MONOTEISTIKE RELIGIJE ("Religija" M.

. Vukomanovi) ISLAM Re "islam" znai potinjavanje bojoj volji, i odnosi se na 1) monoteistiku religiju koja vodi poreklo od otkrivenja proroka Muhameda u 7. veku, 2) na zajednicu pripadnika te vere i 3) na civilizaciju koja je iz nje proizila. Zaetnik islama je Muhamed, koji je 622. osnovao islam preavi iz Meke u Medinu (Hidra). Predanje kae da je on primio boansko otkrivenje od anela Dibrila (arhanela Gavrila), i to otkrivenje predstavlja kasniji tekst Kurana, koji je Muhamed primio i irio u usmenoj formi. Tek sredinom 7. veka, zahvaljujui halifi Osmanu, tekst Kurana je standardizovan i napisan. Kuran je podeljen na 114 sura (poglavlja) s razliitim brojem ajeta (stihova). U Kuranu nema sistematskog izlaganja naunih ili teolokih argumenata, ve su u njemu zapisane samo boanske poruke. I Kuran govori o stvaranju sveta za est dana, a u njemu se pominju i mnoge linosti iz Starog i Novog zaveta. Osim to je izvor islamske teologije i metafizike, Kuran je ujedno i izvor erijata (islamskog prava), ali i osnov drutvnog i dravnog ureenja u mnogim muslimanskim dravama. Postoji pet stubova islama, odnosno pet kanonskih obaveza: 1) POTVRIVANJE VERE (EHADA) jednostavna izjava iz dva dela kojom svaka osoba, ukoliko to eli, moe postati sledbenik islamske vere. ehada glasi: "Nema boga osim Boga i Muhamed je boji poslanik". 2) MOLITVA (SALAT ILI NAMAZ) glavna dnevna obaveza, podrazumeva pet dnevnih molitvi. Tokom molitve vernik treba da je licem okrenut u pravcu Kabe, to potvruje jedinstvo svih muslimana u svetu. 3) ZAKONSKI POREZ (ZEKAT) godinji, zakonom utvreni porez koji iznosi 2,5% vrednosti novca i imovine kojom se ostvaruje neka dobit 4) RAMAZANSKI POST (SAUM) obavezan tokom itavog meseca ramazana; moe se nadoknaditi i u nekom drugom periodu ako se ne obavi tokom samog ramazana; od posta su izuzeti bolesnici, putnici i trudnice. Krajem ramazanskog posta slavi se ramazanski bajram, kada hrana poinje opet da se normalno uzima.

5) HODOAE U MEKU (HAD) individualna obaveza, koju svaki musliman mora da izvri bar jednom u ivotu, osim ako nije u finansijskoj i zdravstvenoj nemogunosti da to uradi. Cilj hodoaa je svetlite u Meki, u ijem sreditu se nalazi Kaba, pravougaona kamena graevina. Had se obavlja jednom godinje. Sa razvojem komunikacija i saobraaja u modernom dobu, sve vei broj muslimana godinje ide na had. Da bi se had smatrao uspeno obavljenim, minimalni zahtevi su obilaenje Kabe sedam puta, stajanje u ravnici Arafat i noenje ihrama "odore osveenja". Pored ovih 5 stubova islama, postoji i 6 stubova vere (i stubovi islama i stubovi vere dovode se u vezu sa najniim nivoom spoznaje navedene u Kuranu jamanom spoznajom). To su: 1) vera u Boga (Alaha) 2) vera u Alahove anele 3) vera u Alahove knjige objavljenja 4) vera u Alahove izaslanike 5) vera u dan stranog suda 6) vera da alah odluuje o svemu, o dobru i zlu Hram u islamu oznaava se arapskom rei damija. Ta re se obino upotrebljava za hramove sa minaretom na podruju Turske i tamo gde su dosezala turska osvajanja, dok je za arapsko podruje uobiajen naziv mesdid (mesto za molitvu). U islamu, hram je uvek predstavljao centar drutvenog ivota svake muslimanske zajednice tokom istorije, a osim mesta za molitvu, u njegovoj okolini i dvoritu esto su se nalazile pomone prostorije u kojima se drala verska nastava, delila hrana siromanima, zaklanjali putnici, okupljala zajednica itd. Dva glavna ogranka islama su sunizam (90% muslimana) i iizam (samo 10%). Razlike izmeu ove dve grupe najvie se tiu prakse i obiaja. Sunizam je glavni pravac u islamu, koji prihvata sunu, praktinu tradiciju, kao izvor vere. Uz Kuran, suna je drugi glavni izvor islamskog prava, erijata. Verskopravne kole u sunitskom islamu su malikitska, hanefitska, afiitska, hanbalitska. Suniti smatraju

da je Muhamedovo uenje definitivno zavreno za njegova ivota i da mu se nema ta dodati, ve ga treba dosledno i iskreno slediti i tumaiti. Muslimani sa Balkana su suniti. iizam je drugi glavni pravac, koji razvija kult etvrtog halife Alija, Muhamedovog zeta, koga iiti smatraju jedinim pravim Muhamedovim naslednikom. iiti veruju u dvanaest imama, od kojih je poslednji, Mahdi, iveo i nestao u 9. veku, a ponovo e se javiti uoi stranog suda. iiti ne priznaju sunu, a najvie sledbenika imaju u Iraku, Iranu, Libanu, Pakistanu... OKSFORDSKA ISTORIJA ISLAMA 1. deo odnos vere i prakse u islamu U islamu, po Kuranu, osim vere postoji i vii stupanj koji treba dosegnuti spoznaja. O napredovanju od vere do spoznaje Kuran govori kao o unutranjem preobaaju kojim ubeenje postaje izvesnost. Re je zapravo o 3 vrste spoznaje Boga: 1) JAMANA SPOZNAJA odgovara Aristotelovom pojmu intelektualne spoznaje, i odnosi se na znanje koje je rezultat ljudske sposobnosti za logino razmiljanje i zakljuivanje o onome to Kuran naziva "jasnim dokazima" o Bojem prisustvu u svetu. Jamana spoznaja je racionalna po prirodi i poiva na rasuivanju. 2) SIGURNO VIENJE vii stadijum; pojam koji odgovara Platonovm pojmu intelektualne vizije; odnosi se na spoznaju do koje se dolazi posreedstvom duhovne inteligencije koju islam smeta u srce. U ovom sluaju, vernika ka spoznaji Boga ne vode dokazi koji se mogu shvatiti racionalnim intelektom ve pre teofanijske pojave (bejjinat SA DVA "J"). Duhovnom intelektualcu nije potrebno da ui iz knjiga kako bi spoznao boansku svetlost. 3) NESUMNJIVA ISTINA najrazvijenija vrsta spoznaje, zasniva se na natulnoj prirodi nje same, istovremeno prevazilazei i spoznajno rasuivanje i intelektualnu viziju. U ovom stanju svesti ovek spoznaje tako to u njemu neposredno uestvuje.

Vera kao to je islam, koja se zasniva na odreenoj spoznaji, istovremeno je i ograniavajua i oslobaajua. Srednju poziciju izmeu ogranienja i delanja predstavlja uenje o izboru (ihtijar) po kojem je celokupna sudbina svih ivih bia u rukama svemogueg i nepogreivog Boga. Pa ipak, ovakva postavka ne iskljuuje delanje pojedinca, kako se to ini. Jer, sudbina svakog oveka rezultat je stalne i neprekidne interakcije na mnogo nivoa i tokom godina izmeu ljudske volje i Boga. Svaki pojedinac je slobodan u vrenju svog izbora, ali opcije koje su mu na raspolaganju odreuje Bog, te stoga on na njih ne moe da utie. SUNA Suna, kao izvorni primer islamske veroispovedne prakse, ima gotovo kanonski status. Osnovu sune ini skup hadisa koji se sastoji iz sakupljenih opisa dela proroka Muhameda i izreka, sa povremenim tumaenjima. U sunitskom islamu re hadis najee se odnosi na opte prihvatanje ozakonjenih izreka i predanja o Muhamedovim postupcima koji su u 9. i 10. veku sakupljeni u est velikih zbirki. Te zbirke se danas smatraju glavnim izvorima pravnih i moralnih primera, iznad kojih se nalazi samo Kuran. U zbirci Sahih Muslim (jednom od sunitskih hadisa) nalazi se i predanje Dibrilov hadis, koje muslimani smatraju jednim od najznaajnijih iskaza o islamskoj veri i veroispovednoj praksi. Ovaj hadis je neka vrsta katihizisa islamske misli. Ovaj hadis nije deo Kurana, ali ono to je za njega znaajno jeste da umesto da kod njega, umesto da vera predstavlja preduslov za praksu, deava se obrnuto praksa odreuje veru (za razliku od Kurana koji je orijentisan na re). Dibrilov hadis definie islam na 3 naina: teoloki, potvrujui da je Alah jedini Bog; istorijski, potvrujui da je Muhamed Boji izaslanik; doktrinarno, ustanovljavanjem tzv. pet stubova islama koji jasno razlikuju islam od ostalih religija. ERIJAT Pojam prava u islamu oznaavaju 2 razliita izraza: ERIJAT (nain koji odreuje Bog; neka vrsta pravne teorije; izraz koji muslimani koriste za oznaavanje

verskog prava kao opte ideje i ideala) i FIKH (primena tog naina u konkretnim sluajevima; neka vrsta pravne prakse; izraz koji muslimani koriste za tekue tumaenje prava u kolama verskopravne prakse etiri sunitske i jednoj iitskoj). Sa istorijskog stanovita, moe se rei da je erijat nastao kao uzor (model) islamskog naina ivota, dok je fikh nastao kao uzor islamskog naina razmiljanja. erijat je normativan i idealan pojam, dok je fikh hermeneutian i praktian. Tokom poslednjeg veka islamsko pravo kao institucija znatno je oslabilo. Mali broj muslimana za sebe moe rei da su istinski poznavaoci verskog prava, a veina vernika ne bi ni znala da objasni ta erijat zapravo znai. Stoga, ljudi ponekad mogu da od nekog strunjaka za islamsko pravo (fakih ili muftija) zatrae pravno miljenje (fetva) o doputenosti nekog postupka, pri emu postoje dve kategorije moralnog vrednovanja: dopustivi (oni koji se preporuuju ili koji su neutralni) i nedopustivi (nepoeljni, zabranjeni). Postupci koji su izriito zabranjeni uglavnom su navedeni u Kuranu i obuhvataju ubistvo, seksualnu razuzdanost, varanje, kockanje, zelenatvo, uivanje alkohola i jedenje svinjskog mesa. 2. deo globalizacija islama Od 70-tih godina XX veka poveava se zabrinutost zapadnih Evropljana i Severnoamerikanaca migracijama ljudi. Jedni smatraju da ova kretanja predstavljaju pretnju zapadnom drutvu, koje oni smatraju homogenim. Drugi pak u njima vide veliki civilizacijski izazov. Iako islam evidentno sve vie postaje deo zapada, mnogi zapadnjaci i dalje na muslimane gledaju kao na raseljen ljude koji privremeno borave na Zapadu i koji e se jednog dana vratiti "tamo gde im je mesto". Neki od njih ak pretei propagiraju odlazak muslimanskih imigranata. SUSRET ISLAMA I ZAPADA PRVI SUSRET: zbio se na poetku irenja islama, kada su arapske trupe osvojile znaajne delove Vizantije, pri emu je veliki broj hriana potpao pod njihovu vlast. Ovaj bliski susret izazvao je dvojake posledice od mirne koegzistencije i sradnje, do oruanih

sukoba, pri emu je svaka od ovih grupa optuivala onu drugu za praznoverje. Pad Granade 1492. oznaio je kraj muslimanske vladavine u zapadnoj Evropi, i jedan veliki broj Osmanlija ostao je da ivi u istonoj Evropi. DRUGI SUSRET: odigrao se izmeu islama i katolianstva tokom krstakih ratova i rekonkiste. Obeleen je progonima protiv muslimana. TREI SUSRET: kolonijalno irenje zapada na muslimanske teritorije nakon pada Granade, koji je trajao do nakon zavretka Drugog svetskog rata. Kolonijalizam je ostavio dubok trag u svesti potinjenih muslimana. ETVRTI SUSRET: dananji, koji jo traje, kao posledica Drugog svetskog rata; obeleen je dvema posebnim karakteristikama: jaanjem judeo-hrianskog pogleda na svet (uspostavljanjem dominacije SAD koje su opet pomogle u stvaranju i jaanju izraelske drave), kao i emigracijom muslimana i njihovim naseljavanjem, te dobijanjem dravljanstva na Zapadu, u obe Amerike, Australiji itd. Motivi ovih seoba su bolji uslovi ivota i politike i verske slobode, ali ima i onih koji su izbeglice. Pretpostavlja se da bi trenutni broj muslimana na Zapadu mogao da iznosi oko 17 miliona. Najvie ih ima u SAD (5 miliona), Francuskoj (3 miliona), Nemakoj (2,5 miliona) i Britaniji (2 miliona) U zapadnim zemljama razliiti su odnosi drave prema novim dravljanima: BRITANSKI MODEL omoguavao je dravljanima zemalja lanica Komonvelta da se nastanjuju u Britaniji, i da tamo budu potpuno ravnopravni sa domaim stanovnitvom (to muslimanima u ostalim delovima Evrope nije bilo doputeno). Stoga, jasno je zbog ega veinu muslimanskih imigranata u Britanii ine pridolice sa Indijskog potkontinenta i iz Afrike. U FRANCUSKOJ veina muslimana vodi poreklo s Magreba (severna Afrika), a ovde su se naselili nakon Drugog svetskog rata. U NEMAKOJ, s druge strane, prisutni su jo od 18. veka, od doba Karla Velikog, koji je razvijao diplomatske odnose sa

muslimanskim zemljama. Do irenja muslimanske zajednice u Nemakoj dolazi u XX veku, zahvaljujui opredeljenju stranih radnika da se ne vraaju u svoje zemlje. U JUNU EVROPU muslimani poinju da dolaze sa razvojem junoevropske privrede kada ove drave od izvoznika radne snage postaju uvoznici. Dominantna karakteristika muslimanskog stanovnitva u Severnoj Americi jeste njegova raznovrsnost u pogledu nacionalnog porekla, klasnih razlika, i politikim, ideolokim i teolokim opredeljenjima. Muslimanski emigranti u zapadnoj Evropi i sev. Americi uivaju slobodu ne samo da ispovedaju ve i da ire svoju religiju. Primetno je da je ogroman broj Evropljana i Amerikanaca preao poslednjih godina u islam. Takoe, primetno je da u procesu preobraenja najvie prednjae afriki Amerikanci (najvie ih prelo u islam). Na to je uticalo uenje "Islamske nacije" (Elijah Muhamed i Malkolm Iks) organizacije nastale kao odgovor na belaki rasizam s kojim su se susretali crnci u Americi. Smatra se da je najvei izazov za muslimane na Zapadu gubitak identiteta sa kojim se suoavaju u sredini koja im je strana. S jedne strane, manjinska grupa, da bi se uklopila, polako ali sigurno naputa sopstvene vrednosti, dok veinska grupa isto tako polako ali sigurno unitava njena utemeljena verovanja. Neke voe Islamistikog pokreta smatraju da neki muslimani pogreno nastoje da prepreke prevaziu priklanjanjem zapadnoj civilizaciji i naputanjem sopstvenog identiteta. S druge strane, ima i onih muslimana koji se povlae u izolaciju. Ovakvo neslaganje u nainu reagovanja na drutvenu stvarnost dovodi do stvaranja jaza meu generacijama oevi, majke i njihovi roditelji vezani za izvornu tradiciju, i s druge strane sinovi, erke i njihova deca koji u tim obiajima ne nalaze vrednost, budui da o svojoj domovini ne znaju nita, te ih vide kao prepreku. Izgleda da ovaj novi susret zapada i islama jaa identitete sa obe strane. Jer, i mnogi Evropljani se sada pitaju ta uopte znai biti Evropljanin. Takoe, muslimanski imigranti vie razmiljaju o svom identitetu i sve vie njih postaju izraziti muslimani.

RAZVOJ CENTRALISTIKIH ORGANIZACIJA Osnivanje islamskih centralistikih organizacija nezavisnih od drave novija je pojava u ivotu muslimanskih imigranata. Ona je posledica zapadnog naina religijskog organizovanja, po kojem vlade i graanske institucije ele da imaju posla sa priznatim nacionalnim voama, sa religijskom hijerarhijom. U tom procesu uestvuu i strane vlade koje nastoje da ostvare kontrolu nad aktivnostima damija. Naprimer, Saudijska Arabija, Maroko i Turska alju svoje ljude u damije osnovane za njihove iseljenike u Evropi. Nastojanja da se organizuju ovakve centralizovane organizacije, nezavisne od ideologije, etnike pripadnosti i dr. nisu se pokazala naroito uspenim, najpre zbog nedostatka sredstava i odgovarajueg kadra potrebnog za stvaranje koalicija. PROITATI: STVARANJE DAMIJSKE KULTURE (662-668) ISLAMSKO OBRAZOVANJE (670-675), PITANJE BEZBEDNOSTI MUSLIMANA NA ZAPADU PA NADALJE (678-693) MEUVERSKI ODNOSI Nastojanja da se stvore uslovi za meuverski dijalog i aktivnosti na Zapadu su uglavnom poticala od hriana i Jevreja, dok su kod muslimana izazivala podozrenje, posebno u pogledu ciljeva i namera takvih nastojanja. Muslimani zapaaju da se proklamovana naela meuverskih organizacija i Vatikana u vezi sa uspostavljanjem odnosa sa ljudima drugih vera drugaije ispoljavaju prema Jevrejima i muslimanima (odnos prema judaizmu je mnogo prisniji). Zato se muslimani teko odluuju da uestvuju u tom procesu. Mnogi muslimani ak u meuverskom dijalogu vide skriveni plan hrianstva i judaizma za podrivanje islama. U tu svrhu mnogi muslimani se bave propagandom. Rasturaju brojne publikacije i propagandne materijale sa ciljem da dokau da islam sadri sve znaajne informacije o judaizmu i hrianstvu, i da muslimani nemaju potrebe da ue o drugim religijama. Takva propaganda ima suprotan efekat, jer produbljuje nesporazume izmeu religijskih zajednica.

Osim toga, na meuverske odnose negativno utiu i podozrivost Jevreja u pogledu hriansko-muslimanske saradnje koja njih iskljuuje, odbojnost nekih hriana evangelista koji na muslimane gledaju ako na izaslanike Antihrista, te oni muslimani koji svaki vid saradnje izmeu muslimana i ljudi drugih vera smatraju naputanjem vere. Najvee meusobno poverenje ostvareno je u vedskoj. Tamo su odavno pokretane mnoge javne rasprave, a postoji i Nordijski centar za meuverski dijalog. S druge strane, u Britaniji, SAD i Kanadi muslimani su suoeni sa sve veom netrpeljivou prema islamu. 3.deo islam danas PRVOBITNI ISLAMSKI MODERNIZAM Dvadeseti vek bio je jedan od najdinaminijih u istoriji islama. Muslimanska drutva su u XX veku dobila nacionalnu nezavisnost, stvorila moderne nacionalne drave, kao i globalnu zajednicu ne samo u Evropi i Aziji, ve i u obe Amerike, Africi, Australiji. Modernu istoriju islama obeleavaju 2 borbe: ratovi za sticanje nezavisnosti od vlasti evropskih sila (poetkom 20. veka) i unutranja borba oko religijsko civilizacijskog identiteta i integriteta (druga polovina XX veka). U 19. veku evropska dominacija i kolonizacija dovodi do grubog zaustavljanja procvata i razvoja islamske civilizacije. Zapad postaje dominantna globalna sila u vojnom i politikom pogledu. Mnogi muslimani smatrali su da odgovor na ovakvo ugroavanje mogu biti one reakcije koje je prorok Muhamed odabrao kada se suoio sa odbacivanjem borba (dihad) za odbranu islama ili emigracija (hidra), po uzoru na Muhamedovu hidru. Neki od njih, modernisti, smatrali su da treba ii putem prilagoavanja, kako bi nauna i tehnoloka dostignua Zapada bila iskoriena za obnavljanje muslimanske zajednice i ponovno osrvarenje njene nezavisnosti. U tom cilju, muslimanski vladari postavljaju sebi cilj da steknu obeleja moi Zapada (pre svega u okviru tehnologije i naoruanja), te alju studente u Evropu da prouavaju jezike, nauku i politiku, a svoje pravne sisteme poinju da reformiu po uzoru na evroske zakone. Takoe, upravljanje religijom se sve vie stavlja u ruke drava, kao i donoenje verskih propisa.

Na takvim osnovama, dolazi do nastanka islamskog modernistikog pokreta, koji poziva na reformaciju, tj. na novo tumaenje islama. Islamski modernizam nastojao je da premosti jaz izmeu konzervativnih religijskih strunjaka koji su se slepo drali prolosti, i onih zapadno orijentisanih elita kojima se zameralo da su zbog prevelikog pribliavanja Zapadu izgubile oseaj za islamsku tradiciju. Modernisti su eleli da stvore sintezu islama sa modernom naukom i uenjem, odnosno teili su tome da se naela islama ponu tumaiti na jedan nov nain, kako bi dali nove odgovore na izazove savremenog ivota i Zapada. Glavni zastupnici modernizma meu muslimanima bili su Damaludin al Afgani i Muhamed Abduh (na Srednjem istoku) i Sejid Ahmed-kan i Muhamed Ikbal (u jugoistonoj Aziji). Ikbal se inae, budui da je pozivao na stvaranje islamskih drava u Indiji, smatra jednim od osnivaa moderne pakistanske drave. Islamski modernizam bio je jedno vreme prvenstveno intelektualni pokret malobroojnog elitnog drutva. Kasnije, usled neefikasne organizacije i nepostojanja profesionalnog vostva, programa i podrke, rasuo se u vie pravaca. Modernisti su takoe bili kritikovani za pozapadnjaenje islama. Pa ipak, znaaj modernistikog pokreta ogleda se u nasleu koje su modernisti ostavili, a koje je uticalo na mnoge muslimane i na njihov stav prema Zapadu. Njihove ideje podstakle su mnoge muslimanske aktiviste i intelektualce na reforme obrazovanja, zakonodavstva i drutvenog sistema, ali su uticale istovremeno i na nastanak antikolonijalnih pokreta za nezavisnost. Takoe, bitno je rei i da su modernisti svojim zalaganjem vratili pravo svetovnjacima da tumae islam. NACIONALNI POKRETI I NASTANAK MODERNIH DRAVA U prvoj polovini 20. veka meu muslimanima su dominirale dve teme nacionalizam i nezavisnost i stvaranje moderne drave. Izmeu dva rata muslimani vre sve jai pritisak za prestanak kolonijalne vladavine, osnivajui pokrete za nezavisnost. U razliitim delovima sveta razlikovala se i uloga islama i muslimanskog identiteta u borbi za nacionalno osloboenje. Naprimer, u Iranu ulema se pridruila svetovnim snagama. U severnoj Africi vodila se uglavnom politika borba, predvoena muslimanskim

10

strankama koje su osnivali muslimanski reformisti (Marokanska stranka nezavisnosti, Tuniska konstitucionalna stranka itd.). Zapad je na ovo odgovorio stvaranjem vetakih dravnih granica i postavljanjem vladara slabe legitimnosti u novostvorenim dravama. Do 50-tih godina XX veka veina muslimanskih zajednica stie nezavisnost. Budui da su nastajale na razliite naine, ureenje modernih muslimanskih drava veoma se razlikuje idui od jedne do druge. Dva ekstremna primera su Turska, u kojoj je Mustafa Kemal (Ataturk) uspostavio potpuno svetovnu dravu i zakone i institucije po uzoru na evropske, kao i Saudijska Arabija, kao islamska drava posebne vrste u kojoj je Kuran predstavljao ustav a erijat zakone. Veina ostalih muslimanskih drava bila je izmeu ovih krajnosti. Neke od njih, kao Egipat, Iran, Irak, Sirija, sledile su zapadne modele razvoja. Dva glavna islamska aktivistika pokreta nastala 30-tih i 40-tih godina XX veka su Muslimanska braa iz Egipta (koje je osnovao Hasan al Bana) i Islamsko drutvo iz Indije pod vostvom Malvane Abul Ala Madvudija. Za razliku od modernista, ovi pokreti su odbacivali sekularizaciju muslimanskih drutava, i bili su pobornici samodovoljnosti islama koje je karakterisao kritiki odnos prema Zapadu. Pa ipak, oni su cenili modernu nauku i obrazovanje. Oba pokreta imala su isti ideoloki pogled na svet. Bili su ubeeni da islam predstavlja celovit nain ivota, i da jedinstvo drave i religije treba da bude islamski ideal. Smatrali su da je odvojenost religije i politike, kao trend uvezen sa Zapada, koio razvoj muslimanskih drutava. Konano, zalagali su se za povratak "istinskom islamu", i to kroz primenu erijatskih zakona. Pa ipak, ovi pokreti razlikovali u se u organizacionom pristupu. Braa su bila populistiki pokret, sa pristalicama iz svih drutvenih slojeva, dok je Islamsko drutvo bilo vie elitistika organizacija. U politikom angaovanju ovih pokreta bilo je dosta sukoba sa dravom, pa i hapenja aktivista i stavljanja organizacija van zakona. Al Bana je ubijen 1949. Tokom Naserove vladavine mnogo pripadnika Brae je pogubljeno, prognano i uhapeno. Ali, tokom 70-tih i 80-tih dolazi do oivljavanja ovog pokreta i njegove radikalizacije. S druge strane, kod Indijskog drutva nije dolo do tolike radikalizacije, jer je ova organizacija u okviru politikog sistema delovala slobodnije nego to su to mogla Braa.

11

Osnovne ideologije novonastalih muslimanskih drava bile su liberalni i regionalni nacionalizam i socijalizam. Na tim temeljima, mnogi revolucionarni reimi dovedeni su na vlast (Egipat, Sirija, Irak...). Meutim, isti ti reimi su se nakon preuzimanja vlasti pokazali prilino ranjivim. Naprimjer, Naser je izneverio podrku Muslimanske brae koju je imao pre dolaska na vlast, tako to je poeo da sprovodi sekularizaciju, to je dovelo do otrog sukoba izmeu njega i Brae, pa ak i do pogubljenja njihovih voa. Krajem 60-tih i poetkom 70-tih stvara se stav meu muslimanima da je moderna islamska drava u naelu doivela teak poraz. Takvo shvatanje prouzrokovali su mnogi faktori estodnevni rat 1967. kada su izraelske snage do nogu potukle armije Egipta, Sirije i Jordana; zatim, graanski rat u Libanu, rat izmeu Pakistana i Bangladea...Posebno je teak bio poraz u estodnevnom ratu koji je doveo do gubitka raznih teritorija (Jerusalim, Gaza, Zapadna obala) ije se posledice oseaju i danas (stalni sukobi na Bliskom istoku). Razoaranje ovim neuspesima dovodi do nastanka krize identiteta koja se ispoljila u potrazi za samoniklim, autentinim identitetom na kome bi se zasnivao nacionalni razvoj. Iranska revolucija 1978-1979 bila je prekretnica koja je dala svoj peat dananjem oivljavanju islama i postala njegov simbol. Istovremeno, na Zapadu raste strah od oivljavanja militantnog, radikalnog islama, popularno zvanog "islamski fundamentalizam". Nakon Iranske revolucije, dakle, dolazi do oivljavanja islama, ispoljenog u pojedinanom i javnom ivotu, kao i u veri i politici. Naprimer, Gadafi iz Libije i Nimeiri iz Sudana, koji su se najpre divili ideji arapskog socijalizma, 70-tih godina zastupaju arapski nacionalizam zasnovan na privrenosti islamu. Pritom, Nimeiri je zauzeo u tom cilju antikomunistiki, prozapadni stav, dok je Gadafi zauzeo radikalno populistikosocijalistike poruke. Slino se radilo i u drugim dravama u Egiptu, nakon to je Sadat nasledio Nasera; u Pakistanu gde je Buto sprovodio ideju tzv. "Prorokove jednakosti". U Avganistanu, nakon zavretka sovjetske okupacije 1979. dolazi do graanskog rata podstaknutog razmiricama izmeu, pre svega, sunita i iita. Nakon dugih godina sukoba, 1994. pojavljuje se grupa studenata (talibana) iz medresa koja u roku od 2 godine stavlja zemlju pod svoju vlast. Njima u poetku niko nije pridavao veliki znaaj, budui

12

da su se predstavljali kao mladi studenti verskih kola, slabo naoruani i bez ratnog iskustva. Ali, strog oblik islama koji su zaveli po dolasku na vlast, izazivao je otpor, jer su se talibani opredelili za konzervativno, puritansko tumaenje islama. (proitati od 717-724 o isamskoj revoluciji, ali je u sutini nebitno i poznato) ISLAM I DEMOKRATIJA Krajem 80-tih i poetkom 90-tih godina izdvajaju se 2 vrste islamskog aktivizma antizapadne radikalne revolucionarne vlade (Iran, Sudan, Avganistan) i mnogi islamski pokreti koji deluju unutar drutva, sa eljom da doprinesu politikim i drutvenim promenama. Postoje i odreene organizacije (Drutvo islamskog poziva) koje religiju islama dovode u vezu sa potrebama drutva. Bitan znak popularnosti i oivljavanja islama i islamskog aktivizma jeste dolazak islamista na ela strunih udruenja i sindikata. To je bio dokaz da u muslimanskim drutvima, osim tradicionalno islamskog i/ili moderno, zapadno orijentisanog dela, postoji i alternativni deo drutva. Krajem 80-tih i poetkom 90-tih, nekoliko znaajnih dogaaja dovodi do otvaranja politikih sistema ka liberalizaciji i demokratizaciji. Ti dogaaji su ekonomski nemiri izazvani nedostatkom hrane, raspad SSSR uz liberalizaciju istone Evrope, kao i Zalivski rat. Brojni islamski intelektualci i aktivisti zastupaju ideju parlamentarne demokratije. U mnogim muslimanskim dravama (Egipat, Tunis, Jordan, Alir) pojavljuju se prodemokratske snage, koje se probijaju polako i u parlamente ovih zemalja, pri emu je u nekim sluajevima taj proces bio mukotrpan, pa i pun rtava (indikativan je u tom kontekstu sluaj alirskog Islamskog fronta spasa prve legalne politike stranke u severnoj Africi dravni udar, graanski rat, progon str. 729-731) U dananjim rapsravama muslimana o demokratizaciji drutva prisutna su razliita stanovita. Neki smatraju da je islam u potpunosti dovoljan i da mu ne treba demokratizacija; neki pak tvrde da islam treba da stvori sopstvene oblike demokratije, koji bi bili u duhu te religije. Ima i drugaijih gledita. Osnovni problem s kojim se danas

13

islamski pokreti suoavaju kad dou na vlast jeste stepen njihove spremnosti da prihvate razliitost. Mnogi u muslimanskom svetu i na Zapadu misle da je uee islamskih pokreta na izborima samo taktiki potez, a da kad preuzmu vlast nita se novo ne deava. TA DONOSI BUDUNOST? 2 sutinska pitanja koja muslimani sebi danas postavljaju: 1) IJI ISLAM? sve do druge polovine 20. veka islam je bio iskljuivo stvar vladara (halifa i sultana) koji su bili zatitinici islama i uleme. U drugoj polovini 20. veka vladari veoma razliitog porekla (kraljevi, studenti i verske voe, bivi oficiri, vojne stareine) koriste islam kako bi ojaali svoju legitimnost. Takoe, usled delovanja islamskog modernistikog pokreta dolazi do prodora islamskih svetovnih lica (intelektualaca, naunika, aktivista) u ono to se tradicionalno shvatalo kao podruje delovanja uleme. Oni dovode u pitanje autoritet uleme kao jedinog uvara islama. S druge strane, i ulema njih esto kritikuje. 2) KAKAV ISLAM? 4 shvatanja meu muslimanima o promenama: 1) SEKULARIZAM zalae se za razdvajanje religije i politike, i za ograniavanje religije na privatni ivot; 2) KONZERVATIVIZAM (TRADICIONALIZAM) istiu znaaj potovanja tradicija i izvorne prakse, zazirui od svake inovacije, koju osuuju; smatraju da ne treba da se menja pravo ve drutvo koje je skrenulo sa Bojeg puta; 3) PRAVAC VERSKOG PREPORODA (FUNDAMENTALIZAM) suprotstavljaju se modernim reformama, pozivajui na uspostavljanje tradicionanih odredbi islamskog prava; naizgled imaju mnogo zajednikog sa konzervativcima, ali prilagoavanje promenama shvataju fleskibilnije od njih; veliki broj njihovih voa su svetovna lica; 4) NOVI MODERNIZAM fleksibilni su u svojim stavovima od fundamentalista; imaju selektivan pristup prema modernizaciji, jer ele da od Zapada uzmu ono najbolje u nauci, tehnologiji i intelektualnoj misli, ali se protive usvajanju elemenata zapadne kulture i naina ivota.

14