1. Geometrijske karakteristike ravni poprenog preseka? Geometrijske karakteristike povrina jednostavnijeg oblika (pravougaonik, krug, trougao) nalazimo po definiciji.

Ako su u pitanju povrine poprenih preseka sloenijeg oblika, prilikom izraunavanja geometrijskih karakteristika te povrine delimo na odgovarajui broj povrina jednostavnijeg oblika. Geometrijske karakteristike ravnih preseka su: -statiki moment povrine -akcijalni moment inercije povrine -centrifugalni moment inercije povrine -polarni moment inercije povrine -otporni moment povrine -polarni otporni moment povrine -poluprenik inercije povrine

2. Statiki moment povrine? Ako je A-Veliina ravne povrine dA-element te povrine x i y koordinate njenog teita u odnosu na koordinantni sistem Oxy onda izlazi Sx=

3: Polarni moment inercije? Polarni moment inercije Io dat je izrazom Io=

r
A

dA
r2 = x2 + y2
2
onda sledi relacija.

Predstavljaju statike momente povrine A za odgovarajue ose. Poznato je da je

ydA , Sy= xdA ,

xdA
A

ydA
A

Sx=Yc A, Sy=Xc A Statiki moment povrine (Sx, Sy) predstavlja zbir proizvoda svih elementarnih povrina figura i njihovih rastojanja od koordinantnih osa. On se izraava jedinicom (m3). Ako je u pitanju sloena povrina koja se sastoji iz vie prostijih ravnih povrina onda je statiki momenat za ose Ox i Oy iznosi: Sx=

=Yc

=Xc

Ovaj moment inercije je uvek pozitivan. Poto je Io=

Ai

A pa je statiki momenat povrine

A A A A tj. Io=Ix+Iy Polarni moment inercije neke povrine za neku taku jednak je zbiru akcijalnih momenata inercije iste pov za par upravnih osa kroz tu taku.

dA = ( x + y )dA = x dA + y 2 dA
2 2

Sxi
i =1

Sy=

Syi
i =1

Sxi, Syi statiki momenti za ose Ox i Oy i te ravne povrine.

4.Aksijalni moment inercije Izrazi Ix=

5. centrifugalni moment povrine

A A Predstavljaju akcijalni moment inrcije povrine za odgovarajuu osu. Poto je dA pozitivna veliina a i koordinate 2 2 i takoe pozitivne to su aksijalni momenti

dA

Iy=

dA

Je

Ixy=

inercije uvek pozitivne veliine. Jedinica mere aksijalnih momenata povrine je m4 Aksijalni moment inercije povrine (Ix, Iy) uoene figure za odgovarajui koordinatu osu x ili osu y predstavlja zbir proizvoda elementarnih povrina i kvadrata njihovih rastojanja od odgovarajue ose. 7. Promena momenta inercije pri transakciji koordinantnog sistem? Promena momenta inercije pri transakciji koordinatnom sistema definisano je tajnerovom teoremom koja glasi: aksijalni moment inercije ravne povrine za neku osu jednak je zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu teitnu osu i poloajnog momenta inercije. Ose koje prolaze kroz teite C nazivaju se centralne ose a momenti inercija centralni momenti inercija. Aksijalni moment inercije za teita

A Ovaj moment inercije moe biti pozitivan, negativan ili jednak nuli. Ukoliko je osa Oy osa simetrije povrine A onda je centrifugalni moment dela i negativan a dela Ii pozitivan pa ukupan centrifugalni moment iznosi: Ixy=-Ixy+Ixy=0 Ako je jedna od osa (x ili y) osa simetrije onda je centrifugalni moment inercije za tu povrinu i za taj par upravnih osa jednak nuli.

xydA

6. Otporni moment povrine? Otporni moment povrine (Wx, Wy) predstavlja kolinik aksijalnog momenta inercije za teinu osu (sopstvenog aksijalnog momenta inercije) i rastojanje najudaljenije take povrine posmatrane figure od posmatrane koordinantne ose. Wx=

Ix y max
,y

Wy=

Iy x max

- rastojanje od ose najudaljenijih taaka povrine ravnih figura. max max Polarni otporni moment Wo predstavlja kolinik polarnog momenta inercije za teite povrine figure i rastojanja najudaljenije take povrine od taita povrine posmatrane figure: Wo=

Io rmax

rmax

-rastojanje najudaljenije taka povrine figure od centra.

8. Promena momenta inercije pri rotaciji koordinantnog sistema? Prilikom rotacije koordinatnog sistema menjaju se koordinate (x i y) teita elementarne povrine pa e se promeniti i vrednost momenta inercije. Koordinatni sistem Oxy zarotiran je za ugao smeru i preao u poloaj

u direktnom
,

O
oc
y=

9. Uvijanje vratila krunog poprenog preseka? Teorija uvijanja vratila krunog poprenog preseka zasniva se na sledeim pretpostavkama: -materijal tapa je homogen i izotropan -nastale deformacije su vrlo male i elastine -popreni preseci u procesu deformacije ostaju ravni i upravni na uzdunu osu i -poluprenici poprenih preseka pri deformaciji vratila se ne iskrivljuju ostaju pravolinijski.

Prvobitne koordinate elementarne povrine x= prele su u

I , I naziva se sopstveni

cc

=OQ

=OQ

relacije su

momenat inercije oblik je

2 I = I x A yc 2 I = I y A x c
Pri pomeranju koordinatnog sistema promenie se i polarni moment inercije koji e glasiti

= OP + PQ = x cos + y sin

= C , P + PP , = x sin + y cos
Iz ovoga aksijalni momenti su 2 x

I o = I c + A rc2
Sa promenom koordinate teita elementarne povrine dA doi e do promene i centrifugalni momenat koji glasi

I = I cos + I Y sin 2 I xy sin 2

I xy = I + A xc yc

I = I x sin 2 + I Y cos2 I xy sin 2

I =

1 ( I x I y ) sin 2 + I xy cos 2 2

Iz prve dve jednaine sabiranjem dobijamo

x y to znai da se pri obrtanju koordinatnog sistema polarni moment inercije za pol O nije promenio. Ako pomnoimo prve dve jednaine a treu dignemo na kvadrat dobijamo 2 x y xy

I +I = I +I =0

I I I

= I I I

to takoe ne zavisi od obrtanja koordinatnih osa. M

10. Objasniti dijagram momenta uvijanja? Vratilo moe biti optereeno na uvijanje dejstvom dva ili vie spregova, razliitih inteziteta i na razne naine rasporeeni po duini vratila. Spojanja optereenja (spre

11. Naponi deformacije pri uvijanju tj. Proraun vratila? Ako znamo vrednost obrtnih momenata i mesto njihovih dejstva na vrtilo, u svakom poprenom preseku vratila moemo odrediti moment uvijanja Mz. Vrednost momenta uvijanja odreujemo kao algebarski zbir

12. Naponi pri smicanju proraun zakivka? Zakivci se koriste za vezivanje delova male debljine. On je napregnut sloeno. Pored smicanja, izloen je povrinskom pritisku po cilindrinom delu zakivka.

odreenog momenta) u nekom poprenom preseku vratila izazivaju pojavu unutranjih sila, koje takoe obrazuju spreg koji je u ravnotei sa spoljanjim silama. Vratilo optereeno spregovima momenta, M1, M2, M3, i M4 Moment uvijanja du 0ose vratila smatra se da je pozitivan ukoliko pri pogledu na presek sa strane spoljne normale deluje suprotno kretanju kazaljke na asovniku, a u protivnom je negativan.

obrtnih momenata levo od tog preseka. Totalni smiui napon se odreuju

z =

MZ r IO MZ M R = z IO W0
z max =d

Maksimalni smiui napon se izraunava

z max =

F-zatezna sila u limu N-broj zakivka u vezi k-senost zakivka (br. ravni po kome se vri smicanje d-prenik zakivka ovaj napon ne sme da pree vrednost dozvoljenog napona na smicanje prenik zakivka

F 4F = 2 A d Nk

Proraun vratila vrimo prema dozvoljenom naponu i dozvoljenoj deformaciji. -dimenzionisanje prema dozvoljenom naponu Maksimalna vrednost totalnog napona ne treba da pree vrednost dozvoljenog napona ako idemo preko moment

d=

4F F F = 1,128 = 1,262 N k ds N k ds N k de

auvijanja i preko polarnog otpornog momenta Wo dobijamo

Mz M = d pa sledi WO = Z Io d
d 3 WO = 16
dobijamo

ds = 0,8de de -dozvoljeni napon istezanja materijala

lima

Potrebno je odrediti dozvoljenenapone u limovima jer su ostavljeni ostvori za zakivke pa je efektivna pov . Znajui vrednost

Ae = (b d ) -debljina lima
F F = de Ae (b d )

Napon u limovima

otpornog momenta moemo odrediti i prenik d=2R najui da je

e =

Osim smicanja zakivci su napregnuti i na pritisak a sila gnjeenja je

d =3

16 M MZ 1,72 3 d Z

-dimenzionisanje prema dozvoljenoj deformaciji Vri se tako ugao uvijanja

ne prelazi vrednost

1 4

o po

dc -dozvoljeni napon gnjeenja dc = 2,5de pa je sila Fc =N d dc =2,5 N de

odakleje N F F ,d 2,5 d 2,5 N de de

FC = b d c

dunom metru. Ugao uvijanja u stepenima odreujemo iz izraz

1 M z 180 R GWO

dobijamo

d =4
13. Deformaci hukov zakon pri smicanju, modul klizanja?

23040 M z 2G

= G

Proraun se vri na oba naina i usvaja se vea vrednost prenika koju zaokruujemo na prvu veu standardizovanu vrednost. 14. konjugovani naponi, glavni naponi i osnovne vrte naponskog stanja? Na stranicma a i b iste irine i duine deluju normalni naponi i to i tengencijalni naponi a, b a b Da bi prizna bila u ravnotei ne sme doi do pomeranja u pracu njenih ivica niti do obrtnja oko ose na njenu ravan. Da bi ova prizna bila u ravnotei ne sme -doi do pomeranja prizme u pravcu njenih ivica -niti do obrtanja oko ose upravne na njenu ravan I uslov

-klizanje

- smiui napon

G-koeficijent proporcionalnosti Ova jednaina predstavlja Hukov zakon pri smicanju. Koeficijent proporcionalnosti G naziva se modul klizanja ili modul smicanja i njegova vrednost predstavlja sposobnost materijala da se suprostavi smiuoj deformaciji

G=

F
i =1 n i =1

= 0 a a a a = 0 = 0 b b b b = 0

Izmeu modula klizanja, modula elastinosti i Poasonovog broja postoje veza koja se izraava jednainom

E G= 2(1 + )
Iz izraza za klizanje

=
zakona

S za smicanje dobijamo a S = a a ako ga izrazimo na osnovu Hukovog

Zakljuak je da normalni naponi moraju biti po veliini jednaki ali suprotnog smera. II uslov Zbir momenata koji napadaju prizmu za teite C jednak O -Normalne sile prolaze kroz taku C pa su njihovi momenti jednaki O -tangencijalne sile moraju obrazovati dva sprega jednakih momenata ali suprotnih smerova mora biti ispunje uslov

a F F a S = , = , S = t G A AG

M
i =1

= a a b b b a = 0
=

Pa se dobija

a b -tangencijalni naponi ploe zategnuti u oba pravca u dvema meusobno upravnim ravnima, jednaki su po veliini i usmereni ka prosenoj ivici tih dveju ravni ili od nje i oni se nazivaju konjugovani naponi.