STANDARDIZACIJA 9 Potreba za izvesnom jednoobraznou u meusobnoj komunikaciji radi boljeg i breg sporazumevanja i obavljanja poslova.

Primer - automobilsaka industrija; Primeri sa kojima se ste se susretali a primeniete ih u ME: jedinice mera (osnovne izvedene), tehniko crtanje, sastavi materijala, ...; U tehnici jo i: mere i oblici proizvoda, kvalitet proizvoda, metode proveravanja kvaliteta proizvoda, postupaka i procesa, metode merenja, ... 9 Koristi od standardizacije: o opta ekonominost; o lake sporazumevanje u procesu rada; o bezbednost, zdravlje i zatita ivota; o zatita interesa potroaa, drave; o odstranjivanje prepreka za trgovinu ... 9 Nivoi standarda: - Medjunarodni (ISO), - Regionalni, - Nacionalni (JUS, DIN, GOST ...) - Granski (AGMA, API ...) - Interni (fabriki ...) JUS oznaka grane . oznaka glavne grupe i podgrupe . broj standarda Ukupno 16 grana: Grana A osnovni i opti standardi Grana C metalurgija i tehnologija prerade metala Grana L industrija mernih i drugih aparata i precizne mehanike Grana K industrija alata i pribora Grana M mainogradnja i metalska industrija Primer: JUS A.A0.001 standardni brojevi JUS M.A1.025 klasifikacija povrinske hrapavosti industrijskih proizvoda JUS M.A1.243 tolerancije oblika i poloaja JUS M.A1.244 definicije i oznake na crteima JUS M.B0.221 tolerancije metrikog navoja s trouglastim ISP profilom JUS M.C3.506 kotrljajni leajevi oznaavanje http://www.jus.org.yu/

9 standardni brojevi Osnovu sistema mnogih tehnikih standarda ine standardni brojevi. Oni su nastali iz potrebe da se iz prirodnog niza brojeva odaberu izvesni brojevi pogodni za praktinu upotrebu. Brojevi namenjeni standardima, treba da budu odabrani po nekom sistemu, odnosno medju njima treba da postoji neka zakonitost. Pokazalo se da je psihofizioloki i tehniki najbolje da se za standardne brojeve usvoji niz brojeva koji su lanovi odredjenih geometrijskih progresija. Npr. novanice od 1, 2, 5, 10 ... dinara, to je geometrijska progresija kolinika 2. Prema preporuci ISO, usvojeni su brojevi koji su lanovi geometrijskih progresija kolinika: 5 10 , 10 10 , 20 10 i 40 10 , sa poetnim brojem 1. Redovi standardnih brojeva nose oznaku R, kao uspomenu na francuskog pukovnika Renard-a koji je krajem XIX veka prvi primenio standardne brojeve. Tako su utvrdjena etiri osnovna reda standardnih brojeva: - red R5 kolinika q = 5 10 1,60 - red R10 kolinika q = 10 10 1,25 - red R20 kolinika q = 20 10 1,12 - red R40 kolinika q = 40 10 1,06 Standardni brojevi mnji od 1 ili vei od 10 dobijaju se deljenjem ili mnoenjem tablinih vrednosti sa 10, 100, ... Izvedeni brojevi, dobija ju se odabiranjem svakog ntog broja iz odgovarajueg reda, R_/n. za poetni broj reda 1, osnovni red : R40/8 = R20/4 = R10/2 = R5, za poetni broj reda < ili > 1, izvedeni red. Podeeni brojevi, dobijeni zaokruivanjem nekih od standardnih, npr. standardni broj reda R10 - 3,15, zaokruuje se na . Postoji i izuzetni red, standardni broj R80. Standardni brojevi pomnoeni, podeljeni ili steponovani standardnim brojevima, daju standardni broj priblino ili tano.

R5 1,00

R10 1,00

R20 1,00 1,12

R40 1,00 1,06 1,12 1,18 1,25 1,32 1,40 1,50 1,60 1,70 1,80 1,90 2,00 2,12 2,24 2,36 2,50 2,65 2,80 3,00 3,15 3,35 3,55 3,75 4,00 4,25 4,50 4,75 5,00 5,30 5,60 6,00 6,30 6,70 7,10 7,50 8,00 8,50 9,00 9,50 10,00

Podeeni brojevi 1,05 1,1 1,15; 1,20 1,2 1,3

1,25

1,25 1,40

1,60

1,60

1,60 1,80

2,00

2,00 2,24

2,1 2,2; 2,25 2,35; 2,4 2,6 3,0; 3,2 3,4 3,5; 3,6 3,8 4,2 4,8 5,5 6,5 7,0

2,50

2,50

2,50 2,80

3,15

3,15 3.55

4,00

4,00

4,00 4,50

5,00

5,00 5,60.

6,30

6,30

6,30 7,10

8,00

8,00 9,00

10,00

10,00

10,00