Ove teorije se javljaju 50.ih godina. One su u stvari kritika teorije modernizacije, tj.javljaju se kao reakcija na neuspele t.modernizacije.

Teoretiari zavisnosti su smatrali da je prostorna promena osnovna promena. Svet se deli na centar i periferiju gde naravno periferija zavisi od centra. Probleme zemalja treeg sveta pokuali su da sagledaju ne sa gledita zapada, ve sa gledita zemalja treeg sveta, nerazvijenih zemalja. Zavisnost je univerzalni proces karakteristian za zemlje III sveta. Uzrok problema nerazvijenosti se traio u prolosti zemalja treeg sveta kod teorija modernizacije, a teorije zavisnosti smatraju da je uzrok zaostalosti takoe u prolosti, ali u posebnoj intervenciji koju su razvijene zemlje inile u zemljama treeg sveta (spoljna istorija). Kolonijalizam kao podsticaj za pojavu ovih teorija. Teorije zavisnosti se javljaju nakon II sv. rata, kada se preko UN, pokualo uticati na razvoj zemalja Latinske Amerike (unutranjim carinskim sistemom se destimulie uvoz industrijske robe, a stimulie se njena proizvodnja unutar zemlje). 50.ih je razvijen program UN za pomo L.A. Smatralo se da je uzrok nerazvijenosti to to su sve zemlje Lat. Amerike preteno poljoprivredne zemlje koje imaju nedostatak industrijskih proizvoda. Ove zemlje su bile uvozno zavisne i monokulturne-izvozile su jednu vrstu proizvoda po niskim cenama, a uvozile proizvode koji su bili sa visokim cenama, tako da su imale stalni deficit. Komisija je predloila program supstitucije uvoza. Devize od izvoza trebalo bi koristiti za razvoj ind.grana iji su proizvodi uvoeni, a drava treba da pruzme zatitu tih grana. Ovaj program nije uspeo, jer ind.proizvoda iroke potronje nije imala unutranje trite, s obzirom da su u tim zemljama vladale velike nejednakosti. Drugi problem je to to su one bile u trgovakom deficitu, jer nisu imale razvijene ind.grane koje su pretpostavka za razvoj industrije iroke potronje. Ovaj program je propao nakon nekoliko godina, jer nije imao ko da kupuje proizvode unutar zemlje zbog siromatva, a roba se nije izvozila. To je dovelo do ekonomskog sloma, i pobune stanovnitva, nakon ega, desnica dolazi na vlast. Ameriki model sve vie zapada u krizu (od prve polovine ezdesetih), a ugled nerazvijenih zemalja je pojaan revolucijom u Kini i na Kubi. Postoje problemi u ekonomskom i politikom sistemu.Glavni instrument zavisnosti je prelivanje vika. Nema razvoja, ako je zemlja zavisna. Zato se moraju prekinuti odnosi sa zavisnim zemljama. Prvi teorietiari zavisnosti bili su upravo iz zemalja treeg sveta i bili su marksisti, ali u nerazvijenim zemljama nema industrije, pa samim tim ni proleterijata, pa se postavlja pitanje ko e izvesti proletersku revoluciju? Onda se javila ideja, o seljakom socijalizmu (Kina, Kuba), tj. o revoluciji koju e izvesti seljaci iz zemalja treeg sveta. Glavni teoretiari zavisnosti su: Andrej Gunder Frank, Samir Amin, Fernando Kardoso i Pol Baranj.Oni veinom potiu iz Latinske Amerike, ali i leviari u SAD se bude, zato to tokom 60.ih u Sad raste antiamerikanizam zbog Vijetnamskog rata, a javljaju se feministiki i crnaki pokreti. Tokom ezdesetih i poetkom sedamdesetih imali smo teorije zavisnosti, koje su se bavile periferizacijom (tj. odnosima: centar-periferija, metropola-kolonija, prvi svet-trei svet). Periferizacija je proces koji se odvija u veini zemalja treeg sveta, te je neophodno da se stvori idealan tip zavisnosti. Zajednike teze ovih teoretiara su: 1. Zavisnost je proizvod spoljanjih uslova i uvek e biti proizvedena u odnosima razvijenih i nerazvijenih zemalja. Treba prekinuti ili max redukovati ekonomske kontakte raz.i neraz.zemalja. 2. Problem nerazvijenosti nije u tome o nemaju kapitala, tehnikog znanja, kulture, ve je problem u njihovom odnosu sa razvijenim zemljama. Zavisnost je neposredna posledica kolonijalizma i opti proces u koji nuno dospevaju sve zemlje Treeg sveta zbog nejednake razmene. 1

3. Osnovni mehanizam u savremenom svetu preko koga se ostvarauje zavisnost je razliita razmena, i upravo zbog nejednake razmene nastaje podela na centar i periferiju. Zavisnost je neposredna posledica kolonijalizma i problem nerazv. zemalja III sveta nije u tome to nemaju kapitala, tehnika znanja ili kulturu, ve njihov odnos zavisnosti sa razv. Zemljama. Uspostavljena je meunarodna podela rada u kojoj jedni prave znanje, a drugi krompir (zapazi reenicu!!). Osnovni mehanizam u savremenom svetu na koji se uspostavlja odnos zavisnosti je nejednaka razmena. Zbog prelivanja vikova (koji se odvija vekovima) neke zemlje su nerazvijene, a neke razvijene. Odnos zavisnosti nikako ne moe dovesti do razvoja, vec se do razvoja moze samo prekidom tog odnosa. U istoriji je do razvoja zemalja treeg sveta dolazilo samo u izuzetnim situacijama (npr. rat), kada se prekidao odnos zavisnosti. 4. Standardizovani pokazatelji razvoja u razvijenim zemljama nisu adekvatni za pokazivanje razvijenosti u svim zemljama svet (Teoretiari zavisnosti su uglavnom ekonomisti). U zemljama III sveta deava se to da raste nejednakost, ba kao to raste nejednakost izmeu njih i razvijenih zemalja. Posmatranje ukupnog rasta tih zemalja zamagljuje injenicu da unutar njih raste siromatvo a da se rast odnosi samo na mali procenat stanovnitva (aristokratiju, novu buroaziju, ind. radnici u korporacijama). Siromanu veinu ine seljaci iji standard svakodnevno opada a njihov broj se poveava. Starije teorije zavisnosti (Gunder Frank, DeSantos, Amin, Baran): 1. Andre Gunder Frank: Imao je ideju o razvoju nerazvijenosti: nerazvijenost zemalja III sveta nastala je zbog njihovog povezivanja sa razvijenim zemljama. t.modernizacije probleme III sveta hoe da pripie unutranjim razlozimam dok je uzrok problema ovih zemalja spoljanji, tj.kolonizacija. Kolonijalizam je strukturno izmenio sva svojstva zemalja III sveta, tako da one ne bi mogle (i kada bi htele) da ponove istorijski put razvijenih zemalja. Zapad razvija nerazvijenost i ne moe da razvija te zemlje, jer njemu odgovara njihov takav polozaj jer su profitirala eksploatacijom kolonija. Kolonije i nerazvijene zemlje su, dakle, ekonomski i drutveno zaostajale ne zato to se u njima nije razvijao kapitalizam nego upravo obrnuto njihova nerazvijenost je posledica razvoja kapitalizma kao svetskog imperijalistikog sistema i posebno odnosa, koji su se stvarali izmeu vodeih kolonijalnih sila kao centra u tom sistemu i drugih zavisnih zemalja kao periferije. Eksploatacija od strane razvijenih zemalja. Odnos kapit.zemalja i zemalja III sveta je odnos metropole i satelita, a u tom odnosu je najbitniji transfer vika vrednosti iz nerazvijenih u razvijene zemlje. Kolonijalistiki odnos neprekidno strukturno menja i metropolu i koloniju, pa je jedini put razvoja kolonije prekid veze sa metropolom (pre svega prekid trgovine), i izgradnja sasvim novog tipa drutvenog sistema. Primer: Frank navodi primer ilea. ile je jo u 15-om veku pokorila panija i uvela u trgovaki kapitalistiki sistem. Meutim, i pored vievekovnog prisustva kapitalizma u ileu, on konstantno ostaje nerazvijen (ovo znai dokazuje da je siromatvo itekako mogue uprkos vrsto ukorenjenom kapitalizmu). Dalje, primer ove zemlje je jo interesantan i zbog toga to je panija u trenutku osvajanja ilea bila zemlja centra (jezgra), da bi kasnije ona usled dominacije Engleske postala pak periferija! Kritika: Popovi i Rankovi smatraju da je ova terorija ogranienog dometa zbog: a) prouava samo zemlje Latinske Amerike (zaboravlja na ostale zemlje periferije - kolonije u Aziji ili Africi). b) sve probleme nerazvijenosti je sveo na dihotomiju jezgro (centar) - periferija (satelit), to nije Ok, kau kritiari, jer to nije sutina svih ODNOSA u kapitalizmu, dakle, problem je u praxi neto komplokovaniji. 2. Teodonijo DeSantos:

Po De Santosu problem zavisnosti se javlja kada neke zemlje mogu samostalno da se razvijaju, a neke ne (samo u zavisnosti od prvih). To ograniava razvoj zavisne zemlje, pa ak utie i na moral i fiziko zlostavljanje ljudi zavisne zemlje. On kae da je zavisnost odnos u kome onaj koji profitira daje model onom koji gubi. Napredovanje modernih zemalja je samo posledica toga to one crpe resurse iz nerazvijenih. Neophodno je da nerazvijene zemlje prekinu odnos zavisnosti koji je proao kroz vie faza : 1. klasina kolonijalna zavisnost (kolonijalna faza): 18 i 19 vek Postoji politika, ekonomska i kulturna dominacija nad kolonijama koja omoguava pljaku resursa nerazv. zemalja, pri emu se obino ostvari vojna i politika dominacija, a onda dolazi do ekonomskog monopola. Metropola ima monopol nad resursima kolonije i vri transfer profita. 2. finansijskoindustrijska zavisnost: kraj 19 i pocetak 20 veka slabi sistem vojnopolitike dominacije, a jaa ekonomska. Stvara se monokulturna privredna struktura i izlazi se na svetsko trite. Uspostavlja se sistem trgovine u kome se nerazv. zemlje specijalizuju za neke oblike rudne proizvodnje ili poljoprivrede, a zatim se to izvozi po manjim cenama, dok se po veim cenama uvoze industrijski proizvodi to naravno dovodi zemlju do ekonomskog sloma. Uz izvozno orijentisan, specijalizovan sektor ,monokulturne privrede,(npr.samo kafa), postoji i samodovoljna (autohtona) poljoprivreda. U njima se uva rezervna radna snaga. 3.tehnolokoindustrijska zavisnost: nakon II sv. rata - Postepeno se razvija industrija u nerazv. zemljama ali je i ona jako zavisna od zapadnih zemalja. Zato?: - Industrija je samo jedan sektor, i to manjinski u zemljama treeg sveta, jer zemlje treeg sveta moraju da nabavljaju sredstva za proizvodnju izvozom poljoprivrednih proizvoda. - Zavisna je ne samo od stranih firmi, ve i od vlada stranih zemalja. Te zemlje treeg sveta imaju stalne trgovinske deficite, jer izvoze po niskim cenama, a uvoze po vecim, pa su zbog toga prinuene da pozamljuju kapital (neto efekat izvoza profita i plaanja dugova za kamate je takav da one izvezu vie kapitala od uvezene (pozajmljenje) koliine kapitala). Dominiraju zemljovlasnike klase. Zavisne zemlje su u manjku, pa se stalno zaduuju kod razvijenih zemalja, pri emu se ne dobija zajam za one stvari koje bi te zemlje elele, ve za one potrebe koje podravaju strane korporacije. Tako one postaju finansijski zavisne od strane pomoi odn. Stalno imaju spoljanjem dugu (one imaju neto odliv kapital, izvoz profita, a uvoz dugova zbog kredita). - Razvijaju se oni ind.sektori koji su neophodni razvijenim zemljama. Razvijaju se samo neki delovi modernog sektora,tradicionalni i dalje dominiraju. Dolazi do socijalne diferencijacije i u okviru samih radnih slojeva. Ta visoka nejednakost je granica irenja unutranjeg trita ovih zemalja, to je prepreka ind.rastu. 3. Samir Amin: Koristi pojam PERIFERIJSKOG KAPITALIZMA (kapitalizam centra nasuprot kapitalizmu periferije). Karakteristike periferijskog kapitalizma: 1. retrogresija nerazvijenost je proizvedena, dr. sve vie zaostaju i nazaduju, postojei industrijski oblici se razaraju; 2. ekstraverzija - privredna i dr. struktura nerazvijenih zemalja treeg sveta se prilagoava spolja nametnutim potrebama razvijenih drutava. Prvo su im bili potrebni resursi, a zatim se "prljave" ind. sele u nerazv. zemlje treeg sveta; 3. prenaglaeni razvoj tercijarnog sektora u ekonomiji nakon dominacije poljoprivrede, u 19 veku dolazi faza industrijalizma, dok se u 20veku razvija sekundarni sektor, a danas trei sektor usluga. Nerazvijene zemlje su iz agrarne faze direktno dospele u usluni sektor poto se privreda (i vanprivredne sfere) razvijaju pod jakom centralizovanom organizacijom vlada. 4. onaj industrijski razvoj koji se odvija nema multiplikatorski efekat kao u razvijenim zemljama - zato to stalno dolazi do izvoza neto kapitala (profita koji je ostvaren) u razvijene zemlje (sluaj Brazila);

5. disartikulacija - zbog spoljanje zavisnosti nema sistemske povezanosti, razliiti delovi privrede ne razvijaju se istovremeno. Nema unutranjeg podsticaja za harmonizaciju razliitih delova privrede. U periodima dr. kriza harmonizovane privrede se mnogo lake odravaju, a u zemljama III sveta krize se znatno tee prevazilaze. Sve ove osobine su ograniavajui faktori privrednog rasta zemalja III sveta, ine privredni rast niskim i nestabilnim. Po Samir Aminu efekti zavisnog razvoja zavise od perioda kada se zemlja ukljuila u kapitalistiki razvoj - ako se ukljuila ranije na manjem stepenu vlastitog razvitka, negativni efekti su vei. Jedini pravi nain za postizanje stvarnog razvoja je smanjenje i prekid kontakta periferije sa centrom i povezivanje zemalja III sveta meu sobom + da unutr. Unutrasnje ureenje bi trebalo da bude socijalisticko kao na Kubi i u Kini. Reenje za nerazvijene zemlje dakle lei u njihovom UDRUIVANJU, u posebne regionalne celine, blokove, koji treba da omogue njihov nezavisniji, autocentriniji razvitak. Dakle, ovo je jo jedno gledite koje kae da je sutina problema nerazvijenosti u eksploataciji razvijenih zemlja nad nerazvijenim. (p.s. Betelhejm npr. smatra da je jedini oblik diskriminacije - eksploatacije koji je vredan analize, onaj izmeu bogatih i siromanih KLASA, a ne zemlja). Amin smatra da je taj odnos izmeu siromanih i bogatih klasa prerastao u SVETSKI odnos: svetska buroazija naspram svetskog proletarijata. 4. Pol Baran: "Politika ekonomija rasta" - studija o Indiji Osnovna teza: britanski kolonijalizam je doveo do retrogresije Indije. U 18 veku Indija je bila razvijena zemlja (npr. jaka tekstilna ind. slina po tehn. razvoju britanskoj pre ind. Revolucije, razvijen trgovaki sektor). Kada je Engleska pokorila Indiju dolazi do obrnutog smera razvoja Indija propada, a Engleska napreduje. (1690 ist. - ind. kompanija; 1849. zavreno osvajanje Indije; 1947 - stie nezavisnost). Mehanizam: Velika Britanija vojno poraava Indiju i okupira je. Nakon osvajanja nastaje pljaka vrednih stvari i prenoenje iz Indije u Britaniju + postepeno uvoenje drustvenog sistema, ekonomskog, politickog i kulturnog. Cak 10 % dr. proizvoda odliva se u Britaniju. 1. ekonomski sistem: Britanija uvodi carine za izvoz indijskih tekstilnih proizvoda. Vri se nasilno ometanje zanatske proizvodnje u Indiji, a stimulie se proizvodnja sirovina. Budui tkai su prinueni da rada za engleske firme. Na poljoprivrednu proizvodnju uvedeni su porezi to je dovelo do siromatva. Izvoz engleskih maina za tekstilnu proizvodnju onemoguen visokim carinama, a carine na uvoz engleske robe u Indiju su niske. To je dovelo do unitavanje ekonomske osnove i pretvaranje Indije u agrarnu zemlju. 2. politiki sistem: englezi uvode sistem administracije: a. bila je isto kolonijalna administracija; b. proces politike kontrole ide u dva smera: 1) istono - indijska kompanija i njeni nadzornici kontroliu seljake; 2) engleski administratori poinju da koriste i ind. aristokratiju, da obavljaju funkcije za njih. Stvaraju "klijentsku dr. klasu". Time jaaju unutranje podele indijskog drutva po osnovi socijalne nejednakosti. 3. kulturni sistem: uspostavlja se sistem kulturne dominacije. Ceo sistem obrazovanja priblizava se engleskom. Akcenat na studije britanske kulture. Stvara se intelektualna elita koja je vezana za englesku. Ovaj proces oblikovanja indijskog dr. traje stotinak godina i kada se Indija oslobodila zavisnosti same njene strukture je spreavaju da se razvije jer su ostale okrnjene od kolonijalistike vlasti. Kritika starih teorija zavisnosti: Kako imaju marksisticku osnovu kritikuju ih i marksisti: - Jer su po teoretiarima zavisnosti osnovna snaga seljaci. Radnika klasa/proleteri se tretiraju kao aristokratija po zavisnicima

- Panja teorija zavisnosti je usmerena iskljucivo na spoljne faktore, osnovni problem zemalja III sveta prebaen je na plan meunarodnih odnosa. A klasni odnosi su zanemareni, ili se tretiraju na pogrean nain (vezano za ovo: seljaci-proleteri). - Kritikuje se njihovo gledite na nerazvijene zemlje kao na bespomone rtve kolonijalizacije, koje ne mogu nita da uine da bi promenile svoje stanje. - Zavisnost ne mora nuno da proizvodi nerazvijenost. Postoje primeri nerazvijenih zemalja koje napreduju suprotno predvidjanjima teorija zavisnosti (npr. Singapur, Juna Koreja, Tajvan, Hong Kong, Brazil). Novije teorije zavisnosti (Kardoso, O' Donel, Piter Evans, Goldi): Pod uticajem kritika polovinom '70tih dolazi do reinterpretacije odnosa zavisnosti i ishoda odnosa zavisnosti (slino TM). 5. Ferdinando Kardoso: (profesor sociologije, bio je precednik Brazila, vazi za neoliberala) Razvija istorijsko - strukturalni pristup. Kategorija zavisnosti - je opte metodoloko sredstvo koje treba koristiti u prouavanju odnosa centra i periferije. Po njemu: - nema univerzalne teorije zavisnosti, - unutrasnji drustveni odnosu su primarni i - raznim strategijama se nerazvijene zemlje mogu izvuci bez prekidanja odnosa sa razvijenim zemljama Postavlja se pitanje: koji su istorijski uslovi doveli do odnosa zavisnosti, i kako je mogue iz njega izai? Kardoso umesto da izuava spoljanje uslove, on izuava unutranje uslove, politike odnose zavisnosti (klase - njihove interese i klasne sukobe, politiki savezi, redefinicija interesa) koji su doveli do odnosa zavisnosti. I kaze ustvari sam odnos zaveisnosti stvara pretpostavke za prevazilazenje tog odnosa. U svakom odnosu zavisnosti postoji vie klasnih grupa. Klase su tri kljuna aktera u politikom sistemu: 1. vojna elita/lokalna buroazija 2. spoljasnja burzoazija/upravljai multinacionalnih korporacija 3.unutrasnje potcinjene klase Vazno je kako se iskombinuju interesi razlicitih aktera. Kardoso kae da je zavisnost otvoren proces, pa je mogu razliit ishod odnosa zavisnosti, kao posledica razlike ishoda drutvenih sukoba u jednoj zemlji. Mogue je da zavisna zemlja u odnosu zavisnosti ostvari razvoj koji e je izvesti iz kruga zavisnih zemalja. On ovo primenjuje na sluaju Brazila gde je do pre 2-3 godine bio predsednik. Vojni udar u Brazilu je bio shvacen kao da domaca vladajuca oligarhija stiti interese stranog kapitala. Ali po njemu je to povrsna analiza. Polovinom ezdesetih (1964) bio je vojni pu u Brazilu, a na vlast dolazi vojna hunta, koja je osigurala stabilnost i socijalni mir, i stvorila uslove za dolazak multinacionalnih kompanija. Od tada postoji savez vojne elite i upravljaa multinacionalnih kompanija. Udruuju se interesi novonastalih korporacija i Brazila za razvojem. Zbog ekonomskih i politikih promena u razvijenom svetu korporacijama vlastita zemlja postaje suvie mala, dolazi do porasta ivotnog standarda, dolazi do porasta nadnica, i otud potreba za investicijama. Dolazi i do promena u nerazvijenim zemljama: Izvrena je pacifikacija drutvenih odnosa represivnim sredstvima (npr. zabrana trajkova). Stvarana su dravna preduzea u vojnoj i naftnoj industriji i metalurgiji. Lokalna buroazija je doivljavala strane firme kao konkurenciju, a onda kasnije dolazi do udruivanja sa upravljaima multinacionalnih korporacija, pri emu lok. bur. postaju "mlai partneri". Vojna hunta se povezuje veinom zemljovlasnika i vri se retradicionalizacija zemlje, uz insistiranje na poljoprivrednoj proizvodnji. Analitiari nisu uzeli u obzir promenjene spoljanje okolnosti, tj. promene na svetskom tritu. Veina transnacionalnih korporacija koje pokazuju interes da industriju prenesu u nerazvijene zemlje. U sluaju Brazila, za nekoliko godina, u industrijskim granama, koliina stranih investicija postaje veinski kapital 5

(teka industrija, potrona dobra...). Svuda dominira strani kapital, pa i u reklamnoj industriji. Novi vladari (oficiri) i krug tehnokrata tee da modernizuju Brazilsku tehnologiju i administraciju. Uklanjaju elemente prethodnog reima, a pre svega sindikate (koji su do tada bili veza sa seljacima). Ovo dovodi do pada nadnica, to je osnovni preduslov za rast profita. Nameu se znaajna ogranienje zemljovlasnikoj aristokratiji, a pre svega njihov politiki uticaj, a ograniena je i sloboda medija. Tako se novi sistem mogao odvijati, bez veih sukoba. Po Kardosu preko uspostavljana vojne hunte dolazi do buroaske revolucije, ime je lokalna buroazija eliminisala vlasnike latifundija, uvodei stranu industriju. Zemlja se otvara prema stranom tritu i kapitalu. Ali plaena je i cena: poveanje nejednakosti, siromatvo ind.radnika, raste spoljni dug, povean je nivo eksploatacije. Brazil ostaje tehnoloki zavisanuvozi kapitalno intenzivnu tehnologiju, nivo akumulacije zavisi od konjukture na svetskom tritu,mora da se ukljui u meunarodnu podelu rada. Kardoso kae: postoje ekonomske granice udrueno-zavisnog razvoja. 1. Centri razvoja nalaze se izvan zemlje. 2. Uvozi se prljava tehnologija, vei je uvoz kapitala nego nivo zapoljavanja (to dovodi do porasta siromatva), domai kapital zavisi od inilaca izvan zemlje i ekonomski razvoj postaje osetljiv na kretanja na svetskom tritu. 6. O~Donel: On se bavi birokratskom autoritarnom dravom u Latinskoj Americi, ije su karakteristike: - dominacija birokratije nad socijalnim i politikim dr.elementima - politiko iskljuenje znaajnog dela stanovnitva - ekonomsko iskljuenje - depolitizacija - produbljivanje zavisnog kapitalizma