasusesukobljenestrane pribliile predloenom reenju. Sa svoje strane, Nemaka je na konferenciji u zamku Petersberg kraj Bona, krajem1993.godineTumanuiIzetbegoviu,poprviputpredloilastvaranjemuslimanskohrvatske zajednicekaoprotivteetadanjojvojnojnadmoiSrba,stonijeurodiloplodom. Dvadogaajauprolee1994.oznaieprekretnicuubuduemtokukrizeuBiHiakocenjihov znaaj doi tek kasnije do izraaja. Najpre je, pod patronatom Vorena Kristofera, sklopljen VasingtonskisporazumostvaranjuMuslimanskohrvatskefederacijeuBosnikojajeokonalarat MuslimanaiHrvataivojnopolitikiizolovalabosanskeSrbe, imesuSADuspenorealizovaleideju kojujekrajem1993.pokualadasprovedeNemaka.Ubrzopotom,aprilameseca,stvorenajeitzv. Medjunarodna kontakt grupa koja je obuhvatila 5 glavnih stranih faktora jugoslovenske krize, i 5 velikih sila postbipolarne Evrope:SAD, Rusiju, Veliku Britaniju, Francusku i Nemacku. Iako prvi pokusajovogsvojevrsnogkoncertasilanijedoneorezultatejersuuleto1994.bosanskiSrbiodbacili njenmirovniplan,kontaktgrupaceostatiglavnioblikusklaivanjainteresaglavnihspoljanjihsilai celemeunarodnezajednice.Rusija,kojajeposle1991,prviputprihvaenakaoravnopravanpartner SADizapadnoevropskihzemalja,unjenomdaljemradujeprepustilainicijativuSAD.Izuzetakjebila jedinoruskainicijativauSavetubezbednostiUNdasenastodanasuspendujutrgovinskesankcije premaJugoslaviji. Takvasituacijaepotrajatisvedokraja1994.kadasujepromeniladvadogaaja,jedanuBosni,a drugiuSAD.Utovreme,dolojedokrizeokoMuslimanskeenklaveuBihaukadasusebosanskim SrbimapridruilejediniceVojskeRepublikeSrpskeKrajinesa ijegaerodromaUdbinesupoleteli avioni koji su napadali poloaje bosanskih Muslimana. U SAD su poetkom novembra odrani dopunskiizborizaKongresnakomesupobeduodnelirepublikancipodvostvomRobertaDolaitoje Bila Klintona dovelo u nezgodan poloaj kohabitacije sa Kongresom u kome su dominirali republikanci.KakojepolitikanjegoveadministracijeuBosnibilanaudarukritikerepublikanacaBil Klintonpovlainovepoteze:prvojeuBosnuotputovaobivsiamerikipresednikDimiKarterkojije susretomsarukovodstvombosanskihSrbaprekinuomeunarodnuizolacijuRepublikeSrpske.Naredni potez bie Plan minikontakt grupe za Krajinu, tzv. planZ4 (Zagreb4) koji su zajedniki formulisaliambasadoriSADiRusijeuZagrebukaoipredstavniciUNiEU.Nikraji kinibosanski Srbinisuumelidaiskoristeprilikuiokonajuratumomentukojijezanjihbionajpogodnijiito ebiti jedanodrazlogaradikalnogzaokretaamerickepolitikepremanjima. Tokomvremena,pokazaesedasuSADtokom1994. omoguileilegalneisporukeoruja ZagrebuiSarajevudoksupenzionisaniamerikioficiriobuavalioruanesnageRepublikeHrvatske. Rezultatiesevidetipoetkom1995.kadajehrvatskavojskazauzelastratekiznaajangradKupreu zaleuKninainagovestilaobraunsakrajikimSrbima.Sasvojestrane,pripremizavojniobraunsa krajiskim i bosanskim Srbima pridruzili su seEvropljani koji su uBosnu uputili te konaoruane jedinicezabrzadejstva. Majaijunamesecadolojedoeskalacijekrize:potojeNATOzapretionovimudarimapo poloajimabosanskihSrbaonisuuzelipreko500talacaizsastavaUNPROFORa tojeizazvalopravi okuzapadnomjavnommnjenju.Ubrzopotom,bosanskiSrbisuoborilijedanamerikilovakiavion usastavuoperacijezabraneletenjai,uprkostome tojepilotnepovreenizvuenizBosne,amerika javnostjebilaokiranaipodrkavojnojakcijiprotivSrbanaglojeporasla. VrhunackrizebiojepadSrebrenicei epeiizvetajiosrpskimmasakrimakojesuzapadni 93

mediji irokokomentarisali.HrvatskajeoperacijuOlujaizvelauavgustu,protivKrajinepokazavi zavidnuopremljenostiobukusvojihoruanihsnagakojesuubrzopreleuzapadnuBosnu,deblokirale Biha iusaradnjisamuslimanskimsnagamazauzeleDrvar,Jajceipribliilesena20kmBanjaluci, kadasusezaustavilenaamerikizahtev.Od25.8.17.9.utomeimjepomagalaavijacijaNATOkojaje bombardovanjemsrpskihpoloaja,skladita,vojnihinstalacijaparalisalaoruanesnageRS.Povodje bioeksplozijanasarajevskojpijaciMarkale24.8,gotovoidentinaonojizfebruara1994.kaovinovnici opet suoznaenibosanskiSrbi.Porukajebilasvimajasna:NATOjepotvrdiodajesposobanza operacijenametanjemira,adaseniRusijanitibilokojazemljatomenijemoglausprotiviti.Poraz Srbaizazvaojetalasoduevljenjauamerikojjavnostiimedijima. Od 1. do 21.11.1995. odrani su pregovori u Ohaju koji su zavreni parafiranjem Opteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. Sporazum poiva na principima Kinkelipeove inicijative: teritorijasedelinadvaentitetaMuslimanskohrvatskufederacijuiRepublikuSrpskuusrazmeri51%: 49%,kojisuposleizborapodnadzoromOEBSauseptembru 1996.,formiralizajednikeorganeBiH. NadzornadsprovoenjemvojnogdelaDejtonskogsporazumatokom1996.obavljaloje60.000vojnika meunarodnih snaga (IFOR) pod komandom NATO, dok je tu ulogu 1997. preuzelo upola manje vojnikaStabilizacionihsnaga(SFOR).SprovoenjecivilnogdelastavljenojeunadlenostEUiOEBS a.OvimsporazumomokonanjenajteioruanisukobuEvropiposleIISRipoprviputposle1991. stvoreni su uslovi za politiko reavanje sporova nastalih posle raspada SFRJ. Posle parafiranja DejtonskogmirovnogsporazumaSavetbezbednostiUNjeukinuosankcijepremaSRJ,aKomisija predlaedadravelaniceEUnormalizujuodnosesaBeogradom. SklapanjemDejtonskogmirovnogsporazumazaBiH,ulaskomveinebalkanskihzemaljau program NATO Partnerstvo za mir, a u novije vreme i pokretanjem Inicijative za saradnju u JIE(SECI),SADsuuvrstileuticajnaJIE.Osnovniinteresuregionujespreavanjepojaverivalske hegemonistikesilekojabiugrozilaamerikeglobalneinterese iuloguvodeesileusavremenom svetu.VojnesnageSADimalesupravopreletauRumuniji,MakedonijiiBugarskoj.UBiHuokviru vojnihsnagaSFORa,sadavienisu.Albanijatamonisutrajnolocirani.Jadranskapovelja(Albanija, HrvatskaiSAD)miiBiHsmoprisustvovalikaogosti.OvimsporazumomSADgarantujebezbednost. BugarskaIRumunijasu laniceNATOod2002itusesprematektrajnolociranjeNATOsnaga.SAD imaivelikeinteresesastacioniranjemuBugarskojjerjetakobliaCrnommoruinafti.NaKosovusu jakoprisutniBondstilbaza.JednovremeuTuzli(vienisu). 45.NATOiBalkanpokuajiupravljanjakrizama DvesuosnovnestvarikojesupoetkomdevedesetihuticalenarazvojsituacijesaNATO,odnosno saulogomitransformacijomkojisuizazvanizbivanjimaiz1989.Prvo,svebiv esocijalistikezemlje naistokuEvropesu eleledauuustrukturezapadnogsavezanaekonomskom,vojnomipolitikom planu.DrugainjenicajekrizaubivojJugoslavijiinjenoprerastanjeudugugodinjikrvavigraanski rat.Eskalacijaovogsukobapredstasvljakljunidogaajzasvazbivanjanapoljupolitikeupotrebe vojnesileuposthladnoratovskomperiodu. ZaNATOjedolazaknateritorijuBiHbiojedankvalitativnonovikorak: 1) znaiojeprvuakcijusavezavanteritorijenjegovih lanica(Ugovoromoosnivanjuprvobitnoje predvienaodbrambenaakcijausluajunapadananekudravulanicu); 2) istovremenojetobioiprviputdasusnagesavezaangaovaneuborbenimakcijama 3) prviputsuizgubilesvojevazduhlopoveuborbenimakcijama 4) ipoverenmujenadzornadsprovoenjemvojnihodredbiDejtonskogsporazuma AngaovanjeNATOazaoveakcijenapodrujuBiHjeprihvaenoteknakon toutoku4 94

godinemeunarodnazajednicanijeuspeladapolitikimsredstvimaiangaovanjemplavih lemova spreieskalacijuovogrataidagabrzozaustavi;takojedelovanjeNATOabilaiznu enaokolnost.Ova odlukajedoekanasarazliitimreakcijama:bilojeonihkojisusmatralidajepreuranjenaionihkojisu smatralidajeovakvuodlukutrebalodonetiranijekakobisespreilokrvoprolie. Poetkom 90tih, i Balkan i NATO pakt zauzeli su jedno od najistaknutijih mesta meu meunarodnimtemama.ZemljeBalkanaimajupotrebudasekrizanapodrucjubiveJugoslavije to prerazrei,aNATOjesvojimangaovanjemnabalkanskomtlupostaodeocelokupnesituacije. OzbiljnakrizanaBalkanuizbilajeunajveojzemljiovogpodruja,jedinojnesvrstanojzemljiu regionu,Jugoslaviji,itouvremekadajeusledrasputanjaVaravskogugovoraformula2+2+2prestala dapostoji(2balkanskezemljeclaniceNATOa,2Varavskogugovora,a2vanblokova,1nesvrstana,1 upolozajusamoizolacije).Iakoseovajsukobnijeproirionasusednezemljesvakakojeuzdrmaoi poremetiosituacijuuregionu. Jugoslovenskakrizaigraanskiratnajneposrednijesunabalkanskotlodovelemeunarodne vojnesnage,atakoejepoveanoamerikoprisustvouregionu.DanassuBugarska,Rumunija,Grka, Hrvatska,SlovenijaiAlbanijalaniceNATO,aostalezemljeregionasupristupilePartnerstvuzamir. to se tie odnosa sa NATOom, odnosno pristupanja Partnerstvu za mir, Balkan danas predstavlja specifino podruje, znaajno za evropske odnose. Mogunost zemalja s Balkana da uestvujuudonoenjurelevantnihpolitikihodluka iregmeunarodnogznaajazasadajejo uvek ograniena,jouvekseodnjihsamotraidasepovinujuodlukamamedjunarodnihfaktora. 48.NemakainjenaBalkanskapolitika HansDitrihGener(nekadanji efdiplomatije)iznenadiojesvojesagovornike:rekaojeda e SrbijaimatirazvijeneodnosesNemakomznatnorazvijenijenegosadrugimzapadnimdravama.Ovo jeizjavio1998.godineurazgovorusagrupomBonskihnovinaraodgovarajuikakovidiodnosBerlinai Beogradaubudunosti. Takvaprocenamoedasezasnivanaekonomskim,politikimiimigracionimpokazateljima. SRNemakabilajezajednosaItalijomduginizgodinavodeiekonomskipartnerSFRJ,akoseizuzme SovjetskiSavezskojimjerazmenateklaprekorobnihlistiiprebijanjameusobnihpotraivanjapreko centralnih banaka. Na spisku zapadnonemakih spoljnotrgovinskih partnera, SFRJ se tokom 80ih godinakretalanegdeizmeu15i20mesta.SFRJjevelikimdelomprodavalajeftinuradnusnagu. Recimonemakiporuiocisuisporuivalimaterijalzaizraduvisokokvalitetnihtekstilnihproizvoda, kojisu iveniujugoslovenskimfabrikamaipotomprodavanikaonemakaroba iromsveta.Umesto preduzeauSrbiji,BosniiHrvatskoj,sadatakveposloveobavljakonkurencijaudrugimzemljama srednjeiistoneEvrope. NemakaulaganjauprivreduSrbijepotpunosuobustavljenaproteklih15godina.JertriteSFRJ sa23milionaljudibilojerelativnozanimljivozazapadneinemakefirme.SadanjetriteSrbijesa8 milionaljudiiprosenimprimanjimaoko50evramesenodalekojeodznaaja.Postojenekeoblasti saobraaj,prevoznasredstva,telekomunikacijegdeiovakoojaenaSrbijaimaekonomskuprivlanost zainostraneulagae,aliudoglednojbudunostinemapodlogezanaglojaanjekupovnemoiSrbije. Nema nagovetaja da bi konkretni politiki interesi Nemake prema Srbiji mogli da nadomeste ekonomskumalokrvnost.IzmeuNemakeiSrbijenepostojislobodakretanjaljudiotkakaojeBon poetkom90ihzaveoreimulaznihviza.NigraaniRumunijeiBugarskekaoniTurskeiMakedonije nemogudaseuputebezviza. Generova procena da bi Nemaka mogla da postane vodei partner Srbije meu zapadnim 95

dravamadobijanateiniakoseugaoposmatranjaprebaciizBerlinanaBeograd.Morasenapomenuta da je vojnopolitiki Nemaka i dalje vazal SAD. Socijaldemokratskazelena vlada sledila je kurs VaingtonanapoetkurataprotivSrbijeodbacivipokuajtadaruskogpremijeraJevgenijaPrimakova da privue Berlin planu Moskve i zaustavi dalje eskalaciju. Ubrzo je Joka Fier ef nemake diplomatijepredloiomirovniplankojimjerazgnevioSADipakbitnielementitogplanakasnijesu pretoeniurezolucijuUN.Ukolikojeverovatiizvetajimaubritanskojtampi,nemakajekrajemmaja 1999. iza kulisa zajedno sa Rusijom otvorila pregovaraki kanala sa Miloeviem u posrednitvo vedskogposlovnog ovekaPeteraKastenfeltaovazajednikaakcijasRusijompotvrujedaBerlinne odustajeodnameredatraitoveuslobodudelovanjaiuodnosusaSAD.Deotakvogopredeljenjajei negovanjaodnosasaRusijom. NetrebazapostavitiniuticajNemakenasusedeSrbije,bilitoSlovenija,HrvatskailiAlbanijai Bugarska. Meu naslednicima SFRJ postoji niz politikih i pravnih pitanja koja e bez obzira na karaktervlastiuBeogradu,ZagrebuiliSrajevujednogdanamoratidasereavajunekomvrstomspoljne arbitrae.UinteresujeSrbijedaimanormalnukomunikacijusanajuticajnijomdravomuEU. TrebasepodsetitidajezapadnoevropskapolitikapriznavanjasamostalnostiSlovenije,HravtskeiBiH bilaprvenstvenoguranaodstraneNemake.Nanemakuinicijativuosnovanajehrvatskomuslimanska federacijauBiH.Utraganjuzareavanjemsrpskog,albanskogimakedonskogpitanja,SADeobratiti posebnopanjunaproceneNemake,kojasepokazalaveomapolitikiaktivnomnajugoistokuEvrope. 49.RusijanaBalkanuinteresi,politikaiponaanje ZainteresovanostRusijezaekonomskeipolitikevezesazemljamanaBalkanupotiujo izIX vekajersesa irenjemruskedrave irioinjenuticajuvizantijskomsvetu.Uzavisnostiodrazvoja dogaajauodnosimaizmeuvelikihzemaljaslabiojeilijaaoruskiuticajnaBalkanu,alinikadanije dovedenoprisustvoRusijenaBalkanuupitanje. Imperijalni karakter drave i vekovna potreba za izlazak na topla mora odvijali su se u 2 pravca:jedanjevodioprekoBosforaiDardanelaiSredozemnimmorem,adrugijeiaokopnompreko susednihdravaiBalkana. Prisustvo Rusije na Balkanu nije bilo samo motivisano trgovackim interesima, ta vie, faktor dominacijeputemirenjateritorijaipovezivanjapravoslavnihnarodabiojepreovlauju.Rusijajepred Portomzastupalainteresepravoslavaca.AfirmisalajeidejupanslavizmatjujedinjenjasvihSlovenaoko Moskve kao Treeg Rima i titila je ideju komunizma. Rusija se cesto tokom istorije javlja kao oslobodilacodvelikihsila. PosleIsv.rataSSSRgubipozicijekakvejeRusijaimalanaBalkanu,jersunavlastiuBalkanskim zemljamabilemonarhijeauSSSRkomunizamkojijesruiotemeljeCarskeRusijeizaveodiktaturuuz pretnjeKominternedaseproleterskarevolucijamoraproiritinaceosvet.PredIIsvratkomunistisuu balkanskimzemljamaprednjailiuantifaistikojborbi,aprodorCrvenearmijenaBalkansamoje uvrstio komunistiku orijentaciju ovih zemalja pa su na vlast u Rumuniji, Bugarskoj,JU, Albaniji dovedenikomunisti.UticajSSSRanaBalkanznatnojesmanjenizlaskomJuiznjenesfereuticaja1948 iAlbanije1961.PosleIIsvratanaBalkanujebilavalidnaformula2+2+2ravnoteesnage. Okonanjem Hladnog rata, raspadom SSSRa i Ju krizom nastaje nova situacija na Balkanu. RumunijaiBugarskaizlazeizVaravskogpaktaiokreuseZapadu.Rusijajesvevieokupirana svojimproblemimaiudaljavaseodBalkana.Kadasuutajpoliti kivakuumuleteleSAD,Rusijaje nastojaladaouvabarsvojtradicionalniuticajnapravoslavnezemlje. Zemljebivsesovjetskesfereuticajaintenzivnosevezujuzapolitickeiekonomskeinstitucije EU.Nivoekonomskerazvijenostinakomesenalazegotovosvedrzaveregionajetakavdauskorije 96

vremeprivredeovihzemaljauodnosunarazvijeneevropskezemljemogubitisamoperifernaizvorista sirovinasajeftinomradnomsnagom.Kolikajeekonomskazavisnostsavecimzemljama,tolikajei politicka.PokazaloseukriznimmomentimadasuEUiRusijazainteresovanezalokalizovanjesukoba umeriukojojtoimadirektnoguticajapobezbednostuEvropi. Rusija je vodila jednu izuzetno pragmatinu politiku prema dogaajima na Balkanu:pema svojimbivimsaveznicima,veomabrzojenapustilakursdominacijeideolokogipolitikogfaktorau kreiranjuodnosa,izauzelastavdasuekonomskasaradnjaimiranrazvojnajbitnijiuperiodudokRusija nenaesvojenacionalnespoljnopolitikeprioritete;premajugoslovenskojkrizi,dokraja1991. tose tiejugoslovenskekrize,RusijajenastavilapolitikuSSSRaizalagalasezacelovitostJugoslavijei reavanjesporovamirnimputem,uzposredovanjeUNidrugihinstitucijakojesebrinuobezbednosti. Takavodnosmeutim,nijepredstavljaoprepreku zaruskorukovodstvoda,kadajetouinilacela Evropa,priznasamostalnostbivihjugrepublika:HrvatskuiSlovenijujepriznalaveufebruaru1992, Makedonijuuaprilu,aBiHumajuistegodine. Rusijanijepokazala,kaotoseoekivalo,posebnunaklonostpremapoliticiSrbijeuodnosuna druge.UtomperioduuticajRusijenaJugoslavijujeopao.Karakteristikatadanjeruskediplomatijeje toinsistiranaoslanjanjenameunarodnojzakonitosti,napotovanjeprincipaOEBSaisuprotstavlja seagresivnomnacionalizmuuzpostovanjeljudskihprava. Ruskorukovodstvojeudrugojpolovini1991.pokualodauininestosamostalnouvezisa regulisanjemodnosaizmedjuSrbijeiHrvatske.Oktobra1991.sovjetskipredsednikM.S.Gorbaovjeu MoskviorganizovaosusretizmeuTudjmanaiMilosevica.Posleovogpokuajauruskojpoliticiprema yugkrizidolazidopomeranja.Ueesovjetskedelegacijenapregovorimaoregulisanjujugkrizeu Hagu,oktobra1991.iusvajanjeDeklaracijeostanjuuYugoznailisudaseSovjetskiSavezukljuiou proces traganja reenja zajedno sa Zapadom. Haka Deklaracija je definitivno odredila Srbiju kao agresora,stojeRusijapotpunoprihvatilainatajnaindolazidopotpunograzlazauodnosimaizmeu SrbijeiRusije. RazlikeRusijeiSrbijesupostajalesvevee:Rusijaseorijentisalanaizgradnjudemokratske drave,dokjesrpskorukovodstvoupoetkuotvaranjakrizenaprostorimaSFRJzastupalotezuo jedinstvusvihsrpskihteritorija,stojeznailopreispitanjeprethodnihunutranjihgranicaJugoslavije. Zajedniki nastupi Rusije sa EZ i SAD u odnosu na krizu, nisu zatvorili mogucnost privremenih samostalnih aktivnosti Rusije. Pored protivljenja uvodjenju sankcija, Rusija je kritikovala sutinu rezolucijeGSUNonarusavanjuljudskihpravauYugiSituacijauBiH.Tadajesanjihovestrane reenodasuterezolucijejednostraneidanoseantisrpskikarakter. NaizmenjenodnosRusijepremajugkrizidoslojezbogpoveanjataktikihrazliitostimeu zapadnim partnerima Rusije. To je dovelodo stihijskepodele rada pokojoj sesvakopozabavio sopstvenimklijentomuzonikonflikta:EUjeuosnovipokrivalaHrvatsku,SADjeiskazivalanaklonost premabosnjacimamuslimanima,dokjeRusijiostalaulogastarateljasrpskestrane.Podelaulogajejo viekomplikovalasituaciju:Rusijajesajednestranenastojaladaouvasaglasnostsadrugimvelikim silama,asadrugedabudeadvokatsrpskihinteresa.Rusijajetekoodravalaturavnoteu. Ruskapolitikaje estobilakontradiktorna:usvomdeklarativnomdomenubilajerazliitaod samesutine,kojasebaziranaizbalansiranostiidistanciranjuodsvihakterausukobu.Bezobzirana svepromene,jednojeostalonepromenjeno:iporedsnanediplomatskeaktivnosti,uceeRusijeu mirovnomprocesujebiloskromno,astvarniuticajnatokdogaajauzonikonfliktaizvedenizpotrebai ciljevapartnera.Ikadajeisticalanezadovoljstvonekimodlukamazapadnihsila,Rusijanijeimala realnihmogunostidautieidaljeodosudenijehteladaide.Onanijeimalaosnovnestimulanseza aktivnomeanjeukrizu. Najznaajnijiprincipiruskepolitikepremayugkrizisu: 97

politika Rusije je uvek polazila sa stanovita da se regulisanje krize moze postii samo pregovorimaizmeuzaraenihsnaga. Ovakrizajeskrivalamogunostodoptebalkanskograta.Ruskadiplomatijajesveuradiladado toganedoeuzsaradnjusadrugimevropskomzemljamaiSAD Svremenanavremejeiznosilastavotetnomdejstvusankcijanapregovarakiproces. Rusijajepriznala,potujuiprincipeevropskepolitike,krivicuSrbazapoetakjugoslovenske krizeiodgovornostzapoinjenezloine. Rusija eli da zadri izvesna istorijska prava prvenstva u odnosima sa dravama bive Jugoslavije,alijenjennacionalniinteresuovommomentu,daljiodBalkananegouperioduposleII SR. Belekesapredavanja: 19031917. jedini period kada je postojalo pravo prijateljstvo izmeu Rusije i Srbije. Glavni geopolitikiinteresRusijejeizlazaksaCrnogmoranaJadraniuvrivanjepozicijemediteranskesile. GrciiBugarisutradicionalnobilistratekiprijateljiRusaiimaliuvekboljeodnosesanjimaodSrbije. CrnogorcisubilinajboljiprijateljiRusijeposebnozavremevladavinekraljaNikole.Profesorsmatrada suruskiinteresiblii akisahrvatskimnegosasrpskim.ZavremeIIsv.ratauZagrebujebila skrivenaradiostanicaKominterne.PostojiisumnjadajeizaMASPOKastajaoruskiKGB.Asaradnja saHrvatimajebilaispirisanaihrvatskimgeografskimpoloajemprekonjihRusimogunaJadran. PosleraspadaSSSRa,glavnaparolauRusijijebilamiidemonaZapad.Kadajedoneena RezolucijaOUN757,kojomsuuvedenesankcijeprotivSRJ,uSBjedinosuKinezibiliuzdrani,dokje Rusijaglasalaza.SADsuobuzdavaleSrbeprekoRusije.PosleeksplozijenapijaciMarkaleufebruaru 1994.RusipruajupodrukusrpskimtrupamauBiHobeanavojnapomo akozadovoljeameriki ultimatum.Meunarodnakontaktgrupa,kojajeupoetkuimala6lanova,jebilaprvoozbiljnomesto gdeseRusijapojavljujekaoregionalnasila.Tuuglavnompodravaamerikestavove.InteresRusijeje biodaiskoristijugoslovenskisukobdabisevratilameuvelikesile. OEBSjepreiveosamozato tojebiopotrebanRusimagdesuimaliprivilegovanpoloaj(pre svegauKEBSu).BeinskiuVelikojahovskojtabliiznosidajeosnovniciljamerikestrategijeda uvuetoviezemaljauNATOkakobioslabilaRusiju,adavojnoumirionenajblieruskesaradnike. JedinaaktivnostRusijezavremebombardovanja1999.jebiloslanjejednogbrodaujadranskevodeda nadziruoperacijeNATOa. 50.Italijanskabalkanskapolitika Italijajezemljakojaje lanicagrupeG7iEvropskeunijeigeografskijenajbliabalkanskim zemljama, njena politika istorija je nerazdvojno povezana sa istorijom junoslovenskih naroda. SavremeniodnosiItalijeibalkanskihzemaljasutakoeintezivni. - ItalijajebilasusedbiveJugoslavije,sakojomjeod1945.godinedoraspadaprolakrozvise osetljivih faza razvoja meunarodnih odnosa, od transkog konflikta 1954. koji je pretio meusobnim sukobom sa ozbiljnim opasnostima izbijanja ak i sukoba do regulisanja dobrosusedskihodnosaOsimskimsporazumima,kojisusvojukulmunacijudoiveliupravouoi raspadazemlje; - Italija je, vise nego druge zemlje, pokazivala veliku zainteresovanost da se konflikti u Jugoslavijiresavajumirnimputemikompromisima,akojemoguceujedinstvenojdrzavi.Ciljje svakakoizbegavanjedestabilizacijeregiona. - Etnickikonfliktudrzavisereflektovaonaznacajnuitalijanskumanjinu(Istra),kojajesvoje interese mogla da ostvaruje samo u stabilnoj drzavi. Ova pitanja iako resena Osimskim 98

sporazumomuodnosunabivsuJugoslavijuponovocesepojavitikaoaktuelna.Raspadom SFRJ ponovo su se pokrenute rasprave o nekim teritorijalnim pitanjima (Istra, delovi Dalmacije).NekeprofasistickestrujeuItalijiotvorilesupitanjesamoopredeljenjaitalijanske manjinekoristeciuosnovidanasnjuargumentacijukosovskihAlbanaca(IstraiDalmacijatreba dabuduvracenesvojojmatici).NekizvanicnicisuizSrbijeslaliporukedaItalijatouradi, medjutimItalijanskavladajeodolelaovimiskusenjima. - Italija je clanica EU koja sebe,uz Francusku, vidi kao legitimno vodeceg politickog i ekonomskogakteraupodrucjuMediteranaiotudsmatraprirodnimsvojintereszastabilnost regiona.IzostavljanjemItalijeizkontaktgrupeizazvalojenemalorazocaranjeitalijanskih politicara,stojekasnijeublazenoformiranjemadhocukljucivanjemItalijeuprosirenukontakt grupu. - DanasItalijapodravaevroatlsntskeintegracijeveinezemaljaregiona ItalijajeupravouperioduraspadaJugoslavije,19911995.prolazilakrozkompleksnuunutra nju krizuisvojevrsnumoralnukatarzuprekoakcijeisterukekojomseitalijanskodrutvouhvatilou kotac sa duboko ukorenjenom korupcijom i povezanou politikih vrhova sa organizovanim kriminalom.Navedeneokolnostiuslovilesu,nasamompoetkujugoslovenskogkonfliktaodreeno neslaganje,paikonfuznostItalijeuformulisanju stratekihspoljnopolitikihpravacauodnosuna jugoslovenskuktizu. FazekrozkojejeproslaItalijatokomjugoslovenskekrize: faza neodlucnosti i iscekivanja (19881991)Italija se zalaze za ocuvanje Jugoslavije, suprotstavljaseranompriznavanjuSlovenijeiHrvatske,akasnijeprihvataopstipristupEU. Premanekimizvorima,cakjeitolerisalatransferoruzjauHrvatsku. Faza kalkulacija priznanje Slovenije i Hrvatske radi odrzanja ravnoteze(zbog manjina). ItalijanskomnjenjezaratuBosniosudjujeSrbei1994.uLuksemburgunasastankuSADEU, ItalijatraziodRusijedaizvrsipritisaknabosanskeSrbedaprekinuratneoperacije. Fazapovecanogaktivizma1994.ItalijapostajezagovornikuvodjenjasankcijaprotivSRJ.Italija prikljucuje svoje snage (2.500 vojnika) IFOR. Italijanska teritorija je bila baza intervencije NATOavijacije NajnovijiperiodzainteresovanostzaproblemnaKosovu OdnosiItalijeiSlovenije normalizovalisuseteknakon tojeSlovenijaprihvatilaitalijanski uslovdaputemnacionalnogzakonodavstvaomoguciprenosnekretninanastranedrzavljane,cimebise moglanadoknaditistetaizSlovenijeproterenimItalijanimanakonIISR.PostignutjeiSporazumo zastitimanjina.SadasuobeclaniceEU. Italijanskohrvatskiodnosinalazeseuusponu,alisenemozerecidasuprevisesrdacni.Totreba pripisatiproblemimanakojenailaziitalijanskamanjinauIstriigusenjutradicionalneautonomijeod straneZagrebaiposledicamaoptuzivanjaItalijeodstraneTumanadasunastraniSrbaizKrajine. ItalijajecakimalastavdasankcijetrebadaseuveduiHrvatskojzbogmesanjauunutrasnjupolitiku BIH.Saradnjauoblastisaobracaja,turizmajestalnouusponu. OdnosiItalijeiMakedonijesuveomadobriinapolitickominaprivrednomplanu.Ugrcko makedonskomsporuokoimenaiamblemaMakedonije,Italijaseizjasnilauvecinipitanjauprilog Makedoniji,zbogcegajedozivelapoteskoceuodnosimasaGrckom. OdnosItalijeiSRJ Italijazahtevaodnas:postovanjeDejtonskogsporazuma,demokratizacija institucija,saradnjasaHagom...stoseticeprivrednesaradnje,70%razmeneotpadanaSrbijuiCG,sto otvaraperspektivuzabuducnost...(umestoovogatrebagovoritiotrenutnimodvojenimodnosimaSrbije iItalijeiItalijeiCrneGore). 99

51.PolitikaVatikanapremaBalkanuibalkanskimdravama NapostkomunistikomBalkanuodnosreligijeipolitikejepostaoglavnopitanje,jersututrivelike svetskekonfesijedobroizmeaneitusesueljavajuiozbiljnosukobljavajunjihoviinteresi.injenicaje dajereligijabilaglavnipokretaratauBosni. Osimpravoslavlja,irimokatolicizamjeveomaprisutannaBalkanu.SviHrvati,Slovencii10% Albanaca su rimokatolici, kao i pojedini drzavljani Srbije, postoji Beogradska nadbiskupija i mitropolijauijemsastavususubotikaizrenjaninskabiskupija. Generalni stav Rimokatolicke crkve se svodi na to da drzava mora biti odvojena od Crkve, i obratno.Crkvaimapravodaizricemoralnisudopolitickimdelimaipodupiresporazumeizmedju drzaveicrkvepocemuvidimodaimaitekakouticajnapolitickizivot. Uticajrimokatolicizmanabalkanskimprostorimaosecasetrojako:kaodirektnodelovanjena politickeinterese,indirektnodelovanjeprekodrugihinstitucijaiprekopolitickihpartijakojeformiraju laici i koje se pozivaju na rimokatolicizam kao osnovu svog delovanja. Prva forma je vazna jer ukljucujeCrkvuudirektnupolitickuakciju.TopokazujeizjavapapeJovanaPavlaII:Vremejedase silompotvrdidajebilodostarata.Ratratujepravedaninuzan.Timesepapajasnoizraziouvezisa napadomnaRS1995.itimeistakaodajeCrkvazatajratidagasmatrapravednim. Vatikansejasnopokazaokaojedanodnajvaznijihpolitickihcinilacaiucesnikaudogadjajimana prostorimabivseSFRJ.NekiakademicismatrajudajerimokatolickacrkvaradilausaradnjisaSADu ostvarivanjusadasnjepolitikeSCG.ItalijanskarevijaLimesjeotvorenooptuzilaVatikanzarusenje SFRJ.RevijajeimalaipodatakdajeVatikan,iakosezalagaozajedinstvenuJugoslaviju,imaogotove planoveoprekrajanjuSFRJiprostorpodelilanaepiskopskekonferencijebezobziranagranice... PosleakcijeOluja,hrvatskikardinalFranjoKuhari jeizjaviodajeakcijamoralnoopravdana zbogpravanasamoodbranu.Ulogacrkveulegitimizovanjuratajevisenegoocigledna,alionanijeu svemu saglasna sa Hrvatskom. Pre svega, Rimokatolicka crkva, po svojoj doktrini, iskljucuje nacionalizam, ona je nadnacionalna. Ona podrzava jedino nacionalizam kada je u interesu rimokatolickihopstihpotreba. ZarazlikuodsukobasaSrbimagdejeRimokatolickacrkvabezrezervepodrzavalaHrvate,u Bosni je situacija drugacija. Nasuprot interesima Hrvata, koji su zeleli da podele Bosnu, crkva je podrzavalaidejujedinstveneBosne. EngleskekatolickenovineoptuzujuRimokatoliucrkvuuHercegovinizanacionalizam.Nakon sukoba muslimana i Hrvata u Bosni dolo je do slamanja ovih drugih i do praktinog nestanka rimokatolicizmaizovihkrajeva.Pojavilasedrugaijatezaidrugaijistavkodrimokatolikecrkvau Bosniuodnosunazvaninevatikanskestavove. OsimuBosni,RCozbiljnodelujeiudrugimbalkanskimzemljama.Njenadelatnostimabitne politickedimenzije.USlovenijijepremijer,JanezDrnovsek,uputioostrekritikeslovenackojRCzbog mesanjaupolitickizivot. UAlbanijiseCrkvasvesnoupustilautrkusaislamomokouticajanapolitickizivot.Obeverske zajednicetrosemnogoparanapodizanjebogomoljakojebitrebalodanadvisejednadrugu.Takojeu SkadruizgradjenanajvisadamijanaBalkanuitoodmahizavelelepnekatedrale.KadajeuTirani, 1995,poceodasegradinajveciislamskicentarnaBalkanu,Vatikanjeobjaviodaplaniraizgradnju velikecrkveuneposrednojblizini. Velikibrojpolitickihpartijasepojavljujekaoprotagonistirimokatolickedoktrine:Slovenacka socijaldemokratskastranka,SavezvojvodjanskihMadjara... Ranijaistorija(iznekesveske,uzetisarezervom) 100

Vatikan je uvek podrzavao ekspanziju velikih suseda, katolickih drzava, na prostore naseljene Slovenima.NaBalkanuseVatikansuocavasainteresomRusije,kaoisapravoslavljem,podrzavanimod straneRusije.Vatikanjezabranioupotrebustaroslovenskogjezikaiglagoljice(neznasekada!!),au evropskojjavnostisiriopricuoSrbijikaoprimitivnojiverskinetolerantnom. 52.Islamskiinilacubalkanskimodnosima Islam se u doktrinarnom smislu sasvim razlikuje od pravoslavlja i katoli anstva po odnosu premapolitici.Islamjasnoisticedanemaodvajanjavereoddrzave,jersutodvalicajednemedalje. Islamskazajednicasvojomdogmomproglasava dasesvimuslimanimorajuujedinitiujedinstvenu svetskuislamskuzajednicu.Islamzapravoubitipredstavljajedinstvovereidrave. Prvizadatakiduznost islamskogsvestenstvanijedapropovedaveruuBoga,vecdaradina stvaranjudrzavekojaceokupitipodjednimvladaromijednimzakonom(Kuranom)svemuslimane sveta,odnosnoverauBogapodrazumevaupravoto. Nabalkanskimprostorimatojedobilooblikborbezapretvaranjepostojecihislamskihzajednica u politicke aktivnosti radi stvaranja jedinstvene balkanske islamske drzave. Za delovanje na tim prostorima stvorena je organizacija Savez islamskih zajednica Istocne Evrope. Za generalnog sekretaraimenovanjetadasnjireisulema,tj.vrhovnipoglavarizSFRJJakobSelimoski,zapocasnog predsednikaSabriKor aondasnjipoglavaralbanskihmuslimana.CiljimjebiodasepriznasamostalnostBiH,dakosmetski Siptaridobijusvojusamostalnupolitickuzajednicu,dasepriznaautonomijaRaskopolimskeoblastii da se u Makedoniji suverenitet podeli izmedju Siptara i Makedonaca. Ona je, u stvari, zahtevala teritorijalnorasparcavanjeSrbijeiislamizacijuMakedonije. DanasislamskifaktorjebitanuBosanskojkrizi.Istonezemlje:UAEmirati,Iranpomoglisu mulsimanimauoruijukreiembargonauvozoruija.Turskajeslalasvojevojnikedabipoveala muslimanskiuticajnaBalkanu. 7milionamuslimanaostalojenaBalkanuposleOsmanskeimperije.Tenjazastvaranjemislamske zelene transverzale Bosna, Sandak,Kosovo,Albanija, Zapadna Makedonija, Trakija, Ankara ka Uzbekistanu,Tadikistanu,Turkmenistanu,Azajberidanu. Kojedravesusuoenesaislamskimproblemima? USlovenijijeproblem tonemoedaseizgradidamija,ima5000muslimanaalinemaproblema.U Hrvatskojnemaproblemasamuslimanima.UBiHdanemameunarodneintervencijesituacijanebi bilaonakvakavajedanas.USrbijinaprostoruKosmetamuslimanisupreko95%,uMakedonijiskoro 100%, a u Albaniji 70%. U Makedoniji 2 partije imaju slogan:Sa albanskom krvlju i islamskim duhom. U albaniji je formirana mala i za sada neparlamentarna partija Albanska nacionalna ujediniteljskapartija,neofasisticka,antigrckinastrojena.UBugarskojjenaizborima1997.Unija nacionalnogspasaosvojila13mesta.UBugarskoj iviveomavelikamuslimanskazajednicaodpreko milionpripadnikasastavljenaod:Turaka,PomakaislamizovanihBugaraiCigana.CitavGrckoTurski sporjesporislamskogsveta.UZapadnojTrakijipostojiturskamanjinaalinijevelika.URumunijije cakotkrivenoudruzenjestudenatakojajedelovalapodimenomMuslimanskabracaaparolaimje borbasvimsredstvimazastvaranjesvetskeislamskedrzave,aizTurskesustizalinastavnicikojisu impropovedaliorealizacijiislamskedrzave. toseCrneGoretieoniimajusvojdeoSandaka. Muslimani se u Crnoj Gori izjanjavaju kao crnogorci. Postoji problem u Turskojislamski fundamentalizam.EndrogarnacionalnaislamskastrankaaliuTurskojtajfundamentalizamspre ava vojska. 101

53.PolitikadravasusedautokujugoslovenskekrizeiagresijeNATO (ovopitanjenijeproverenojerneznamkojijeizvorkorien,takodasvepodatkeu njemu uzmitesarezervom) Jedanbrojautorakodnas(publicisti,novinari)suokrivljivalimnogesusednezemljezaraspad SFRJpasezbogtogaujavnosti,stvorilajednostranaslikauticajasusednihzemljanaraspad.Uglavnom semislina:Austriju,Maarsku,ItalijuanekiautoricakspominjuiBugarsku.Ovomesemozedodatii Vatikan,aliminesmatramodaonaimaveciuticaj. AustrijajeprvapodrzalaodvajanjeHrvatskeiSlovenijeizatopostoje2razloga: 1) neposrednosegranice 2) nekisutvrdilidajetoodrazsentimenta,tj.dazeledanamseosvetezagubitakuiSRidajeto njihov pokusaj i ideja o obnavljanju zemalja gde je katolocanstvo dominantna religija, tj. stvaranjenoveHabzburskemonarhije StasubilistvarnirazlozineznasetacnomadaAustrijajesteneobjektivnotadapostupila.Sadruge stranenemozemorecidajeAustrijasrbomrzacjerunjojzivioko200.000nasihgradjanakojitamo radeisigurnodaonanijeneprijateljskinastrojena. Austrijapripadaonomkruguzemaljakojesuve upoetnojfazijugoslovenskekrizeispoljilezainteresovanostzanainnakojieonabitireena.Onase vrlojasnozajedno saNemakomsvrstalauzSlovenijuiHravstkukoje suinsistiralenapotpunom osamostaljenju.UzNemakuonajevrloaktivnopreuzelauloguukampanjikojajeudrugojpolovini 1991.gbilavoenauprilog toskorijempriznavanjunezavisnostiSlovenijeiHrvatske.Kaosusedna zemljaAustrijajbilaveomaneposrednozainteresovanazanainnakoji esejukrizareiti.Uvreme velike zabrinutosti koju je izazvalo angaovanje jedinica u JNA u Sloveniji, Austrija je preuzela i odreenekorakeuciljurasporeivanjasvojihvojnihefektivaubliziniaustrijskojugoslovenskegranice iotojereagovalakodjugoslovenskihorganazbogpovredeaustrijskogvazdunogprostora.Sasvim izvesno ovakav stav austrijskih vlasti bio je u funkciji stvaranja atmosfere protiv politike saveznih organaiJNA.Ve 8.jula1991.podralajezahtevSlovenijeiHrvatskezapriznavanjemnezavisnosti. Sveovojepodstakloirazmiljanjadaseradiopokuajimadaseomoguinekaformaponovnog okupljanja onih teritorija koje su nekada sainjavale AU monarhiju. Austrija je odbijala ovakva tumaenja. AustrijajeveomaranoispoljavalasvojeneslaganjesanainomnakojijeuSrbijitretiranproblem Kosova.Onasezalagalaza iraprvaAlbnaca.UtokueskalacijejugoslovenskekrizeAustrijajesledila radikalnestavoveNemake. NajradikalnijestavovezatupaojeministarinostranihposlovaAlojzMok,alisuoni estonaknadno ublaavaniistupanjimadrugihpolitiara.Svojradikalizamjeopravdavalasmatrajuida epriznanjem SlovenijeiHravtskeublaitiismiritisituacijuuJu.Nakon tosuzemljeEZ15.januara1992.priznale nezavisnostSlovenijeiHravatskeiAustrijaimjedalasvojepriznanje.Austrijajeveomaaktivno iznoslilapitanjeJukakouokviruKEBSatakoiuokviruUN.UtomperioduAustrijajebila lan Savetabezbednostiibilajeinjenpresedavajui.Natojfunkcijionasezalagalazausvajanjemodluka kojesuSrbijuinjenupolitikustavljaleupoloajglavnooptuenogzazbivanjanapodruijeexJuiza oruanesukobenateritorijiBiH. Madjarska je davala podrsku Hrvatskoj, isporucivsi joj puske. Postoji svedocenje___________________________tadasnjeg ministra za________________da je glavnina oruzjastizalasvercompojedinacapoparpuski,izatoganijestajaladrzava.Nezvanicnosepominjeda suseumadjarskimbazamaobucavalihrvatske zenge(zbornarodnegarde);dasuunasuzemljustizali hrvatskispijuniprekomadjarsketeritorijeidaimjemadjarskatodozvolila. 102

Bugarskanijeimalanekiposebanznacaj Od199295.semenjasituacijajerAustrijaiItalija visenisunasisusedi,anovisusedisu Hrvatska,BiH,Makedonija. 27.4.1992. doneta je Deklaracija koja nema precizan naziv, cesto se naziva Deklaracija o spoljnojpoliticiionajedodatakUstavu.Onajebitnajersadrzinekabitnanacela.Onakaze:SRJ pretenduje namedjunarodni kontinuitetnaSFRJ,ne priznajuci todrugimai odrice seteritorijalne pretenzijenasusede.Onajeotvorenazaprikljucivanjenovihclanica.Unjojsenaglasavamiroljubivo pregovaranjepaipopitanjugranica. UMadjarskojsepojavilaidejanikadazastupanaodzvanicnevlastidaUgovorkojijezakljucen saSFRJomprestaodavazijersetazajednicaraspalastoponjimaznacidaakosesubjektpromenio, obavezeprestajudapostoje,alimedjunarodnojavnopravotuoblastjedrugacijeregulisalo.Svesuto bileidejemadjarskihnacionalista. StoseticeRumunijeteritorijalnihaspiracijanijebilonisajednestrane. UBugarskojsutakodjebilipojedinciproblem(publicisti,novinari,istoricari)kojigovoreo zapadnim pokrajinama (misli se na Pirot, Dimitrovgrad i Bosilegrad) i to nije bio zvanicni stav. BugarskevlastisuimaleprimedbunauskracivanjepravanjihovimmanjinamauDimitrovgradu:prava najezik,namedijeisl.NasaprimedbajebilastosuBugareizSrbijevodiliumaticunausavrsavanjei koristiliihkaonekupetukoloniju. Makedonijaujesen1991.seodvajaitraziadministrativnuliniju.SlobodanMilosevicsmatrada supotrebnenekekorekcije.Spornopitanjejebiomanastirstojekodnaspogresno protumaceno. Oni su zapravo trazili vracanje obelezja ,ploce, na manastir jer je u tom manastiru proglasenarepublikaMakedonijanaantifasistickomvecukojejetuodrzano.Drugiproblemjebio(taj manastirjetrebaodapripadneSrbiji)jednaspomensobaionisutrazilidamogudajeposecijuidaona ostanenepromenjena.Sanasestranejebiozahtevzaocuvanjesrpskihgrobova. Odnosi,utomperiodu,subilipolulegalniionisunampomogliukrsenjusankcija.Utom periodu,nazahtevUN,onisumoralidaprekinutrgovinusanamastojenjimatakodjeteskopalo,ane samonama.Drzavakrsisankcijesvesno.Makedonijajeprvapotpisalasporazumopriznanju.Mismo jepriznalipodimenomRepublikaMakedonijaazauzvratsunampriznalikontinuitet.Njihjeto manjekostalojersuznalidaakonamgasvinepriznajudaganecemodobiti.Zatimsmopotpisali Sporazum o bezgranicnoj trgovini, mi smo ga postovali ali 1999. smo ga suspendovali zbog makedonskompriklanjanjaNATOu. U vreme Slobodana Milosevica nasa strana nije prihvatila granice. Mi smo prihvatili makedonskezahteve(vezaneza4tacke).Od2001.nemateritorijalnihsporova,alispornojestona terenunijeizvrsenopostavljanjeobelezjagranice(demarkacija).Umniksmatradanijenadlezanzataj posao. NajveciproblemizmedjuMakedonijeiSrbijejepitanjepriznavanjamakedonskecrkveitone bitrebalodauticenabilateralneodnosealiutice.Makedonskacrkvasmatradajepravoslavnacrkva odrazvelikosrpskognacionalnogidentitetaamismatramodaMakedonijanemozedasprecavatranzit crkvenihlicauodoramaprekonjihoveteritorije.Oninedozvoljavajudanijedansvesteniknemozeda boravi i prelazi preko njihove teritorije. Danas bilateralne odnose dodatno optereuje makedonsko priznanjenezavisnostiKosova. Visoknivoekonomskerazmenejebiobitan,alisadajeuopadanjuiz2razloga.Prvo,oniimaju velikideficit(josveciodnaseg)paneuvozevisetolikoizSrbijeistonamaneideuprilogtajUgovoro bescarinskojzonijersmojakopunouvizilivoceipovrceizMakedonije. Albanijajespecificnazemljajerjejedinazemljasakojomsmoimaliprekiddiplomatskihodnosa. OdnosiuvremeSlobodana Milosevica suzategnutiali oninikadanisuotvorenopodrzavali OVK. 103

Novembra 1997. cak se sastao S. Milosevic na Kritu na sastanku lidera balkanskih naroda sa ipocinjedijalog.Onisuucinilineprihvatljivpoteztakostosuprihvatilikosovskukvaziambasadu. Ekonomskarazmenajesimbolicna,dokjeSFRJbila2partner,posleItalijeAlbaniji,sadaje malarazmena.ZeleznicanalinijiSkadarCGpadoEvropejenamabeskorisnaizbogneodrzavanja samotrosakitonemali. SaBosnomiHercegovinomsuodnosibilikomplikovaniuvremerata.UvremeDejtona,velike silesuprisilileS.MilosevicaiIzetbegovicadaizmenepismaimedjusobnosepriznajuitadajedoneta odlukadasestopremorajuotvoritiambasadeidasestopreuspostavediplomatskiodnosi.Tadase smatralodatonijemogucedokBIHnepovucetuzbuprotivSrbijepredMedjunarodnimsudompravde. BiHtrazi120milijardi$odsteteodSrbije.Ambasadesu,umedjuvremenuotvorene,alioptuzbanije povucena.Mismoulozilizalbuizasadatostojiuposlednjojfioci.Kadacesetaoptuzbapovucine znasetacnoisvakokobitodanasuradiobiobipolitickimrtavimuslimanibigalincovali. Vecse4godinevodepregovoriogranici,nasastranazelirazmenuteritorija(enklave)anamaje bitandeoprekokojegideprugaBeogradBar.Ekonomskinamjeznacajanpartneralivisesevrsi razmenasaRepublikomSrpskom.Safederacijomjesuspendovansporazumobescarinskojrazmeni takodjezbogdeficita. UHrvatskojsutakodje,Srbizelelipravonasamoopredeljenje.UvelikojmeripitanjezastiteSrba resenjepreformiranjaSRJjerjeUmprofortrebaodaihstiti.OdOlujemaja1995.iBljeskapostaje pitanje sudbine Srba i po nekim podacima oko 350.000 Srba je prebeglo, uglavnom, u Srbiju. SlavonskobaranjskaoblastjeostalapoErdutskomsporazumupodkontrolommedjunarodnihtrupa. 1994. je potpisan sporazum o otvaranju biroa kao kvazidiplomatskih organa koji predstavljuju vlast.1996.uAtiniS.MilosevisiTudjmansupostiglisporazumopriznanju;ujesen1997potpisanoje 17drzavnihsporazumamedjukojimajeiomalogranicnomprometu.Propusnicekojedobijajumestani okograniceomogucavajuprolazprekograniceitojebioznacajankorakjerjeviznirezimbiostrog. TeritorijalnorazgranienjeproblemPrevlake1,5kmsporneteritorijeinaDunavu145km. 2003potpisanjeprivremeniprotokolkojimnijeutvrenagranicavecnacinnjenekontrole(zajednike patroleuistomcamcu) PitanjedemilitarizacijeonikazudajetomostobranDubrovnikamiKotora. Takoe,znaajnopitanjejepovratakSrbauHrvatsku.Ponjihovimstatistikamavratilose130.000Srba aponaim50.000.mnogidodju,prijavese,uzmulicnekarte,penzijeivrateseuSrbiju.Povratakznaci daseonitamonastaneizive. Ekonomskarazmenanijevelika,oninisunekifaktor,uposlednjevremedolazipunoinvestitora ikupujenasefirme(Frikom)aislobodnojekretanjeljudi,bezviza. ***sapredavanja*** ItalijaKrajem80ih,jugoslovenskoitalijanskiodnosibeleeneprestanirazvoj.Prilikomizbijanja jukrizeItalijinikakonijeodgovaraotakavrazvojdogaaja,ugroavaojemiristabilnostususedstvua timeirealizacijupomenutihitalijanskihinteresautompodruiju.NastojanjeItalijanskediplomatijebilo jeusmerenonazaustavljanjesukobaireavanjeproblemadijalogom. SadrugestraneItalijajebilakritinapremaonimauJugoslavijikojisubiliprotivbilokakvih promenakojedovodeupitanje vrstufederacijunadotadanjimosnovama tojujedovodilousve otrijukonfrotacijusasrpskimrukovodstvomna elusaS.Miloeviem,alibilajeiprotivjednostranih oslukaposebnoSlovenijeiHrvatske.SlovencisudoliuRimujunu1991.dalobirajuzapodrkuIzjavi orazdruivanjuodJukojujeskuptinaslovenijeusvojila8.maja1991.DeMikelisjeotroupozorio protivjednostranihakatakojibivodiliusukobe.19.junanasastankuKEBSauBerlinuuzaktivno angaovanje Italije, usvojena je Deklaracija kojom je iskazana podrka demokratskom razvoju i teritorijalnomintegritetuJugoslavije. 104

Neuspeh Italijanskih napora za reenje jugoslovenske kriz u to vreme u okviru EZ bitno je doprinelo odsustvo podrke u EZ za predloge Francuske i Italije o finansijkoekonomskoj podrci Markovievojvladi.TojejednaodprvihunizugreakaEZuodnosunajukrizu. KakosuserasplamsavalioruanisukobiitalijanskojavnomnjenjeseokretalosvevieprotivJNA kritikujuiitalijanskuvladuiministrainostranihposlovaDeMikelisadazatvaraoipredoruanim akcijama JNA. Pojedina italijanska sredstva informisanja postala su instrument propagande jedne strane. Vatikanjemeuprvimapriznao15.januara1992.nezavisnostSlovenijeiHrvatske. Italijajeuestvovalauslanjumirovnemisije(takozvanetrojke).Misijususainjavaliministriinostr poslovaItalije,LuksemburgaiHolandije.KasnijepodjakimpritiskomNemakeiostalipartneriEZ meukojimaiItalijapriklonilisusestavupriznanjarepublikaprere enjanekihbitnijihpitanja toje opetbilagrekaEZkrizajesamoprodubljena. Kako se situacija u Ju pogoravala u Rimu 8.novembra 1991.g ministri iniostr poslova drava lanicaEZsudonelinizrestriktivnihmerapremaJugoslaviji.Kasnijejeodlu enodasesverestriktivne mereodnosesamonaSCGzbognapadanaVukovar,DubrovnikidrugegradoveuHravtskoj..Sa daljemprodubljivanjemkrizeiizbijanjemratauBiHdirektnijeseukljuujuOEBSiUN. UovomperioduItalijajebilaokupiranavelikomkrizomsopstvenogpolsistema.Dolojedo smene vlastidolazi vlada levog centra. Kriza sistema bacila je Italiju u drugi plan reavanja jugoslovenskekrize.Glavnure vodilisuEngleska,FrancuskaiNemakaakasnijesuodgovornost preuzeleSAD, tajedovelodoDejtona.KrozkontaktgrupuukojojjebilaiRusija,obezbeivanaje irameunarodnapodrkaovojpolitici.KasnijeseiItalijaizborilazalanstvouKontaktgrupi. Zavremekosovskekrizeodprvogdanajeudejstvimauestvovaloitalijanskovazduhoplovstvo,rat nijebiopopularanujavnommnjenjuItalije,alibilojenerealnooekivatida evladalevogcentra Masima d'Aleme otkazati poslunost atlanskom savezniku. Kumanovski sporazum doekan je sa olakanjemuItaliji.ItalijauestvujeumirovnimoperacijamaUNnaKosovuiostajezainteresovanaza daljirazvojkosovskekrize. 55.Ministarskekonferencijebalkanskihdrava(19881990) Multilateralnisastancinatehnikomnivousu,donekle,pomogliobnovitradicijesaradnjena Balkanu.Medjutim,zapodizanjesaradnjenaviipolitikinivobilojepotrebnoidadodjedodaljeg poboljanjaumedjunarodnimodnosima,posebnoizmedjublokovaisupersila. ZapodizanjemultilateralnesaradnjenaBalkanunanivoredovnihministarskihkonferencija,u prvomredubilajezaslunajugoslovenskadiplomatijakojajeipripremila Prvukonferencijuministara inostranihposlovazemaljaBalkanauBeogradu(2426.2.1988).NaKonferencijije uestvovalosvih6balkanskihzemalja. Nakrajujeistaknuta eljazarazvojsaradnjebalkanskihzemaljauduhuuzajamnogpoverenja, potovanjairazumevanjaiuzpotovanjerazlikapolitikihiekonomskihsistema,kaoipotovanje nezavisnosti,suvereniteta,integriteta,jednakostiinemeanjauunutranjapitanja.Izraenajepotreba za razvojem saradnje u sledeim oblastima: trgovina, transport, pogranina saradnja, industrija, turizam,bankarstvo,energetika,naukaitehnologija,poljoprivreda,telekomunikacije, ivotnasredina, zdravstvo,kultura,sport,informacije. Ukazanojeinaznacajnacionalnihmanjinakaonafaktorpovezivanjaisaradnje.Iskazanaje spremnostzazajednikuborbuprotivterorizma,kaoikrijumarenjanarkotikaioruja.Upogledu formisaradnje,usaglaenojedaseodravajuperiodinisastanciMIPovabalkanskihzemalja,kaoi redovnisastancivisokihfunkcioneraministarstava.Usaglaenojeodravanjeinekolikoministarskih 105

sastanakauraznimoblastima,kaoidrugevrstesaradnje(parlamentarnisastanci,akademije,novinari, nevladinasaradnja). DrugakonferencijaMIPodranajeuTirani,od24.do25.10.1990.NaKonferencijijepodrano dalje institucionalno jaanje ovih sastanaka: sastanci ministara inostranih poslova, kao i sastanci ministaraprivredeitrgovine,odravalibisejednomgodinje,asastancivisokihfunkcioneraMIPa2 puta godinje. Pored toga, predviena je i mogunost sastanaka na nivou efova drava ili vlada. PredloenojeformiranjeBalkanskogforuma,nakomebiseodravaliperiodinisastanci,zatim stvaranjeBankezarazvojBalkana,Institutazaprouavanjebalkanskeekonomskesaradnje(uAtini), konferencijeobezbednostiisaradnjinaBalkanuidrugihformiiinstitucijamultilateralnesaradnje. Predvidjenojeiodrzavanje,utoku1991,dvadrugasusretanaministarskomnivou(zatransportuTirani izazdravstvouTurskoj). KonferencijeMIPsupredstavljalejakpodsticajzarazvojmultilateralnesaradnjeunizuoblasti. Takosenavodi,dajeuperioduod1988.godinepado1990,odranovieod20sastanakanavladinom nivouioko13susretananevladinomnivouporaznimtemama.Odrzanisuministarskisastanciu oblastima: saobraaja (Beograd, 1988); spoljne trgovine (Ankara, 1989); industrije i transfera tehnologije(Bukurest,1989),energetike(Tirana,1990). OrganizovanisuisastancieksperatazaizraduKonvencijeoekolokojzatitiBalkana,sastanak komitetazaseizmikuzatituBalkana,sastanci eleznica,sindikata,univerziteta,automoto saveza, gradonaelnikaglavnihgradova. U okviru parlamentarne saradnje, odran je u Bukuretu, maja 1991, sastanak komiteta za spoljne odnose nacionalnih parlamenata na kome je, takoe, podnesen niz predloga za saradnju u raznimoblastima(komore,odbrana,komunikacije,kultura). RaspadJuimaojevelikiuticajnazastojpregovarakogprocesanaBalkanu.Sledeakonferencijaje odranatekuSofiji1996.KonferencijaministarauSofijiznailajeobnovusaradnjealiodpoetkauz naglasakdaovakvasaradnjaimatradicijuiistoriju.Onaodtadanosinaziv PROCESSARADNJE JUGOISTONEEVROPE. 56.Saradnjabalkanskihdravananivouvladainevladinomnivou. NANIVOUVLADA OkonanjemratauBIHikrizenatlubiveJugoslavijeizbegnutojedaljekonfrontiranjeuodnosima balkanskihzemaljaistvorenepretpostavkezastabilizacijuuregionu.Iakosuuetnikimkonfliktimau BIHiu iremprostorubiveJugoslavijeverskerazlikeigralevelikuulogu,usutinijebilare o jednomdalekoiremsukobuinteresa.Prestankomrata,prestalojepregrupisavanjebalkanskihzemalja premaverskimkriterijumimaiafinitetima.Timesustvorenepretpostavkezanormalizovanjeprilikana Balkanuiprojektovanjeuihiirihbalkanskihinicijativa. Sastanovitageopolitikebalkanskasaradnjanavladinomnivoumoglabidaseodvijauvie pravaca: 1. BALKANSKOBALKANSKA SARADNJA podrazumeva saradnju svih balkanskih drava u koordinatamaBalkanskogpoluostrva.Razvojovesaradnjeviejeliionahodpomukama,sobzirom dasubalkanske,evropskeisvetskesileuXXvekuvieupuivalenasukobnegonasaradnju.Zakljuci kojisemoguizvuiizovesaradnjesu: a)Ovakvasaradnjabibilajedinaalternativanjihovimmeusobnimsukobima. b)Uovojsaradnjitrebadauestvujusvebalkanskezemljekakoonenebibilekorienezapromociju interesajednihprotivdrugih. c) Na dnevni red bi trebala postepeno da dou i politika pitanja u suprotnom predstavlja samo 106

odlaganjenagomilanihpolitikihproblema. 2.BALKANSKODUNAVSKASARADNJApodrazumevasaradnjubalkanskihpodunavskihzemalja (SCG, Hrvatska, Rumunija, Bugarska) sa evropskim podunavskim zemljama (Nemaka, Austrija, Maarska).Ciljovesaradnjejeukljuivanjebalkanskihzemaljau irievropskiprostor,aakteriove saradnjenemorajubitisamozemljekrozkojeprotieDunav,veidrugekojeinklinirajuslivuDunava. 3.BALKANSKOMEDITERANSKA SARADNJAod10balkanskihdrava,6ulazeukordinate mediteranskogbasena:Turska,Grka,Albanija,SCG,Hrv,Slo,BIH. Bugarska iRumunijaizlaze naCrnomore kojejepovezanosaMediteranom. Uprkos sporovimai antagonizmimaizmedjuovihzemalja,privredni,ekonomski,saobraajniituristikiinteresinameu saradnjuubalkanskomediteranskojoblasti.AkoDunavpovezujeBalkansaEvropom,Mediteranga povezujesasvetom. 4.BALKANSKOCRNOMORSKASARADNJA3balkanskezemljeizlazenaCrnomore:Rumunija, Bugarska,TurskaalilaniceEkonomskezajednicezasaradnjuucrnomorskomregionujosuiGrka, Albanija,SCG,BiH,Makedonija.Verovatno eizvanovesaradnjeostatiHrvatskaiSlovenijakoje smatrajudaihtakvemultilateralneinicijativeodvajajuodsrednjeevropskogpolitikogiekonomskog ambijenta. Iako Crno more izgleda geografski daleko ono je veoma prisutno u balkanskoj istoriji (posebno Turska i Rusija). Ova saradnja je znaajna kako zbog povezanosti Crnog mora sa Podunavljem,takoisaMediteranom. SapolitiketakegleditanoveinicijativezasaradnjunavladinomnivounaBalkanumoguseprema svojimnosiocimapodelitina: a)OnekojezapoinjunasamomBalkanu b)OnekojejeiniciralaEvropa c)OnekojesuiniciraleSAD a)OnekojezapoinjunasamomBalkanu: Sastanciministara svihbalkanskihzemaljasvihresora(uokviruSEECPailivannjega) toje najboljimoguiputzarazvojsaradnjeupodrujimaodivotnogznaajazasvenjih.Sastanciministra inostranihposlovadoprinosedinamiziranjusaradnjeipodizanjunaviinivo,nivopremijera,paiefova drave,imebisestekliuslovizarealizovanjeidejeoodravanjusamitabalkanskihzemalja. SaradnjaparlamenataodvijasenabilateralnojosnoviiuokviruInterparalmentarneunije.Formiranje Balkanskekonsultativneskuptine1955.trebalojedabudezaokruenasaradnjauokviruBalkanskog saveza. Uspostavljanjezoneslobodnetrgovine (CEFTA)idejajeveomakorisna,jerpredstavljafaktiki pripremanjebalkanskihzemaljazaulazakuEU. b)RegionalnipristupEUZarazlikuodzemaljakojesuule2004.zemljenaBalkanuimajuratno iskustvokojepovlainiznovihuslovaporedonihizKopenhagena:povratakizbeglihlica,saradnjasa Hagom,potovanjeDejtonskogsporazuma... c)AmerikainicijativazasaradnjuuJugoistonojEvropi(SECI)Njihovaprvaidejajebiladapodre razvojtzv.JunogBalkana,aposleokonanjaJukrizeSADiznosinovimehanizamsvogprisustvau ovomdelusvetalansirajuiovuinicijativu1996.NovainicijativajedobilanazivInicijativazasaradnju uJugoistonojEvropi.Obuhvatasvebalkanskezemljeuciljuzajednikihinfrastrukturnihprojekata, podsticanjemprivatnihinvestitoraiuklanjanjemadministrativnihprepreka. NEVLADINESARADNJE Ovasaradnjapoelajeveomarano,sredinom30ihuporedosarazvojemsaradnjenapolitikomi nepolitikom planu meu balkanskim dravama i u tom periodu saradnja na nevladinom nivou se odvijalaumedicinskoj,naunoj,univerzitetskojikulturnojoblasti. 107

Alipotojeutomperiodupasvedokrahasocijalizmauovimdravamanevladinsektorbionerazvijen (potisnutocivilnodrutvo),znatnijasaradnjanaovompoljupoinjeneposrednopreizbijanjaJukrizea paralelnosaministarskimkonferencijamakadajeporeddravnih11sastanakaodranoi13sastanaka nanevladinomnivou. UperiodudezintegracijeSFRJovasardnjajezamrladabikasnijeopeto ivela.Civilnodrutvosebudi idanasuSCGdelujenekolikostotinaNGOaslinajesituacijaisazemljamauokruenju. 57.UlogaPaktaostabilnostiuJugoistonojEvropinaBalkanu PaktzastabilnostJugoistoneEvropepredstavljaprviozbiljanpokuajmeunarodnezajednice dakrizuupodrujuJugoistoneEvropeipolitikuintervenisanjaradizaustavljanjatekrizezameni konstruktivnompreventivnomstrategijom.Paktostabilnosti,meutim,nijereceptkojisuevropske diplomatske kancelarije pripremile iskljuivo za balkanske zemlje. Prvi Pakt namenjen zemljama istoneicentralneEvrope,predloenje1993.godine.Zvaninitvoracteidejebiojefrancuskipremijer EduardBaladir,kojijepodutiskomneuspehaEUdazaustaviratnaprostoruSFRJ,aprila1993.godine predloio usvajanje jednog panevropskog dokumenta, kao i sklapanje serije bilateralnih sporazuma kakobiseizbeglislinisukobiubudunosti.IdejujeprihvatilaEU,kaodeosvojezajednikespoljnei bezbednosnepolitikeipovezalajesastvaranjemuslovazairenjenaIstok. DeklaracijaoPaktuostabilnostiuJugoistonojEvropijeusvojenanaministarskomsastanku 1999.uKelnu.Ovimdokumentomje,nainicijativuEU,vieod40zemaljaiorganizacijanasebe preuzelo obavezu pruanja podrke zemljama Regiona u njihovim naporima da unaprede mir, demokratiju,potovanjeljudskihpravaiekonomskiprosperitet,radipostizanjastabilnostiu itavom Regionu. Osnivaka povelja sastoji se iz 8 delova: uesnici, naela, ciljevi, mehanizmi, saradnja uesnika,regionalneinicijative,koordinacija,primenaimehanizminadzora. U Osnivakom dokumentu Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope, Evropska Unija, koja je u Paktu preuzela vodeu ulogu, prihvata obavezu da Jugoistonu Evropu priblii perspektivi pune integracije u svoje strukture, ukljuujui, u konanosti, i punopravno lanstvo. Evropska unija je iste godine (1999.) kada i Pakt lansirala i inicijativu pod nazivom Proces stabilizacije i pridruivanja (SAP). Kao i prilikom iniciranja Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope, tako se i prilikom formiranja SAP polo od uverenja da su regionu, kao pretpostavke mira i stabilnosti, nuno potrebne stabilne demokratske institucije, vladavina prava i trina ekonomija. CiljPaktabitrebalodabudedugoronastabilizacija,bezbednost,demokratizacijaiekonomska obnovairazvojregiona.Uesnicesuseobavezaledasaraujuuciljusmanjivanjanapetosti,jaanja demokratskihprocesa,razvojadobrosusedstva,trineprivrede,borbeprotivorganizovanogkriminala, povratkaizbeglica PolitikaPaktazasnovanajenasledeimosnovnimiskustvimaipostulatima:Prevencijakonflikata i jaanje mira mogu biti uspeni samo ako istovremeno zaponu u sledea tri kljuna sektora: 1) stvaranje uslova opte bezbednosti, 2) stvaranje odrivih demokratskih sistema, 3) podsticaj ekonomskomrazvojuidrutvenomblagostanju. PaktostabilnostijeformalnopodokriljemOEBSa, topodrazumevainjihovokorienjeorganaove organizacije.On,dakle,nijeposebnameunarodnaorganizacijaineposedujenezavisnafinansijska sredstva,kaonistrukturuzaimplementacijuprograma. UesniciPaktasupodeljeniu3grupe: 3. zemlje uesnici: Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Maarska, Rumunija, Slovenija, Makedonija, Turska. Unutar ove grupe postoji podpodela na korisnike Pakta (mogu da oekuju finansijsku pomo) i ostale (Maarska, Slovenija, Turska). SRJ je ukljuena u 108

punopravnolanstvo2000.godine,adanassuSrbijaiCrnaGorapunopravnelanice; 4. zemljepomagai:laniceEU,SAD,Rusija,Kanada,Japan,vajcarska,Norveka; 5. ostali:meunarodneorganizacije,meunarodnefinansijskeinstitucije,regionalneinicijative. Uorganizacionomsmislu,PaktzastabilnostseoslanjanaSpecijalnogkoordinatora(poslednjijeg. ErhardBusek,Austrija)8 injegovtimodtridesetaksaradnika.Kancelarijaspecijalnogkoordinatora nalaziseuBriselu.SpecijalnikoordinatorpredsedavanajznaajnijimpolitikiminstrumentomPakta stabilnostiRegionalnimstolom,uokvirukojegfunkcioniutriRadnastola: RadnistoI:Demokratizacijailjudskaprava; RadnistoII:Ekonomskarekonstrukcija,saradnjairazvoj; RadnistoIII:Bezbednosnapitanja:bezbednostiodbrana,pravosueiunutranji poslovi. EvropskojkomisijiiSvetskojbancipoverenojedakoordinirajuaktivnostipruanjaekonomske pomoiRegionu. Dugorono postavljeni ciljevi konkretizovani su na niim organizacijskim nivoima. Tako je u okviru Pakta nastao itav niz posebnih programa i inicijativa usmerenih ka postizanju kratkoronijih i ue postavljenih ciljeva Inicijativa Pakta stabilnosti protiv organizovanog kriminala (SPOC), Inicijativa Pakta stabilnosti protiv korupcije (SPAI), Regionalna inicijativa za migracije, azil i izbeglice (MARRI Regionalni forum) Regionalni centar za pomo pri kontroli oruja, verifikaciji i implementaciji (RACVIAC)... Prednosti ove inicijative su: spremnost EU da je podri na visokom politikom nivou, visok politiki profil inicijative, pokuaj vee koherentnosti izmeu politikih, vojnih i ekonomskih elemenatasaradnje. Nedostaci:nejasanodnosSADinekihdrugihzemaljapremainicijativi,utisakkonkurencijesa InicijativomzasaradnjuuJIE,indirektanpristupfinansiranju. ZatojeregionalnasaradnjanaBalkanuvana?Prvo,jersenekeoblastimogunajboljeregulisatina regionalnomnivou.Drugo,jerjetopredusloviinstrumentevroatlantskihintegracija,alinenjihova zamena. ta je Pakt za stabilnost uradio na planu saradnje? Uvrstio je veze u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, ojaao vladinu, ali i parlamentarnu kooperaciju, pomogao irenjuCEFTAaranmana,podraoosnivanjeKomisijezarekuSavu,umnoioprojektelokalnih samouprava, predloio potpisivanje Sporazuma o energetskoj zajednici, pomogao optem sazrevanjuregiona,bezbednosnojstabilizacijiitd. Panja:KancelarijaPaktazastabilnostzatvorenajejuna2008.godine.Dakle,Paktdanasviene funkcionie,negojeintegrisanunovuinicijativuRegionalnisavetzasaradnju.Vremenomje potrebazaovakvominicijativomkao tojebioPaktpostalazastarela,irazmiljaloseostvaranju noveorganizacije(ilinekogtela)kojebibilonjegovsukcesor,aodlikovalobisesamostalnijim radomuskladusaostvarenimnapretkomuodnosimaizmeuzemaljaJugoistoneEvrope. Poslednji sastanak Regionalnog stola Pakta odran je u Sofiji, poetkom 2008. Na njemu su dovrenisviprocesitransformacijePaktazastabilnostJugoistoneEvropeuRegionalnisavetza saradnju(RCCRegionalCooperationCouncil).Tadajeusvojeniosnivakiaktnovogokviraza saradnju, i zvanino izvrena predaja dunosti sa Pakta na Savet. SEECP (Proces saradnje u
8

Interesantnojedajeg.BusekaprofesorSiminapredavanjimapominjaoukontekstupropagiranjaneegatojenazvao "neohabzburkom idejom ili renesansom", tj. osovinom Be Minhen iji se ekspanzionistiki planovi za Balkan razlikujuodidejaBerlina(kojijeuvekvodiovieraunaoistoku,uodnosunajugoistokEvrope),prim.M.S.

109

JugoistonojEvropi)jeodigraovelikuuloguuprocesimatransformacije.Naime,prvagodinja sednicaRegionalnogsavetazasaradnjuodranajezajednosa,tj,nasastankuministaraspoljnih poslovaProcesasaradnjeJugoistoneEvrope(SEECP).RCCje,moglobiserei,nastaoufebruaru 2008.uSarajevusvojevrsnim(neba prostimibukvalnim)objedinjavanjemProcesasaradnjeza JugoistonuEvropuiPaktazastabilnostJugoistoneEvrope,aupotpunostijepostaofunkcionalan umajuistegodine.Znai,RCCjeoperativnarukaSEECPa,zapravo,formalnodelujeunjegovom okviru, premda ima odreenu samostalnost u radu. RCC je sada najznaajniji instrument meuodnosadravaJugoistoneEvrope.Inae,idejaokreiranjuRCCipreuzimanjumandataod Paktaozvanienajejo nasastankuRegionalnogstolauBeogradu9,2006.godine,posleopsenih konsultacijasasvimuesnicama.NasleePakta,zakljuenojetada,neenipotobitidovedenou pitanje.Savet,kojizamenjujePaktzastabilnost,koordinisaeaktivnosti,ukljuujuiunapreenje privredeiinvesticija,slobodnetrgovine,saradnjeuenergetskomsektoruiuborbiprotivkriminalai korupcije. RCC ima ukupno ak 45 lanica, i sastoji se od lanova SEECPa, Evropske unije (predstavljene kroz Trojku), UNMIKa, donatorskih zemalja, meunarodnih organizacija, meunarodnihfinansijskihinstitucijaitd.Onjepraktinosponaizmeu,sjednestraneEvropske komisijeiEvropskeunije,isdrugezemaljaregionajugoistoneEvrope.Usvojojorganizacionoj strukturiRegionalnisavetzasaradnju,poredSekretarijatauSarajevuimaeiKancelarijuzavezusa EUsaseditemuBriselu.GodinjisastanakSavetaodravaseuistovremeinaistommestukadai samiti Procesa saradnje u Jugoistonoj Evropi (SEECP), na nivou predstavnika visoke administracijezemalja lanica.IzmeudvagodinjasastankaRCComrukovodiOdbor,kojise sastojiodnacionalnihkoordinatora(obinoslubenikaMinistarstvaspoljnihposlovazaduenihza regionalnusaradnju)ipredstavnikaEvropskeunije.OdborompredsedavaGeneralnisekretarRCC. Na elu sekretarijata Saveta za regionalnu saradnju trenutno je g. Hidajet Bievi, poznati diplomata. Sekretar priprema sastanke Odbora koji se deavaju na svaka 3 meseca, obavezno konsultujuidravuPredsedavajuegSEECPa.Odlukesedonoseiskljuivokonsenzusom.RCC posedujenezavisnafinansijskasredstva.BudetSavetazaregionalnusaradnjujefiksnih3miliona evra,ipopunjavaseoddravaSEECPa,EUidonatorskihorganizacija(po1/3).Unastojanjuda daljeunaprediodnosesazemljamauokruenju,iuvaavajuiznaajregionalnesaradnjeuprocesu evropskih integracija, Srbija e i ubudue pruati konstruktivan doprinos aktivnostima na konstituisanjuRegionalnogsavetazasaradnju. AktivnostiRegionalnogsavetazasaradnjubiefokusiranenasledeeoblasti:ekonomskiisocijalni razvoj, razvoj infrastrukture i energetika, pravosue i unutranji poslovi, saradnja u sektoru bezbednosti i jaanje ljudskih potencijala. Predvieno je da parlamentarna saradnja zemalja jugoistone Evrope obuhvati sve pomenute prioritete. Glavni partner Saveta kada je re o parlamentarnojsaradnji uJugoistonojEvropijeRegionalnisekretarijatzaparlamentarnusaradnjuuJugoistonojEvropi smetenuSofiji. Sa prestankom rada Pakta, ne znai i da se procesi stabilizacije i inostrane podrke Balkanu zavravaju.Naprotiv,saRCComsepokuavaobjedinjenjenaporakaevroatlantskimintegracijama regiona,itonatajnain to esamedraveJugoistoneEvropeorganizovatiioblikovatiprojekte. Naglasakjenaizvornimidejamairealizacijama,anenanametanjuodstraneEUiliSADa. 58.ProcessaradnjezemaljaJugoistoneEvrope
9

JedanodistaknutihlanovatimazaduenogzaosmiljavanjeprocesatransformacijePaktauRCCbiojeiGoran Svilanovi.prim.M.S.

110

SapotpisivanjemDejtonskogsporazumaismirivanjemsituacijeuBosniiHercegovini,stvorenisu uslovizaobnovuregionalnesaradnjenaBalkanu,alipoddrugaijim,novimnazivom:Konferencijao stabilnosti, bezbednosti i saradnji zemalja Jugoistone Evrope kao i sa novim uesnicima. Ova inicijativajepokrenuta1996.godineipredstavljalaje inicijativusamihbalkanskihzemalja.Proces saradnjeuJugoistonojEvropi(SouthEastEuropeanCooperationProcesSEECP)pokrenutje1996. godine,nasastankuKonferencijepodpredsedavanjemBugarske,uSofiji.DraveJugoistoneEvrope poloilesutemeljeregionalnesaradnjesciljemstvaranjaklimepoverenja,dobrosusedstvaistabilnosti. Punopravne lanicesu:Srbija,Makedonija,Grka,Turska,Rumunija,Bugarska,iAlbanija(zemlje osnivai).BosnaiHercegovina jepristupila2001.godine,Hrvatskajepristupila2004.,aMoldavija 2006.godine.CrnaGoraje2007.godinesteklastatuspunopravnelanice. PosebanznaajSEECPajeutomedajetoproceskojijeizvorniobliksuivotadravaregionanastao nanjihovsopstvenipodsticaj,anenatemeljuinicijativaodstranedrugihmeunarodnihorganizacijaili drava. U tom smislu SEECP se trenutno nalazi u procesu dodatnog jaanja i profilisanja, kao autentiniglasJugoistoneEvropekomplementaranprocesupridruivanjuEU,SECIu,CEIuitd.Ovaj jeprocespovezansistovremenimpostupnimprestankomdelovanjaPaktazastabilnost. OsnovniciljeviregionalnesaradnjeuokviruSEECPaodnosesenajaanjebezbednosneipolitike saradnje,intenziviranjeekonomskihodnosaisaradnjenapodrujuopteljudskedimenzije,demokratije, pravosua i borbe protiv ilegalnih aktivnosti. Namera je SEECPa da se jaanjem dobrosusedskih odnosa,preobraajem regionaupodrujemiraistabilnostiomoguipribliavanje lanicaProcesa evropskimievroatlantskimstrukturama. SEECP je regionalni neinstitucionalizovani proces koga koordinira drava Predsedavajui. Predsedavanje SEECPom traje godinu dana i rotira se meu dravama uesnicama. Drava koja predsedavapredstavljaProcesnameunarodnimsastancimaidomainjegodinjemsastanku efova dravaivlada,sastankuministaraspoljnihposlovainavie(najee4)godinjihsastanakapolitikih direktora,kaoisastanakaresornihministara. GlavniciljeviSEECPasu: razvojstabilnosti,bezbednostiidobrosusedskihodnosa intenziviranje multilateralne, ekonomske i trgovinske saradnje u regionu, posebno prekogranine suaadnje, poboljanje saobraaja, komunikacija i energetske infrastrukture, ulaganja i podsticanje investicija jaanjesaradnjenahumanitarnom,socijalnomikulturnompolju saradnjanapoljupravdeiunutranjihposlova,zaborbuprotivorganizovanogkriminala,ilegalne trgovinedrogomiorujemiterorizma Prethodne zemlje Predsedavajui su: Grka (1997.), Turska (1998.), Rumunija (1999. 2000.), Makedonija(2000.2001.),Albanija(2001.2002.),SrbijaiCrnaGora(2002.2003.),Bosnai Hercegovina(2003.2004.),Rumunija(2004.2005.),Grka(2005.2006.),Hrvatska(2006. 2007.)iBugarska(2007.2008.). Sastanci ministara spoljnih poslova su se odravali: Sofija 1996, Solun 1997, Istanbul 1998, Bukuret1999,Skoplje2000,Tirana2001,Beograd2003.itd..

111

NaSofijskojkonferenciji,oblastisaradnjesupodeljeneu4grupe: 9. politikiodnosi(dobrosusedstvoipoverenje); 10. regionalnaekonomskasaradnja(trgovina,investicije,ivotnasredina); 11. humanitarnasaradnja,ljudskaprava; 12. pitanjaunutranjihposlovaipravosua(terorizam,vize,imigracija). Solunskadeklaracija sadrislinupodeluoblastisaradnjekaoiSofijska,razmatrasesituacijau AlbanijiiBosniiHercegovini,kaoiusklaivanjedelovanjasadrugimregionalniminicijativama itd. Sastanak na Kritu je znaajan jer je pruio mogunost predstavnicima pojedinih zemalja da u meusobnimsusretimapokuajudareenekeozbiljneprobleme(sporGrkeiTurskeokoEgejskog mora;istorijskisastanakpredstavnikaSRJiAlbanije).Ovajsastanakpredstavljavrhunacrazvoja multilateralnesaradnje. UIstanbulu susviministriizrazilidubokuzabrinutostzbogsituacijenaKosovuipredlo ilisu odreenemere. Drugisastancinisubiliposebnoznaajni;trebamodapomenutisamiteu Antaliji (zemljetreba zajedno da reavanju regionalna pitanja, osnovan Regionalni centar za promociju trgovine), u Bukuretu(usvojenaPoveljaodobrosusedstvuuJugoistonojEvropi)itd. USkopljujeSRJvraenolanstvo(1999.SRJnijebilauBukuretu,jerjebilaiskljuena),aBosna i Hercegovina prelazi iz statusa posmatraa u status punopravnog lana, dok Hrvatska postaje posmatra. SAMITI KONFERENCIJE ministara spoljnih neformalni sastanci poslova efovadravailivlada Krit,Grka1997. Sofija,1996,bezueaMakedonije Antalija, Turska Solun,1997. 1998. Bukuret,Rumunija Istanbul,1998. 2000. Skoplje,Makedonija Bukuret,1999.bezueaSRJ 2001. Tirana, Albanija Tirana,2001. 2002. Beograd, Srbija, Sarajevo,BiH,2003. 2003. Sarajevo, B i H, Bukuret,Rumunija,2004. 2004. Pomorje,Bugarska, Zagreb,Hrvatska,2007. 2008. PoveljaodobrosusedskimodnosimaizBukuretapredstavljadosadanajviistependeklarativne diplomatijeisaradnjena emuseizasnivaprocesmultilateralnesaradnjeuJugoistonojEvropi. Njene okvire ine politika saradnja, koja ukljuuje pitanja bezbednosti i stabilnosti, razvoj privrednesaradnjeisaradnjeuoblasti ivotnesredine,kulture,pravosuaiunutranjihposlova.To suujednoiciljevi(jaanjebezbednosneiekonomskesaradnje,injenoproirenjenahumanitarne 112

oblasti). Pored Povelje o dobrosusedskim odnosima, Sofijske i Solunske deklaracije, vaniji dokumenti usvojeni u okviru SEECP su: Beogradska deklaracija (2003.), Sarajevska deklaracija (2004.), Zajedniki stav ministara pravde i unutranjih poslova (Bukuret, 2004.), Skopski akcioni plan (2001.), Memorandum o razumevanju (Bukuret, 2004.). Kao to im i imena kau, akti su neobavezujuiiuglavnomneformalnog,deklarativnogkaraktera, tojeiinaenajveazamerka ovomregionalnomforumu. OdlukaotransformacijiPaktastabilnostipotvrenajenaSamituProcesasaradnjeuJugoistonoj Evropikojijeodranumaju2007.godineuZagrebu,kadajeusvojenStatutRCCiodluenoda seditenjegovogSekretarijatabudeuSarajevu. ProcessaradnjejugoistoneEvrope(PSJIEiliSEECP)jo uveknijepostao vrstomeunarodno telo,onnemanikakavposebandokumentosvojojorganizacijipoputstatuta.Osnovnorukovodee telosusastanciministarainostranihposlova,a aknioniseneodravajuredovno.Nastankom SEECPa otvorena je mogunost poboljanja opte atmosfere u regionu, nakon tekog perioda. Sastancisupozitivnouticalinajavnomnjenjedrava lanica,painainostranejavnosti.Ciljevi procesa su, meutim, uopteni i apstraktni i nedostaje politika volja (a i sredstva, naroito finansijska) dasesprovedu ak idoneteodluke(na primerosastancima ministara nasvaka3 meseca). Kadaseradiouesnicima,hendikeppredstavlja injenicadasvezemljenastale raspadomSFRJneuestvujuaktivnouovomprocesu(npr.Slovenija),iakojeSFRJbilapokretai aktivniuesnikovesaradnje,aHrvatskaiBosnaiHercegovinasugeografskiikulturnodeoovog prostora.Odreenibilateralniproblemiizmeupojedinihzemaljasutakoeuticaliioptereivalirad sastanaka(TurskaGrka,SRJAlbanija,GrkaMakedonija,iskljuenjeSRJ). Velikajesuprotnostizmeu irokogkrugapredvienihtemazasaradnjuimalo donetihreenjairezultata.Razlogjetosenijepunoodmaklouprocesuinstitucionalizacije;idalje svefunkcionienaprincipuadhocmeudravnekonferencijebezikakvihtela.Aoiglednojedase ciljevinemoguostvaritibezmetoda,organasprovoenjairokova. No,promovisanjemRCCa(Regionalnogsavetazasaradnju)10,godine2008.,otvarasemogunost za vru,netoinstitucionalizovanijusaradnjuuregionu.RCCjeupravonastaonaministarskoj konferencijiSEECPa,injegovigodinjisastanciseodravajuzajednosasastancimaProcesaza saradnjuJugoistoneEvrope.tavie,RCCudobrojmeridelujeuokvirimaSEECPa,izvaninoje podnjegovimokriljem;iakoimastalnisekretarijatuSarajevu(administrativni,operativniorgan), kaoiOdborkoji,meutim,dnevniredmoradausaglaavasaPredsedavajuimSEECPa.Paktza stabilnost Jugoistone Evrope je "utopljen" u Regionalni savet za saradnju, to svedoi o elji balkanskihzemaljadasamostalnoicelovitooblikujuiusklaujusvojuraznovrsnusaradnju.RCCje sadanajvanijainstancasaradnje,austvarijeproduetakProcesasaradnjeJugoistoneEvrope,ili, slobodnije reeno, njena dopuna Paktom za stabilnost. Srbija je potpisala Sporazum o seditu SekretarijataRegionalnogsavetazasaradnjusaBosnomiHercegovinomnaneformalnomsastanku ministaraspoljnihposlovazemaljaProcesasaradnjeuJIEuPlovdivu. 59.InicijativazasaradnjuuJugoistonojEvropi(SECI) SECI spada u red onih inicijativa za saradnju na Balkanu koje su nastale posle potpisivanja ugovora o miru u Bosni i Hercegovini iz Dejtona/Pariza, i rezultat je napora za prevazilaenjem postkomunistikihipostkonfliktnihproblemaregiona.
10

Pogledatiipitanje57,prim.M.S.

113

PokrenutajeodstraneSADnasastankuvisokihfunkcioneraOEBSauPragu,1996.godine, madajeidejaonjenompokretanjulansiranauevroatlantskim(nesamoamerikim)krugovimamaja 1995.godineuBeu.Osnivakasednicajeodranauenevidecembra1996.godine. Ciljinicijativejepodsticanjesaradnjezemaljaregiona,kaoiolakavanjenapretkaJugoistone Evropekaevropskimintegracijama.Definisanajekaoforum,nakomesepredstavnicidravauesnica sastajuradidiskusijeozajednikimregionalnimekonomskimproblemima,bezbednosnimproblemima ipitanjimaizoblastiivotnesredine.SediteInicijativejeuBeu. FormiranjeifunkcionisanjeSECIajepotpomognutoodstraneOEBSa,aliiodEkonomske komisijeUjedinjenihnacijazaEvropu(UNECE). Zemlje lanice (13)su:Albanija,BiH,Bugarska,Grka, Hrvatska,Maarska,Makedonija, Moldavija,Rumunija,Slovenija,Turska,Srbija,CrnaGora. SlovenijaiHrvatskasuuprvovremeodbiledabudupunopravne lanice eleidaizbegnusvako povezivanjesaprostoromprethodneSFRJ.NakonamerikogpritiskaSlovenijajeprihvatila lanstvoa Hrvatskajeduevremeostalaposmatra.SRJjepostala lanica2000.godine,aposlerazdruivanja suoberepublikeusvojstvupunopravnelanice. Zemlje koje pruaju podrku: Austrija, Italija, Rusija, vajcarska i SAD. Na sastancima uestvujuiEU,Evropskakomisija,Evropskabankazaobnovuirazvojiregionalniforumi. SECIjezamiljenakaomestoolakavanjakomunikacijeistvaranjanove,nareavanjeproblema usmerenekulturezemaljaJugoistoneEvrope,kaosredstvaodrivograzvojasvih lanica.SECIje usmerena na ekonomska i ekoloka pitanja, a najee deluje u sektorima saobraaja, energetike, podrke privatnom sektoru i zatiti ivotne sredine. Na desetogodinjicu rada (2006.) izvrena je procenadotadanjihrezultata,idolojedoizvesnogpreusmeravanjaaktivnostikaznatnokonkretnijim projektima.JedanodrazlogaovihpromenabilajeidelatnostPaktazastabilnost,kojijepreuzeou prilinojmeribavljenjebezbednosnimipolitikimpitanjima.SECI,meutim,postajeglavnainstanca saradnjezanpr.pitanjaDunava,kaoisaobraaj,navigaciju,infrastrukturneprojektedunavskeregije, svepodokriljemprojektaProcessaradnjenaDunavu,(DPCDanubeCooperationProcess).Takoe, SECIjepokrenulaiprojekatPIDIN(PartnershipfortheImprovementofDanubeInfrastructureand Navigation),ukomeuestvujuidraveiprivatnekompanije.Inicijativasetrudidapokrenesaradnjuu mnogimoblasima,nesamoonimkojasuizriitonabrojana;sluikaomestmeudravamaregionai insistirananjihovojsamopomoi.Njenprvenstveniciljnijepomospolja,negoosposobljavanjelanica dasamedelujuusvoju,iukoristregije.Radisenauspostavljanjuklimepoverenja,razmeniznanjai iskustva,ukljuivanjaprivatnogsektorauprojekteodjavnogznaajaitd.Politikiprofiloveinicijative nijenajvii(ambasadoriiliviidravnifunkcioneri).Ipakonajeiniciralanizznaajnihprojekatai uspela je da igra komplementarnu ulogu u nizu balkanskih inicijativa popunjavajui uska grla u projektimasaradnje. Glavnatelasaradnje: 1) Programskikomitet: inegazvaninicidrava lanicaInicijative. Komitetjetelokojedonosi odluke,odreujeprioritetsaradnjeirazmatranapredakkojijepostignut. 2) Koordinator: formalno ga postavlja predsedavajui OEBSa, nakon konsultacija sa ostalim lanicama.Dosadanjikoordinatornijebioizzemalja lanicaveizzemaljakojepodravaju Inicijativu. On koordinira sa zemljama SECI, predsedava Programskim komitetom, prati njegoveodluke,prikupljafinansijskasredstvazaprojekte.TrenutnojetoErhardBusek,kojije ujednoibioKoordinatorPaktazastabilnostJugoistoneEvrope. 114

3) Projektnagrupa:radnagrupakojapriprematehnikeifinansijskestudijeizvodljivostiinastoje da pronausponzoreza projekte.Onadirektnone realizuje projektenegonastoji daokupi zemljeipronaefinansijskuinstitucijukojabigarealizovala. 4) Poslovnisavetodavnisavet:okupljaugledneposlovneljudeizzemaljaregionauciljuveeg ukljuivanjaprivatnogsektorauaktivnostiSECI.Ovajorgansesastaje4putagodinje. 5) TehnikupodrkupruasekretarijatEkonomskekomisijezaEvropuUNizeneve;onpriprema predlogeprojekatazaProgramskikomitetizaradnegrupe,saradnjasadrugimtelimaUN, pruanjekonsultativnihisavetodavnihuslugauokviruradnihgrupaitd. Dosadanjirezultatizakljueniaranmani: 17. Memorandumorazumevanjuzaolakanjeiliberalizacijumeunarodnogdrumskogtransporta robauJugoistonojEvropi,1999.godine; 18. Memorandumotrgovinskimitransportnimolakicama,2000.godine; 19. Sporazumosaradnjiuprevencijiiborbiprotivprekograninogkriminala,1999.godine; 20. Memorandumorazumevanjuorazmeniinformacijaizmeutritahartijaodvrednosti. Ipak, moda najznaajniji projekat Inicijative dosada je Projekat olakavanja prelaska granice (BorderCrossingFacilitationProject),u ijesvrhejeotvoreniposebanCentar.CentarInicijativeza saradnjuuJugoistonojEvropi(SECICenter)jeoperativnaregionalnameunarodnaorganizacijakoja pribliavapolicijskeicarinskevlasti13dravaovogdelaStarogkontinenta.Osnovanje1999.godine nakonpotpisivanjaSporazumaosaradnjiuprevencijiiborbiprotivprekograninogkriminala.SECI Centar nudi vrednu podrku nacionalnim izvrnim agencijama stvarajui pouzdano okruenje za razmenu informacija, produbljenje znanja, zajedniko planiranje i usaglaenu akciju na polju prekograninogkriminala.ProstorijeCentrasujedinestalneprostorijeSECIaporedseditauBeu,i nalazeseujednomdeluzgraderumunskogParlamentauBukuretu11. ZatojeCentarInicijativezasaradnjuujugoistonojEvropijedinstven: - Policijeicarinefunkcioniujednasadrugomudirektnojsaradnjinazajednikimprojektima; - Njegoviprojektisenepreklapajusadrugiminicijativama,zato toovonijepolitikasaradnja, vepraktino,realnooperativnoudruivanje; - OnradipodvostvomipotujepreporukeiuputstvaINTERPOLaiWCOa(WorldCustoms Organization). Operativneaktivnosti SECICentra seodvijajuuokvirima7zadatakakojiseti u:spreavanja trgovinedrogom,trgovineljudima,kraevozila,krijumarenjaicarinskihprekraja,finansijskihi kompjuterskihzloina,terorizma,ijaanjabezbednostibrodskihkontejnera. PrednostInicijative:uticajnajavnosturegionu,konkretniprojekti,dobroizabraniprojekti. Nedostaci:suvietehnikiorijentisan,bezjasnepolitikekomponente,ogranienbrojprojekatau odnosunabrojproblema,nedovoljnafinansijskapodrka,odreenakonkurentnostpremaPaktuza stabilnost. 60.Centralnoevropskainicijativa(CEI)iJugoistonaEvropa Centralnoevropskainicijativa(CEI)nastalajekaorezultat"etvornesaradnje",kojusu1989.godine pokrenule Italija, Austrija, Jugoslavija i Maarska, sa ciljem da se, kroz intenzivnu politiku i ekonomsku saradnju sa razvijenim partnerima iz susedstva, ubrza jugoslovensko i maarsko
11

ZgradaParlamentauBukuretu,inae,jestejednaodnajveihgraevinanasvetu,sobziromnapovrinu.Profesor Simijujepomenuokaoprimeraueskovemegalomanije,prim.M.S.

115

pribliavanjeevropskimintegracijama. Ovoje,prematome, najstarijiregionalniforumcentralnei istoneEvropeposlepadaBerlinskogzida.CEIjepreraslauPentagonaluuklju enjem ehoslovake 1990. godine, odnosno u Heksagonalu ulaskom Poljske na sastanku premijera zemalja lanica u Dubrovniku,jula1991.godine.Zbogizbijanjaiintenziviranjakrizenaprostorubiv eSFRJ,Jugoslavija odtadanijeuestvovalauraduCEI.Srbija(tadaSaveznaRepublikaJugoslavija)obnovilaje lanstvou CEInaSamituoveorganizacije24.novembra2000.godineuBudimpeti.Dakle,CEIjeosnovanaje 1989.godine,adanasima18lanica(Italija,Austrija,Slovenija,Hrvatska,BiH,Makedonija,Bugarska, Rumunija,Maarska,eka,Slovaka,Poljska,Ukrajina,Moldavija,Albanija,Belorusija,Srbija,Crna Gora).ForumjestvorennainicijativuItalije,kojajekrozovuinicijativuvidelanaindaosigurasvoj uticaj u pojedinim zemljama centralne i istone Evrope kao protivteu nemakoj sferi interesa. Oblicisaradnjeuokviruoveinicijativesuvrloraznorodni tosetievrste,sadrajainivoasaradnje.U okviru CEI postoje redovni godinji samiti (predsednika drava/predsednika vlada, ukljuujui ekonomski forum) i redovni godinji sastanci ministara inostranih poslova, a sastanci nacionalnih koordinatoraiministarazaduenihzapojedineresoreorganizujusepopotrebi.Aktivnostizemalja lanicaCEIseogledajuikrozaktivnosti inihtaakakojesutematskidefinisane,apodrkatim aktivnostima se obezbeuje preko etiri fonda. Parlamentarna saradnja se odvija u okviru Parlamentarneskuptine. Oblastisaradnje: 21. razmenamiljenjaupolitikimpitanjimaoduzajamnoginteresa 22. ekonomskaitehnikasaradnja 23. razvojinfrastructure(transport,telekomunikacije,poljoprivreda) 24. jaanjedemokratskihinstitucijailjudskihprava 25. zatitaivotnesredine 26. saradnjauoblastinaukeitehnologije,medija,kulture,obrazovanja 27. meuregionalnasaradnja PogeostratekompoloajuistatusuuEvropi,CEIimameovitolanstvo,toseobjanjavanastojanjem daseizbegnunovepodeleuEvropi.Nekesu laniceEU(Italija,Austrija,Maarska,eka,Slovaka, Poljska,Bugarska,Rumunija,Slovenija),nekesulaniceCEFTA(Poljska,eka,Slovaka,Maarska, Slovenija,Rumunija,Bugarska),petzemaljajenastaloodSFRJ(Hrvatska,Makedonija,Bosnai Hercegovina,SrbijaiCrnaGora),nekesuzemljebivegSSSRa(Belorusija,Moldavija,Ukrajina). SpecifinostCEI,jeizmeuostalog,iutometo,zarazlikuoddrugihinicijativa,raspolaesopstvenim fondovimazafinansiranjemanjihprojekata(glavnidonatorjeItalija).CEI,potoimapodjednakbroj lanica EU i nelanica (lanice su i zemlje tzv. evropskog susedstva Belorusija, Ukrajina i Moldavija),predstavljapogodnuinstancuzaprenoenjeiskustavauprocesuevrointegracije. CEIjezamiljenakaoforumzadiskusijunavisokomnivou(efovavladaiministarainostranih poslova)oraznimpolitikimiekonomskimpitanjimaodinteresazaregion,ikaotelokojeorganizuje konkretneprojektesaradnje. Uprocesurestruktuiranjaoveinicijativeukinutesunekadanjeradnegrupeizamenjenesutzv. fokalnim (inim) takama koje su sve zemlje lanice imenovale u 13 oblasti saradnje koje su identifikovane kao budui prioriteti CEI (klima i okolina; odrivo korienje energetskih resursa; preduzetnitvo;turizam,razvojljudskihresursaobrazovanje;izvrniodboruniverzitetskemreeCEI; informatiko drutvo;mediji; nauka itehnologija; kulturna saradnja kultura; kulturna saradnja mladi;manjine;multimodalnitransport;odrivapoljoprivreda;meunarodnaiprekograninasaradnja). PredsedavajuiCEIuperiodu2009.2010.jeRumunija,anakonRumunijepredsedavanje 116

preuzimaCrnaGora. NajviatelaCEIsu:sastanak efovavlada(samit),isastanciministarainostranihposlova.Oba sastanka se odravaju jednom godinje. efovi vlada se bave pitanjima politikih i ekonomskih smernicazasaradnju, lanstvauCEI,osnivanjaiukidanjaradnihgrupaipomonihtela.Istovremeno sasamitom efovavladaodravaseisamitekonomskogforuma(SummitEconomicForumSEF). Ministri inostranih poslova se bave personalnim i finansijskim pitanjima, kontaktima sa drugim organizacijama,naunomsaradnjom,postavljanjemgeneralnogdirektoraIzvrnogsekretarijataCEI. Predstavljanje Inicijativeizmeu Konferencija obavlja predsedavajua zemlja, koja semenja jednomgodinjepoabecednomredu,aretkogainitrojka(bivi,sadanji,buduipredsedavajui). Osnovno radno telo CEI je Komitet nacionalnih koordinatora, koji koordinira aktivnosti u okviru CEI , a sastaje se jednom meseno. Pri ovom komitetu postoji finansijski komitet, kao savetodavnotelokojejezaduenozafinansijskapitanja. Pomona tela su: radne grupe (stalne i ad hoc) koje vode predstavnici pojedinih zemalja koordinatoraikojasemogusastajatiinaministarskomnivou. Stalnatehnikatela su:SekretarijatzaCEIprojektepriEvropskojbancizaobnovui razvoj (EBRD)uLondonu,iIzvrnisekretarijatCEIuTrstukojipomaedelovanjupredsedavajueg. Pri sekretarijatupostojiiNadzornikomitet. Naprivrednomnivou,postojisaradnjakomora. OrganizacijaCEIjeutvrenau Smernicama (CEIGuidelinesforActivitiesandRulesofProcedure). CEIimaciljdadoprinesestabilnostiregionaputempolitikogdijalogaijaanjemmeusobnog poverenja,razumevanjaipribliavanjadravauesnica.Onajeprioritetnobilaorijentisananaotvorena politika pitanja, posebno ona koja su proizala iz raspada SFRJ. Nije imala vei uticaj na javno mnjenjejersusetimpitanjimabavileiUN,EUitd. PodrkaaktivnostimaCEIobezbeujeseizetirifonda: 1.Starateljski(Trust)fond FondjeosnovalaItalija1991.g.PriEvropskojbancizaobnovuirazvoj(EBRD),anjenaukupna kumulativnakontribucijadosadaiznosi28milionaevra.Fondfinansiraveeinvesticioneprojekte. UglavnomsekoristizapodrkuprogramuTehnikasaradnja,kojijepovezansainvesticionim projektimaEBRD.Tehnikasaradnjasenudiuformibespovratne pomoiza podrkuspecifinim komponentamaprojekta(npr.Studijaizvodljivosti,obukamenadmenta,izgradnjakapaciteta,sektorsko iinenjerstvoivotnesredine). Krozovajfond,CEIseukljuujeurazvojneprojekteusaradnjiisaostalimmeunarodnim finansijskim institucijama i meunarodnim organizacijama. Ova partnerstva imaju za cilj transfer znanja,promovisanjereformi,privrednutranziciju,kaoiupotrebuiuvoenjemodernihtehnologija.U 2007.CEIjeuovojoblastisaradnjeizdvojio504.000EUR.Od etiriprojektau2007,jedanseodnosii naR.Srbiju.UpitanjujesponzorisanjeTrinestudijezaprojekteobnovljiveenergijeuAlbaniji,BiH, Makedoniji,C.GoriiSrbijiuvrednostiod196.000EUR. Od2004.g.SredstvaStarateljskogfondasekoristezafinansiranjeProgramarazmeneknow how.FondsekoristiizafinansiranjeorganizacijegodinjegCEIEkonomskogforuma.Programnudi kofinansiranje projekata razvojne podrke u oblastima poput javne administracije, nabavki, poljoprivrede,razvojamalihisrednjihpreduzea,promocijestranihinvesticijaidr.U2007.CEIjesa 441.000EURkofinansiralapetprojekata,dokjeza2008.predvienibudet250.000EUR. 2.FondzasaradnjuCEI DabiseolakalaimplementacijaprogramaiprojekataorganizovanihilisponzorisanihodCEI, 117

2001.g.OsnovanjeFondzasaradnjusagodinjimbudetomod300.000EUR,kojisepunikroz godinjekontribucijelanicaCEIuskladusanjihovimnacionalnimdohotkom. IzFondazasaradnju,kojifinansiramanjeprojekte(finansijskapodrkamanjimprojektimaje maksimalno50%odukupnihtrokovaprojekta,projetimorajuukljuitinajmanje5zemalja lanica CEI),tokom20022007.podranojevieod400projekata,dokjeR.Srbijazarealizacijuprojekata dobilaukupno379.138evra. 3.FondsolidarnostiCEI Fond,kojijeosnovan1998.g.,baziranjenadobrovoljnojkontribucijiCEI lanica,anjime upravljaIzvrnisekretarijatCEI. FondpokraivatrokoveprevozaismetajapredstavnicimaistrunjacimaizzemaljaCEIkoje nisulaniceEvropskeunijenadogaajimauorganizacijiCEI. 4.FondzaklimuiivotnusredinuCEI Osnovanje 2007. g.u cilju promocije projekata uoblasti zatite klime i ivotne sredine u zemljamaCEIkojenisu laniceEU.KontribucijuzaFonddaje ekaRepublika.Fondpruapodrku aktivnostima koje imaju za cilj poveanje energetske efikasnosti, poboljanja tehnologija, jaanja istraivanjairazvojauoblastiobnovljiveenergije,upravljanjaotpadom,snabdevanjapijaomvodom, upravljanjavodamaisl. Sedite Sekretarijata CEI (stalnog, administrativnog organa) je u Trstu, aktuelni generalni sekretarjeambasadorPietroErkoleAgo(Italija).Internetsajt:www.ceinet.org. Funkcijunacionalnogkoordinatoraza.SrbijuobavljaMarinaJovievi,direktorDirekcijeza regionalneinicijativeuMSPRepublikeSrbije. Prednosti:njeneaktivnostisumaterijalnopodranenaodgovarajuinainodstranebogatijih lanica (donacije Italije, Austrije) i uspostavljena je veza foruma, drava lanica, inicijativa i finansijskeorganizacije. Nedostaci: veliki broj lanica esto predstavlja optereenje za rad, imajui u vidu razliite interese. 61.OstaleorganizacijeiinicijativekojedelujuuJugoistonojEvropi ProcesizRoajomona("ProcesstabilnostiidobrosusedstvauJIE") InicijativaizRoajomona,kojujepokrenulaFrancuska,apodralaEU,imalaje udnusudbinu. Uizvesnomsmislu,imalajeboljiodjekujavnostinego tojeuspeladaformuliekonkretansadraj saradnje.Pokrenutakrajem1995.godinekaoambiciozandiplomatskiproceskojijekomplementaran Dejtonskom sporazumu, dugo vremena nije bila nita vie od imena. Naime, istovremeno sa potpisivanjemMirovnogsporazumauBosniiHercegovini13.i14.decembra1995.godine,nedaleko od Pariza u bivoj opatiji Roajomon potpisana je posebna "Deklaracija o procesu stabilnosti i dobrosusedstva" kojom je predvien regionalni sto za jaanje stabilnosti i dobrosusedstva u JugoistonojEvropi.UpraksiseodnajaveciljevanijeilodaljedoplatformezarazvojProcesaiz RoajomonaSavetaEU29.januara1996.godine.Svremenanavreme,odravanisusastancivisokih funkcionerazemaljaEUiregionaJIEinajavljivaniozbiljniprojekti,kojisudeliminopoelitek1998. EU je uradila vrlo malo da inicijativa postane znaajna. Ve na samom poetku se inicijativa samoograniilatako tosuizriitoiskljuenapitanjakojasukljunazastabilizaciju,atosupitanja manjinaigranica.Processeograniionapitanjakultureisaradnjegraanskogdrutva.Nakon4godine nijebioodrannitijedansastanaknanajviempolitikomnivouiakojetonajavljivano.Uvreme pokretanja inicijative, ak, nikakva sredstva u budetu EU nisu predviena za njeno odvijanje. Predvieniciljevisubilirealizacijaprojekataizoblasti:ponovnoguspostavljanjaprotokaljudiiideja, 118

posebno informacija, organizovanje regionalnih susreta i pokretanje dijaloga izmeu intelektualaca, novinaraiverskihlidera,zabranapropagandekojapodstieagresiju,ponovnopokretanjeregionalne, kulturne,nauneitehnikesaradnje,identifikovanjespecifinihprekograninihprojekata,ipomo u izgradnjicivilnogdrutva,posebnoudomenimapravosuaiuprave. Prematome,ciljnagrupanisu samodrave,negoinevladineorganizacije. Osnovni nain funkcionisanje Roajomonskog procesa su bili sastanci na nivou visokih funkcionera, uglavnom ministarstava spoljnih poslova, vieputa godinje. Prvedve godine subile pripremneinijebilorealizacijeosnovnihideja,apotomjeodreenposebankoordinatorEUpaje inicijativaod1998.godineusmerenanaprojektesaradnjecivilnogdrutvasaskromnimrezultatima. Poetkom2000.finansijskupodrkudobiloje16projekatauukupnomiznosuod2,1milionevra. RazlogtomejesajednestranedogovorsaInicijativomzasaradnjuuJugoistonojEvropi(SECI)dase neduplirajuinicijativeidaseneulaziuprojekteekonomskeiekolokasaradnje.Saradnjaparlamenata odvija se putem sastanaka predsednika spoljnopolitikih komiteta nacionalnih skuptina. Postoje projektisaradnjeuoblastiobrazovanja,medija,nevladinihorganizacija,lokalnihvlasti. NakonpokretanjaPaktastabilnostiuJugoistonojEvropinaosnovuodlukeRegionalnogstola Paktastabilnosti2000.godineuSolunuRoajomonskiprocesjeutopljenuaktivnostiPrvogradnogstola Pakta, dok je ujedno koordinator procesa postao predsedavajui Prvog radnog stola. Bez posebno predvienihfinansijskihsredstavaubudetuEU,bezsastanakananajviemnivou,sauskimkrugom pitanjakojimaesebavitiRoajomonskiprocesnijeimaoansenaveiuspeh. lanice:Slovenija,Hrvatska,BiH,Makedonija,Bugarska,Rumunija,Maarska,Albanija,SRJ, Turska.Evropskaunija,SAD,Rusijapruajupodrku. Prednosti:obuhvatanoveoblikesaradnjesaradnjanevladinihorganizacija,direktnapodrka EU Nedostaci:nedovoljnaprofilisanostinicijative,malirezultatiprojekata,optaneefikasnost JadranskoJonskainicijativa(AII) Jadransko Jonska inicijativa (AII Adriatic Ionian Initiative) je forum za razgovore i saradnju,prvenstvenousmerennapitanjaekonomijeiturizmaodnosnihzemalja.PokrenulajeItalija. Prvinagovetajisusepojavilijo 1998.ibilajeprvenstvenoorijentisananajadranskiregion.Nakon ukljuenjaGrkeuprojekat,proirenajenaJonskomore.Definisanajekaoinicijativazadijalogi saradnjuuregionuJadranaiJonskogmora. Oblasti saradnje: privreda, transport, turizam, tehnika saradnja, zatita okoline, saradnja u oblastikulture,naukeiobrazovanja. Uesnice JJIsusedamzemalja:Albanija,BosnaiHercegovina,Hrvatska,Srbija,CrnaGora, Grka,ItalijaiSlovenija,uzpunoueeEvropskekomisije.SRJjeprimljena2000.godine,dokjejo bilacelovita. Organi:Savet,Komitetvisokihpredstavnika,radnegrupe Dunavskakomisija Ovojenajstarijasubregionalnameunarodnaorganizacija.1948.nadiplomatskojkonferencijiu Beogradu potpisana je Konvencija o reimu plovidbe na Dunavu. Ovom Konvencijom podunavske zemljepoprviputdobijajuupravunadcelimplovnimtokomDunava.TadajeformiranaDunavska komisija,kaostalnotelo,kojeimazadatakdapratirealizacijuodredabaKonvencije(sediteKomisijeje uBudimpeti). 119

Stalni lanovi komisije danas su: Rusija, Bugarska, Rumunija, Ukrajina, Srbija, Maarska, SlovakaiAustrija.Nemaka,MoldavijaiHrvatskasupostale lanice1998.godine.Evropskaunija imastatusposmatraa. Organi:Sekretarijat,Predsednik,Potpredsednik Dunavjeznaajankoridorizbogtogabimnogi elelidaseprikljueovojorganizaciji.Ovoje klasinameunarodnaorganizacijatiparenihkomisija,kojesujedneodnajstarijihorganizacija.Ranije supostojaledvekomisije:DunavskaiEvropska(velikesile),alisadasamopribrenedraveuestvuju u donoenju pravilnika o plovidbi koji neposredno obavezuju pojedince, i iskljuivo pravo na odreivanjeiprikupljanjedabina,izdavanjeovlaenjazaplovidbuDunavomitd. DunavskukomisijunemanikakvevezesaProcesomsaradnjenaDunavu(DanubeCooperation Process DPC), koji je projekat Inicijative za saradnju Jugoistone Evrope (SECI), ane posebna meunarodnaorganizacija.Osimtoga,onseodnosinainfrastrukturu,anenareimplovidbe. . Radnazajednicapodunavskihregiona Okupljadrave(eka,Slovaka,Hrvatska,Moldavija),kaoi24oblastiiregionaiz11zemalja. Ciljevisupodsticajprivrednograzvoja,saobraaja,turizma,kulture,nauke.Odlukesedonoseuformi preporuka.Predsedavajuisemenjasvakegodine.Do2001.jeodrano11konferencija predsednika vlada. GlavnoizvrnotelojeRadnagrupavisokihfunkcionerau okvirukojesuodreenistalni predstavnicisvakeod lanica.FunkcijuSekretarijatastalnoobavljaaustrijskafederalnajedinicaDonja Austrija. Crnomorskaekonomskasaradnja(BSEC) Crnomorska ekonomska saradnja (Black Sea Economic Cooperation BSEC) je osnovana 1992.nainicijativuTurske. Uesnice: pet balkanskih zemalja (Turska, Bugarska, Rumunija, Grka, Albanija), kao i crnomorskepriobalnezemlje,lanicebivegSSSRa(Rusija,Ukrajina,Moldavija)i3kavkaskezemlje (Azerbejdan,JermenijaiGruzija). Sutina je pojaati veze izmeu zemalja crnomorskog regiona, kao i ojaati stabilnost i prosperitet.Svakajezemlja,meutim,usvomueuvidelaiposebnenacionalneinterese.Rusijaje timenastojaladaizrazinovipristupregionalnojpolitici,odriuisepraksehegemonizma.Turskaje eleladauskladiodnosesaRusijomidarealizujesvojunarasluekonomskumo.Grkajenastojalada kontrolie inicijative Turske, Ukrajina da se afirmie kao novi suvereni inilac u meunarodnim odnosima. Oblasti saradnje: telekomunikacije, saobraaj (odreeni su prioritetni saobraajni koridori), energija, ivotna sredina (plan za rehabilitaciju Crnog mora), zdravstvo, trgovina (zona slobodne trgovine),straneinvesticije,meunarodniodnosi. ZahvaljujuiovojinicijativiregionCrnogmorasedoneklepribliioevropskimkriterijumima regionalnesaradnje.Zbogvelikihrazlikaizmeuzemaljalanicanisusemoglioekivatibrzirezultati. Ciljjojjebioizgraivanjemeusobnogpoverenjaimultilateralnesaradnje.Nainfunkcionisanjaove inicijativesu:povremenisastanci efovadravaivladairedovnisastanciministarainostranihposlova jedanputgodinje,odnosnopolugodinje.BSECimastalneorgane. Organi su: Stalni meunarodni sekretarijat, pomoni organi - radne grupe i eksperti, Parlamentarna skuptina, Poslovni savet i Crnomorska banka za trgovinu 120

i razvoj. Plenarne sednice Parlamentarne skuptine Crnomorske ekonomske saradnje se odravaju dva puta godinje. Crnomorska ekonomska saradnja je jo 1998. godine prerasla u regionalnu meunarodnu organizaciju, ali je veliki broj autora i dalje tretira kao inicijativu. Prednosti: razgranata struktura, svojstvo meunarodnog pravnog lica, poznat meunarodni profil,stalniorgani,okupljanovezemlje(mislisenakavkaskedrave). Mane: nepostojanje jasne dugorone strategije i prioriteta, nedovoljna politika podrka predloenim projektima, nedovoljna efikasnost, velike razlike meu lanicama, nedovoljan nivo ekonomskerazmene,nedovoljnapodelanadlenostipojedinihtela,nerazmatraistopolitiketeme,ne obuhvatazemljebiveSFRJ. CEFTACentralnoevropskazonaslobodnetrgovine Central European Free Trade Agreement (CEFTA) su formirale 1992. godine u Krakovu 3 zemlje:Maarska,ehoslovakaiPoljska.Upoetkujepredstavljalaekonomskukomponentusaradnje tzv. Viegradske grupe. Ovo je jedan od najcenjenijih projekata zemalja biveg Istonog bloka u njihovojtranzicijiipribliavanjuevropskimintegracijama.Svrhajeliberalizacijatrgovine.Usloviza ulazak u CEFTAu su lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) i potpisan sporazum o pridruivanjusaEU.KanijesupristupileSlovenija,Rumunija,Bugarska,HrvatskaiMakedonija.Ali, veina zemalja lanica (Poljska, eka, Slovaka, Rumunija, Bugarska) su napustile lanstvo u Centralnoevropskojzoni slobodne trgovine poulasku uEvropskuuniju,jer suulaskom uEU ve ostvarilimnogoveistepenintegracijenego topruaCEFTA.Isprvaseosloboenjeodtrgovinskih prepreka odnosilo na oko 40% proizvoda, ali je kasnije oblast vaenja proirena (npr. gotovo svi industrijskiproizvodisuizuzetiodcarinskihbarijera).CEFTAjepunodoprinelajaanjuekonomskih vezausrednjojEvropi. Decembra2006.dogovorenojedauslovizapristupanjeCEFTAisnize,dabisepomoglo(pre svegadravamaBalkana)dasetrgovinski tovieintegriuprenego topostanu laniceEU.Takosu lanstvostekleiSrbija,CrnaGora,BosnaiHercegovina,Albanija, akiKosovoiMetohija(preko UNMIKa),aliiMoldavija.Zahvaljujuistupanjunasnaguovognovog(CEFTA2006.)sporazuma, balkanskiregionpostajeveaislobodnijatrgovinskazona.Novisporazumjepotpisan19.decembra 2006.naSamitupremijeraJugoistoneEvrope,uBukuretu.Doratifikacijejedolodo31.marta2007. inovisporazumjestupionasnagu1.maja2007. CEFTA je danas sporazum koji definie jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistonoj Evropi,iakoimesporazumaopisujelanstvodravasrednjeEvrope. CEFTA je, dakle, sada trgovinski sporazum izmeu Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije,Moldavije,Srbije,UNMIKauimeKosovaiMetohije,HrvatskeiCrneGore.Usvojeni tekstSporazumaCEFTA,podransa9aneksa,zamenjujetrenutnovaea32bilateralnasporazumao slobodnojtrgovini,kojisuznaajnodoprinelirazvojutrgovineujugoistonojEvropi.Oekujesedae poslovanjeuregionunaosnovujednogsporazumaznaajnodoprinetiukupnojsaradnjizemaljaregiona naputukanjihovimevropskimintegracijama.CEFTAsporazumbavisetakoepitanjimainvesticija, necarinskihbarijerakojemorajubitireenedo2010,intelektualnesvojine,meunarodnearbitraei javnimnabavkamakodkojihsamoSrbijaimapravodado2010.zadripreferencijalnipoloajdomaih preduzea.Primenjujesetzv.dijagonalnakumulacijaporeklatoznaidajenpr.proizvod100%srpski (CEFTA)proizvodakosusirovineizSrbijeilidrugeCEFTAzemljeitakoseobeleavaprilikomizvoza vanCEFTAregiona.PorekloproizvodajeizdravelaniceCEFTAeukojojjeproizvoddovren,bez obziradalijedoraivanitimemenjaoporeklo.KadaseizvoziuEU(uzpreferencijale)zatakav 121

proizvodjepotrebansertifikatEUR1,gde eurubrici7bitinavedena napomenadalijeproizvod stekaoporeklosailibezkumulacije.Bitnojeznatidasecarinaidabineplaajusamonaonesastojke proizvodakojisubezporekla;iztihrazloga(radibuduihkontrola)vanojedaspoljnotrgovinska preduzeanaodgovarajuinainvodeevidencije,dasertifikatinebibilipovueni. JediniorganCEFTAejeZajednikikomitet. Cilj joj je stvaranje zone slobodne trgovine, a prednost jeste relativno pozitivan efekat po ekonomskeodnoseistanjedrava lanica,kao ipoperspektive lanstvauEU,konkretnovidljive trgovinskeolakiceitd. Manesu:gajenjeekskluzivitetauodnosunazainteresovanezemljekandidateiprilinoteak putdo lanstva(tojesadamahomprolost),funkcionalnoogranienjenaslobodnutrgovinu,bez irenjaaktivnosti,sporoviizmeulanicaokoizuzeaodtrgovinskihpovlasticaitd. 62.RegionalneinicijativeEUnaBalkanu Sa okonanjem rata u Bosni i Hercegovini stvoreni su uslovi da EU zapone definisanje dugorone politike prema regionu Balkana. Krajem januara i poetkom februra1996.EU formulie tzv.regionalnipristupcijajeosnovnakarakteristikaunapredjivanjemedjusobnesaradnjeEUiBalkana. JoprepotpisivanjasporazumazaBIH,bilojeoiglednodaeprilikomsklapanjabuduihugovorasa SRJ,HrvatskomiBIH,Unijainsistiratinaispunjenjunizazahteva.Uzaklju cimaSavetaEUiz1995. pominjusepotovanjeljudskihprava,pravamanjina,povratakizbeglicairaseljenihlica,politi kei ekonomskereformeitd.Uposebnojizjavipredsedavajuegaprila1996.vladiSRJsupridodatinovi zahteviodijegnapretkabizavisioirazvojsaradnjesaEU:medjusobnopriznanjesvihdravanastalih na prostoru bive Jugoslavije, saradnja sa Hakim tribunalom, konstruktivan pristup sa ostalim republikamaupogledusukcesije.Izuzetakjedasestrategijapolitikoguslovljavanjaneprimenjuje prilikomdodeljivanjahumanitarnepomoizakojujedinikriterijumostajustvarnepotrebestanovnitva. Usvojimodnosimasatreimdravama,EUteiuvrivanjudemokratijeivladavineprava,toobino podrazumeva razliite oblike politikog uslovljavanja. Jedinstven pristup EU prema JIE ima kao najvanijiuzrok injenicudasenaovomprestoruprviputposle1945.vodiorat.Uciljuo uvanja bezbednostiistabilnosti,EU elidanametneslianprogramonomposleratnom razvojurazorene Evrpoekojijeuiniodaonakreneputemintegracije. Regionalni pristup EU prema drzavama JIE ima znatno uzi geografski opseg od Pakta o stabilnostiiliamerickeinicijativeSECI(SoutheastEuropeanCooperative).Onaobuhvatasamodrzave kojesunastalenaprostorubivseSFRJ,pricemujeizuzetaSlovenija,apridodataAlbanija. DrzaveJIEsu1996.naelnopodeljeneu2grupe.UprvojgrupisuAlbanijaiMakedonija,jer nisu bile ukljucene u rat, i njihovi odnosi sa EU u visoj fazi razvoja. U drugoj grupi su zemlje potpisnice Dejtonskog sporazumaSRJ,BiH,Hrvatska. Njima se prvo namecu razradjeni politicki preduslovikojebitrebaloispuniti. PrioritetniciljeviEUnaovompodrucjusu: 1. potpuna realizacija mirovnog procesa (saradnja sa Haskim tribunalom), medjusobnopriznanjeiotklanjanjepreprekazapovratakizbeglicairaseljenihlica 2. razvojvladavinepravaidemokratije,civilnogdrustva,javneuprave 3. pokretanjeekonomskihaktivnosti PremaoceniEU,merepreduzetenanacionalnomnivounebibiledovoljnedaseostavrepomenuti politikiiekonomskiciljevi.Poredjaanjastabilnosti,oblikovanjeregionalnogpristupapremaJIE uslovljavajuiekonomskiinteresiUnije.

122

RegionalnapolitikaEUprema5zemaljaZapadnogBalkana(Albanija,Hrvatska,BiH,Makedonijai SRJ)jeodsredine1999.dobilanazivprocesstabilizacijeipridruivanja. TajprocespredstavljaosnovnukomponenturegionalnepolitikeUnijepremaZapadnomBalkanu,koju ine i neke druge aktivnosti (humanitarna pomoc, jednostrane mere). Sa sukobom oko Kosova pokrenutesudvenoveinicijative:PaktostabinostiuJugoistonojEvropi(kaozamenazaRoajomonski preces pokrenut nakon Dejtonskog sporazuma sa neuspesnim ishodom) i proces stabilizacije i pridruivanjakaoizmenaidopunadotadanjegregionalnogpristupa. Osnovnielementiovogprocesa 10. razvojsporazumaostabilizacijiiasocijaciji,kaonovevrsteugovornihodnosaEUsapojedinim zemljama 11. razvojiunapredjenjepostojecihekonomskihitrgovinskihodnosa 12. razvojfinansijskepomoi 13. podrkademokratizacije,gradjanskomdrutvu 14. saradnjauoblastiunutranjihposlova,bezbednosti,politickogdijaloga EU, bliu saradnju, uslovljava odgovarajucim merama. Partneri moraju uskladiti svoje politike, ekonomskeidrutvenesistemesasistemimazemaljaEU. Postoje opti i specifini uslovi koje bi trebalo da ispune zemlje. Medju opte uslove ukljucena su pitanja demokratizacije i razvoja pravne drave, razvoj trine privrede, postovanje ljudskihimanjinskihprava,povratakizbeglica.U specifineuslove ukljucenasupitanjapostovanja DejtonskogiErdutskogsporazuma,kaoirezulucijeSavetabezbednostiUN1244.Kaoinstitucionalni oblikpolitikeuslovljavanja,EU formiratzv.KonsultativneradnegrupeizmedjukomisijeEUivladazemaljaregiona.Onarazmatra postojeepropiseiputemobavezujuihzakljuakadajedomaizadatakvladiuciljuuskladjivanja nacionalnihpropisapozitivnompravuEU. NakondemokratskihpromenauHrvatskojiSrbiji2000,EUjeiniciralasamitzemaljaEUna kojemjeusvojena zajednickadeklaracija. Petzemaljaizregionasuseobavezaledaizmedjusebe zakljuceregionalnesporazumeosaradnji,kojicebitiosnovazapolitikidijalog,regionalnuzonu slobodnetrgovineibliskusaradnjuuoblastipravosudjaiunutrasnjihposlova.Natomsamitususe sefovidrzavaivladapotvrdilistatuspotencijalnihkandidatazaclanstvo. Stoseticetrgovinskesaradnje,odpotpunobescarinskogtretmananauvozuEUizuzetisusamo nekipoljoprivredniproizvodi,koliinskaogranienjaseodnosenatekstil,ribljeproizvode.Posebni uslovikojebitrebalozemljedapostujusu:postovanjepravilaoporeklurobe,uzdravanjeodpoveanja carina i koliinskih ogranicenja, spremnost da nastave sa ekonomskim reformama. U sluaju nepotovanja ovih uslova, Savet moe preduzeti odgovarajue mere na predlog Komisije i uz odluivanjekvalifikovanomveinom. Krajem2000.SavetEUusvojiojenoveuredbe:uredbuopomoiAlbaniji,BIH,Makedoniji, SRJ i Hrvatskoj do 2006. (program CARDS) i uredbu o Evropskoj agenciji za obnovu. Ciljevi finansijskepomociEUzemljamaZapadnogBalkana:obnova,povratakizbeglica,stabilizacijaregiona, stvaranjeodrzivihinstitucijaradirazvojademokratije,pravnedrzavePomocseodobravauobliku bespovratnihsredstava,uokviruraznihprograma.ZaSrbijujepredvidjenapomocu2001.uiznosuod 240milionaevra. Sporazumostabilizacijiiasocijaciji predstavljanajvisuetapuudugorocnijemprocesustabilazijacije;Dozaklju enjazemljapartnermora daispunipolitikeiekonomskepreduslove,darealizujezakljukeKonsultativneradnegrupe,daprodje pozitivantestKomisijeEUuformiizvetajaoizvodljivosti,dapregovarasveelementepregovora. 123

SSAimadesetdelova(opstanacela,politickidijalog,regionalnasaradnja,slobodnokretanjeroba, kretanjeradnika,osnivanjefirmi,pruzanjeusluga,kapital,primenazakona,pravosudjeiunutrasnji poslovi,politikasaradnjebankarstvo,malaprivreda,carine,porezi,obrazovanje,energetika,nauka) sutinski uslov jeste potovanje ljudskih prava, potovanje medjunarodnog javnog prava i pravne draveiprincipatrisneprivrede. PolitikaEUpremaregionuBalkanaimalajesledeeoptekarakteristike: PristupEUpremaBalkanukaozonidrugostepenpginteresasepromenioposlednjihgodina20.veka zbogpoveanemogunosti irenjaEUpremaIstoku, imebibalkanskezemljepostalenjenidirektni susedi,kaoizbogsukobaokoKosovainjegovihefekata. Upogleduekonomskihodnosa,manjijeraskorak,naroitoakoseposmatramultilateralnapomo kojujeprualaEUkrozprogramPHARE,akasnijeCARDS. BalkanjeipakjouvekregionkojiprivlaumanjestranihinvesticijanegoCentralanEvropailiBaltik. Ovojedeliminoposledicavojnopolitikogstanja,adeliminoposledicatradicionalnogzaostajanjau razvojuzemaljabalkanskogregionanaZapadnuiCentalnuEvropu. Osnovniciljregionalnogpristupaod1996.biojedaseojaaDejtonskimirovniproceskrozoblike obnoveregionalnesaradnjeinaosnovufinansijskeidrugepodrkeEU. Pozitivnastranaregionalnepolitikejeu injenicistodoprinosifokusiranjupanjepolitikihidrugih inilacanaspecifineproblemeitekoezemaljaJIE. 63. Regionalna saradnja na Balkanu na pocetku XXI veka osnovne karakteristike stanja i perspektive PrilikomsabiranjarezultataregionalnihinicijativauJIEpostavljajusepitanja: 13. daliregionalneinicijativedoprinoserealizacijiciljevaproklamovanihunjihovimosnivackim dokumentima 14. da li doprinose unapredjenju ekonomskih tokova i ukupne stabilnosti (politicke, vojne) reformama 15. dalidoprinosejacanjusaradnjeiintegracijiuEU 16. moze se reci da je postojanje inicijativa pozitivno. Podsticu saradnju, smanjuju prepreke u komunikacijiuregionu,stvarajumrezukontakata,uticunajavnomnjenjeinastvaranjesvestio zajednickim ciljevima, utiu u prevazilaenju uskogrudog nacionalizma i svesti o samodovoljnosti drava, olakavaju procese prekograninih projekata i angaovanje medjunarodnihfinansijskohsredstava. subregionalne inicijative su dale samo ogranicene rezultate usled nedovoljne politicke podrske, finansijskeidrugihokolnosti.Zbogtogasenemozegovoritionekojbitnojpromenistanja ekonomskihisocijalnihveza nijednainicijativa,osimprocesasaradnjeuJIE,nepredstavljaproizvodsamihbalkanskihzemalja. Balkan ni do danas nije postao organizovan regionalni entitet. Ne sumnjajui u generalnu dobronamernostinicijativakoje dolaze odspoljnihfaktora,ne moesezaboraviti dasvaka zemljailiorganizaciaj kojajepokreta inicijativeima isopstveneekonomske,nacionalnei drugeciljeve.Ovajnedostatakjeimaozaposledicupreorijentacijubalkanskihzemaljanasli ne uspeneprojekteizvanJIE. Jednaodbitnihkarakteristikajeiskromnostnjihovihciljeva,kojaodudaraodtezineproblemasa kojimasesuocavajuzemljeJIE.Svivelikiprojekti(carinskaunija,zonaslobodnetrgovine)su ostalisamopredloziilideklaracijeonamerama. 124

Uee u multilateralnoj saradnji predstavlja dodatni element kada se radi o uticaju na i medjunarodnupozicijupojedinihbalkanskihzemalja.SrbijauestvovalausamodveRI,dabi od2000.povealaueeupetRI Dominirajuiuticajadministrativnihstruktura.Inicijativesuimalekarakterodgorekadole(top down),aneodbazekavrhu(bottomup) estodolazidopreplitanjaaktivnostivieinicijativa.Nijeproblemunjihovombroju,vecunainu njihovekoordinacijeipodeleposla. Dobre rezultate su dali pojedini projekti CEI, a lose Roajomonski proces, sto je posledica nepostojanjadovoljnogpolitickogpodsticajaodstraneEUinedovoljnedefinisanostisadrzaja inicijativeiizvorafinansiranja. PitanjeregulisanjabezbednostipostajejednoodkljucnihpitanjaiproblemaBalkana. U okviru Pakta o stabilnosti bi trebalo razmotriti sledeca pitanja: uskladjivanje rada pojedinih inicijativa,institucionalizacijakontakatakrozredovnesastanke,uspostavljanjezajednickihtelau oblastima od zajednickog interesa, programi podrske nacionalnim administracijama, prilagodjavanjeciljevairadapojedinihinicijativastanjuipotrebamazemaljaJIE Oblastisaradnje:trgovina,zastitazivotnesredine,prekogranicnaisubregionalnasaradnja,turizam, bezbednost,kultura,sport,transport NaduiroksvevieesepostavljatipitanjeinstitucionalnesaradnjezemaljaJIE,putemPoS.Time bioneprevazilejazizmedjupotrebezatransnacionalnimregulisanjemodredjenihpitanjaijo uvekneizvesnogmomentairenjaEUuovajregion ProjektibalkanskesaradnjeuzneuestvovanjeSrbijepokazalisusekaonerealni.Nakonnjenog ukljuivanja otvaraju se nove prespektive u cilju stvarne obnove i integralnog razvoja na Balkanu. Nakon2000.formiranesunoveilisukaoprojektiproizaliizstarihinicijativekojeimaju konkretnijiiuiplanaktivnosti,aistedugoroneciljeve,postizanjemira,stabilnosti,bezbednosti, prosperitetaregionasaradnjomzemaljaregiona. U radu regionalnih inicijativa uestvuju sve drave regiona, bez izuzetaka. Poto uslove za ulanjenjeuregionalnuinicijativunijetekoispuniti,svedraveregionalanicesuvieinicijativa. Unjihovomradu,meutim,uestvujuidravekojesuvanregiona(SjedinjeneAmerikeDrave, Turska,Rusija,Ukrajina...).Onesu,zapravo,pokretainastankainicijativa,aliiaktivniuesniciu njihovom daljem radu, odnosno u formulisanju prioriteta i finansiranju njihovog rada. Vanregionalni akteri nastanka i rada regionalnih inicijativa su i meunarodne organizacije (Evropskaunija,NATO,Ujedinjenenacije,OEBS,OECD,UNHCR).Uraduregionalnihinicijativa uestvuju i meunarodne finansijske institucije (Svetska banka, Meunarodni monetarni fond, Evropska banka za obnovu i razvoj), obezbeujui finansijsku podrku za njihov rad. Prema proklamovanimciljevima,inicijativeuJugoistonojEvropisujednoznanousmerenekapostizanju mira, stabilnosti, bezbednosti i ekonomskog razvoja regiona. Zajedniko veini inicijativa je i insistiranjenasaradnjizemaljaregiona,kojomproklamovaniciljevi,uzpodrkuvanregionalnih subjekata (EU, SAD, NATO), jedino mogu i biti ostvareni. Dugorono postavljeni ciljevi konkretizovanisunaniimorganizacijskimnivoima.TakojeuokviruSPnastao itavnizposebnih programaiinicijativausmerenihkapostizanjukratkoronijihiuepostavljenihciljevaInicijativa Pakta stabilnosti protiv organizovanog kriminala (SPOC), Inicijativa Pakta stabilnosti protiv korupcije(SPAI),Regionalnainicijativazamigracije,aziliizbeglice(MARRIRegionalniforum) Regionalni centar za pomo pri kontroli oruja, verifikaciji i implementaciji (RACVIAC)... Navedeneregionalneinicijativeimajusledeeoblastidelovanja(uzagradijenavedenbrojinicijativa kojeusvojimprogramimanavodepomenutuoblast):reformasektorabezbednosti(3)konrola 125

lakog i malokalibarskog oruja (3) spreavanje katastrofa (3) borba protiv organizovanog kriminala(9)borbaprotivkorupcije(4)migracije,aziliizbeglice(4)policijskasaradnja(4) prekograninasaradnja(9)upravljanjekrizama(2)borbaprotivterorizma(5)zatita ivotne sredine(5)energija(6).Metodeisredstvadelovanjaanaliziranihinicijativasuuneposrednojvezi sa strukturom inicijativa. Organizacija aktivnosti u okviru regionalnih inicijativa ima elemente redovnosti,aliielementeradana adhocosnovi.Inicijativesa irokimpodrujemaktivnosti(CEI, BSECBlackSeaEconomicCooperation)imajustalneorgane.Oniredovnogodinjezasedajuina tim zasedanjima donose smernice politikih i ekonomskih aktivnosti inicijativa. Neinstitucionalizovanesaradnjepoput efovivladazemalja lanicanagodinjimsastancima usvajajupolitikesmernicezaradCEI. injenicadateprocesesaradnjeuglavnominicirajuspoljni akterigovoriotomedazemljeregionanemajudovoljnokapacitetazasamostalnouspostavljanje mehanizamapomoukojihbizajednoradileukoristpostizanjamira,stabilnostiirazvojaregiona. Istovremeno,zemljeregionapokazujuspremnostdaseukljueuraduspostavljenihinicijativa.Sve one deklarativno izraavaju visok stepen motivisanosti i spremnosti za uspostavljanje saradnje uopte,kaoizauspostavljanjesaradnjekoja ebitiuformiradaregionalnihinicijativa.Oekivana dobitbipritometrebalodabudepolitika,jerbisezemljepromovisalekaoaktivniinasaradnju spremnipartneri.Timeseispunjavajedanodosnovnihzahtevaevroatlantskezajednice:regionalna integracijapredstavljapreduslovevroatlantskihintegracija.To touestvovanjeuraduregionalnih inicijativaneiziskujemnogotrokovamoebitijedanodrazloganjihovemnogobrojnosti,alii razlogvisokespremnostizemaljaregionadauestvujuunjihovomradu.Meutim,onimogubitii uzrok izostanka konkretnijih efekata njihovog postojanja. Veina regionalnih inicijativa u JugoistonojEvropinastalajepremazamislispoljnihaktera(SAD,EU,NATO)ilikaorezulatat njihove inicijative. Primer jedine inicijative kreirane na predlog drave iz regiona predstavlja SEECP. Iako je meu osnovnim ciljevima pojedinih inicijativa (SEECPSouth East Europe CooperationProcess,SECISouthEuropeEastCooperationInitiative)prilikomnjihovognastanka navedeno osposobljavanje zemalja regiona za samoinicijativnu saradnju iz koje e proizai konkretne aktivnosti,onesuipak bile instrumenti spoljnepolitikekojusunjihovi idejni tvorci sprovodili u regionu. Dalji razvoj uspostavljene saradnje, planovi za stvaranje pojedinanih projekatainjihovafinansijskapodrkabilisuunadlenostizaetnikaradainicijative.Meutim,sve jeizraenijenastojanjedazemljeregionapreuzmuvostvouvezaetimirazuenimaktivnostima, ali da time, shodno svojim mogunostima, preuzmu i vei dio finansijske odgovornosti za sprovoenjeaktuelnihibuduihprograma.Znaajnijiuinakregionalnihinicijativaiveidoprinos stabilizacijiinormalizacijisituacijeuregionumoguejeoekivatiteksapromenomodnosa,kako zemaljaJugoistoneEvropetakoispoljnihaktera,prematojformimeunarodnesaradnje.Od zemaljaregionaoekujesedapreuzmuvlasnitvonaduspostavljeniminicijativama,ukojima e same formulisati prioritete rada i usmeravati sopstvene aktivnosti. Na taj na in, regionalne inicijativepostalebiautonomniinstrumentidemokratizacijeregiona.12

12

ModajekorakutompravcuiosnivanjeRCCa,vididrugideopitanja57,prim.N.K.

126

127