Vera Backovi* Beograd

Izvorni nauni lanak UDK: 323.28(100) Primljeno: 24. 06. 2005.

EVROPSKI GRADOVI U POSTSOCIJALISTIKOJ TRANSFORMACIJI

European Cities in Postsocialist Transformation

ABSTRACT The aim of the paper is to analize changes of the city in the process of postsocialist transformation. The changes in the political system and economy led to establishment of local authorities and urban economy, wich became main factors of urban development. Much attention is payed to commercial property (office space and retail) because their fast development is the most visible change in the postsocialist city. KEY WORDS urbanization, socialist city, capitalist city, change, office space, retail APSTRAKT Cilj rada je analiza promena grada u procesu postsocijalistike transforamacije. Promene u politikom i ekonomskom sistemu dovele su do uspostavljanja lokalne vlasti i urbane ekonomije, koji su postali odluujui inilac urbanog razvoja. Najvie panje posveeno je nastanku poslovnog i maloprodajnog sektora, poto je njihov brz razvoj najuoljivija promena u postosijalistikom gradu. KLJUNE REI urbanizacija, socijalistiki grad, kapitalistiki grad, promena, poslovni prostor, maloprodaja

Rad se bavi promenama u gradu koje nastaju kao posledica procesa transformacije socijalistikog drutva. Uvoenjem trine ekonomije i politike demokratije trebalo je da se zameni dotadanja dravno-planska ekonomija i jednopartijski politiki sistem. Izgledalo je da e se postavljeni cilj lako dostii jer postoji model kapitalistikog drutva koji treba slediti, meutim, uskoro se pokazalo da promene nee ii brzo i jednostavno, jer je neophodna promena celokupne organizacije drutva. Promene u ekonomskoj sferi, prvenstveno proces privatizacije, doveli su do nastajanja lokalne urbane ekonomije, ije funkcionisanje se zasniva na trinim principima. Uporedo sa procesom demokratizacije drutva, na delu je i proces decentralizacije proces raspodele vlasti izmeu centralnog i lokalnog nivoa.

Stipendista Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije.

28

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 1

Lokalne vlasti dobile su novu ulogu. U novonastaloj situaciji razvoj grada zavisi od ekonomskog razvoja zemlje ali i od lokalne ekonomije i lokalnih vlasti. Vano je i kakav je grad nasleen iz prethodnog socijalistikog perioda jer je on osnova daljeg razvoja. Meu postsocijalistikim gradovima najvie su prouavani Budimpeta, Prag i Varava, tako da su oni korieni kao primeri za analizirane procese. Gradovi u Srbiji i Crnoj Gori ne samo da su nedovoljno prouavani u postsocijalistikom periodu ve je i njihova transformacija osobena. S jedne strane, Jugoslavija nije bila deo sovjetskog bloka, imala je liberalnije socijalistiko ureenje, tako da su njeni izgledi za uspenu transformaciju bili najvei. S druge strane, raspad zemlje i rat uslovili su upravo suprotno: usporenu, odnosno blokiranu transformaciju.

Socijalizam i urbanizacija
Kljuno pitanje je da li je proces urbanizacije zavisan od drutvenog ureenja, ili je to nezavisan proces, koji se odvija po sopstvenim zakonima. Postavljenim problemom bave se ekoloki i istorijski pristup. Ekoloki pristup istie znaaj industrijalizacije u procesu urbanizacije. Poto ekonomski rast zahteva odreenu prostornu koncentraciju stanovnitva, to je potpuno nezavisno od drutvenopolitike organizacije ili kulturnog naslea. Ovakvo stanovie osporavaju neomarksistiki i neoveberijanski teoretiari, koji istiu istorijske i institucionalne karakteristike urbanog razvoja. Neomarksisti smatraju da nain proizvodnje ima najznaajniju ulogu u procesu urbanizacije, a da urbani problemi predstavljaju prostorni izraz protivrenosti naina proizvodnje. Predstavnici ovog pristupa smatraju da su problemi urbanizacije Treeg sveta posledica njihovog zavisnog kapitalistikog razvoja. Neoveberijanski pristup uzima u obzir istorijsku dimenziju, ali istie da razliiti principi organizacije drutvenoekonomskih sistema proizvode razliite urbane forme. Urbani razvoj u socijalistikim zemljama u Istonoj Evropi bio je potpuno razliit od urbanog razvoja u zemljama Zapada na istom stupnju ekonomskog razvoja. Specifinosti socijalistike urbanizacije su sledee: Industrijalizacija je ostvarena sa manjim porastom urbane populacije i manjom prostornom koncentracijom stanovnitva, zbog toga je karakteristika socijalistikih drutava podurbanizovanost. U gradovima je bilo manje urbanizma tj. raznolikosti, manja je tednja prostora, manja je gustina u unutranjem delu grada, i manja je urbana marginalnost. Stvorene su jedinstvene socijalistike urbane forme (Szelenyi, 1996: 287 ).

Vera Backovi: Evropski gradovi u postsocijalistikoj transformaciji

29

Rast urbanih industrijskih poslova bio je bri od rasta urbane populacije, tako da su ove zemlje postale podurbanizovane, to je posledica ukidanja privatnog vlasnitva i centralnoplanskog ekonomskog sistema. Broj komjutera (onih koji svakodnevno putuju iz sela u grad na posao), je mera stepena podurbanizovanosti. Szelenyi ukazuje da je podurbanizacija bila direktna posledica socijalistike politike, koja je tedela na neproduktivnim investicijama stambenoj izgradnji, izgradnji kola, bolnica, prodavnica i insistirala na investicijama u industriji. Preusmeravanje sredstava od line i kolektivne potronje ka industriji, bilo je mogue samo u ekonomskom sistemu u kojem je ukinuta privatna svojina i u kojem drava odluuju o preraspodeli vika. U trinim ekonomijama industrijalizacija se odvijala sa malim ili nikakvim zakanjenjem razvoja infrastrukture. Otuda Szelenyi smatra da je podurbanizacija prostorni izraz socijalistikog ekonomskog razvoja, ali upozorava i da je podurbanizacija je samo jedna od moguih varijanti socijalistike urbanizacije karakteristina za evropske zemlje, jer u azijskim socijalistikim zemljama to nije bio sluaj (Szelenyi, 1996). Socijalistiki drutvenoekonomski sistem nije uspeo da stvori postindustrijski grad. Naime, od 1970-ih u razvijenim drutvima dolo je do restrukturiranja ekonomskog i drutvenog ivota u glavnim gradskim centrima zbog nastanka postindustrijskog drutva. Postindustrijski grad karakterie deindustrijalizacija, promene u strukturi proizvodnje, tritu radne snage i profesionalnoj strukturi. Sekundarni sektor opada, tercijarni i, naroito, kvartarni sektor ubrzano rastu. Pomeren je naglasak sa proizvodnje robe ka razvoju sektora usluga. Ove promene u ekonomiji takoe su donele promene u prirodi potrebe za nekretninama, sve je vea potranja za kancelarijskim prostorom, prostorom za radnje, hotele, laku industriju i skladitenje, i dr.

Promene nacionalnih urbanih sistema i meunarodne pozicije postsocijalistikih gradova

Da li je postsocijalistika transformacija imala prostorne posledice? Mogao se oekivati porast nivoa urbanizacije usled restrukturiranja ekonomije i smanjivanja agrarne populacije. Ipak to se nije dogodilo, jer je ekonomska kriza uslovila porast urbanog siromatva i razvoj strategija preivljavanja koje se oslanjaju na agrarnu proizvodnju za line potrebe. Privlana snaga gradova na poetku tranzicije bila je mala, posebno zato to industrijske grane u usponu, i tercijarni sektor, zahtevaju mlau i visokokvalifikovanu radnu snagu. Kvalitativna dimenzija urbanizma (u znaenju koje Szelenyi daje pojmu raznolikosti) ve je pretrpela znaajne promene; one se mogu videti i u urbanim formama i u modelima drutvene segregacije. U gradu je najoiglednija promena

30

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 1

brzi razvoj tercijarnog sektora. Poveana je etnika raznolikost u gradovima, jer je Istona Evropa postala tranzitno mesto za emigrante iz Treeg sveta, koji su krenuli ka Zapadnoj Evropi. Zabeleen je i porast kriminala, tako da je nestalo sigurnosti koja je karakterisala socijalistike gradove. Drutvena diferencijacija postepeno dovodi do drutvenoprostorne segregacije, procesom suburbanizacije, preseljenjem srednjih i viih slojeva na periferiju grada, ili procesom dentrifikacije, urbanom obnovom unutranjih gradskih podruja, u koja se doseljavaju pripadnici viih socijalxnih grupa uz raseljavanje njihovih dotadanjih siromanih stanovnika. Sadanje stanje gradova u postsocijalistikoj transformaciji prua mnogo istraivakih mogunosti. Pitanje je da li e ove zemlje ostvariti zavisan kapitalistiki razvoj, sa urbanim posedicama koje on izaziva, da li e moi da izbegnu urbane probleme razvijenih zemalja, i kakva urbana politika to moe da obezbedi. Iako su socijalistiki sistemi imali meusobnih razlika, zajednika im je bila institucionalna struktura i nain donoenja odluka koji su stvorili odreeni tip socijalistikog grada. Devedesetih godina prolog veka poinje proces transformacije centralnoplanskog urbanog sistema u razliite, manje ili vie trino orijentisane, urbane sisteme. Ovaj proces odvija se pod delovanjem unutranjih snaga akteri u zemlji koji rade na promeni sistema i spoljanjih akteri ukljueni u proces globalizacije ekonomije i u proirenje Evropske unije (Tosics, 2003: 229). Tosics naglaava da se unutranji faktori promene grada odnose pre svega na eliminisanje dravne kontrole nad zemljitem i stambenim fondom, privatizaciju i restituciju, kao i decentralizaciju procesa donoenja odluka od centralnog ka optinskom, lokalnom nivou. Najznaajnija promena je nestajanje drave kao glavnog aktera planiranja i pojava privatnih preduzetnika, komercijalnog sektora u razvoju grada. Menjanje urbanog sistema moe se posmatrati na sledeim nivoima: promene u intra-urbanoj strukturi gradova posle propasti socijalistikog sistema; promene u nacionalnom urbanom sistemu, promene u inter-urbanom sistemu; promene u meunarodnom sistemu glavnih gradova (Musil, 1993: 900). Nacionalni urbani sistem menja se mnogo sporije od prostorne strukture grada. Ipak, poto vie nema planirane urbanizacuje i ideje podjednakog regionalnog razvoja doi e do regionalne polarizacije, jer je promenjen osnovni inilac urbanog razvoja. Kao to meu stanovnitvom postoje gubitnici i dobitnici transformacijskih procesa, to vai i za gradove, i za cele regione. Posledice prostorne distribucije kapitala i raspodele kontrolnih funkcija su sve izrazitije razlike izmeu veih

Vera Backovi: Evropski gradovi u postsocijalistikoj transformaciji

31

gradova i manjih, gradova i sela, a posebno izmeu glavnog grada i ostalog dela zemlje. Na regionalnu polarizaciju utie i opadanje ruralne ekonomije. Razvoj gradova zavisie i od njihovog geografskog poloaja i saobraajnih veza, tako da e oni koji su dobro saobraajno povezani sa Zapadnom Evropom imati bolje razvojne anse. Novu globalnu podelu rada karakterie koncentracija funkcija upravljanja, tj. centara transnacionalnih korporacija, i poslovnih i finansijskih uslunih delatnosti u glavnim urbanim centrima, sada nazvanim svetski ili globalni gradovi (Friedmann, Sassen). Koncentraciju institucija u kojima se donose odluke pratio je proces pomeranja proizvodnje u periferne oblasti razvijenih zemalja i u zemlje u razvoju, u kojima su nii trokovi radne snage, slabiji radniki sindikati, i ne tako strogo planiranje i kontrola. Reorganizaciju proizvodnje prate novi oblici organizacije, koje se obino opisuju kao transformacija od fordistikog ka postfordistikom reimu akumulacije i kao pokret ka fleksibilnim strategijama i procedurama akumulacije. Fleksibilnost u sferi donoenja odluka na globalnom ekonomskom planu omoguavaju usluge koje se pruaju proizvodnom sektoru, npr. brza i tana informacija o novim tritima, brz transfer kapitala, fleksibilne marketinke i reklamne strategije (Sykora, 1998). Meutim, nema svaki grad koristi od ovakvih promena u ekonomiji, ve samo glavni svetski centri, globalni gradovi. Ali zbog potrebe lokalno specifinih informacija o regionima u koje se planira irenje aktivnosti, i jedan broj manjih gradova ima korist od globalizacije ekonomije. Sa politikom i ekonomskom transformacijom i stabilizacijom postsocijalistikih zemalja Centralne Evrope, njihovi gradovi se ukljuuju u globalnu mreu gradova. Svi glavni gradovi e biti mesto ulaska na teritoriju njihovih zemalja ali malo je verovatno da e bilo koji od njih dobiti vodeu regionalnu ulogu. Integracija e izloiti gradove ovih zemlja snanoj spoljanjoj konkurenciji, koja ih moe pregaziti, ali moe i ubrzati njihov zakasneli proces modernizacije.

Lokalna vlast i urbana ekonomija

Period tranzicije predstavlja fundamentalnu promenu politikog i ekonomskog sistema, to je potpuno promenilo uslove u kojima se razvija grad. Najpre je trebalo izvriti prenos vlasnitva poslovnog prostora, stanova, zemljita, sa drave na privatna i fizika lica, i lokalne vlasti. Poto je promenjena uloga drave znaajno je izmenjena i uloga lokalnih vlasti, tako da u prvoj deceniji novog politikog sistema poinje razvoj lokalnih institucija. Zapravo, promene se dogaaju

32

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 1

na dva nivoa: u regulaciji opte javne kontrole nad trinim procesima i u podeli javne kontrole izmeu centralnog i lokalnog nivoa. Najznaajnija promena u institucionalnom sistemu je decentralizacija vlasti, meutim, centralna vlast jo ima mogunosti da zadri svoj uticaj nad lokalnim urbanim razvojem. Ona donosi zakonsku ragulativu trinih procesa, kontrolie finansijske odnose izmeu lokalnih vlada i transfer novca iz centralnog budeta u lokalne. Vano je izbei fragmentaciju lokalnih vlasti, da one ne bi bile teritorijalno premale i zbog toga u nemogunosti da pruaju znaajnije usluge. Mnogi gradovi su 1990-ih, u administrativnom, politikom i ekonomskom smislu, postali samostalniji, tako da mogu da utiu na sopstveni razvoj i doseljavanje stanovnitva. Meutim, sada lokalni razvoj zavisi od: prioriteta javne politike, finansijskih odnosa meu lokalnim vlastima, udela trinih procesa, koliine privatnog kapitala, spremnosti da se investira u lokalno trite, pojave novih privatnih aktera, tendencija u prostornoj mobilnosti stanovnitva. U periodu tranzicije drava vie ne odreuje visinu dohotka, ne kontrolie tranju za nekretninama i zemljitem. Nezaposlenost postaje uobiajena, dok su javne slube koje treba da se o tome brinu jo nerazvijene. Promene u urbanoj ekonomiji odreene su makroekonomskim promenama koje su pod uticajem sledeih injenica: Liberalizacije spoljne trgovine, ukidanja kontrole cena i dravne finansijske pomoi preduzeima. Neprofitabilna i nekonkurentna preduzea se zatvaraju. Proizvodnja u dravno-planskoj ekonomiji nije odgovarala potrebama potroaa, tako da je tritem dominirala ponuda. Ova disproporcija poela je da se ujednaava na poetku tranzicionog procesa, potranja za uslugama naglo je poveana. Transformaciju ekonomije prati transformacija strukture vlasnitva. Broj dravnih preduzea se smanjuje. Nastaju promene u veliini preduzea, poveava se broj malih i srednjih privatnih preduzea. Birokratska koordinacija je nestala, a jo nije uspostavljena regulativa kakva postoji u kapitalistikim zemljama. Preduzea moraju da posluju efikasno i da budu finansijski disciplinovana, tako da otputaju radnu snagu koja je viak. Privatizacija poveava efikasnost, ali na poetku tranzicije poveava nezaposlenost. Od 1990. dolo je do smanjenja industrije u urbanoj ekonomiji zbog ekonomske transformacije, te se obim poslova i veliina industrijske radne snage drastino smanjuju. Veina velikih industrijskih preduzea je bankrotirala. Njihova prevelika zaduenost i nemogunost da se prilagode novim trinim uslovima nije im ostavila drugu mogunost osim zatvaranja.

Vera Backovi: Evropski gradovi u postsocijalistikoj transformaciji

33

Jo jedan problem za gradske vlasti jeste nepostojanje plana za budue korienje zemljita ili rehabilitaciju naputenih delova grada iz kojih se povukla industrija. Proputaju se mogunosti da se iskoristi veoma dragoceno zemljite za urbani razvoj. Takoe, u procesu privatizacije esto se nekretnine prodaju ispod njihove vrednosti.

Iskorienost prostora
Posledica socijalistike urbane politike, s jedne strane, bila je homogenizacija gradske socio-ekoloke strukture, a s druge, nedovoljna iskorienost prostora na prestinim mestima u unutranjem delu grada. Komercijalni prostor je deo izgraene okoline u kojem se jasno vidi razlika u nainu upotrebe zemljita u socijalistikom i kapitalistikom gradu. Centralni delovi velikih kapitalistikih gradova visoko su komercijalizovani, a stambene funkcije veoma ograniene, dok socijalistike gradove karakterie nii nivo poslovnog i maloprodajnog prostora, a vii udeo stambenog prostora u centru. Razlike se uoavaju i u predgraima ovih gradova. Uopte uzev, maloprodaja je bila nerazvijena za vreme socijalizma, a postojee radnje bile su smetene u centru grada, dok je u predgraima razvoj maloprodajnih objekata zaostajao za stambenom izgradnjom. Teorijom rentnog i funkcionalnog jaza Sykora objanjava promene u upotrebi prostora (Sykora, 1993). Uvoenjem trinih principa napravio se jaz izmeu postojee iskorienosti prostora nastale tokom socijalizma i njegove potencijalne iskoristljivosti u trinom sistemu, i da bi se on smanjio/zatvorio neophodne su promene naina iskoriavanja prostora. Na delu su dva meusobno povezana procesa, nastajanje funkcionalnog i rentnog jaza. Funkcionalni jaz nastaje zbog neiskorienosti kvaliteta postojeih zgrada i zemljita, odnosno iz injenice da postojea aktivnost na datoj lokaciji donosi nii prihod. Kada je ukinuto centralno planiranje, slobodno formirane rente utiu na distribuciju funkcija u prostoru, tako da e funkcije koje neefikasno koriste prostor uskoro biti zamenjene profitabilnijim funkcijama. Funkcionalni jaz se zatvara za veoma kratko vreme bez velikih ulaganja. Proces zatvaranja funkcionalnog jaza je popunjavanje prostora novim sadrajem, npr. zamenjivanje obinih prodavnica luksuznim, ili domova omladine poslovnim prostorom. Njegovo zatvaranje ne zavisi mnogo od fizikog stanja zgrada. Vlasnici po zakonu o zakupu mogu povisiti rentu, ili raskinuti ugovor sa neeljenim zakupcima. Funkcija koja e platiti najviu rentu dobie prostor. Postoje aktivnosti koje su spremne da plate viu rentu za odreenu lokaciju, ali samo za zgradu dobrog kvaliteta. U mnogim sluajevima za efikasniju upotrebu prostora neophodna je obnova zaputenih zgrada. Kada je potencijalna dobit od prodaje obnovljenih zgrada i prostorija velika, na delu

34

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 1

je klasini oblik rentnog jaza. Rentni jaz igra znaajnu ulogu u procesu urbane obnove poto privlai veliki broj graevinskih firmi. Ovakve okolnosti uslovile su otvaranje mnogih agencija koje otkupljuju nekretnine po niskoj ceni, ulau u njihovo renoviranje a zatim ih prodaju. Postoji nekoliko naina da se promeni nasleeno stanje ka viem i efikasnijem korienju urbanog prostora: 1. ponovnim korienjem praznih i naputenih zgrada; 2. zamenom manje efikasne industrijske ili komercijalne aktivosti nekom efikasnijom; 3. pretvaranjem stanova u poslovni prostor; 4. rehabilitacijom starih stanova u luksuzne; 5. na neiskorienom zemljitu graenjem novih zgrada (Sykora, 1993: 290). Maksimalno iskoriavanje zemljita i nekretnina inicirano je privatnim, uglavnom stranim kapitalom. Meutim, ovaj kapital ima selektivan uticaj na urbani razvoj. Najbre se razvija poslovni i maloprodajni sektor. Maksimalno iskoriavanje prostora pozitivno e uticati na obnovu zgrada, ali moe imati negativne drutvene posledice. Drastino poveanje renti u nerezidencijalnom sektoru i postepena deregulacija stanarske rente uticae na dostupnost stanovanja na centralnim lokacijama.

Razvoj poslovnog/komercijalnog prostora

Komercijalna imovina se smatra jednim od kljunih elemenata u razvoju nacionalne, regionalne i lokalne ekonomije. Ona predstavlja neophodan fiziki preduslov za mnogobrojne poslovne aktivnosti. Komercijalna imovina ukljuuje poslovni prostor, objekte za maloprodaju, industriju, zgrade za skladita, hotele kao i komercijalno voene objekte za aktivnosti u slobodnom vremenu. Sykora izdvaja poslovni prostor kao najdinaminiji razvojni segment trita komercijalne imovine u Pragu, Bumipeti i Varavi. Izgradnja novih komercijalnih zgrada i obnavljanje starih izazvali su najradikalnije i najvidljivije promene u fizikoj, funkcionalnoj i prostornoj urbanoj strukturi postsocijalistikih gradova u prvoj polovini 90-ih godina 20. veka. Proces razvoja komercijalne imovine u postsocijalistikim gradovima mora se sagledati kao odnos postojee fizike strukture i izmenjenih ekonomskih principa i pojave aktera ije ponaanje, potrebe i zahtevi ne odgovaraju uslovima postojee strukture nekretnina. Sve vea potranja za komercijalnim prostorom uslovljena je porastom novonastalih domaih privatnih firmi i dolaskom stranih, irenjem finansijskih uslunih firmi, pravnih i konsultantskih kua, medija, kompjuterskih i telekomunikacionih firmi. Vlasnici zemljita, preduzimai i investitori reagovali su na ovu potrebu, brzo obnavljajui i preureujui stare poslovne, industrijske i

Vera Backovi: Evropski gradovi u postsocijalistikoj transformaciji

35

stambene objekte, i gradei nove, koji obezbeuju kancelarijski i maloprodajni prostor visokog kvaliteta. Redistribucija postojeeg komercijalnog prostora vrila se prvih godina tranzicije, a dolazilo je i do pretvaranja stambenog u komercijalni prostor. Opti nedostatak komercijalnog prostora, naroito visokog kvaliteta, uticao je na gradnju novih komercijalnih objekata. U poetku, najvie se gradio poslovni prostor, kasnije se sve vie grade maloprodajni objekti, i objekti za skladitenje i laku industriju. Potranja prvo dolazi od novopridolih firmi, sredinom 1990-ih postojee kompanije se ire, i tada trae mnogo vei prostor sa dobrim saobraajnim vezama, koji moe biti i van centralnih zona, ime poinje proces suburbanizacije komercijalnih sadraja. Razvoj trita komercijalnih nekretnina u Budimpeti, Pragu i Varavi ispoljava slinosti, ali postoje i razlike. Re je o najveim urbanim centrima u njihovim zemljama, u njima se odvija najvei broj tercijarnih i kvartarnih delatnosti nacionalne ekonomije, oni su glavni bankarski i finansijski centri. Prema Sykori, najvanija zajednika osobina je opti nedostatak prostorija za komercijalnu upotrebu, a druga je nedostatak domaeg kapitala za investiranje u nekretnine. Strani investitori i graditelji bili su privueni veoma visokom dobiti, u poreenju sa zapadnim drutvima, ali su obeshrabrivani neizvesnou politikog i ekonomskog razvoja i sporim razvitkom pravnog i institucionalnog okvira za poslove sa nekretninama. Na poetku, da bi smanjile rizik, zapadne kompanije su poslovni prostor najee iznajmljivale. Meutim, zbog neadekvatnog kvaliteta postojeeg prostora poela je gradnja novih, visokospecijalizovanih poslovnih objekata, dominiraju strani graditelji i investitori, austrijski, nemaki, francuski, vedski i finski, ak je graevinski materijal u mnogim sluajevima uvoen. Veliki prostor za skladita pronalazi se u postojeim naputenim fabrikama i skladitima za minimalnu rentu, mada je ovaj prostor u loem stanju u odnosu na moderne zahteve i evropske standarde. U nekim sluajevima strane kompanije grade nove objekte izvan grada, blizu vanih saobraajnica. Varava predstavlja drukiji primer razvoja komercijalne imovine od Budimpete i Praga. Iako je to grad sa najveim potencijalom, sadanji razvoj nekretnina bio je sporiji nego u dva pomenuta grada. Dva faktora odreuju potencijal Varave: prvi da je Poljska velika zemlja, u kojoj ima nekoliko gradova koji su atraktivni za investicije, to smanjuje pritisak na glavni grad. Drugi razlog je to u Varavi ima dovoljno slobodnog prostora u centru grada, to je posledica obnove grada koji je za vreme Drugog svetskog rata bio znatno uniten. Dok gustina izgraenih i ouvanost istorijskih objekata u Pragu i Budimpeti ograniavaju mogunosti razvoja, u Varavi postoji velika povrina slobodnog zemljita. Socijalistika vlast je izvrila aproprijaciju veine zemljita u centru Varave i na

36

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 1

njemu izgradila nove objekte. Zbog toga se prethodnim vlasnicima zemlje daje novana nadoknada dok imovina ostaje u vlasnitvu drave. Sporovi oko povraaja imovine i nereena prava zemljinog vlasnitva ograniavaju intenzivniji razvoj i obnovu u centralnim gradskim delovima. Razvoj trita komercijalne svojine u Budimpeti, Pragu i Varavi doveo je do ekonominije upotrebe urbanog prostora u centralnim delovima grada. Ali, treba rei da visoka koncentracija novog komercijalnog prostora stvara probleme. Postoji sukob novih potreba i potreba da se zatiti kulturno naslee. Ozbiljne probleme stvara i poveani saobraaj u centru. Reenje moe biti decentralizacija komercijalnog prostora, a to e uticati na urbanu strukturu u budunosti.

Razvoj maloprodaje i potronje

Uoljive i brze promene su zahvatile maloprodaju i usluge na poetku tranzicionog perioda iz dva razloga. Prvi, jer za njihov razvoj nije potreban veliki poetni kapital. Drugi, jer je za vreme socijalizma postojala konstantna potreba za robom iroke potronje. Takoe, za graenje shopping centara potrebno je vreme, novac, politika podrka i politika stabilnost, to uslovljava znaaj trgovine na otvorenom, ulicama i u manjim radnjama poetkom tranzicije. Maloprodajni sektor pretrpeo je radikalne promene u pogledu svoje prostorne strukture 90-ih. Prodaja nieg reda, npr. prodavnice povra i bakalnice, istisnuta je iz centra, a na njenom mestu otvaraju se ekskluzivne prodavnice, koje mogu da plate visoku rentu. Posledica ovoga je gradski centar kao specijalizovano trgovako podruje. Novina je pojava uline trgovine meu stambenim blokovima i du glavnih saobraajnica. Za mnoge graane postsocijalistikog grada njihovo iskustvo sa kapitalizmom povezano je sa ulinom prodajom i sivom ekonomijom (Sik, Wallace, 1999). Siva ekonomija je inila i deo socijalistikog redistributivnog sistema. Pomou nje se nadoknaivao neuspeh sistema da proizvede i raspodeli robu. Posle sloma redistributivnog sistema, verovalo se da e ona nestati, da e biti apsorbovana u trinu ekonomiju. Takvo predvianje bilo je pogreno, njene aktivnosti su se jo proirile jer je nastao institucionalni vakuum poto se drava povukla, a nove institucije, koje treba da institucionalizuju kapitalizam, jo nisu nastale. Potrebno je razlikovati stepen institucionalizacije i formalizacije uline trgovine tokom postsocijalistike transformacije. Institucionalizacija je konstantno pojavljivanje ulinih prodavaca na odreenom mestu, dok formalizacija predstavlja stepen dravne regulisanosti uline trgovine. Institucionalizacija uline trgovine ne vodi nuno njenoj formalizaciji/legalizaciji. Sami prodavci menjaju svoje mesto na kontinuumu neformalno-formalno. Jedan vid potpuno formalizovane prakse uline

Vera Backovi: Evropski gradovi u postsocijalistikoj transformaciji

37

prodaje podrazumevo bi da svi prodavci imaju dozvole, plaaju takse, i da nema neregistrovanih radnika. Ovakva situacija je malo verovatna, jer oni koji mogu da posluju pod tim uslovima, otvorie prodavnicu (Sik, Wallace, 1999). Brz porast uline trgovine i poveanje broja ljudi koji uestvuju u njoj doveli su do irenja potroakih vrednosti. Sik i Wallace smatraju da ulina trgovina pospeuje razvoj vrednosti usklaenih sa trinom ekonomijom, ali pitanje je da li je takav vrednosni sistem u skladu sa vrednostima razvijenih trinih drutava, ili njihovo prisustvo oteava uspostavljanje trinih odnosa, jer prevelika neformalizacija drutvenih odnosa u bazarnoj ekonomiji i nemogunost drave da nametne sprovoenje pravnih propisa dovodi do uspostavljanja kvazitrinih odnosa. Ulina trgovina u postsocijalistikoj Evropi ima posebnu funkciju koja je ini delom transformacijskih procesa. U strukturalnoj transformaciji ekonomije nekoliko procesa odvija se istovremeno: 1. drutveni maloprodajni sektor je uniten; 2. ranija bilateralna trgovina, koja je ila glatko, mada ne i efikasno, nestala je u toku jednog dana; 3. granice su se otvorile; 4. prethodno jaka i paternalistika drava postala je slabija; 5. rast potroake kulture; 6. ivotni standard je drastino opao za nekoliko godina, i za mnoge ljude nema nade za poboljanje (Sik, Wallace, 1999: 701). Ulina trgovina mogla je brzo da reaguje i da zadovolji novonastale potrebe potroaa. Takoe, ona je imala pozitivne efekte po zaposlenje i socijalnu inkluziju jer omoguava ekonomsku aktivnost koja je izvan zvanine kontrole, koja se ne oslanja na tradicionalni nain ulaska u posao, ili na trite rada, za pojedince koji su iskljueni. Otvaranje granica dovelo je do naglog porasta trgovine u postsocijalistikim gradovima. Zemlje koje su kandidati za prijem u EU, i koje se granie sa EU, pokuavaju da razmenu sve vie institucionalizuju. Uspena privatizacija maloprodaje u ovim zemljama potisnue ulinu trgovinu, tako da e ona imati malu ulogu. U zemljama koje imaju velike ekonomske probleme, ona i dalje predstavlja zamenu za nefunkcionisanje maloprodajnog sektora. Vrhunac razvoja maloprodajnog sektora je graenje velikih shopping centara, ulazak meunarodnih maloprodajnih lanaca u postsocijalistike zemlje. Veliki shopping centri prvo su graeni u glavnim gradovima, jer je u njima kupovna mo bila zadovoljavajua. Urbani planeri su na poetku bili nespremni, zbog toga su prvi takvi objekti graeni bez zakonske regulative. Odluku o izboru lokacije za njihovu gradnju donosili su investitori, jer lokalna vlast nije imala propisana mesta za gradnju. Mogu se uoiti tri osnovna modela razvoja maloprodaje u postsocijalistikim gradovima:

38

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 1

Nekontrolisan razvoj lanaca maloprodaje primer Budimpete. Najvie je bilo investicija u samom gradu, ali ne na onim mestima gde je tradicionalno bila maloprodaja. Izbor lokacije zavisi umnogome od saobraajnih veza, blizine autoputa ili metroa. Ovi novoizgraeni objekti doveli su do zatvaranja preanjih maloprodajnih objekata, ali i drugih objekata, kao npr. bioskopa, jer novi centri ukljuuju i njih, tako da stari ne mogu da izdre njihovu konkurenciju. Napad komercijalnih investitora primer Istone Nemake. Razvoj maloprodajnog sektora je u njenom sluaju razliit od razvoja u gradovima drugih postsocijalistikih zemalja. Njegova osobenost je posledica: a) snanog meanja drave, koja finansira infrastrukturalni razvoj i smanjuje porez na nove investicije; b) brzog poveavanje kupovne moi stanovnitva jer je dolo do izjednaavanja visine dohotka sa visinom dohotka u Zapadnoj Nemakoj; c) spremnosti kapitala da investira, subvencionisanog od strane vlade, ali i omoguenog poveanjem kupovne moi stanovnitva. Zakasneli razvoj maloprodajnih lanaca primer Sofije i Vroclava. To su gradovi u kojima nije dolo do znaajnih stranih investicija, jer se nalaze u zemljama politikog i ekonomskog rizika. U njima poveani zahtev za komercijalnim dobrima zadovoljavaju uglavnom domae investicije i poneka strana. Ne dolazi do graenja shopping centara, ve se grade samostalne, pojedinane radnje. Rezultat je drastino poveanje njihovog broja, koje ine veoma ivim ulice za kupovinu u centru grada. Ne dolazi do specijalizacije maloprodajnih objekata, nego se jedan prostor koristi za mnoge funkcije (Tosics, 2003: 254). Karakteristika centralnoplanske ekonomije bila je nedostatak raznovrsnosti robe; to je razlog zbog kojeg nije bilo izrazite drutvene diferencijacije u pogledu potronje. Promena ekonomskog sistema omoguila je pojavu novih potroakih vrednosti. Potroai su se 1990-ih nali pred najezdom novih potronih predmeta. Javila se upadljiva potronja novih bogataa. Iako se maloprodajni sektor decentralizovao, centar je ostao najvredniji gradski prostor. Zbog visokih renti prodavnice robe nieg kvaliteta primorane su da napuste centar grada i na njihovo mesto dolazi poslovni prostor i specijalizovane prodavice. Na delu je proces drutvene i prostorne preraspodele, centar koji je tradicionalno mesto za svakodnevnu kupovinu, odjednom je postao mesto za visokospecijalizovane usluge. Takva promena je negativno uticala na stanovnike gradskog centra i na domainstva sa niskim prihodima. Dolazak multinacionalnih maloprodajnih objekata pojaao je ovaj trend. Poveane su cene i promenjen je drutveni poloaj potroaa koji kupuju u centru potroai sa viim dohotkom i turisti zamenili su lokalno stanovnitvo. Razvoj velikih trgovakih centara moe radikalno da promeni potroake navike u veoma kratkom vremenu (Nagy, 2001). Stavovi stanovnika o novom razvoju grada zavise od njihovog obrazovanja i starosti. Stariji i penzioneri su manje

Vera Backovi: Evropski gradovi u postsocijalistikoj transformaciji

39

privreni novom razvoju. Hipermarketi koje ljudi najvie poseuju su blii centru, sa dobrim saobraajnim vezama, privatnim i javnim. Njihovoj popularnosti doprineo je publicitet koji je pratio njihovu izgradnju. Hipermarkete van grada vie poseuju mobilnije drutvene grupe, pripadnici srednjeg i vieg sloja, koji jednom nedeljno idu u kupovinu kolima. Stariji i drutvene grupe sa niim dohotkom ne podravaju nove pogodnosti. Oni imaju kritike stavove prema poveanom izboru robe, novim uslugama i estetskim vrednostima novog razvoja. Veliki broj njih ali se na povean saobraaj u gradu. Deo stanovnitva sa niim prihodima zadrao je stare navike u kupovini, i retko poseuje nove shopping objekte, i ne koristi prednosti velikog izbora roba. Ljudi koji ive na periferiji i moraju da putuju do supermarketa zavise od malih prodavnica, ija je budunost neizvesna u suoavanju sa velikom konkurencijom. Za siromanije stanovnike glavno mesto kupovine je pijaca. Centar je glavna destinacija javnog saobraaja, od kojeg zavisi manje mobilno stanovnitvo. Postsocijalistiko drutvo strogo je diferencirano u pogledu pristupa prodajnim objektima i drugim novim pogodnostima kupovine (kuna dostava, razni servisi), i u pogledu potroakih navika. Poveanu prostornu diferencijaciju lokalna i centralna vlast ne pokuavaju da ublae, doputaju liberalnu ekonomsku politiku i nizak prioritet daju socijalnoj politici.

Urbana politika
U glavnim gradovima, kao nosiocima promena, najvee su anse za poboljanje ivotnog standarda, ali samo za odreene drutvene grupe. U sluaju kada broj gubitnika tranzicije poinje da nadmauje broj dobitnika, otvara se prostor za politiku tenziju. Postavlja se pitanje da li je jedino reenje ekonomski progres, koji e postepeno doneti poboljanje uslova ivota za veinu stanovnitva ili je neophodan i odreeni vid dravne intervencije. Posledica politikih i ekonomskih reformi je sve vea drutvena diferencijacija, koja moe dovesti do legitimacijske krize. Odreena socijalna politika treba da sprei njeno nastajanje, iako se planiranje u novonastaloj situaciji smatra nepotrebnim, jer se smatra konicom razvoja iji je nosilac slobodno trite. Meutim, drava treba da stvara fondove za razliite socijalne programe. Njoj su potrebni kvalitetni programi obrazovanja, zdravstvene zatite i stanovanja, jer bez njih stanovnitvo nee imati potrebne kvalifikacije i znanje za razne uslune i ekonomske delatnosti. Meutim, vii porezi i socijalna davanja ograniavaju ekonomske aktivnosti. Zbog toga je glavni izazov drutvima u tranziciji da pomire sukob izmeu komercijalnih interesa i potreba stanovnitva. Da bi to postigle, vlade vode razliite politike. Esping-Andersen razlikuje tri opta tipa:

40

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 1

1. liberalni tip, u kojem drava obezbeuje minimalnu drutvenu zatitu, a sve je preputeno slobodnom delovanju trita; 2. korporativni tip, u kojem drava obezbeuje veu drutvenu zatitu, ali samo odreenim drutvenim grupama; 3. socijaldemokratski tip, u kojem drava obezbeuje sveobuhvatniju socijalnu pomo zasnovanu na univerzalnijim principima. Korporativni i socijaldemokratski tip pokuavaju da institucionalizuju konflikt, tako da se uspostavi konsenzus izmeu interesnih grupa koje se meusobno takmie. To se postie time to se vie raliitih aktera ukljuuje u proces kreiranja urbane politike. Kada je drutvo u procesu transformacije, odreene drutvene grupe su gubitnici tog procesa. Pitanje za drutva u tranziciji je kako da uveaju dobit od kapitala, stranog i domaeg, i da spree pretvaranje drutva u Trei svet. Neophodno je uvoenje drutvenih mera koje e zadovoljiti potrebe gubitnika transformacijskog procesa (Cooper, Morpeth, 1998: 2258). Razvoj ekonomije i znatno otvaranje zemlje za protok kapitala, robe i ljudi stvara ambivalentna oseanja kod stanovnika grada. Pitanje je kako da se zahtevi urbane ekonomije usaglase sa njihovim potrebama, poto je na delu proces drutvenoprostorne restrukturacije unutranjeg dela grada. Centralne stambene zone se pretvaraju u komercijalne, one sada najvie odgovaraju potrebama biznisa i turizma poslovni i maloprodajni prostor postali su dominantni. Izazov za vlasti u postsocijalistikim gradovima je da stvore institucionalnu strukturu koja e obezbediti uslove za policentrian, a ne monocentrian grad, tako da svi graani budu uslueni. Ako se to ne postigne, moe se pojaviti drutveno iskljuena manjina, koja e biti pretnja drutvenoj koheziji i legitimaciji. Cilj urbane politike treba da bude usklaivanje svakodnevnih potreba stanovnitva i ekonomskog razvoja grada. Da bi grad mogao da se razvija kao vitalno i zdravo okruenje, potreban je sistem planiranja korienja zemljita u centru, koji bi osigurao ravonteu susedstava, poslovnih aktivnosti i turistikih usluga. Postsocijalistiki gradovi treba da primene iskustva gradova koji su uspeno pomirili ekonomski razvoj i potrebe lokalne zajednice. Trebalo bi da se usvoji pluralistiki pristup urbanog planiranja okrenutog ka zajednici, koji je blii korporativnom i socijaldemokratskom modelu. Jane Jacobs smatra da grad moe zadrati ivost i energiju jedino pomou razliitosti funkcija i formi. Ona istie etiri kljuna elementa: 1. postojanje malih oblika; 2. meavina starih i novih zgrada; 3. maksimalna multifunkcionalnost prostora i 4. velika gustina populacije (Cooper, Morpeth, 1998: 2272).

Vera Backovi: Evropski gradovi u postsocijalistikoj transformaciji

41

Umesto zakljuka: mogua tipologija postsocijalistikog grada

Na poetku transformacijskog perioda sve postsocijalistike gradove karakterie postojanje neadekvatnog institucionalnog sistema. Novi regulativni mehanizmi postepeno nastaju, kao to i stari postepeno nestaju, i to pod uticajem spoljanjih i unutranjih faktora. Od sposobnosti elite zavisi koliko e se brzo i kakva institucionalna struktura uspostaviti. Pod uticajem neoliberalne politike meunarodnih faktora, MMF i Svetske banke, nastaju klonirani gradovi. Oni imaju nerazvijenu institucionalnu strukturu, i zbog toga ne mogu samostalno da utiu na svoj razvoj (Cooper, Morpeth, 1998). Ishod transformacijskog procesa moe biti i divlji grad, koji nastaje zbog sporog razvoja formalnih institucija, i u tom sluaju nastaju neformalni oblici regulacije, koji se zasnivaju na razliitim oblicima kapitala. U oba sluaja postsocijalistiki gradovi su izloeni organskom, a ne regulisanom razvoju. U zavisnosti od politike stabilnosti, izgraenosti institucija, ekonomskog razvoja i ravijenosti urbane politike, Tosics je dao tipologiju razvoja postsocijalistikih gradova: Gradovi Istone Nemake blizu su regulisanom urbanom modelu, jer je tranzicija u njihovom sluaju predstavljala integraciju u sistem Zapadne Nemake. Jo uvek to nije potpuno regulisan model kapitalistikog grada, a stepen regulisanosti zavisie od takmienja raznih interesnih grupa. Gradovi u Maarskoj i Sloveniji e imati neregulisan kapitalistiki model dok ne uspostave mehanizme javne kontrole koji mogu da utiu na procese slobodnog trita, jer je njihova tranzicija bila brza i sa velikim kapitalnim investicijama. Gradovi u ekoj, Slovakoj i Poljskoj imali su relativno brzu tranziciju ka meovitom modelu. U njima se sporo uspostavlja novi tip javne kontrole i jo postoje neki mehanizmi prethodnog sistema. Sada su izmeu regulisanog i neregulisanog modela kapitalistikog grada i sve zavisi od uspostavljenih mehanizama javne kontrole u budunosti. Gradovi u Rumuniji i Bugarskoj imali su sporu tranziciju i niske kapitalne investicije. Prethodni mehanizmi javne kontrole vie ne funkcioniu, a novi se sporo uspostavljaju, tako da je razvoj ovih gradova neregulisan tip sa mnogo elemenata gradova Treeg sveta. Gradovi u Rusiji imaju lokalno kontrolisan meoviti gradski model, u njima postoji meavina politikih i trinih elemenata. Javna kontrola iz prethodnog perioda je zamenjena lokalnom, koju vodi lokalna politika elita i koja se rukovodi politikim i linim interesima. Gradovi u Albaniji imali su brzu tranziciju prema gradovima sa neregulisanim razvojem, kao gradovi Treeg sveta. U njima, posle sloma prethodne

42

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 1

javne kontrole, nije uspostavljena nikakva regulativa. Ove gradove karakterie znaajno investiranje u nelegalno i neformalno trite (Tosics, 2003). Da bi se sagledala pozicija gradova Srbije i Crne Gore, vano je istai specifinost transformacijskog procesa naeg drutva. Blokiranu transformaciju jugoslovenskog drutva karakterie uvoenje politikog pluralizma, koje prati centralizacija vlasti, a ne njena decentralizacija, i veoma ogranieno uvoenje trinih elemenata. SR Jugoslavija je bila u ekonomskoj i politikoj izolaciji, tako da nije dolo do liberalizacije spoljne trgovine, do otvaranja zemlje i do ukljuivanja gradova u evropsku mreu gradova. Zbog politike i ekonomske nestabilnosti, strana ulaganja su gotovo u potpunosti izostala 1990-ih. Ekonomska elita u nastajanju vrsto je povezana linim vezama sa politikom elitom, ili je njen deo. U centru grada nastao je poslovni i maloprodajni prostor, ali finansiran domaim kapitalom. Ulina trgovina je doivela neverovatan razvoj, preplavila je grad. Postepeno se vrila njena legalizacija, a tek od 2000. godine poelo je izmetanje ulinih trgovaca sa centralnih ulica. Oni su i dalje prisutni, i u samom centru, mada na propisanim lokacijama. Iako je posle oktobra 2000. godine dolo do relativne politike stabilnosti, jo nema znaajnijih stranih investicija. Dodatni problem za investitore je to graevinsko zemljite jo nije privatizovano, i to nije doneen zakon o denacionalizaciji i restituciji imovine. Drutvena diferencijacija je bila otra, velika veina stanovnitva je drastino osiromaila zbog trokova rata i ekonomske krize. Iako u izmenjenim ulovima, neke institucije prethodnog sistema su nastavile da postoje, tako da je drava vrila preraspodelu i preusmeravala sredstva najugroenijim drutvenim grupama u kriznim trenucima, i tako odravala politiku stabilnost. U poreenju sa ostalim postsocijalistikim gradovima, gradovi SCG imali su najbolju poetnu poziciju, jer je SFRJ imala neke elemente trine ekonomije, time i vii dohodak i veu potronju. Takoe, infrastruktura u gradovima je bila bolja. Politika voena od 1987. godine i ratovi koji su usledili kao njena posledica doveli su gradove SCG na nivo gradova Rumunije, Bugarske i Albanije. Zajedniki im je, kao to navodi Mina Petrovi, spor tempo postsocijalistike restrukturacije, sporo uspostavljanje novih tipova javne kontrole i elementi razvoja gradova Treeg sveta, pre svega znaajna prisutnost ilegalne gradnje i bazarne ekonomije. Najverovatniji ishod ovakvog razvoja jeste neregulisan kapitalistiki grad, sa prisustvom elemenata gradova Treeg sveta. Razlika u odnosu na Albaniju je u tome to nije bilo znaajne ruralne imigracije i to je infrastrukturna opremljenost nasleena iz socijalistikog perioda znatno bolja. Postsocijalistiki gradovi ukljuuju se u Evropsku mreu gradova. Vrhunac integracije postsocijalistikih zemalja je prikljuivanje Litvanije, Letonije, Estonije, Poljske, eke, Slovake, Slovenije i Maarske u Evropsku uniju, maja 2004.

Vera Backovi: Evropski gradovi u postsocijalistikoj transformaciji

43

Literatura
Cooper, C., Morpeth, N. (1998) The Impact of Tourism on Residential Experience in Central-Eastern Europe: The Development of a New Legitimation Crisis in the Czech Republic. Urban Studies, Vol. 35, No. 12 Enyedi, G. (1996) Urbanization under Socialism. In: G. Andrusz; M. Harloe; I. Szelenyi (eds.) Cities after Socialism. Oxford, Cambridge: Blackwell Publishers Enyedi, G. (1998) Transformation in Central European Postsocialist Cities. In: Enyedi, G. (ed.) Social Change and Urban Restructuring in Central Europe. Budapest: Akademiai Kiado Harloe, M. (1996) Cities in Transition. In: G. Andrusz; M. Harloe; I. Szelenyi (eds.) Cities after Socialism. Oxford, Cambridge: Blackwell Publishers Kostinskiy, G. (2001) Post-Socialist Cities in Flux. In: Paddison, R. (ed) Handbook of Urban Studies. London: Sage Publication. Ladanyi, J. (2002) Residential Segregation among Social and Ethnic Groups in Budapest during the Post-communist Transition In: Marcuse, P. and R. van Kempen (eds.) Of States and Cities: The Partitioning of Urban Space. New York: Oxford University Press. Lazi, M. (ur.) (1994) Razaranje drutva, Beograd: Filip Vinji Musil, J. (1993) Changing Urban Systems in Post-communist Societies in Central Europe: Analysis and Prediction Urban Studies, Vol. 30, No. 6 Nagy, E. (2001) Winners and Losers in the Transformation of City Centre Retailing in East Central Europe. European Urban and Regional Studies, Vol. 8, No. 4 Petrovi, M. (2004) Cities After Socialism as a Research Issue. Rad objavljen na web adresi London School of Economics: http://www.lse.ac.uk/Depts/Global Sik, E., Wallace, C. (1999) The Development of Open-air Markets in East-Central Europe. International Journal of Urban and Regional Research, Vol. 23, No. 4 Sykora, L. (1998) Commercial Property Development in Budapest, Prague and Warsaw. In: Enyedi, G. (ed.) Social Change and Urban Restructuring in Central Europe. Budapest: Akademiai Kiado Sykora, L. (1999a) "Changes in the Internal Spatial Structure of Post-communist Prague", GeoJournal Vol. 49, No. 1 Sykora, L. (1999b) Processes of Socio-spatial Differentiation in Post-communist Prague, Housing Studies, Vol. 14, No. 5 Sykora, L. (1993) City in Transition: The Role of Rent Gaps in Prague's Revitalization Tijdschrift voor Economische en Sociale Geografie, Vol. 84, No. 4 Szelenyi, I. (1996) Cities under Socialism and After. In G. Andrusz; M. Harloe; I. Szelenyi (eds.) Cities after Socialism. Oxford, Cambridge: Blackwell Publishers

44

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 1

Tosics, I. (2003) "City Development in Central and Eastern Europe since 1990". In: Hamilton & Dimitrowska-Andrews (eds.) Globalization and Transformation in Eastern and Central European Cities. Tokyo: The United Nations University Vujovi, S. (1982) Grad i drutvo, Beograd: Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije Weclawowicz, G. (1998) Social Polarisation in Postsocialist Cities: Budapest, Prague and Warsaw. In: Enyedi, G. (ed.) Social Change and Urban Restructuring in Central Europe. Budapest: Akademiai Kiado Weclawowicz, G. (2002) From Egalitarian Cities in Theory to Non-egalitarian Cities in Practice: the Changing Social and Spatial Patterns in Polish Cities In: Marcuse, P. and R. van Kempen (eds) Of States and Cities: the Partitioning of Urban Space. Oxford University Press