Telo pokazuje duevne patnje

Retki su psihijatrijski poremeaji, od najteih do najlakih, kod kojih se ne javljaju telesni simptomi. Oni potvruju prirodu ovekovog bia, koje predstavlja jedinstvo telesnog, psiholokog i socijalnog. Nau panju, u daljem tekstu, zasluuje specifina grupa poremeaja - SOMATOFORMNI POREMEAJI (SP) - kod kojih ne postoji oteenje organa ili je ono minimalno, a simptomi ispoljavanja su karakteristini za pojedina telesna oboljenja dobro znana strunjacima ali i laicima. Zajednika karakteristika SP da dovodi do znatnog oteenja na linom, porodinom i profesionalnom planu uz velike patnje pacijenta i njegove okoline. Poremeaju obino prethodi stresna situacija, akutna ili hronina. Za razliku od hipohondrije, koja je klasifikovana u SP, d koje dominira strah od nekog tekog oboljenja koje ima nepovoljnu prognozu, kad SP pacijent eli da mu se objasni poreklo tegoba, da se izlei, ali kako se to ne uspeva, tegobe premeta sa dela tela na neki drugi, sa jednog organa na drugi. Protokom vremena pacijent poinje da govori svojim simptomom koji postaje dominantna komunikacija sa okolinom - duevna patnja je zaboravljena jer nije u stanju ili nema kapaciteta da razrei stresnu situaciju zbog telesnog zdravlja koje je ugroeno. Bolnica za psihijatriju KBC Dr Dragia Miovi u svom sastavu ima Slubu psihosomatske medicine, koja se bavi upravo telesnim bolestima ili sindromima, koji nastaju na psiholokoj osnovi ili je psiholoki faktor dominantan u njihovom nastanku, razvoju ili ishodu. U svetu i kod nas ovakvi pacijenti dolaze psihijatru posle pet i vie godina neprekidnih ispitivanja, traenja uzroka i leka tegobama. Ovakvi bolesnici spadaju u jednu od najskupljih kategorija bolesnika (nebrojeni pregledi, laboratorije, snimanja na najsavremenijim aparatima, razne vrste terapijskih intervencija pa i ponovljene invanzivne dijagnostike metode i operativni zahvati, odsustva sa posla...). Donose sa sobom obimnu medicinsku dokumentaciju sa isto toliko miljenja lekara. Prezentuju i miljenja saradnika sa posla, vraara ili iscelitelja uporno odbijajui razgovor o psihogenezi svojih tegoba. Osnovni mehanizam, kojim se energija psihikog konflikta pretvara u telesni simptom, je proces somatizacije koji dovodi do razvoja simptoma. Poremeaji su definisani Meunarodnom klasifikacijom i obuhvataju sledee: Somatoformni poremeaj, Somatizacioni poremeaj, Hipohondrijski poremeaj, Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema, srana neuroza, Da Costa sy, neurocirkulatorna astenija, gastina neuroza, psihogena aerofagija, tucanje, dispepsija, pilorospazam, psihogena flatulencija, psihogeni iritabilni kolon, dijareja, gasovi, psihogeni kaalj, hiperventilacija, psihogeno uestalo mokrenje, dizurija, Perzistentni bolni poremeaj - psihogeni bol koji se pojavljuje u oblasti svih sistema ili organa, zatim knedla u grlu sa ometanjem gutanja, torticolis, Tourettov sy, psihogeni svrab, dermatitis, ekcem, urtikarija, psihogena dismenoreja i frigidnost, krgutanje zubima. Kulturoloka dimenzija ovih poremeaja je naglaena i specifini poremeaji sreu se sa velikom uestalou u pojedinim etnikim grupama. Sredina lake prihvata telesne od pshijatrijske bolesti i vea je empatija za prve nego za druge. U naoj zemlji najei simptomi su: vrtoglavica i glavobolja, bolovi u predelu kimenog stuba i onemogueno kretanje, poremeaji u predelu stomaka (eluca, tankog i

debelog creva), srane tegobe i bolovi u predelu malog stomaka. Leenje osoba sa ovakvim poremeajem je teko i zahteva veliko angaovanje u terapijskom procesu terapeuta i pacijenta. Ve sam dolazak psihijatru izaziva otpor koji se moe izraziti reenicom, ta u ja ovde, ja sam bolestan, nisam lud. Terapijski program obuhvata itav niz postupaka, od upotrebe medikamenata, nunih pregleda drugih specijalista do kljune primene psihoterapije kognitvnobihejvioralnog tipa.