Tehnika kola Beej

Maturski rad iz Osnova automatskog upravljanja etvorocifreni digitalni termometar sa LED pokazivaem

Mentor: Takovi Svetlana

Uenik: Bugarski Milana, IV4

Beej, avgust 2013. god. SADRA

Contents
Contents......................................................................................................................................2 1 Uvod.........................................................................................................................................3 2 Opis uredjaja............................................................................................................................4 3 Elektrina ema i pricip rada....................................................................................................6 4 tampana ploa i raspored elemenata .....................................................................................8 5 Integrisano kolo ICL7107 .......................................................................................................9 5.1 Interna organizacija ..........................................................................................................9 6 Sedmosegmentni displej........................................................................................................12 7 Senzori temperature...............................................................................................................14 7.1 Temperaturni senzor KTY-10 ........................................................................................14 8 Fiziki izgled gotovog ureaja...............................................................................................16 Literatura...................................................................................................................................17

1 UVOD
Termometar (od grkog (termo) u znaenju toplo and metar, mjerenje") je ureaj koji mjeri temperaturu koristei nekoliko razliitih principa.Sastoji se obino od dva elementa: senzora (osjetila, davaa) temperature i od pretvaraa izmjerene vrijednosti u formu pogodnu za ljudsko ili mainsko oitavanje. U procesu merenja temperature objekta, toplota se prenosi izmeu objekta i termometra dok oba nisu u stanju ravnotee temperature. Prema tome, termometar u stvari meri temperaturu ekvilibrijuma (ravnotee) a ne stvarnu inicijalnu temperaturu objekta. Iz toga proizilazi da svako merenje temperature ima netanosti, koje su utoliko vee to je toplotni transfer vei. Bimetalni termometar. Kod bimetalnog termometra dva sloja razliitih metala su povezani zajedno tako da obrazuju bimetal u obliku lista, zavojnice ili heliksa. Metali trebaju imati razliite koeficijente termalne ekspanzije tako da promena temperature deformira originalni oblik. Bimetalni termometar se formira tako da se indikator sa skalom povee sa bimetalnim elementom. Termometar sa punjenim termalnim sistemom Ove vrste termometra koriste posudu ispunjenu tekuinom (tenou), gasom ili parom kao senzor temperature. Kapilarna cev vrlo malog prenika povezuje posudu sa spiralnim, helikoidalnim ili drugim elementom koji pretvara pritisak u korisni signal, indikaciju temperature, ili zapis temperature. Otporni temperaturni detektor u mosnom spoju. Otporni temperaturni detektori (eng. RTD) koriste promenu elektrinog otpora materijala sa promenom temperature za merenje. Otpor veine metala se poveava sa poveanjem temperature, a posebno se koriste platina i nikl zbog velike promene otpora i stabilnosti. Otpornik od pogodnog materijala je nainjen u obliku zavojnice namotane na inertan materijal i stavljen u prostor gdje se meri temperatura. Promena otpora se dalje procesira sa merenjem promene napona na vanjskom otporniku ili metodom otpornog mosta koja daje vrlo precizne rezultate. Termolan Termolan (termospoj) se sastoji od dve metalne ice od raznih materijala koje su spojene u jednoj taki (merni spoj, vrui spoj) i u drugoj taki da obrazuju referentni spoj (hladni spoj). Kada su ova dva spoja na raznim temperaturama, stvara se mali napon izmeu de ice. Ovaj napon se zove Seebekov ekfekt.Veliina ovog napona je proporcionalna razlici temperatura izmeu dve ice i moe se dalje pojaati i upotrebiti za merenje temperature. Integralna kola

Milana Bugarski, IV4

Postoji vei broj integrisanih kola proizvedenih za potrebe merenja temperature. Serija LM35 na primer proizvodi izlazni napon 10 milivolti puta temperatura u celzijusima od -55 do +155. Izlazni napon kola pri temperaturi od 20 stepeni e biti 750 milivolti.

2 OPIS UREDJAJA
Osnovna prednost digitalnog termometra nad onim sa ivinim stubom bi trebalo da bude preciznost. Jedna od takoe velikih prednosti to to nije potrebno da doete do samog termometra kako bi oitali temperaturu. LED displej svetle dovoljno jako tako da je iz cele prostorije mogue proitati temperaturu. Ovaj termometar predvien je za napajanje sa jednosmernim naponom 7 do 18V kod struje od 200 mA. Merni opseg mu je od 50 do +150 stepeni Celzijusovih. Rezolucija, odnosno mogunost oitavanja temperature mu je 0,1 stepen. Skala mu ine etiri sedmo-segmentna 13,5mm LED displeja. Dimenzija tampane ploe 88 x 67mm. Elektronski termometar u principu nije nita drugo nego digitalni voltmetar koji meri napon zavisan od temperature a koji nastaje na temperaturnom senzoru. Koristi se standardno integrisano kolo ICL7107 koje se koristi kao upravljaki modul za digitalne voltmetre koje ima kompletnu potrebnu automatiku ukljuujui i drajvere za LED sedmocifrene displeje sa zajednikom anodom.

Kao to je reeno, ovaj spoj zadovoljava se sa nestabilizovanim naponom napajanja 7 do 18V koji se naknadno stabilizuje na napon od 5V pomou regulatora napona IC3 koji ini popularno kolo 7805. Dopunski potreban napon od 4V proizvodi se pomou oscilatora u ICL7107 na pinovima 38,39 i 40 i CMOS kola IC2 4049. Napon oscilacija ispravlja se pomou dioda D1 i D2 1N4148. Napon iznosi 4V a vodi se na pin 26 IC1 kola ICL7107.Ovaj komplet nije za baterijsko napajanje. Za upravljanje LED displejom IC kolo ICL7107 poseduje automatiku koja daje konstantnu struju svakog segmenta displeja bez obzira koliko je segmenta trenutno ukljueno. Tako se dobija konstantna jaina svetla displeja.

Milana Bugarski, IV4

Milana Bugarski, IV4

3 ELEKTRINA EMA I PRICIP RADA

Milana Bugarski, IV4

Merni signal sa mernog otpornika KTY10 vodi se na IC1 na pinove 30 i 31. Kondenzator C7 od 100nF slui za blokiranje eventualnih VF smetnji. Linearnost skale oitavanja je dobra i odgovara preciznosti senzora KTY10. Inae nema kritinih elemenata. Koriste se standardni delovi. Za otpornike R5 i R7 koji su u mernom mostu sa senzorom poeljno je staviti metal-film otpornike a trimer potenciometre za podeavanje P1 i P2 svakako vieobrtne vretenaste potenciometre. Kod nas je odomaen izraz helipot potenciometar.

Neophodno je paziti na polaritet dioda kao i na ispravnu orijentaciju IC kola i displeja. Displeji se ne leme. Za njih je predvieno jedno etrdesetopinsko podnoje. Sve je to predvieno na tampanoj ploici. Za lemljenje koristiti lemilo recimo 18W sa picastim vrhom i tinol icu za lemljenje ne deblju od 1mm. Let pastu nesmete koristiti. Tinol ica se sastoji od legure kalaja 60% i olova 40% sa specijalnim punjenjem na bazi kalafonijuma koji pospeuje lemljenje. Kada se montiraju i zaleme svi delovi, izvri se vizuelna kontrola lemljenja i prikljui se napon napajanja 7 do 18V nekog ispravljaa. Premeri se napon posle stabilizatora IC3. Na desnom prikljuku stabilizatora mereno prema masi treba da je 5V. pogledajte emu. Na anodi diode D2 treba da je napon oko minus 4V a na displeju e se pojaviti sluajna etvorocifrena indikacija. Za podeavanje na 0 stepeni potreban nam je pravi izvor takve temperature da bi sa potenciometrom P2 istu podesili. Temperaturu od 0 ( nula ) stepeni dobiemo ako istucani led stavimo u jednu au, meamo dok se posle dueg meanja prestane da topi. U toj zasienoj meavini leda i vode stabilna je temperatura od 0 stepeni. Pozitivnu referentnu temperaturu najlake je pronai u lonetu vode koja kljua na ringli. Plus 100 stepeni celzijusa podeava se potenciometrom P1 Ove operacije podeavanja moete ponoviti nekoliko puta. Odstupanje od temperature kljuanja mogue je u zavisnosti od atmosferskog pritiska odnosno od visine mesta stajalita na kome se nalazimo i to moe biti greka reda deseti deo stepena temperature to je za normalnu upotrebu nevano. Izradu temperaturne sonde i njeno mehaniko izvoenje i obezbeenje od vlage preputamo graditelju na njegovu volju, znanje, elju i mogunosti. Tanost termometra od 1% mislimo da nije nikakav problem postii. Meutim oni koji ele mogu uz malo dobre volje postii i tanost od 0,1% pogotovu ako se radi o uem mernom podruju kod koga je nelinearnost mernog KTY10 senzora minimalna. Sondu KTY10 proizvodi Siemens, u pitanju je poluprovodnika sonda u modifikovanom TO-92 kuitu ( samo dve noice ). Sonda je simetrina izrade tako da je sve jedno kako je okrenete. Nema razlike u polovima izvoda. U svakom sluaju uz pomo neke cevice i dvokomponentnog lepka moete napraviti gotovo profesionalnu sondu. Takoe moete koristiti i termo buir ukoliko temperature koje merite 7

Milana Bugarski, IV4

nisu vee od 100C.

4 TAMPANA PLOA I RASPORED ELEMENATA

Milana Bugarski, IV4

5 INTEGRISANO KOLO ICL7107

Ovo je jedno od prvih integrisanih kola i tipian je predstavnik ICL71XX serije integrisanih kola namenjenih primenama u mernim instrumentima. Sa aspekta interne arhitekture, kolo ICL7107 u sebi sadri A/D konvertor koji radi na principu dvostruke integracije, dok na svom izlazu ima integrisane dekodere sa BCD koda na 7segmentni displej i drajvere za segmente, a namenjeno je za prikaz izmerene vrednosti na LED displeju. Merni instrument sa ovakvim kolom moe da prikae 3 cifre i predznak. Samo kolo ne zahteva nikakav spoljanji generator takta, poto je ta logika integrisana na ipu. Takoe, nije potreban ni izvor referentnog napona za A/D konvertor jer je i on takoe integrisan. u sebi ima i implementiranu logiku za automatsko podeavanje nule te za automatsku indikaciju polariteta ulaznog merenog napona.

5.1 Interna organizacija

Kolo ICL7106 sastoji se iz analognog i digitalnog dela kola. Analogni deo obuhvata sklopove koji su neophodni za realizaciju A/D konvertora sa dvojnim nagibom, dok digitalni deo kola obuhvata kontrolnu logiku A/D konvertora kao i kola koja slue za prikaz izmerene vrednosti na displeju. Pored toga, za realizaciju nekog uredjaja na spoljanje prikljuke ovog kola se spajaju pratei pasivni elementi otpornici i kondenzatori. Na sledeoj slici prikazana je blokema analognog dela kola ICL7106 sa pripadajuim pasivnim elementima.

Milana Bugarski, IV4

Vidljivo je da se radi o diferencijalnom, odnosno tzv plivajuem ulazu kod kojeg prikljuak IN LO nije spojen sa masom. Oznake pasivnih komponenata jasno ukazuju na funkcije koje svaki od pasivnih elemenata obavlja. Bitno je jo napomenuti da se kondenzator CAZ puni tokom prvog koraka u integraciji automatskog podeavanja nule i na taj nain se obavlja kompenzacija naponskog ofseta bafera, integratora i komparatora. Kondenzator CREF se puni tokom faze automatskog podeavanja nule da bi se omoguilo pravilno izvravanje treeg koraka integracije referentnog napona. Tokom integracije referentnog napona e biti odbrojani impulsi sa generatora takt signala iji broj zavisi od odnosa referentnog i ulaznog signala. Takoe, ovo kolo ima razdvojenu analognu masu od digitalne, kao to je to sluaj i kod drugih A/D konvertora. Te mase se unutar kola spajaju samo na jednom mjestu. Analogna masa se koristi i za prikljuenje negativnog pola baterije za napajanje, pri simetrinom napajanju a ona je i kratko spojena sa IN LO prikljukom tokom automatskog podeavanja nule i referentne integracije. Digitalna masa slui kao masa digitalnog dijela kola. U ovom kolu digitalna masa dobija se uz pomo jedne zener diode i jednog p kanalnog tranzistora. Blok ema digitalnog dela kola ICL7107 prikazana je na sledeoj slici:

10

Milana Bugarski, IV4

Taktsignal koji je neophodan za funkcionisanje ovog kola moe da se generie uz dodavanje jednog otpornika i jednog kondenzatora poto je u kolu implementirana sva ostala logika. Ovo je najjednostavniji nain za generisanje takt signala. Sa druge strane, takoe je mogue da se takt u kolo dovede i sa nekog laboratorijskog generatora pravougaonih impulsa, ukoliko je to potrebno za eljenu primenu. Sledea slika prikazuje ove dve mogunosti realizacije taktsignala.

Taktsignal doveden iz vanjskog oscilatora

11

Milana Bugarski, IV4

Interno generisan taktsignal

6 SEDMOSEGMENTNI DISPLEJ
Sedmosegmentni displej predstavlja u jednoj komponenti integrisano sedam svetleih (LED) dioda, koje se pale/gase posebnim kontrolnim signalima. Sve LED diode imaju jednu zajedniku taku (anodu ili diodu), i na osnovu toga indikator zovemo sa zajednikom anodom ili zajednikom katodom.

12

Milana Bugarski, IV4

Indikatori sa zajednikom katodom se pale logikom jedinicom, a indikatori sa zajednikom anodom logikom nulom. Otpornici sa slike se montiraju spolja, i slue za ogranienje struje kroz LED diode.

13

Milana Bugarski, IV4

7 SENZORI TEMPERATURE
Merenje i regulacija temperature je najei oblik u regulaciji nekoga procesa. Za kvalitetno merenje temperature potrebno je definisati temperaturnu skalu. Najee temperaturne skale su Celzijusova i Farenheitova (C i F). Za razliku od navedenih relativnih temperaturnih skala u tehnici se koristi SI apsolutna temperaturna skala u stupnjevima Kelvina - temperatura mrnjenja: 32F 0C - temperatura kljuanja 212F 100C - Konverzija: 0 K = -273,16C, F = 9/5C + 32, C = 5/9(F - 32) U industrijskim primenama temperatura izraena u C iroko je rasprostranjena, ali je konverzija u Kelvinove stepene potrebna pri razliitim termodinamikim proraunima.

7.1 Temperaturni senzor KTY-10

KTY temperaturne senzore je razvio Siemens jo krajem 70-tih godina. Znaajna osobina im je(a to je i bila namera kostruktora) da sa jednim otporikom (2,4k do 3k) spojenim na red ine razdelnik napona kod koga je zavisnost temperatura-napon praktino linearna. Zbog te osobine im nije potrebna nikakva naknadna linearizacija. Opte informacije, karakteristike :

Opte informacije, karakteristike :

Slika 1 Temperaturni senzor Najkvalitetniji otporniki termometar je od platine (tzv. Pt100 sonda) jer ima najstabilniju linearnu karakteristiku u irokom temperaturnom podruju, otporan je na razliite hemijske supstance, ne oksidira i primenljiv je za merenje visokih temperatura Nikl je najosetljiviji ali ima izrazito nelinearnu karakteristiku za temperature vee od 3000C, dok bakar ima najlinearniju karakteristiku, ali oksidira ve na srednjim temperaturama i nije primenljiv za temperature vee od 150 0C.

14

Milana Bugarski, IV4

Skica industrijskog Pt senzora

15

Milana Bugarski, IV4

8 FIZIKI IZGLED GOTOVOG UREAJA

16

Milana Bugarski, IV4

LITERATURA

1. Vladimir D. Krsti,eljko V.Krsti Mala kola elektronike , Beograd, 2005. 2. http://sr.wikipedia.org

17