Dobra pitanja - dobri odgovori

Potovani S. Dhammika

Prevod Mladen Dani, Nenad Ivanovi, Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
http://www.geocities.com/budizam/index.html

Predgovor 1. ta je budizam? 2. Osnovni budistiki pojmovi 3. Budizam i ideja boga 4. Pet pravila morala 5. Preporaanje -6. Meditacija 7. Mudrost i saoseanje 8. Vegetarijanstvo 9. Srea i sudbina 10. Monasi i monahinje 11. Budistiki kanon 12. Istorija i razvoj 13. Postati budista

Predgovor 4. prepravljenom izdanju

Pre nekih 18 godina grupa budistikih uenika sa Singapurskog univerziteta dola je kod mene i poalila se da esto imaju problema da odgovore na pitanja o budizmu koja im razni ljudi postavljaju. Zamolio sam ih da mi daju primere takvh pitanja i oni su to i uinili. Bio sam okiran da pametni, dobro obrazovani mladi budisti znaju toliko malo o svojoj religiji i imaju toliko problema da je objasne drugima. Pribeleio sam mnoga od njihovih pitanja, dodao neka koju su i meni samom esto bila postavljana i tako je nastala knjiica Dobra pitanja - dobri odgovori. Ono to je bilo namenjeno samo mladim Singapurcima dobilo je, na moje iznenaenje i radost, meunarodnu italaku publiku. Tako je englesko izdanje tampano u preko 150.000 primeraka, a ono je kasnije bilo i vie puta obnavljano u SAD, Maleziji, Indiji, Tajlandu i na ri Lanki. Knjige je prevedena na 14 jezika, najnoviji prevod je na bhasaindoneanski i na panski. U ovom etvrtom i proirenom izdanju dodao sam jo neka pitanja i pruio, nadam se, dobre odgovore na njih. Dodao sam takoe poglavlje sa izborom Budinih izreka. Neka ova knjiica nastavi da podstie interesovanje za Budinu Dhammu. S. Dhammika, Singapur, 2005.

1. ta je budizam?
Pitanje: ta je budizam? Odgovor: Naziv budizam dolazi od rei buddhi, to znai "probuditi se", te se zato za budizam moe rei da je filozofija probuenja. Ova filozofija ima svoje poreklo u iskustvu oveka Sidhate Gotame, znanog i kao Buda, koji je sam sebe probudio u 35. godini ivota. Budizam je sada star 2500 godina i ima oko 300 miliona sledbenika irom sveta. Do unazad stotinak godina budizam je bio uglavnom azijska filozofija, ali onda poinje da pridobija sve vie sledbenika u Evropi, Australiji i Severnoj Americi. Pitanje: Dakle, budizam je filozofija? Odgovor: Re filozofija dolazi od rei philo, koja znai "ljubav", i sophia, koja znai "mudrost". Dakle, filozofija je ljubav prema mudrosti ili ljubav i mudrost, pri emu oba znaenja savreno opisuju budizam. Budizam ui da moramo pokuati da razvijemo svoje intelektualne sposobnosti do njihovih krajnjih granica, tako da smo u stanju da bolje razumemo. On nas takoe ui da razvijamo ljubav i blagonaklonost, tako da svakom biu moemo biti poput istinskog prijatelja. Dakle, budizam jeste filozofija, ali ne obina filozofija. On je vrhunska filozofija Pitanje: Ko je bio Buda?

Odgovor: Godine 563. rodilo se dete u kraljevskoj porodici na severu Indije. Deak je rastao u bogatstvu i luksuzu, ali je na kraju otkrio da materijalno bogatstvo i imetak ne garantuju sreu. Duboko ga je potresla patnja koju je video svuda oko sebe i odluio je da pronae put do trajne ljudske sree. Kada je imao 29 godina, napusitio je enu i dete i krenuo od jednog do drugog velikog religijskog uitelja toga doba, kako bi uio od njih. Mnogo emu su ga oni poduili, ali nijedan zapravo nije znao pravi uzrok ovekove patnje i kako se ona moe prevazii. Na kraju je, posle est godina uenja, borbe i meditacije, doiveo neto to je razvejalo svako neznanje u njemu i on je iznenada razumeo. Od tog dana nazivan je Buda, Probueni. iveo je jo 45 godina, tokom kojih je putovao po itavoj severnoj Indiji, poduavajui druge ljude onome to je sam otkrio. Njegova samilost i strpljenje preli su u legendu i imao je hiljade sledbenika. U 80. godini, star i bolestam, ali jo uvek dostojanstven i vedar, konano je preminuo. Pitanje: Nije li to neodgovorno sa Budine strane to je napustio enu i dete? Odgovor: Odluka da napusti porodicu za Budu svakako nije bila laka. Sigurno je dugo pre toga bio zabrinut i neodluan. Ali se naao pred izborom: da li da sebe posveti porodici ili oveanstvu. Na kraju, velika saoseajnost navela ga je da sebe posveti itavom svetu i itav svet jo uvek uiva plodove te rtve. To nije bilo neodgovorno. Bila je to moda najznaajnija rtva koja je ikada uinjena. Pitanje: Ako je Buda mrtav, kako nam on moe pomoi? Odgovor: Faradej, koji je otkrio elektricitet, takoe je mrtav, ali nam njegovo otkrie i dalje pomae. Luj Paster, koji je pronaao lek za mnoge bolesti, takoe je mrtav, ali njegova medicinska otkria jo uvek spaavaju ivote. Leonardo da Vini, koji je stvorio umetnika remek-dela, jeste mrtav, ali to to je on stvorio moe jo uvek da nadahne srce i prui radost. Veliki heroji i heroine su moda mrtvi ve vekovima, ali kada itamo o njihovim delima i dostignuima, ona nas jo uvek nadahnjuju da radimo isto to i oni. Da, Buda je umro, ali 2500 godina kasnije njegovo uenje jo uvek pomae ljudima, njegov primer jo uvek inspirie, njegove rei jo uvek menjaju ivote. Pitanje: Da li je Buda bio bog? Odgovor: Ne, nije. On nije ni tvrdio da je bog, boije dete, ak ni njegov glasnik. On je bio ljudsko bie koje je sebe usavrilo i uilo da ukoliko sledimo njegov primer i mi sami sebe moemo da usavrimo. Pitanje: Ako Buda nije bog, zato ga ljudi oboavaju? Odgovor: Ima razliitih vrsta oboavanja. Kada neko oboava boga, on ga slavi, prinosi mu rtvu i moli da mu ispuni neku elju, verujui da bog uje njegovo slavljenje, da prima rtvu i odgovara na molitve. Budisti ne praktikuju tu vrstu oboavanja. Druga vrsta oboavanja jeste kada iskazujemo potovanje nekome ili neemu emu se divimo. Kada uitelj ue u uionicu, aci ustanu, kada sretnemo nekog znaajnog, rukujemo se, kada se svira himna stojimo mirno. To su sve gestovi potovanja i ukazuju na nae divljenje prema odreenoj osobi ili stvari. Budisti praktikuju ovakvu vrstu predanosti. Budina statua sa rukamo to mirno poivaju sklopljene u krilu i njegov saoseanjem ispunjen osmeh podseaju nas na potrebu da razvijamo mir i ljubav unutar sebe. Miris mirisnih tapia podsea nas na vrlinu koja sve proima, svea ili lampa nas podseaju na svetlost znanja, a cvetovi, koji brzo klonu i osue

se, podseaju nas na prolaznost. Kada se klanjamo, mi izraavamo svoju zahvalnost Budi za sve ono to nam je njegovo uenje dalo. To je znaenje budistikog izraavanja potovanja. Pitanje: Ali ja sam uo ljude koji kau da budisti oboavaju idole. Odgovor: Ovakve tvrdnje samo pokazuju nerazumevanje onoga ko ih govori. Renik re "idol" objanjava kao "sliku ili kip koja se oboava kao boanstvo". Kao to smo ve videli, budisti ne veruju da je Buda bio bog, pa kako bi onda mogli da veruju da je komad drveta ili metala bog? Sve religije koriste simbole da predstave svoja razliita verovanja. U taoizmu, jin-jang dijagram se koristi da simbolizuje harmoniju meu suprotnositma. U sikizmu, ma se koristi da simbolizuje duhovnu borbu. U hrianstvu riba simbolizuje Hristovo prisustvo, a krst njegovo rtvovanje. U budizmu, statua Bude podsea na ljudsku dimenziju u budistikom uenju, na injenicu da je budizam okrenut oveku, a ne bogu, da moramo pogledati u sebe same, a ne izvan sebe, kako bismo pronali savrenstvo i razumevanje. Zato, rei da budisti oboavaju idole jeste isto toliko besmisleno kao i rei da hriani oboavaju ribu ili geometrijski oblik. Pitanje: Zato ljudi u budistikim hramovima rade razne udne stvari? Odgovor: Mnoge stvari nam se mogu uiniti udnim ako ih ne razumemo. Umesto da ih odbacimo kao udne, trebalo bi da pokuamo da pronaemo njihovo znaenje. Meutim, istina je da neke od stvari koje budisti ine imaju koren u narodnom sujeverju i nerazumevanju, vie nego u Budinom uenju. A takva nerazumevanja nije teko pronai ne samo u budizmu, ve i u drugim religijama. Buda je jasno i do detalja poduavao i ukoliko neki ljudi ne uspevaju da to razumeju, on se ne moe zbog toga okrivljavati. Ima jedan odlomak u budistikim tekstovima: Ako neko ko je bolestan ne trai sebi lek ak i kada je lekar pored njega, ne treba zbog toga okrivljavati lekara. Na isti nain, kada nekoga mui bolest patnje, a ne trai pomo od Bude, to nije Budina greka. (Jn. 28-9) Ne bi trebalo ni budizam, niti bilo koju drugu religiju procenjivati na osnovu onih koji je ne upranjavaju na pravi nain. Ako eli da sazna pravo budistiko uenje, itaj Budine rei ili razgovaraj sa onima koji ih pravilno razumeju. Pitanje:Postoji li u budizmu neto kao Boi? Odgovor: Prema tradiciji, princ Sidhata je bio roen, postao probuen i umro na dan punog Meseca u vesaku, drugom po redu mesecu u starom indijskom kalendaru, to odgovara aprilumaju u zapadnom kalendaru. Na taj dan budisti u svim zemljama proslavljaju ove dogaaje tako to odlaze u hramove, uestvuju u razliitim ceremonijama ili moda provode dan meditirajui. Pitanje: Ako je budizam toliko dobar, zato su neke budistike zemlje tako siromane? Odgovor: Ako pod siromatvom mislite na ekonomsko siromatvo, onda je tano da su neke budistike zemlje siromane. Ali ako pod time mislite na nizak kvalitet ivota, onda su moda neke budistike zemlje vrlo bogate. Sjedinjene Drave su, na primer, ekonomski bogata i mona zemlja, ali stopa kriminala je jedna od najviih u svetu, na milione starih ljudi su zaboravila sopstvena deca i oni umiru od samoe u starakim domovima, nasilje u porodici,

zloupotreba dece, narkomanija su ogroman problem i svaki trei brak biva zavren razvodom. Bogati po novcu, ali moda siromani po kvalitetu ivota. Ako sada pogledate neke tradicionalno budistike zemlje, nailazite na sasvim drugaiju situaciju. Roditelje cene i potuju sopstvena deca, stopa kriminala je relativno niska, razvodi i samoubistva su retki i tradicionalne vrednosti kao to je blagost karaktera, velikodunost, gostoprimstvo prema strancima, tolerancija i potovanje drugih jesu jo uvek jake. Dakle, te zemlje su ekonomski zaostale, ali moda sa viim kvalitetom ivota nego Sjedinjene Drave. Meutim, ak i ako budistike zemlje procenjujemo samo prema njihovim ekonomijama, jedna od najbogatijih i ekonomski najdinaminijih zemalja u svetu je Japan, gde veliki procenat populacije sebe oznaava kao budiste. Pitanje: Zato ne ujemo tako esto o humanitarnom radu budista? Odgovor: Moda zato to budisti ne oseaju potrebu da se hvale dobrim koje su uinili. Pre nekoliko godina japanski budistiki voa Nikho Nirvano primio je Templton nagradu za svoj rad na unapreenju harmonije meu religijama. Slino tome, jedan tajlandski budistiki monah je nedavno dobio prestinu Magsejsej nagradu za svoj izvanredan rad meu zavisnicima od droga. Godine 1987. jo jedan tajlandski monah, potovani Kantajapivat dobio je Nagradu za mir norveke dece za svoj dugogodinji rad na zbrinjavanju dece beskunika u ruralnim podrujima. I ta rei o zamanim socijalnim programima koje meu siromanima u Indiji sprovodi Zapadni budistiki red? Izgradili su kole, domove za decu, ambulante i male radionice za odriv ekonomski razvoj zajednica. Budisti pomo pruenu drugima vide kao izraz svoje religijske prakse, ba kao i druge religije, ali isto tako veruju da oko toga ne treba praviti veliku reklamu i sopstvenu promociju. Pitanje:Zato ima toliko budistikih kola? Odgovor: Mnogo je razliitih vrsta eera -- braon eer, beli eer, eer u kockama, sirup i eer u prahu, ali je sve to eer i ukus mu je sladak. Proizvodi se u razliitim oblicima, tako da se moe koristiti na razliite naine. Sa budizmom je isto: postoji teravada budizam, zen budizam, kola iste zemlje, jogaara budizam i varajana budizam, ali je sve to uenje Bude i ima isti ukus -- ukus slobode. Budizam je evoluirao u razliite forme kako bi bio relevantan za razliite kulture u kojima postoji. Bio je reinterpretiran tokom vekova, kako bi ostao relevantan za nove generacije. Spolja gledano, vrste budizama koje danas imamo mogu izgledati vrlo razliite, ali u sreditu svih njih jesu etiri plemenite istine i isto tako plemeniti osmostruki put. Sve glavne religije, ukljuujui budizam, podelile su se u kole i pravce. Moda je razlika izmeu budizma i nekih drugih religija u tome to su njegove razliite kole uvek bile vrlo tolerantne i prijateljski nastrojene jedna prema drugoj. Pitanje: Vi sigurno imate visoko miljenje o budizmu. Pretpostavljam da verujete da je on jedina ispravna religija, a da su sve druge pogrene. Odgovor: Nijedan budista koji razume Budino uenje ne misli da su druge religije pogrene. Niko ko se zaista potrudio da upozna druge religije, sa otvorenim umom, ne bi mogao neto tako pomisliti. Prva stvar koju uoite kada prouavate razliite religije jeste koliko one imaju zajednikog. Sve religije slau se u tome da je sadanje stanje oveanstva nezadovoljavajue. Sve veruju da je promena stava i ponaanja neophodna da bi se to stanje popravilo. Sve ue etici koja obuhvata ljubav, blagonaklonost, strpljenje, velikodunost i drutvenu odgovornost i sve prihvataju postojanje neke vrste Apsoluta. One koriste razliiti jezik, razliite nazive i razliite simbole da opiu i objasne te stvari. Samo kada se ljudi uskogrudo veu za svoj

specifian nain vienja stvari, tada se javljaju netolerancija, oholost i uverenje da smo samo mi u pravu. Zamislimo Engleza, Francuza, Kineza i Indoneanina kako posmatraju olju. Englez kae: "Ovo je olja." Francuz odgovara: "Ne, to je tasse." Tada Kinez doda: "Obojica greite. To je pei." Na kraju im se Indoneanin nasmeje i kae: "Kako ste glupi. To je cawan." Onda Englez uzme renik i pokae ostalima: "Mogu da dokaem da je ovo olja. Tako kae moj renik." "Onda tvoj renik grei", kae Francuz, "jer moj renik jasno kae da je to tasse." Kinez pone da se buni: "Moj renik kae da je to pei, a on je hiljadama godina stariji od vaeg i mora biti da je u pravu. Pored toga, vie ljudi govori kineski nego bilo koji drugi jezik. Zato to mora biti pei." Dok se oni tako prepiru meu sobom, doe neki drugi ovek i otpije iz olje, govorei im: "Bilo da ovo zovete olja, tasse, pei ili cawan, svrha olje je da se u njoj dri voda, kako bi mogla da se pije. Prestanite da se svaate i pijte, prestanite da se prepirete i ugasite svoju e." To je budistiki stav prema drugim religijama. Pitanje: Neki ljudi kau: "Sve su religije zapravo iste." Da li biste se sloili sa njima? Odogovor: Religija je pojava suvie kompleksna i raznovrsna da bi mogla biti obuhvaena jednom takvom tvrdnjom. Budisti bi mogli rei da takva tvrdnja sadri u sebi element i netanosti i istine. Budizam ui da ne postoji vrhovni bog, dok hrianstvo, na primer, ui da postoji. Po meni je to vrlo vana razlika. Meutim, jedan od najlepih odlomaka u Bibliji kae: Ako jezike oveije i aneoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zvei. I ako imam prorotvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premjetam, a ljubavi nemam, nita nisam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se saee, a ljubavi nemam, nita mi ne pomae. Ljubav dugo trpi, malokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne velia; ne nadima se. Ne ini to ne valja, ne trai svoje, ne srdi se, ne misli o zlu. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi. (Poslanica Korinanima, 13:1-7) To je upravo ono to poduava budizam -- da je kvalitet naeg srca vaniji od bilo kakve natprirodne moi koju bismo mogli stei, sposobnosti da proriemo budunost, snage nae vere ili bilo kakvog ekstravagantnog gesta koji bismo mogli uiniti. Zato, kad se povede re o teolokim pojmovima i teorijama, budizam i hrianstvo se sigurno razlikuju. Ali kada doe do kvaliteta srca, etika i ponaanje su vrlo slini. Pitanje: Je li budizam nauan? Odgovor: Pre nego to odgovorim na ovo pitanje, najbolje bi prvo bilo definisati re "nauka". Nauka je, prema reniku, "znanje koje je mogue organizovati u sistem, a koje se zasniva na posmatranju i testiranju injenica, kao i formulisanju optih prirodnih zakona. Dakle sve ono to je mogue prouavati na egzaktan nain." Postoje delovi budizma koji se ne uklapaju u ovu definiciju, ali njegovo centralno uenje, etiri plemenite istine, bi gotovo sigurno moglo da se uklopi. Patnja, prva plemenita istina, jeste iskustvo koje je mogue definisati, iskusiti i izmeriti. Druga plemenita istina tvrdi da patnja ima svoj prirodni uzrok, elju, koju je isto tako mogue definisati, iskusiti i izmeriti. Nikada se ne pokuava da se patnja definie terminima metafizike ili mitova. Prema treoj plemenitoj istini, patnja prestaje ne oslanjanjem na neko vrhovno bie, verom i molitvama, ve jednostavno uklanjanjem uzroka. To je automatski proces. etvrta plemenita istina, put koji vodi do prestanka patnje, opet, nema nikakve veze sa

metafizikom, ve zavisi od ponaanja na poseban nain. I opet, to ponaanje je podlono testiranju. Budizam odbacuje pojam vrhovnog bia, ba kao i nauka, i poreklo i funkcionisanje univerzuma objanjava prirodnim zakonima. Sve ovo svakako da ukazuje na njegov nauni duh. Sem toga, stalni Budin savet da ne bi trebalo slepo da verujemo, ve da proveravamo, da istraujemo, da se uvek oslanjamo na sopstveno iskustvo, ima sasvim nauni prizvuk. U svojoj uvenoj Kalama sutti, Buda kae: Kalame, ne povodite se za onim to se prepriava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim to pie u svetim tekstovima, niti za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logikim domiljanjima, niti za predrasudama o pojmu o kome je re, niti zato to se po svemu ini da je tako, ni iz ubeenja: "Ovaj monah je na uitelj."... Tek kada se sami uverite: "Ove stvari su dobre, ove stvari nisu sramotne, dostojne su mudraca; onome ko ih ini i praktikuje donose blagostanje i sreu", tek tada se upustite u njih i boravite u njima. (A. I.188) Dakle, iako bismo mogli rei da budizan nije ceo nauan, svakako da u njemu postoji snaan nauni prizvuk i da je vie nauan nego bilo koja druga religija. Znaajno je ta je Albert Ajntajn, najvei naunik XX veka, rekao o budizmu: Religija budunosti e biti jedna kosmika religija. Ona treba da prevazie linog boga i izbegne dogmu i teologiju. Pokrivajui kako prirodno, tako i duhovno, ona bi trebalo da bude zasnovana na religijskom oseanju koje proizlazi iz doivljaja svih stvari, prirodnih i duhovnih, i njihovog jedinstva. Ovom opisu odgovara budizam. Ako postoji bilo koja religija koja e korelirati sa modernim naunim potrebama, onda e to biti budizam. Pitanje: uo sam da se Budino uenje nekada naziva srednji put. ta taj pojam znai? Odgovor: Buda je plemenitom osmostrukom putu dao i alternativni naziv, majjhima patipada, to znai "srednji put". Ovo je vrlo vaan naziv, jer nam sugerie da nije dovoljno samo slediti put, ve da njime treba da idemo na odreeni nain. Ljudi mogu postati vrlo rigidni u vezi sa religijskim pravilima i na kraju se pretvoriti u prave fanatike. U budizmu pravila treba slediti i uz to vebati na izbalansiran i razuman nain, koji izbegava ekstreme i preterivanja. Drevni Rimljani su imali izreku: "Umerenost u svim stvarima" i budisti bi se potpuno saglasili sa ovim. Pitanje: itao sam da je budizam samo jedna vrsta hinduizma. Je li to tano? Odgovor: Ne, nije. Budizam i hinduizam dele mnoge etike ideje, koriste zajedniku terminologiju kao to su rei kamma, samadhi i nirvana, a i oba su nastala u Indiji. To je navelo neke ljude da pomisle kako su oni jedno te isto ili barem vrlo slini. Ali kada odemo dalje od povrnih slinosti, vidimo da su te dve religije sasvim razliite. Na primer, Hindusi veruju u vrhovnog boga, dok budisti ne veruju. Jedno od centralnih uenja hindusitike socijalne filozofije jeste ideja kasta, koja se u budizmu odluno odbacuje. Ritualno proiavanje je u hinduizmu vana praksa, ali ona nema mesta u budizmu. U budistikim tekstovima Buda se esto prikazuje kako kritikuje ono emu poduavaju bramani, hinduistiki svetenici, a oni su sa svoje strane isto bili vrlo kritiki nastrojeni prema njegovim idejama. To se ne bi dogaalo da su budizam i hinduizam isto. Pitanje: Ali Buda jeste prekopirao ideju kamme od hinduizma, zar ne?

Odgovor: Hinduizam poduava uenje kamme i takoe reinkarnacije. Meutim, njegova verzija oba ova uenja se veoma razlikuje od budistikog. Na primer, hinduizam kae da smo mi odreeni svojom kammom, dok budizam kae da nas ona samo uslovljava. Prema hinduizmu, jedna vena dua ili atman prelazi iz jednog ivota u drugi, dok budizam porie da postoji takva dua, tvrdei da je zapravo jedan neprekidno menjajui tok mentalne energije taj koji se preporaa. To su samo neke od mnogih razlika izmeu ove dve religije u pogledu kamme i preporaanja. Meutim, ak i da su budistiko i hinduistiko uenje sasvim identini, to ne bi nuno znailo da su budisti bez razmiljanja prekopirali ove ideje. Ponekad se deava da dva oveka, sasvim nezavisno jedan od drugog, naine sasvim isto otkrie. Dobar primer za ovo je otkrie evolucije. Godine 1858, upravo pre nego to je objavio svoju uvenu knjigu Poreklo vrsta, arls Darvin je ustanovio da je jedan drugi ovek, Alfred Rasel Valas, doao do ideje o evoluciji identine njegovoj. Darvin i Valas nisu kopirali jedan od drugog; umesto toga, prouavajui istu pojavu, doli su do istog zakljuka u vezi sa njom. Isto tako, ak i da su hinduistike i budistike ideje o kammi i preporaanju iste, a nisu, to ne bi nuno bio dokaz kopiranja. Istina je da su kroz uvide steene putem meditacije hinduistiki mudraci stekli priblinu ideju o kammi i preporaanju, koju je Buda kasnije razvio potpunije i preciznije.

2. Osnovni budistiki pojmovi

Pitanje: ta je glavno Budino uenje? Odgovor: Svako od mnotva delova Budinog uenja povezano je sa etiri plemenite istine, ba kao to se paoci toka svi spajaju u glavini. One se nazivaju "etiri", zato to ih je toliko na broju. One se nazivaju "plemenite", zato to oplemenjuju onoga ko ih razume, i one se nazivaju "istinama", zato to korespondiraju sa stvarnou, zato to su istina. Pitanje: ta je prva plemenita istina? Odgovor: Prva plemenita istina jeste da u ivotu postoji patnja. iveti znai i patiti. Nemogue je iveti a da ne doivimo neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fiziku patnju kao to je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo da podnosimo psiholoku patnju, kao to su usamljenost, frustracija, strah, preneraenost, razoarenje, bes i slino. Pitanje: Nije li to pomalo pesimistino? Odgovor: Renik pesimizam definie kao "naviku u razmiljanju da e sve to e se dogoditi biti loe" ili "verovanje da je zlo monije od dobrog". Budizam ne ui nijedno od ovo dvoje.

Niti porie da postoji i srea. On jednostavno kae da iveti znai i iskusiti fiziku i psiholoku patnju, to je jedan iskaz koliko istinit, toliko i oigledan, da ga je nemogue poricati. Budizam polazi od iskustva, nepobitne injenice, stvari koju svi znaju, koju su svi iskusili i koju svako pokuava da izbegne. Tako, budizam svojom polaznom takom ide pravo u sredite problema svakog ljudskog bia -- u pitanje patnje i kako je izbei. Pitanje: ta je druga plemenita istina? Odgovor: Druga plemenita istina jeste da je elja izvor celokupne patnje. Kada pogledamo psiholoku patnju, lako je videti da je izaziva elja. Kad elimo neto, a nismo u stanju da to dobijemo, oseamo se razoarani i frustrirani. Kada oekujemo nekoga da ispuni naa oekivanja, a on to ne uini, oseamo se izneverenim i besnim. Kada elimo da nas drugi vole i oni to ne ine, oseamo se povreenim. ak i kad poelimo neto i to dobijemo, to esto ne vodi ka srei, bilo zato to ubrzo sa tom stvari osetimo dosadu i za nju izgubimo interesovanje, bilo da ponemo da elimo neto drugo. Jednostavno reeno, druga plemenita istina govori da dobiti ono to elimo ne garantuje i da emo biti sreni. Umesto da se neprekidno borimo da imamo ono to elimo, pokuajmo da izmenimo svoje elje. elje nas liavaju zadovoljstva i sree. Pitanje: Ali kako elja i udnja vode do fizike patnje? Odgovor: Celog veka elimo i udimo za ovim ili onim, naroito udimo da nastavimo da postojimo, to sve stvara monu energiju koja izaziva da se individua ponovo rodi. Kada se ponovo rodimo, imamo opet telo i kao to smo ranije rekli, telo je podlono povredama i bolestima; moe biti iscrpljeno od rada; stari i na kraju umire. Tako, elja vodi do fizike patnje, jer izaziva preporaanje. Pitanje: To je sve u redu. Ali ako sasvim prestanemo da elimo, nikada nita neemo ni dobiti ni postii. Odgovor: Tano. Ali ono to Buda kae jeste da kada naa elja, naa udnja, nae neprekidno nezadovoljstvo onim to imamo i naa neprekidna tenja za vie i vie pone da izaziva u nama patnju, tada bi trebalo da je zaustavimo. On nas poziva da napravimo razliku izmeu onoga to nam je neophodno i onoga to elimo; da zadovoljimo svoje potrebe i da izmenimo svoje elje. On nas poduava da nae potrebe mogu biti zadovoljene, ali su nae elje beskrajne -- jama bez dna. Postoje potrebe koje su vane, osnovne, i koje mi moemo da zadovoljimo i na tome bi trebalo da radimo. elje izvan toga bi trebalo postepeno da smanjujemo. Na kraju krajeva, ta je cilj ivota? Imati ili biti zadovoljan i srean. Pitanje: Pomenuli ste preporaanje. No, postoji li ikakav dokaz da tako neto postoji? Odgovor: Postoji vie dokaza da se takva stvar dogaa, ali razmotriemo to u posebnom poglavlju kasnije. Pitanje: ta je trea plemenita istina? Odgovor: Trea plemenita istina jeste da je mogue iskoreniti patnju i dostii sreu. Ovo je moda najvanija od sve etiri plemenite istine, jer je u njoj Buda potvrdio da su istinska srea i zadovoljstvo mogui. Kada odustanemo od beskorisne elje i nauimo da ivimo svaki dan kao da nam je jedan jedini, da uivamo bez uznemirujuih elja u svemu onome to nam ivot

ponudi, prolazei kroz probleme koje ivot podrazumeva strpljivo i bez straha, bez mrnje i besa, tada moemo postati sreni i slobodni. Tada i samo tada smo u stanju da potpuno ivimo. Zato to vie nismo opsednuti jurnjavom za sopstvenim sebinim eljama, otkrivamo da imamo mnogo vie vremena da pomaemo drugima kako bi zadovoljili svoje potrebe. To stanje se naziva nirvana. Pitanje: ta ili gde je nirvana? Odgovor: To je dimenzija koja prevazilazi vreme i prostor, te je otud teko o njoj govoriti, ak i misliti, jer su rei i misli sposobne da opisuju samo prostor-vreme dimenziju. No, poto je nirvana izvan vremena, nema kretanja, nema trenja i nema starenja i umiranja. Tako je nirvana vena. Poto je izvan prostora, nema uzroka, nema granica, nema pojma sopstva i nesopstva, te je tako nirvana bezgranina. Buda nas takoe uverava da je nirvana iskustvo velike sree. Tako je govorio: Nirvana je najvea srea (Dhp. 204) Pitanje: Postoji li ijedan dokaz da takva dimezija postoji? Odgovor: Ne postoji. Ali je njegovo postojanje mogue izvesti posredno. Ukoliko postoji dimezija u kojoj vreme i prostor operiu, a postoji -- ovaj svet u kojem ivimo -- tada moemo zakljuiti da postoji i dimezija u kojoj vreme i prostor ne operiu -- nirvana. I opet, iako ne moemo dokazati da nirvana postoji, imamo Budinu re da postoji. Tako on kae: Postoji neroeno, nenastalo, nesainjeno, nesastavljeno. Kad ne bi postojalo to neroeno, nenastalo, nesainjeno, nesastavljeno, ne bi bilo bekstva od onoga to je roeno, nastalo, sainjeno i sastavljeno. Ali poto postoji neroeno, nenastalo, nesainjeno, nesastavljeno, tada i postoji bekstvo od onoga to je roeno, nastalo, sainjeno i sastavljeno. Prepoznaemo je kad je dostignemo. Do tada, moemo da vebamo. Pitanje: A ta je etvrta plemenita istina? Odgovor: etvrta plemenita istina jeste put koji vodi do iskorenjivanja patnje. Taj put se naziva plemeniti osmostruki put i sastoji se od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravnog ivljenja, ispravnog napora, ispravno sabranosti i ispravne koncentracije. Budistika praksa sastoji se od vebanja tih osam stvari, sve dok one ne postanu potpuno usavrene. Uoavate da koraci na ovom putu pokrivaju svaki vid ivota: intelektualni, etiki, socijalni i ekonomski, kao i psiholoki, te otuda sadre sve to je nekome potrebno da bi vodio dobar ivot i duhovno se razvijao.

3. Budizam i ideja boga

Pitanje: Da li budisti veruju u boga? Odgovor: Ne, ne verujemo. Za ovo postoji vie razloga. Buda je, kao i moderni sociolozi i psiholozi, verovao da religiozne ideje, a naroito ideja o Bogu imaju svoj koren u strahu. Buda kae: Savladani strahom ljudi idu u svete planine,svete gajeve i umarke, sveta drvea i hramove. (Dp. 188) Primitivni ljudi su se zatekli u opasnom i neprijateljskom svetu, strah od divljih ivotinja, nemogunosti da se pronae dovoljno hrane, povreda, bolesti i prirodnih fenomena kao to su munje, grmljavina i vulkani bio je neprestano uz njih. Ne pronaavi nikakvu sigurnost, stvorili su ideju o bogovima ne bi li im ona dala radost u lepim vremenima, hrabrost u opasnim vremenima, a utehu kada stvari krenu po zlu. Do dana dananjeg moemo primetiti da ljudi postaju religiozniji u kriznim vremenima, moemo ih uti kako govore da im vera u boga ili vie bogova prua snagu koja im je neophodna da izau na kraj sa ivotnim nedaama. uete kako kau da veruju u jednog odreenog boga zato to su se molili kada im je to bilo potrebno i njihove molitve su bile usliene. Sve ovo samo podrava Budino uenje da je ideja o bogu odgovor na strah i frustraciju. Buda je uio da treba da pokuamo da razumemo svoje strahove, da umanjimo svoje elje i da mirno i hrabro prihvatamo stvari koje ne moemo da izmenimo. On je strah zamenio ne iracionalnim verovanjem, ve racionalnim razumevanjem. Drugi razlog zato Buda nije verovao u boga je to to ne postoje nikakvi dokazi koji bi podrali tu tvrdnju. Postoje brojne religije i svaka od njih tvrdi da samo oni imaju boije rei sauvane u svojim svetim knjigama, da samo oni razumeju boiju prirodu, da samo njihov bog postoji, a ostali ne. Neki tvrde da je bog muko, neki da je ensko, neki da nije ni jedno ni drugo. Svi su zadovoljni to postoji sasvim dovoljno dokaza da njihov bog postoji i smeju se dokazima koje druge religije iznose da dokau postojanje nekog svog boga. Nije zauujue to, iako su toliko mnogo religija toliko dugo vremena pokuavale da dokau postojanje svojih bogova, i dalje ne postoje stvarni, konkretni, znaajni ili neoborivi dokazi. Trei razlog iz kog Buda nije verovao u boga je taj to verovanje nije neophodno. Neki tvrde da je verovanje u boga neophodno da bi se objasnilo poreklo svemira. Ovo nije tano. Nauka je veoma ubedljivo objasnila kako je svemir nastao, bez uvoenja ideje o bogu. Neki tvrde da je vera u boga neophodna oveku da bi vodio srean i smislen ivot. Opet moemo da primetimo da to nije tako. Postoje milioni ateista i slobodnih mislioca, a da ne pominjemo brojne budiste, koji ive korisnim, srenim i smislenim ivotima bez ikakve vere u boga. Neki tvrde da je vera u boju mo neophodna jer ljudi, budui da su slabi, nemaju snagu da pomognu sebi. Jo jednom dokazi ukazuju na suprotno. esto moemo uti prie o ljudima koji su prevazili svoje poremeaje i hendikepe uprkos malim ansama i velikim tekoama, samo svojim trudom i oslanjajui se na unutranju snagu, bez ikakve vere u boga. Neki tvrde da je bog neophodan da bi dao ljudima spas. Ovaj argument stoji samo ako prihvatamo teoloki pojam spasenja, a budisti ga ne prihvataju. Na osnovu svog linog iskustva, Buda je zapazio da svako ljudsko bie ima mo da proisti svoj um, razvije beskrajnu ljubav i saoseanje i savreno razumevanje. Pomerio je teite sa nebesa na srce i ohrabrio nas da reenje za svoje probleme naemo putem samorazumevanja. Pitanje: Ali ako ne postoje bogovi, kako je svemir nastao?

Odgovor: Sve religije imaju mitove i prie koje pokuavaju da daju odgovor na ovo pitanje. U davna vremena, kada oveanstvo jednostavno nije znalo, takvi mitovi su mogli da budu dovoljni, ali u 21. veku, u doba fizike, astronomije i geologije, takve mitove su prevazile naune injenice. Nauka je objasnila poreklo svemira bez vraanja na ideju boga. Pitanje: ta Buda kae o poreklu svemira? Odgovor: Interesantno je da je Budino objanjenje porekla svemira veoma slino naunom gleditu. U Aganna sutti, Buda opisuje kako svemir biva uniten, a zatim se ponovo vraa u svoj sadanji oblik tokom nebrojeno mnogo miliona godina. Prvi ivot nastaje na povrini vode i zatim se opet nebrojeno mnogo miliona godina razvija iz jednostavnih u kompleksne organizme. Svi ovi procesi su bez poetka i kraja i pokreu ih prirodni uzroci. Pitanje: Kaete da ne postoje dokazi o postojanju boga, ali ta je sa udima? Odgovor: Mnogi veruju da su uda dokaz postojanja boga. ujemo tvrdnje kako su se odigrala neka udesna isceljenja, ali nikad ne dobijamo nezavisna svedoanstva neke medicinske ustanove ili hirurga. ujemo prie iz druge ruke da je neko udesno spaen iz neke katastrofe, ali ne i nepristrasne izvetaje svedoka takvog dogaaja. ujemo glasine da je molitva iscelila bolesno telo, ili ojaala atrofirane udove, ali nikad ne vidimo rendgenske snimke, niti komentare doktora i medicinskih sestara. Nedokazane tvrdnje, prie iz druge ruke i glasine nisu nikakva zamena vrstim dokazima, a vrsti dokazi o postojanju uda su vrlo retki. Ipak, neobjanjive stvari se nekad deavaju, ali naa nesposobnost da objasnimo ove dogaaje ne dokazuje postojanje bogova. Ona samo dokazuje da je nae znanje nepotpuno. Pre razvoja moderne medicine, kada ljudi nisu znali ta uzrokuje bolesti, ljudi su verovali da bog ili bogovi alju bolesti kao kaznu. Sada znamo ta ih uzrokuje i kada se razbolimo uzimamo lekove.U budunosti, kada nae znanje o svetu bude potpunije, biemo u stanju da razumemo ta uzrokuje neobjanjene fenomene, ba kao to danas razumemo ta je uzrok bolesti. Pitanje: Ali toliko ljudi veruje u neku vrstu boga, tu mora biti neke istine. Odgovor: To nije tano. Nekada su svi ljudi verovali da je zemlja ravna ploa i nisu bili u pravu. Broj ljudi koji u neku ideju veruje nije nikakva mera istinitosti ili neistinitosti te ideje. Jedini nain da proverimo istinitost neke ideje je da posmatramo injenice i ispitamo dokaze. Pitanje: Pa ako vi budisti ne veruju u bogove, u ta verujete? Odgovor: Ne verujemo u boga zato to verujemo u oveanstvo. Verujemo da je svako ljudsko bie dragoceno i vano i da svako ima potencijal da se razvije u Budu savreno ljudsko bie. Mi verujemo da ljudi mogu da prerastu neznanje i iracionalnost i vide stvari onakvima kakve one zaista jesu. Verujemo da mrznja, bes, zloba i ljubomora mogu da se zamene ljubavlju, strpljenjem, velikodunou i dobrotom. Verujemo da je sve ovo mogue za svakog oveka ako uloi dovoljno truda, voen i podravan drugim budistima i inspirisan Budinim primerom. Kao to Buda kae: Niko nas ne spasava sem nas samih. Niko ne moe i niko ne uspeva. Mi sami moramo hodati stazom, a Bude nam jasno pokazuju put. (Dp. 165)

5. Preporaanje
Pitanje: Odakle dolazimo mi ljudi i kuda idemo? Odgovor: Postoje tri mogua odgovora na ovo pitanje. Oni koji veruju u boga ili bogove obino tvrde da pre nego to se ovek rodi, on ne postoji, da bi se zatim rodili zahvaljujui boijoj volji. Potom ive svoj ivot i onda, u skladu sa onim u ta su verovali i ta su tokom ivota inili, odlazne ili veno na nebo ili veno u pakao. Ima drugih, humanista i naunika, koji tvrde da se ljudi raaju putem zaea i u skladu sa prirodnim zakonima, da zatim ive i da, posle smrti, prestaju da postoje. Budizam ne prihvata nijedno od ova dva objanjenja. Prvo otvara niz etikih problema. Ako boga zaista stvara svakog od nas, teko je objasniti zato toliko beba umre neposredno pre poroaja ili se rodi mrtvo. Drugi problem sa teistikim objanjenjem da se ini krajnje nepravednim da ovek treba da pati venim bolom u paklu za ono to je uradio tokom 60 ili 70 godina. ezdeset ili 70 godina neverovanja ili nemoralnog ivota ini se da ne zasluuju vene muke. Slino ovome, 60 ili 70 godina ivota u vrlini izgledaju kao mali ulog za veno blaenstvo u raju. Drugo objanjenje je bolje nego prvo i ima vie naunih dokaza koji ga potkrepljuju, ali jo uvek vana pitanja ostavlja bez odgovora. Kako fenomen tako zapanjujue kompleksan kao to je ljudska svest da se razvije iz jednostavnog spoja spermatozoida i jajne elije i to za samo devet meseci? I sada kada parapsihologija postaje deo priznate nauke, pojave kao to je telepatija je vrlo teko uklopiti u materijalistiki model uma. Budizam na pitanje odakle oveanstvo dolazi i kuda ide nudi objanjenje koje najvie zadovoljava. Kada umremo, um sa svim sklonostima, preferencijama, sposobnostima i karakteristikama koje su se razvile i uslovljavale tokom ivota ponovo se uspostavlja u oploenom jajetu. Tako individua raste, biva ponovo roena i razvija linost uslovljenu kako mentalnim karakteristima koje su prenete iz poslednjeg ivota, tako i novim okruenjem. Linost e se menjati i oblikovati svesnim naporom i uslovljavajuim faktorima kao to su obrazovanje, uticaj roditelja i drugtvo i ponovo e,posle smrti, sebe uspostaviti u novom oploenom jajetu. Ovaj proces umiranja i ponovnog raanja nastavie se sve dok ne nestanu uslovi koji ga izazivaju, a to su elja i neznanje. Kada nestanu, umesto da se ponovo raa, um dostie stanje koje je nazvano nirvana i to je krajnji cilj budizma i cilj ivota samog. Pitanje: Kako to um prelazi iz jednog tela u drugo? Odgovor: BZamisli bie kao radio talase. Radio talasi, koji nisu sainjeni od rei i muzike, ve od energije na razliitim frekvencijama, prenose se, kreu kroz prostor, da bi ih privukao i registrovao prijemnik i potom emitovao kao rei i muziku. Slino je sa umom. U trenutku smrti, mentalna energija se kree kroz prostor, nju privlai i registruje oploeno jaje. Kako embrion raste, ona se skoncentrie u mozgu, odakle kasnije "emituje" sebe kao novu linost. Pitanje: Da li se uvek preporaamo kao ljudska bia?

Odgovor: Ne, postoji nekoliko svetova u kojima se preporaamo. neki ljudi se preporaaju u raju, neki se preporaaju u paklu, neki kao gladni duhovi i tako dalje. Raj nije toliko nekakvo mesto koliko stanje, kada imamo suptilno telo i um uglavnom doivljava zadovoljstvo. Kao i sva uslovljena stanja, raj je prolazan i kada nam je ivotni vek okonan, mogue je da se opet rodimo kao ljudsko bie. Pakao, isto tako, nije neko mesto, ve stanje, kada imamo suptilno telo i um uglavnom doivljava strepnju i bol. Biti gladni duh, takoe, jeste stanje kada imamo suptilno telo i ume je neprekidno muen udnjom i nezadovoljstvom. Dakle, nebeska bia uglavnom doivljavaju zadovoljstvo, bia u paklu i gladni duhovi doivljavaju uglavnom bol, dok ljudska bia najee doivljavaju meavina ovo dvoje. Glavna razlika izmeu sveta ljudi i drugih svetova jeste u tipu tela i kvalitetu doivljaja. Pitanje: ta odreuje gde e se neko roditi? Odgovor: Najvaniji faktor, ali ne i jedini, koji utie na to gde emo se roditi i koji vrstu ivota emo iveti jeste kamma. Re kamma znai "postupak, delo" i odnosi se na ono to smo uinili namerno. Drugim reima, to kakvi smo u dobroj je meri odreeno time kako smo razmiljali i ta smo radili u prolosti. Slino tome, kako mislimo i delujemo sada uticae na to kakvi emo biti u budunosti. Blag, ljubavlju ispunjen tip oveka e najee biti roen u raju ili kao ljudsko bie koje ima predodreenost za prijatne doivljaje. Nervozna, zabrinuta ili vrlo okrutna osoba obino se preporaa u paklu ili kao ljudsko bie koje je predodreeno za neprijatne doivljaje. Osoba koja razvija opsesivnu elju, jaku poudu i neutaive ambicije koje nikada ne mogu biti zadovoljene obino e se roditi kao gladni duh ili kao ovek koji je frustriran pohlepom i udnjom. Kakve god da su snane mentalne navike razvijene u ovom ivotu, one e sejednostavno nastaviti i u narednom. Veina ljudi se, meutim, preporaa kao ljudska bia. Pitanje: Dakle, mi nismo predodreeni svojom kammom, moemo i da je menjamo. Odgovor: Naravno da moemo. Zato je jedan od koraka na plemenitom osmostrukom putu ispravan napor. On zavisi od nae iskrenosti, koliko mnogo energije ulaemo i koliko su jake nae navike. Ali istina je da neki ljudi jednostavno protre kroz ivot pod uticajem svojih prolih navika, a da ne uine bilo kakav napor da ih izmene i ostaju rtve njihovih neprijatnih posledica. Takvi ljudi e nastaviti da pate sve dok ne promene svoje negativne navike. to due te negativne navike ostanu, to e ih posle tee biti izmeniti. Budisti ovo razumeju i korste svaku priliku da izmene mentalne navike koje imaju neprijatne posledice, kao i da razvijaju one koje imaju prijatan rezultat. Meditacija je jedna od tehnika koje se koriste za menjanje ustaljenih navika u umu kao to je i uzdravanje od govorenja i ponaanja na odreeni nain. itav budistiki ivot jeste vebanje u proiavanju i oslobaanju uma. Na primer, ako su u prolom ivotu strpljivost i ljubaznost bile istaknute osobine vaeh karaktera, takve tendencije e se ponovo javiti u sadanjem ivotu. Ako se pak one podstiu i razvijaju i u ovome, one e se javiti jo jae i dominantnije u buduem ivotu. Ovo je zasnovano na jednostavnoj injenici, koju je mogue lako uoiti, da je dugo ukorenjene navike najtee iskoreniti. Dakle, kada ste strpljivi i ljubazni, obino se dogaa da vas drugi ne iznerviraju lako, niste zlopamtilo, ljudi vas vole i tako su vaa iskustva obino prijatna. Uzmimo drugi primer. Recimo da se rodite sa sklonou da budete strpljiv i ljubazan zahvaljujui svojim mentalnim navikama iz prolog ivota. Ali u sadanjem ivotu ne obraa mnogo panje na to da dalje jaa i razvija takve sklonosti. One e postepeno slabiti i nestati, pa e moda u narednom ivotu biti potpuno izgubljene. I poto je to sluaj, postoji mogunost da u tom ili narednom

ivotu pono da rastu i razvijaju se naprasitost, bes i okrutnost, donosei sa sobom sva ona neprijatna iskustva koja takvi stavovi stvaraju. Uzmimo jo jedan, poslednji primer. Recimo da zbog scojih mentalnih navika u poslednjem ivotu, u sadanjem ima sklonosti da bude kratkih ivaca i besan, ali shvata da ti takve navike samo donose neprijatnosti. Ako si u stanju samo da oslabi te sklonosti, one e se ponovo javiti u narednom ivotu, u kojem e ih uz jo malo napora biti mogue sasvim eliminisati i time se moe osloboditi njihovih neprijatnih posledica. Pitanje: Govorili ste mnogo o preporaanju, ali postoji li bilo kakav dokaz da se preporaamo posle smrti. Odgovor: Ne samo da postoje nauni dokazi u prilog budistikog verovanja u preporaanje, ve je teorija o ivotu posle ivota jedina koja ima bilo koji dokaz u svoju korist. Nema nikakvog dokaza koji dokazuje postojanje raja, niti naravno dokaza za potpuno ponitavanje posle smrti. Tokom poslednjih 30 godina parapsiholozi su prouavale izvetaje nekih ljudi koji su imali vrlo iva seanja na svoje prethodne ivote. Na primer, u Engleskoj, petogodinja devojica je tvrdila da moe da se seti svog "drugog oca i majke" i priala je vrlo detaljno o neemo to je izgledalo kao dogaaj iz ivota neke druge osobe. Parapsiholozi su je pozvali i ona je odgovorila na stotine pitanja. Priala je o ivotu u selu koje je ini se bilo smeteno u paniji, dala je ime sela, ime ulice u kojoj je ivela, imena suseda i detalje iz svakodnevnog ivota. Ispriala je takoe dirljivu priu kako su je udarila kola i da je dva dana kasnije preminula od povreda. Kada su svi ti navodi provereni, ispostavilo se da su tani. U paniji je zaista postojalo selo sa imenom koje je devojica navela. Isto tako i ulica i kua kakvu je opisala. tavie, ustanovljeno je da je 23-godinja devojka koja je ivela u toj kui nastadala u saobraajnoj nesei pre pet godina. Kako je mogue da 5-godinja devojica koja ivi u Engleskoj i koja nikada nije putovala u paniju zna sve te detalje? I ovo, naravno, nije jedini ovakav sluaj. Profesor Jan Stivenson sa katedre za psihologiju Univerziteta u Virdiniji u svojim je knjigama opisao na desetine ovakvih sluajeva. On je priznati naunik, ije je 25-godinje prouavanje ljudi koji se seaju svojih prolih ivota veoma snaan dokaz u prilog budistikog uenja o preporaanju. Pitanje: Neki ljudi mogu rei da je navodna sposobnost da se setimo ranijih ivota zapravo avolovo delo. Odgovor: BNe moete jednostavno odbaciti sve to se ne uklapa u vae verovanje kao avolju rabotu. Kada su na videlo iznede gole injenice u prilog nekoj ideji, morate koristiti racionalne i logike argumente ako elite da im se suprotstavite -- a ne iracionalni sujeverni govor o avolima. Pitanje: Moe se rei da je razgovor o preporaanju takoe malo sujeveran. Odgovor: Renik definie sujevereje kao "verovanje koje nije zasnovano na razumu ili injenici, ve na asocijaciji ideja, kao kod magije." Ukoliko biste mogli da mi pokaete ozbiljnu studiju o postojanju avola koju je napisao naunik, tada bih se sloio da verovanje u avola nije sujeverje. Ali nisam nikada uo za neko istraivanje o avolima; naunici jednostavno nee da se zamajavaju time, te zati i kaem da ne mostoji dokaz o postojanju avola. Ali ako to smo videli, postoje dokazi koji ukazazuju na mogunost da se preporaanje dogaa. Ukoliko je verovanje u ponovno roenje zasnovano barem na nekim injenicama, ono ne moe biti sujeverje.

Pitanje: Dobro, da li postoji ijedan naunik koji veruje u preporaanje? Odgovor: Da. Tomas Haksli, koji je zasluan za to to je nauka uvedena u britanski kolski sistem u XIX veku i koji je prvi meu naunicima branio Darvinovu teoriju, verovao je da je reinkarnacija jedna sasvim prihvatljiva ideja. U svojoj uvenoj knjizi Evolucija i etika i drugi eseji, on kae: U uenju o transmigraciji, kakvo god njezino poreklo bilo, bramanska i budistika spekulacija su pronale jedan sasvim praktian nain da konstruiu prihvatljivu sliku o putevima oveka u ovom kosmosu... Ta slika nije nita manje verovatna nego sve druge i niko sem vrlo prenagljenih mislilaca je ne bi odbacio tvrdei da poseduje inherentnu apsurdnost. Slino i samoj teoriji evolucije, transmigracija ima svoje korene u svetu realnosti; i ona takvu potporu moe istai kao snaan argument u svoju korist. Profesor Gustav Stromberg, uveni vedski astronom, fiziar i prijatelj Alberta Ajntajna, tako je osetio privlanost ideje o preporaanju: Miljenja o tome moe li se ovekova dua reinkarnirati na Zemlji ili ne su podeljena. Godine 1936. u Indiji su vlasti izvestile o i istraivale jedan veoma zanimljiv sluaj. Jedna devojica (anti Devi iz Delhija) bila je u stanju da sasvim precizno opie svoj prethodni ivot (u Mutri, mestu udaljenom 750 kilometara od Delhija), a koji se zavrio otprilike godinu dana njezinog "drugog roenja". Navela je ime svoga mua i deteta, opisala kuu i kako je taj ivot proivela. Komisija koja je istraivala ovaj sluaj odvela ju je pred njezine bive roake, koji su svi potrvdili devoicine rei. Meu Indijcima reinkarnacija se smatra uobiajenom stvari; ono to ih je zapanjujilo u ovom sluaju jeste velika koliina injenica kojih se devojica seala. Ovi i slini sluajevi mogu se smatrati dodatnim dokazima za teoriju o neunitivosti seanja. Profesor Dulijan Haksli, istaknuti britanski naunik i nekadanji direktor UNESCO-a, verovao je da je preoraanje sasvim u skladu sa naunim miljenjem. Ne postoji nita to bi govorilo protiv duhovne individue koje neprekidno postoji, a koja se emituje u trenutku smrtu, slino kao to odreenu poruku beinim putem emituje neki aparat za komunikaciju. Ali treba imati na umu da ta poruka na drugom kraju postaje opet samo poruka, kada doe u kontakt sa novo materijalnom strukturom -- prijemnikom. Ona... nee nikada misliti ili oseati sem ukoliko nije na neki nain ponovo "otelovljena". Nae linosti su tako zasnovane na telu da je zaista nemogue zamisliti preivljavanje koje bi u bilo kojem smislu bilo istinski lino bez neke vrste tela... Mogu da zamislim kako se emituje neto to ima istu vezu sa mukarce ili enom kao to je to i beina poruka u odnosu na prenosnik u vidu aparata; ali u tom sluaju "mrtvi" svet, koliko je to nama mogue da vidimo, nije nita drugo do kretanje razliitih obrazaca kroz univerzum sve dok... oni... ne dou natrag do datosti svesti time to stupe u kontakt sa neim to funkcionie poput prijemnika u umu. ak i veoma praktini i trezveni ljudi kao to je to bio ameriki industrijalac Henri Ford nalazili su da je ideja preporaanja prihvatljiva. Fordu se ona dopala zato to prua svakome i drugu ansu da se sam sebe razvija. Tako je Henri Ford govorio: Prihvatio sam teroju reinkarnacije kada mi je bilo 26... Religija mi u tom trenutku nije nita nudila... ak ni rad nije mogao da mi prui potpunu satisfakciju. Rad je besmislen ukoliko iskustvo koje steknemo u jednom ivotu nismo u stanju da iskoristimo u narednom. Kada sam

otkrio reinkarnaciju, izgledalo mi je kao da sam otkrio jedan univerzalan plan. Shvataio sam da postoji ansa da ostvarim svoje ideje. Vreme vie nije bilo ogranieno. Vie nisam bio rob kazaljki ovoga sata... Genije se postaje zahvaljujui iskustvu. Neki misle da je to dar ili talenat, ali to je plod jako dugog iskustva kroz mnogo ivota. Neke due su starije od drugih i otuda i znaju vie... Otkrie reinkarnacije umirilo je moj um... Ukoliko sauvate beleku o ovom razgovoru, nainite je tako da umiri umove ljudi. Hteo bih i drugim da prenesem spokojstvo koje nam ovakav produen pogled na ivot daje. Tako budistiko uenje o preporaanju ima neke naune osnove, ono je logno i odgovara na neka vana pitanja o ovekovoj sudbini. Ali je i velika uteha. Prema Budi, ako ne uspete da dostignete nirvanu u ovom ivotu, imaete priliku da pokuate u nekom od narednih. Ako ste u ovom ivotu nainili greke, moi ete da se ispravite u narednomZaista ete biti u prilici da uite na sopstvenim grekama. Stvari koje niste u stanju da uradite ili postignete u ovom ivotu, moda e zaista postati mogue u naredno. Kakvo divno uenje! Pitanje: Sve je intelektualno veoma stimulativno, ali moram priznati da sam ja jo uvek skeptian. Odgovor: To je u redu. Budizam nije ona vrsta religije u koju mora da stupi i pone da veruje u sve to ona poduava. Kakav korist od toga da sebe prisiljava da veruje u stvari u koje zapravo ne moe da veruje? Meutim, jo uvek moe da veba ono to smatra da ti pomae, prihvati one ideje koje smatra prihvatljivim i ima koristi od njih i bez verovanja u preporaanje. Ko zna! Moda jednog dana ugleda i istinu o preporaanju.

6. Meditacija
Pitanje: ta je to meditacija? Odgovor: Meditacija je svestan napor da se promeni nain na koji um funkcionie. Pali re za meditaciju je bhavana to znai nega, razvijanje ili prosto bivanje. Pitanje: Da li je meditacija vana? Odgovor: Jeste. Bez obzira na to koliko eleli da budemo dobri, ukoliko nismo sposobni da promenimo nae elje zbog kojih se ponaamo onako kako se ponaamo, promena e biti vrlo teka. Na primer, neko moe da primeti da je vrlo nestrpljiv u odnosu sa svojom suprugom i moe da obea sebi: Od sada vie neu da budem tako nestrpljiv. Ali sat kasnije, moe opet da se izdere na nju zato to nije svestan sebe samoga, pa nestrpljenje provali iz njega a da on toga nije ni svestan. Meditacija pomae da se razvije svesnost i energija potrebna za transformaciju ukorenjenih mentalnih navika ponaanja. Pitanje: uo sam da meditacija moe biti opasna. Da li je to tano? Odgovor: So nam je potrebna da bismo iveli. Ali ako biste pojeli kilo soli, to bi vas verovatno ubilo. Da biste funkcionisali u modernom svetu, potrebna su vam kola, ali ukoliko

ne potujete pravila saobraaja ili ukoliko vozite pijani, automobil e postati opasna maina. Meditacija je upravo takva. Od sutinskog je znaaja za nae mentalno zdravlje i blagostanje, ali ukoliko je praktikujete na lo nain, moe da prouzrokuje probleme. Neki ljudi imaju probleme kao to je depresija, iracionalni starhovi ili izofrenija i misle da je meditacija instant lek za njihove probleme. Poinju da meditiraju i njihovo stanje se u nekim sluajevima pogora. Ukoliko imate problem ovakve vrste, treba prvo da potraite pomo strunjaka, pa kada vam je bolje da ponete sa meditacijom. Drugi ljudi precene svoje sposobnosti. Ponu sa meditacijom i umesto da idu postepeno, korak po korak, oni ulau previe energije u meditaciju ili meditiraju u suvie dugim periodima i vrlo brzo postanu iscrpljeni. Ali verovatno je najvei broj problema sa meditacijom posledica kengur meditacije. Neki ljudi idu kod jednog uitelja neko vreme i praktikuju tehniku koju on poduava. Nakon nedelju dana poznati uitelj meditacije poseti njihov grad i oni odlue da ukljue neke od njegovih ideja u svoju praksu. Ako tako nastave i sa drugim uenjima na koja naiu, uskoro postanu potpuno zbunjeni. Skakanje, kao kengur, od jednog uitelja do drugog, od jedne meditativne tehnike do druge, jeste greka. Ukoliko nemate nikakvih ozbiljnih mentalnih problema, najbolje to moete da uradite za sebe je da ponete da meditirate i da to radite koristei svoju sposobnost rasuivanja. Pitanje: Koliko ima vrsta meditacija? Odgovor: Buda je poduavao mnogo razliitih vrsta meditacije, od kojih je svaka bila kreirana ili za prevazilaenje odreenog problema ili za razvoj odreenog psiholokog stanja. Dve najee praktikovane i najkorisnije vrste meditacije su sabranost uma na dah - anapana sati, i meditacija blagonaklonosti i ljubavi - metta bhavana. Pitanje: Kada bih hteo da praktikujem sabranost uma na dah, kako bi to trebalo da radim? Odgovor: Trebalo bi da pratite sledee proste korake mesto, poloaj tela, kako vebate i koji se problemi javljaju. Prvo, pronaite odgovarajue mesto, sobu koja nije buna i gde neete biti uznemiravani. Drugo, zauzmite udoban poloaj. Dobar nain da sedite je na jastuku sa prekrtenim nogama, pravim leima, akama u krilu i zatvorenim oima. Alternativno, moete sesti na stolicu, pod uslovom da vam je kima prava. Sledee je sama veba. Dok mirno sedite zatvorenih oiju, usredsredite svoju panju na udah i izdah. Ovo moe da se izvede ili brojanjem daha ili posmatranjem stomaka kako se die prilikom udaha i sputa prilikom izdaha. Kada ponemo da vebamo, odreeni problemi i potekoe e se pojaviti. Moe se pojaviti iritirajui svrab po telu ili bolovi u kolenima. Ukoliko se ovo dogodi, pokuajte da odravate telo oputeno i bez pokreta i nastavite da drite panju na dahu. Najverovatnije e vam se pojavljivati nizovi misli i skretati vam panju sa daha. Jedini nain da se nosite sa ovim je da svaki put strpljivo i blago vratite panju na dah. Ukoliko nastavite da radite ovo, vremenom e vam se te misli umiriti, vaa koncentracija e ojaati i doiveete trenutke duboke mentalne smirenosti i unutranje vedrine. Pitanje: Koliko dugo treba da meditiram? Odgovor: Dobro je poeti sa petnaestminutnom meditacijom svakoga dana prve nedelje, a onda produavati meditaciju za pet minuta svake nedelje dok ne doete na 45 minuta meditiranja. Nakon nekoliko nedelja svakodnevne meditacije primetiete da vam se koncentracija poboljava. Pitanje: A meditacija blagonaklonosti i ljubavi? Kako se ona praktikuje?

Odgovor: Kada ste dobro upoznati sa meditacijom sabranosti uma na dah i kada je redovno upranjavate, moete poeti sa meditacijom blagonaklonosti i ljubavi. Treba je upranjavati dva ili tri puta nedeljno nakon meditacije sabranosti uma na dah. Prvo usmerite panju prema sebi i uputite sebi rei kao to su: Neka ja budem sretan i neka budem dobro. Neka sam miran i staloen. Neka sam zatien od svih opasnosti. Neka mi je um osloboen svake mrnje. Neka mi je srce ispunjeno ljubavlju. Neka sam sretan. Neka budem dobro. Zatim, jedno po jedno, razmiljajte na taj nain o nekoj osobi koju volite, o neutralnoj osobi, to e rei osobi koju niti volite niti ne volite i na kraju o osobi koju ne volite. Poelite svakome od njih blagostanje i sreu. Pitanje: Koje su blagodeti praktikovanja ovakve meditacije? Odgovor: Ukoliko upranjavate meditaciju blagonaklonosti i uvida redovno i sa pravim mentalnim stavom, moi ete da primetite da se u vama dogaaju veoma pozitivne promene. Primetiete da ste mnogo sposobniji da prihvatite sebe i da oprostite sebi. Primetiete da se vaa oseanja prema voljenim osobama pojaavaju. Primetiete da postajete prijatelji sa ljudima prema kojima ste ranije bili ravnoduni i za koje niste mnogo marili. Takoe ete primetiti da vam neprijateljstvo i mrnja koje ste imali prema nekim ljudima slabe i da vremenom potpuno iezavaju. Ponekad, ukoliko znate nekoga ko je bolestan, nesretan ili nailazi na velike potekoe, moete ga ukljuiti u svoju meditaciju i esto ete videti kako se njegova situacija poboljava. Pitanje: Kako je to mogue? Odgovor: Kada je ispravno razvijen, um je veoma moan instrument. Kada bismo mogli da nauimo da usredsreujemo svoju mentalnu energiju i da je projektujemo na druge, to bi imalo efekta na njih. Moda ste ve imali slina iskustva. Moda vam se desilo da ste sa puno ljudi u nekoj sobi i da imate oseaj da vas neko gleda. Okrenete se, i zaista neko vas gleda ukoena pogleda. Dogodilo se da ste uhvatili, osetili mentalnu energiju te druge osobe. Meditacija blagonaklonosti i ljubavi je ovakva. Projektujemo nau pozitivnu mentalnu energiju na druge i to ih moe postepeno promeniti. Pitanje: Da li postoje i druge vrste meditacije? Odgovor: Postoje. Poslednja i verovatno najvanija vrsta meditacije se zove vipassana. Re vipassana znai videti unutar, videti duboko i obino se prevodi kao meditacija uvida. Pitanje: Objasnite nam meditaciju uvida. Odgovor: Tokom meditacije uvida trudimo se da budemo svesni onoga to nam se dogaa, a da o tome ne razmiljamo ili na to reagujemo. Pitanje: ta bi bila svrha toga? Odgovor: Mi obino reagujemo na naa iskustva tako to ih ili volimo ili nevolimo ili im dozvolimo da pokrenu u nama lavinu misli, sanjarenja ili seanja. Sve ove reakcije izobliuju i pomuuju naa iskustva, to nam onemoguava da ih pravilno rastumaimo. Razvijajui nereagujuu svesnost poinjemo polako da uviamo zato neto mislimo, govorimo ili radimo na odreeni nain. Naravno, bolje poznavanje sebe moe samo da ima pozitivan uticaj na nae ivote. Sledea prednost praktikovanja meditacije uvida je to ona nakon nekog vremena

stvara rastojanje izmeu nas i naeg iskustva. Tada, umesto da automatski i nesvesno reagujemo na svako iskuenje ili izazov, otkrivamo da smo sposobni da se povuemo jedan korak nazad, to nam omoguava da odluimo da li da reagujemo i kako. Na taj nain imamo vie kontrole nad naim ivotom, ne zato to smo razvili elinu volju, nego zato to jasnije vidimo. Pitanje: Znai u pravu sam kada kaem da nam meditacija uvida pomae da postanemo bolji i sretniji? Odgovor: Pa, to je poetak, veoma vaan poetak. Meditacija ima mnogo uzvieniji cilj od toga. Kako naa praksa sazreva i kako se naa svesnost produbljuje, poinjemo da primeujemo da je nae iskustvo vrlo bezlino, da se u stvari odvija bez da ga ja izaziva, ak da i ne postoji to ja koje ga doivljava. U poetku praktikant moe da ima samo povremene bleskove ovog iskustva, ali vremenom ovo saznanje postaje jasno. Pitanje: To zvui poprilino zastraujue. Odgovor: Zvui zastraujue, zar ne? Zapravo kada ljudi prvi put imaju ovakvo iskustvo, malo su uplaeni, ali ubrzo je strah zamenjen dubokim saznanjem saznanjem da oni nisu ono to su oduvek mislili da jesu. Postepeno ego slabi i vremenom se potpuno rastvara zajedno sa oseajima ja i moje. To je momenat kada ivot jednoga budiste zajedno sa svim njegovim pogledima poinje da se menja. Uzmite samo koliko linih, drutvenih, pa ak i internacionalnih sukoba imaju svoj koren u egu, u rasnom i nacionalnom ponosu, u oseanju da smo nipodatavani, ponieni, da nam se preti ili u oajnikom vapaju Ovo je moje, Ono pripada nama. Prema budistikom uenju pravi mir i srea se mogu nai tek kada otkrijemo svoj pravi identitet. To je ono to se zove prosvetljenje. Pitanje: To je vrlo privlana ideja, ali je u isto vreme i veoma alarmantna. Kako moe prosvetljena osoba da funkcionie u ovom svetu bez oseanja ja ili bez oseanja vlasnitva. Odgovor: Pa i prosvetljena osoba moe nas s pravom da pita Kako moete da funkcioniete sa oseanjem sopstva? Kako ste samo sposobni da izdrite sve naprijatnosti i strahove, ljubomoru, pohlepu i sujetu, vau i drugih ljudi. Nemojte nikada dozvoliti da se razbolite od groznice beskrajnog nagomilavanja jo i jo, od zaslepljenosti da uvek budete bolji ili ispred sledee osobe, od tog uasnog straha da moe da vam se desi da sve to imate izgubite? Izgleda da se prosvetljeni ljudi sasvim dobro snalaze u ovom ivotu. Oni neprosvetljeni, vi i ja, jesu ti koji imaju i stvaraju probleme sebi i drugima. Pitanje: Razumem ta hoete da kaete. Ali koliko dugo morate da meditirate da biste se prosvetlili? Odgovor: To je nemogue proceniti i verovatno nije ni bitno. to ne biste jednostavno poeli da meditirate i videli kuda vas to vodi? Ukoliko praktikujete iskreno i pametno, moete ustanoviti da vam to znaajno poboljava kvalitet ivota. Vremenom, moete poeleti da dublje istraite meditaciju i Dhammu. Kasnije to moe da postane najvanija stvar u vaem ivotu. Nemojte poinjati sa nagaanjima i brigama vezanim za vie stepene prakse dok se jo niste ni otisnuli na put. Idite korak po korak. Pitanje: Da li mi treba uitelj da me poui meditaciji?

Odgovor: Uitelj nije absolutno neophodan, ali lino vostvo od strane nekoga ko je upoznat sa meditacijom velika je pomo. Naalost, neki monasi i laici se stavljaju u ulogu uitelja meditacije, a da pri tome ne znaju ta rade. Pokuajte da naete uitelja koji ima dobru reputaciju, uravnoteenu linost i koji je dosledan Budinim uenjima. Pitanje: uo sam da je meditacija danas u irokoj upotrebi i u psihologiji. Da li je to tano? Odgovor: Tano je. Meditacija je danas prihvaena kao praksa koja ima visok tarapeutski efekat na ljudski um i mnogi profesionalci koji rade na polju mentalnog zdravlja je koriste da kod pacijenata izazovu oputanje, prevazilaenje strahova i poboljanje samosvesnosti. Budin uvid u ljudski um pomae ljudima danas isto onoliko koliko je pomagao i u drevna vremena.

7. Mudrost i saoseanje
Pitanje: esto ujem budiste kako govore o mudrosti i saoseanju. ta ova dva pojma znae? Odgovor: Neke religije veruju da je saoseanje ili ljubav (ova dva su veoma slina) najvaniji duhovni kvalitet, ali pri tome gree to ne poklanjaju panju mudrosti. Rezultat toga je da moe da zavri kao jedna dobroduna budala, veoma ljubazna osoba, ali sa malo ili nimalo razumevanja. Drugi sistemi razmiljanja, kao to je nauka, veruju da mudrost moe najbolje da se razvije kada su sve emocije, ukljuujui saoseanje, odstranjene. Rezultat ovoga je da nauka tei da bude preokupirana rezultatima, zaboravljajui da ona treba da slui oveanstvu, a ne da ga kontrolie i da njime dominira. Kako su inae naunici mogli da upotrebe svoja znanja da razviju atomsku bombu, bakterije za bioloki rat i tome sline stvari? Budizam ui da morate da razvijete i saoseanje i mudrost da biste bili dobro uravnoteena i kompletna osoba. Pitanje: ta je to mudrost prema budizmu? Odgovor: Najvea mudrost je videti da su u realnosti sve pojave nekompletne, prolazne i bez trajnog sopstva. Ovo razumevanje je potpuno oslobaajue i vodi do velike sigurnosti i sree koja se zove nirvana. Meutim, Buda nije mnogo priao o ovom nivou mudrosti. Nije mudrost jednostavno verovati sve to nam se kae. Istinska mudrost je da sami za sebe direktno vidimo i razumemo. Tada, na ovom nivou, mudrost je biti otvorenog, pre nego zatvorenog uma, sluati tua gledita pre nego biti ohol, paljivo istraiti injenice koje su u suprotnosti sa naim verovanjima radije nego drati glavu u pesku, biti objektivan radije nego imati predrasude, uloiti vreme u formiranje naih stavova i verovanja radije nego prihvatiti prvo ili najemotivnije to nam se ponudi. Biti uvek spreman da promenimo naa verovanja kada su nam prezentovane injenice koje ih opovrgavaju, to je mudrost. Osoba koja ovako ini je zasigurno mudra i zasigurno e pre ili kasnije da dopre do razumevanja. Put na kome jednostavno poverujete u sve to vam se kae je lak put. Put budizma zahteva hrabrost, strpljenje, fleksibilnost i pamet.

Pitanje: Mislim da to moe veoma mali broj ljudi. Kakva je onda svrha budizma kada samo mali broj ljudi moe da ga praktikuje? Odgovor: Tano je da nisu jo svi spremni za istine budizma. Ali ako neko nije sposoban da razume Budina uenja sada, moda e biti dovoljno zreo za to u iduem ivotu. Meutim, ima puno onih koji su sposobni da, uz samo malo pravih rei i ohrabrenja, uveaju svoje razumevanje. Upravo iz toga razloga budisti tee da blago i mirno dele uvide budizma sa ostalima. Buda nas je pouavao iz saoseanja i mi treba da pouavamo druge iz saoseanja. Pitanje: ta je to saoseanje prema budizmu? Odgovor: Kao to mudrost pokriva intelektualnu ili razumnu stranu nae prirode, tako saoseanje pokriva emocionalnu ili oseajnu stranu. Kao mudrost, saoseanje je iskljuivo ljudska osobina. Re saoseanje se sastoji od dve rei, sa i oseanje. To je upravo ono to saoseanje jeste. Kada vidimo nekoga ko je iznuren i u bolu i kada oseamo njegov bol kao da je na sopstveni i teimo da odstranimo ili umanjimo njegov bol, to je saoseanje. Sve najbolje u ljudskim biima, sve Budi sline osobine kao to su deljenje, spremnost da se prui uteha, razumevanje, briga i nenost sve ovo su manifestacije saoseanja. Primetiete takoe kod saoseajne osobe da njena briga i ljubav za druge imaju svoje korene u brizi i ljubavi prema sebi. Najbolje emo razumeti druge kada zaista razumemo sebe. Moemo imati oseanja za druge samo kada imamo oseanja za sebe. Tako se u budizmu neiji duhovni razvoj potpuno prirodno razvija u brigu za dobrobit drugih. Budin ivot veoma dobro ilustruje ovo. On je proveo est godina borei se za svoje blagostanje nakon ega je bio u stanju da bude od koristi celom oveanstvu. Pitanje: Znai vi kaete da smo najsposobniji da pomognemo drugima nakon to smo pomogli sebi. Nije li to malo sebino? Odgovor: Mi obino vidimo altruizam, brigu za druge pre nego za sebe, kao neto to je suprotno sebinosti, brizi za sebe pre nego za druge. Budizam to ne vidi ni kao jedno ni kao drugo, va radije kao smesu oba. Istinska briga za sebe e postepeno prerasti u brigu za druge, poto emo videti da su drugi zaista isto to i mi. Ovo je istinsko saoseanje. Saoseanje je najlepi dragulj u kruni Budinih uenja.

8. Vegetarijanstvo
Pitanje: Budisti bi trebali da budu vegetarijanci, zar ne? Odgovor: To nije neophodno. Buda nije bio vegetarijanac, nije uio svoje sledbenike da budu vegetarijanci. ak i danas ima puno dobrih budista koji nisu vegetarijanci. U budistikom kanonu kae: Biti grub, bez milosti, klevetati, povreivati svoje prijatelje, biti bez srca, arogantan i pohlepan to je ono to prlja oveka, a ne jedenje mesa. Ponaati se nemoralno, odbijati da vratite dugove, varati u poslu, uzrokovati razdor meu ljudima to je ono to prlja oveka, a ne jedenje mesa (Sn.246-7)

Pitanje: Ali ako jedete meso, odgovorni ste to su te ivotinje ubijene. Zar to nije krenje prvog pravila morala? Odgovor: Tano je da ste kada jedete meso posredno ili delimino odgovorni za ubijanje ivotinja, ali to se moe rei i za jedenje povra. Zemljoradnik treba da prska useve insekticidima i otrovima da bi povre stiglo do vaeg tanjira bez rupa u sebi. Zatim, ivotinje se ubijaju da be se obezbedila koa za va kai ili torbu, sapun koji koristite i za hiljade drugih proizvoda. Nemogue je iveti bez da ste, na neki nain, indirektno odgovorni za smrt drugog bia. Ovo je jo jedan primer prve plemenite istine, obino postojanje je patnja i nezadovoljenost. Kada preuzmete na sebe prvo pravilo morala, vi pokuavate da izbegnete da budete direktno odgovorni za ubijanje drugih bia. Pitanje: Mahajana budisti ne jedu meso. Odgovor: To nije tano. Mahajana budisti u Kini izuzetno naglaavaju vegetarijanstvo, ali i monasi i laici (nezareeni sledbenici) mahajana tradicije u Japanu, Mongoliji i Tibetu obino jedu meso. Pitanje: Ali ja i dalje smatram da bi budisti trebalo da budu vegetarijanci. Odgovor: Ukoliko postoji osoba koja je veoma strogi vegetarijanac, ali koja je sebina, neiskrena i zla, a postoji druga osoba koja nije vegetarijanac, ali je obzirna prema drugima, iskrena, dareljiva i ljubazna, koja od ove dve osobe bi bila bolji budista? Pitanje: Osoba koja je iskrena i ljubazna. Odgovor: Zato? Pitanje: Zato to takva osoba oito ima dobro srce. Odgovor: Upravo tako. Neko ko jede meso moe da ima isto srce ba kao to i onaj koji ne jede maso moe da ima neisto srce. Prema Budinom uenju, vaan je kvalitet srca, a ne sadraj jelovnika. Ima mnogo ljudi koji strogo paze da ne jedu meso, ali se ne brinu mnogo za svoju sebinost, neiskrenost, grubost ili ljubomoru. Oni menjaju svoj nain ishrane, to je lako da se uradi, a pri tome se ne trude da promene svoje srce, to je teko uraditi. Prema tome, bilo da ste vegetarijanac ili ne, ne zaboravite da je proiavanje uma najvanija stvar u budizmu. Pitanje: Ali sa budistike take gledita, zar nije osoba istog srca koja je vegetarijanac bolji budista od osobe istog srca koja jede meso? Odgovor: Ukoliko je za vegetarijanca istoga srca izbegavanje mesa motivisano brigom za ivotinje i eljom da ne bude umean u okrutnost modernog naina uzgoja ivotinja, onda je takva osoba definitivno razvila svoju saoseajnost i svoju brigu za druge na vii nivo nego to bi to mogao neko ko jede meso. Mnogi ljudi otkrivaju da kako se razvijaju u Dhammi, prirodno tee ka vegetarijanstvu. Pitanje: Neko mi je rekao da je Buda umro zato to je pojeo pokvarenu prasetinu. Da li je to tano?

Odgovor: Ne, to nije tano. Spisi pominju da je Budin poslednji obrok bilo jelo koje se zove sukara maddava. Mi danas ne razumemo znaenje ovog izraza, ali re sukara znai svinja tako da ta re moe da se odnosi na pripremu svinjskog mesa, ali moe takoe i da se odnosi na vrstu povra, pecivo ili neto drugo. ta god da je to jelo bilo, njegov pomen u spisima je naveo mnoge ljude da poveruju da je Buda umro zato to ga je pojeo. Budi je bilo 80 godina kada je napustio ovaj svet i on je ve neko vreme pre smrti bolovao. Istina je da je on umro od starosti.

9. Srea i sudbina
Pitanje: ta je Buda uio u vezi sa magijom i proricanjem sudbine? Odgovor: On je smatrao da su prakse, kao to su proricanje sudbine, noenje arobnih amajlija radi zatite, odreivanje sretnih mesta za gradnju i odreivanje sretnih dana, beskoristna sujeverja i izriito je zabranio svojim sledbenicima da ih upranjavaju. On je sve ovakve prakse nazivao: niske vetine. On je govorio: Budui da neki religiozni ljudi, dok ive od hrane koju su im obezbedili verni, zarauju za ivot bavei se niskim vetinama, tako pogrenim nainima sticanja sredstava za ivot kao to su gledanje u dlan, raspoznavanje znakova, tumaenje snova donoenje dobre ili loe sree izabiranje sretne lokacije za gradnju, monah Gotama se kloni takvih niskih vetina, takvih pogrenih naina sticanja sredstava za ivot. (D.I. 9-12) Pitanje: Zbog ega se onda ljudi ponekad bave ovakvim stvarima i veruju u njih? Odgovor: Zbog pohlepe, iz straha i zbog neznanja. Onog momenta kada ljudi razumeju Budino uenje, oni uviaju da isto srce moe da ih zatiti mnogo bolje nego bilo kakvi papirii, komadii metala, nekoliko otpevanih rei i vie se ne oslanjaju na takve stvari. Prema Budinom uenju, iskrenost, ljubaznost, razumevanje, strpljenje, sposobnost da se oprosti, dareljivost, vernost i ostali dobri ljudski kvaliteti su oni koji nas istinski tite i potpomau na pravi napredak. Pitanje: Ali neke amajlije zaista pomau, zar ne? Odgovor: Znam oveka koja dobro zarauje prodavajui amajlije. On tvrdi da vam amajlije mogu doneti sreu, napredak i garantuje da ete biti sposobni da predvidite brojeve lotoa koji e biti izvueni u sledeem kolu. Ali, ukoliko je to to on tvrdi tano, zato onda on sam nije milioner? Ukoliko te njegove amajlije zaista funkioniu, zato onda on ne dobija na lotou nedelju za nedeljom? Jedina njegova srea je da ima ljudi koji su dovoljno lakomisleni da kupuju njegove amajlije. Pitanje: Onda, da li postoji tako neto kao to je imati sreu? Odgovor: U reniku stoji da imati sreu znai verovati da ta god da se dogodi osobi, dobro ili loe, u sledu dogaaja jeste posledica sluaja, zle kobi ili sree. Buda je u

potpunosti poricao valjanost ovakvog verovanja. Sve to se desi ima specifian uzrok ili uzroke i mora postojati odnos izmeu uzroka i posledice. Razboleti se, na primer, ima specifine uzroke. ovek more da doe u kontakt sa bakterijama i njegovo telo mora da bude dovoljno slabo da bi bakterije mogle da se zapate. Postoji jasna veza izmeu uzroka (bakterija i oslabljenog tela) i posledice (oboljenja), jer znamo da bakterije napadaju organizme i prouzrokuju bolest. Meutim, nikakva povezanost ne moe da se nae izmeu noenja papiria na kojima su ispisane nekakve rei i bogatstva i zdravlja. Budizam ui da sve to nam se desi, desi se zbog jednog ili vie uzroka, a ne zbog sree, sluajnosti ili sudbine. Ljudi koji su zainteresovani za sreu uvek pokuavaju da neto pridobiju obino vie novca i bogatstva. Buda ui da je mnogo vanije razviti naa srca i umove. On kae: Imati duboko znanje i umee, biti dobro istreniran i koristiti dobro izabrane rei, to je najbolja srea. Pruati podrku svojim roditeljima, brinuti se za svoju suprugu i decu i imati jednostavan ivotni stil, to je najbolja srea. Biti dareljiv, pravedan, pomagati roacima, biti neokaljan u svojim postupcima, to je najbolja srea. Uzdravati se od zla i od jakih pia, biti uvek postojan u vrlini, to je najbolja srea. Potovati i sluati dobru Dhammu ponizno, zadovoljno, zahvalno, to je najbolja srea. (SN26I-6)

10. Monasi i monahinje

Pitanje: Institucija monatva je veoma vana u budizmu. Koja je svrha postojanja monaha i monahinja i ta oni treba da rade? Odgovor: Buda je ustanovio red monaha i monahinja yato da bi obezbedio okruenje u kome bi duhovni razvoj bio laki. Zajednica nezareenih sledbenika, laika, obezbeuje monasima i monahinjama ono to e podmiriti njihove osnovne ivotne potrebe hranu, odeu, sklonite i lekove tako da ovi mogu da posvete svoje vreme prouavanju i praktikovanju Dhamme. Red i jednostavan nain ivota koji se vodi u manastiru pospeuju unutranji mir i meditaciju. Zauzvrat, od monaha i monahinja se oekuje da dele svoje znanje sa zajednicom i da svojim ponaanjem budu primer drugima kako bi dobar budista trebalo da ivi. U praktinom ivotu se ova osnovna uloga monatva ponekad proirivala daleko izvan granica koje je Buda originalno postavio, pa danas monasi i monahinje ponekad rade kao uitelji u kolama, socijalni radnici, umetnici, lekari, pa ak i kao politiari. Jedni tvrde da je preuzimanje takvih uloga u redu ukoliko unapreuje i iri budizam. Drugi opet ukazuju na to da monasi i monahinje kroz ovakve delatnosti suvie lako bivaju uvueni u probleme ovoga sveta i zaboravljaju razlog svog odlaska u manastir. Pitanje: Da li neko treba da bude monah, odnosno monahinja da bi se prosvetlio? Odgovor: Naravno da ne treba. Neki od Budinih najnaprednijih sledbenika su bili svetovni ljudi i ene. Neki su bili dovoljno duhovno razvijeni da su mogli da daju uputstva monasima. Najvanija stvar u budizmu je nivo razumevanja, a to nema nikakve veze sa time da li neko nosi uti monaki ogrta ili farmerke, da li ivi u manastiru ili u kui. Neki ljudi mogu da dou do zakljuka da im je manastir, sa svim svojim prednostima i manama, najbolje

okruenje za duhovni rast. Drugi opet mogu da zakljue da im je dom, sa svim svojim radostima i tugom, najbolje okruenje. Svi se razlikujemo. Pitanje: Zato monasi i monahinje nose uti ogrta? Odgovor: Kada bi drevni Indusi gledali u dunglu, oni bi uvek mogli da kau koje lie e da opadne sa grana jer je to lie bilo ili uto, narandasto ili braon. Zbog toga je uta boja u Indiji postala boja naputanja svetovnog ivota. Ogrtai monaha i monahinja su uti tako da deluju kao stalni podsetnik na vanost nevezivanja, naputanja, odustajanja. Pitanje: Zbog ega monasi i monahinje briju glave? Odgovor: Svi pazimo na svoj izgled, naroito kosu. ene smatraju da je frizura veoma vana, a mukarci su zabrinuti da ne oelave. Odravanje friyure trai dosta vremena. Brijanjem glave, monasi i monahinje daju sebi vie vremena da se bave bitnim stvarima. Takoe brijanje glave simbolizuje ideju davanja veeg znaaja unutranjoj promeni nego spoljanjem izgledu. Pitanje: U redu je postati monah, ali ta bi se dogodilo kada bismo svi postali monasi? Odgovor: Takvo pitanje je mogue postaviti i za svako drugo zanimanje. U redu je postati zubar, ali ta bi se dogodilo kada bismo svi postali zubari. Tada ne bi bilo uitelja, kuvara, taksista. U redu je postati uitelj, ali ta bi se dogodilo kada bismo svi postali uitelji. Tada ne bi bilo zubara, itd. Buda nije sugerisao da svi treba da postanemo monasi i monahinje i zaista to se nikada nee ni dogoditi. Meutim, uvek e biti ljudi koji e biti ptivueni jednostavnou monakog ivota i povlaenjem is sveta, a pre svega koji e pronai nadahnue u Budinom uenju. Kao i zubari i uitelji, i ovi ljudi e imati specijalizovana umea i znanja koji e biti od pomoi zajednici u kojoj ive. Pitanje: To se moe rei za one koji pouavaju, piu knjige ili se bave socijalnim radom. ta je sa monasima i monahinjama koji ne rade nita drugo nego to sede i meditiraju. Kako su oni korisni drutvu? Odgovor: Mogli bismo uporediti monaha koji meditira sa naunikom istraivaem. Drutvo finansira naunika dok on sedi u laboratoriji i izvodi eksperimente, jer se nada da e on vremenom otkriti ili izumeti neto to e biti na opte dobro. Tako i budistiko drutvo daje podrku monahu koji meditira (a njegove potrebe su veoma skromne), jer se nada da e on ostvariti mudrost i uvid koji e biti na opte dobro. ak i pre nego to se ovo desi, ak i u sluaju da se ne desi, monatvo koje meditira moe biti na korist drugima. U nekim dananjim drutvima ivotni stil bogatih i slavnih, sa svom svojom ekstravagantnou, neumerenom potronjom i povlaivanjem svakoj elji, smatra se idealom, onim to treba slediti ili na emu bar treba zavideti. Monah koji meditira nam daje primer da ovek ne mora da bude bogat da bi bio zadovoljan. Pokazuje nam da blagi i jednostavni ivotni stil takoe ima svoje prednosti. Pitanje: uo sam da vie ne postoje budistike monahinje. Da li je to istina? Odgovor: Buda je tokom svoga ivota osnovao enski monaki red i u prvih pet ili est stotina godina monahinje su imale znaajnu ulogu u irenju i razvoju budizma. Ali iz nekog nejasnog razloga monahinje nikada nisu uivale isto potovanje i istu podrku kao monasi, pa je u Indiji i u jugo-istonoj Aziji ovaj red zamro. Meutim, u Tajvanu, Koreji i Japanu red monahinja je nastavio da se rayvija. U dananjoj ri Lanki se preduzimaju koraci da se

ponovo uspostavi ovaj red uz pomo monahinja sa Tajvana iako neki tradicionalisti nemaju ba mnogo entuzijazma po ovom pitanju. Meutim, ukoliko sledimo Budine originalne namere, jedino je ispravno da i ene kao i mukarci imaju mogunost da ive monakim ivotom i uivaju njegove blagodati.

11. Budistiki kanon

Pitanje: Skoro sve religije imaju neku vrstu Svetog Pisma ili Biblije. Koja je budistika sveta knjiga? Odgovor: Sveta knjiga budizma je Tipitaka. Napisana je na drevnom indijskom jeziku pali, koji je veoma blizak jeziku koji je sam Buda govorio. Tipitaka je ogromna knjiga. Engleski prevod Tipitake se sastoji od 40 tomova. Pitanje: ta znai naziv Tipitaka? Odgovor: Re Tipitaka je sainjena od dve rei, ti to znai tri i pitaka to znai koara. Prvi deo imena Tipitaka se odnosi na injenicu da su budistiki spisi svrstani u tri grupe. Prva grupa, koja se zove Sutta pitaka, se sastoji od Budinih govora kao i od govora njegovih prosvetljenih sledbenika. Materijal u Sutta pitaki je veoma raznovrstan, to omoguava da se istine kojima je Buda pouavao prenose razliitim vrstama ljudi. Mnogi od Budinih govora su u obliku propovedi, dok drugi imaju formu dijaloga. Drugi delovi, kao to je Dhammapada, predstavljaju Budino uenje kroz poeziju. atake, da dam i drugi primer, sastoje se iz divnih pria u kojima su esto glavni likovi ivotinje. Drugi deo Tipitake je Vinaya pitaka. Ova pitaka se sastoji iz pravila i propisa za monahe i monahinje, saveta u vezi sa manastirskom administracijom i procedurama, kao i od istorije ranog monakog reda. Poslednji, trei deo Tipitake se zove Abhidhamma pitaka. To je vrlo sloeni i profinjeni pokuaj da se analiziraju i klasifikuju svi inioci koji zajedno sainjavaju osobu. Iako je ovaj deo Tipitake nastao neto kasnije od prva dva, on ne sadri nita to bi bilo u suprotnosti sa njima. A sada o rei pitaka. U drevnoj Indiji su graevinari prenosili graevinski materijal sa jednog mesta na drugo koristei koare. Jedan radnik bi nosio koaru na glavi odreenu razdaljinu, gde ju je predavao drugom radniku, koji bi nosio koaru do treeg i tako dalje. Pismo je postojalo u Budino vreme, ali je medijum na kome je pisano smatran manje pouzdanim od ljudske memorije. Knjiga je mogla da istruli na monsunskim kiama ili da je pojedu beli mravi, a memorija jedne osobe moe da traje dokle god ta osoba ivi. Zbog toga su monasi i monahinje memorisali Budine govore i prenosili ih sa kolena na koleno, ba kao to su i graevinari prenosili zemlju i cigle jedan drugome u koarama. Zbog toga se tri grupe budistikih spisa nazivaju koarama. Nakon to je bila sauvana na ovaj nain nekoliko stotina godina, Tipitaka je na kraju zapisana u ri Lanki oko 100 godina pre nae ere. Pitanje: Ukoliko su zapisi prvo bili uvani u ljudskoj memoriji toliko dugo, oni mora da su nepouzdani. Vei deo Budinog uenja bi mogao biti izgubljen ili izmenjen. Odgovor: Ouvanje spisa je bio zajedniki napor zajednice monaha i monahinja. Oni bi se periodino sastajali i pevali celu Tipitaku ili njene delove. Ova praksa je uinila gotovo nemoguim da se neto doda ili izgubi. Razmiljajte o tome na sledei nain. Ako grupa od sto ljudi naui pesmu napamet i ukoliko dok je zajedno pevaju neko pogrei tekst ili namerno

pokua da ubaci novi stih, ta e se desiti? Veina, koja je memorisala pesmu korektno, spreie tu osobu da izmeni pesmu. Takoe je bitno imati na umu da u to vreme nisu postojali televizija, novine ili reklame koji bi rastrojili ili uneli pometnju u ljudski um, to zajedno sa injenicom da su monasi i monahinje meditirali, znai da su imali izuzetno dobru memoriju. ak i danas, toliko godina nakon to su knjige ule u upotrebu, postoje monasi koji mogu da recituju celu Tipitaku napamet. Burmanski monah Mengong Sayadaw moe ovo da uradi i uao je u Ginisovu knjigu rekorda kao ovek sa najboljom memorijom na svetu. Pitanje: Koliko su vani spisi u budizmu? Odgovor: Budisti ne smatraju da je Tipitaka boansko nepogreivo otkrivenje koje dolazi od boga i da oni moraju da veruju u svaku njenu re. To su zapisi uenja jednog velikog oveka koji nude objanjenja, savete, vostvo i podstrek, koji treba da se itaju sa panjom i potovanjem. Naa namera bi trebalo da bude da razumemo uenje Tipitake, a ne samo da joj slepo verujemo. Prema tome ono to je Buda govorio treba uvek da se proveri na osnovu naeg linog iskustva. Moglo bi se rei da je pristup dobro informisanog budiste spisima slian stavu naunika koji ita rad iz nekog naunog urnala. Jedan naunik izvodi eksperiment i onda objavljuje svoje nalaze i zakljuke u naunom asopisu. Drugi naunik e da proita taj rad sa uvaavanjem, ali ga nee smatrati valjanim i merodavnim dok i on ne izvede isti eksperiment i ne dobije iste rezultate. Pitanje: Ranije ste pomenuli Dhammapadu. ta je to? Odgovor: Dhammapada je jedan od najmanjih radova iz prvog dela Tipitake. Ime moe biti prevedeno kao Put istine ili Stihovi istine. Sastoji se od 423 stiha, od kojih su neki jezgroviti, a neki duboki, neki sadre dopadljiva poreenja, a neki izuzetnu lepotu, a sve ih je izgovorio Buda. Zbog toga je Dhammapada najpopularniji deo budistike literature. Prevedena je na veinu glavnih jezika i smatra se remek-delom svetske religiozne literature. Pitanje: Neko mi je rekao da nikada ne treba da stavim spise na pod ili pod miku, nego da treba da ih ostavljam na nekom visokom mestu. Da li je to tano? Odgovor: Doskora su u budistikim zemljama, kao u srednjovekovnoj Evropi, knjige bile retkost i prema tome veoma vredne. Zbog toga su knjige uvek bile tretirane sa puno potovanja i obiaj koji ste upravo opisali je primer toga. Meutim, iako nema nita loe u obiajima i tradicijii, veina ljudi bi se danas sloila da je najbolji nain ukazivanja potovanja budistikim spisima praktikovanje uenja koja oni sadre. Pitanje: Nalazim da mi je teko da itam budistike spise. ini mi se da su predugaki, puni ponavljanja i dosadni. Odgovor: Kada otvorimo religiozne spise, oekujemo da proitamo rei ushienja, zanosa i slave koje e nam doneti polet i inspiraciju. Zbog toga osoba koja ita budistike spise moe lako da bude razoarana. Iako neki od Budinih govora sadre izuzetan arm i lepotu, veina njih lii na filosofske teze sa definicijama pojmova, paljivo promiljenim dokazima, detaljnim savetima u vezi sa ponaanjem i meditacijom i precizno izraenim istinama. Ovi govori su vie upueni intelektu slualaca nego njihovim emocijama. Kada prestanemo da poredime budistike spise sa spisima drugih religija videemo da oni sadre svojevrsnu lepotu - lepotu jasnoe, dubine i mudrosti.

Pitanje: Proitao sam da su budistiki spisi originalno bili napisani na listovima palminog drveta. Zato? Odgovor: U vreme kada su spisi pili pisani, u Indiji i ri Lanki papir jo nije bio pronaen. Obini dokumenti, kao to su pisma, ugovori, izvetaji i akta su bili pisani ili na ivotinjskoj koi ili na tankim listovima metala ili na palminom liu. Budisti nisu eleli da koriste ivotinjsku kou, a pisanje na tankim listovima metala bi bilo i skupo i muno. Zato su korieni palmini listovi. Nakon to prou kroz posebnu pripremu, listovi bi bili povezani icom i ukorieni drvenim koricama. Tako bi postali zgodni za upotrebu i dugotrajni, ba kao i moderne knjige. Kada je Budizam stigao u Kinu, spisi su zapisivani na svilu i papir. Oko 500 godina kasnije je potreba za proizvodnjom velikog broja primeraka dovela do izuma tamparije. Najstarija tampana knjiga na svetu je kineski prevod jednog od Budinih govora, izdat 828. godine nove ere.

12. Istorija i razvoj

Pitanje: Danas je budizam religija velikog broja ljudi u mnogim zemljama. Kako se to dogodilo? Odgovor: Sto pedeset godina nakon Budine smrti, njegovo uenje se uveliko proirilo po celoj severnoj Indiji. Zatim se, oko 262. godine pre nae ere, indijski car Aoka Maurja preobratio u budizam i proirio Dhammu kroz celo svoje carstvo. Budizam je mnoge ljude privukao svojim visokim etikim standardima i protivljenjem hinduistikom sistemu kasti. Aoka je takoe sazvao veliki sabor monake zajednice i potom poslao monahe, misionare u susedne zemlje, pa ak i u daleku Evropu. Najuspenija od svih je bila misija u ri Lanki. Ostrvo je postalo budistiko i ostalo takvo sve do dananjih dana. Ostale misije su prenele budizam u junu i zapadnu Indiju, Kamir, juni deo dananje Burme i poluostrvski deo Tajlanda. Oko sto godina nakon ovoga su Avganistan i planinski deo severne Indije prihvatili budizam i njihovi monasi i trgovci su odatle postepeno irili svoju veroispovest u centralnu Aziju i naposletku u Kinu, odakle je ona kasnije prodrla u Koreju i Japan. Interesantno je ovde primetiti da je budizam jedini strani sistem razmiljanja koji je ikada uhvatio koren u Kini. Negde u dvanaestom veku je budizam postao glavna veroispovest u Burmi, Tajlandu, Laosu i Kambodi, uglavnom zahvaljujui naporu monaha iz ri Lanke. Pitanje: Kada je i kako Tibet prihvatio budizam? Odgovor: Negde u osmom veku je tibetanski kralj poslao svoga ambasadora u Indiju da dovede monahe i prenese budistike spise na Tibet. Budizam je tamo pustio koren, ali nije postao glavna veroispovest delimino zbog suprotstavljanja svetenika tamonje domae religije koja se zvala bon. Nakon toga, veliki broj monaha i uitelja iz Indije dolazi na Tibet i budizam tamo postaje vrsto ustolien. Od tada, Tibet je jedno od najjaih budistikih uporita. Pitanje: Znai budizam je postao iroko rasprostranjena veroispovest?

Odgovor: Ne samo to, nego postoji veoma malo primera da se budizam sukobljavao sa religijama na koje je naiao dok se irio ili da je iren uz pomo osvajakih armija. Budizam je uvek bio blagi nain ivljenja, tako da je sama ideja korienja sile ili pritiska da bi se nametnulo verovanje oprena budizmu. Pitanje: Kakav je uticaj imao budizam na zemlje u kojima se proirio? Odgovor: Kada su monasi misionari ili u razliite zemlje, oni su obino sa sobom nosili vie od samog Budinog uenja. Donosili su tim zamljama i najbolje darove indijske civilizacije. Monasi su ponekad bili obrazovani u oblasti medicine, pa su uvodili nove ideje u podruja gde one prethodno nisu postojale. Ni ri Lanka, ni Tibet, a ni mnoga podruja centralne Azije nisu imala svoje pismo dok ga nisu monasi uveli. Naravno, sa pismom su stigla i nova znanja i nove ideje. Pre dolaska budizma, Tibetanci i Mongoli su bili divlji, necivilizovani narodi, a budizam ih je uinio blagim i civilizovanim. ak je i u Indji rtvovanje ivotinja izalo iz prakse zahvaljujui budizmu, a kastinski sistem je oslabio, bar za neko vreme. ak i danas, kada se budizam iri po Evropi i Americi, moe se primetiti uticaj njegovog uvida u ljudski um na modernu zapadnu psihologiju. Pitanje: Zato je budizam zamro u Indiji. Odgovor: Niko jo nije dao zadovoljavajue objanjenje ovog nesretnog razvoja dogadjaja. Neki istoriari tvrde da je u Indiji budizam postao toliko korumpiran da su se ljudi okrenuli protiv njega. Drugi kau da je usvojio previe hinduistikih ideja i vremenom postao neraspoznatljiv od hinduizma. Druga teorija je da su monasi poeli da se okupljaju u velikim manastirima koji su bili finansijski potpomognuti od strane kraljeva i da ih je to otuilo od obinih ljudi. ta god da je razlog, indijski budizam je ve u osmom ili devetom veku bio u ozbiljnom padu. Kompletno je nestao tokom haosa i nasilja koje su doneli islamski okupatori Indije u trinaestom veku. Pitanje: Ali u Indiji i dan danas ima neto budista, zar ne? Odgovor: Ima, i zaista od sredine dvadesetog veka budizam je ponovo poeo da raste u Indiji. Godine 1956. godine se voa nedodirljivih [1] u Indiji preobratio u budizam ,jer su on i njegovi ljudi mnogo propatili zbog kastinskog sistema. Od tada je osam miliona ljudi prelo u budizam i taj broj i dalje raste. Pitanje: Kada je budizam prvi put stigao na zapad? Odgovor: Prvi Zapadnjaci koji su postali budisti su verovatno bili Grci koji su se selili u Indiju pred invazijom Aleksandra Velikog u treem veku pre nove ere. Jedna od najvanijih drevnih budistikih knjiga, Milindapanha, sastoji se od dijaloga izmeu indijskog monaha Nagasene i indijsko-grkog kralja Milinde. U novijoj prolosti budizam je poeo da izaziva divljenje i potovanje Zapada pred kraj devetnaestog veka, kada su naunici poeli da prevode budistike spise i piu o budizmu. Na poetku dvadesetog veka je nekoliko Zapadnjaka poelo da naziva sebe budistima, a jedan ili dva su se ak i zamonaili. Od ezdesetih godina ovoga veka broj zapadnih budista konstantno raste i danas oni ine malu, ali znaajnu populaciju u veini zapadnih zemalja. Pitanje: Da li moete da nam kaete neto o razliitim pravcima u budizmu?

Odgovor: U svom najveem usponu, budizam se proirio od Mongolije do Maldivskih ostrva, od Balka na severu Avganistana do Balija, pa je trebalo da se uklopi u mnogo razliitih kultura. Dalje, opstao je mnogo vekova i trebalo ga je prilagoavati kako se socijalni i intelektualni ivot razvijao. Kao posledica toga, iako je sutina Dhamme ostala ista, njen spoljni oblik se znatno promenio. Danas imamo tri glavna pravca u budizmu teravada, mahajana i varajana. Pitanje: ta je teravada? Odgovor: Ime teravada znai uenje starih i bazirano je uglavnom na pali Tipitaki, najstarijem i najkompletnijem zapisu Budinog uenja. Teravada je konzervativniji oblik budizma, iji su nosioci monasi, i koji stavlja naglasak na osnove Dhamme i tei jednostavnijem i umerenijem pristupu. Teravada se danas uglavnom praktikuje u ri Lanki, Burmi, Tajlandu, Laosu i Kambodi. Pitanje: ta je mahajana budizam? Odgovor: Otprilike do prvog veka pre nove ere neki od iskaza Budinog uenja su dublje istraeni. Takoe, drutvo se razvijalo i to je zahtevalo novije i relevantnije tumaenje uenja. Mnogo kola je izraslo iz ovih novih razvoja i tumaenja i one su dobile zajedniki naziv mahajana, to znai veliki put, zato to su tvrdile da su relevantne za svakoga, a ne samo za monahe i monahinje koji su odbacili svetovni ivot. Mahajana je vremenom postala preovlaujui oblik budizma u Indiji i danas se praktikuje u Kini, Koreji, Tajvanu, Vijetnamu i Japanu. Neki sledbenici teravade tvrde da je mahajana izvitopereno Budino uenje. Sledbenici mahajane, meutim, ukazuju na to da je Buda prihvatao promenu kao jednu od najfundamentalnijih istina, te da njihova interpretacija budizma nije nita vea deformacija Dhamme nego to je hrast deformacija ira. Pitanje: esto se sreem sa pojmom hinajana. ta ovaj pojam znai? Odgovor: Dok se mahajaha razvijala, htela je da bude raspoznatljiva od starijih kola budizma, pa se nazvala mahajana, veliki put. Na osnovu toga je starije kole nazvala hinajana, to znai mali put. Prema tome, hinajana je u neku ruku sektaki naziv koji mahajanisti daju teravadinima. Pitanje: ta je to varajana? Odgovor: Ovaj pravac budizma se pojavio u Indiji u estom i sedmom veku nove ere. U to vreme je hinduizam doivljavao veliki preporod u Indiji. Kao posledica toga, neki budisti su bili pod uticajem nekih oblika hinduistike prakse, specijalno sluenja boanstvima i upotrebe sloenih rituala. U jedanaestom veku je varajana postala sasvim ustaljena na Tibetu, gde je prolazila kroz dalji razvoj. Sama re varajana znai dijamantski put i odnosi se na navodno nesalomivu logiku koju vanajanisti koriste da opravdaju i odbrane neke od svojih ideja. Varajana se vie oslanja na tantriku literaturu nego na tradicionalne budistike spise, pa je zbog toga takoe poznata i pod imenom tantrajana. Vanajana danas preovlauje u Mongoliji, Tibetu, Ladaku, Nepalu, Butanu i meu Tibetancima koji ive u Indiji. Pitanje: Ovo sve moe biti veoma zbunjujue. Ukoliko elim da praktikujem budizam, kako mogu da izaberem koji pravac da sledim?

Odgovor: Verovatno bismo to mogli da uporedimo sa rekom. Ukoliko odete na izvor reke, a zatim na njeno ue, verovatno e vam reka na ova dva mesta izgledati potpuno razliito. Ali, ako biste pratili reku od njenog izvora kako krivuda na svom putu kroz brda i doline, preko vodopada, pored brojnih malih pritoka, vremenom biste stigli do ua i shvatili zato ue izgleda tako razliito od izvora. Ukoliko elite da studirate budizam, krenite od najstarijih osnovnih uenja - etiri plemenite istine, plemeniti osmostruki put, ivot istorijskog Bude i tako dalje. Potom izuavajte kako su i zato ova uenja dalje evoluirala, a zatim se fokusirajte na pristup budizmu koji vam najvie odgovara. Tada e vam biti nemogue da kaete da je izvor reke inferioran u odnosu na ue, niti da kaete da je ue izoblienje izvora. Napomena prevodioca [1] Radnici koji rade najnie poslove u drutvu u vrlo zagaenom okruenju se u kastinskom sistemu smatraju zagaenim i zbog toga nedodirljivima. Oni nemaju skoro nikakva prava u drutvu. To je najgora osobina kastinskog sistema.

13. Postati budista

Pitanje: Ono to ste do sada rekli mi je veoma interesantno. Kako da postanem budista? Odgovor: Bio jednom jedan ovek koji se zvao Upali. On je pripadao drugoj religiji i doao je kod Bude da bi se sa njime raspravljao i preobratio ga u svoju veroispovest. Ali nakon razgovora sa Budom, bio je toliko impresioniran da je odluio da postane njegov sledbenik. No, Buda mu je rekao: Prvo dobro razmisli o tome. Ispravno istraivanje je dobro za tako poznatog oveka kao to si ti. Sada sam jo sretniji kada mi je Blaeni rekao cPrvo dobro razmisli o tome. Ispravno istraivanje je dobro za tako poznatog oveka kao to si tic. Kada bi pripadnici druge veroispovesti dobili mene za sledbenika, oni bi paradirali kroz ceo grad sa parolama cUpali je postao sledbenik nae veroispovesti!c Ali Blaeni mi je rekao cPrvo dobro razmisli o tome. Ispravno istraivanje je dobro za tako poznatog oveka kao to si tic. (M II.379) Najvanija stvar u budizmu je razumevanje, a za razumevanje je potrebno vreme. Prema tome, nemojte da impulsivno srljate u budizam. Provedite neko vreme postavljajui pitanja i paljivo razmatrajui ovu odluku, pa je tek onda donesite. Buda nije bio zainteresovan za stvaranje velikog broja sledbenika. Njemu je bilo vano da ljudi prate njegovo uenje zato to su ga prethodno paljivo istraili i razmotrili injenice. Pitanje: Ukoliko bih ja uinio to to traite (ispitao Budino uenje) i doao do zakljuka da je uenje prihvatljivo, ta bih onda trebalo da uradim da bih postao budista? Odgovor: Najbolje bi bilo da se prikljuite nekom budistikom hramu ili budistikoj grupi, da im date podrku, da primite podrku od njih i da nastavite jo da prouavate Budino uenje. Onda, kada ste spremni, moete i formalno postali budista prihvatanjem Tri utoita.

Pitanje: ta su Tri utoita? Odgovor: Utoite je mesto na koje ljudi idu kada su u nevolji ili kada im treba sigurnost i zatita. Postoji vie vrsta utoita. Kada su ljudi nesretni, oni trae utoite u svojim prijateljima, kada su zabrinuti i uplaeni, neki ljudi trae utoite u lanim nadama i verovanjima. Kada im se smrt priblii, neki ljudi trae utoite u verovanju u veni raj. Ali, kako Buda tvrdi, nijedno od ovih nije pravo, istinsko utoite, jer nijedno od njih ne daje utehu i sigurnost zasnovanu na realnosti. Zaista ova utoita nisu bezbedna, nisu uzviena. Nisu utoita u kojima je ovek osloboen svake patnje. Ali uzeti utoite u Budi, Dhammi i Sanghi, videti sa pravim razumevanjem etiri Plemenite istine, patnju, uzrok patnje, prestanak patnje i plemeniti osmostruki put koji vodi ka prestanku patnje, to je zaista bezbedno utoite, to je zaista uzvieno utoite. To je utoite u kome je ovek osloboen svake patnje. Dhp. 189-192 Uzeti utoite u Budi znai prihvatiti sa sigurnou injenicu da je mogue postati potpuno prosvetljen i savren, ba kao to je bio Buda. Uzeti utoite u Dhammi znai razumeti etiri Plemenite istine i bazirati svoj ivot na Plemenitom osmostrukom putu. Uzeti utoite u Sanghi znai potraiti podrku, inspiraciju i vostvo od svih onih koji hodaju Plemenitim osmostrukim putem. inei ovo, osoba postaje budista i na taj nain ini prve korake na putu koji vodi prema nibbani. Pitanje: Koje promene su se desile u vaem ivotu od kada ste uzeli tri utoita? Odgovor: Kao i milioni drugih tokom poslednjih 2500 godina, i ja sam doao do zakljuka da je Budino uenje razjasnilo ovaj zamreni svet, dalo smisao besmislenom ivotu, dalo humanu i saoseajnu etiku da mi bude vodilja u ivotu i pokazalo mi kako mogu da ostvarim stanje istoe i savrenstva u sledeem ivotu. Jedan pesnik u drevnoj Indiji je napisao o Budi: Ii njemu po utoite, pevati njemu hvalospeve, ukazati njemu potovanje i boraviti u njegovom uenju (Dhammi), to znai delati sa razumevanjem. Ja se sa ovim reima potpuno slaem. Pitanje: Imam prijatelja koji se stalno trudi da me preobrati u svoju veroispovest. Ja zaista nisam zainteresovan za njegovu veroispovest, to sam mu i rekao, ali on nee da me ostavi na miru. ta mogu da uradim? Odgovor: Prvo to treba da razumete da ta osoba nije zaista va prijatelj. Pravi prijatelj vas prihvati onakvog kakvi jeste i potuje vae elje. Pretpostavljam da se ova osoba samo pretvara da je va prijatelj da bi vas preobratila u svoju veru. Ljudi koji pokuavaju da vam nametnu svoju volju definitivno nisu vai prijatelji. Pitanje: Ali on kae da eli da deli svoju religiju sa mnom. Odgovor: Deliti svoju religiju sa drugima je dobro. Ali ono to vam ja sugeriem je da va prijatelj ne zna razliku izmeu deliti i nametati. Ukoliko imam jabuku, ponudim vam pola i vi prihvatite moju ponudu, onda sam podelio jabuku sa vama. Meutim, ukoliko mi kaete Hvala, ali ja sam ve jeo, a ja nastavim da insistiram da uzmete pola jabuke dok napokon ne

popustite pred mojim pritiskom, onda se to teko moe nazvati deljenjem. Ljudi kao va prijatelj pokuavaju da prerue svoje loe ponaanje nazivajui ga deljenjem, ljubavlju ili dareljivou, ali kako god da ga zovu, njihovo ponaanje je grubo, nepristojno i sebino. Pitanje: Onda kako mogu da ga zaustavim? Odgovor: Jednostavno. Prvo, raistite sa sobom ta je to to elite. Drugo, kratko i jasno mu to kaite. Tree, kada pone da vam postavlja pitanja kao to su: Kakva su tvoja verovanja u vezi sa ovom stvari? ili Zato ne poe sa mnom na sastanak?, jasno, utivo i dosledno mu ponovite svoj prvobitni stav. Hvala na pozivu, ali ja ne elim da doem. Zato ne?. To je zaista moja privatna stvar. Zaista ne elim da doem. Ali bie puno interesantnih ljudi tamo. Siguran sam da e biti, ali ja ne elim da doem. Pozivam te zato to brinem za tebe. Drago mi je da se brina za mene, ali ja ne elim da doem. Ukoliko jasno, strpljivo i dosledno ponavljate svoj stav i odbijete da mu dozvolite da vas uvue u diskusiju, on e pre ili kasnije odustati. teta je to morate ovo da radite, ali je vano da ljudi shvate da ne mogu da nameu svoja verovanja i svoje elje drugima. Pitanje: Da li bi budisti trebalo da dele Dhammu sa drugima? Odgovor: Naravno da bi trebalo. Ja verujem da veina budista ume da razlui deliti od nametati. Ako vas ljudi pitaju o budizmu, recite im. ak im moete rei o Budinom uenju i bez da vas oni pitaju. Ali ukoliko vam oni, bilo svojim reima ili svojim postupcima, stave do znanja da nisu zainteresovani, prihvatite to i potujte njihove elje. Takoe je vano da imate na umu da ete ljudima prenositi Dhammu mnogo efikasnije svojim delima, nego drei im propovedi. Pokaite ljudima Dhammu tako to ete uvek biti uviavni, ljubazni, tolerantni, pravedni i iskreni. Dozvolite da se Dhamma ogleda u vaem govoru i vaim delima. Ukoliko svako od nas, vi i ja, poznaje Dhammu temeljno, praktikuje je u potpunosti i deli je dareljivo sa drugima, moemo biti od velike koristi i sebi samima, a takoe i drugima.