Molijerov h-x dijagram

Mr Drago Goli, dipl. in., IMP, Avtomatika, 61000 Ljubljana, Joeta Jame 16 Cilj ovog lanka nije upoznavanje strunjaka iz oblasti klimatizacije sa fizikalnim tumaenjima Moliierovog h-x dijagrama za homogenu smeu suvog vazduha i vodene pare, ve sa polaznim takama potrebnim za razvoj savremenog raunarskog slovno-brojanog programa, koji bi bio sastavni deo grafikog ekspertnog raunarskog sistema. Uvod
Na tritu ima mnogo raunarskih programa za Moliierov h-x dijagram, ali je malo onih koji bi omoguili: viesmerno uporedno izraunavanje jednaina, spreavanje nemoguih i neloginih podataka ve u fazi unoenja podataka, dijagnosticiranje greaka pri unoenju i u toku izvocnja numerikog izraunavanja jednaina, nadgradnju i udruivanje sa grafikim raunarskim programima. osam elemenata po dva zajedno, a stvarno ih ima samo 25, poto su veliine tr, x i pp meusobno zavisne. Za ovakav nain unoenja ulaznih podataka mora postojati raunarski program visoko modulacijskog stepena, to znaoi 25 potprograma, odnosno 25 razliitih istovremeno numerikih prorauna matematikog modela, iji su nazivi prikazani u tabeli 1. Postoji nekoliko ovakvih veliina vlanog vazduha, koje nisu pogodne za ukljuivanje u bazu podataka, poto bi samo poveale broj kombinacijskih mogunosti pri unoenju podataka. Kao samo ulazni podatak je ovakva veliina: patm atmosferski pritisak u kPa. Kao iskljuivo izlazni podaci su veliine: p hp hv p'p parcijalni pritisak vazduha u kPa, entalpija vodene pare u kJ/kg, entalpija vode ili leda u kJ/kg i parcijalni pritisak vodene pare zasienog vazduha u kPa.

Matematiki model
Povezivanje pojedinih veliina vlanog vazduha zasniva se na tri osnovna naela: zakonu o idealnom gasu, Daltonovom zakonu o smei idealnih gasova i Prvom zakonu termodinamike.
Tabela 1. tm t, h t t t m t tr t h tm tm --- tr tm h t, tr h h x x t x tm x -------hx cp p pp t t t pp tm tm tm pp tr tr --------h h h Pp x x ---------p pp PP

Odreivanje stanja vlanog vazduha

Stanje vlanog vazduha moe se odrediti sa najmanje dve nezavisne veliine, koje na datom atmosferskom pritisku biramo za optu inenjersku praksu meu veliinama t, tm, tr, h, x, , i pp. Oznake imaju sledea znaenja: t tm tr h x pp temperatura suvog termometra u C, temperatura vlanog termometra u C, temperatura roenja vazduha u C, specifina entalpija vazduha u kJ/kg, apsolutna vlanost vazduha u g/kg, relativna vlanost vazduha u % r. v, 3 gustina vazduha u kg/m i parcijalni pritisak vodene pare u kPa.

Veliine su prikazane i na slici 1. Nazivamo ih bazom podataka. Ova baza u naem sluaju omoguava odabiranje dveju proizvoljnih veliina kao ulaznih podataka, gde su svi ostali podaci izlazni. Moemo da odaberemo 28 ovakvih dvojnika, to odgovara broju kombinacija od

Na osnovu ovih naela izradiemo matematiki model samo do onog stepena tanosti, koji je potreban u inenjerskoj praksi u klimatizaciji. Znamo, naime, da apsolutni parcijalni pritisak vodene pare pri pretvaranju vlanog vazduha retko prelazi 4 kPa. Takoe i gustina zasiene vodene pare ve pri 50C samo sa 0,5% odstupanja prati zakon idealnog gasa, a pri 20C greka iznosi 0,07%. Slina je takoe entalpija. Tu je odstupanje pri 50C samo 0,06%, a pri 20C greka tj. odstupanje se gubi. Specifi na toplota se u vrlo irokom rasponu, izmeu 70C i 125C, skoro i ne menja. U produetku sledi takav matematiki model, da je svaka jednaina po potrebi modela izvedena sa vie promenljivih, koje sadri. Svakako redosled jednaina sa odreenim ulaznim podaci-

Tabela 2.

Podruje do

Dozvoljeno od

Dozvoljeno 0
150 da ne da da da da ne ne da ne

t patm X tm h PP tr P'p

c
kPa % r. v. kg/ kg C C kJ/kg 3 kg/m kPa C kPa

39 7 0 ~ 0 39 38,8 0,08 1,7 39 0,00187

345 100 0,2 150 706 5,14 Patm 150 256,73

Dozvoljeno <0
da ne ne ne da da ne ne da ne

Ulazni podatak

Jedinice

SI. 2.

Sl. 3. SI. 1. ma, nije uvek analitiki mogue reiti. Ipak, za numerike proraune neemo dati reenja, poto su ona poznata. Osnovne osobine, koje se u sutini ne menjaju su unete sa numerikom vrednou. Tabela 3.
Ulazni podatak tm tr t h h h X PP .Tedtnica C C C kJ/kg kJ/kg kJ/kg 3 kg/m kg/kg kPa % r. v. % r. v. Logina verifikaaija (dozvoljeno) tm t tr t t(pP, ) < 150C h < h(t, x' (t)) h < h (x, t = 150C) h < h (x(pP), t = 150C) > (t, p'p (t)) x < x'(t) PP < P'p(t) > (x, t = 150C) > (x(pp), t = 150C) 8.3. 7.1. 7.1. 2.1. 8.1. 1.1.+2.1. 1.1.

1.1. Parcijalni pritisak vodene vazduha t<0 t0

pare

zasienog

p'p = 3,61633E9 exp (6150,6/(t + + 273,33) p'p = 1,40974E7 exp (3928,5/(t + + 231,667))
Jedna ina Konistatacija tm > t tr > t t > 150C h> h' h h <' x > x' PP > P'P

36

1.2. Temperatura roenja vazduha 6150,6 P ' p < P ' p ( t = 0) : t1 =-----------------------------------------P'P In --------------------- -- 273,33 3.61633E9 3928,5 t1 =------------------------------------------P'P In ------------------- -- 231,667 1,40974E7

6.2. Parcijalni pritisak vodene pare pp (t) = p'p (t) /100 6.3. Parcijalni vazduha pritisak vodene pare zasienog

p'p (t) = pp (t) 100/ P'p = P'P(t = 0): 7.1. Entalpija vazduha h = 1,0048 t + x (2501 + 1,863 t) 7.2. Apsolutna vlanost vazduha x = (h 1,0048 t)/(2501 + 1,863 t)

Tabela 4.

Izraunava nje veliina

Konstalac ija

Oznaka jednaine

Nije dozvoljen o

7.3. Temperatura vazduha po suvom termometru t = (h 2501 x)/(1,0048 + 1,863 x) 8.1. Gustina vazduha
= 1000 (patm pp)/ [286,7 (t + 273,15] ---

p'p(t) = p'p(tm) = X'(patm, p'p(tm)) = hP(t) = hP(tm) = hv(tm) = X(x'(tm),tm, t,hp,hv)= pp(x, patm) = (PP. P'p(t)) = p'p(t, = 0) = t,(pp) = x = x 1000 h(t, x) = (patm,pp,t) =

=0 <0

X'= 0 ili p'p =patm tm suvie visok

1.1. 1.1. 2.1. 3.1. 3.1. 4.1. 5.1. 2.2. 6.1.

1,32 pp/(t + 273,15) 8.2. Parcijalni pritisak vodene pare pp= [(1000patm 286,7 (t + + 273,15)] / 1378,4444 8.3. Temperatura vazduha po suvom termometru t = [(3,48797 patm 4,80797 pp) / ] 273,15

<0 > 200 > 100 x=0

tm suvie nizak x prevelik tm > t tr neodreeno

1.1b 1.2a ill 1.2b 7.1. 8.1.

Odreivanje greaka
Kao to smo ve napomenuli, mora savremeni program raunara biti pre svega u stanju da prenosi poruke i mora korisniku pruati mogunosti provere ulaznih i izlaznih podataka, ak i meu rezultate u toku samog modeliranja. Tako je u tabeli 2. prikazana provera ulaznih veliina, imajui u vidu dozvoljene granice, a u tabeli 3. se vidi deo logine provere s obzirom na meusobne zavisnosti ulaznih veliina. Provera u toku modeliranja je prikazana na primeru. Potrebno je upozoriti i na to da faktor SHF nije upotrebljiv za runa grafika reenja u Mollierovom h-x dijagramu, poto je precizan sarno u psihrometrijskom dijagramu, koji se primenjuje u Americi. Za regulaciju ureaja za kliimatizaciju oblast podataka neemo oblikovati, jer je suvie obimna.

2.1. Apsolutna vlanost vazduha pp x = 0,622 ---------------Patm Pv

2.2. Parcijalni pritisak vodene pare x

pp Patm-----------------------------------------

x + 0,622 3.1. Entalpija vodene pare hp = 2501 + 1,863 t 4.1. Entalpija vode t<0 t0 hv = 334 + 1,955 t hv = 4,1868 t

Primeri
Interesuje nas, kako na osnovu datih izraza izraditi pomenutih 25 potprograma. Poto su naini vie ili manje slini, pogledaemo redosled izvoenja jednaina samo za dva potprograma. S obzirom na tabelu 1, veoma su pogodne relacije t tm i t pp. Na slici 2. je za potprogram ttm prikazano nekoliko vanih veliina u Mollierovom h-x dijagramu, a u tabeli 4. redosled izvoenja jednaina datog matematikog modela, konstatacija i oznake jednaina. Jednaine su analitiki reive. Na slici 3. je za potprogram t pp isto tako prikazano nekoliko vanih veliina u Molliero-

5.1. Apsolutna vlanost vazduha x' (tm [hp (tm) hv (tm)] + 1,0048 (tm t) x = --------------------------------------------------------------hp (t) hv (tm) 6.1. Relativna vlanost vazduha
= 100pp(t)/p'p(t)

SI. 4.

vom h-x dijagramu. Za ovaj potprogram neemo prikazivati redosled izvoenja jednaina, all je potrebno napomenuti da jednaine nisu analiti-

ki ve numeriki reive (izraunavanje samo priblino). Listing program za depni raunar HP41CV je prikazan na slici 4.

Zakljuak
Strunjak za klimatizaciju i automatizaciju e biti iznenaen mogunostima ovako zasnovanog programa za proraun veliina stanja vlanog vazduha, poto e moi na datom atmosferskom pritisku odnosno pri datoj nadmorskoj visini izvoditi analize, koje inae ne bi bile mogue. Osnivai ekspertnih raunarskih programskih sistema e moi program dopuniti do stepena kada e putem promene vlanog vazduha moi za datu klimatizacionu zonu i date temperature i tolerancije vlanosti u klimatizovanom prostoru automatizovati izbor klimatizacionog sklopa i ureaja za klimatizaciju. Tu e naii na novu oblast podataka i to:

grejnu toplotu, rashladnu toplotu, toplotu za suenje pri hlaenju, toplotu pri hemijskom suenju, eksploataciju adijabatskog vodenog vlaenja, eksploataciju neadijabatskog vodenog vlaenja, entalpijsku razliku parnog vlaenja, koeficijent smera h/x, faktor SHF.

Literatura
[1] GOLI, D.: Avtomatizacija klimatizacijskih na-prav, Fakulteta za strojnitvo, Ljubljana, 1986.

Novi deljivi digitalni automatizacijski sistem ,,IMP-Cadring"

Tehnologija ovog novog sistema omoguava takvu automatizovanu. arhitekturu, pri kojoj je inteligencija podeljena na delove klimatizacionih ureaja ili postrojenja. U arhitekturi ovakvog sistema na najniem mestu se nalazi logika taka; to je merno, ili izvodljivo mesto. Za svaku logi ku ta ku se povezuje sklop atributa i parametara, koji su opredeljeni na viem mestu arhitekture u podstanicama DDC IMPCadrihg. Ovih sistema moe biti vie. Oni pre svega mogu raditi potpuno samostalno, a povezani su nadreenim ravnima kao i meusobno. Na viem mestu arhitekture nalaze se nadzorni lini raunar IMPCadring. Komunikaciona mrea IMPCadring omoguuje ravnopravno povezivanje. Podstanice IMPCadring DDC Podstanice IMPCadring DDC su automatizevane jedinice podeljene inteligencije i velike prilagodljivosti na mainskoj i programskoj opremi i komunikacijama. S obzirom da imaju unapred odreene standardne funkcije, one moraju biti najpre oblikovane, pri emu razlikuiemo: konfiguraciju mainske opreme, konfiguraciju prograrnske opreme i komunikacijsku konfiguraciju. U svako doba moemo izvesti konfiguraciju i rekonfiguraciju, te stoga govorimo o programiranom sistemu sa prikljuenim raunarom. Konfiguracija mainske opreme ukljuuje pravilna povezivanja odgovarajuih ulaznih i izlaznih kanala. Ulazni kanali mogu biti analogni (merni signali), ili digitalni (za prikaz stanja ili upravIj a nj a spojeva), zbog ega su poznati pod nazivom univerzalni ulazi. Izlazni kanali mogu biti analogni (0 do 10, ili 4 do 20 mA), za odreivanje pozicija ventila ili aluzina, za postavljanje eljenih vrednosti drugim regulatorima za upravl janje regulatora broja obrtaja, ili za oblikovanje takozvanih eksternih sekvenci. Digitalni izlazni kanali su namenjeni razliitim ukljuenjima, ili trotakastom upravljanju elektromotornih pogona. Neke podstanice DDC imaju samo analogne izlazne kanale, to znai da je mogue postii digitalne izlazne kanale sa eksternim sekvencama. Konfiguracija programske opreme odreuje kako da se automatizacione i nadzorne funkcije, potrebne za pojedine primene, izvode. U sutini se radi o kolekciji programiranih standardnih funkcija, od kojih svaka ima svoju specijalnu automatizacijsku ulogu i koje je naizgled mogue povezati u beskonaan broj kombinacija, da bi se dostigla automatizacijska strategija. Komunikacijska konfiguracija definie naine na koje mogu podstanice DDC saraivati sa rukovaocima i drugim ureajima. Tu su poznata dva naina: komuniikacija se aktivira na nekom drugom mestu, ili se ona aktivira sa podstanice DDC. IMP-Cadring komunikacione mree IMPCadring komunikaciona mrea je razvijena tako, da omoguuje slobodno meusobno povezivanje podstanice IMPCadring DDC kontrolnim linim raunarima, modemima, tampaima i drugim ureajima. Sa osnivanjem kone mree i statisti kim nainom mrea, IMPCadring poseduje sutinske prednosti u odnosu na mree sa osrednjim sistemom, npr. glavne i podreene sisteme. Svaki ureaj je prikljuen na svoje sopstveno vorite na mrei, a vorita u kruni tok. Svako vorite ima svoj naslov, tako da na taj nain svako od njih moe da poalje poruku bilo kom drugom voritu. Naslov je potrebno postaviti runo sa 8 runih prekidaa. vorite na mrei je vorini raunar. To je mali mikroprocesor u ulozi potara. Ve je ugra en u podstanicu DDC, koja ne proverava samo ciljne naslove, ve proverava i poruke s obzirom na greke te izdvaja loe. Osim. ove poruke, on uva i pamti poruku, dok ona ne bude spremna da je prihvati. Tip vorista je prilagoen ureaju, koji je na njega prikljuen. IMP Cadring komunikaciona mrea moe imati najvie 111 povezanih mrea, a svaka mrea po 111 vorova, koji mogu biti: vorite CNC (Communication Node Controller) za kontrolne li ne raunare, podstanice DDC i za tampae; vorite PNC (Personal Computer Node Controller) za kontrolne line raunare, koji su zatieni od ulaza u programsku opremu; vorite ANC (Autodial Node Controller) za samoizborni telefonski modem za povezivanje izmeu udaljenih vorita ili sa nekom drugom mreom; vorite INC (Internetwork Node Controller) za prikljuivanje na druge susedne krune mree, koje rade pri razli itoj brzini prenosa podataka. Poruka, koju neko vorite alje, ima kod poruke (97 znakova) dodat jos naslov odailjajueg vorita i naslov ciljnog vorita, oznaku za poetak i kraj poruke. Svako vorite u krunoj mrei posle toga poruku prima i uporeuje svoj maslov sa ciljnim naslovom poruke. Ako se naslovi uklapaju, odgovarajue vorite poruku skida sa mree, alje svome ureaju i odmah alje krau potvrdu o prijemu poruke predajnom voritu. Mrea IMPCadring ima dva razli ita naina komunikacija, oba serijska, a to su: - komunikacija izmeu vorita i ureaja (RS232C) i komunikacija meu voritima (Token passing). Serijska mrea za komunikaciju izmeu vorita i ureaja troi male snage pri naponu od najvie +25 V, to znai sigurnost ureaja pred unistenjem te isto tako uglavnom male udaljenosti komuniciranja do najvie 15 m. Seriiska mrea za komunikacije izmeu vorita primenjuje zbog veih traenih razdaljina strujni signal 20 mA, koji omoguava prenos do najvie 1 km predajnog sledeeg vorita, odnosno do najvie 2 km predajnog vorita, ukoliko jedno vorite koje se nalazi izmeu ispadne. Ispadanje orita, da ne bi ispala mrea, omoguuje etvoroputni relej za premoavanje. IMPCadring kontrolni lini raunari IMPCadring kontrolni lini raunari doslovno reeno nisu vie elementi za upravljanje procesom, ve je njihov zadatak pre svega sinteza, prikupljanje informacija, praenje alarma za odravanje i menjanje eljenih parametara procesa sa neposredno prikljuenim raunarom na podstanicama IMPCadring DDC. Kontrolni lini raunar je mogue primeniti na mestu procesa, ili ga ukljuivati putem telefona. Programska oprema nadzora je opremljena tehnikom izbora i prozorima, te je veoma jednostavna za primenu. Omoguuje grafiku u boji te takozvane ive odnosno dinamine slike, koje vrednosti mernih veliina, eljene vrednosti itd. u realnom vremenu ispisuju ve na tehnolokim slikama procesa sa ekrana tano na mestima gde su ucrtana i nije ih potrebno ispisivati u preglednicama. Omoguuje simuliranje regulacijskih petlji za bre i optimalnije odreivanje regulacijskih parametara (Xp ti, ta). Pomou prozora je mogue na ekranu istovremeno obra ivati ili posmatrati vise primena. Integrisana banka podataka i obrada tekstova omoguuju ukupan udruen pregledni sistcm nadzora potronje energije. Pomou posebnih programa je mogue nacrtati automatizacijske strategije podstanica IMPCadring DDC. Zbog izvoenja vise radova mogua je istovremena obrada pomou programske opreme i nadzora i sa programima za obradu tekstova, baze podataka i drugih programa. Programska oprema IMPCadring sa oznakom 940 se nalazi na svim linim raunarima, koji podupiru MS-Windows i MS-DOS i ona je u ovom trenutku najsavremenija u svetu.

Klimatizacija grejanje hlaenje broj 2/1989.