Herbert Frenk DECA DINE Prevod: Perii Vuk Herbert Frank CHILDREN OF DUNE, 1976. 1.

Muad'Dibova uenja postala su igralita sholastika, sujevernih i pokvarenjaka. On je uio o uravnoteenom nainu ivota, o filozofiji kojom ljudsko bie moe da predupredi probleme koji niu iz vaseljene to se stalno menja. On je rekao da se ljudska vrsta jo razvija, u procesu koji se nikada nee okonati. On je rekao da se ova evolucija odvija po naelima menjanja koji su znani jedino venosti. Kako pokvareno rasuivanje moe da se igra sa jednom ovakvom sutastvenou? Rei Mentata Dankana Ajdaha Taka svetlosti pojavila se na debeloj crvenoj zastirci koja je prekrivala goletnu stenu peinskog poda. Svetlost je sijala bez vidljivog izvora, postojei jedino na crvenoj povrini tkanine istkane od finih vlakana. Radoznali krug od oko dva centimetra u preniku kretao se tamo-amo - as izduen, as ovalan. Naiavi na debelu, zelenu stranu kreveta, odskoi nagore i pree preko povrine postelje. Ispod zelenog pokrivaa lealo je dete rie kose, lica jo uvek zaobljenog bucmastou bebe i punih usana - lik kome je nedostajala ispoenost slobodnjake tradicije, ali koji nije posedovao vodenu demekastost nekog doljaka sa drugih svetova. Kada joj je svetlost prela preko zatvorenih onih kapaka, mala prilika se pomae. Svetlost utrnu. Sada se razabirao jedino zvuk ravnomernog disanja i u pozadini jedva ujno, umirujue kapkap-kap vode koja se iz sabirnice za vetar, to se nalazila iznad peine, sakupljala u jedan sud. Svetlost se ponovo pojavi u odaji - neto prostranija, za nekoliko lumena sjajnija. Ovog puta postojao je nagovetaj izvora i pravca kretanja: jedna silueta sa kapuljaom na glavi ispunjavala je zasvoen ulaz na rubu odaje i svetlost je poticala odatle. Svetlost se jo jednom razli prostorijom ispitujui, tragajui. Postojao je u njoj izvestan prisenak pretnje nemirnog nezadovoljstva. Izbegla je usnulo dete, za trenutak zastala na mreastom otvoru za provetravanje u gornjem uglu i istraila ispupenje na zelenim i crvenim zidnim zastorima koji su ublaavali utisak hladnoe i tvrdoe stene. Onda svetlost ponovo utrnu. Silueta sa kapuljaom se pomerila uz izdajniki uanj tkanine i zauzela mesto s jedne strane zasvoenog ulaza. Svako ko je poznavao prilike ovde u Sie Tabru smesta bi pomislio da je to Stilgar, Naib Siea, staratelj blizanaca-siroia koji jednog dana treba da preuzmu plat svoga oca, Pola Muad'Diba. Stilgar je esto vrio none obilaske prebivalita blizanaca, odlazei uvek prvo u odaju u kojoj je spavala Ganima, a zavravajui ovde u susednoj, gde je mogao da se uveri da Letu ne preti nikakva opasnost. Ja sam jedna stara budala, pomisli Stilgar. Preao je nervozno prstima po hladnoj povrini svetlosnog projektora pre nego to ga je vratio na omu svog vojnikog opasaa. Projektor ga je razdraivao i pored toga to je zavisio od njega. Ova stvar bila je tanani instrument Carstva, sredstvo za otkrivanje prisustva velikih ivih tela. Pokazao je jedino usnulu decu u spavaim kraljevskim odajama. Stilgar je znao da su mu misli i oseanja kao svetlost. Nije mogao da smiri nemirnu unutranju projekciju. Neka vea sila upravljala je tim pokretom. Ona ga je bacila u ovaj trenutak u 1

kome je oseao nagomilanu opasnost. Ovde je leao magnet snova o veliini irom poznate vaseljene. Ovde je lealo svetovno bogatstvo, vekovni autoritet i najmoniji od svih mistikih talismana: boanska potvrenost Muad'Dibovog religijskog zavetanja. U ovim blizancima - Letu i njegovoj sestri Ganimi - sabirala se strahovita mo. Dok oni ive, Muad'Dib, iako mrtav, ivi u njima. Ovo nije bilo samo dvoje devetogodinjaka, ve prirodna sila, predmet oboavanja i straha. Bili su to potomci Pola Atreida, koji je postao Muad'Dib, Mahdi svih Slobodnjaka. Muad'Dib je upalio fitilj za eksploziju ljudskog roda; Slobodnjaci su se rairili sa ove planete u Dihadu, prenosei svoju strast irom vaseljene naseljene ljudima u talasu religijske vladavine iji su mo i sveprisutni autoritet ostavili traga na svakoj planeti. Pa ipak, Muad'Dibova deca sazdana su od krvi i mesa, pomisli Stilgar. Dva prosta uboda mog noa upokojila bi njihova srca. Njihova voda bi se vratila plemenu. Njegov neposluni um zapade u mete pri ovakvoj pomisli. Ubiti Muad'Dibovu decu! Ali godine su ga uinile mudrim u samoposmatranju. Stilgar je znao poreklo ovako udovine pomisli. Ona je dola iz leve ruke prokletog, ne iz desne ruke blagoslovenog. Ajat i burhan ivota gotovo da vie nisu imali tajni za njega. Nekada je sa ponosom mislio o sebi kao Slobodnjaku, o pustinji kao prijatelju. Nazivao je u mislima svoju planetu Dinom, a ne Arakisom, kako je bilo zabeleeno na svim zvezdanim kartama carstva. Kako je sve bilo jednostavno dok nam je Mesija bio samo san, pomisli on. Pronaavi naeg Mahdija, obasjali smo vaseljenu sa bezbroj mesijanskih snova. Svi ljudi koje je Dihad podjarmio sada sanjaju o voi koji e da doe. Stilgar baci pogled na zamraenu spavau odaju. Ako bi moj no oslobodio sve te ljude, da li bi me oni nainili Mesijom? Moglo se uti kako se Leto prevre u postelji. Stilgar uzdahnu. Nije imao priliku da upozna dedu Atreida ije je ime ovaj deak nasledio. Ali mnogi su rekli da je Muad'Dibova moralna snaga poticala iz tog izvora. Da li bi taj zastraujui kvalitet ispravnosti mogao da preskoi jedno pokoljenje? Stilgar nije bio u stanju da odgovori na ovo pitanje. On je razmiljao: Sie Tabr je moj. Ja vladam ovde. Ja sam Naib Slobodnjaka. Bez mene ne bi bilo ni Muad'Diba. Ovi blizanci sada... preko ani, njihove majke i moje roake, i moja krv tee njihovim venama. Ja sam tamo zajedno sa Muad'Dibom, ani i svima ostalima. ta smo to uradili naem svetu? Stilgar nije mogao da objasni zato mu ovakve misli nou dolaze i zato ga primoravaju da se osea krivim. On se zguri ispod svog plata sa kapuljaom. Stvarnost uopte nije bila nalik na san. Prijateljska Pustinja, koja se nekada prostirala od pola do pola, sada se smanjima na polovinu svoje prvobitne veliine. Mitski raj zelenila koje se iri ispunjavao ga je stravom. To nije bilo nalik na san. I kada se njegova planeta promenila, opazio je da se i on promenio. Postao je daleko tananija linost u odnosu na nekadanjeg siekog poglavicu. Sada je bio svestan mnogih stvari - dravnitva i dubokih posledica koje su prositicale iz najsitnijih odluka. Pa ipak, svoje znanje i suptilnost oseao je kao tanku skramu koja prekriva gvozdeno jezgro jednostavnije, odlunije svesnosti. I to starije jezgro ga je pozivalo, navodilo da se vrati istijim vrednostima. Jutarnji zvuci Siea poeli su da mu remete misli. ulo se kako ljudi tumaraju po peini. Osetio je dah povetarca na obrazima: ljudi su izlazili kroz otvor u tamu praskozorja. Kao to je govorio o dobu dana, obaj povetarac je govorio i o nemaru. Stanovnici Vorina nisu vie odravali vrstu disciplinu u pogledu vode kao u stara vremena. A i zato bi, kada je kia zapamena na ovoj planeti, kada je bilo mogue videti oblake, kada se osmoro Slobodnjaka utopilo u jednoj bujici u Vadiju? Do tog dogaaja re utopljen nije postojala na jeziku Dine. Ali ovo vie nije bila Dina; ovo je bio Arakis... i ovo jutro bilo je poetak jednog znaajnog dana. Razmiljao je: Desika, Muad'Dibova majka, baba ovih kraljevskih blizanaca, vraa se na nau planetu danas. Zato je ba sada reila da okona svoje dobrovoljno izgnanstvo? Zato je napustila blagost i sigurnost Kaladana zbog opasnosti Arakisa? 2

Muile su ga i druge brige: da li e ona osetiti njegove sumnje? Bila je arobnica reda Bene Geserita, nosilac svedoanstva najsavrenije obuke Sestrinstva i asna Majka na osnovu svog prava. Ovakve ene bile su veoma otroumne i opasne. Da li e mu narediti da se probode sopstvenim noem kao to je bilo nareeno Umi, namesniku Liet-Kinesa? Da li bih je posluao? zapitao se. Nije mogao da odgovori na ovo pitanje. Pomislio je na Liet-Kinesa, planetologa koji je prvi poeo da sanjari o preobraaju svekolike pustinje Dine u oveku naklonjenu zelenu planetu, to je sada postala. Liet-Kines je bio anin otac. Bez njega ne bi bilo ni sna, ni ani, ni kraljevskih blizanaca. Izraunavanje ovog lomnog lanca onespokojilo je Stilgara. Kako smo se sreli na ovom mestu? zapitao se. Kako smo se spojili? U koju svrhu? Jesam li ja duan da okonam sve ovo, da skrim ovo veliko spajanje? Stilgar je sada pustio na volju uasnom pritisku koji je u njemu postojao. Bio je u stanju da napravi takav izbor. Da, odriui se ljubavi i porodice, uradi ono to Naib mora da uradi u odreenoj prilici: da donese smrtnu presudu za dobro plemena. S jedne take gledanja, ovakvo ubistvo predstavljalo je najtee izdajstvo i grozotu. Ubiti nevinu decu! Pa ipak, ovo nisu bila nevina deca. Ona su jela melan, uestvovala u siekim orgijama, rila po pesku u potrazi za pustinjskom pastrmkom, uivala u ostalim igrama dece Slobodnjaka... i sedela u Kraljevskom Savetu. Deca u tako nenom dobu, pa ipak, dovoljno mudra da sede u Savetu. Moda su telom bila deca, ali su zato posedovali iskustvo prastarih, poto su roena sa celokupnou genetskog pamenja, zastraujuom sveu koja je njih i njihovu tetku Aliju odvajala od ostalih ivih ljudi. Bezbroj puta, u mnogim noima, Stilgarov um zaokupljala je ova razlika koju su delili blizanci i njihova tetka; veoma je esto, probuen iz ovih komara, dolazio ovde u spavae odaje blizanaca sa nedovrenim snovima. Sada su se njegove sumnje stekle u iu. Pomanjkanje odluke bilo je samo po sebi jedna odluka - znao je to. Ovi blizanci i njihova tetka probudili su se u materici sa znanjem celokupnog seanja svih svojih predaka. To je bila posledica odavanja zainu njihovih majki - gospe Desike i ani. Gospa Desika donela je na svet jednog sina, Muad'Diba, pre nego to se odala zainu. Alija je roena docnije. To je bila nesumnjiva injenica. Bezbrojna pokoljenja odabiranog oploavanja, kojim je rukovodio red Bene Geserita, imala su kao krajnji cilj roenje Muad'Diba; meutim upotreba melana nikada nije ulazila u planove Sestrinstva. Oh, oni su znali za tu mogunost, ali su zazirali od nje i zvali je Izroenost. To je bilo najstravinije zlo: biti Izrod. Mora da su imali razloga za takav stav. A ako su kazali da je Alija Izrod, onda se to podjednako moglo primeniti i na blizance, jer se ani, takoe, odavala zainu. Telo joj je bilo natopljeno njime, a geni su joj na neki nain dopunili Muad'Dibove. Stilgarove misli su se komeale. Nije moglo biti sumnje da su ovi blizanci otili dalje od svog oca. Ali u kom pravcu? Deak je govorio o sposobnosti da bude vlastiti otac - i to je dokazao. Ve kao sasvim mali. Leto je otkrivao seanja koja je jedino Muad'Dib mogao da zna. Da li su u tom bezmernom spektru pamenja ekali i drugi preci - preci ija su ubeenja i navike prouzrokovali neizrecive opasnosti za ljudski rod? Svete arobnice Bene Geserita izrekle su tu re - Izrodi. Pa ipak, Sestrinstvo je udelo za genofazom ove dece. arobnice su elele spermu i jajnu eliju bez tela koja su ih nosila. Da li se zbog toga gospa Desika sada vratila? Ona je bila raskinula sa Sestrinstvom da bi stala na stranu svog Vojvode, ali su glasine govorile da je ponovo prila redu Bene Geserita. Mogao bih da okonam ove snove, razmiljao je Stilgar. Kako bi to bilo jednostavno? I jo jednom je poeo da preispituje mogunost pristupanja ovakvom izboru. Jesu li blizanci Muad'Diba bili odgovorni za ovu stvarnost koja je unitila snove drugih ljudi? Ne. Oni su bili samo soiva kroz koja se svetlost rasipala, otkrivajui nove oblike u vaseljeni. U vrtlogu, njegova misao se okrenula prvobitnim verovanjima Slobodnjaka i on ree u sebi: boja naredba stie; ne sme je pourivati. Bog je onaj koji pokazuje put; a neki ipak skreu sa njega. Muad'Dibova religija bila je ono to je u najveoj meri poraavalo Stilgara. Zato su Muad'Diba uinili bogom? Zato obogotvoriti jednog oveka za koga se zna da je od krvi i mesa? Muad'Dibov Zlatni eliksir ivota stvorio je birokratsko udovite koje je zajahalo celokupno ljudsko 3

delovanje. Drava i religija su se ujedinile i krenje zakona je postalo greh. Miris bogohuljenja obavijao se poput dima oko svakog dovoenja u sumnju vladinih ukaza. Greh pobune prizivao je oganj pakla i po sebi ispravnu presudu. Pa ipak, te vladine ukaze sainio je samo ovek. Stilgar je tuno vrteo glavom, ne primeujui sluitelje koji su ulazili u kraljevsko predvorje, idui za svojim jutarnjim dunostima. Dotakao je kris-no za pojasom, mislei o prolosti koju je ovaj simbolizovao, mislei kako je vie no jednom saoseao sa pobunjenicima ije je preuranjene ustanke on, svojim naredbama, slamao. Oseanje stida zapljusnulo mu je svest i on je poeleo da ga izbrie i da se vrati jednostavnosti koju je no predstavljao. Ali vaseljena se ne vraa nazad. Bio je to ogroman stroj odraen na sivoj praznini nepostojanja. Ako bi njegov no doneo smrt blizancima, to bi se samo odbilo od praznine, tkajui nove zamrenosti da odjekuju kroz ljudsku istoriju, stvarajui nove talase haosa, pozivajui ljudski rod da se lati novih oblika reda i nereda. Stilgar je uzdahnuo, postajui svestan kretanja oko sebe. Da, ove sluge su predstavljale jednu vrstu reda koji je okruavao Muad'Dibove blizance. Oni su se pomerali iz trenutka u trenutak, suoavajui se sa raznolikim nunostima koje su se tamo pojavljivale. Najbolje je ne nadmetati se sa njima, ree on u sebi. Najbolje je sukobiti se sa onim to dolazi tek kada doe. A ipak i ja sam sluga, ree sebi. A moj gospodar je Bog, Milostivi, Blaeni. I on poe da navodi u sebi: 'Odista, stavili smo na njihove vratove okove sve do brade, tako da su im glave uzdignute; postavili smo jednu prepreku ispred i jednu prepreku iza njih; i pokrili smo ih, tako da ne vide...' Tako je stajalo u staroj religiji Slobodnjaka. Stilgar klimnu glavom. Videti, predvideti sledei trenutak kao to je Muad'Dib inio svojim strahotnim vizijama budunosti, znailo je suprotstavljati protivsilu ljudskom delovanju. To je stvorilo nove prostore za odluke. Biti lien okova, da, to je sasvim moglo da nagovesti boansku ud. Jo jedna sloenost izvan domaaja obinog ljudskog stvora. Stilgar je sklonio ruku s noa. Prsti su mu brideli od seanja na njega, ali seivo koje je nekad zablistalo u razjapljenim ustima peanog crva ostalo je u koricama. Sada je znao da ga nee isukati da bi ubio blizance. Doneo je odluku. Bolje je sauvati onu jednu staru vrlinu koju je jo negovao: odanost. Bolje je bilo odluiti se za sloenost jedne misli koju je znao, nego za sloenosti koje su prkosile razumevanju. Bolja je sadanjost nego budunost jednog sna. Gorak ukus koji je oseao u ustima govorio je Stilgaru kako prazni i odvratni mogu da budu neki snovi. Ne! Nema vie snova! 2. POZIV: 'Jesi li video propovednika?' ODZIV: 'Video sam pustinjskog crva.' POZIV: 'ta je sa pustinjskim crvom?' ODZIV: 'Daje nam ovaj vazduh to ga udiemo.' POZIV: 'Zato smo mu onda unitili zemlju?' ODZIV: 'Zato to je ai-Hulud (obogotvoreni pustinjski crv) tako naredio.' 'Zagonetka Arakisa' Hark al-Ada Po slobodnjakom obiaju, atreidski blizanci ustali su jedan as pre zore. Zevnuli su i protegli se, tajno usaglaeni u svojim pustinjskim sobama, oseajui ivost stanovnika peine oko sebe. Mogli su da uju kako sluitelji u predsoblju pripremaju doruak: obinu kau sa urmama i orasima smeanim u tenosti spravljenoj sa delimino uvrelim zainom. Sjajne kugle koje su se nalazile u predsoblju bacale su meku, utu svetlost kroz otvorene zasvoene ulaze na spavaim sobama.

Blizanci su se hitro oblaili u mekoj svetlosti sluajui jedno drugo u neposrednoj blizini. Kao po dogovoru oboje su obukli pustinjska odela protiv uarenih peanih vetrova. Konano, kraljevski par sastao se u predsoblju, izazvavi iznenadan muk sluitelja. Leto je, bilo je primeeno, nosio crnim iritom opervaen mrki ogrta preko uglaanog, sivog pustinjskog odela. Njegova sestra imala je zeleni ogrta. Okovratnik oba ogrtaa bio je zatvoren kopom u obliku atreidskog jastreba - zlatnog sa crvenim draguljima umesto oiju. Gledajui ovu nagizdanost, Hara, jedna od Stilgarovih ena, ree: "Vidim da ste se odenuli da ukaete poast vaoj baki." Pre nego to je pogledao u Harino tamno i vetrom izbrazdano lice, Leto podie svoju iniju sa dorukom. Zatresao je glavom. Zatim ree: "Kako zna da ne ukazujemo ast samima sebi?" Hara, poto je izdrala njegov podrugljiv pogled, ree: "Moje oi su podjednako plave kao i tvoje!" Ganima prsnu u smeh. Hara je oduvek bila veta u slobodnjakoj igri izazivanja. Jednom prilikom mu je kazala: "Ne podruguj mi se, deae. Moe biti kraljevska linost, ali mi oboje nosimo ig odavanja melanu - oi bez beonjaa. Zar je jednom Slobodnjaku potrebna vea ast od toga?" Leto se nasmejao i alostivo klimnuo glavom: "Hara, ljubavi moja, da si mlaa i da ve nisi Stilgarova, uinio bih te svojom." Hara je lako prihvatila ovu malu pobedu, dajui znake ostalim sluiteljima da nastave sa sreivanjem odaja za vane poslove koji su ih danas oekivali. "Pojedite doruak", ree ona. "Danas e vam snaga biti potrebna." "Znai, ti smatra da se nismo dovoljno dobro obukli za nau baku?" upita Ganima, govorei ustima punim kae. "Ne plai je se, Gani", ree Hara. Leto proguta zalogaj kae, a potom ispitivaki odmeri Haru. Ova ena je zaista bila paklenonarodski mudra kada je tako brzo pronikla u njihovu igru lepog oblaenja. "Hoe li poverovati da je se bojimo?" upita Leto. "Kako da ne", ree Hara. "Ona je bila naa asna Majka, seate se. Poznajem je dobro." "Kako se Alija obukla?" upita Ganima. "Nisam je videla", odvrati kratko Hara, odlazei. Leto i Ganima izmenjae pogled pun zajednikih tajni, a zatim prionue na doruak. Ubrzo su izili u prostrani sredinji hodnik. Ganima je progovorila jednim od starih jezika koji su delili u svom genetskom pamenju: "Znai, danas emo biti sa bakom?" "To Aliju baca u velike brige", ree Leto. "Ko voli da se odrekne tolike vlasti?" upita Ganima. Leto se blago nasmeja, glasom koji je zvuao neobino zrelo s obzirom na telo iz koga je dopirao. "I vie od toga." "Da li e oi njene majke opaziti ono to smo mi opazili?" "A zato da ne?" upita Leto. "Da... Mogue je da se Alija ba toga boji." "Ko bolje poznaje Izroda od samog Izroda?" upita Leto. "Mogli smo i da pogreimo, zna", ree Ganima. "Ali nismo." I on poe da navodi iz benegeseritske Azar knjige: "S puno razloga i na osnovu uasnog iskustva mi nazivamo izrodima one koji se raaju kao oformljene linosti. Jer, ko zna kakva propala i avolska spodoba iz nae zle prolosti moe da zaposedne ivo telo?" "Znam istoriju toga", ree Ganima. "Ali ako je to istina, zato onda mi ne patimo od tih unutranjih napada?" "Moda nai roditelji straare u nama", ree Leto. "Zato onda nema uvara i za Aliju?"

"Ne znam. Moglo bi biti zbog toga to je jedan od njenih roditelja jo u ivotu. Takoe, nije iskljueno da smo mi izuzetak zato to smo jo mladi i snani. Moda, kada postanemo stariji i cininiji..." "Moramo da budemo veoma obazrivi sa babom", ree Ganima. "I da ne raspravljamo o onom Propovedniku koji luta naom planetom, irei jeres." "Ne misli valjda stvarno da je on na otac!" "Nemam nikakav odreeni sud o tome, ali ostaje injenica da ga se Alija plai." Ganima odseno odmahnu glavom. "Ne verujem u te besmislice o Izrodu!" "Ima isto onoliko pamenja kao i ja", ree Leto. "Mora da veruje ono to eli da veruje." "Misli da je to zbog toga to se nismo odvaili na zainski trans, a Alija jeste", ree Ganima. "Ba tako." Ukljuivi se u ljudsku maticu koja je tekla sredinjim hodnikom, oni zamukoe. Bilo je hladno u Sie Tabru, ali su pustinjska odela bila topla i blizanci zabacie svoje kondenzatorske kapuljae, otkrivi riu kosu. Lica su im odavala ig zajednikih gena: pune, iroko razmaknute usne, potpuno plave oi uivalaca zaina. Leto je prvi opazio pribliavanje njihove tetke Alije. "Evo je, dolazi", ree, prebacivi se, u znak upozorenja na atreidski ratniki jezik. Kada se Alija zaustavila ispred njih, Ganima joj klimnu glavom i ree: "Ratni plen pozdravlja svog slavnog roaka." Koristei se akobsa jezikom, Ganima je naglasila znaenje svog imena - Ratni plen. "Kao to vidi, voljena tetko", ree Leto, "pripremili smo se za dananji susret sa tvojom majkom." Alija, jedina linost u prepunom kraljevskom dvoru koju nimalo nije iznenaivalo zrelo ponaanje ove dece, prostreli oima najpre Leta, a zatim Ganimu, pa ree: "Jezik za zube, oboje!" Alijina kosa boje bronze bila je svijena nazad u zlatne vodene prstenove. Njeno ovalno lice imalo je namrgoen izraz, a iroke usne sa nadole povijenim rubovima sada su bile stisnute u jednu liniju. Bore zabrinutosti irile su se kao lepeze u uglovima njenih takoe potpuno plavih oiju. "Oboje vas upozoravam da pazite kako ete se danas ponaati", ree Alija. "Razlozi su vam oboma dobro poznati." "Mi znamo tvoje razloge, ali ti moda ne zna nae", ree Ganima. "Gani!" zarea Alija. Leto oinu pogledom tetku i ree: "Danas kao nikada dosad neemo se pretvarati da smo balava deurlija." "Niko od vas ne trai da se smekate", ree Alija. "Ali, mislim da je ludo podstrekivati opasne misli kod moje majke. Irulan se slae sa mnom. Ko zna kakvu e ulogu Gospa Desika izabrati. Ona je, na kraju krajeva, Bene Geserit." Leto odmahnu glavom, udei se: Kako to da Alija ne vidi na ta sumnjamo? Da nije predaleko otila? On obrati posebnu panju na tanane genske oznake na Alijinom licu koje su odavale prisustvo njenog dede po majci. Baron Vladimir Harkonen nije bio prijatna linost. Na ovu opasku, oseti nejasno pokretanje unutranjeg nemira i ree u sebi: Moj predak, takoe. On izusti: "Gospa Desika je obuena da vlada." Ganima klimnu glavom. "Zato je odabrala ba ovaj trenutak da se vrati?" Alija se smre i ree: "Da li je mogue da jedino eli da vidi svoje unuie?" Ganima pomisli: Tome se ti nada, moja draga tetko. Ali to je vraki neverovatno. "Ona ne moe da vlada ovde", ree Alija. "Njoj pripada Kaladan. To bi trebalo da joj bude dovoljno." Ganima prozbori blagim glasom: "Kada je na otac krenuo u pustinju da umre, postavio je tebe za vladara. On..." "Imate li neku zamerku?" upita Alija. "Bio je to razborit izbor", ukljui se Leto, nadovezujui se na sestrinu zamisao. "Ti si bila jedina osoba koja je znala ta znai biti roen onako kako smo mi bili roeni."

"ire se glasine da se moja majka vratila Sestrinstvu", ree Alija, "a vas dvoje veoma dobro znate ta Bene Geserit misli o ..." "Izrodima", ree Leto. "Da!" jetko odgovori Alija. "Jednom vetica, uvek vetica - tako se kae", ree Ganima. Sestro, upustila si se u opasnu igru, pomisli Leto, ali se i dalje povodio za njom. On ree: "Naa baba bila je jednostavnija od drugih ena iz svog reda. Ti raspolae njenim pamenjem, Alija; svakako zna ta se moe oekivati." "Jednostavnost!" ree Alija; stala je da odmahuje glavom i da se osvre oko sebe po dupke punom hodniku, a onda ponovo upravi pogled prema blizancima. "Da je moja majka bila iole manje sloena linost, nego to jeste, nijedno od vas dvoje sad ne bi bilo ovde - kao ni ja. Ja bih bila njeno prvoroene i nijedan od ovih..." Jedan drhtaj slian gru jeze zatrese joj ramena. "Opominjem vas, pazite ta radite danas." Alija podie pogled. "Evo stie moja straa." "Jo smatra da za nas nije bezbedno da poemo sa tobom do kosmodroma?" upita Leto. "Saekajte ovde", ree Alija. "Doveu je." Leto izmeni pogled sa sestrom, a potom ree: "Mnogo puta si nam kazala da e pamenjima preminulih, koja sadrimo u sebi, nedostajati odreena korisnost sve dok sopstvenim telom dovoljno ne doivimo i na taj nain ih ne uinimo stvarnim. Moja sestra i ja verujemo u to. Nasluujemo opasne promene sa dolaskom nae babe." "Nemojte prestati da verujete", ree Alija. im se okrenula, straa je opkoli i oni krenue brzo niz hodnik ka Dravnom Ulazu gde ih je oekivao ornitopter. Ganima otra jednu suzu u desnom oku. "Voda za mrtve?" proapta Leto, prihvatajui sestru za ruku. Ganima duboko uzdahnu; pomislila je kako se ranije ophodila prema tetki, koristei u tu svrhu to je bolje umela nagomilana predaka iskustva, "Zainski trans je uinio ovo?" upita, znajui ta Leto ima na umu. "Ima li neki bolji predlog?" "Rasprave radi, zato nam otac... pa ak ni baba nisu podlegli?" Paljivo ju je posmatrao jedan trenutak. Zatim ree: "Odgovor ti je, kao i meni, poznat. Dok nisu stigli na Arakis, oni su bili snane linosti. Zainski trans - pa..." Stresao se. "Nisu roeni na ovom svetu kojim su ve gospodarili njihovi preci, Ganima. Ali..." "Zato nije poverovala upozorenjima Bene Geserita?" Ganima gricnu donju usnu. "Mogla je da se poslui istim obavetenjima kao i mi." "Oni su je ve proglasili Izrodom", ree Leto. "Ne misli li da je primamljivo otkriti da li si moniji od svih ovih..." "Ne, ne mislim!" Zadrhtavi, Ganima ukloni pogled od ispitivakog zurenja svog brata. Bilo je dovoljno da se samo osvrne na svoje genetsko pamenje pa da upozorenja Sestrinstva zadobiju jasan oblik. Roeni kao oformljene linosti ispoljavali su vidnu tenju da postanu odrasli ljudi sa gadnim navikama. A najverovatniji uzrok... Ona ponovo zadrhta. "teta to nemamo nekoliko Roenih kao oformljene linosti u naem geneolokom stablu", ree Leto. "Moda imamo." "Ali, onda bismo... Ah, da, staro neodgonetnuto pitanje: da li zaista imamo otvoren pristup svakom odeljku iskustava naih predaka?" Svestan vlastite unutranje pometenosti, Leto je znao koliko ovaj razgovor mora biti uznemiravajui i za njegovu sestru. Mnogo puta su razmatrali ovo pitanje, ali je zakljuak uvek izostajao. On ree: "Moraemo da odlaemo, odlaemo i odlaemo kad god ona bude nastojala da nas privoli na trans. Krajnja obazrivost u pogledu prejakih doza zaina; toga moramo da se drimo." "Te prejake doze mora da su stvarno velike", ree Ganima. "Izdrljivost nam je, verovatno, visoka", sloi se on. "Vidi koliko je Aliji potrebno." "Saaljevam je", ree Ganima. "Taj poriv mora da je tanan i potuljen i da joj se prikrada sve dok..." 7

"Ona je rtva", ree Leto. "Izrod." "Moda greimo." "Tano." "Stalno se pitam", promrmlja Ganima, "nee li naredno predako pamenje koje pretraujem biti ono koje..." "Prolost ne lei dalje od tvog jastuka", ree Leto. "Moramo da uluimo priliku da raspravimo ovo sa naom babom." "Na to me njeno pamenje u meni podstie", ree Leto. Ganima susrete njegov pogled. Zatim ree: "Suvie znanja nikad ne doputa jednostavne odluke." 3. Sie na rubu pustinje Bejae Letov, bejae Kinesov, Bejae Stilgarov, bejae Muad'Dibov A onda, jo jednom, bejae Stilgarov. Naibi jedan za drugim poinue u pesku. Ali Sie traje. Iz jedne slobodnjake pesme Rastavi se sa blizancima, Alija oseti kako joj srce lupa. Nekoliko ustreptalih sekundi oseala je gotovo prinudu da ostane sa njima i da ih moli za pomo. Kakva budalasta slabost! Seanje na to odaslalo je opominjuu mirnou kroz Aliju. Da li bi se ovi blizanci usudili da se ogledaju u predvianju. Put koji je progutao njihovog oca mora da mami i njih - zainski trans sa svojim vizijama budunosti koje lelujaju poput izmaglice raspirene na udljivom vetru. Zato ne mogu da vidim budunost? pitala se Alija. Toliko se trudim, pa zato mi onda izmie? Blizanci se moraju naterati da pokuaju, ree u sebi. Mogue je navesti ih na to. Imaju detinju radoznalost, a ona je povezana sa pamenjima koja se proteu milenijumima. Ba kao to je imam i ja, pomisli Alija. Straari otvorie oroene zaptivae na Dravnom Ulazu Siea, a zatim se povukoe u stranu kada se ona pojavi na rubu pristanine piste, gde su ekali ornitopteri. Vetar iz pustinje rasipao je prainu po nebu, ali je dan bio vedar. Izronjavanje iz svetlosti koju su proizvodile sieke plamtee kugle na dnevnu svetlost, usmerilo je njene misli na spoljanji svet. Zato se Gospa Desika vraala ba u ovom trenutku? Jesu li prie dospele na Kaladan, prie kako je namesnitvo... "Moramo da pohitamo, Moja Gospo", ree neko iz njene pratnje, povisivi glas iznad fijuka vetra. Dopustila je da joj pomognu da se popne u ornitopter i privrstila sigurnosni pojas, dok su joj misli hrlile napred. Zato ba sada? Kada su se ornitopterova krila povila i kada se letelica vinula u vazduh, ona oseti velelepnost i mo svog poloaja kao fizike stvari - ali i veoma krhke, oh, tako krhke! Zato sada kad joj planovi jo nisu dovreni? Magle praine se razioe dok se pela i sada je mogla da vidi suncem obasjan predeo planete koji se menjao: iroke povrine zelene vegetacije tamo gde je nekad gospodarila sprena zemlja. Bez vizije budunosti mogla bih da propadnem. Oh, kakve bih arolije mogla da izvedem, kada bih samo bila u stanju da vidim kao to je Pol video! Nije mi bila dosuena gorina koju donosi vizija onog to e se dogoditi.

Stresla ju je muna udnja i ona poele da moe da se odrekne vlasti. Oh, biti kao ostali - slepi u tom najsigurnijem od svih slepila - to ive samo hipnotike polu-ivote u koje okom roenja biva gurnuta veina ljudskih jedinki. Ali ne! Ona je bila roena kao Atreid, rtva te eonima duboke svesti, koja je pretrpela uticaj odavanja zainu njene majke. Zato se moja majka danas vraa? Gurni Halek e biti uz nju - uvek odani sluga, najamni ubica runog izgleda, privren i neposredan, muziar koji svira ubistvo na otrom bodeu ili sa podjednakom lakoom zabavlja ljude na devetostrunom balisetu. Neki su govorili da je postao ljubavnik njene majke. Ta stvar bi se morala proveriti; mogla bi se pokazati kao najznaajnija poluga. elja da bude kao ostali napustila ju je. Leto mora biti namamljen u zainski trans. Prisetila se kako je jednom pitala deaka na koji nain bi postupao sa Gurni Halekom. Leto je, osetivi u njenom pitanju skrivenu nameru, rekao da je Halek odan 'do greha', dodavi: "On je oboavao... mog oca." Opazila je kratkotrajno oklevanje. Leto umalo to nije izgovorio 'mene' umesto 'mog oca'. Da, ponekad je bilo teko razluiti genetsko seanje od ivog tela. Gurni Halek nee to razluivanje uiniti lakim za Leta. Okrutan osmeh pree preko Alijinih usana. Posle Vojvodine smrti, Gurni je odluio da sa Gospom Desikom poe na Kaladan. Njegov povratak zamrsie mnoge stvari. Doavi ponovo na Arakis, on e ionako zapetljanu situaciju jo vie iskomplikovati. Najpre je sluio Polovog oca, ime je zapoet niz: Leto I, dakle, pa Pol, konano Leto II. A u pogledu uzgojnog programa Bene Geserita redosled je bio sledei: Desika, Alija, Ganima - jedan ceo ogranak. Gurni se, doprinosei zbrci identiteta, moe pokazati znaajnim iniocem. ta bi uinio kada bi otkrio da u naim venama tee i krv Harkonena, Harkonena koje tako ogoreno mrzi? Osmeh na Alijinim usnama sada je odavao samoposmatranje. Blizanci su, najposle, bili deca. Bili su deca sa bezbroj roditelja, ija pamenja pripadaju i drugima i njima sGmima. Oni e stajati na rubu Sie Tabra i posmatrae trag sputanja broda njihove bake u Arakensku kotlinu. Plamtea oznaka prolaska broda, jasno vidljiva na nebu - hoe li to uiniti Desikin dolazak stvarnijim njenim unucuma? Majka e me pitati o njihovoj obuci, pomisli Alija. Da li spajam prana bindu discipline na razborit nain? A ja u joj odgovoriti da oni sGmi sebe obuavaju - ba kao to sam i ja inila. Naveu joj rei njenog unuka: 'Meu odgovornosti upravljanja spada i nunost kanjavanja... ali samo onda kada to rtva zahteva.' Aliji pade na pamet da ukoliko bi samo dovoljno pomno usredsredila panju Gospe Desike na blizance, ostalo bi moglo da izmnakne stroijem ispitivanju. Tako neto bi se moglo udesiti. Leto veoma lii na Pola. A kako i da ne lii? Mogao je da bude Pol kad god se na to rei. ak je i Ganima posedovala ovu uznemirujuu sposobnost. Ba kao to i ja mogu da budem moja majka ili ma ko od onih koji dele svoje ivote sa nama. Skrenula je misli sa tog toka, zurei u predeo Zatitnog Zida koji je promicao ispod nje. A onda pomisli: Kako to da napusti toplu sigurnost vodom bogatog Kaladana i da se vrati na Arakis, pustinjsku planetu, gde joj je Vojvoda ubijen, a sin umro kao muenik? Zato se Gospa Desika vraa u ovom trenutku? Alija nije nala odgovor - nita izvesno. Ona je mogla da deli neiju ego-svest, ali kada su iskustva ila odvojenim putevima, onda su se i pobude razilazile. Bit odluka lei u potajnim delovanjima koja pojedinci preduzimaju. Za roene kao oformljene linosti, mnogoroene Atreide, ovo je ostajala najvia stvarnost, samo po sebi jedna druga vrsta roenja: bilo je to apsolutno odvajanje od ivog, diueg tela onog trenutka kada je to telo naputalo matericu koja mu je podarila mnogostruku svest. Alija nije videla nita udno u tome to mrzi i voli svoju majku u isto vreme. Bila je to nunost, potrebna ravnotea, koja nije ostavljala prostora za oseanja krivice ili osude. Gde bi 9

ljubav ili mrnja mogle da se zaustave? Da li je trebalo kriviti Bene Geserit to su Gospu Desiku postavili na odreen put? Krivica i osuda se rasipaju kada pamenje obuhvata milenijum. Sestrinstvo je jedino teilo stvaranju Kvizac Haderaha: mukog dvojnika potpuno razvijene asne Majke... pa i vie - ljudske jedinke nadmone osetljivosti i svesti, Kvizac Haderaha koji bi mogao biti na mnogo mesta istovremeno. A Gospa Desika, samo jedna karika u tom programu uzgajanja, imala je tu nesreu da se zaljubi u oplodnog partnera kome je bila dodeljena. Odazivajui se eljama svog voljenog Vojvode, donela je na svet sina umesto kerke, koja je po zapovesti Sestrinstva morala da bude prvoroene. Ostavivi da se rodim kasnije, postala je uivalac zaina. A sada me oni ne ele. Sada me se boje! Sa dobrim razlogom... Dobili su Pola, svog Kvizac Haderaha, jedan ljudski vek prerano - sitna pogreka koja se potkrala u ogromnom projektu. Ali onda se pojavio novi problem: Izrod, koji je sadrao dragocene gene za kojima su oni tragali pokolenjima. Alija oseti kako neka senka skliznu preko nje. Ona pogleda navie. Njena pratnja je poela da zauzima straarski poloaj, koji je oznaavao pripremu za sletanje. Odmahnula je glavom, udei se nespokojnim mislima. emu dobrom je sluilo prizivanje minulih ivota i presliavanje njihovih starih greaka? Ovo je novi ivot. Dankan Ajdaho je upotrebio svoju mentatsku svest da bi dokuio odgovor na pitanje zato se Desika vratila ba u ovom trenutku, razmotrivi taj problem u maniru oveka-kompjutera za to je bio obdaren. Izjavio je da je ona dola da preuzme blizance za raun Sestrinstva. Blizanci su, takoe, posedovali dragocene gene. Dankan je, odista, mogao da bude u pravu. Bio je to dovoljan razlog da izmami Gospu Desiku iz dobrovoljne osame na Kaladanu. Ako je Sestrinstvo naredilo... Odista, ta bi drugo moglo da je nagna da se vrati na mesto za koje su je vezivale mnoge potresne uspomene? "Videemo", promrmlja Alija. Osetila je kako je ornitopter dodirnuo krov njene Tvrave uz kratki i reski trzaj koji ju je ispunio ljutitom slutnjom. 4. Melan (me - lange, takoe ma, lanj) n-s, poreklo neodreeno (misli se da potie iz starog zemaljskog francuskog): a) meavina zaina; b) zain sa Arakisa (Dine) sa gerijatrijskim svojstvima koja je prvi primetio Jenup Akoko, kraljevski hemiar za vreme vladavine akada Mudrog; arakenski melan, pronaen jedino u najdubljem pustinjskom pesku Arakisa, dovodi se u vezu sa prorokim vizijama Pola Muad'Diba (Atreida), prvog slobodnjakog Mahdija; takoe korien od strane Svemirskog Esnafa Navigatora i reda Bene Geserit. 'Kraljevski renik', peto izdanje U svetlosti svitanja dve velike make preoe stenoviti greben lako se gibajui. Nisu se, u stvari, jo bile upustile u strastven lov, ve su samo nadgledale svoju teritoriju. Zvali su ih Laza tigrovi: naroita pasmina doneta na planetu Salusa Sekundus pre gotovo osam hiljada godina. Genetska manipulacija stare zemaljske vrste izbrisala je neke od prvobitnih tigrovskih crta, a oplemenila im druge bitne odlike. Zubi su im ostali dugaki. Lica su im bila iroka, a oi oprezne i inteligentne. ape su se uveale da bi im pruile vri oslonac na neravnom tlu, a pande u svojevrsnim koricama mogle su se ispruiti nekih desetak centimetara; na krajevima su bile zaotrene u britke iljke, usled sabijajueg dejstva korica. Krzno im je bilo glatko i ravnomerno obojeno jednom mrkoutom nijansom, to ih je inilo gotovo nevidljivim spram peane pozadine. Na jo jedan nain su se razlikovale od svojih predaka: dok su bili mladunci u mozak su im ugraeni stimulatori poslunosti. Ovi stimulatori su ih pretvarali u pione u rukama onog ko je posedovao odailja.

10

Bilo je hladno, tako da, kada su se make zaustavile da osmotre teren, dah im se preobraavao u maglu. Oko njih se prostirao predeo Saluse Sekundus isuen i pust, mesto koje je skrivalo skroman broj pustinjskih pastrmki, prokrijumarenih sa Arakisa i uz veliku cenu odravanih u ivotu, u nadi da bi se monopol na melan mogao ukinuti. Tamo gde su make stajale, predeo se odlikovao mrkoutim stenama i ratrkanim, proreenim bunjem, srebrnastozelenim u dugim senkama jutarnjeg sunca. Na iznenadnu kretnju make najednom postadoe napete. Oi im se lagano pomerie na levu stranu, a zatim u istom pravcu pooe i glave. Daleko dole na izbrazdanom tlu, dva deteta probijala su sebi put isuenim koritom drei se za ruke. Bila su naizgled istog uzrasta, otprilike devet ili deset standardnih godina. Kosa im je bila ria, a na sebi su imala pustinjska odela prekrivena skupocenim, opervaenim burkama bele boje. Prsa su im krasile sokolove kreste kue Atreida izraene od niti plamteih dragulja. Idui, deca su razdragano avrljala, tako da su im glasovi jasno dopirali do maaka pripravnih za lov. Laza tigrovi su poznavali ovu igru; uestvovali su u njoj i ranije, ali ostadoe nepokretni, iekujui ukljuenje signala za lov u svojim stimulatorima poslunosti. Jedan ovek se pomoli na vrhu grebena iza maaka. Zastao je i osmotrio mesto zbivanja: make, decu. ovek je nosio sardaukarsku radnu uniformu sive i crne boje sa obelejima Levenbreha, oficira Baara. Kaievi su mu stajali iza vrata i ispod ruku, privrujui odailja poslunosti koji se nalazio u malom rancu na grudima gde se lako mogao dosegnuti obema rukama. Make nisu obratile panju na njegovo pribliavanje. Poznavale su ovog oveka po zvuku i mirisu. Spustio se dole i zaustavio na dva koraka iza njih, briui elo od znoja. Vazduh je bio hladan, ali je zato ovaj posao bio vru. Njegove svetle oi jo jednom obuhvatie prizor: make, decu. On gurnu vlanu pletenicu plave kose ispod crnog radnog lema i dotae mikrofon koji mu je bio ugraen u grlo. "Make ih dre na oku." Odgovor stie do njega preko prijemnika koji su mu bili usaeni iza oba uva. "Vidimo ih." "Ovog puta?" upita Levenbreh. "Hoe li to uiniti i bez naredbe za lov?" uzvrati pitanjem glas. "Spremne su", ree Levenbreh. "Vrlo dobro. Da vidimo da li e se etiri lekcije uslovljavanja pokazati dovoljnim." "Recite mi kada budete spremni." "Kad god hoe." "Onda neka bude odmah", ree Levenbreh. Dodirnuo je crvenu dirku na desnoj strani odailjaa poslunosti, poto je prethodno oslobodio polugu koja je titila dirku. Sada su make stajale potpuno nesputane odailjaem. Drao je ruku iznad crne dirke koja se nalazila ispod crvene, spreman da zaustavi ivotinje ukoliko bi se one okomile na njega. Ali one se ak nisu ni obazrele na njega, ve su se zgurile, a zatim se uputile niz greben ka deci. Velike ape pokretale su im se glatko i sklisko. Levenbreh je unuo da bi posmatrao, znajui da negde u njegovoj blizini skrivena kamera prenosi ovaj prizor do tajnog monitora u Tvravi gde je iveo njegov Princ. Make najednom poee da ubrzavaju korak, a zatim preoe u trk. Zadubljena u penjanje uz stenovit obronak deca jo nisu opazila opasnost. Jedno od njih se nasmeja i piskav, visok ton zapara isti vazduh. Drugo dete se saplete, a onda, poto je povratilo ravnoteu, okrenu se i ugleda make, pokazavi istovremeno prstom. "Pogledaj!" Deca se zaustavie i stadoe netremice da posmatraju ovo zanimljivo uplitanje u njihove ivote. Stajali su tako i kada Laza tigrovi nasrnue na njih, svaki na po jedno dete. Umrla su nenadano naglo, munjevito slomljenih vratova. Make poee da ih prodiru. "Da ih pozovem natrag?" upita Levenbreh. "Pusti ih da zavre. Dobro su obavile posao. Znao sam da e tako biti. Ovaj par je sjajan." "Najbolji koji sam ikada video", sloi se Levenbreh. "Vrlo dobro. Upravo je poslat prevoz po tebe. Sada emo prekinuti vezu."

Levenbreh ustade i protegli se. Uzdrao se od gledanja prema uzviici sa njegove leve strane, gde je izdajniko svetlucanje odavalo mesto na kome se nalazila kamera; ova naprava prenela je njegovu izvrsnu predstavu do Baara, daleko u zelenim krajevima Kapitola. Levenbreh se osmehnu. Za dananji rad dobie unapreenje. Ve je oseao batorske oznake na vratu - a jednog dana i burseke... pa ak, ko zna, i baarske. Ljudi koji su marljivo sluili u odredima Farad'na, unuka pokojnog adama IV, sticali su vredna unapreenja. Jednog dana, kada se princ ustolii na svoj zakoniti tron, bie jo i veih unapreenja. Baarski in ne mora da bude poslednji u nizu. Postojae baronstva i grofovije koje valja preuzeti na mnogim svetovima ovog carstva... jednom kada blizanci Atreida budu uklonjeni. 5. Slobodnjak se mora vratiti svojoj izvornoj veri, svom geniju za obrazovanje ljudskih zajednica; on se mora vratiti prolosti, u kojoj je taj nauk opstanka steen u bici sa Arakisom. Jedino zanimanje Slobodnjaka trebalo bi da bude otvaranje njegove due prema unutranjim uenjima. Svetovi Carstva, Landsrada i CHOAM konfederacije nemaju emu da ga naue. Oni bi ga samo liili due. Propovednik u Arakenu Svuda oko Gospe Desike, pruajui se duboko u sivosmeu ravnicu piste za sletanje, na kojoj je sada, pucketajui i umei posle izranjanja iz svemira, poivao njen brod, stajao je pravi ivi okean. Po njenoj slobodnoj proceni bilo je prisutno pola miliona ljudi od kojih su moda samo jednu treinu inili hodoasnici. Stajali su u tiini strahopotovanja, panje prikovane za izlaznu platformu broda, iji su senoviti etvrtasti otvori skrivali nju i njenu svitu. Nedostajala su dva asa do podneva, ali je vazduh iznad gomile ve sijao u prahastom svetlucanju, obeavajui vrelinu novog dana. Desika dotae svoju srebrom poprskanu kosu bakarne boje, tamo gde joj je uokvirivala ovalno lice ispod aba kapuljae asne Majke. Znala je da ne izgleda najbolje posle dugog putovanja, a ni crnina abe nije bila njena najomiljenija boja. No, ona je ovde ve nosila istu odeu. Znaenje aba-odore nije moglo da bude zaboravljeno meu Slobodnjacima. Uzdahnula je. Svemirsko putovanje nije joj prijalo, a onda i to dodatno breme seanja - na jedno drugo putovanje sa Kaladana na Arakis, kada je njen Vojvoda bio, protiv svoje volje, prisiljen da prihvati ovaj feud. Polagano, iskuavajui sposobnost steenu obukom u Bene Geseritu, da otkriva znaenje sitnica, pretraivala je pogledom ljudsko more. Bilo je tu prilika u zagasitosivim kapuljaama pustinjskih odela, odora Slobodnjaka iz duboke pustinje; takoe su se videli hodoasnici odeveni u belo, sa igovima pokajnitva na ramenima; mogli su se zapaziti i bogati trgovci, nabreklih depova, gologlavi i u lakoj odei, sraunatoj da izrazi prezir prema gubljenju vode na arakenskom usijanom vazduhu... Najzad, bili su prisutni i izaslanici Drutva Vernih, obueni u zeleno i sa tekim kapuljaama na glavi. Oni su stajali izdvojeno u svetosti svoje grupe. Tek kada je podigla pogled sa gomile, ovaj prizor je poprimio nekakve slinosti sa onim koji ju je doekao prilikom dolaska sa njenim voljenim Vojvodom. Koliko je prolo od tada? Vie od dvadeset godina. Nije volela da razmilja o otkucajima srca koji su se desili izmeu ova dva prizora. Vreme je poivalo na njoj poput nekorisnog tereta i tog asa joj se uinilo da godine koje je provela izvan ove planete nikada nisu postojale. Jo jednom u eljust zmaja, pomisli. Ovde, na ovoj ravnici, njen sin je otrgnuo Carstvo od pokojnog adama IV. Taj istorijski prevrat urezao je ovo mesto u svest i verovanja ljudi. Zaula je nestrpljivo komeanje pratnje iza sebe i ponovo uzdahnula. Morali su da ekaju na Aliju koja je zakasnila. Moglo se videti kako se Alijina svita pomalja na udaljenom kraju gomile; kraljevska garda koja joj je krila put, izazivala je talasanje svetine.

11

12

Desika je jo jednom osmotrila predeo. Mnoge razlike se ukazae njenom pronicljivom pogledu. Jedan molitveni balkon bio je pridodat molitvenom tornju sletne piste. A tamo, u daljini, s leve strane ravnice, uzdizala se skupina graevina od plastinog elika, koju je Pol sagradio kao svoju tvravu - svoj 'sie iznad peska'. Bila je to najvea kompaktna pojedinana konstrukcija ikada podignuta ljudskom rukom. itavi gradovi mogli su se smestiti unutar njenih zidova, a da ostane jo prostora. Sada je pruala krov najmonijoj vladajuoj sili u Carstvu, Alijinom 'Drutvu Vernih' koje je ona podigla na temeljima ostavtine svog brata. To mesto mora da iezne, pomisli Desika. Alijino izaslanstvo stiglo je do podnoja izlazne rampe i tu zastalo iekujui. Desika je prepoznala Stilgarove surove crte lica. Oh, blagi Boe! Tamo je stajala i princeza Irulan, skrivajui svoju svirepost u tom zavodljivom telu, sa kosom boje zlata izloenom nestanom povetarcu. Izgledalo je kao da nije ostarila nijedan dan; to je bila sramota. A na elu grupe ljudi u obliku klina bila je Alija, neprirodno mladolikih crta lica, oiju ukoeno upravljenih u senku etvrtastog otvora. Desikine usne se stisnue u jednu ravnu crtu i ona stade da prouava lice svoje keri. Muno uzbuenje pulsiralo je Desikinim telom i ona zau u uima damare vlastitog ivota. Glasine su bile istinite! Uasno! Uasno! Alija se uputila zabranjenom stazom. Posveeni je lako mogao da proita dokaz. Izrod! U tih nekoliko trenutaka koliko joj je bilo potrebno da se povrati, Desika je shvatila u kojoj se meri nadala da e otkriti kako su glasine bile lane. A ta je sa blizancima? zapitala se ona. Jesu li oni, takoe, izgubljeni? Polako, kako to dolikuje majci jednog Boga, Desika se izdvojila iz senke i stupila na ivicu rampe. Njena pratnja je ostala pozadi kao to joj je bilo naloeno. Nekoliko narednih trenutaka bili su presudni. Desika je stajala usamljena, oi u oi sa gomilom. Mogla je da uje kako se Gurni Halek nervozno nakaljava iza njenih lea. Gurni joj je prethodno prebacio: "Zar ak ni titnik na sebe? Bogovi s tobom, eno! Ti si luda!" No, meu Gurnijevim najvrednijim osobinama bila je njegova slepa poslunost. On bi, dodue, izrekao svoj sud, ali bi zatim i posluao. I sada je posluao. Kada se Desika pojavila, moru ljudi oteo se zvuk nalik na itanje dinovskog pustinjskog crva. Ona podie ruke u znak blagosiljanja, onoga ime je svetenstvo uslovilo celo Carstvo. Sa mestiminim ostrvcima kolebljivaca, ali jo uvek jedan dinovski organizam, ljudi padoe na kolena. ak se i slubena grupa povinovala ovom inu. Desika je obratila panju na mesta u gomili koja su ispoljila oklevanje; znala je da su ostale oi iza njenih lea, kao i oi njenih agenata u gomili, registrovale kratkotrajnu mapu na osnovu koje e kasnije da potrae kolebljivce. I dok je Desika tako stajala uzdignutih ruku, iz letelice izioe Gurni i njegovi ljudi i hitro se spustie pored nje niz rampu; ne obazirui se na zapanjene poglede ljudi iz slubene grupe, pridruie se agentima koji su se identifikovali podizanjem ruke. Brzo su se razvejali po ljudskom moru, preskaui spletove kleeih prilika i jurei uzanim palirima. Nekoliko njihovih meta opazilo je opasnost i pokualo da umakne. Ti su predstavljali najlaki plen; hitnut no, oma garote - i begunci su bili poobarani. Ostali su bili izdvojeni iz gomile, vezanih ruku i sapetih nogu. Za sve to vreme, Desika je stajala rairenih ruku, blagosiljajui masu svojim prisustvom i drei je u pokornosti. Razabrala je znake irenja glasine meu okupljenom svetinom, znajui dobro koja preovlauje, poto je unapred bila proturena: 'asna Majka se vraa da iskoreni kolebljivce. Neka je blagoslovena majka naeg Gospoda!' Kada je sve bilo zavreno, nekoliko mrtvih tela ostalo je oprueno na pesku, a uhvaeni su bili prebaeni u hangare ispod kontrolnog tornja. Desika spusti ruke. Proteklo je, moda, tri minuta. Znala je da je postojala mala verovatnoa da su Gurni i njegovi ljudi uhvatili nekog od kolovoa, one koji su predstavljali najjau pretnju. Takvi su bili oprezni i lukavi. Ali, meu uhvaenima e se nai i neka krupnija riba, uz obaveznu bulumentu otpadnika i tikvana. Desika spusti ruke i ljudi se, kliui, podigoe na noge. Kao da se nita neprijatno nije dogodilo, Desika sie sama niz rampu i, obiavi svoju ker, usredsredi punu panju na Stilgara. Crna brada, koja mu se prelivala preko okovratnika kapuljae 13

pustinjskog odela, poput divlje delte, sadrala je tu i tamo sede vlasi. Ali oi bez beonjaa nosile su u sebi onu istu estinu kojom su odisale prilikom njihovog prvog susreta u pustinji. Stilgar je shvatio znaenje onoga to se upravo dogodilo i odobravao je. Bio je to pravi Naib Slobodnjaka, istinski voa kadar da donosi krvave presude. Prve rei bile su mu sasvim u skladu sa takvim karakterom. "Dobro doli kui, moja Gospo. Uvek je zadovoljstvo videti neposrednu i delotvornu akciju." Desika dopusti sebi jedva primetan osmejak. "Zatvori pristanita, Stile. Niko nee da napusti ovo mesto dok ne ispitamo one koje smo pohvatali." "To je ve uinjeno, moja Gospo", ree Stilgar. "Gurnijev ovek i ja pomno smo se pobrinuli za celu stvar." "Oni koji su pomogli bili su, dakle, tvoji ljudi." "Neki od njih, moja Gospo." Opazila je kod njega skriveno ustezanje, te klimnu glavom: "Prilino dobro si me prouio u stara vremena, Stile." "Kao to jednom u nevolji rekoste, moja Gospo, ovek posmatra one koji opastanu i ui od njih." U tom trenutku Alija kroi napred, a Stilgar se pomeri u stranu, tako da se Desika nae suoena sa svojom kerkom. Znajui da ne postoji nain na koji bi sakrila ono to je saznala, Desika nije ni pokuala bilo ta da zataji. Alija je bila u stanju, ako joj je bilo potrebno, da odgonetne svaku sitnicu - ba kao i bilo koja druga posveenica Sestrinstva. Ona bi ve po Desikinom ponaanju saznala da je sve primeeno i protumaeno. Njih dve bile su neprijatelji za koje je re smrtni samo dodirivala povrinu. Alija se odluila za srdbu kao za najlaku i najpriliniju reakciju. "Kako si se samo usudila da isplanira jednu ovakvu akciju, a da se prethodno nisi posavetovala sa mnom?" uzviknu, unosei se Desiki u lice. Desika joj odvrati blagim glasom: "Kao to si upravo ula, Gurni me uopte nije uputio u plan. Mislilo se..." "A ti, Stilgare?" ree Alija, okrenuvi se ka njemu. "Kome si ti odan?" "Moja zakletva posveena je Muad'Dibovoj deci", ree Stilgar priguenim glasom. "Uklonili smo opasnost koja im je pretila." "A zato te to ne ispunjava radou... keri?" upita Desika. Alija blesnu oima i skrenu pogled na majku; ali trenutak potom, polo joj je za rukom da obuzda unutranju buru, pa se ak i kiselo nasmeila. "Ja jesam ispunjena radou... majko", ree ona. I na sopstveno iznenaenje Alija otkri da je odista srena; ispunilo ju je izuzetno zadovoljstvo zbog toga to je sve to je zapreteno postojalo izmeu nje i njene majke najzad izilo na videlo. Trenutak koga se bojala bio je proao, a da se ravnotea snaga nije bitno promenila. "Raspraviemo ovo podrobnije u nekom pogodnijem trenutku", ree Alija, obraajui se istovremeno i majci i Stilgaru. "Svakako", ree Desika, okrenuvi se prema princezi Irulan na nain koji je znaio otputanje prethodnog sagovornika. Za nekoliko kratkih otkucaja srca, Desika i princeza utke su stajale, prouavajui jedna drugu - dve posveenice Bene Geserita koje su svojevremeno prekinule sa Sestrinstvom iz istog razloga: ljubavi... Ljubavi prema mukarcima koji su sada bili mrtvi. Princeza je beznadeno volela Pola, postavi njegova ena, ali ne i brani drug. Sada je ivela samo za decu koju je Polu darovala njegova slobodnjaka nalonica, ani. Desika prva prozbori: "Gde su moji unuci?" "U Sie Tabru." "Ovde je suvie opasno za njih. Shvatam." Irulan jedva primetno klimnu glavom. Pratila je razgovor izmeu Desike i Alije, ali ga je protumaila onako kako ju je Alija pripremila: 'Desika se vratila Sestrinstvu, a nas dve znamo da ono ima planove sa Polovom decom.' Irulan nije spadala u najsavrenije posveenice Bene Geserita: 14

uivala je vei ugled zbog toga to je bila ker adama IV, nego zbog nekog drugog razloga; uglavnom je bila odve ohola da bi se napregla zarad poboljanja svojih sposobnosti. I sada je izabrala nain koji je bio nagao da bi bio u skladu sa obukom koju je stekla. "Zbilja, Desika", ree Irulan, "trebalo je da se posavetuje sa Kraljevskim Savetom. Bilo je pogreno sa tvoje strane to si delala jedino preko..." "Da li treba da zakljuim da niko od vas nema poverenja u Stilgara?" upita Desika. Irulan je posedovala dovoljno pameti da shvati da na ovakvo pitanje nije mogue dati odgovor. Bilo joj je drago kad su se izaslanici svetenstva, ne mogavi vie da uzdre svoje nestrpljenje, progurali napred. Ona izmeni pogled sa Alijom, pomislivi: Desika je kao i uvek, ohola i sigurna u sebe! Meutim, jedan aksiom Bene Geserita iskrsnu nepozvan u njenoj svesti: 'Oholi ne ine nita drugo sem to podiu zidine zamka iza kojih pokuavaju da sakriju svoje sumnje i strahove.' Da li bi ova istina mogla da vai i za Desiku? Svakako ne. Onda to mora biti poza. Ali sa kojom svrhom? Ovo pitanje uznemiri Irulan. Kada su dospeli do Muad'Dibove majke, svetenici postadoe buni. Neki su joj samo celivali ruke, ali se veina duboko klanjala i izgovarala zdravice. Na kraju je na red dolo dvoje voa izaslanstva, prihvatajui uobiajenu ulogu: 'prvi dolaze poslednji.' Uz uvebane osmehe, saoptili su Najsvetijoj asnoj Majci da je zvanina sveanost Oienja oekuje u Tvravi, Polovom starom gradu-utvrenju. Desika je paljivo osmotrila ovaj par, nalazei da joj je odvratan. Jedan od dvojice zvao se Javid, mlad ovek mrgodnih crta i razmaknutih jagodica, tamnih oiju koje nisu mogle da sakriju vrebajue podozrenje koje je poivalo u njihovim dubinama. Drugi je bio Zebatalep, mlai sin jednog Naiba koga je ona poznavala za svojih slobodnjakih dana, na to je ovaj pourio da je podseti. Njega je bilo lako odgonetnuti: spoj veselosti i svireposti, suvonjavo lice sa plavom bradom; irio je oko sebe duh tajanstvenih uzbuenja i monog znanja. Od ove dvojice, Javid je, prema njenom sudu, bio daleko opasniji; ovek samostalnog rasuivanja, istovremeno privlaan i nije mogla da pronae drugi izraz - odvratan. Njegov naglasak uinio joj se udan, pun starih slobodnjakih izgovora, kao da je ovek poticao iz nekog izolovanog gnezda svog naroda. "Kai mi, Javide", ree ona, "odakle si ti?" "Ja sam samo obian Slobodnjak iz pustinje", odgovori on, uterujui svakim slogom svoju tvrdnju u la. Zebatalep se umea sa napadnim potovanjem, to je gotovo liilo na podsmevanje: "Imamo mnogo toga da pretresemo iz starih dana, moja Gospo. Ja sam bio jedan od prvih, znate, koji su uoili svetu prirodu misije vaeg sina." "Ali ti nisi bio jedan od njegovi Fedajkina", ree ona. "Ne, Moja Gospo. U to vreme bio sam vie filozofski orijentisan; obuavao sam se za svetenika." I tako sauvao kou, pomisli ona. Javid ree: "ekaju nas u Tvravi, moja Gospo." Ponovo je pomislila kako je udnovatost njegovog naglaska otvoreno pitanje koje zahteva odgovor. "Ko nas eka?" upita. "Zbor Vere, svi oni koji odravaju sjaj imenu i delima vaeg svetog sina", ree Javid. Desika je bacila pogled oko sebe i, ugledavi Aliju kako se osmehuje Javidu, upita: "Je li ovaj ovek jedan od tvojih nametenika, keri?" Alija klimnu glavom. "ovek koji je predodreen za velika dela." Desika, meutim, primeti da ova ljubaznost nije priinila nikakvo zadovoljstvo Javidu. Reila je da ga prepusti Gurnijevom specijalnom prouavanju. Gurni je upravo pristizao, sa pet poverljivih ljudi, signalizirajui joj da su sasluanja sumnjivih kolebljivaca u toku. On se kretao gegajuim korakom snanog oveka, dok mu je pogled ibao svud unaokolo, a svaki mii plivao u oputenoj budnosti, emu ga je ona nauila kroz benegeseritske prana-bindu vebe. Gurni je bio runa ljudina uvebanih refleksa, ubica i krajnje zastraujua pojava za mnoge, ali ga je Desika

volela i cenila iznad svih ostalih ivih ljudi. Oiljak od udarca inkvajn bia nabrao mu je kou uzdu eljusti, dajui mu opak izgled; kada je, meutim, ugledao Stilgara osmeh mu ublai lice. "Dobro uraeno, Stile", ree on i oni se, prema slobodnjakom obiaju, muki rukovae. "Oienje", ree Javid, dodirnuvi Desikinu ruku. Desika se odmae i, paljivo birajui rei u obuzdanoj snazi glasa, tonom i dikcijom koji su bili sraunati tano odreeno emocionalno dejstvo na Javida i Zebatalepa, ree: "Vratila sam se na Dinu da vidim svoje unuke. Moramo li da traimo vreme na ove svetenike besmislice?" Na Zebatalepa je ovo delovalo silinom oka. Usta mu se nemo otvorie, a unezveren pogled stade da ara unaokolo po onima koji su uli. Oi su odavale svakog ko je uo. Svetenika besmislica! Kakvu posledicu e imati ove rei, s obzirom na to da dolaze iz usta majke njihovog mesije? Javid je, meutim, potvrdio Desikinu procenu. Usta mu se stisnue, a zatim se razvukoe u osmeh. Oi mu se ipak nisu smejale, ali nisu ni lutale okolo da bi zabeleile one koji su sve uli. Javid je dobro znao ko se sve nalazi oko njih. U njegovoj svesti ve se oformila mapa omeena dometom Desikinog glasa; onima koji su njom bili obuhvaeni valjalo je ubudue posvetiti posebnu panju. Samo nekoliko sekundi kasnije, Javid je prestao da se smei, ali naglost kojom je to uinio bila je istovremeno priznanje da se odao. On nije propustio da uradi svoj domai zadatak: poznate su mu bile posmatrake moi Gospe Desike. Kratak, grevit pokret njegove glave izrazio je posedovanje pune svesti o tim moima. U munjevitom blesku misli, Desika odmeri mogunosti izbora. Mali znak ruke upuen Gurniju doneo bi Javidu smrt. To se moglo, zbog utiska, obaviti ovde, ili u potaji, kasnije, ako se udesi da lii na nesreni sluaj. Razmiljala je: Kada pokuamo da sakrijemo nae najunutranjije nagone, itavo bie vriti izdaju. Benegeseritska obuka vrtela se oko tog otkrovenja: uzdii posveenike iznad ove oprenosti i nauiti ih itanju tuih misli. Ocenila je Javidovu inteligenciju kao vrednu, kao privremeno koristan teg na terazijama ravnotee. Ukoliko bi ga pridobila, mogao je da postane beoug koji joj je bio potreban: pristup u arakensko svetenstvo. Pored toga, on je bio Alijin ovek. Desika ree: "Moja zvanina pratnja mora da ostane mala. Imamo, meutim, jo jedno mesto. Javide, ti e nam se pridruiti. Zebatalepe, ao mi je. I jo neto, Javide... Prisustvovau toj sveanosti... ako insistira." Javid dopusti sebi da udahne punim pluima, a onda ree dubokim glasom: "Kako Muad'Dibova majka naredi." On pree pogledom od Alije do Zebatalepa, a zatim ga ponovo upravi na Desiku. "ao mi je to uzrokujem ponovo odlaganje susreta sa vaim unuiima, ali postoje, ovaj, dravni razlozi..." Desika pomisli: Dobro. On je, iznad svega, poslovan ovek. im mu odredimo cenu, kupiemo ga. Otkrila je da uiva u injenici to on odluno insistira na svojoj dragocenoj sveanosti. Ova mala pobeda poveae mu ugled meu drugovima, to su oboje znali. Prihvatanje njegovog Oienja moglo bi biti plaanje unapred za docnije usluge. "Pretpostavljam da si obezbedio prevoz", ree ona. 6. Dajem ti pustinjskog kameleona ija ti sposobnost da se prilagodi okolini kae sve to treba da zna o osnovama ekologije i uspostavljanju linog identiteta. Knjiga rugalica iz Hajtovog letopisa Leto je, sedei, svirao mali baliset koji mu je za njegov peti roendan poslao savreni umetnik na ovom instrumentu - Gurni Halek. Za etiri godine vebanja Leto je dostigao odreenu glatkou, iako su mu dve krajnje bGs ice jo zadavale tekoe. Otkrio je da ga baliset, u trenucima kada su ga obuzimala oseanja naroite pometenosti, smiruje - injenica koja nije izmakla Ganiminoj

15

16

panji. Sada je sedeo u svetlosti sumraka na stenovitom grebenu najjunijeg kraja krevitog grebena koji je natkriljivao Sie Tabr. Blago je cimao ice baliseta. Ganima je stajala iza njega, i svojom malom prilikom zraila protestom. Nije elela da izie ovde, napolje, poto je saznala od Stilgara da e se njihova baka zadrati u Arakenu. Posebno je bila protiv dolaska ovamo jer se pribliavala no. Pokuavajui da pokrene svog brata, upitala je: "Pa, dobro, ta je sada?" Kao odgovor on otpoe sledeu pesmu. Po prvi put otkada je dobio ovaj poklon, Leto je snano osetio da je baliset koji je drao u rukama delo majstora-zanatalije sa Kaladana. Posedovao je nasleeno pamenje koje mu je moglo priiniti duboku nostalgiju za tom lepom planetom na kojoj je Kua Atreida nekada vladala. Bilo je dovoljno da Leto, u prisustvu ove muzike, samo olabavi unutranje brane, pa da zauje pamenja iz onih vremena kada se Gurni sluio balisetom da oara svog prijatelja i zapovednika, Pola Atreida. Sa balisetom koji je svirao u njegovim rukama, Leto se sve vie oseao proet fizikim prisustvom svog oca. I dalje je svirao i sa svakom novom sekundom uspostavljao jai odnos sa instrumentom. Osetio je unutar sebe savreno idealizovan zbir koji je znao kako treba da se svira ovaj baliset, iako devet godina stari miii jo nisu bili saobraeni toj unutranjoj svesti. Ganima je nestrpljivo tapkala nogom, nesvesna da prati ritam bratovljevog sviranja. Poto je usta iskrivio u izraz koji je govorio o dubokoj usredsreenosti, Leto je prekinuo sa dobro poznatom muzikom i otpoeo jednu pesmu koja je ak bila starija od bilo koje koju je Gurni svirao. Bila je stara jo u vreme kada su se Slobodnjaci selili na svoju petu planetu. Rei su odraavale jedan zensunijanski motiv, i on ih je oslukivao u svom pamenju dok su mu prsti izmamljivali mucavu verziju melodije. 'Prirodin divan oblik sadri zanosnu sutinu koju neki zovu - raspadanje. Njenom zanosnom prisutnou novi ivot probija sebi put. Suze koje se utke rone nisu nita drugo do voda due: One donose nov ivot patnji bitisanja odvajanje od tog vienja koje smrt ujedinjuje u celinu.' Kada je odsvirao poslednji ton, Ganima, koja je stajala iza njegovih lea, ree: "To je odvratna stara pesma. Zato ba nju?" "Zato to pristaje." "Hoe li je odsvirati Gurniju?" "Moda." "Nazvae je mranom besmislicom." "Znam." Leto je preko svog ramena, pogledao Ganimu. Nije bio iznenaen zbog toga to je ona poznavala ovu pesmu i njene stihove, ve je doiveo napad straha zbog jedinstva njihovih blizanakih ivota. Jedno od njih dvoje moglo je da umre, a da ipak ostane ivo u svesti onog drugog, i da se pri tom nijedan deo pamenja koje su delili ne okrnji; tako su bili bliski. Zastraila ga je beskrajna mrea ove bliskosti i on skide pogled sa nje. U mrei su, znao je, postojale pukotine. Njegov strah je narastao iz najnovije od ovih pukotina. Osetio je kako njihovi ivoti poinju da se razdvajaju i pitao se: Na koji nain mogu da joj saoptim stvari koje su se samo meni desile? Pogled mu je klizio pustinjom, zadravajui se na dubokim senkama iza baraana - tim visokim lutajuim dinama srpastog oblika koje su se poput talasa valjale Arakisom. Ispred njega se pruao Kedem, unutranja pustinja, i njegove dine su, u poslednje vreme, veoma retko bile 17

obeleene nepravilnou koja je pratila napredovanje dinovskog crva. Zalazak sunca izvlaio je krvave pruge preko dina, bojei plamenom svetlou ivicu senke. Jastreb koji se obruavao iz zagasitocrvenog neba ulovio je njegovu panju, kao to u letu lovi jarebicu kamenjarku. Neposredno ispod njega, na pustinjskom tlu, rasle su biljke u preobilju zelenila, navodnjavane uz pomo kanata koji su delom tekli otvoreni, a delom kroz pokrivene kanale. Voda je dolazila iz dinovskih sakupljaa kinice koji su se nalazili iza njega na najvioj taki stene. Tamo se slobodno vijorila zelena zastava Atreida. Voda i zelenilo. Novi simboli Arakisa: voda i zelenilo. Oaza zasaenih dina u obliku dijamanta prostirala se ispod njegovog visokog vidikovca zbirajui njegovu panju u otru slobodnjaku svesnost. Sa stene ispod njega dopro je zvonki kliktaj none ptice i to je pojaalo oseaj da ivi u ovom trenutku izvan divlje prolosti. Nous avons change'tout cela, pomisli, lako se lativi jednog od prastarih jezika koje su on i Ganima koristili u potaji. 'Sve smo ovo promenili.' Uzdahnuo je. Oublier je ne puis. 'Ne mogu da zaboravim.' Iza oaze, mogao je da, u slaboj svetlosti, razazna zemlju koju su Slobodnjaci zvali 'Praznina' zemlja na kojoj nita nije raslo, zemlja koja nikada nije bila plodna. Voda i obiman ekoloki plan menjali su ovo. Bilo je, sada, mesta na Arakisu gde se mogla videti pliana zelena mekota poumljenih brda. ume na Arakisu! Ponekom iz novog pokolenja bilo je teko da zamisli dine ispod ovih valovitih zelenih brda. Takvim mladim oima vienje ravne lisnatosti navodnjenog drvea nije prualo nikakvo potresno znaenje. Ali, Leto je, u ovom trenutku, uhvatio sebe kako razmilja na nain starih Slobodnjaka, oprezan prema promeni, bojaljiv u prisustvu novog. Rekao je: "Deca mi kau da veoma retko u poslednje vreme pronalaze pustinjske pastrmke ovde, na povrini." "ta bi to trebalo da pokazuje?" upita Ganima. U njenom glasu mogla se osetiti zlovolja. "Stvari su poele da se menjaju veoma brzo", ree on. Jo jedanput se ptica zvonko javila sa stene, a onda na pustinju pade no, kao to jastreb pada na jarebicu. No ga je esto izlagala naletima pamenja - svi oni unutranji ivoti grajali su traei svoj trenutak. Ganima se nije protivstavljala ovom fenomenu na nain na koji je on to inio. Poznavala je, ipak, njegove nemire i on oseti kako ga njena ruka dotae po ramenu u znak saoseanja. Ispod njegovih prstiju baliset proizvede jedan srditi akord. Kako bi mogao da joj kae ta se deava sa njim? U njegovoj glavi su besneli ratovi, nebrojeno mnogo ivota je rasparavalo svoja prastara pamenja: estoke nesree, ljubavna slabost, boje mnogih mesta i mnogih lica... sahranjene tuge i uzavrele radosti mnotva ljudi. uo je tugovanke koje su poticale sa planeta koje vie ne postoje, zelene plesove i vatru ognjita, naricaljke i usklike, itavu etvu bezbrojnih razgovora. Njihov nalet je bilo, nou, jo tee podneti kada se nalazio napolju. "Zar ne bi trebalo da uemo?" upita ona. Zatresao je glavom i ona doive taj pokret, shvativi najzad da su njegove nevolje daleko dublje no to je ona pretpostavljala. Zato tako pozdravljam no odavde? zapitao se. Nije osetio da je Ganima povukla ruku sa njegovog ramena. "Zna li zato kinji sebe na ovaj nain?" ree ona. Prepoznao je blag prekor u njenom glasu. Da, znao je. Odgovor je leao ovde u njegovoj svesti, posve oigledan: Zbog toga to me ono veliko poznato-nepoznato iznutra pokree kao talas. Oseao je podizanje talasa svoje prolosti kao da jae dasku za talase. Posedovao je oeva seanja na prorotva, rasprostrta du vremena, koja su nadilazila sve ostalo, pa ipak je eleo sve te prolosti. eleo ih je. A one su bile tako opasne. Znao je to sada potpuno u svetlosti ove nove stvari koju e morati da saopti Ganimi. Pustinja je poinjala da lista pod izgrevajuom svetlou Prvog Meseca. Zurio je u varljivu nepokretnost peanih savijutaka koji su se pruali u beskonanost. Sa njegove leve strane, na 18

malom razmaku, stajao je uvar, jedna trea stena koju su udari pustinjskog vetra sveli na nizak, izvijen oblik nalik na tamnog crva koji se probija izmeu dina. Jednog dana e se stena na kojoj stoji smanjiti do slinog oblika i Sie Tabra nee vie biti, osim u pamenjima nekog kao to je on. "Zato zuri u uvara?" upita Ganima. Slegnuo je ramenima. Uprkos naredbama svojih staratelja i on i Ganima esto su odlazili do uvara. Tamo su bili otkrili jedno tajno skrovite i Leto je znao zato ih to mesto sada mami. Ispod njega, na razdaljini prividno skraenoj tamom, presijavajui se na meseini, protezao se otkriveni kanat; povrina vode se mrekala usled pokreta ribe grabljivice koju su Slobodnjaci oduvek putali u svoju rezervnu vodu da bi odstranili pustinjsku pastrmku. "Stojim izmeu ribe i crva", promrmljao je on. "ta?" Ponovio je glasnije. Dodirnula je rukom usne, poinjui da nagaa ideju koja ga je pobudila da kae ovo. Njen otac se nekad ovako ponaao; bilo je dovoljno da zaviri u svoju duu i uporedi. Leto je uzdrhtao. Pamenja koja su ga vezala za mesta na koja njegova noga nikada nije stupila, ponudila su mu odgovore na pitanja koja nije postavio. Na gigantskom unutranjem platnu, sagledao je povezanost i odvijanje dogaaja. Peani crv Dine nije mogao da pregazi vodu; voda je za njega bila otrovna. Pa ipak, ovde su znali za vodu jo u praistorijska vremena. Bela gipsana udubljenja svedoila su o nekadanjim jezerima i morima. Duboko iskopani bunari pronalazili su vodu koju je pustinjska pastrmka ranije napustila. Kao da je prisustvovao dogaajima, jasno je video ta se zbilo na ovoj planeti i to ga ispuni predoseanjem kataklizminih promena koje je ljudska intervencija donosila. On ree glasom koji je jedva bio jai od apata: "Znam ta se dogodilo, Ganima." Ona mu se primae. "Zaista?" "Pustinjska pastrmka..." Zamukao je i ona se zapita zato se stalno poziva na tu haploidnu fazu razvoja planetinog gigantskog peanog crva, ali se nije usudila da mu poremeti panju. "Pustinjska pastrmka", ponovio je, "doneena je ovde sa nekog drugog mesta. U to vreme ova planeta bila je vlana. Njihovo razmnoavanje premailo je mogunosti za odravanje ravnotee postojeeg ekosistema. Pustinjske pastrmke umehurile su raspoloivu slobodnu vodu i stvorile pustinjsku planetu... i uinile su to da bi preivele. Na dovoljno suvoj planeti, mogle su da preu u svoj stepen razvoja - pustinjskog crva." "Pustinjske pastrmke?" Zavrtela je glavom, ne zato to je sumnjala u njegove rei, ve to nije imala volju da pretrauuje one dubine na kojima je on skupio ovakvo znanje. Pored toga, mislila je: Pustinjska pastrmka? Koliko je samo puta u ovom i drugim telima upranjavala deju igru hvatanja pustinjske pastrmke. Pritiskala bi je tapom, a zatim, pre no to bi je odnela do mrtvake cedionice zbog njene vode, ljutila ju je i upkala dok se ova ne bi pretvorila u tanku membranu u obliku rukavice. Bilo je teko zamisliti to malo neinteligentno stvorenje kao tvorca velikih dogaaja. Leto klimnu glavom u znak potvrde. Slobodnjaci su odvajkada putali ribe grabljivice u svoje cisterne sa vodom. Haploidna peana pastrmka aktivno se odupirala velikim nagomilavanjima vode u blizini povrine planete; ribe grabljivice plivale su u ovom kanatu ispod njega. Njihov vektor razvoja prema obliku peanog crva, prvobitno je mogao da podnese manje koliine vode - koliine koje ljudsko telo sadri u svojim tkivima, na primer. Ali, suoene sa ogromnim masama vode, njihove hemijske fabrike postajale su neobuzdane i rasprskavale su se u smrtnom preobraaju to je dovodilo do stvaranja opasnog, zgusnutog melana, droge krajnje svesti, ije su se razvodnjene estice upotrebljavale u siekim orgijama. Taj isti koncentrat proneo je Pol Muad'Diba kroz zidove vremena, duboko u izvor rastvaranja, tamo gde se nijedan mukarac nikada nije usudio da krene. Ganima je osetila da njen brat, koji je sedeo naspram nje, drhti. "ta si uinio?" zapitala ga je. Ali, on nije eleo da prekine sopstveni lanac otkrovenja. "Manjak peanih pastrmki ekoloki preobraaj planete..." "One se odupiru tome, naravno", ree ona, poinjui da shvata strah u njegovom glasu, uvuena u ovu stvar protiv svoje volje. 19

"Kada nestanu peane pastrmke, nestae i svi crvi", ree on. "Plemena moraju biti upozorena." "Nee vie biti zaina", ree ona. Rei su tek dotakle najistaknutije take celovite opasnosti koju su oboje videli kako se nadvija nad ljudskim bespravnim uvlaenjem u prastare zakone odnosa na Dini. "To je ono to Alija zna", ree on. "Zato i likuje." "Kako moe da bude siguran u to?" "Siguran sam." Sada je pouzdano znala ta ga uznemirava, i oseti kako joj se od tog saznanja telom iri jeza. "Plemena nam nee poverovati, ukoliko ona to odrekne", ree on. Ova tvrdnja se oslanjala na osnovni problem njihovog bivstvovanja: kakvu su mudrost Slobodnjaci oekivali od jednog devetogodinjaka? Alija, koja se svakim danom sve vie otuivala od svog unutranjeg sudelovanja u mnotvu upamenih ivota, igrala je na tu kartu. "Moramo da ubedimo Stilgara", ree Ganima. Kao jedna, njihove glave se obrnue prema meseinom obasjanoj pustinji. Sada je ovo mesto izgledalo drugaije, izmenjeno kroz nekoliko trenutaka svesnosti. Uzajamno delovanje oveka i ove okoline nikada im se nije oitije ukazalo. Osetili su se integralnim delovima jednog dinamikog sistema koji se odravao u osetljivo uravnoteenom redu. Ovaj novi izgled podrazumevao je istinsku promenu svesti koja ih je preplavljivala opaanjima. Kao to je Liet-Kines rekao, univerzum je poprite neprestanog optenja izmeu ivotinjskih populacija. Prosta peana pastrmka obratila se njima, kao ljudskim ivotinjama. "Plemena e shvatiti opasnost koja preti vodi", ree Leto. "Ali ona preti i veim stvarima od vode. To je..." Umukla je poimajui dublje znaenje njegovih rei. Voda je bila najvei simbol moi na Arakisu. U dubini due Slobodnjaci su ostali ivotinje naroite prilagodljivosti, kadri da preive u pustinji, strunjaci za opstanak u nepogodnim uslovima. A kada je nastalo izobilje vode, u njima se dogodilo udno premetanje simbola, iako su i dalje bili svesni starih nunosti. "Misli na pretnju koja ugroava mo", ispravila ga je. "Naravno." "Ali, da li e nam poverovati?" "Hoe, ako vide da se to dogaa, ako vide neravnoteu." "Ravnotea", ree ona, ponavljajui rei koje je njen otac davno izgovorio: "Ekonomija protiv lepote - pria starija od Sabe." Uzdahnuo je i pogledao ju je preko ramena. "Poinju da mi se javljaju proroki snovi, Gani." Njoj se ote bolan uzdah. Rekao je: "Kada nam je Stilgar saoptio da se naa baka zadrala - ja sam ve znao za to. Sada su mi moji ostali snovi sumnjivi." "Leto..." Zavrtela je glavom, a oi joj se ovlaie. "Naeg oca je to stiglo u kasnijem dobu. Pomilja li da bi to moglo da bude..." "Sanjao sam sebe kako odeven u oklop jezdim preko dina", ree on. "A bio sam u Jakarutu." "Jaka..." Proistila je grlo. "Taj stari mit!" "Stvarno mesto, Gani! Moram da pronaem tog oveka koga zovu Propovednik. Moram da ga pronaem i da ga ispitam." "Misli da je on... na otac?" "Zapitaj se sama?" "To ba lii na njega", sloila se, "ali..." "Ne dopadaju mi se stvari za koje znam da u ih uiniti", ree on. "Prvi put u ivotu razumem svoga oca." Osetila se iskljuenom iz toka njegovih misli, pa ree: "Propovednik je verovatno samo neki stari mistiar." "Molim se da ispadne tako", proaputao je. "Oh, kako se molim da ispadne tako!" Zanjihao se napred i ustao. Dok je pravio ovaj pokret, baliset mu zazuja u rukama. "Kada bi samo on bio 20

Gabrijel bez roga." Muklo je zurio u meseinom obasjanu pustinju. Okrenula se i uputila pogled u pravcu u kome je on gledao i videla crvenkastu zaarenost trulee vegetacije na rubu siekih sadova kao i savrenu isprepletanost linija dina. Tamo se nalazilo mesto na kome je tekao ivot. ak i kada je pustinja spavala, poneto je ostajalo budno u njoj. Oseala je tu budnost, sluajui kako dole, ispod nje, ivotinje dolaze do kanata na pojilo. Letovo otkrovenje preinailo je ovu no: ovo je bio trenutak ivljenja, vreme da se otkriju pravilnosti u neprekidnoj promeni, jedan asak u kome je valjalo osetiti dug put koji ih je delio od njihove zemaljske prolosti, sve to zatvoreno u njenom pamenju. "Zato Jakarutu?" upitala je, remetei raspoloenje jednolinimomtona svog glasa. "Zato... Ne znam. Kada nam je Stilgar prvi put ispriao kako su tamo ubijali ljude i od mesta nainili tabu, pomislio sam... isto to i ti. Ali odande sada dolazi opasnost... i Propovednik." Nije odgovorila, niti je zahtevala da sa njom podeli jo neto od svojih prorokih snova, a znala je koliko mnogo mu to govori o njenom strahu. Ova staza je vodila ka Izrodstvu i oboje su to znali. Re je lebdela neizgovorena izmeu njih, kada se on okrenu i povede je natrag, preko stena, do ulaza u Sie. Izrodstvo. 7. Vaseljena je boja. To je jedna stvar, celina naspram koje se sva izdvajanja mogu raspoznati. Kratkotrajan ivot, pa ak i onaj samosvesni i razumni koji nazivamo uvstvenim, tek je u nepostojanoj vezi sa svakim deliem ove celine. Tumaenja iz K.E.P. (Komisije Ekumenskih prevodilaca) Halek je upotrebio znake date rukom da bi preneo glavnu poruku, glasno govorei u isto vreme o drugim stvarima. Nije mu se dopalo malo predsoblje koje su svetenici izabrali za pozornicu podnoenja izvetaja, jer je znao da vrvi pijunskim napravama. Uostalom, neka pokuaju da proniknu u tajnu siunih znakova rukom. Atreidi su vekovima koristili ovo sredstvo optenja a da se nije naao niko mudriji koji bi ih provalio. Napolju se spustila no, meutim ova prostorija nije imala prozore i svetlost je dolazila od sjajnih kugli koje su se nalazile u gornjim uglovima. "Mnogi od onih koje smo pokupili su Alijini ljudi", doznaio je Halek posmatrajui Desikino lice dok joj se glasno obraao, izvetavajui je da ispitivanje i dalje traje. "Dakle, kao to si naslutio", odgovorila je Desika, trepui prstima. Klimnula je glavom i izustila otvoren odgovor: "Oekujem pun izvetaj kada okona posao, Gurni." "Naravno, moja Gospo", ree on, a njegovi prsti nadovezae: "Ima jo neto, veoma uznemiravajue. Pod dejstvom jakih droga, neki od zatvorenika su 'propevali' o Jakarutu i tek to bi izgovorili to ime, umirali su." "Uslovljeni zaustavlja srca?" upitae Desikini prsti. Rekla je: "Jesi li oslobodio neke uhapenike?" "Nekolicinu, moja Gospo - oigledni olo." A njegovi prsti iarae: "Sumnjamo na sranu prisilu, ali jo nismo sigurni. Autopsije nisu zavrene. Ja sam, meutim, pomislio da bi trebalo da sazna ovaj podatak u vezi Jakaruta, pa sam odmah doao." "Moj Vojvoda i ja smo uvek smatrali da je Jakarutu zanimljiva legenda koja verovatno poiva na injenici", rekoe Desikini prsti. Ovaj put je izostavila uobiajen izliv tuge koji je pratio govorenje o davno nestalom predmetu svoje ljubavi. "Imate li neka nareenja?" upita Halek, glasno. Desika mu je odgovorila blagim glasom, naloivi mu da se vrati do sletne piste i da joj donese izvetaj tek kad bude raspolagao odreenim podacima, ali su njeni prsti preneli drugaiju poruku: "Obnovi veze sa tvojim prijateljima meu krijumarima. Ako Jakarutu postoji, onda se izdrava od prodaje zaina. U tom sluaju, izuzev krijumara, za njih nema drugog trita." 21

Halek se kratko naklonio, a njegovi prsti prozborie: "Ve sam preduzeo korake u tom pravcu, moja Gospo." I poto nije mogao da odbaci ono u emu se celog ivota obuavao, dodade: "Budi vrlo obazriva na ovom mestu. Alija je tvoj neprijatelj i veina svetenika pripada njoj." "Ne i Javid", odgovorie Desikini prsti. "On mrzi Atreide. Sumnjam da bi iko sem vetaka mogao to da otkrije, no ja sam ubeena u to. On kuje zaveru, a Alija zna za to." "Dodeljujem dodatnu strau vaoj linosti", ree Halek glasno, izbegavajui munjevite varnice nezadovoljstva koje sevnue u Desikinim oima. "Postoje opasnosti, uveren sam u to. Da li ete provesti no ovde?" "Otii emo kasnije u Sie Tabr", ree ona i zastade kolebajui se da li da mu kae da ne alje jo strae, ali ipak ne ree nita. Trebalo je imati poverenja u Gurnijev instinkt. Ne jedan Atreid je ovo nauio, bilo na svoje zadovoljstvo ili alost. "eka me jo jedan sastanak - ovog puta sa Uiteljem Iskuenika", ree ona. "To je poslednje, posle ega u se sa zadovoljstvom otresti ovog mesta." 8. I ja smotrih jednu drugu zver kako iznie iz peska; imala je dva roga poput jagnjeta ali su joj eljusti bile nazubljene i ognjene kao zmajeve a telo svetlucalo i nagorevalo od velike vreline dok je itala kao zmija. Revidirana Oranjska Biblija Nazivao je sebe Propovednikom, i poe da se iri strah meu mnogima na Arakisu da to moe biti Muad'Dib koji se vratio iz pustinje, ni najmanje mrtav. Muad'Dib je mogao biti iv; jer ko je video njegov le? Kada je ve re o tome, ko je video i jedno telo koje je pustinja uzela? Pa ipak Muad'Dib? Take slinosti su se mogle pronai, iako mu nijedan iz onih starih dana nije pristupio i rekao: "Da, ovo je Muad'Dib. Poznajem ga." Pa ipak... kao i Muad'Dib, Propovednik je bio slep, njegove one duplje crne i pune oiljaka slinih onima koji nastaju pod dejstvom sagorevaa kamena. Mnogi su ovo opazili. Taj propovednik bio je mrav, njegovo koasto lice puno oiljaka, a kosa seda. Ali duboka pustinja je na ovaj nain obeleila mnoge ljude. Bilo je dovoljno da se obazrete oko sebe, pa da se u to uverite. Postojala je jo jedna sporna injenica: Propovednika je vodio neki mladi Slobodnjak, momak iz nepoznatog siea koji je, kada su ga pitali, odgovarao da on radi kao najamnik. Dokazivao je da Muad'Dibu, poto je poznavao budunost, nije bio potreban vodi osim pred sam kraj kada ga je jad ophrvao. Samo tada mu je vodi bio potreban; svi su to znali. Propovednik se pojavio na ulicama Arakena jednog zimskog jutra, drei mrku, venama izbrazdanu ruku na ramenu svog mladog vodia. Momak, koji se predstavio kao Asan Tarik, probijao se kroz prainu jutarnje ljudske vreve koja je mirisala na kremen, vodei svog gospodara sa uvebanom okretnou oveka roenog u naselju, ni u jednom trenutku ne gubei dodir sa njim. Primeeno je da je slepi ovek nosio tradicionalnu burku preko pustinjskog odela koje je imalo obeleja onih kakva su se nekad izraivala jedino u siekim peinama najdublje pustinje. Nije bilo nalik na razbaruena odela koja su preovladavala u poslednje vreme. Nosna cev koja je sakupljala vlagu iz njegovog daha i sprovodila je do uloka za kruno hlaenje ispod burke bila je obavijena pletenicom, i to pletenicom od crne vinove loze kakva se jo veoma retko viala. Obrazina odela koja je pokrivala donju polovinu lica bila je iarana zelenim zakrpama, nagrienim udarima peska. Sve u svemu, ovaj propovednik je bio pojava iz Dinine prolosti. Tog zimskog jutra mnogi u gomili obratili su panju na njegovo prolaenje. Najzad, slepi Slobodnjak je i dalje predstavljao retkost. Slobodnjaki zakon je slepce predavao ai-Huludu. Slovo zakona, iako manje uvaavano u ova moderna, vodom obilna vremena, ostalo je nepromenjeno od najranijih dana. Slepac se prinosio na dar ai-Huludu. Bilo im je sueno da ih izloe u bledu da bi ih veliki crvi poderali. Kada bi se to dogodilo - a prie o tome su redovno pristizale u gradove -

22

uvek bi se zbilo tamo gde su vladali najvei crvi, zvani Stari ljudi pustinje. Jedan slepi Slobodnjak je, stoga, predstavljao neobinost i ljudi su zastajali da osmotre ovaj udan par. Momkova spoljanjost odavala je oko etrnaest normalnih godina starosti i pripadao je novom soju Slobodnjaka koji su nosili preinaena pustinjska odela; lica su kod njih ostajala otkrivena dozvoiljavajui vazduhu da ih liava vlage. Njegovo telo se odlikovalo vitkou; oi, zainom obojene, bile su potpuno plave, imao je prast nos i onaj bezazlen izgled nevinosti koji tako esto, kod mladih ljudi, skriva cinino znanje. Nasuprot njemu, slepi ovek liio je na uspomenu gotovo zaboravljenih vremena - krupnog koraka i sa ilavou koja je zborila o mnogim godinama provedenim na pesku po kome su ga nosile njegove vlastite noge ili neki zauzdani crv. Drao je glavu u onoj ukruenosti stisnutog vrata koje neki slepci ne mogu da se oslobode. Zakukuljena glava pomerala se jedino kada bi naulio uvo da uhvati kakav zanimljiv zvuk. Neobian par proao je kroz dnevnu puku gungulu koja se poveavala i konano dospeo do podnoja stepenica koje su, nalik na terasasta polja, vodile nagore prema jednom strmom nagibu Alijinom hramu, odgovarajuem parnjaku Polove Tvrave. Propovednik stade da se penje stepenicama, sve dok on i njegov mladi vodi ne stigoe na tree odmorite, gde su hodoasnici iekivali jutarnje otvaranje dinovskih vrata koja su se nalazila iznad njih. Ova vrata bila su dovoljno velika da kroz sebe propuste celu katedralu jedne od starih religija. Verovalo se da se prolaenjem kroz njih hodoasnikova dua smanjuje do muice, postaje dovoljno mala da moe da proe kroz iglene ui i prodre u nebesa. Stupivi na ivicu treeg odmorita, Propovednik se okrenu i inilo se da gleda oko sebe, videi svojim praznim, onim dupljama bedaste gradske stanovnike, meu kojima je bilo i Slobodnjaka, u odei koja je podraavala pustinjska odela mada je u pitanju bila samo dekorativna tkanina, videi pohlepne hodoasnike, tek prispele Esnafovim svemirskim transportom, koji su iekivali taj prvi korak posveenja koji bi trebalo da im osigura mesto u raju. Odmorite je bilo buno mesto: tu su se nalazili pripadnici kulta Mahdijevog Duha u svojim zelenim odorama koji su nosili ive sokolove uvebane da krete 'zov nebesima'. Prodavci su viui nudili kupcima hranu. Mnogo to ta je bilo izloeno na prodaju. Glasovi su se nadvikivali u piskavoj utakmici: mogao se primetiti Dinin Tarok sa svojim knjiicama komentara odtampanih na igavajru. Jedan prodavac izloio je egzotine komadie odee koju je 'zajemeno dodirnuo Muad'Dib lino'. Drugi je pokazivao boice vode koja je 'osvedoeno poticala iz Sie Tabra', gde je Muad'Dib iveo. Na sve strane romorili su razgovori na stotinu i vie dijalekata Galaa, ovde-onde proarani otrim grlenim glasovima i cikom autrainskih jezika koji su takoe potpadali pod Sveto carstvo. Lice-Igrai i mali ljudi sa podozrivih zanatlijskih planeta Tleilaksa skakutali su i vrteli se po gomili u odei ivahnih boja. Bilo je tu kako ispoenih, tako i podgojenih, od vode nabreklih, lica. Iz pravca irokih stepenica koje su bile izraene od kremenitog plastinog elika dopiralo je umorenje hitrih koraka. Pokatkad bi se neki parajui glas izdigao iz ove kakofonije u molitvi: "Muaaaad'Dib! Muaaaad'Dib! Blagosiljaj moju usrdnu molbu! Ti, koji si boji miropomazanik, blagosiljaj moju duu! Muaaad'Dib!" U neposrednoj blizini, meu hodoasnicima, dva glumca su za nagradu od nekoliko novia recitovala redove iz trenutno popularne 'Rasprave izmeu Armistida i Lendgraha'. Propovednik je podigao glavu da bi ih uo. Glumci su bili sredoveni graani i imali su gnjavatorske glasove. Na re zapovesti, mladi vodi ih je opisao Propovedniku. Bili su odeveni u iroke odede i ili su tako daleko da ak nisu izvoleli da na svoja od vode nabrekla tela navuku patvorena pustinjska odela. Asanu Tariku se ovo uinilo zabavnim, ali ga Propovednik smesta ukori zbog toga. Glumac koji je igrao ulogu Lendgraha upravo je zakljuivao svoju besedu: "Bah! Jedino je osetljiva ruka u stanju da dokui vaseljenu. Ta ruka je ono to goni tvoj dragoceni mozak, a, takoe, goni i sve drugo to od njega potie. Ti vidi ono to si stvorio, ti postaje osetljiv, tek poto je ruka obavila svoj posao!" Ratrkan aplauz pozdravio je njegovo izvoenje. Propovednik umrknu i njegove nozdrve se ispunie raznovrsnim mirisima ovog mesta: esteri osloboeni iz nemarno doteranih pustinjskih odela, prikrivajui mouse razliitog porekla, 23

uobiajena kremenska praina, dahovi nebrojenih egzotinih jela i mirisi retkih tamjana koji su ve bili upaljeni u unutranjosti Alijinog hrama i sada su pirili niz stepenice u briljivo voenim strujama. Propovednikove misli su se, dok je upijao okolinu, ogledale na njegovom licu: Dovde smo doli, mi Slobodnjaci! Gomila na odmoritu se iznenada zatalasa jer joj je neto privuklo panju. Peani plesai su pristigli na trg u podnoju stepenica, njih pedesetak povezanih elaka uetom. Oni su, oigledno, igrali ovako ve danima, teei da dostignu stanje ekstaze. Pena im je udarala na usta dok su se trzali i tabanali po zvucima svoje tajnovite muzike. Najmanje treina njih se onesveena klatila u konopcima, cimana napred i nazad od strane ostalih, nalik na lutke nanizane na ice. Jedna od ovih lutaka se, ipak, prenula iz nesvesti i rulja je oito znala ta moe da oekuje. "Viiidim!" vrisnuo je novoprobueni. "Viiidim!" On se odupirao potezanju ostalih igraa i bacao svoj divlji pogled nalevo i nadesno... "Ovde gde je ovaj grad, bie samo pesak! Viiidim!" Grohotan, bujajui smeh razlegao se meu posmatraima. ak su mu se pridruili i neki novi hodoasnici. Ovo je bilo previe za Propovednika. Uzdigao je obe ruke i grmnuo glasom koji je nekad, svakako, zapovedao jahaima crva. "Tiina!" Na ovaj ratniki pokli trgom je zavladao tajac. Propovednik je upravio suvonjavu ruku u pravcu igraa i obmana da on, u stvari, vidi bila je udesno jaka. "Zar niste uli ovog oveka? Bogohulnici i idolopoklonici! Svi vi! Muad'Dibova religija nije Muad'Dib. On je prezire kao to prezire i vas! Pesak e prekriti ovo mesto. Pesak e prekriti vas." Izrekavi ovo, spustio je ruke, stavio jednu aku na rame svog mladog vodia i naredio: "Vodi me sa ovog mesta." Moda je to bilo zbog rei koje je Propovednik izabrao: On je prezire kao to prezire i vas! Moda je to bilo zbog njegovog glasa, koji je svakako sadravao neto vie od ljudskog, izvesnu zvunost, bez sumnje, steenu kroz upranjavanje umetnosti benegeseritskog Glasa, koji je zapovedao isto prelivima tananih glasovnih izvijanja. Moda je to bilo samo zbog misticizma nerazluivo vezanog za ovo mesto u kome je Muad'Dib iveo, kojim je hodio i vladao. Bilo kako bilo, tek je neko sa odmorita uskliknuo i povikao prema Propovednikovim leima koja su se udaljavala, glasom u kome je treperilo religiozno strahopotovanje: "Je li nam se ovo Muad'Dib vratio?" Propovednik se zaustavio, posegnuo rukom za kesu ispod svoje burke i izvadio jedan predmet koji su samo oni to su stajali u blizini prepoznali. Bila je to ovekova aka mumificirana u pustinji, jedna od planetnih ala na raun smrtnosti koje su se povremeno pojavljivale iz peska i bile opteprihvaene kao prenoenje poruke ai-Huluda. aka je bila sasuena u stisnutu pesnicu i zavravala se belom koskom izgrebanom peanim vetrovima. "Donosim ruku Boga, i to je sve to donosim!" povikao je Propovednik. "Govorim u ime Boje. Ja sam Propovednik." Neki su ga razumeli u smislu da je ta ruka pripadala Muad'Dibu, ali su drugi ostali oarani njegovim zapovednikim prisustvom i stranim glasom - i eto kako je Arakis saznao njegovo ime. Ali ovo nije bio i poslednji put kada se zauo njegov glas. 9. Obino se kae, dragi moj Georade, da u iskustvu sa melanom postoji velika prirodna vrlina. Moda je to istina. U meni, meutim, ostaju duboke sumnje da svaka upotreba melana donosi vrlinu. ini mi se da su odreene osobe izopaile upotrebu melana okreui je protiv Boga. Reima Ekumenona, oni su unakazili duu. Oni pokupe povrinu melana i zbog toga veruju da su dostigli milost. Oni ismevaju svoje savremenike, ine veliku tetu pobonosti i zlonamerno izvru znaenje ovog izobilnog dara, to, svakako, predstavlja sakaenje koje je izvan ovekove moi prepravljanja. Da bi istinski bio jedno sa vrlinom zaina, ni na jedan nain nepokvaren, pun mile asti, ovek mora da dopusti saglasnost svojih dela i rei. Kada tvoja dela zaokrue sistem zlih

24

posledica, onda te treba ceniti po tim posledicama a ne po tvojim objanjenjima. Tako nam valja proceniti Muad'Diba. Pedantna Jeres Bila je to mala soba okaena mirisom ozona, svedena na senovito sivilo mutnim sjajnim kuglama i metalnoplavom svetlou koja je dopirala sa ekrana. Ekran je bio oko metar irok i svega dve treine metra visok. On je otkrivao u optem planu sliku goletne, stenovite doline sa dva Laza tigra kako se hrane krvavim ostacima nedavnog lova. Na padini brda iznad tigrova mogao se opaziti jedan viljast ovek u sardaukarskoj radnoj uniformi, sa obelejem Levenbreha na okovratniku. Na grudima mu je visila kontrolna tabla odailjaa poslunosti. U jednoj suspenzorskoj stolici kadroj da menja vie oblika, koja se nalazila naspram ekrana, sedela je plavokosa ena neodreenih godina starosti. Imala je srcasto lice i tanke ruke koje su, dok je posmatrala, stezale naslon stolice. Punoa bele haljine ukraene zlatom skrivala je njen stas. Na jedan korak razdaljine, sa njene desne strane, stajao je zdepast ovek, obuen u bronzanozlatnu uniformu baarskog autanta u staroj imperiji Sardaukara. Njegova kosa koja je sedela bila je kratko podiana iznad etvrtastog bezoseajnog lica. ena se nakalja i ree: "Ispalo je kao to si predvideo, Tiekanie." "Nesumnjivo, princezo", odvrati baarski autant promuklim glasom. Ona se nasmeja, opazivi napetost u njegovom glasu, a onda upita: "Reci mi, Tiekanie, kako e se mom sinu dopasti zvuk titule Imperatora Farad'na I?" "Ta titula njemu dolikuje, princezo." "Nisam te to pitala." "Moda nee odobriti neke stvari koje su uraene da bi on dobio tu, ah, titulu." "A onda opet..." Okrenula se i stala da, kroz tamu, pilji u njega. "Dobro si sluio mog oca. Nije bila tvoja greka to su mu Atreidi preoteli presto. Ali je izvesno da i ti osea aoku ovog gubitka podjednako otro kao i bilo..." "Da li princeza Vensicia ima neki specijalan zadatak za mene?" upita Tiekanik. Njegov glas je ostao promukao ali je sada u njemu bilo i britkosti. "Ima ravu naviku da me prekida", ree ona. Sada je bio red na njega da se nasmeje, otkrivajui pri tom guste redove zuba koji zablistae u svetlosti ekrana. "Povremeno me podseate na vaeg oca", ree on. "Uvek neko okolienje pre nego to izdate zahtev za delikatan... ah, zadatak." Ona naglo skide pogled sa njega ne bi li sakrila bes i upita ga: "Da li zaista misli da e ovi Laza tigrovi vratiti mog sina na presto?" "To je sasvim mogue, princezo. Morate priznati da kopilad Pola Atreida nee biti vie do soan zalogaj za ovo dvoje. A kada ti blizanci nestanu..." On slee ramenima. "Unuk adama IV postaje logian naslednik", ree ona. "Upravo tako ukoliko uspemo da izbegnemo da nas Slobodnjaci, Landsrad i CHOAM okrive, da ne pominjem bilo kog preivelog Atreida koji bi mogao..." "Javid me uverava da njegovi ljudi mogu sasvim lako da se pobrinu za Aliju. Gospu Desiku ne raunam u Atreide. Ko jo preostaje?" "Landsrad i CHOAM e poi tamo gde je zarada", ree ona, "ali ta emo sa Slobodnjacima?" "Udaviemo ih u Muad'Dibovoj religiji!" "To je lake rei nego uraditi, dragi moj Tiekanie." "Shvatam", ree on. "Ponovo se vraamo tom starom sporu." "Kua Korino je uinila mnogo gore stvari da se domogne vlasti", ree ona. "Ali primiti tu... tu Mahdi religiju!" "Moj sin te potuje", ree ona. "Princezo, ja eznem za danom kada e kua Korina povratiti svoju zakonitu stolicu vlasti. Isto to osea svaki preostali Sardaukar ovde na Salusi. Ali ako vi..."

"Tiekanie! Ovo je planeta Salusa Sekundus. Nemoj da zapada u lenjost koja se rairila naim Carstvom. Puno ime, potpuna titula - pozornost na svaku pojedinost. Ove osobine e poslati atreidsku ivu krv u pesak Arakisa. Svaka pojedinost, Tiekanie!" Znao je ta eli da dobije ovim napadom. Bio je to deo prevejane lukavtine koju je nauila od svoje sestre, Irulan. Pa ipak, osetio je da mu tle izmie pod nogama. "uje li me, Tiekanie?" "ujem, princezo." "elim da primi tu Muad'Dibovu religiju", ree ona. "Princezo, skoio bih u vatru za vas, ali ovo..." "Ovo je nareenje, Tiekanie!" Progutao je pljuvaku i stao da zuri u ekran. Laza tigrovi su okonali obed i sada su leali na pesku dovravajui umivanje dugim jezicima kojima su prelazili preko prednjih apa. "Nareenje, Tiekanie, da li me razume?" "ujem i pokoravam se, princezo." Ton njegovog glasa nije se promenio. Uzdahnula je. "Oh, kada bi samo moj otac bio iv..." "Da, princezo." "Ne podsmevaj mi se, Tiekanie. Znam koliko ti je to odvratno. Ali, ako ti da primer..." "On me, moda, nee slediti, princezo." "Sledie." Pokazala je na ekran. "Pade mi na pamet da bi ovaj Levenbreh mogao da bude problem." "Problem? Kako to?" "Koliko ljudi zna za ovu stvar sa tigrovima?" "Levenbreh, koji je njihov ukrotitelj... jedan transportni pilot, vi, i naravno..." On se potapa po grudima. "A kako stoji stvar sa kupcima?" "Oni nita ne znaju. ega se plaite, princezo?" "Moj sin je prilino osetljiv." "Sardaukar ne otkriva tajne", ree on. "Ni mrtvi ljudi, takoe." Ona posegnu napred i pritisnu jednu crvenu dirku koja se nalazila ispod osvetljenog ekrana. U istom trenutku Laza tigrovi podigoe glave. Skoili su na noge i pogledali prema brdu na kome se nalazio Levenbreh. Kreui se kao jedan, obrnue se i poee da grabe uz brdo. Sa izgledom spokojstva, u prvi mah, Levenbreh pritisnu dirku na svom odailjau. Njegovi pokreti odavali su samopouzdanje, ali kada su make nastavile da juriaju prema njemu, on postade uzrujaniji i stade da pritiska dirku sve ee. Izraz zabezeknute svesnosti prelete preko crta njegovog lica i ruka mu tre prema radnom nou za pojasom. Ovaj pokuaj je doao suvie kasno. Grabuljaste kande zarie mu se u grudi i on pade koprcajui se. Kada se naao na zemlji, drugi tigar ga zgrabi za vrat zubatim eljustima i protrese. Kima pue. "Pozornost na pojedinosti!" ree princeza. Okrenula se i ukoila se ugledavi kako Tiekanik izvlai svoj no. Meutim, on joj ponudi bode, pruajui drku napred. "Moda biste eleli da upotrebire moj no kako biste posvetili panju jo jednoj pojedinosti", ree on. "Vrati to u korice i ne izigravaj budalu!" viknu ona pomamno. "Ponekad, Tiekanie, izaziva me da..." "Onaj napolju je bio dobar ovek, princezo. Jedan od mojih najboljih ljudi." "Jedan od mojih najboljih ljudi", ispravi ga ona. Drhtavo je uvukao dubok dah i vratio no u kaniju. "A ta emo sa mojim transportnim pilotom?" "To e se pripisati nesrenom sluaju", ree ona. "Posavetovae ga da obezbedi krajnju predostronost kada nam bude dopremao tigrove natrag. I naravno, kada isporui nae ljubimce Javidovim ljudima za transport..." Spustila je pogled na njegov no.

25

26

"Je li to nareenje, princezo?" "Jeste." "Hou li ja, potom, sam pasti na svoj no ili ete se vi pobrinuti za tu, ah, pojedinost?" Odgovorila mu je sa pritvornom mirnoom, hrapavim glasom: "Tiekanie, da nisam apsolutno ubeena da bi ti pao na svoj no na moju zapovest, ne bi stajao ovde pored mene - naoruan." Progutao je knedlu i zagledao se u ekran. Tigrovi su jo jednom utoljavali svoju glad. Ona je odbila da posmatra prizor, ve je i dalje zurila u Tiekanika. Najzad ree: "Takoe e rei naim kupcima da nam vie ne dovode odgovarajue parove dece koja se poklapaju sa nunim opisom." "Kako zapovedite, princezo." "Nemoj da razgovara tim tonom sa mnom, Tiekanie." "Razumem, princezo." Njene usne se stisnue u pravu liniju. Zatim ree: "Koliko jo imamo tih parnih kostima?" "est kompleta odee, zajedno sa pustinjskim odelima i cipelama za pesak, sa utisnutom oznakom Atreida na svakom od njih." "Da li je tkanina isto tako skupocena kao ona na ovom paru?" Klimnula je glavom u pravcu ekrana. "Kakva dolikuje kraljevskoj visosti, princezo." "Pozornost na pojedinosti", ree ona. "Ovo ruho e biti otpremljeno na Arakis kao dar naim kraljevskim roacima. To e biti darovi mog sina, da li me razume, Tiekanie?" "Potpuno, princezo." "Nagovori ga da napie prigodno pisamce. U njemu bi trebalo da stoji da im on alje ovo malo ruha kao dokaz njegove privrenosti kui Atreida. Neto u tom smislu." "A za koju priliku?" "Za roendan, sveti dan ili slino, Tiekanie. To preputam tebi. Imam poverenja u tebe, moj prijatelju." utke ju je posmatrao. Lice joj se smre. "Mora da ti je to poznato? Kome bih jo mogla da verujem posle smrti svog supruga?" Stresao se, pomislivi kako se samo revnosno ugledala na pauka. Ne bi ak bilo dovoljno stupiti u prisne odnose sa njom, to je njegov Levenbreh, kako je sada pretpostavljao, uinio. "I, Tiekanie", ree ona, "jo jedna pojedinost." "Da, princezo." "Moj sin se vaspitava da vlada. Doi e vreme kada e morati da dograbi ma u vlastite ruke. Ti e znati kada taj trenutak naie. elim da me smesta izvesti o tome." "Kako zapovedite, princezo." Povila se nazad i hotimino se zagledala u Tiekanika. "Znam da mi ne odobrava. To je, uostalom, nevano, sve dok bude pamtio lekciju koju je dobio Levebreh." "On je bio vrlo spretan sa ivotinjama, ali za bacanje - posle upotrebe; da, princezo." "Nisam mislila na to!" "Niste? E onda... ne razumem." "Jedna armija", ree ona, "sastavljena je od raspoloivih, potpuno zamenjivih delova. To je sutina lekcije koju je dobio Levenbreh." "Zamenjivih delova", ree on. "Da li je tu ukljuena i vrhovna komanda?" "Bez vrhovne komande, retko da ima razloga za postojanje armije, Tiekanie. Upravo zbog toga e smesta da primi tu Mahdi religiju, i istovremeno da zapone borbu za preobraenje mog sina." "Iz ovih stopa, princezo. Pretpostavljam da ne traite od mene da zakinem na njegovoj obuci u ratnikim vetinama u korist te, ah, religije?" Ona ustade iz stolice, obie oko njega, zastade na vratima i ree, ne gledajui unazad: "Jednog dana e preterati u iskuavanju mog strpljenja, Tiekanie." Prozborivi ovo, ona izie.

10. Ili emo da napustimo dugo potovanu teoriju relativiteta, ili emo da prestanemo da verujemo da smo u stanju da uzmemo uea u neprekidnom, tanom predskazivanju budunosti. Zaista, znanje budunosti pokree sijaset pitanja na koja se ne moe odgovoriti u svetlu uobiajenih pretpostavki, osim ako se prvo ne zamisli jedan posmatra izvan vremena i, drugo, poniti svekoliko kretanje. Ako prihvatite teoriju relativiteta, nije teko dokazati da vreme i posmatra moraju da stoje u povezanosti ili e dolaziti do netanosti. Po tome bi se reklo da je nemogue uzeti uea u tanom predskazivanju budunosti. Kako, onda, da objasnimo neprekidna traganja uglednih naunika za ovim vizionarskim ciljem? Kako, onda, da objasnimo Muad'Diba? Predavanja o Prorotvu od Hark Al-Aba "Moram neto da ti kaem", ree Desika, "i pored toga to znam da e te moje rei podsetiti na mnoga iskustva iz nae zajednike prolosti i da e te dovesti u opasan poloaj." Zastala je da vidi kako Ganima prima ovo. Sedele su nasamo, uvaljene u niske jastuke u jednoj odaji Sie Tabra. Bilo je potrebno prilino umea da se udesi ovaj sastanak i Desika uopte nije bila sigurna da je to iskljuivo njeno delo. Izgledalo je da Ganima nasluuje i doprinosi na svakom koraku. Gotovo dva asa su protekla od svitanja i uzbuenja pozdravljanja i svih onih upoznavanja behu prola. Desika je nagnala svoj puls da se vrati u miran ritam i usredsredila panju na ovu sobu kamenih zidova koju su ispunjavali tamni tapeti i uti jastuci. Suprotstavljajui se nagomilanoj napetosti, ona uhvati sebe kako, posle toliko godina, priziva Molepstvije Protiv Straha iz jednog obreda Bene Geserita. "Ne smem da se plaim. Strah je ubica uma. Strah je mala smrt koja donosi potpuno utamnjenje. Suoiu se sa svojim strahom. Dopustiu mu da pree preko i proe kroz mene. A kada iezne, upraviu svoje unutranje oko da vidim njegovu putanju. Kada strah proe nee biti niega. Jedino u ja ostati." Izrekla je ovo u sebi i uvukla dubok umirujui dah. "Pomae ponekad", ree Ganima. "Mislim na Molepstvije." Desika je zatvorila oi da bi sakrila ok koji joj je naneo posmatraki dar unuke. Odavno niko nije bio u stanju da je tako prisno proita. Svest o ovom je bila uznemiravajua, posebno zbog injenice to je u pitanju bio intelekt koji se skrivao iza maske detinjstva. Suoivi se, ipak, sa svojim strahom, Desika otvori oi i postade svesna izvora nemira: Ja se plaim za svoje unuke. Nijedno od ovo dvoje dece nije odavalo simptome izrodstva kojima se Alija razmetala, iako je Leto pokazivao sve znake nekog zastraujueg tajenja. Iz tog razloga on je bio spretno iskljuen sa ovog sastanka. Za podstrek, Desika je odbacila svoje okorele obrazine oseajnosti, znajui da od njih ovde ima male vajde i da bi predstavljale prepreke saobraanju. Jo nikada nije, od onih ljubavnih trenutaka sa svojim Vojvodom, spustila ove brane i taj in joj donese meavinu olakanja i bola. Ostajale su injenice koje ni prokletstvo, ni molitva, ni molepstvije nisu mogli da izbriu iz postojanja. Beanjem se ove injenice nisu mogle ostaviti za sobom. Nisu se mogle zanemariti. Elementi Polove vizije bili su preureeni i vremena su se preplela sa njegovom decom. Ona su bila magnet u praznini; zlo i sve one alosne zloupotrebe vlasti rojile su se oko njih. Ganima se, posmatrajui igru oseanja koja se odvijala na licu njene bake, udila Desikinom poputanju kontrole. Uz isprekidane pokrete glava koji su bili upadljivo usklaeni, obe se okrenue, sukobie oi i stadoe netremice, duboko i ispitivaki da posmatraju jedna drugu. Misli, bez izgovoranja rei, potekoe izmeu njih. Desika: elim da razume moj strah. Ganima: Sada znam da me voli. 28

27

Bio je to kratkotrajan trenutak potpunog poverenja. Desika ree: "Kada je tvoj otac jo bio deak, dovela sam u Kaladan asnu Majku da ga oproba." Ganima klimnu glavom. Seanje na to bilo je izuzetno ivo. "Mi, pripadnice Bene Geserita preduzimale smo mere predostronosti u tako ranom dobu da bi se uverili da je dete koje vaspitavamo ovek, a ne ivotinja. Ne moe se uvek prosuditi prema spoljanjem izgledu." "To je nain za koji ste obueni", ree Ganima i seanje joj preplavi svest: ona stara Bene Geserit, Gaius Helen Mohijam. Dola je u kaladanski zamak sa svojim otrovnim gom dabarom i kutijom gorueg bola. Polova ruka (Ganimina vlastita ruka u zajednikom pamenju) pitala je u silnom bolu te kutije, dok je stara ena mirno govorila o trenutnoj smrti ukoliko se ruka povue iz bola. I nije bilo mesta sumnji da smrt vreba iz te igle uperene u detetov vrat, dok je staraki glas drobio svoju razlonu postavku: "uo si za ivotinje koje odgrizu sopstvenu nogu da se oslobode zamke. To je vrsta ivotinjskog lukavstva. ovek bi trebalo da ostane u zamci, trpi bol i pretvara se da je mrtav kako bi mogao da ubije zamara i ukloni pretnju svome rodu." Ganima je zatresla glavom odupirui se bolu. Gorenje! Gorenje! Pol je zamiljao svoju ruku u kutiji sa koom koja se kovrdajui pretvara u crnu masu, sa mesom koje se smeurava i otpada sve dok nisu preostale samo ugljenisane kosti. Ali, to je bila obmana - ruka je ostala nepovreena. Pa ipak, od seanja na ovo, Ganimino elo se orosilo znojem. "Ti se, naravno, sea toga na nain koji meni nije mogu", ree Desika. Za trenutak, noena pamenjem, Ganima je sagledala svoju baku u drugaijem svetlu: ta sve ova ena moe da uini shodno goneim nunostima ranog uslovljavanja u kolama Bene Geserita! Ovo je izdiglo na povrinu nova pitanja u pogledu Desikinog povratka na Arakis. "Bilo bi glupo ponoviti ovaj ogled sa tobom ili tvojim bratom", ree Desika. "Vi ve znate istinu o tome. Moram da pretpostavim da ste ljudska bia i da neete zloupotrebiti svoje nasleene moi." "Ali ti uopte ne pravi takvu pretpostavku", ree Ganima. Desika sevnu oima, oseajui kako se prepreke ponovo postavljaju na staro mesto, ali ih ona jo jednom obori. Upitala je: "Hoe li da poveruje u moju ljubav prema tebi?" "Da." Ganima podie ruku u trenutku kad je Desika zaustila da kae jo neto. "Ali ta ljubav te ne bi spreila da nas uniti. Oh, poznato mi je to rasuivanje: 'Bolje da zver-ovek umre nego da se ponovo stvara.' A ta istina posebno vai kada taj zver-ovek nosi ime Atreida." "Ti si makar ljudsko bie", izlanu se Desika. "Instinkt me ne vara." Ganima je osetila iskrenost u ovoj izjavi, pa ree: "Ali nisi sigurna za Leta." "Nisam." "Izrodstvo." Desika je mogla samo da klimne glavom. Ganima ree: "Ne jo, valjda. Premda obe znamo kakva se opasnost u tome krije. Moemo da vidimo Alijin primer." Desika poklopi rukama oi i pomisli: ak ni ljubav ne moe da nas zatiti od neeljenih injenica. I tada je, shvativi da jo voli svoju ker, nemuto zavapila protiv sudbine: Alija, oh, Alija! Oprosti zbog mog udela u razaranju tvoje linosti. Ganima se nakalja. Desika je spustila ruke, razmiljajui: Mogla bih da jadikujem nad sudbinom svoje sirote keri, ali sada ima i drugih nevolja. Rekla je: "Znai, ti si prepoznala ono to se dogodilo Aliji." "Leto i ja smo posmatrali kako se to dogaa. Bili smo nemoni da to spreimo, iako smo razmatrali mnoge mogunosti." "Ti si sigurna da je tvoj brat slobodan od ovog prokletstva?" "Sigurna sam." Spokojno ubeenje ove tvrdnje nije se moglo porei. Desika je otkrila da prihvata ovu tvrdnju. Zatim ree: "Kako to da ste se vi izvukli?" 29

Ganima je iznela teoriju koju su ona i Leto postavili, da je njihovo izbegavanje zainskog transa i Alijino uputanje u njega esto inilo razliku. Nastavila je iznosei njegove snove i planove o kojima su raspravljali - ne zaboravivi da pomene i Jakarutu. Desika klimnu glavom. "Alija je ipak Atreid i to namee ogromne tekoe." Ganima je uutala iznenada shvativi da Desika tuguje za svojim Vojvodom kao da je jue preminuo i da e uvati njegovo ime i uspomenu na njega od svih pretnji. Lina pamenja iz Vojvodinog ivota projurie kroz Ganiminu svest da pojaaju ovu procenu, da je ublae razumevanjem. "A sada", ree Desika bodrim glasom, "ta moe da mi kae o tom Propovedniku? Jue, posle onog groznog rituala Oienja ula sam neke uznemiravajue izvetaje." Ganima slee ramenima. "On bi mogao da bude..." "Pol?" "Da, ali mi ga nismo videli da to proverimo." "Javid se podsmeva takvim glasinama", ree Desika. Ganima je oklevala. Zatim ree: "Veruje li Javidu?" Ljutit osmeh zaigra na Desikinim usnama. "Ne vie no ti." "Leto kae da se Javid smeje pogrenim stvarima", ree Ganima. "Toliko o Javidovom smehu", ree Desika. "Ali, da li se stvarno zanosi milju da je moj sin jo iv, da se vratio u ovom obliju?" "Mislimo da je to mogue. A Leto..." Ganima oseti kako joj se usne iznenada osuie pri seanju na strahove koji su joj pritiskali grudi. Nagnala je sebe, da ih prevazie, prepriavajui ostala Letova otkrovenja u prorokim snovima. Desika je njihala glavu s jedne strane na drugu kao da je ranjena. Ganima ree: "Leto kae da mora da nae tog Propovednika i proveri." "Da... naravno. Nije trebalo da naputam ovo mesto. Bilo je to kukaviki s moje strane." "Zato optuuje sebe? Bila si dostigla krajnju granicu. Znam to. Leto to zna. Moda ak i Alija to zna." Desika je stavila ruku na vrat i hitrim pokretom ga poeala. Onda ree: "Da, problem Alije." "Ona izaziva udnu naklonost kod Letoa", ree Ganima. "Zato sam ti i pomogla da se sretnemo nasamo. On se slae da za nju nema nade, pa ipak nalazi naina da bude sa njom i... da je prouava. I... to je veoma uznemirujue, kad god pokuavam da govorim protiv toga on zaspi. On..." "Da li mu daje opojna sredstva?" "Neee." Ganima zavrte glavom. "Ali on poseduje tu udnu empatiju za nju. I... u snu, esto mrmlja Jakarutu." "Ponovo to!" I u Desikinoj svesti iskrsnu Gurnijev izvetaj o zaverenicima otkrivenim na sletnoj pisti. "Ponekad se bojim da Alija hoe da nagovori Leta da pronae Jakarutu", ree Ganima. "A ja sam uvek mislila da je to samo legenda. Ti je, naravno, zna." Desika uzdrhta. "Uasna pria. Uasna." "ta da inimo?" upita Ganima. "Bojim se da istraim sva moja pamenja, sve moje ivote..." "Gani! Upozoravam te da to ne ini. Ne sme da se izlae opasnosti..." "To se moe dogoditi, ak iako se ne izlaem opasnosti. Kako da budemo sigurni ta se stvarno dogodilo sa Alijom?" "Ne! Ti bi mogla biti poteena te... te posednutosti." Iskopala je ovu re. "Pa... Jakarutu, je li tako? Poslala sam Gurnija da pronae to mesto - ako postoji." "Ali kako on moe da... Oh! Naravno: krijumari." Desika se nae uutkana jo jednim primerom sposobnosti Ganiminog uma da dela u saglasnosti sa onim to je morala biti neka unutranja svesnost ostalih ljudi. Mene! Kako je uistinu to bilo udno, pomisli Desika, da je ovo malo telo moglo da sadri sva Polova pamenja, barem od trenutka Polovog spermalnog odvajanja od vlastite prolosti. Bilo je to prodiranje u oblast privatnog protiv ega se neto iskonsko u Desiki bunilo. U istom trenutku ona oseti kako tone u bezuslovnu i 30

nepokolebljivu benegeseritsku presudu: Izrodstvo! Ali bilo je nekakve ljupkosti u ovom detetu, spremnosti da se rtvuje za svoga brata, to se nije moglo porei. Mi smo jedan te isti ivot koji se prua u mranu budunost, pomisli Desika. Mi smo jedna krv. I ona pripremi sebe da prihvati dogaaje koje su ona i Gurni Halek stavili u pokret. Leto se mora odvojiti od svoje sestre, mora pristupiti obuci koju mu je Sestrinstvo namenilo. 11. ujem vetar kako duva preko pustinje i vidim mesece jedne zimske noi kako se poput velikih brodova uzdiu u prazninu. Pred njima se zaklinjem: biu odvaan i ostvariu umetnost vladavine; uravnoteiu svoju nasleenu prolost i postau savrena riznica svojih dragocenih pamenja. Moj lik e prosijavati hodnicima vremena sve dok ljudska vrsta postoji. Letova zakletva prema Hark Al-Adu Kada je bila sasvim mlada, Alija Atreid se satima vebala u prana-bindu transu, pokuavajui da ojaa sopstvenu linost za borbu protiv napada svih onih drugih. Znala je u emu je problem melan se nije mogao izbei u siekoj naseobini. Sve je vrvelo od njega: hrana, voda, vazduh, ak i tkanine na koje je nou ronila suze. Vrlo rano je razaznala korisnost sieke orgije kada je pleme ispijalo vodu jednog mrtvog crva. Slobodnjaci su se, u orgiji, oslobaali nagomilanih pritisaka svojih genetskih pamenja i kroz nju su se odricali tih pamenja. Videla je kako su njeni drugovi bili privremeno posednuti u orgiji. Za nju nije bilo takvog razreenja, takvog odricanja. Posedovala je punu svesnost mnogo pre roenja. Sa tom svesnou ila je i kataklizmina svest o njenom poloaju: jo u materici zakljuana u moan, neizbean spoj sa linostima svih svojih predaka, kao i sa onim identitetima koje je smrt preko zaina-tau prenela do Gospe Desike. Pre roenja, Alija je sadravala i poslednju mrvicu znanja koja se zahtevala od asne Majke Bene Geserita - plus mnogo, mnogo vie od svih onih drugih. U tom znanju poivalo je prepoznavanje jedne uasne stvarnosti - Izrodstvo. Sveukupnost ovog znanja ju je iscrpla. Oni koji su roeni kao oformljene linosti nisu mogli da se izvuku. Pa ipak, ona se borila protiv gnusnijih meu njenim precima, izvojevavi za odreeno vreme Pirovu pobedu koja je trajala tokom njenog detinjstva. Ona je poznavala svoju linost, ali to joj nije obezbeivalo imunitet protiv neoekivanih naturanja onih koji su kroz nju iveli svoje prenesene ivote. Takva u i ja biti jednog dana, pomiljala je ona. Ova misao ju je obeshrabrivala. Pojavljivati se i skrivati se u ivotu deteta poteklog iz vlastite utrobe, naturati se i dokopavati se svesti da bi se pridodala jedna koliina iskustva. Strah se unjao njenim detinjstvom. Uporno je trajao i u pubertetu. Borila se protiv njega, nikad ne traei pomo. Ko bi razumeo pomo koja je njoj bila potrebna? To nije mogla ak ni njena majka, koja nikada nije bila u stanju da potpuno odagna tu avet benegesertiskog suda: oni koji su roeni kao oformljene linosti predstavljali su Izrodstvo. Dola je ona no kada je njen brat sam otiao u pustinju traei smrt, prinosei sebe na rtvu ai-Huludu, to se smatralo ispravnim postupkom za slepe Slobodnjake. U roku od mesec dana Alija se udala za Polovog uitelja maevanja, Dankana Ajdaha, mentata koga su vratili iz smrti pomou umea Tleilaksa. Njena majka je pobegla natrag na Kaladan. Polovi blizanci su postali Alijini zakonski tienici. Uz to ona je upravljala namesnitvom. Teret obaveza odagnao je stare strahove i ona se bila irom otvorila prema unutranjim ivotima, traei njihov savet, zagnjurujui se u zainski trans u potrazi za vizijama vodiljama. Kriza je nastupila jednog dana koji je bio nalik na svaki drugi u vreme prolenjeg meseca Laaba. Jutro je bilo vedro, a hladan vetar je dopirao sa pola. Nalazila se u Muad'Dibovoj tvravi. Jo je nosila uto, boju jalovog sunca, u znak alosti. Ovih poslednjih nekoliko sedmica sve vie je 31

odbijala unutranji glas svoje majke, sklon da se podrugne pripremama za nastupajue Svete Dane koji je trebalo da se odre u hramu. Unutranja svest o Desiki je bledela, bledela, ieznuvi na kraju sa bezlinim zahtevom da bi za Aliju bilo bolje da se posveti izradi Atreidskog zakona. Novi ivoti poee da negoduju zahtevajui svoj trenutak svesti. Alija je osetila da je otvorila bezdanu rupu i iz nje stadoe da kuljaju lica kao roj skakavaca, sve dok joj se, na kraju, panja nije usresredila na jedno koje je liilo na zversko: stari baron Harkonen. Uz strahovite pogrde ona vriskom zagui sva ta unutranja negodovanja, izvojevavi privremeno zatije. Istog jutra Alija je pre doruka otila u etnju po vrtu na krovu tvrave. U novom pokuaju da pobedi u unutranjoj bici, pokuala je da celu svoju svest sabije u okvir odine opomene Zensuniju: "Ako se ispuste lestvice, moe se pasti nagore!" Ali jutarnji sjaj du grebena Zatitnog Zida remetio joj je panju. Sadovi elastine kudrave trave ispunjavali su staze vrta. Kada je skinula pogled sa Zatitnog Zida, ugledala je rosu na travi, celokupnu vlagu koja je prola ovuda tokom noi. U njoj se pronalaenje njenog tela ogledalo kao pronalaenje mnotva ljudi. Od ovog mnotva spopade je vrtoglavica. Svaki odraz nosio je otisak po jednog lica iz njenog unutranjeg mnotva. Pokuala je da usresredi panju na ono to joj je ova trava u sutini znaila. Prisustvo izobilne rose govorilo joj je koliko daleko je ekoloki preobraaj na Arakisu odmakao. Klima na ovoj geografskoj irini postajala je toplija; poveavao se procenat ugljendioksida u atmosferi. Podsetila se koliko e mnogo novih hektara biti stavljeno pod zelene zasade u nastupajuoj godini - a navodnjavanje samo jednog hektara zahtevalo je etiri hiljade kubnih metara vode. Uprkos svih pokuaja da ostane u okviru svetovnih misli, nije bila u stanju da odagna zmijoliko kruenje svih onih unutar nje. Poloila je ruke na elo i pritisnula ih. U smiraj prethodnog dana, njena straa u zamku privela joj je jednog zatvorenika da mu presudi: bio je to neki Esas Paimon, onii ovek tamne puti, na prvi pogled u slubi jedne od manjih kua, Nebirosa, koji je trgovao svetim dokumentima i malim rukotvorenim dekorativnim predmetima. U stvari, Paimon je bio poznat kao CHOAM-ov pijun iji je zadatak bio da procenjuje godinju setvu zaina. Alija se taman spremala da ga poalje u tamnicu kad on buno die svoj glas protiv 'nepravednosti Atreida'. Ovo je moglo smesta da mu donese smrt na viseem tronocu, ali njegova smelost zadra Aliju. Ona stade strogo da mu se obraa sa svog Trona Pravednosti, pokuavajui da zaplaivanjem izvue iz njega vie no to je to polo za rukom njenim inkvizitorima. "Zato Combine Homnete toliko zanima naa setva zaina?" upitala je. "Kai nam pa emo te moda potedeti." "Ja skupljam samo ono za ta postoji trite", ree Paimon. "Ne znam nita o tome ta se dogaa sa mojom etvom." "I za tu siunu dobit ti se mea u nae kraljevske planove?" otro ga upita Alija. "Kraljevstvo nikada ne uzima u obzir da bismo mi mogli, takoe, imati planove", odvrati on. Alija, pridobijena njegovom oajnikom odvanou, ree: "Esase Paimone, hoe li da radi za mene?" Na ovo, nekakvo zelenilo posvetli njegovo tamnoputo lice i on ree: "Bili ste spremni da me zbriete bez grie savesti. Kakva je to moja nova vrednost koja vas je iznenada privolila da joj odredite trinu cenu?" "Poseduje jednostavnu i praktinu vrednost", ree ona. "Drzak si i slobodan za iznajmljivanje najboljem ponudiocu. Ja sam sposobna da ti ponudim vie nego ma ko drugi u Carstvu." On navede zamanu svotu koju je traio za svoje usluge, ali se Alija samo nasmeja i istupi sa cenom koju je smatrala razumnijom i, bez sumnje, daleko veom od one koju je ikada ranije primio. Dodala je: "I, naravno, od cene odbijam to to ti opratam ivot kojem, pretpostavljam, pridaje ak i veu vrednost."

32

"Pogodili smo se!" zavapi Paimon i na Alijin znak njen ef protokola, svetenik Ziarenko Javid ga odvede odatle. Nepun as nakon toga, kada se Alija pripremala da napusti Dvoranu Pravde, stie Javid hitajui da je izvesti kako je Paimon koji je bio prislukivan mrmljao zaverenike redove iz Oranjske katolike biblije: "Maleficos non patieris vivere." "Ne dopusti vetici da ivi", prevela je Alija. Znai, to je bila njegova zahvalnost! Bio je jedan od onih koji su se urotili protiv njenog sutog ivota! U nastupu besa kakav ranije nikada nije iskusila, ona naredi da se Paimon odmah pogubi i da se njegovo telo otpremi u mrtvaku cedionicu Zamka gde e njegova voda, barem, biti od neke koristi u svetenikoj riznici. Cele noi Paimonovo tamnoputo lice ju je pohodilo. Upotrebila je sve svoje dovitljivosti protiv ove uporne, optuujue pojave, deklamujui Bu Ji iz Kreosove Slobodnjake knjige: "Nita se ne dogaa! Nita se ne dogaa!" Ali Paimon ju je muio cele te zamorne noi i uveo ju je u ovaj vrtoglavi novi dan kada je mogla da opazi njegovo lice pridrueno ostalima u blistavom ogledanju u kapljicama rose. Sa vrata na krovu koja su se nalazila iza niske ivice od mimoza jedan enski straar pozva je na doruak. Alija uzdahnu. Oseala je malu razliku izmeu dva pakla: krika unutar svoje svesti i krika koji je dolazio od njenih sluitelja - sve su to bili nezlonamerni glasovi, ali uporni u svojim zahtevima, um asovnog peanika koji je elela da uutka otricom noa. Ne obraajui panju na straara, Alija se zagleda preko krovnog vrta u Zatitni Zid. Bahada je za sobom ostavila iroki prokop na zatienom tlu njene zemlje. Ocrtana jutarnjim suncem, pred njenim pogledom se prostirala peana delta. Pade joj na pamet da bi neupueno oko u ovom irokom prokopu moglo da vidi dokaz nekadanjeg renog toka; meutim, to nije bilo nita vie do mesto gde je njen brat zajedno sa strunjacima za atomistiku atreidske Porodice poruio Zatitni Zid, otvarajui, na taj nain, prolaz iz pustinje peanim crvima koji su proneli njegove slobodnjake trupe do uzbudljive pobede nad njegovim carskim prethodnikom adamom IV. Sada se na daljoj strani Zatitnog Zida pruao jedan irok kanat ispunjen vodom da bi spreio upad peanog crva. Peani crvi nisu mogli da preu otvorenu vodu; ona je za njih bila otrovna. Kada bih samo imala takvu prepreku u svojoj svesti, pomisli ona. Ova misao je uveala njeno vrtoglavo oseanje odvojenosti od stvarnosti. Peani crvi! Peani crvi! Njeno pamenje joj je pokazalo skup slika peanog crva: moni ai-Hulud, neimar sveta Slobodnjaka, smrtonosna zver iz pustinjskih dubina ija su izlivanja sadravala zain neprocenjive vrednosti. Kako je udan bio, ovaj peani crv, izrastao iz pljosnate i koaste peane pastrmke, pomisli ona. One su bile nalik na sjaeno mnotvo unutar njene svesti. Peane pastrmke, poreane rub uz rub na stenovitu osnovu planetinog tla, obrazovale su ivu cisternu; one su zadravale vodu, kako bi njihov razvijeni oblik - peani crv, mogao da opstane u ivotu. Alija je nasluivala slinost: neki od onih drugih unutar njene svesti zadravali su opasne slike koje su mogle da je unite. Straar je ponovo pozva na doruak, ovaj put sa primetnim prizvukom nestrpljenja u glasu. Alija se ljutito okrenu i odmahnu rukom. Straar poslua, ali se zau kako se vrata na krovu zatvorie sa treskom. Na zvuk zalupljenih vrata, Alija se oseti prikljetena svim onim to je godinama pokuavala da odrie. ivoti drugih navirali su unutar nje poput strane plime. Svaki vapijui ivot priljubljivao je svoje lice uz njene centre vida - pravi oblak likova. Neka su imala ugavopegavu kou, druga su bila hrapava i puna pegavih senki; iskrsavala su usta nalik na vlane rombove. Pritisak ovog roja preplavio ju je silinom koja je prisili da se pusti u slobodno plutanje i uranjanje u njega. "Ne", proapta. "Ne...ne...ne..." Izvesno je da bi se onesvestila tu, na stazi, da ne bi klupe koja prihvati njeno otromboljeno telo. Pokuala je da sedi, i poto za to nije imala snage ona se oprui na hladan plastini elik, neprekidno apui istu re odbijanja. Plima je nastavila da raste u njoj.

Osetila je da je postala prijemiva za i najneznatnije izraze panje, svesna rizika, ali budna za svaki usklik ovih usta koja su grajala u njoj. Bila je to kakofonija zahteva za njenu panju: "Mene! Mene! Ne, mene!" I znala je da e, ako jedanput pokloni svoju panju, pokloni je potpuno, biti izgubljena. Da se usredsredi na jedno lice iz ovog mnotva i saslua njegov glas, znailo je potpasti pod vlast tog egocentrizma koji je sudelovao u njenom postojanju. "Prorotvo je ovo delo", proapta jedan glas. Ona poklopi rukama ui, razmiljajui: Ja nisam sposobna da proriem! Trans nije uspeo da mi to podari! Ali glas je ustrajavao: "Mogao bi da ti podari, ako bi imala pomo." "Ne... ne," proapta ona. Drugi glasovi su se preplitali u njenoj svesti. "Ja, Agamemnon, tvoj predak, zahtevam da me saslua!" "Ne...ne." Pritiskala je ui rukama do bola. Nekakvo aavo kakotanje unutar njene glave je upita: "ta je postao Ovidije? Prosto. On je dvojnik Dona Bartleta!" Imena su bila besmislena u svojoj udaljenosti. elela je da vriti protiv njih i protiv svih ostalih glasova, ali nije mogla da razazna vlastiti glas. Njen straar, koga je starija posluga ponovo poslala na krov, jo jednom gvirnu kroz vratnice iza mimoza i ugledavi Aliju na klupi, obrati se svome drugu: "Ah, ona se odmara. Primetio si da nije dobro spavala protekle noi. Potrebna joj je zaha prepodnevni poitak." Alija nije ula svoje straare. Njena svest je bila ispunjena vriskutavim pevanjem: 'Vesele stare ptice smo mi, uraa!' Glasovi su odjekivali odbijajui se o unutranje zidove njene lobanje i ona pomisli: Ja ludim. Gubim razum. Nainila je slabaan pokret nogama, pokuavajui da se odgurne od klupe. Imala je utisak da bi, ako samo natera svoje telo da potri, uspela da umakne. Morala je da umakne iz straha da je ma koji deo ove unutranje plime ne satera u muk, zauvek joj zagadivi duu. Ali telo nije htelo da je poslua. Najmonije sile u carskoj vaseljeni povinovale bi se njenom najmanjem efu, ali ne i njeno vlastito telo. Jedan unutranji glas se isceri, a zatim ree: "S jedne take gledanja, dete, svaki sluaj stvaranja predstavlja katastrofu." Bio je to bas od ijeg tutnjanja joj je sevalo u oima. A potom se ponovo zau ono cerekanje kao da se glas podmevao sopstvenom popovanju. "Moje drago dete, pomoi u ti, ali i ti mora pomoi meni zauzvrat." Nadjaavajui uzavrelu, larmajuu pozadinu ovog basa, Alija procedi kroz cvokotave zube: "Ko... ko..." Jedno lice se pomoli u njenoj svesti. Bilo je nasmejano i tako bucmasto da je sasvim moglo pripadati nekoj bebi da nije bilo one sjaktave pohlepnosti u oima. Pokuala je da se otrgne, ali se sve zavrilo jo duim pogledom koji je sada obuhvatio i telo pripojeno licu. Bilo je masno, neizmerno debelo, obueno u odeu koja je po jedva primetnim ispupenjima ispod nje odavala da je ovom salu potrebna podrka steznika. "Kao to vidi", zagrme bas, "ovo je niko drugi do tvoj deda po majinoj liniji. Poznaje me. Ja sam bio Baron Vladimir Harkonen." "Ti si... ti si mrtav!" ree ona dahui. "Naravno, draga moja! Veina nGs unutar tebe je mrtva. Ali, nijedan od drugih nije, uistinu, voljan da ti pomogne. Oni te ne razumeju." "Odlazi", zavapila je. "Oh, molim te, odlazi." "Ali, tebi je potrebna pomo, unuko", uveravao ju je Baronov glas. Kako samo izvanredno izgleda, pomisli ona, posmatrajui Baronovu pojavu na pozadini zatvorenih onih kapaka. "Spreman sam da ti pomognem", nagovarao ju je Baron. "Ostali koji su ovde samo bi se borili da potpuno osvoje tvoju svest. Bilo koji od njih bi pokuao da te najuri. Ali ja... ja elim samo mali kutak za sebe."

33

34

Jo jednom su drugi ivoti unutar nje podigli graju. Plima je ponovo zapretila da je proguta i ona zau vritei glas svoje majke. Aliji sevnu kroz glavu: Ona nije mrtva. "Umuknite!" naredi Baron. Alija oseti kako njene vlastite elje pojaavaju ovu naredbu, pomaui joj da prome celu svest. Unutranji mir ju je sprao kao kakva hladna kupka i ona opazi da se dotadanje estoko lupanje srca vratilo u normalan rad. Dopro je umirujui Baronov glas: "Vidi? Zajedno, mi smo nepobedivi. Ti pomae meni, a ja pomaem tebi." "ta... ta eli?" proapta ona. Preko debelog lica, naspram zatvorenih kapaka, pree setan izraz. "Ah, moja draga unuko", ree on, "elim svega nekoliko malih zadovoljstava. Nita mi nije potrebno do po neki prigodan dodir s tvojim ulima. Niko za to ne mora nikada da sazna. Dopusti mi da osetim samo maleni kutak tvog ivota, kada se, na primer, nalazi u naruju svog ljubavnika. Zar to to traim nije mala cena?" "Je... Jeste." "Dobro, dobro", likovao je Baron. "Zauzvrat, moja draga unuko, mogu da ti posluim na mnogo naina. Mogu da te posavetujejm, da ti pomognem svojim miljenjem. Bie nepobediva iznutra i spolja. Zbrisae sve protivnike. Istorija e zaboraviti tvog brata i slavie tebe. Budunost e biti tvoja." "Ti... nee dozvoliti... drugima da prevladaju?" "Oni nama ne mogu da se suprotstave! Pojedinano nas je mogue nadjaati, ali kada smo zajedno, tada mi zapovedamo. Pokazau ti kako to izgleda. Sluaj." Istog trenutka, Baron uuta, povue svoju sliku, svoje unutranje prisustvo. Nijedno pamenje, lik ili glas drugih ivota nije stupio na njegovo mesto. Alija drhtavo uzdahnu. Pratei ovaj uzdah, javi se jedna misao. Prokrila je sebi put do svesti kao da je bila njena, ali ona oseti tihe glasove u pozadini. Stari Baron je bio zao. Ubio je tvog oca. eleo je da ubije tebe i Pola. Pokuao je, ali nije uspeo. Zau se Baronov glas, ovaj put bez pokazivanja lica: "Naravno da sam eleo da vas ubijem. Zar mi niste stajali na putu? Ali taj sukob je okonan. Ti si pobedila, dete! Ti si nova istina." Klimala je glavom, tarui obraz o hrapavu povrinu klupe. Njegove rei su razborite, pomisli. Jedno pravilo Bene Geserita pojaalo je utisak o razboritoj prirodi njegovih rei: "Svrha sukoba jeste da promeni prirodu istine." Da... tako bi Bene Geserit rasuivao. "Tano!" ree Baron. "A ja sam mrtav dok si ti iva. Moje postojanje je krhko. Ja sam samo pamenje sebe unutar tebe. Stojim ti na raspolaganju. A kako malo traim za dubokoumne savete koje sam spreman da ti dam." "ta mi savetuje da sada uradim?" upitala je, kuajui ga. "Zabrinuta si zbog presude koju si izrekla prole noi?" ree on. "Pita se da li su Paimonove rei bile verno prenete. Moda je Javid u Paimonu video pretnju za svoj poloaj poverljive osobe. Nije li to ta sumnja koja te zaokuplja?" "Jeste." "A ta sumnja je zasnovana na pronicljivom zapaanju, zar ne? Javid se ophodi sa rastuom prisnou prema tebi. ak je i Dankan to primetio, zar nije?" "Zna da jeste." "Vrlo dobro, onda. Uini Javida svojim ljubavnikom i..." "Ne!" "Brine te Dankan? Ali tvoj suprug je mentat mistiar. Aktivnosti tela ga se ne tiu, niti mu tete. Zar nisi ponekad osetila koliko je udaljen od tebe?" "Ali on..."

"Dankanov mentatski deo bi uvek razumeo, ukoliko bi uopte i trebalo da sazna, sredstvo koje si upotrebila za unitenje Javida." "Unite..." "Svakako! Opasna orua se mogu koristiti, ali ih treba odbaciti kada postanu suvie opasna." "Ali onda... zato bi trebalo... hou da kaem..." "Oh, ti mila neznalice! Zbog vrednosti koja se sadri u pouci." "Ne razumem." "Vrednosti, draga moja unuko, zavise od uspeha njihovog prihvatanja. Javidova poslunost mora biti bezuslovna, njegovo prihvatanje tvog autoriteta apsolutno, a njegova..." "Moralnost ove pouke izmie..." "Ne budi glupa, unuko! Moralnost mora uvek da bude zasnovana na praktinosti. Podajte esarovo esaru i sve te besmislice. Pobeda je beskorisna ukoliko se u njoj ne ogledaju tvoje najdublje elje. Zar nije istina da se divi Javidovoj muevnosti?" Alija proguta pljuvaku, ne marei da prizna ovo, na ta je, zbog svoje potpune nagote pred unutranjim posmatraem, bila prisiljena. "Daa." "Dobro!" Kako je veselo ova re zazvuala u njenoj glavi. "Sada poinjemo da razumemo jedno drugo. Kada ga u svom krevetu uini bespomonim, ubeenim da si ti njegova robinja, upitae ga za Paimona. Neka to bude u ali: raskalaan smeh meu vama. A kada prizna prevaru, sjurie mu bode meu rebra. Ahhh, liptanje krvi moe toliko mnogo da pridoda tvom zadov ..." "Ne", proapta ona, usnama suvim od groze. "Ne... ne... ne!" "Onda u ja da uradim to za tebe", ubeivao ju je Baron. "To mora biti uraeno; sama si priznala. Dovoljno je da obezbedi uslove, a ja u povremeno da zagospodarim tvojim..." "Ne." "Tvoj strah je tako providan, unuko. Moja vlast nad tvojim oseanjima i ne moe biti drugaija, nego privremena. Postoje drugi, dodue, koji bi mogli da te podraavaju do savrenstva da... Ali, ti zna to. to se mene tie, ahh, ljudi bi odmah otkrili moje prisustvo. Tebi je poznat slobodnjaki zakon za one koji su posednuti. Odmah bi te pogubili. Da - ak i tebe. A ti zna da ja ne elim da se neto takvo dogodi. Pobrinuu se za Javida umesto tebe, a kada se to zavri, odstupiu. Potrebno ti je jedino..." "Po emu je ovo dobar savet?" "Reava se opasnog orua. A zatim, dete, uspostavlja se uspean odnos izmeu nas, odnos koji te samo moe dobro poduiti u pogledu na budue presude koje..." "Poduiti me?" "Prirodno!" Alija pritisnu oi rukama, pokuavajui da razmilja, znajui da svaka misao moe postati plen ovog prisustva unutar nje, da neka misao moe poticati od ovog prisustva, a da je ona smatra za svoju. "Nepotrebno mori sebe brigama", umiljavao se Baron. "Taj drukan Paimon, ako hoe, bio je ..." "Ono to sam uinila bilo je pogreno! Bila sam premorena i brzopleta. Trebalo je potraiti dokaze za..." "Ispravno si postupila! Tvoja presuda ne sme da bude zasnovana na nekakvim glupim apstrakcijama kakav je atreidski pojam jednakosti. To je ono to ti uzima san, a ne Paimonova smrt. Donela si dobru odluku! On je, takoe, bio opasno orue. Postupila si onako kako si postupila da bi odrala red u svom drutvu. Eto, to je dobar razlog za presudu, a ne one besmislice o pravdi! Nigde vie ne postoji takva stvar kao to je jednaka pravda za sve. Za jedno drutvo je loe kad pokuava da dostigne takvu lanu ravnoteu." Alija je osetila zadovoljstvo zbog ove odbrane njene presude Paimonu, ali je istovremeno bila zapanjena amoralnom idejom koja je stajala iza dokazivanja. "Jednaka pravda za sve bila je atreidski... bila je..." Spustila je ruke sa oiju, koje su i dalje ostale zatvorene. "Sve tvoje svetenike-sudije bi trebalo ukoriti zbog ove greke", osuivao je Baron. "Odluke se moraju meriti samo prema njihovim zaslugama za odravanje sreenog drutva. Mnogobrojne 36

35

bive civilizacije potopljene su na grebenima pravde jednake za sve. Takva budalastost razara prirodnu hijerarhiju koja je daleko vanija. Pojedinac dobija znaaj samo u odnosu na tvoje celokupno drutvo, ukoliko drutvo nije izgraeno od logikih stepenika, niko ne moe da nae svoje mesto u njemu - ni najvii, ni najnii. Hajde, hajde, unuko. Mora da bude stroga majka svom narodu. Tvoja je dunost da odrava red." "Sve to je Pol inio bilo je da..." "Tvoj brat je mrtav; neuspean pokuaj." "I ti si!" "Istina... ali meni se dogodio nesrean sluaj koji je bio van mojih zamisli. Hajde, sada, pobrinimo se za tog Javida onako kako sam ti ocrtao." Osetila je kako joj se telom iri toplota na tu pomisao, pa brzo ree: "Morau da porazmislim o tome." U sebi je razmiljala: 'Ako neto i uinim, bie to da stavim Javida na mesto koje mu pripada. Nema potrebe da ga ubijem zbog toga. A budala e se moda tek tako odati... u mom krevetu. "Sa kim razugovarate, moja gospo?" upita jedan glas. U trenutku zbunjenosti, Alija je pomislila da je re o jo jednom naletu onog bunog mnotva unutar nje; ali poto je prepoznala glas, ona otvori oi. Pored klupe je stajala Ziarenka Velefor, poglavica njenih straarki-amazonki, sa izrazom namrtene zabrinutosti na svom slobodnjakom licu. "Obraam se svojim unutranjim glasovima", ree Alija, ustajui sa klupe. Oseala se osveena i ohrabrena utihnuem one rastrojavajue unutranje graje. "Vaim unutranjim glasovima, Moja Gospo. Razumem." Ziarenkine oi zasvetlee na ovu izjavu. Svako je znao da se Sveta Alija oslanja na unutranje izvore koji nisu bili pristupani nijednoj drugoj osobi. "Dovedi Javida u moje prebivalite", ree Alija. "Ima jedna ozbiljna stvar koju hou sa njim da raspravim." "U vae prebivalite, Moja Gospo?" "Da! U moje line odaje." "Kako moja gospa zapoveda." Straarka je krenula da ispuni naredbu. "Samo trenutak", ree Alija. "Da li je njegovo gospodstvo Ajdaho ve otilo u Sie Tabr?" "Da, moja gospo. Otiao je pre zore kao to ste vi naloili. elite li da poaljem po..." "Ne. Sama u to da uradim. I Zia, niko ne sme da zna da je Javid dolazio kod mene. Uradi to sama. Ovo je vrlo ozbiljna stvar." Straarka dotae bode za pojasom. "Moja Gospo, postoji li nekakva pretnja vaoj..." "Da, postoji pretnja, a Javid se moda nalazi u srcu te pretnje." "Ohh, Moja Gospo, moda ne bi trebalo da ga dovodim..." "Zia! Zar misli da sam nesposobna da iziem na kraj sa jednom takvom osobom?" Lukav osmeh zaigra na usnama straarke. "Oprostite mi, moja gospo. Doveu ga u vae line odaje iz ovih stopa, ali... sa doputenjem moje gospe, postavila bih strau na vrata vaih odaja." "Budi samo ti tamo", ree Alija. "Razumem, moja gospo. Idem odmah." Alija zamiljeno klimnu glavom, posmatrajui Ziarenkina lea kako se udaljavaju. Javid, znai, nije bio omiljen meu njenom straom. Jo jedan znak na njegovu tetu. Ali jo je bio dragocen - veoma dragocen. On je predstavljao klju za razreenje misterije Jakarutua, a sa tim mestom, pa... "Moda si bio u pravu, Barone", proapta. "Vidi!" likovao je glas iznutra. "Ahhh, ova usluga tebi priinie mi zadovoljstvo, dete. A to je samo poetak..." 12.

Ovo su obmane popularne istorije koje uspena religija mora da potpomae: zao ovek nikada ne uspeva; samo hrabar zasluuje sreu; potenje je najbolje vladanje; dela govore glasnije od rei; vrlina uvek pobeuje; dobro delo je samo po sebi nagrada; svako ravo ljudsko bie se moe preobratiti; religijski talismani tite od demonskog posedovanja; samo ene razumeju prastare misterije; bogatai su osueni na nesreu... Iz prirunikih pouka: Misionaria Protectiva "Zovem se Muriz", ree Slobodnjak naboranog lica. Sedeo je na peinskom kamenu u sjaju jedne zainske svetiljke ija je treperava svetlost otkrivala vlane zidove i mrane rupe kojima su se granali hodnici od ovog mesta. Iz jednog od ovih hodnika dopirao je zvuk kapanja vode i, iako je zvuk vode predstavljao sutinu slobodnjakog poimanja raja, estorica vezanih ljudi nije pokazala ni najmanji znak zadovoljstva zbog ovog ritminog kapanja. Prostorijom se irio plesniv smrad mrtvake cedionice. Mladi od otprilike etrnaest normalnih godina starosti izie iz onog hodnika i stade sa Murizove leve strane. Ogoljeni bode je odbljesnuo bledo utilo zainske svetiljke kada mladi podie seivo i upravi ga kratkim pokretima prema svakom od svezanih ljudi. Pokazujui rukom na mladia, Muriz ree: "Ovo je moj sin Asan Tarik, za koga je doao trenutak da se podvrgne ispitu zrelosti." Muriz proisti grlo, i pree pogledom preko svih est zarobljenika. Oni su sedeli u rasutom polukrugu, vrsto sapeti konopcima od zainskih vlakana sa prekrtenim nogama i rukama zabaenim za lea. Konopci su se zavravali omom zategnutom oko grkljana svakog oveka. Njihova pustinjska odela bila su razderana u visini vrata. Svezani ljudi su Murizu uzvraali pogled u kome nije bilo straha. Dvojica meu njima su nosili komotnu svetovnu odeu koja je govorila da su u pitanju bogati stanovnici nekog arakenskog grada. Koa ove dvojice bila je glatkija i svetlija nego u njihovih drugova, ija su suvonjava lica i koata tela upuivala na zakljuak da su roeni u pustinji. Muriz je naliio stanovniku pustinje, ali su njegove oi bile jo dublje usaene, prorezi bez beonjaa koje ak ni sjaj zainske svetiljke nije mogao da dosegne. Njegov sin je izgledao kao nerazvijena kopija svog oca: mekoa njegovog lica nije mogla sasvim da sakrije nemir koji se kuvao u njemu. "Mi, izgnani, imamo poseban ispit zrelosti", ree Muriz. "Jednog dana moj sin e postati sudija u ulohu. Moramo da se uverimo da je u stanju da dela onako kako je nuno. Nae sudije ne mogu da zaborave Jakarutu i na dan oajanja. Kralizec, Tifonska bitka, ivi u naim srcima." Sve ovo je bilo izgovoreno u jednolinom ritualnom tonu. Jedan od dvojice demekastih gradskih stanovnika koji je sedeo naspram Muriza, pomae se i ree: "ini zlodelo to nam preti i dri nas vezane. Mi smo doli u miru na umu." Muriz klimnu glavom. "Doli ste u potrazi za linim religioznim buenjem? Dobro. Imaete to buenje." Demekasti ovek ree: "Ako mi..." Pustinjski Slobodnjak tamnije puti koji je sedeo pored njega odsee: "Uuti, budalo! Ovo su kradljivci vode. Ovo su oni za koje smo mislili da su istrebljeni." "Ta stara pria", ree demekasti zarobljenik. "Jakarutu je vie nego pria", ree Muriz. Jo jednom je rukom pokazao na sina. "Predstavio sam vam Asana Tarika. Ja sam ovde arifa, va jedini sudija. Moj sin e se, takoe, obuavati da otkriva demone. Stari metodi su najbolji." "To je razlog to smo i mi doli u duboku pustinju", pobuni se demekasti ovek. "Izabrali smo stari metod, lutanja u..." "Sa plaenim vodiima", ree Muriz, pokazujui prstom na tamnopute zarobljenike. "Vi biste da kupite put do nebesa?" Muriz skrenu pogled ka svom sinu. "Asane, jesi li spreman?" "Dugo sam razmiljao o onoj noi kada su ljudi doli i pobili na narod", ree Asan. Njegov glas je izraavao munu napetost. "Oni nam duguju vodu." 38

37

"Tvoj otac ti daruje estoricu njih", ree Muriz. "Njihova voda je naa. Njihove senke su tvoje, tvoji uvari zauvek. Njihove senke e te opominjati na demone. One e biti tvoji robovi kada jednom pree u alam al-mital. ta kae na to, sine moj?" "Zahvaljujem svom ocu", ree Asan. Uinio je kratak korak napred. "Primam zrelost meu izgnanima. Ova voda je naa voda." Izgovorivi poslednju re, mladi pristupi zarobljenicima. Poinjui sa leve strane, on zgrabi oveka za kosu i zari mu bode ispod brade do u mozak. Sve je bilo vrlo veto izvedeno i jedva da se prosulo malo krvi. Jedino je demekasti gradski Slobodnjak negodovao, zakretavi u trenutku kad ga je mladi zgrabio za kosu. Ostali su, po starom obiaju, pljunuli Asana Tarika, proprativi ovaj gest reima: "Pogledaj kako malo cenim svoju vodu kada mi je uzimaju ivotinje!" Kada je sve bilo zavreno, Muriz udari dlanom o dlan. Pojavie se sluitelji i poee da uklanjaju telesa, odnosei ih u mrtvaku cedionicu gde su ih mogli liiti njihove vode. Muriz ustade i zagleda se u sina koji je stajao duboko diui i ne odvajajui pogled od sluitelja koji su uklanjali telesa. "Sada si mukarac", ree Muriz. "Voda naih neprijatelja e nahraniti robove. I, sine moj..." Asan Tarik uputi ocu brz i prodoran pogled. Mladieve usne su se zategle u tvrd osmeh. "Propovednik ne sme nita da sazna o ovome", ree Muriz. "Razumem, oe." "Dobro si to obavio", ree Muriz. "Oni koji nabasaju na uloh, ne smeju da preive." "Kako ti kae, oe." "Poverene su ti vane dunosti", ree Muriz. "Ponosim se tobom." 13. Sloeno ljudsko bie moe da postane primitivno. To, u stvari, znai da se ovekov nain ivota menja. Stare vrednosti se menjaju, vezuju se za prirodni okvir sa njegovim biljnim i ivotinjskim svetom. Ovo novo postojanje zahteva upotrebljivo znanje te mnogostrukosti kao i isprepletanost povezanih dogaaja koje nazivamo prirodom. To iziskuje meru uvaavanja ustrajnih sila koje deluju u ovakvim prirodnim sistemima. Kada ljudsko bie stekne ovo upotrebljivo znanje i uvaavanje, tada se to zove 'biti primitivan'. Obrnut sluaj je, naravno, podjednako istinit: primitivan moe da postane izvetaen, ali ne bez pristajanja na strahovita psiholoka oteenja. Letovi komentari prema Hark al-Adu "Kako moemo da budemo sigurni?" upita Ganima. "Ovo je vrlo opasno." "Ve smo probali", nagovarao ju je Leto. "Ovaj put ne mora da izie na isto. ta ako..." "To je jedini put koji nam stoji otvoren", ree Leto. "Sloila si se da ne moemo da krenemo zainskim putem." Ganima uzdahnu. Nije joj se sviala ova borba rei, ali je bila svesna nunosti koja je pritiskivala njenog brata. Bio joj je, takoe, poznat stravian izvor vlastitog opiranja. Trebalo je samo pogledati Aliju i pojmiti opasnost tog unutranjeg sveta. "Pa?" upita Leto. Ponovo je uzdahnula. Sedeli su prekrtenih nogu u jednom od njihovih tajnih skrovita, uzanom otvoru koji je spajao peinu sa liticom, na mestu odakle su njihovi majka i otac esto posmatrali zalazak sunca nad bledom. Dva asa su protekla od veernjeg obeda, vreme koje je bilo predvieno za telesne i umne vebe blizanaca. Bili su odluili da spoje svoje svesti. "Pokuau sGm ukoliko odbije da mi pomogne", ree Leto. Ganima je odvratila pogled sa njega i spustila ga na crne tapete vlanih zaptivaa koji su ukraavali ovaj otvor u steni. Leto je produio da prelee pogledom po pustinji. Neko vreme su razgovarali na jeziku koji je bio tako star da mu je u ovim vremenima ak i ime bilo nepoznato. 39

Ovaj jezik je njihovim mislima obezbeivao tajnost koju nijedno drugo ljudsko bie nije moglo da pronikne. ak je i Aliji, koja je izbegavala zapletenosti svog unutranjeg sveta, nedostajao umni lanani spoj koji bi joj dozvolio da uhvati vie od po koje sluajne rei. Leto je duboko udahnuo vazduh, unosei u plua miris krzna, svojstven slobodnjakim peinama-sieima koji se zadravao u zavetrini udubljenja. Dandrljiva buka i vlana vrelina siea nisu bili prisutni ovde i oboje to oseahu kao olakanje. "Slaem se da nam je potrebno voenje", ree Ganima. "Ali ako mi..." "Gani! Potrebno nam je vie od voenja. Potrebna nam je zatita." "Moda zatita ne postoji." Pogledala je brata ravno u oi, susrevi u njima ukoenost koja je liila na vrebajuu budnost grabljivice. Njegove oi su izneveravale mirnou njegovih crta lica. "Moramo da se spasemo posedovanja", ree Leto. Upotrebio je poseban infinitiv onog starog jezika, jedan, po zvuanju strogo neutralan i krut oblik, ali zato duboko delotvoran po svom smisaonom sadraju. Ganima je pravilno protumaila njegovo obrazloenje. "Mohwpwium dmi hish pash moh'm ka", zapevala je. Zarobljavanje moje due jeste zarobljavanje hiljadu dua. "Mnogo vie od toga", usprotivio se on. "Poznavajui opasnosti odoleva." Ovo je bila tvrdnja, a ne pitanje. "Wabun 'k wabunat!" ree on. Rastui, vaskrsava! Osetio je da je njegov izbor oigledna neizbenost. Ako je ova stvar morala da se uradi, onda je najbolje bilo uraditi je na najaktivniji nain. Morae da umotaju prolost u sadanjost, a potom omogue tome da se odmota u njihovu budunost. "Muriyat", pristala je ona izrekavi ovo tihim glasom. To mora da se obavi sa ljubavlju. "Naravno." Napravio je kruni pokret rukom da izrazi potpunu saglasnost. "Zatim emo se posavetovati kao to su nai roditelji inili." Ganima je zautala, pokuavajui da proguta knedlu zastalu u grlu. Instinktivno, pogled joj skliznu na jug, prema velikom otvorenom ergu, koji je otkrivao tamnosiva oblija dina u zamiruoj svetlosti dana. U tom pravcu je njen otac otiao u svoju poslednju etnju pustinjom. Leto je netremice gledao dole, preko stenovitog grebena u zelenilo sieke oaze. Tamo je sve bilo utonulo u suton, ali su njemu bili poznati oblici i boje ovog predela: cvetovi boje bakra, zlatni, crveni, uti, boje re i ukastomrki, prostirali su se do kamenova meaa koji su ocrtavali veliinu zasada navodnjavanih iz kanata. Iza ovih kamenova meaa pruao se smrdljivi pojas uginulog arakenskog ivota, koga su unitile biljne kulture donesene sa strane i previe vode. Taj pojas je sada obrazovao prepreku nadiranju pustinje. Ganima je prva naruila tiinu: "Spremna sam. Ponimo." "Tako je, neka sve ide doavola!" On prie i dotae joj ruku da bi ublaio utisak koji je ovaj uzvik napravio i ree: "Molim te, Gani... zapevaj onu pesmu. To e mi olakati ovu stvar." Ganima se privi uz njega i levom rukom ga obuhvati oko pasa. Dvaput je duboko uvukla vazduh, proistila grlo i zapevala istim, zvonkim glasom rei koje njihova majka tako esto pevala njihovom ocu: "Evo, gde iskupljujem zavet koji si dao; Posipam te slatkom vodom. ivot e nadvladati na ovom mestu koje vetar ne pohodi: Moja ljubavi, ivee u dvorcu, A tvoji neprijatelji e pasti u prazninu. Idemo zajedno ovim putem Koji je ljubav za tebe ocrtala. Pouzdano te vodim ovim putem Jer moja ljubav je tvoj dvorac..."

40

Njen glas utonu u tiinu pustinje koju je i apat mogao da poremeti i Leto oseti kako tone, tone - postajui svojim ocem ija su se pamenja razastrla poput plata po genima deakove neposredne prolosti. U ovom kratkom trenu, moram da budem Pol, ree sebi. Ova, pored mene, nije Gani; to je moja ljubljena ani, iji nas je mudri savet toliko puta spasao. Sa svoje strane Ganima je skliznula u seanje svoje majke sa zastraujuom lakoom, kao to je i pretpostavljala. Koliko je ovo bilo lake eni - i koliko mnogo opasnije. Glasom koji je iznenada postao promukao, Ganima ree: "Pogledaj tamo, ljubljeni!" Prvi mesec se bio uzdigao na nebo i u njegovoj hladnoj svetlosti, oni ugledae jedan luk narandastog plamena kako se uzvija u svemir. Brod koji je dovezao gospu Desiku vraao se, sada natovaren zainom, svom matinom roju u orbiti. Uspomena, najbolnija koja se moe zamisliti, prostreli u tom trenutku Leta, donosei mu pamenje kao zvuke jasne zvonjave. U jednom treperavom asku on je bio onaj drugi Leto Desikin Vojvoda. Nunost je potisnula ova pamenja u stranu ali ne pre no to je osetio razdiranje ljubavlju i bolom. Moram da budem Pol, podsetio je sebe. Preobraaj je naiao, donosei uasavajuu udvojenost kao da je Leto bio tamno platno na kome se njegov otac projektovao. Oseao je u istom trenutku i svoje telo i telo svog oca i ova treperava nesuglasica pretila je da ga savlada. "Pomozi mi oe", proapta on. Treperava uznemirenost se razbistri i sada je njegova svest poprimila jedan drugi otisak, dok je njegova vlastita istovetnost kao Leta stajala po strani u ulozi posmatraa. "Moja poslednja vizija se jo nije zbila", ree on, glasom koji je pripadao Polu. Okrenuo se prema Ganimi. "Zna ta sam video." Spustila je desnu aku na njegov obraz. "Zar nisi otiao u pustinju da umre, ljubljeni. Zar nisi to uradio?" "Moe biti da jesam, ali ta vizija... zar to ne bi bio dovoljan razlog da se ostane u ivotu?" "Zar i slep?" upita ona. "ak i tako." "Gde si mogao da ode?" Udahnuo je duboko i drhtavo. "Jakarutu." "Ljubljeni!" Suze poee da se slivaju niz njene obraze. "Muad'Dib, heroj, mora biti potpuno uniten", ree on. "Inae nas ovo dete ne moe izvui iz haosa." "Zlatna staza", ree ona. "To nije dobra vizija." "To je jedina mogua vizija." "Alija je, dakle, propala..." "Potpuno. Vidi i sama svedoanstvo toga." "Tvoja majka se suvie kasno vratila." Klimnula je glavom i Ganimino detinjasto lice zadobi anin mudar izraz. "Zar ne bi mogla da postoji jo neka vizija. Ako bi..." "Ne, ljubljena. Ne jo. Ovo dete jo ne moe da zaviri u budunost i bezbedno se vrati odatle." Jo jedan drhtavi uzdah je uznemirio njegovo telo i Leto-posmatra oseti duboku enju svog oca da jo jednom uskrsne u ivom mesu, da donosi ivotne odluke i... kako je samo oajnika potreba za ponitavanjem prolih greaka! "Oe!" pozva Leto i uini se kao da njegova vlastita lobanja odjekuje od ovog povika. Leto tada postade svestan monog ina volje koji se zbivao u njemu: polagano, grevito povlaenje unutranjeg prisustva njegovog oca, oslobaanje ula i miia. "Ljubljeni", dopro je sa strane anin aputav glas i povlaenje se uspori. "ta se dogaa?" "Nemoj jo da ode", ree Leto, i sada je to bio njegov glas, hrapav i nesiguran, ali ipak njegov vlastiti glas. Zatim produi: "ani, mora nam rei: kako smo mi izbegli... ono to se dogodilo Aliji?"

Odgovor je doao iznutra, od Pola, reima koje su dosezale njihovo unutranje uho u velikim razmacima, zaustavljajui se: "Nita nije izvesno. Ti si... video... ta mi se... zamalo... dogodilo." "Ali Alija..." "Prokleti Baron je u njoj!" Leto oseti kako mu grlo gori od suhoe. "Je li on... imam li ja..." "On je u tebi... ali... Ja... mi ne moemo... ponekad mi oseamo... jedan drugog, ali ti..." "Zar ne moe da ita moje misli?" upita Leto. "Zar tada ne bi znao, ako... on..." "Ponekad mogu da osetim tvoje misli... ali ja... mi ivimo jedino kroz... odsjaje... tvoje svesti. Tvoje pamenje nas stvara. Opasnost... lei u tanom pamenju. A... oni meu nama... oni meu nama koji su voleli vlast... i sticali je... po bilo koju cenu... oni mogu da budu taniji." "Jai?" proapta Leto. "Jai." "Znam tvoju viziju", ree Leto. "Radije u da postanem ti, no da mu dopustim da me savlada." "To nikako." Leto klimnu glavom, oseajui ogromnu snagu volje koja je bila potrebna njegovom ocu da se povue, shvatajui posledice mogueg neuspeha povlaenja. Bilo ije zaposedanje svodilo je posednutog na Izroda. Ovo poimanje mu je podarilo obnovljeno oseanje snage i on oseti sopstveno telo sa neobinom otrinom, kao i snano ispoljenu svest o grekama iz prolosti: njegovim vlastitim i onim njegovih predaka. Nesigurnosti su bile ono to ga je iznurivalo - sada mu postade jasno. Za jedan asak u njemu su se borili iskuenje i strah. Ovo telo je posedovalo sposobnost da preobraava melan u viziju budunosti. Uz pomo zaina bio je u stanju da doivi budunost, da razgrne velove Vremena. Otkrio je da nije lako otarasiti se ovog iskuenja, te je sklopio ruke i utonuo u prana-bindu svesnost. Njegovo telo se oduprlo iskuenju. Ono je u sebi nosilo duboko znanje koje je Pol zapisao u njegovu krv. Oni koji su tragali za budunou nadali su se da e izii kao pobednici u trci sutranjice. Umesto toga padali su u klopku ivotnog bitisanja iji su svaki damar i paeniki lelek bili dobro poznati. Polova poslednja vizija ukazivala je na neizvesnost izlaznog puta iz ove klopke i Letu je bilo jasno da za njega nema drugog izbora do da sledi ovaj put. "Radost ivljenja, njegova lepota sva se sadri u injenici da ivot ume da te iznenadi", ree on. Nean glas mu doapnu u uvo: "Ta lepota mi je uvek bila poznata." Okrenuo je glavu i upiljio se u Ganimine oi koje su blistale u sjaju meseine. Shvatio je da ga to ani gleda. "Majko", ree on, "mora da se povue." "Ahhh, iskuenje!" ree ona i poljubi ga. On je odgurnu. "Zar bi uzela ivot roenoj keri?" zapita on. "To je tako lako... tako aavo lako", ree ona. Leto, oseajui da ga hvata panika, priseti se koliki je napor volje linost njegovog oca unutar njega utroila da bi se liila njegovog tela. Nije li se Ganima izgubila u tom svetu posmatraa u kome je on motrio i sluao, uei ono to je traio da sazna od svog oca? "Prezreu te, majko", ree on. "Ostali me nee prezreti", ree ona. "Budi moj ljubljeni." "Ako te posluam... poznato ti je ta ete oboje postati", ree on. "Moj otac e te prezreti." "Nikada!" "Ja hou!" Ovaj poslednji zvuk mu je iskoio iz grla protiv njegove volje, nosei sobom sve one stare gornje tonove Glasa koji je Pol nauio od svoje majke arobnice. "Ne govori to", jeknu ona. "Prezreu te!" "Molim te... molim te ne govori to." Leto protlja vrat, oseajui da miii postaju ponovo njegovi. "On e te prezreti. Okrenue ti lea. Ponovo e otii u pustinju." "Ne... ne..." Mahala je glavom s jedne strane na drugu. 42

41

"Mora da ode, majko", ree on. "Ne... ne..." U glasu se oseao nedostatak one prvobitne siline. Leto nije skidao oko sa lica svoje sestre. Kako su joj se samo miii grili! Oseanja su jurila telom u skladu sa kovitlacem koji je vladao u njoj. "Odlazi", aputao je, "odlazi." "Neeee..." Zgrabio ju je za ruku i osetio jezu koja je strujala njenim miiima dok su joj nervi podrhtavali. Uvijala se, pokuavajui da se istrgne, ali ju je on vrsto drao za ruku, apuui: "Odlazi... odlazi..." Za sve to vreme Leto je proklinjao sebe to je nagovarao Gani za ovu igru roditelja koju su nekad esto upranjavali, ali u kojoj je ona u poslednje vreme odbijala da uestvuje. Bila je istina da ene slabije odolevaju ovim unutranjim navalama, zakljui on. Tu lei poreklo i benegeseritskog straha. Proli su sati a Ganimino telo je jo drhtalo i grilo se u unutranjoj borbi, ali se sada i sestrin glas ukljuio u nju. uo ju je kako se preklinjui obraa onoj slici unutar sebe. "Majko... molim te..." A zatim: "Videla si Aliju! Zar eli da postane druga Alija?" Na kraju, Ganima se prisloni na njega i proapta: "Prihvatila je. Otila je." On je pogladi po glavi. "Gani, oprosti mi, oprosti. Nikada vie neu traiti da uini ovo. Bio sam sebian. Oprosti mi." "Nema tu ta da se prata", ree ona, dahuim glasom koji je bio oigledan rezultat velikih fizikih naprezanja. "Nauili smo mnogo o onome to nam je bilo potrebno da saznamo." "Govorila ti je o mnogim stvarima", ree on. "Podeliemo to kasnije, kada..." "Ne! Uiniemo to sada. Bio si u pravu." "Moja Zlatna staza?" "Tvoja prokleta Zlatna staza!" "Logika je beskorisna ako nije naoruana bitnim podacima", ree on. "Ali ja..." "Baka se vratila da preuzme rukovoenje naom obukom i da vidi jesmo li... zagaeni." "To kae i Dankan. Nema nieg novog u..." "Prvobitnom proraunu", sloila se glasom koji je dobijao u snazi. Odvojila se od njega i zagledala se u pustinju koja je poivala u smiraju pred svitanje. Ova bitka... ovo saznanje kotalo ih je itave noi. Kraljevska straa s one strane zaptivaa mora da je imala mnogo muka da razjasni ta se dogaa. Leto je bio naredio da nita ne sme da ih uznemiri. "Ljudi se esto naue otroumnosti starei", ree Leto. "emu se mi uimo uz svu ovu starost koju sadrimo?" "Vaseljena kakvom je mi vidimo nikada nije potpuno istovetna fizikoj vaseljeni", ree ona. "Ne smemo posmatrati ovu baku samo kao jednu baku." "To bi bilo opasno", saglasio se on. "Ali moje pitanje..." "Postoji neto to je izvan domaaja otroumnosti", ree ona. "Moramo nau svest da osposobimo da primeuje ono to nije u stanju unapred da zamisli. Zbog toga... mi je moja majka uestano govorila o Desiki. Na kraju, kad smo se obe pomirile sa unutranjom razmenom, saoptila mi je mnoge stvari." Ganima je uzdahnula. "Mi znamo da je ona naa baka", ree on. "Jue si provela sa njom itave sate. Je li to razlog to..." "Ako to dopustimo, nae poznavanje e odrediti vrstu nae reakcije u odnosu prema njoj", ree Ganima. "To je ono na ta me je moja majka neprekidno upozoravala. U jednom trenutku navela je rei nae bake i...", Ganima mu dotae ruku, "zaula sam unutar sebe odjek tih rei u glasu nae bake." "Upozoravala te je", ree Leto. "Zar na ovom svetu nita nije bilo pouzdano?" "Najkobnije greke potiu iz nerazgovetnih pretpostavki", ree Ganima. "To su rei koje je moja majka stalno navodila." "To je isti Bene Geserit." "Ako se Desika potpuno vratila Sestrinstvu..." 43

"Bilo bi to veoma opasno za nas", ree ona, "ali se mogu liiti nas. Naa baka bi mogla da bude instrument te zamisli." "Postoji jo jedan nain", ree on. "Da... nas dvoje... spareni. Ali oni znaju kakve sve posledice takvo sparivanje moe da upetlja." "U pitanju je igra na sreu koju su svakako morali da razmotre." "A naa baka je, po svemu sudei, umeana u to. Ne dopada mi se taj nain." "Ni meni." "Pa ipak, to ne bi bilo prvi put da kraljevska loza pokuava da..." "Ta pomisao me odbija", ree on podrhtavajui. Opazila je njegovu uznemirenost, te uuta. "Mo", ree on. I u toj udnoj alhemiji njihovih podudarnosti, ona je razumela kuda stremi njegova misao. "Mo Kvizaca Haderaha mora da propadne", sloila se. "Kada se upotrebi na njihov nain", ree on. U tom trenutku dan, i protiv njihove volje, osvanu nad pustinjom. Osetili su kako nastaje vruina. Zasadi ispod grebena planue bojama. Sivozeleno lie posulo jepo tlu iljaste senke. Kosi sunevi zraci Dininog srebrnastog sunca otkrivali su zelenu oazu punu zlatnih i purpurnih senki na pozadini natkriljujuih grebena. Leto ustade proteui se. "Zlatna staza, dakle", ree Ganima, obraajui se koliko njemu, toliko i sebi, imajui na umu kako se poslednja vizija njihovog oca spojila i stopila u Letovim snovima. Neto se oealo o vlane zaptivae pozadi njih i iz tog pravca se zau mrmljanje nekakvih glasova. Leto se ponovo priklonio starom jeziku koji su koristili u svojim razgovorima: "L'ii ani howr samis sm'kwi owr samit sut." Tu i tada jedna odluka se urezala u njihove svesti. Doslovce: Pratiemo jedno drugo do smrti, iako samo jedan moe da se vrati da izvesti o tome. Ganima tada ustade i njih dvoje se zajedno, kroz vlane zaptivae, vratie u sie. Straari koji su najpre ustali poee da padaju na kolena kako su blizanci prolazili pored njih na putu ka svojim odajama. Ovog jutra, gomila se razdvajala ispred njih na osobit nain, razmenjujui sa straarima poglede pune znaenja. Provesti no sam iznad pustinje bilo je u duhu starog slobodnjakog obiaja koji su upranjavali sveti mudraci. Cela Uma je izvodila ovaj oblik bdenja. Pol Muad'Dib je to inio... i Alija. Sada su kraljevski blizanci otpoeli. Leto je opazio razliku u ponaanju gomile i skrenuo je Ganimi panju na to. "Oni ne znaju kakvu smo odluku spremili za njih. Oni, zaista, ne znaju." I dalje se izraavajui tajnim jezikom on ree: "To zahteva krajnje neoekivan poetak." Ganima je za trenutak oklevala da bi uobliila svoje misli. Zatim ree: "Kad kucne taj as, oplakivanje roenog brata mora biti ba kao stvarno - u toj meri da treba nainiti i grobnicu. Srce mora da prati san, inae nee biti buenja." Izgovoren na starinskom jeziku bio je to izuzetno potresan iskaz, u kome je upotrebljen zameniki objekt stajao odvojen od infinitiva. Bila je to sintaksa koja je svakoj grupi fraza doputala da se vrti oko same sebe, tvorei tako vie razliitih znaenja, od kojih je svako bilo odreeno i potpuno posebno ali koja su bila tanano meusobno povezana. Ono to je ona rekla delom je znailo da se njih dvoje sa Letovim planom izlau opasnosti od smrti, a da li e ona biti prava ili podraavana, to nije inilo razliku. Promena koja bi proizala bila bi kao smrt, doslovce: 'Pogrebno ubistvo'. Takoe je postojalo jedno dodatno znaenje celine koje je ukazivalo na onog ko bi preiveo radi izvetavanja, pa ma ko to bio, a koje je glasilo ovako: glumiti ulogu onog koji je ostao u ivotu. Svaki pogrean korak bi unitio itav plan i Letova Zlatna staza bi postala orsokak. "Dozlaboga osetljivo", saglasio se Leto. Razgrnuo je zastor i njih dvoje uoe u svoje predsoblje.

44

ivost njihovih posluitelja prestala jesamo za koliko jedan otkucaj srca kada blizanci kroie u zasvoeni prolaz koji je vodio u odaje dodeljene Gospi Desiki. "Ti nisi Oziris", podsetila ga je Ganima. "Niti u da pokuam da to budem." Ganima ga prihvati za ruku, zaustavljajui ga. "Alija darsatay haunus m'smow", upozorila ga je. Leto se zagledao u sestrine oi. Zaista, Alijini postupci su odavali otuan vonj koji je njihova baka zasigurno osetila. Uputio je Ganimi osmeh pun uvaavanja. Ona je povezala starinski jezik sa slobodnjakim sujeverjem da bi prizvala najosnovnije plemensko predskazanje. M'smow, otuan vonj letnje noi bio je vesnik smrti u rukama demnona. A Izis je bila demonska boginja smrti kod ljudi ijim su jezikom u ovom trenutku govorili. "Mi, Atreidi, poznati smo po tome to smo sauvali odvanost", ree on. "Stoga emo uzeti ono to nam je potrebno", ree ona. "Ili tako, ili emo postati molioci pod nogama vlastitog namesnitva", ree on. "Alija bi uivala u tome." "Ali na plan..." Pustila je da ostatak reenice iezne bez traga. Na plan, pomisli on. Sada je, dakle, potpuno sudelovala u njemu. On ree: "Odnosim se prema naem planu kao prema adufskom kuluku." Ganima pree pogledom po predsoblju kroz koje su prolazili, prepoznavajui jutarnje mirise krzna sa njihovim karakteristinim utiskom venog postojanja. Dopao joj se nain na koji je Leto upotrebio njihov tajni jezik. adufski kuluk. Bio je to zavet. Nazvao je njihov plan poljoprivrednim radom posebne ropske vrste: naubrivanje, navodnjavanje, plevljenje, presaivanje, orezivanje - no ipak s onim slobodnjakim preutnim kazivanjem da se ovaj rad istovremeno obavlja u jednom drugom svetu gde simbolizira obraivanje bogatstva due. Ganima je prouavala lice svog brata dok su oklevajui stajali ovde u kamenom hodniku. Postojalo joj je sve oitije da se on zalae na dva nivoa: prvo, za Zlatnu stazu njegove vizije njihovog oca, i drugo, to to mu je ona dopustila punu vlast u sprovoenju izuzetno opasnog stvaranja mita koji je plan poraao. Ovo ju je uplailo. Da li je u njegovoj tajnoj viziji postojalo jo neto u emu ona nije sudelovala? Da li je mogao da vidi sebe kao potencijalno obogotvoreno bie koje vodi oveanstvo u preporod - kao otac, kao sin? Muad'Dibov kult bio je pomuen, uskrsnuo kroz Alijino ravo upravljanje u plahovitu neobuzdanost vojnog svetenstva koje je jahalo na pleima Slobodnjaka. On neto krije od mene, shvatila je. Preispitala je ono to joj je rekao o svom snu. On je sadravao stvarnost takvih prelivajuih, duginih boja, da mu se posle toga deavalo da satima hoda unaokolo oamuen. San se nikad nije razlikovao, priao je. "Stojim na pesku u svetloj, utoj dnevnoj svetlosti, pa ipak sunca nema. Tada shvatam da sam ja sunce. Moja svetlost isijava kao Zlatna staza. Kada ovo shvatim, odmiem se od sebe. Okreem se, oekujui da ugledam sebe kao sunce. Ali ja nisam sunce; ja sam jedna trkljasta figura, deji crte sa cik-cak sjajnim linijama umesto oiju, trkljastim nogama i trkljastim rukama. U mojoj levoj ruci nalazi se ezlo, i to pravo ezlo - daleko podobnije u svojoj stvarnoi od trkljaste figure koja ga dri. ezlo se pomera i to me uasava. Kada se pomeri, oseam da sam se probudio, pa ipak znam da jo sanjam. Tada shvatam da je moja koa neim oklopljena - jednim oklopom koji se pomera kako se moja koa pomera. Nisam u stanju da vidim taj oklop, ali ga oseam. Moj strah tada iezava, jer mi ovaj oklop daje snagu ravnu snazi deset hiljada ljudi." Poto je Ganima uporno zurila u njega, Leto je pokuao da se povue napred, ne bi li nastavili putem prema Desikinim odajama. Ganima se oduprla. "Ta Zlatna staza mogla bi biti ni gora ni bolja od neke druge staze", ree ona. Leto obori pogled na kameni pod na kome su stajali, oseajui estinu povratka Ganiminih sumnji. "Moram to da uinim", ree on. "Alija je posednuta", ree ona. "To bi moglo i nama da se desi. Moda nam se ve i dogodilo, a da mi ne znamo za to." 45

"Ne." Zatresao je glavom i duboko je pogledao u oi. "Alija se odupirala. To je silama unutar nje dalo snagu. Vlastita snaga ju je nadvladala. Mi smo se usudili da pretraujemo iznutra, da tragamo za starim jezicima i starim znanjem. Mi smo ve amalgami onih ivota unutar nas. Mi im se ne odupiremo; mi se kreemo sa njima. To je bilo ono to sam nauio od naeg oca prole noi. To je bilo ono to sam morao da nauim." "Meni nita nije rekao od svega toga." "Ti si sluala nau majku. To je ono to smo..." "I malo je nedostajalo da propadnem." "Je li jo onako jaka u tebi?" bojazan mu je otvrdnula lice. "Jeste... ali mislim da svojom ljubavlju bdi nadamnom. Bio si izvanredan dok si je nagovarao da se povue." Ganima pomisli na odbleske linosti svoje majke unutar sebe i ree: "Naa majka sada za mene postoji u alam al-mitalu sa ostalima, ali ona je okusila plod pakla. Sada mogu da je sluam bez straha. to se tie ostalih..." "Da", ree on. "I ja sluam svog oca, ali mislim da, u stvari, sledim savet dede po kome sam dobio ime. Moda ime ide na ruku tome." "Jesi li dobio savet da ispria naoj baki o Zlatnoj stazi?" Leto je priekao da jedan posluitelj koji je nosio posluavnik u obliku kotarice sa dorukom za gospu Desiku proe pored njih. Otar miris zaina ih je zapahnuo u trenutku kad ih je posluitelj obilazio. "Ona ivi u nama i u svom vlastitom telu", ree Leto. "Ne bi bilo zgoreg da se njen savet dvaput razmotri." "to se mene tie, to ne dolazi u obzir", odbila je Ganima. "Neu ponovo da se izlaem istoj opasnosti." "Onda u ja to da uinim." "Mislila sam da smo se sloili u tome da se ona vratila Sestrinstvu." "Zacelo. Bene Geserit na poetku njenog ivotnog puta, njeno lino bie u sredini i Bene Geserit na kraju. Ali, seti se da u njenim venama, takoe, tee krv Harkonena i da je ona blia tome od nas, kao i da je iskusila jedan vid ovog unutranjeg sudelovanja koje mi posedujemo." "Veoma plitak vid", ree Ganima. "Nisi odgovorio na moje pitanje." "Mislim da neu pominjati Zlatnu stazu." "Moda ja hou." "Gani!" "Atreidski bogovi nam vie nisu potrebni! Potreban nam je prostor za malo vie ovenosti." "Zar sam to ikada odricao?" "Nisi." Duboko je uvukla vazduh i odvratila pogled sa njega. Posluitelji su gvirili iz predsoblja, shvatajui po visini glasova, da je re o raspravi, ali su bili nesposobni da razumeju prastare rei. "Moramo to da uinimo", ree on. "Ako propustimo da stupimo u akciju, moemo slobodno da se bacimo na svoje noeve." Upotrebio je slobodnjaki izraz koji je nosio znaenje: 'da prospemo nau vodu u plemensku cisternu'. Ganima ga jo jednom pogleda. Bila je primorana da se saglasi. No, oseala je da su uhvaeni u klopku lavirinta. Oboje su znali da se dan obrauna ispreio na njihovoj stazi bez obzira na to ta budu inili. Ganima je znala ovo sa sigurnou koja je bila potkrepljena injenicama skupljenim od onih ostalih ivota-seanja, ali se sada bojala snage koju je dala tim ostalim duama, koristei se injenicama iz njihovog iskustva. Vrebale su poput harpija u njoj, ti avetinjski demoni uureni u zasedi. Svi, sem njene majke, koja je u jednom trenutku imala vlast nad njenim telom i uspela da se te vlasti odrekne. Ganima je jo bila uzdrmana onom unutranjom bitkom, znajui da bi je izgubila da nije bilo Letove pomoi ubeivanja. Leto je kazao da e ih njegova Zlatna staza izvesti iz klopke. I pored titee predstave da je zadrao neto od svoje vizije za sebe, ona je svim srcem prihvatala njegovu iskrenost. Bila mu je potrebna njena plodna stvaralaka mo da bi ceo plan dobio u vrednosti. 46

"Biemo stavljeni na probu", ree on, pogaajui pravac njenih sumnji. "Ali ne sa zainima." "Moda ak i sa njima. No sigurno, u pustinji i u Ogledu Posedovanja." "Nikada nisi spomenuo Ogled Posedovanja", optuila ga je. "Je li to deo tvog sna?" Pokuao je da suvim grlom proguta pljuvaku, proklinjui sebe to je dopustio da mu ovo poslednje izleti. "Da." "Znai, biemo... posednuti?" "Ne." Razmiljala je o Ogledu - tom prastarom slobodnjakom ispitu iji je zavretak najee donosio groznu smrt. Ovaj plan je, osim toga, imao i drugih zamrenosti. On je mogao da ih dovede do ivice, ije je prekoraenje moglo da bude protiv prirode ljudskog razuma, to jest, moglo je da dovede u pitanje zdravlje tog razuma. Znajui gde joj misli krivudaju, Leto ree: "Mo privlai psihotiare. Uvek. To je ono to moramo da izbegnemo unutar nas." "Siguran si da neemo biti... posednuti?" "Neemo, ukoliko stvorimo Zlatnu stazu." Jo puna sumnje, ona ree: "Ne elim da zanesem tvoje dete, Leto." Zavrteo je glavom i suzbijajui odavanje svojih unutranjih tajni uhvatio se za kraljevski zvaninu formu prastarog jezika: "Sestro moja, volim te drae nego sebe sGma, ali ponuda mojih elja nikako nije to." "Vrlo dobro. Hajde, onda, da se vratimo na jedno drugo pitanje, pre no to se pridruimo naoj baki. No zariven u Aliju reio bi veinu naih problema." "Ako to veruje, onda veruje da smo u stanju da iziemo iz blata i ne ostavimo tragove za sobom", ree on. "Pored toga, da li je Alija ikada nekom pruila priliku?" "Kolaju prie o onom Javidu." "Je li Dankan pokazao i najmanji znak da mu rastu rogovi?" Ganima slegnu ramenima. "Jedan otrov, dva otrova." Bila je to uobiajena fraza pamenja kraljevskoj navici pravljenja spiska pratilaca prema tome koliku su opasnost predstavljali za njihovu linost, obeleje vladara na svim mestima i u svim vremenima. "Moramo da postupimo na moj nain", ree on. "Drugi nain bi mogao da bude ii." Po njenom odgovoru, prepoznao je da je konano suzbila svoje sumnje i okolinim putem dola do saglasnosti sa njegovim planom. Ovo saznanje mu nije donelo radost. Uhvatio je sebe kako posmatra vlastite ruke, pitajui se da li e se prljavtina uhvatiti po njima. 14. Ovo je bilo Muad'Dibovo delo: on je video podsvesni majdan svake individue kao nesvesnu naslagu pamenja koje ide unazad sve do prvobitne elije naeg zajednikog prapoetka. Svako od nas, rekao je on, moe da odmeri svoje rastojanje od tog zajednikog porekla. Videi to i kazivajui to, on je doneo smelu sudbonosnu odluku. Muad'Dib je sebi stavio u zadatak da genetsku memoriju upotpuni procenjivanjem onoga to dolazi. Uradivi tako, probio se kroz delove vremena, napravivi jedinstvenu stvar od prolosti i budunosti. To je bila Muad'Dibova tvorevina utelovljena u njegovom sinu i njegovoj keri. Arakiski testament od Hark al-Ada Farad'n je krupnim koracima koraao kroz vrt, dvorite kraljevske palate svog dede, posmatrajui sopstvenu senku koja se skraivala kako je sunce Saluse Sekundus prilazilo podnevu. "Mue me sumnje, Tiekanie", ree on. "Oh, ne moe se porei privlanost prestola, ali..." Duboko je uzdahnuo. "Ja imam tako mnogo interesovanja." 47

Tiekanik, jo pod utiskom divljake rasprave sa Farad'novom majkom, bacio je pogled iz prikrajka na princa, opaajui da mladievo telo vrsne sa pribliavanjem njegovog osamnaestog roendana. Kako je dan za danom prolazio u njemu je bilo sve manje Vensicijinog, a sve vie crta starog adama, koji je svoja privatna zanimanja pretpostavljao odgovornostima upravljanja kraljevinom. To ga je, naravno, na kraju kotalo prestola. Postao je previe mekan u pogledu zapovedanja. "Moraete da napravite uzbor", ree Tiekanik. "Oh, nema sumnje da e biti vremena i za neka od vaih interesovanja, ali..." Farad'n je ugrizao donju usnu. Dunost ga je obavezivala da bude ovde, ali se on oseao osujeen. Daleko bi radije otiao u stenovitu kotlinu gde su se sprovodili ogledi sa peanim pastrmkama. Tamo se sada odvijao projekt nesagledivih mogunosti: oteti monopol na zaine od Atreida i tada se svata moglo dogoditi. "Jesi li siguran da e oni blizanci biti... uklonjeni?" "Nita nije apsolutno sigurno, moj prine, ali su izgledi dobri." Farad'n slee ramenima. Muko ubistvo je ostala injenica kraljevskog ivota. Jezik je bio ispunjen tananim oznakama naina kako da se uklone vane linosti. Uz pomo samo jedne rei, mogla se napraviti razlika izmeu otrova u piu i otrova u hrani. Pretpostavljao je da e uklanjanje atreidskih blizanaca biti izvreno korienjem otrova. Ova misao mu nije prijala. Po svemu to se ulo blizanci su bili neobino zanimljiv par. "Da li bismo morali da se preselimo na Arakis?" upita Farad'n. "To je najbolje reenje; postaviti nas na taku najveeg pritiska." Izgledalo je da Farad'n izbegava neko pitanje i Tiekanik se pitao ta bi to moglo biti. "Zabrinut sam, Tiekanie", ree Farad'n ba kada su obilazili ivicu ivice i pribliavali se vodoskoku okruenom dinovskim crnim ruama. S one strane ivice moglo se uti kako batovani trickaju makazama. "Da", ree Tiekanik brzo. "Ova, ah, religija koju ti ispoveda..." "Nema nieg udnog u tome, moj prine", ree Tiekanik, nadajui se da mu je glas zadrao postojanost. "Ta religija se obraa ratniku u meni. To je odgovarajua religija za jednog Sardaukara." Ovo je, barem, bila istina. "Daaa... Ali moja majka izgleda tako zadovoljna njom." Prokleta Vensicia! pomisli Tiekanik. Uinila je svog sina sumnjiavim. "Ne tie me se ta vaa majka misli", ree Tiekanik. "ovekovo religijsko opredeljenje je njegova privatna stvar. Moda ona u tome vidi neto to bi vam moglo pomoi da se popnete na presto." "To sam i ja pomislio", ree Farad'n. Ahh, ovaj momak je prepreden! proe Tiekaniku kroz glavu. On ree: "Udubite se i sami u ovu religiju; odmah e vam postati jasno zato sam je ja izabrao." "Pa ipak, Muad'Dibove propovedi? Konano, on je bio Atreid." "Mogu jedino da kaem da su putevi gospodnji zagonetni", ree Tiekanik. "Shvatam. Kai mi, Tiek, zato si me ba sada pozvao da proetamo? Skoro je podne, a u to doba dana ti si obino na ovom ili onom mestu po nareenju moje majke." Tiekanik se zaustavio pored kamene klupe koja je gledala na vodoskok i dinovske rue ispod njega. Prskajue kapljice su ga smirivale i on zadra panju na njima dok je odgovarao: "Moj prine, uradio sam neto to se vaoj majci ne bi moda svialo." Proe mu kroz glavu: Ako poveruje u ovo, njen prokleti plan e upaliti. Tiekanik je gotovo prieljkivao da Vensicijin plan propadne. Dovesti onog prokletog Propovednika ovde. Ona je bezumna. A tek trokovi! Poto je Tiekanik due vreme ostao utei i ekajui, Farad'n ga upita: "U redu, Tiek, ta si to uradio?" "Doveo sam strunjaka za tumaenje snova", ree Tiekanik. Farad'n oinu pogledom svog pratioca. Neki meu starijim Sardaukarima koji su upranjavali igru tumaenja snova, sve vie su se uputali u to od trenutka poraza koji im je naneo taj 'Vrhovni 48

Sanjar', Muad'Dib. Negde u dubini njihovih snova, razmiljali su, moda leu put povratka do moi i slave. Tiekanik se, meutim, uvek klonio ove igre. "To ne lii na tebe, Tiek", ree Farad'n. "U tom saluaju mogu da govorim samo sa stnovita moje nove religije", ree on, obraajui se vodoskoku. Govoriti o religiji bila je, naravno, svrha zbog koje su se izloili opasnosti dovodei Propovednika ovde.. "Onda govori sa stanovita te religije", ree Farad'n. "Kako moj princ zapoveda." Okrenuo se i pogledao ovog mlaanog posednika svih snova koji su sada bili izvueni na stazu koju e kua Korino slediti. "Crkva i drava, moj prine, pa ak i nauni um i vera i jo vie od toga: napredak i tradicija - sve ovo je izmireno u Muad'Dibovim uenjima. On je uio da ne postoje nepomirljive suprotnosti izuzev u ljudskim verovanjima i, ponekad, u njihovim snovima. Budunost se otuila u prolosti, a obe su deo jedne celine." Uprkos sumnjama koje nije mogao da odagna, Farad'n je osetio da su ove rei ostavile na njega dubok utisak. Opazio je prizvuk nevoljne iskrenosti u Tiekanikovom glasu, kao da je ovaj ovek govorio nasuprot nekim unutranjim prinudama. "I zbog toga si mi doveo tog... tumaa snova?" "Da, moj prine. Moguno je da va san probija granice vremena. Ponovo zadobijate svest o vaem unutranjem biu kada shvatite Svet kao povezanu celinu. Vai snovi... pa..." "Ali ja nerado govorim o svojim snovima", usprotivio se Farad'n. "Oni su samo jedna neobinost, i nita vie od toga. Nikada nisam pretpoostavio da ti..." "Moj prine, nita to vi uradite ne moe da bude nevano." "To je vrlo laskavo, Tiek. Da li zaista veruje da taj drukan moe da dosegne u srce velikih tajni?" "Verujem, moj prine." "Onda neka se moja majka srdi do mile volje." "Primiete ga?" "Naravno - poto si ga doveo da bi rasrdio moju majku." Da li se to on meni podsmeva? pitao se Tiekanik. Zatim ree: "Moram da vas upozorim da starac nosi masku. To je jedno iksijansko sredstvo koje onima bez vida onoguava da vide uz pomo koe." "On je slep?" "Da, moj prine." "Zna li on ko sam ja?" "Rekao sam mu, moj prine." "Vrlo dobro. Poimo k njemu." "Ako bi moj princ bio voljan da ovde prieka par trenutaka, doveo bih tog oveka do vaeg prinevstva." Farad'n je pogledom preleteo vrt sa vodoskokom i nasmeio se. Mesto je, za ovu glupost, bilo dobro kao i svako drugo. "Jesi li mu priao o emu sanjam?" "Samo uopteno, moj prine. Bie mu potreban va lini iskaz." "Oh, vrlo dobro. Dovedi oveka ovamo." Farad'n je okrenuo lea, sluajui kako se Tiekanik urno udaljava. Mogao je da vidi vrh braon kapice batovana koji je radio odmah iza ivice, kao i sevanje njegovih makaza koje su se zarivale u zelenilo. Pokret je bio hipnotiki. Ova stvar sa snom je besmislica, pomisli Farad'n. Teik je pogreio to se nije posavetovao sa mnom pre no to je ovo uinio. udno da je Tiekaniku bilo potrebno da se oda religiji u njegovim godinama. A sada i ovi snovi. Upravo je zauo bat koraka koji mu se pribliavao sa lea; Tiekanikov poznati samopouzdani korak i hod oveka koji je vukao noge. Farad'n se okrenuo i netremice se zagledao u tumaa snova koji mu se primicao. Iksijanska maska bila je crna, prozrana stvar koja je pokrivala lice od ela do ispod brade. Na maski nije bilo proreza za oi. Ako je trebalo verovati iksijanskom hvalisanju, cela maska predstavljala je jedno oko. 49

Tiekanik se zaustavio na dva koraka ispred Farad'na, ali se maskirani starac pribliio na manje od jednog koraka. "Tuma snova", ree Tiekanik. Farad'n klimnu glavom. Maskirani starac se potmulo groktavo nakaljao, kao da je pokuavao da povrati neto iz stomaka. Farad'n je bio estoko svestan kiselog mirisa zaina koji je starac odavao. On se irio iz dugake sive odede koja je pokrivala njegovo telo. "Je li ta maska zaista deo tvog tela?" upita Farad'n, shvatajui da pokuava da odloi razgovor o snovima. "Dok je nosim", ree starac glasom u kome je zvealo nekakvo oporo unjkanje uz jedva nagoveten slobodnjaki naglasak. "Vi sanjate", ree on. "Priajte mi." Farad'n slee ramenima. Zato da ne? Uostalom, zbog toga je Tiekanik i doveo starca. Ili je, moda, neto drugo bilo po sredi? Sumnje obuzee Farad'na i on zapita: "Jesi li ti zaista strunjak za tumaenje snova?" "Doao sam da protumaim vae snove, moni gospodaru." Ponovo je Farad'n slegao ramenima. Ova maskirana prilika inila ga je nervoznim i on potrai pogledom Tiekanika koji je i dalje stajao tamo gde se zaustavio, prekrtenih ruku i oiju uprtih u vodoskok. "Vi sanjate, dakle", navaljivao je starac. Farad'n je duboko uzdahnuo i poeo da pripoveda san. Kada se potpuno uneo u njega postalo mu je lako da pria. Govorio je o vodi koja se penje iz vrela, o svetovima koji su kao atomi igrali u njegovoj glavi, o zmiji koja se pretvarala u peanog crva i rasprskavala u oblak praine. Prianje o zmiji, na njegovo iznenaenje, zahtevalo je vie napora. Nekakav uasan otpor ga je sputavao i izazivao bes u njemu dok je govorio o tome. Kada je Farad'n na kraju uutao, starac je ostao nepomian. Crna, prozirna maska se pomerala u skladu sa njegovim disanjem. Farad'n je iekivao. Tiina se produavala. Najzad Farad'n ree: "Zar nee da protumai moj san?" "Protumaio sam ga", ree on, glasom koji kao da je dolazio iz velike udaljenosti. "Dakle?" Farad'n zau ciktanje u sopstvenom glasu, to je govorilo o napetosti koju je san proizveo. Starac je i dalje neosetljivo utao. "Reci mi, onda!" Ton njegovog glasa jasno je izraavao bes. "Rekao sam vam da sam ga protumaio", odgovori starac. "Nismo se dogovorili da vam saoptim svoje tumaenje." Ovo poslednje je kosnulo ak i Tiekanika ije se ruke spustie niz bokove u dve stisnute pesnice. "ta?" dreknu on. "Nisam rekao da u otkriti svoje tumaenje", ree starac. "eli li da ti jo platimo?" upita Farad'n. "Nisam traio da mi se plati kada su me dovodili ovamo." Izvestan hladan ponos u odgovoru razmekao je Farad'novu ljutnju. Ovaj starac je, u svakom sluaju, bio hrabar ovek. Morao je znati da je iz neposlunosti mogla da usledi smrt. "Dopustite mi, moj prine", ree Tiekanek, ba kad je Farad'n zaustio neto da kae. Zatim nastavi: "Hoe li nam rei zato ne eli da otkrije svoje tumaenje?" "Da, moji gospodari. San mi kae da ne bi bilo svrhe objanjavati ove stvari." Farad'n nije bio u stanju da se uzdri. "Hoe li da kae da ja ve znam znaenje svog sna?" "Moda je i tako, moj gospodaru, ali sutina nije u tome." Tiekanik se pomakao i stao neposredno uz Farad'na. Obojica su zurila u starca. "Izjasni se", ree Tiekanik. "Dosta", ree Farad'n.

50

"Kada bih govorio o ovom snu, istraivao takve stvari kao to su voda i praina, zmije i crvi, analizirao atome koji igraju u vaoj glavi kao to to ine i u mojoj... ahh, moni gospodaru, moje rei bi vas samo zbunile i vi biste se i dalje bavili nesporazumima." "Boji li se da bi me tvoje rei mogle razljutiti", ree Farad'n. "Moj gospodaru! Pa vi ste ve ljuti." "Moda nema poverenja u nas?" upitao je Tiekanik. "Ovo je sasvim blizu istine, moj gospodaru. Nemam poverenja ni u jednog od vas iz prostog razloga to vi nemate poverenja u same sebe." "Hoda po samom rubu provalije", ree Tiekanik. "Ljudi su gubili glave i zbog manje uvredljivog ponaanja od ovog tvog." Farad'n klimnu glavom i dodade: "Ne izazivaj nau srdbu." "Fatalne posledice srdbe Korina su dobro znane, moj gospodaru Saluse Sekundus", ree starac. Tiekanik poloi, pokretom koji spreava, aku na Farad'novu ruku pitajui: "Pokuava li da nas natera da te ubijemo?" Farad'n kome tako neto nije palo na pamet, sada kada je shvatio ta bi ovakvo ponaanje moglo da znai oseti kako mu telom struji hladna jeza. Da li je ovaj starac koji je sebe nazivao Propovednikom... da li je on bio neto vie od onoga to se na prvi pogled inilo? Kakve bi mogle da budu posledice njegove smrti? Velikomuenici su mogli da budu opasni proizvodi. "Sumnjam da ete me ubiti pa ma ta rekao", ree Propovednik. "Mislim da vi, Baare, znate moju vrednost, a evo i va princ sada nasluuje." "Bezuslovno odbija da protumai njegov san?" upita Tiekanik. "Ja ga jesam protumaio." "I nee da otkrije ono to si video u njemu?" "Da li me osuujete zbog toga, moj gospodaru?" "Od kakve koristi moe da mi bude?" upita Farad'n. Propovednik isprui svoju desnu ruku. "Dovoljno je da mahnem ovom rukom i Dankan Ajdaho e doi k meni i pokoriti mi se." "Kakvo je sad to prazno hvalisanje?" upita Farad'n. Ali Tiekanik zavrte glavom, priseajui se svoje rasprave sa Vensicijom. On ree: "Moj prine, to bi moglo biti istinito. Ovaj Propovednik ima mnogo sledenika na Dini." "Zato mi nisi rekao da je on sa tog mesta?" upita Farad'n. Pre nego to je Tiekanik mogao da odgovori, Propovednik oslovi Farad'na: "Moj gospodaru, ne smete da oseate krivicu zbog Arakisa. Vi ste samo proizvod svog vremena. Na to ovek uvek moe da se pozove kada ga njegove krivice skole." "Krivice!" Farad'n je bio izvan sebe od besa. Propovednik samo slee ramenima. udnovato, ovo je prevelo Farad'na iz besa u veselost. Nasmejao se, zabacio glavu izazvavi Tiekanikov zaprepaen pogled. Zatim ree: "Svia mi se, Propovednie." "Poastvovan sam, prine", ree starac. Priguujui kikot, Farad'n ree: "Pronai emo ti stan ovde na dvoru. Bie moj zvanini tuma snova - ak iako mi nikada ne pokloni nijednu re tumaenja. Moe da mi daje savete u vezi sa Dinom. To mesto budi u meni veliku radoznalost." "To nije ostvarljivo, prine." Plima srdbe poela je da se vraa. Farad'n je zurio u crnu masku. "A, zato nije, reci mi, molim te?" "Moj prine", umea se Tiekanik, ponovo dotaknuvi Farad'novu ruku. "U emu je stvar, Tiek?" "Doveli smo ga ovamo pod uslovima ugovora sa Esnafom. On treba da se vrati na Dinu." "Arakis me zove natrag", ree Propovednik. "Ko te poziva?" upitao je Farad'n. "Sila vea od vae, prine." 51

Farad'n ustremi jedan ispitivaki pogled prema Tiekaniku. "Je li ovo atreidski pijun?" "Malo verovatno, moj prine. Alija je ucenila njegovu glavu." "Ako to nisu Atreidi, ko te onda poziva?" upita Farad'n ponovo se okreui Propovedniku. "Jedna sila vea od atreidske." Farad'n se isceri. Ovo je ipak bila samo mistina besmislica. Kako je ovakva kojetarija mogla da obmane Tieka? Ovog Propovednika je zvao - najverovatnije neki san. Od kakvog su znaaja bili snovi? "To je bilo traenje vremena, Tiek", ree Farad'n. "Zato si me podvrgao ovoj... ovoj farsi?" "Ulog je bio veliki, moj prine", ree Tiekanik. "Ovaj tuma snova mi je obeao da e nam pomoi da Dankana Ajdahoa uinimo agentom kue Korino. Sve to je traio za uzvrat bilo je da se sretne sa vama i protumai va san." U sebi Tiekanik dodade: Ili je bar tako rekao Vensiciji! Nove sumnje spopadoe Baara. "Zato ti je moj san toliko vaan, stare?" upita Farad'n. "Va san mi kae da se veliki dogaaji kreu ka svom loginom zavretku", ree Propovednik. "Moram da pourim sa povratkom." Sprdajui se, Farad'n ree: "Dakle, ostae nedokuiv, uskraujui mi savet." "Savet je, prine, opasna roba. No, ja u se ipak usuditi da vam iznesem nekoliko rei koje moete da shvatite kao savet, ili na bilo koji drugi nain koji vam se dopada." "Svakako", ree Farad'n. Propovednik postavi svoje maskirano nepokretno lice tik ispred Farad'na. "Vlade mogu da se diu i padaju iz razloga koji izgledaju beznaajni, prine. Kakve sitne zgode! Svaa izmeu dve ene... pravac u kome duva vetar odreenog dana... kijanje, kaalj, duina odee ili sluajan sudar estice peska i dvorjaninovog oka. Nisu uvek uzvieni interesi ministara Carevine ono to upravlja pravcima istorije, niti je to neophodno inodejstvovanje svetenika koje pokreu boje ruke." Farad'n se oseti duboko dirnut ovim reima, no nije bio kadar da objasni svoje oseanje. Tiekanik se, meutim, usredsredio na jednu reenicu. Zbog ega je ovaj Propovednik pomenuo odeu? Tiekanikov um se zadrao na carskoj nonji koja je bila otpremljena atreidskim blizancima, a koju su tigrovi bili uvebani da napadaju. Da li je starac iskazao lukavo upozorenje? Koliko je mnogo znao? "Gde je tu savet?" upita Farad'n. "Ako elite da uspete", ree Propovednik, "morate da dovedete svoju strategiju do take primenjivosti. Gde se primenjuje strategija? Na naroitom mestu i sa naroitim ljudima na umu. Ali, ak i sa najveom brigom o sitnicama izmai e vam neki maleni detalj kome se ne pridaje znaaj, a koji je u vezi sa celinom. Da li ste u stanju, prine, da vau strategiju svedete na ambicije supruge jednog regionalnog vladara?" Tiekanik ga prekide, ledenim glasom: "to si se tako zaokupio strategijom, Propovednie? ta je to to eka mog princa?" "Njega navode da prieljkuje presto", ree Propovednik. "elim mu svaku sreu, ali e mu biti potrebno mnogo vie od sree." "Ovo su pogibeljne rei", ree Farad'n. "Kako se usuuje da izgovori takve rei?" "Ambicija eli da ostane neuznemirena injenicama stvarnosti", ree Propovednik. "Usuujem se da izgovorim ovakve rei jer se nalazite na raskrsnici. Mogli biste da postanete izvanredan ovek. Ali sada ste okrueni onima kojima nije potrebno moralno opravdanje za postupke, savetnicima koji su strateki usmereni. Vi ste mladi, jaki i izdrljivi, ali vam nedostaje odreena via obuka kroz koju bi se va karakter razvio. Ovo je alosno s obzirom na to da imate slabosti koje sam vam opisao." "ta hoe da kae?" nagrnu Tiekanik. "Pazi ta govori", ree Farad'n. "Koja je to slabost?" "Vi nemate predstavu kojoj vrsti drutva biste dali prvenstvo", ree Propovednik. "Vi ne vodite rauna o nadama vaih potinjenih. ak i slika Carstva za kojom teite jedva da ima neki obris u vaim zamislima." Okrenuo je svoje maskirano lice prema Tiekaniku. "Vae oko je okrenuto prema vlasti, a ne njenoj otroumnoj upotrebi i njenim opasnostima. Vaa budunost je, stoga, 52

ispunjena oiglednim nepoznanicama: svadljivim enama, kaljevima i vetrovitim danima. Kako da stvorite jednu epohu kad ne moete da vidite svaku pojedinost? Va ilavi mozak vam tu nee biti od koristi. Eto gde ste slabi." Farad'n je dugo prouavao starca, pitajui se kakvi su to dublji izvori koji poraaju ovakve misli, zasnovane na ovako sumnjivim pojmovima. Moralnost! Drutveni ciljevi! To su bili mitovi kojima se potkrepljivala vera tokom uzlaznog kretanja evolucije. Tiekanik ree: "Dosta je bilo rei. ta emo sa dogovorenom cenom, Propovednie?" "Dankan Ajdaho je va", ree Propovednik. "Koristite ga paljivo. On je dragulj neprocenjive vrednosti." "Oh, njemu smo namenili prikladan zadatak", ree Tiekanik. Pogledao je u Farad'na. "S vaim doputenjem, moj prine?" "Poalji ga da se spakuje pre nego to promeni miljenje", ree Farad'n. Zatim, sevajui oima na Tiekanika ree: "Ne svia mi se nain na koji si se posluio mnome, Tiek!" "Oprostite mu, prine", ree Propovednik. "Va verni Baar je ispunio boju volju, iako bez svog znanja." Klanjajui se, Propovednik se udalji, a Tiekanik pohita da ga isprati. Farad'n je, posmatrajui prilike koje su odlazile, razmiljao: Moram da prouim ovu religiju uz koju je Tiek pristao. alosno se nasmejao. I to je tuma snova! Ali ta mari? Moj san ionako nije bio vana stvar. 15. I on imae viziju oklopa. Oklop nije bio njegova vlastita koa; bio je vri od plastinog elika. Nita nije moglo da probije njegov oklop - ni no, ni otrov, ni pesak, ni pustinjska praina i njena arka vrelina. U desnoj ruci imao je silu kojom je bio u stanju da podigne Koriolske bure, uzdrma zemlju i pretvori je u nita. Njegove oi su bile prikovane na Zlatnu stazu, a u levoj ruci mu se nalazilo ezlo apsolutne vlasti. A iza Zlatne staze njegove oi bile su uprte u venost koja je, znao je, bila hrana njegovoj dui i njegovom venom telu. Heigija, san mog brata iz Ganimine knjige "Za mene bi bilo bolje da nikada ne postanem car", ree Leto. "Oh, ne elim da kaem da sam nainio oevu greku i zavirio u budunost uz pomo zainske kugle. Ovo to sam rekao proizilazi iz sebiluka. Mojoj sestri i meni je oajniki potrebno doba slobode u kome bismo nauili kako da ivimo sa onim to jesmo." Uutao je, ispitivaki posmatrajui gospu Desiku. Izgovorio je svoj deo ba kako su se on i Ganima dogovorili. ta bi sada njihova baka mogla da odgovori? Desika je prouavala svog unuka u slaboj svetlosti sjajnih kugli koje su osvetljavale njene odaje u Sie Tabru. Jo je bilo rano jutro drugog dana njenog boravka ovde i tek to je bila primila uznemiravajuu vest da su blizanci proveli no u bdenju izvan siea. ta su radili? Nije spavala dobro i oseala je zlovolju zamora to je znailo da je spala sa onog hiper nivoa koji ju je proneo kroz sve nezaobilazne nevolje poev od one presudne predstave na kosmodromu. Ovo je bio sie njenih nonih mora - ali napolju nije bila pustinja koju je ona pamtila. Odakle je sve ovo cvee dospelo ovamo? ak je i vazduh oko nje bio previe vlaan. Disciplina u pogledu psutinjskih odela bila je labava meu mladima. "ta si to ti, dete, kada ti je potrebno vreme da spozna sebe?" upita ona. Blago je zavrteo glavom, svestan da e ovakav gest odraslog oveka udno izgledati na dejem telu. No, imao je na umu da ovu enu mora da izbaci iz ravnotee. "Pre svega, ja nisam dete. Oh..." Postavio je ruku na prsa. "Ovo jeste deje telo; nema nikakve sumnje u to. Ali ja nisam dete." Desika se ujela za gornju usnu zanemarujui injenicu da ju je to odavalo. Njen Vojvoda, ve toliko godina sahranjen na ovoj ukletoj planeti, uvek joj se smejao u ovakvoj prilici. 'Tvoj jedan

jedini razuzdan odgovor', kako je zvao ovo grickanje usne. 'Kae mi da si uzrujana, i ja moram da poljubim te usne da bih umirio njihovo drhtanje.' A sada ju je ovaj unuk koji je nosio ime njenog Vojvode, jednostavno se nasmejavi i rekavi: "Uzrujana si i vidim to po podrhtavanju tvojih usana", do te mere prenerazio da je nastala tiina u kojoj su se mogli uti otkucaji srca. Bila je potrebna najjaa disciplina njene benegeseritske obuke da povrati izgled spokojstva. Iscedila je: "Da li mi se ruga?" "Da se rugam tebi? Nikada. Ali moram da ti objasnim koliko mnogo se razlikujemo. Dozvoli mi da te podsetim na onu sieku orgiju pre mnogo godina kada ti je Stara asna Majka predala svoje ivote i svoja pamenja. Dovela je sebe u sklad sa tobom i podarila ti onaj... onaj dugaki venac kobasica, u kome je svaka predstavljala jednu linost. Jo si njihov vlasnik. Stoga zna poneto od onoga to Ganima i ja doivljavamo." "A Alija?" upita Desika, kuajui ga. "Zar nisi o tome razgovarala sa Gani?" "Hou da razgovaram o tome sa tobom." "Vrlo dobro. Alija je poricala ono to je bila i postala je ono ega se najvie plaila. Unutranja prolost se ne da progutati nesvesno. To je opasan postupak za bilo koje ljudsko bie, a za nas koji smo roeni kao oformljene linosti, gore je od same smrti. I to je sve to elim da kaem o Aliji." "Dakle, nisi dete", ree Desika. "Star sam milione godina. To zahteva prilagoavanja kakva ljudska bia nikada ranije nisu bila pozvana da izvre." Desika klimnu glavom, sada ve smirenija, ali ipak daleko predostronija nego prilikom susreta sa Ganimom. A gde je Ganima? Zato je Leto doao sam? "Pa, bako", ree on, "jesmo li mi izrodi ili nada Atreida?" Desika je prenebregnula ovo pitanje. "Gde ti je sestra?" "Skree Alijinu panju kako bismo mogli na miru da razgovaramo. To je neophodno. Ali Ganima ti ne bi rekla nita vie od onoga to sam ti ja rekao. Zar to jue nisi opazila?" "Ono to sam jue zapazila, to je moja privatna stvar. Zato blebee o Izrodstvu?" "Blebeem? Ne zamaraj me sa svojim benegeseritskim frazama, bako. Vratiu ti ih natrag, re za re, ravno iz tvog sopstvenog pamenja. Potrebno mi je vie od podrhtavanja tvojih usana." Desika je zavrtela glavom oseajui hladnou ove... linosti, koja je u svojim venama nosila i njenu krv. Sredstva koja su mu stajala na raspolaganju obeshrabrivala su je. Pokuavajui da se suprotstavi njegovom tonu, ona upita: "ta ti zna o mojim namerama?" Nanjuio je opasnost. "Ne mora da se pita da li sam napravio greku koju je moj otac uinio ili ne. Nisam gledao izvan naeg vremenskog vrta - barem ne sa ciljem da neto pronaem. Treba odustati od apsolutnog znanja budunosti u ime onih trenutaka dFja vu koje svako ljudsko bie moe da iskusi. Poznata mi je zamka predvianja. ivot mog oca mi otkriva ta o tome treba da znam. Ne, bako: apsolutno znati budunost znai neizostavno upasti u klopku te budunosti. To slama vreme. Sadanjost postaje budunost. Meni je potrebno vie slobode od toga." Desika je osetila kako joj se jezik mrda oznaujui neizgovorene rei. Kako bi mu odgovorila neto to ve nije znao. Ovo je bilo udovino! On je ja! On je moj ljubljeni Leto! Ta misao ju je potresla. Za trenutak se zapitala da li bi deja obrazina mogla da spadne i da se ukau druge crte i vaskrsnu... Ne! Leto, koji je bio oborio glavu, sada podie oi da je osmotri. Najposle, s njom se moglo izii na kraj. On ree: "Kada razmilja o predvianju, to je nadam se retko, ti se, verovatno ne razlikuje od ostalih ljudi. Veina zamilja kako bi bilo lepo znati sutranje cene kitove koe. Ili da li e neki Harkonen jo jednom vladati na svojoj Giedi Primi? Ali, naravno, mi, i bez predvianja, poznajemo Harkonene, zar ne, bako?" Odbila je da se uhvati na ponueni mamac. On je, svakako, morao da zna za prokletu harkonensku krv u svojoj liniji predaka.

53

54

"Ko je jedan Harkonen?" upita on, podbadajui. "Ko je Zver Raban? Bilo ko od nas, a? Ali ja sam se udaljio od predmeta. Re je o narodnom mitu o predvianju: apsolutno znati budunost! Sve o njoj! Kakva bogatstva bi se mogla zaraditi - i izgubiti - na osnovu ovakvog apsolutnog znanja, a? Svetina veruje u to. Oni veruju da ako je malo pare dobro, ostalo mora da bude jo i bolje. Kakva divota! A ako bi se bilo kome od njih uruio potpun scenario njegovog ivota, uvek isti dijalog do trenutka njegove smrti - ali bi to bio paklen poklon. Kakva preispoljna amotinja! Svakog trenutka ivljenja on bi ponavljao ono to je apsolutno znao. Bez odstupanja. Mogao bi da predvidi svaki odgovor, svaku izjavu - iznova i iznova i iznova i iznova i iznova i..." Leto je zavrteo glavom. "Neznanje ima svojih prednosti. Vaseljena iznenaenja je ono za ta se ja molim!" Beseda je bila dugaka i sluajui je Desika nije mogla da se naudi tome koliko su njegov nain dranja i govorenja predstavljali odjek njegovog oca - njenog izgubljenog sina. Isto je vailo i za ideje: ovo su bile misli koje bi pristajale Polu. "Podsea me na tvog oca", ree ona. "Da li ti to smeta?" "Na izvestan nain, ali me umiruje saznanje da on nastavlja da ivi u tebi." "Kako malo shvata nain na koji on nastavlja da ivi u meni." Desika je procenila da ton njegovog glasa, iako jednolian, naprosto vrca od gorine. Podigla je bradu i pogledala ga ravno u oi. "Ili kako tvoj Vojvoda ivi u meni", ree Leto. "Bako, Ganima je ti! Ona je ti u takvoj meri da ne postoji ni jedna jedina tajna koja je njoj nepoznata u tvom ivotu sve do trenutka kada si rodila naeg oca. A ja! Kakav sam samo katalog zabeleenih krvnih srodnika ja. Ima trenutaka kad to postaje nepodnoljivo. Dola si ovde da donese sud o nama? Dola si ovde da donese sud o Aliji? Bolje bi bilo da mi donesemo sud o tebi!" Desika je u sebi traila odgovor ali ga nije nalazila. ta on to pokuava? Zato podvlai svoju razliitost? Da li je traio da bude odbaen? Da li je dospeo u Alijino stanje - Izrodstvo? "To te uznemirava?" ree on. "Uznemirava me." Slegla je ramenima priznajui. "Da, uznemirava me - a iz razloga koji su ti potpuno poznati. Sigurna sam da si kritiki ispitao moju Bene Geserit obuku. Ganima to ne krije. Znam da je i Alija to... uinila. Ti zna kakve su posledice tvoje razliitosti?" Upiljio se u nju sa estinom koja je obespokojavala. "Posluili smo se istim metodom u odnosu na tebe", ree on glasom u kome se oseao prizvuk njene vlastite zamorenosti. "Podrhtavanje tvojih usana nam je isto tako dobro poznato kao to je bilo i tvom ljubljenom. Svaki izliv nenosti koji ti je Vojvoda u spavaoj sobi proaptao u stanju smo, po volji, da prizovemo. Ti, nema sumnje, sve ovo intelektualno shvata. Ali, moram da te upozorim da intelektualno shvatanje nije dovoljno. Ako jedno od nas postane Izrod - ti bi, takoe, mogla da se nae u ulozi vinovnika unutar nas! Ili moj otac... ili majka! Tvoj Vojvoda! Bilo ko od vas mogao bi da nas posedne - stanje bi bilo isto." Desika je osetila kako joj neto plamti u grudima, a oi vlae. "Leto...", procedi, uspevi napokon da savlada unutranji otpor i izgovori ovo ime. Otkrila je da je bol manji nego to je zamiljala i prisilila je sebe da nastavi. "ta to eli od mene?" "Pouio bih svoju baku." "Pouio me emu?" "Prole noi, Gani i ja smo igrali uloge majke i oca gotovo do same propasti, ali smo pri tom mnogo nauili. Postoje stvari koje mogu da se saznaju, kada se postigne svest o uslovima. Mogue je predvideti postupke. Alija, recimo... Bezmalo je izvesno da kroji planove kako da te smakne." Desika ustrepta, zaprepaena ovako naglom optubom. Znala je ovaj trik, jer ga je i sama mnogo puta upotrebila: postaviti neku osobu na jedan kolosek rasuivanja, a onda ubaciti uzbuujuu injenicu sa nekog drugog koloseka. Povratila se resko udahnuvi vazduh. "Poznato mi je ta Alija ini... ta jeste, ali..." "Bako, saaljevaj je. Poslui se ne samo srcem ve i inteligencijom. Ranije ti je to uspevalo. Ti predstavlja pretnju, a Alija eli Carstvo samo za sebe - barem ono to je postala tako eli." 55

"Kako da budem sigurna da ovo nisu rei jo jednog Izroda?" Slegnuo je ramenima. "Evo primera gde tvoje srce dolazi do izraaja. Gani i ja znamo kako je ona poklekla. Nije lako prilagoditi se graji onog unutranjeg mnotva. Suzbija li njihova ega, vraae se u roju svaki put kad prizove neko pamenje. Jednog dana..." Ovlaio je pljuvakom osueno grlo. "...neki snaan pojedinac iz tog unutranjeg jata odluuje da je dolo vreme da preuzme deo vlasti nad telom." "I ne postoji nita to bi se dalo uiniti?" Postavila je ovo pitanje iako se pribojavala odgovora. "Verujemo da postoji neto... da. Mi ne moemo da podlegnemo zainu; to je glavno. A ne smemo potpuno da potisnemo prolost. Moramo da je upotrebimo, da od nje napravimo amalgam. Na kraju emo sve njih da smeamo u nama. Neemo vie biti ono to smo prvobitno bili - ali neemo biti posednuti." "Spomenuo si zaveru protiv mene." "To je oigledno. Vensicija je astoljubiva u ime svog sina. Alija je astoljubiva sebe radi, i..." "Alija i Farad'n?" "Nita ne ukazuje na to", ree on. "Ali Alija i Vensicija u ovom trenutku jure paralelnim stazama. Vensicijina sestra ivi u Alijinoj kui. ta je prostije od poruke za..." "Zna li za takvu poruku?" "Ba kao da sam je video i proitao svaku re." "Ali ti nisi video takvu poruku?" "Nije nuno. Dovoljno mi je da znam da su Atreidi svi skupa ovde na Arakisu. Sva voda u jednoj cisterni." Napravio je krug rukom, opisujui planetu. "Kua Korino se ne bi usudila da nas ovde napadne!" "Alija bi izvukla korist, ukoliko bi oni to uinili." Podsmeh koji se osetila u njegovom glasu razdraio ju je. "Ne elim da mi unuk bude zatitnik!" ree ona. "Onda, do avola, eno, prestani da misli o meni kao o svom unuku! Shvati me kao tvog Vojvodu Letoa!" Ton, izraz lica, pa ak i odsean pokret ruke, bili su toj meri istovetni da je ona namah umukla sasvim pometena. Suvim glasom, koji kao da je dolazio iz velike udaljenosti, Leto ree: "Pokuao sam da te pripremim. Dopusti mi, barem, to." "Zato bi me Alija smakla?" "Da baci ljagu na kuu Korino, naravno." "Ne mogu da poverujem u to. ak i za nju tako neto... bilo bi udovino! Suvie opasno! Kako bi mogla da uradi to bez... Ne mogu da verujem!" "Kada se dogodi, poverovae. Ah, bako, Gani i ja treba samo da prislunemo na unutranji svet i ve znamo. To je jednostavna samozatita. Kako bismo, inae, mogli makar i da nagaamo greke koje se ine u naoj okolini?" "Nimalo ne prihvatam da je to smaknue deo Alijinog..." "Blagi bogovi! Kako jedna Bene Geserit moe da bude ovako glupa? Vaskoliko Carstvo nasluuje zato si dola ovamo. Vensicijini agenti za propagandu potpuno su spremni da ti srue ugled. Alija ne sme da eka da se to dogodi. Ako te raskrinkaju, kua Atreida bi mogla da pretrpi smrtan udarac." "ta to celo Carstvo nasluuje?" Svaka re je bila odmerena da deluje to hladnije, poto je znala da nikakvim lukavstvom Glasa nije u stanju da pokoleba ovo nedete. "Gospa Desika je namislila da ukrsti ovo dvoje blizanaca!" ree on razdraeno. "Sestrinstvo tako eli. Incest!" Ona ustrepta. "Zlonamerne glasine." Progutala je pljuvaku. "Bene Geserit nee dopustiti da ovakve glasine kolaju Carstvom. Jo posedujemo izvestan uticaj. Zapamti to."

56

"Glasine? Ma kakve glasine? Siguran sam da niste krili da polaete pravo na sparivanje nas dvoje." Odmahnula je glavom ba kad je zaustila da kae neto. "Nema smisla da porie. Neka samo iziemo iz puberteta ivei u istom domu, uz tvoje prisustvo u tom domu i tvoj uticaj nee morati da bude vei od onog koji bi imala krpa zavitlana u lice nekog peanog crva." "Da li nas zaista smatra za takve preispoljne budale?" upita Desika. "Ba tako. Tvoje Sestrinstvo nije nita drugo do buljuk prokletih, budalastih starica koje ne vide nita izvan svog dragocenog uzgojnog programa! Gani i ja znamo odakle dolazi sila njihove poluge. Misli li ti da smo glupaci?" "Sila poluge?" "Oni znaju da si ti Harkonen! To postoji u njihovoj arhivi uzgojnog programa: Desika od majke Tanidije Nerus i oca barona Vladimira Harkonena. Ako bi se taj podatak sluajno obelodanio, nala bi se do zuba u..." "Misli li da bi se Sestrinstvo spustilo do ucene?" "Ja znam da bi. Oh, oni su to uvili u slatku oblandu. Naloili su ti da ispita glasine koje krue o tvojoj keri. Pothranili su tvoju radoznalost i tvoje strahove. Probudili su tvoje oseanje odgovornosti i naveli te da se osea krivom zbog povratka na Kaladan. Uz sve to pruili su ti priliku da spase svoje unuke." Jedino to je Desika mogla, bilo je da, bez rei, zuri u njega. inilo se kao da je prislukivao burne sastanke sa Upravnicama Sestrinstva. Osetila je da su je njegove rei potinile i sada je bila spremna da prihvati mogunost da je govorio istinu kada je rekao da Alija smilja smaknue. "Shvata, bako, meni predstoji teka odluka", ree on. "Da li da sledim mistiku Atreida? Da li da ivim za svoja opredeljenja... i dam ivot za njih? Ili da izaberem sasvim drugi put - onaj koji bi mi omoguio da ivim hiljade godina?" Desika se nevoljno priseala. Ove rei, izgovorene tako lako, dotakle su jednu temu koju je Bene Geserit uinio gotovo nezamislivom. Mnoge asne Majke su mogle da izaberu taj put... ili bar da pokuaju. Upravljanje unutranjom hemijom stajalo je na raspolaganju posveenicama Sestrinstva. Ali ako bi jedna to uinila, pre ili kasnije sve bi krenule istim putem. Bilo bi nemogue prikriti toliki broj ena koje ne stare. Sasvim sigurno su znale da bi ih taj put odveo u propast. Kratkoveno oveanstvo bi se okrenulo protiv njih. Ne - to je bilo nezamislivo. "Ne dopada mi se pravac tvojih misli", ree ona. "Ti ne razume moje misli", odvrati on. "Gani i ja..." Zavrteo je glavom. "Alija je bila na domak toga, ali ga je odbacila." "Jesi li siguran u to? Ja sam ve poslala vest Sestrinstvu da Alija upranjava nezamislivo. Pogledaj je. Nije ostarila ni dan otkada sam je poslednji put..." "Oh, to!" Odbacio je vrednost benegeseritske telesne ravnotee, odmahnuvi rukom. "Ja govorim o neem drugom - savrenstvu bitisanja koje je daleko izvan onoga to su ljudska bia ikada dostigla." Desika je utala kao zalivena, preneraena lakoom kojom je od nje iznudio otkrie. On je, sasvim izvesno, znao da je takva poruka predstavljala smrtnu presudu za Aliju. I bez obzira na to to je zamenio rei, ono o emu je govorio nije moglo biti nita drugo do isti prestup. Zar nije znao za opasnost koju njegove rei sadre? "Mora da mi razjasni", ree ona napokon. "Kako?" zapitao je. "Ako ne shvata da Vreme nije ono to se priinjava, nema smisla ni da ponem da objanjavam. Moj otac je to nasluivao. Dospeo je do samog ruba ostvarenja, ali je odstupio. Sada je red na Gani i mene." "Neizostavno zahtevam da mi objasni", ree Desika, dodirnuvi otrovnu iglu koju je drala ispod prevoja svoje haljine. Bio je to gom dabar, u toj meri smrtonosan da je i najmanji ubod ubijao u roku od nekoliko sekundi. Proe joj kroz svest: Upozorili su me da u morati moda da ga upotrebim. Od ove pomisli miii njene ruke stadoe talasavo da podrhtavaju i ona oseti zahvalnost prema odei koja je to skrila. "Vrlo dobro", uzdahnu on. "Prvo, u pogledu na vreme: nema razlike izmeu deset hiljada godina i jedne godine; nema razlike izmeu sto hiljada godina i jednog otkucaja srca. Nema razlike. 57

To je prva istina o vremenu. A druga istina: cela vaseljena sa svim svojim svekolikim vremenom postoji u meni." "Kakve su to besmislice?" upita ona zaueno. "Vidi? Ne shvata. Kad je tako pokuau da ti objasnim na drugi nain." Podigao je desnu ruku radi oiglednog predstavljanja i poeo da je pomera, govorei u isto vreme. "Idemo napred, vraamo se nazad." "Te rei nita ne objanjavaju!" "To je tano", ree on. "Postoje stvari koje rei ne mogu da objasne. Mora da ih doivi bez rei. Ali ti nisi pripremljena za jedan takav poduhvat, ba kao to me sad gleda, a ne vidi me." "Ali... Ja gledam pravo u tebe. Naravno da te vidim!" Zurila je u njega. U njegovim reima se ogledalo znanje Zensuni Kodeksa kojem su je poduavali u kolama Bene Geserita: igra rei koja ima za cilj da pomuti neije razumevanje filozofije. "Neke stvari se deavaju izvan tvoje vlasti", ree on. "Na koji nain to objanjava tu... tu savrenost koja je tako daleko izvan iskustva drugih ljudi?" Klimnuo je glavom. "Ako neko odgodi starost ili as smrti korienjem melana ili podeavanjem telesne ravnotee ega se vi Bene Geserite, s pravom, plaite, takvo odgaanje donosi samo privid vlasti nad samim sobom. Bilo da neko brzo hoda kroz sie ili polagano, on prolazi sie. A odgovarajui protok vremena je stvar unutranjeg iskustva." "Zato se poigrava reima na ovaj nain? Otrila sam zube mudrosti na takvim besmislicama mnogo pre no to je ak i tvoj otac bio roen." "Ali su ti samo zubi narasli", ree on. "Rei! Rei!" "Ahh, veoma si blizu!" "Hah!" "Bako?" "Da?" Zadugo nije pustio glasa od sebe. Najzad ree: "Vidi? Jo si u stanju da se odazove." Nasmejao joj se. "Ali nisi u stanju da vidi dalje od senki. Ja sam ovde." Ponovo se nasmejao. "Moj otac je doao sasvim blizu toga. Kada je iveo, iveo je, ali kada je umirao, nije uspeo da umre." "ta to govori?" "Pokai mi njegov le!" "Misli li da ovaj Propovednik..." "Mogue, ali ak i da je tako, to nije njegov le." "Nita nisi objasnio", ree ona prekorno. "Ba kao to sam ti nagovestio u poetku." "Pa zato..." "Pitala si me. Moralo je da ti se dG do znanja. A sada da se vratimo na Aliju i njen plan o smaknuu za..." "Smera li da se bavi nezamislivim?" upita ona, drei otrovni gom dabar na gotovs ispod haljine. "Hoe li ti biti njen delat?" upitao je varljivo blagim glasom. Uperio je prst prema ruci ispod tkanine. "Misli li da e ti dopustiti da upotrebi to? Ili, moda, misli da u ti ja dopustiti da to upotrebi?" Desiki je zastala knedla u grlu. "U odgovoru na tvoje pitanje", ree on, "velim ti da ne smeram da se bavim nezamislivim. Toliko glup nisam. Ali me ti zaprepauje. Usuuje se da presuuje Aliji. Naravno, ona je pogazila divnu benegeseritsku zapovest! A ta si oekivala? Otila si od nje, ostavivi je ovde kao kraljicu u svakom pogledu osim po imenu. Sva ta vlast! A ti si pobegla natrag na Kaladan da vida svoje rane u Gurnijevom naruju. Lepo bogami. Ali, ko si ti da donosi presudu Aliji?" "Sluaj ti, neu dozv..."

58

"Oh, umukni!" odvratio je pogled sa nje uz gaenje. No, njegove rei bile su izgovorene na onaj poseban benegeseritski nain - gospodareim Glasom. Bila je uutkana kao da ju je neko rukom pljesnio po ustima. Pomislila je: Ko bi bolje umeo da me pogodi Glasom od ovog ovde? Bila je to olakavajua okolnost koja je blaila njena povreena oseanja. S obzirom na to da je toliko puta upotrebila Glas na drugima, nikako nije oekivala da je i sGma prijemiva za njega... nikada ponovo... ne od kolskih dana kada... Ponovo se okrenuo prema njoj. "Oprosti. Upravo sam saznao kakve slepe reakcije mogu od tebe da se oekuju kada..." "Slepe? Od mene?" Ovo ju je ak vie raestilo nego njegova izvrsna primena Glasa na njoj. "Od tebe", ree on. "Slepe. Ako je uopte ostalo i malo potenja u tebi, priznae istinu o vlastitim reakcijama. Pozvao sam te po imenu i ti si rekla 'Da?' Uutkao sam te. Prizvao sam sve tvoje benegeseritske bajke. Pogledaj unutra na nain kojim su te uili. To je, barem, neto to moe da uini za tvoje..." "Kako se usuuje? ta ti zna o..." Izgubila je glas. Naravno da je znao! "Pogledaj unutra, kaem!" Glas mu je bio zapovedniki. I jo jednom, njegov glas ju je oarao. Osetila je kako joj se ula stiavaju, a disanje ubrzava. Odmah iza granice svesti skrivala je lupajue srce i drhtanje... Odjednom je shvatila da to ubrzano disanje i lupanje srca nisu skriveni, niti zadrani u pozadini uz pomo njene benegeseritske kontrole. Oi joj se rairie kao izraz ovog potresnog osveenja i ona oseti da se njeno vlastito telo pokorava tuim naredbama. Polagano je povratila ravnoteu ali se jasna predstava zadrala. Ovo nedete je sviralo na njoj kao na kakvom tananom instrumentu tokom itavog razgovora. "Sada ti je jasno koliko duboko si uslovljena tvojim krasnim Bene Geseritom", ree on. Mogla je tek da klimne glavom. Njeno verovanje u rei se razbilo u paramparad. Leto ju je prisilio da pogleda svoj fiziki svet pravo u lice odakle je izila uzdrmana, sa novom sveu koja je strujala njenim umom. "Pokai mi njegov le!" Otkrio joj je njeno vlastito telo koje kao da je bilo tek roeno. Jo od onih najranijih kolskih dana na Valahu, jo od onih uasnih dana pre nego to su Vojvodini kupci-prosci doli po nju, jo od tada nije osetila ovakvu treptavu neizvesnost u pogledu trenutaka koji su sledili. "Dopustie da te smaknu", ree Leto. "Ali..." "Nemam nameru da otvaram raspravu o ovom pitanju", ree on. "Dopustie. Shvati to kao nareenje od tvog Vojvode. Razumee svrhu toga kada se to dogodi. Suoie se sa jednim veoma zanimljivim uenikom." Leto ustade i klimnu glavom. Zatim ree: "Neke radnje imaju kraj, ali nemaju poetak; druge poinju, ali se ne zavravaju. Sve to zavisi od take na kojoj posmatra stoji." Okrenuo se i napustio odaje. U drugom predsoblju, Leto je nabasao na Ganimu koja je hitala u njihove privatne odaje. Opazivi ga, ona se zaustavi i ree: "Alija je zauzeta Zborom Vere." Pogledala je upitno prema hodniku koji je vodio u Desikine odaje. "Uspelo je", ree Leto. 16. Svirepost kao takvu prepoznaju istom merom rtva i zloinac, kao i svi oni koji je doive u bilo kojoj situaciji. Za svirepost ne postoji opravdanje ili olakavajua okolnost. Svirepost nikada ne uravnoteava ili ispravlja greke prolosti. Svirepost jednostavno naoruava budunost za jo vie svireposti. Ona je, po sebi, samopokretaka - varvarski oblik incesta. Ko god poini svirepost, takoe ini budue svireposti koje e se iz njegove roditi. Muad'Dibovi apokrifi

Odmah posle dvanaest asova, u trenutku kada je veina hodoasnika tumarala unaokolo traei, u elji da se osvei, hladovitu senku ili izvor okrepljenja, na prostrani etvorougaoni trg podno Alijinog hrama stupio je Propovednik. Kretao se voen zamenom svojih oiju - mladim Asanom Tarikom. U depu, ispod svoje talasave odede, Propovednik je drao crnu prozirnu masku koju je nosio na Salusa Sekundusu. Zabavljala ga je pomisao da su i maska i deak sluili istoj svrsi - preruavanju. Dok god mu je bila potrebna zamena za oi, sumnje su ostajale ive. Pusti da mit raste, ali sumnje odravaj u ivotu, razmiljao je. Niko ne sme da dozna da je maska obina krpa, a ne iksijanski artefakt. Njegova ruka ne sme da sklizne sa koatog ramena Asana Tarika. Neka samo jedanput, uprkos praznim onim dupljama, Propovednik proeta kao onaj koji ima vid i sve sumnje e se raspriti. Ona mala nada koju je gajio bila bi mrtva. Svakog dana se molio za neku promenu, neto drugaije o ta bi mogao da se spotakne, ali je ak i Salusa Sekundus bila samo obian kamiak, poznata u svakom pogledu. Nita se nije promenilo; nita se nije moglo promeniti... a ipak. Mnogi ljudi su opazili njegovo kretanje pored prodavnice i arkada, primeujui nain na koji je okretao glavu sa jedne na drugu stranu i zaustavljao je naspram nekog ulaza ili osobe. Ovi pokreti njegove glave nisu se uvek mogli pripisati slepom od roenja i to je samo doprinosilo mitu koji je rastao. Alija je motrila kroz skrivene proreze na visokom grudobranu svog hrama. Traila je na tom izbrazdanom licu, daleko dole, neki znak - pouzdan znak identiteta. Bila je izvetavana o svakoj glasini. Svaka nova joj je donosila drhtaj straha. Mislila je da e njeno nareenje da se Propovednik uhapsi ostati tajna, ali joj se i to sada vratilo u vidu glasine. ak i meu njenim straarima neko nije bio u stanju da dri jezik za zubima. Sada se nadala da e straari posluati njena nova nareenja da ovu zaodenutu misteriju uhapse na javnom mestu gde bi to neko mogao da vidi i rairi vest. Na trgu je bilo pranjavo i vrelo. Propovednikov mladi vodi navukao je ogrta na nos ostavljajui vidne samo tamne oi i uzan pojas ela. Ogrta se na jednom mestu nadimao ocrtavajui crevo sabirnice pustinjskog odela. Ovo je Aliji govorilo da su dolazili iz pustinje. Gde li su se tamo skrivali? Propovednik nije nosio ogrta koji bi ga titio od usijanog vazduha. ak mu je i crevo sabirnice pustinjskog odela visilo otromboljeno. Njegovo lice bilo je izloeno sunevoj svetlosti i podrhtavanju vreline koja se u vidljivim talasima podizala sa poploanog trga. U podnoju stepenita hrama stajala je grupa od devet hodoasnika odajui poslednju potu pred odlazak. Senovita ivica trga pruala je zaklon moda jo pedesetini ljudi, veinom hodoasnika predanih razliitim oblicima ispatanja koje im je svetenstvo nametnulo. Meu posmatraima mogli su se opaziti glasnici i nekoliko trgovaca koji jo nisu napravili dnevni pazar koji bi im omoguio da zatvore radnje u vreme najgore dnevne ege. Gledajui kroz otvoren prorez, Alija je osetila kako je vrelina proima i znala je da se nalazi uhvaena u rascep izmeu razmiljanja i oseanja, u stanju u kome je esto imala priliku da vidi svog brata. Iskuenje da potrai savet unutar sebe odjekivalo je poput kakvog zlokobnog brujanja u njenoj glavi. Baron je bio tamo na usluzi, ali uvek spreman da se poigra njenim uasima kad god bi razlono rasuivanje zatajilo i stvari oko nje izgubile znaenje prolosti, sadanjosti i budunosti. A ta ako je ovo dole Pol? pomislila je. "Gluposti!" ree glas iznutra. Ali izvetaji o Propovednikovim reima nisu mogli da se dovedu u sumnju. Jeres! Uasavala ju je pomisao da bi Pol lino mogao da srui zgradu sazdanu na svom imenu. Zato da ne? Kroz svest joj proe ono to je upravo ovog jutra rekla u Savetu, pakosno nasrnuvi na Irulan koja je navaljivala da se prime darovi u odei od kue Korino. "Svi pokloni za blizance bie temeljito pregledani, kao to je to obiaj", uveravala je Irulan. "I kada otkrijemo da su pokloni nekodljivi?" povikala je Alija. Na neki nain to je bilo najstravinije od svega: saznati da darovi ne donose nikakvu opasnost. 60

59

Na kraju su pristali da prime lepu odeu, a zatim su preli na drugu taku: da li Gospi Desiki treba dati mesto u Savetu? Alija je uspela da odloi glasanje. Razmiljala je o svemu ovome dok je netremice posmatrala Propovednika. Stvari koje su se sada dogaale njenom namesnitvu bile su kao donja strana preobraaja koje je ono nametnulo ovoj planeti. Dina je nekad simbolizovala mo praizvorne pustinje. Ta mo je u fizikom smislu iezla, ali je mit o moi i dalje rastao. Preostao je samo jedan okean pustinje, velika Majka Pustinja u sredinjem delu planete, oiviena bodljikavim bunjem, koju su Slobodnjaci jo zvali Kraljicom Noi. Iza bodljikavog bunja prostirali su se pitomi zeleni breuljci koji su se sputali do samog peska. Svi ti breuljci bili sudelo ovekove ruke. Sve njih, do poslednjeg, zasadili su ljudi radei kao gmizavi insekti. Zelenilo ovih breuljaka bilo je gotovo guee za nekog vaspitavanog, to je bio Alijin sluaj, u tradiciji sivosmeeg osenenog peska. U njenoj svesti, ba kao i u svesti svih Slobodnjaka, okean pustinje je i dalje drao Dinu u vrstom zagrljaju koji nikada nee olabaviti. Trebalo je samo da zatvori oi i pustinja bi joj se ukazala. Otvorene oi su, meutim, sada na rubu pustinje videle zelene breuljke, movarno blato koje je prualo svoje pipke prema pesku - ali ostala pustinja bila jemona kao i uvek. Alija je zavrtela glavom zurei dole u Propovednika. On se bio popeo na prvo odmorite terasastog stepenita ispod hrama i okrenuo se prema gotovo opustelom trgu. Alija je pritisnula jedno dugme pored prozora da bi pojaala glasove sa trga. Osetila je kako je preplavljuje talas samosaaljenja, shvatajui koliko je bila usamljena. Kome je mogla da veruje? Mislila je da je Stilgar ostao pouzdan, ali je ak i on bio zaraen uticajem ovog slepog oveka. "Zna li na koji nain on broji?" pitao ju je Stilgar. "uo sam ga kada je brojao novie da isplati svog vodia. Bilo je to veoma udno za moje slobodnjake ui i ba stoga uasavajua injenica. On to radi ovako: ah, ishkai, kimsa, uasku, pika, sukta i tako dalje. Nisam uo takvo brojanje jo od onih starih dana u pustinji." Alija je iz ovog zakljuila da Stilgar nije pogodan za posao koji se morao obaviti. A morala je da bude krajnje obazriva sa svojim straarima s obzirom na sklonost da se i najblae naglaavanje od strane Namesnitva prihvata kao bezuslovno nareenje. ta li je taj Propovednik radio tamo dole? Okolni pijani prostor ispod zatitnih balkona i zasvoenih arkada jo je pruao aroliku sliku: nekoliko deaka nadgledalo je izloenu robu. Po neki trgovac je i dalje bio budan njukajui za novcem koji se mogao dobiti prodajom zainskih biskvita ili oslukujui zveket hodoasnikih kesa. Alija je odmeravala Propovednikova lea. inilo se kao da je zauzeo stav za govor, ali je neto zadravalo njegov glas. Zato stojim ovde i posmatram ovu ruevinu u starakom telu? zapitala se. Ova smrtna olupina dole ne moe biti 'velianstveni ovek' kakav je nekada bio moj brat. Obuzelo ju je oseanje osujeenosti koje se pretvaralo u bes. Na koji nain je mogla da otkrije istinu o Propovedniku, da je pouzdano otkrije bez otkrivanja? Bila je uhvaena u klopku. Nije se usuivala da za ovog jeretika pokae vie od prolazne radoznalosti. Irulan je to naslutila. Izgubila je svoju uvenu Bene Geserit ravnoteu i povikala u Savetu: "Izgubili smo mo da valjano razmiljamo o samima sebi!" ak je i Stilgar bio preneraen. Javid ih je vratio u miran kolosek: "Nemamo vremena da se bavimo takvim besmislicama!" Javid je imao pravo. ta je marilo kako su razmiljali o sebi? Sve to se njih ticalo bilo je kako odrati vlast u carstvu. Ali Irulan, povrativi svoje uobiajeno dranje, istupila je jo razumnije: "Izgubili smo neto ivotno, velim vam. A poto smo to izgubili, izgubili smo i sposobnost da donosimo dobre odluke. U poslednje vreme napadamo odluke onako kako napadamo neprijatelje - ili ekamo i ekamo, to je vid predavanja, a isto tako doputamo da nas pokreu odluke drugih. Jesmo li zaboravili da smo mi bili oni koji su pustili ovu struju u tok?" I sve to povodom pitanja da li treba primiti darove Kue Korino. 61

Irulan e morati da bude uklonjena, odluila je Alija. ta li je onaj starac dole ekao? Zvao je sebe Propovednikom. Zato onda ne propoveda? Irulan nije imala pravo to se tie donoenja odluka, ree Alija sebi. Jo sam u stanju da donosim ispravne odluke! Linost kojoj je dodeljeno da donosi odluke o ivotu i smrti, mora da ih donosi, inae e ostati uhvaena u klatno. Pol je uvek govorio da je takav zastoj najopasniji od svih stvari koje nisu prirodne. Jedino neprekidno trajanje bila je promenjivost. Promena je bila sve to je vredelo. Pokazau ja njima promenu! pomislila je Alija. Propovednik je podigao ruke u znak blagoslova. Nekolicina preostalih na trgu primakoe se blie njemu i Alija je opazila oklevanje u njihovim pokretima. Da, glasine da je Propovednik izazvao Alijinu srdbu ve su se rairile. Nagnula se blie iksijanskom zvuniku koji se nalazio odmah do pijunke. Iz zvunika je dopirao amor ljudi sa trga, zvuk vetra i struganje nogu po pesku. "Donosim vam etiri poslanice!" ree Propovednik. Njegov glas odjeknuo je kroz Alijin zvunik i ona ga utia. "Svaka poslanica je za odreenu linost", ree Propovednik. "Prva poslanica je za Aliju, vrhovnog gospodara ovog mesta." Pokazao je prstom iza sebe prema njenoj pijunki. "Donosim joj upozorenje: ti, koja nosi tajnu trajanja u svojim slabinama, prodala si svoju budunost za jednu praznu kesu!" Kako se usuuje? pomisli Alija. Ali njegove rei su je zapanjile. "Moja druga poslanica je", ree Propovednik, "za Stilgara, Naiba Slobodnjaka, koji veruje da moe da prenese snagu plemena u snagu carstva. Moje upozorenje tebi, Stilgare: najopasnija od svih tvorevina je kruti etiki zakonik. Okrenue se protiv tebe i proterae te u izgnanstvo!" Otiao je predaleko! pomisli Alija. Moram da poaljem straare po njega bez obzira na posledice. No ruke joj ostadoe da vise niz bokove. Propovednik se obrnuo prema hramu, popeo se na sledei stepenik, zatim se jo jednom licem okrenuo prema trgu, sve vreme drei levu aku na ramenu svog vodia. Uzviknuo je: "Moja trea poslanica je za princezu Irulan. Princezo! Ponienje je stvar koju nijedan ovek ne moe da zaboravi. Upozoravam te da pobegne!" ta on to govori? zapita se Alija. Ponizili smo Irulan, ali... Zato je upozorava da pobegne? Tek to sam donela odluku! Drhtaj straha prostrujao je Alijom. Odakle to Propovednik zna? "Moja etvrta poslanica je za Dankana Ajdaha", povikao je. "Dankane! Uili su te da veruje da se vernost kupuje vernou. Oh, Dankane, ne veruj istoriji koju pokree sve ono to se moe novcem platiti. Dankane! Uzmi svoje rogove i ini ono to najbolje ume da ini." Alija se ujela za nadlanicu desne ake. Rogovi! elela je da posegne rukom i pritisne dugme koje bi pozvalo strau, ali je ruka odbila da je poslua. "Sada u vama da propovedam", ree Propovednik. "Ovo je jedna beseda iz pustinje. Namenjujem je uima Muad'Dibovog svetenstva, onima koji upranjavaju ekumenizam maa. Oh, svi vi koji verujete u pojavu provienja! Ne znate li vi da pojava provienja ima demonsku stranu? Vi uzvikujete da ste uzvisili sebe ve po tome to ste iveli u Muad'Dibovom blagoslovenom pokoljenju. Velim vam da ste se odrekli Muad'Diba. Bogobojaljivost je zauzela mesto ljubavi u vaoj religiji! Izazivate osvetu pustinje!" Propovednik je spustio glavu kao da se molio. Alija je osetila kako podrhtava od jedne misli koja joj se kristalisala u svesti. Blagi Boe! Taj glas! Godine provedene na eenom pesku uinile su ga hrapavim, ali je sasvim lako mogao da bude ostatak Polovog glasa. Jo jednom je Propovednik podigao glavu. Njegov glas je zatutnjao trgom gde je sve vie ljudi poelo da se okuplja, privueno ovim udakom izniklim iz prolosti. "Tako je zapisano!" povika Propovednik. "Oni koji se mole za rosu na ivici pustinje prizvae poplavu! Nee izbei svoju sudbinu uz pomo moi razuma! Razum se poraa iz ponosa koji ovek koji je inio zlo moe nikada da ne upozna." Stiao je glas. "Za Muad'Diba se pria da je umro zbog proroenja, da ga je ubilo znanje budunosti i da je iz sveta realnosti preao u alam al-mital. Velim 62

vam da je to privid Maje. Takve misli ne poseduju samostalnu stvarnost. One ne mogu da iziu iz vas i da se istinski ostvare. Muad'Dib je za sebe rekao da ne vlada Rihani magijom uz pomo koje bi protumaio vaseljenu. Ne sumnjajte u njega." Ponovo je Propovednik podigao ruke, i pojaao glas do gromoglasne rike: "Upozoravam Muad'Dibovo svetenstvo! Vatra sa stene e vas spaliti. Oni koji su isuvie dobro nauili lekciju samoobmanjivanja stradae od tog obmanjivanja. Bratska krv se ne da sprati!" Spustio je ruke, napipao svog mladog vodia i poeo da naputa trg pre no to se Alija prenula iz ustreptale nepokretnosti koja ju je ophrvala. Kakva neustraiva jeres! To mora da je bio Pol. Morala je da upozori straare. Oni nisu imali smelosti da otvoreno krenu na ovog Propovednika. Ono to je videla na trgu ispod nje dalo joj je potvrdu za takvo miljenje. Uprkos svoj jeresi, niko nije ni prstom maknuo da zaustavi Propovednika koji je odlazio. Nijedan straar u hramu nije se dao u poteru za njim. Nijedan hodoasnik nije pokuao da ga zaustavi. Taj harizmatini slepi ovek! Svako ko ga je video ili uo osetio je njegovu mo, odblesak boanskog dara. Uprkos dnevnoj ezi, Aliji iznenada postade hladno. Osetila je tanak pojas svog zagrljaja carstva kao fiziku stvar. epala je ivicu stakala pijunke kao da tako eli da zadri vlast, razmiljajui o njenoj krhkosti. Ravnotea Landsrada, CHOAM-a i slobodnjakog naoruanja inila je jezgro vlasti, dok su Svemirski Esnaf i Bene Geserit pritajeno delovali iz senke. Zabranjeno vercovanje tehnolokog razvoja koje je dopiralo do periferije najudaljenijih ovekovih migracija takoe je nagrizalo centralnu mo. Proizvodi na koje su imale pravo iksianske i tleilake fabrike nisu mogli da olakaju ovaj pritisak. Tu je, takoe, stalno vrebao Farad'n iz Kue Korino, naslednik titule i prava adama IV. Bez Slobodnjaka, bez monopola Kue Atreida na gerijatrijski zain, njena kontrola bila bi sasvim razlabavljena. Sva mo bi se rasprila. Upravo sada je oseala kako joj izmie. Ljudi su se osvrtali na rei ovog Propovednika. Bilo bi opasno uutkati ga; ne manje opasno nego dozvoliti mu da nastavi da propoveda ovakve rei kakve je danas uzvikivao na trgu. Mogla je da opazi prva predskazanja sopstvenog poraza i obrazac ovog problema jasno joj se ocrtao u svesti. Bene Geserit je izvrio njegovu sistematizaciju. Velika svetina koju pod kontrolom dri mala, ali mona sila jeste sasvim obina pojava u naoj vaseljeni. A mi znamo osnovne uslove pod kojima velika svetina ustaje protiv vlastodraca: Jedan: Kada pronae vou. Ovo je najneuhvatljivija pretnja monicima; oni moraju da odravaju stalan nadzor nad voama. Dva: Kada svetina prepozna svoje lance. Potrebno je svetinu uiniti slepom i neradoznalom. Tri: Kada svetina probudi u sebi nadu za bekstvom iz ropstva. Ne sme da se dogodi da ak i poveruje da je bekstvo mogue! Alija je zavrtela glavom, oseajui kako joj obrazi podrhtavaju od siline pokreta. Pomenuta znamenja su se mogla nai ovde meu njenom svetinom. Svaki izvetaj koji je dobijala od svojih pijuna irom carstva potkrepljivao je njeno ve izvesno saznanje. Neprekidni ratni pohod slododnjakih Dihada svuda je ostavio trag. Gde god da je 'ekumenizam maa' proao, ljudi su zauzimali stav potinjene populacije: odbramben, pritajen, nedokuiv. Sva ispoljavanja autoriteta a to znai sutastveno religijskog autoriteta - postajala su predmet mrnje. Oh, hodoasnici su jo nagrtali u milionima i neki meu njima su verovatno bili poboni. Ali uglavnom, hodoasnitvo je imalo drugu pobudu koja nije bila u vezi sa pobonou. Najee, bilo je to veto obezbeivanje za budunost. Time se isticala pokornost i sticao jedan stvarni vid moi koji se zatim lako pretvarao u bogatstvo. Hadija koji se vratio sa Arakisa dobijao je kod kue nov ugled, nov drutveni poloaj. Hadija je mogao da sprovodi ekonomski unosna reenja koja itelji njegovog zaviaja, koji nikada nisu odsustvovali sa planete, nisu smeli da ospore. Alija je znala za popularnu zagonetku: "ta vidi u praznoj kesi koju si doneo kui sa Dine?" Odgovor je glasio: "Muad'Dibove oi (plamtee dijamante)." Tradicionalni naini suprotstavljanja rastuem nemiru defilovali su na platnu Alijine svesti: ljudi se moraju poduiti da se protivljenje uvek kanjava, a potpora vladaru uvek nagrauje. Vojne snage carstva moraju se nasumice premetati. Najvaniji pomonici carske moi moraju da budu 63

prikriveni. Svaki pokret kojim je Namesnitvo obezbeivalo protivudar moguem napadu, zahtevalo je tanano podeavanje vremena kako bi protivnici bili izbaeni iz ravnotee. Da li sam izgubila oseaj za podeavanje vremena? pitala se. "Kakvo je to zaludno mudrovanje?" upita je iznutra glas. Osetila je kako se smiruje. Da, Baronov plan je bio dobar. Potrebno je da uklonimo pretnju u vidu Gospe Desike i, u isto vreme, bacimo ljagu na Kuu Korino. Tako je. Obraun sa Propovednikom moe da saeka. Shvatala je njegov poloaj. Simbolika je bila jasna. On je predstavljao prastari duh razuzdanog razmiljanja, duh jeresi koji je iveo i dejstvovao u njenoj pustinji ortodoksnosti. To je bila njegova snaga. Nije bilo vano da li je on Pol... dokle god se to moglo drati u sumnji. No njeno benegeseritsko znanje govorilo je Aliji da njegova snaga mora da sadri klju njegove slabosti. Propovednik ima jednu manu koju emo otkriti. Bie uhoen, motren u svakom trenutku. I ako se pojavi prilika, sruiemo mu ugled. 17. Ne elim da raspravljam sa tradicijom Slobodnjaka da su oni boanski nadahnuti da prenose religijsko otkrovenje. Njihova uporedna tvrdnja koja se odnosi na ideoloko otkrovenje je ono to me nadahnjuje da ih obaspem porugom. Naravno, oni izriu dvojaku tvrdnju u nadi da e to ojaati njihov mandarinat i pomoi im da istraju u svetu koji uvia da postaju sve nepodnoljiviji. U ime svih tih potlaenih ljudi upozoravam Slobodnjake: ono to je prikladno za kratak rok, nikada ne uspeva u dugom roku. Propovednik iz Arakena Leto se te noi zajedno sa Stilgarom uspentrao na uzan greben na vrhu niske stene koja je usamljena stajala na ravnoj povrini i koju su u Sie Tabru zvali uvar. U bledoj svetlosti Drugog Meseca sa grebena se ukazivao panoramski prizor - Zatitni zid sa planinom Ajdaho na severu, Velika Ravnica na jugu i ustalasane dine na istoku u pravcu Habanija Grebena. Uskovitlana praina, posledica neke oluje, skrivala je juni horizont. Meseina je posipala srebrnastim injem ivicu Zatitnog Zida. Stilgar je poao protiv svoje volje, pridruivi se najposle tajanstvenoj pustolovini zbog toga to je Leto probudio njegovu radoznalost. Zato je bilo neophodno upustiti se u rizik nonog krstarenja peskom? Momak je zapretio da e se iunjati i otisnuti sam na put ukoliko Stilgar odbije da krene. Pa ipak, ovaj poduhvat ga je duboko zabrinjavao. Dve tako vane mete, same u noi! Leto je uao na grebenu, okrenut ka jugu, prema ravnici. S vremena na vreme lupio bi se po kolenu kao da ga je neto ometalo. Stilgar je ekao. Bio je vian nemom ekanju i stajao je na dva koraka bono od svog tienika, dok mu je noni povetarac blago pomerao odeu. Za Leta, ovo krstarenje peskom predstavljalo je izlaenje u susret unutranjem oajanju, potrebu za iznalaenjem novog postrojavanja u njegovom ivotu za tihu borbu ijim opasnostima Ganima nije vie mogla da se izlae. Nagovorio je Stilgara da sudeluje u ovom putovanju, jer su postojale stvari koje je Stilgar morao da sazna radi pripreme za dane koji su dolazili. Leto se ponovo lupio po kolenu. Teko je bilo saznati poetak. Oseao se, ponekad, kao produetak onih bezbrojnih drugih ivota, koji su svi bili stvarni i neposredni kao i njegov vlastiti. U proticanju tih ivota nije bilo kraja, ni dovravanja - jedino veiti poetak. Deavalo se, takoe, da se pojavljuju u gomili, buno negodujui protiv njega, kao da je on bio jedan jedini prozor kroz koji je svako od njih eleo da proviri. Ba tu je leala opasnost koja je unitila Aliju. Leto je zurio u daljinu gde je meseeva svetlost posrebrivala ostatke oluje. Prevoji i uvale dina prostirali su se ravnicom: silicijumski ljunak razmrvljen vetrovima, nanoen u talasima grakast pesak, ljunkast pesak, oblutak. Osetio je da se nalazi u jednom od onih trenutaka uravnoteenosti neposredno pred svitanje. Vreme ga je pritiskalo. Ve je bio mesec Akada, a iza 64

njega je leala istrajnost beskrajnog vremena ekanja: dugi topli dani, topli suvi vetrovi, noi nalik na ovu, uzburkanu uagrenim i beskonanim duvanjem sa vulkanskih predela Hakbleda. Pogledao je preko ramena prema Zatitnom Zidu, neravnoj liniji koja se ocrtavala u zvezdanoj svetlosti. Iza tog zida u Severnom Kanalu nalazilo se sredite njegovih problema. Jo jedanput je pogledao prema pustinji. Dok je zurio u vrelu pomrinu, dan je svanuo. Sunce se rodilo iz vihora praine i dodalo malko limunove boje crvenim lepravim trakama oluje. Zaklopio je oi i nagnao sebe da zamisli kako bi ovo raanje dana izgledalo iz Arakena, i grad se pomolio u njegovoj svesti, nalik na ratrkane kutije uhvaene izmeu svetlosti i kosih senku. Pustinja... kutije... pustinja... kutije... Kada je otvorio oi, pustinja je i dalje bila tu: raznoenje praha koji je nastao od vetrom gonjenog peska. Uljaste senke u podnoju svake dine pruale su se poput zraka tek minule noi. One su spajale jedno vreme sa drugim. Razmiljao je o ovoj noi, uei na ovom mestu sa neumornim Stilgarom pokraj sebe. Stariji ovek je utke podnosio zabrinutost, razmiljajui o neobjanjenim razlozima dolaska na ovo mesto. Stilgar mora da je imao mnogo uspomena na prolaske ovim putem u drutvu svog voljenog Muad'Diba. ak i sada Stilgar je hodao, podrobno istraujui sve unaokolo, pripravan na opasnost. Stilgar nije voleo da se nae u otvorenom prostoru po dnevnoj svetlosti. Bio je po tome isti stari Slobodnjak. Letov um se opirao naputanju ove noi i istih napora nonog krstarenja. Ovde, na stenama, no je navlaila na sebe crnu mirnou. Saoseao je sa Stilgarovim strahovima od dnevne svetlosti. Crno je bila jedinstvena stvar ak i kada je sadravala uzavrele uase. Svetlo je moglo da bude mnogo stvari. No je sadravala svoje mirise strahova i svoje stvari koje su dolazile najavljene nepouzdanim zvucima. Dimenzije su se rastavljale u noi, sve je bilo pojaano - kande otrije, seiva britkija. Ali su ipak uasi dana mogli da budu gori. Stilgar je proistio grlo. Leto je prozborio, ne okreui se: "Imam veoma ozbiljan problem, Stil." "To sam i pretpostavio." Glas koji je sa strane dopro do Leta bio je tih i oprezan. Ovo dete je uznemirujue podsealo na svog oca. Ideja o zabranjenoj magiji bila je ono to je dotaklo strunu iznenadnog preokreta u Stilgaru. Slobodnjaci su znali za grozote posedovanja. Oni za koje bi se utvrdilo da su posednuti bili su po zakonu ubijeni, a njihova voda razlivena po pesku iz straha da se ne zagadi plemenska cisterna. Trebalo je da mrtvi ostanu mrtvi. Bilo je u redu ako bi se otkrila neija besmrtnost u deci, ali deca nisu imala pravo da na sebe uzmu suvie tano oblije iz svoje prolosti. "Moj problem je u tome to je moj otac ostavio mnoge stvari nedovrene", ree Leto. "To se posebno odnosi na iu naih ivota. Carstvo ne moe da ide dalje na ovaj nain, Stil, bez prave ie ljudskog ivota. Govorim o ivotu, razume? ivotu, ne smrti." "Jedanput, kada je bio uznemiren nekom vizijom, tvoj otac mi je govorio u takvom raspoloenju", ree Stilgar. Leto se naao u iskuenju da pree preko ove radoznale bojazni nehajnim odgovorom, moda predlogom da prekinu sa postom. Shvatio je da je veoma gladan. Poslednji put su jeli prethodnog dana u podne i Leto je neizostavno zahtevao da poste tokom noi. No, sada ga je morila i jedna druga glad. Problem mog ivota je slian problemu ovog mesta, pomisli Leto. Nema prethodne tvorevine. Ja samo idem unazad i unazad i unazad sve dok razdaljine ne izblede. Ne mogu da vidim horizont; ne mogu da vidim Habanija Greben. Ne mogu da pronaem prvobitno mesto iskuenja. "Ne postoji, zaista, zamena za prorotvo", ree Leto. "Moda bi trebalo da okuam sreu sa zainom." "I bude uniten kao tvoj otac?" "Nedoumica", ree Leto. "Jedanput mi je tvoj otac poverio da suvie dobro poznavati budunost znai biti zakljuan u nju do iskljuivanja svake slobode da se neto promeni." "To je paradoks koji predstavlja na problem", ree Leto. "Prorotvo je tanana i mona stvar. Budunost postaje sadanjost. Posedovati vid u zemlji slepih sadri svoje opasnosti. Ako pokuava 65

slepima da protumai ono to vidi, sklon si da zaboravi da slepi poseduju svojstven ivot koji je uslovljen njihovim slepilom. Oni su kao udovine maine koje se kreu du svoje vlastite staze. Oni imaju svoju vlastitu brzinu, vlastito usredsreenje elja. Plaim se slepih, Stil. Plaim ih se. Oni tako lako mogu da skre sve to im se nae na putu." Stilgar je zurio u pustinju. ukasta zora je prerasla u dan boje elika. On ree: "Zato smo doli na ovo mesto?" "Zato to sam eleo da vidi mesto gde u moda umreti." Stilgar se napregao. Zatim ree: "Znai, ti si imao viziju!" "Moda je to bio samo san." "Zato smo doli na ovako opasno mesto?" Stilgar je prostrelio pogledom svog tienika. "Smesta emo se vratiti." "Neu umreti danas, Stil." "Ne? Kakva je bila ta vizija?" "Video sam tri staze", ree Leto. Glas mu je poprimio sanjiv zvuk priseanja. "Jedna od tih staza-suenica mi nalae da ubijem nau baku." Stilgar je uputio hitar pogled prema Sie Tabru, kao da se pobojao da bi ih gospa Desika mogla uti preko peane razdaljine. "Zato?" "Da bi se spreio gubitak monopola na zain." "Ne razumem." "Ni ja. Ali to je misao mog sna kada upotrebljavam no." "Oh." Stiulgar je razumeo upotrebljavanje noa. Duboko je uvukao vazduh. "Koja je druga staza?" "Gani i ja sklapamo brak radi potvrivanja atreidske loze." "Gaaa!" Stilgar je ispustio vazduh u estokom izrazu gaenja. "U stara vremena, bilo je uobiajeno da kraljevi i kraljice to ine", ree Leto. "Gani i ja smo odluili da se neemo sparivati." "Upozoravam vas da se vrsto pridravate te odluke!" U Stilgarovom glasu se osetila smrtna pretnja. Po slobodnjakom zakonu, incest se kanjavao pogubljenjem na viseem tronocu. Proistio je grlo i upitao: "A trea staza?" "Naznaava mi da svedem svog oca do ljudskih razmera." "Muad'Dib je bio moj prijatelj", promrmlja Stilgar. "Bio je tvoj bog! Moram da ga liim boanske svetosti." Stilgar je okrenuo lea pustinji, nemo posmatrajui oazu voljenog Sie Tabra. Ovakvi razgovori uvek su ga obespokojavali. Leto je osetio tegobnost Stilgarove kretnje. Bio je u jakom iskuenju da izbegne vane stvari koje su se ovde morale izrei. Mogli su da razgovaraju jo pola dana, kreui se od posebnog do apstraktnog, a da ih to odvue od pravih odluka, od neposrednih nunosti sa kojima su bili suoeni. Nije bilo mesta sumnji da Kua Korino predstavlja stvarnu pretnju stvarnim ivotima - njegovom sopstvenom i Ganiminom. Ali sve to je imao na umu da sada uradi moralo je da bude izvagano i provereno prema skrivenim nunostima. Stilgar je jednom glasao za ubistvo Farad'na, predlaui podmuklu upotrebu aumurkija: otrov dodat piu. Za Farad'na se znalo da neobino voli odreene vrste slatkog likera. Tako neto se nije moglo dozvoliti. "Ako umrem ovde, Stil", ree Leto. "mora da se uva Alije. Ona vie nije tvoj prijatelj." "ta znai ovo naklapanje o smrti i tvojoj tetki?" Sada se Stilgar uistinu raestio. Ubiti gospa Desiku! uvati se Alije! Umreti na ovom mestu! "Mali ljudi menjaju svoja lica na njenu zapovest", ree Leto. "Vladar ne mora da bude prorok, Stil. ak ni nalik na boga. Jedino je vano da vladar bude osetljiv. Doveo sam te ovde da bismo razjasnili ta je potrebno naem Carstvu. Potrebna mu je dobra vladavina. Ona ne zavisi od zakona ili prethodnika, ve od linih osobina onoga koji vlada." "Namesnitvo sasvim dobro izlazi na kraj sa svojim carskim dunostima", ree Stilgar. "Kada ti postane punoletan..."

66

"Ja jesam punoletan! Ja sam ovde najstarija osoba! U odnosu na mene ti si samo kenjkavo detence. Mogu da se setim vremena od pre vie od pedeset vekova. Ha! ak mogu da se setim kada smo mi, Slobodnjaci, bili na Darkgrodu." "ta ti treba da se poigrava ovakvim matarijama?" ozbiljno je upitao Stilgar, odlunim tonom. Leto je sam sebi klimnuo glavom. Zaista, ta mu to treba. emu pria o njegovim seanjima na te davne vekove. Ovovremenski Slobodnjaci bili su njegov neposredan problem. Veina njih bili su jo samo poluukroeni divljaci, skloni da se nasmeju nesrenoj nevinosti. "Kris-no se rastvori prilikom smrti svog vlasnika", ree Leto. "Muad'Dib se rastvorio. Zato su Slobodnjaci jo ivi?" Bila je ovo jedna od onih iznenadnih promena toka misli koje su toliko zbunjivale Stilgara. Osetio je privremenu tupost. Ovakve rei su sadravale znaenje, ali mu je njihov smer izmicao. "Od mene se oekuje da budem Car, ali ja moram da budem sluga", ree Leto. Pogledao je Stilgara preko ramena. "Moj deda, po kome sam dobio ime, uneo je nove rei u svoj grb, kada je stigao ovde na Dinu: 'Ovde sam, ovde ostajem.'" "On nije imao izbora", ree Stilgar. "Vrlo dobro, Stil. Ni ja ga nemam. Trebalo bi da budem Car po roenju, po sposobnosti svog razumevanja, po svemu to je ulo u moju sazdanost. Ja ak znam ta Carstvo zahteva: dobru vladavinu." "Naib ima jedno starinsko znaenje", ree Stilgar. "To je 'sluga siea'." "Seam se tvog vaspitanja, Stil", ree Leto. "Da bi imalo primernu vlast, pleme mora da poznaje naine kako da izabere ljude u ijim ivotima se ogleda nain na koji bi vlast trebalo da se ponaa." Iz dubine svoje slobodnjake due, Stilgar ree: "Ponee carski plat ako tome bude dorastao! Prethodno mora da dokae da si u stanju da se ponaa po uzoru na vladara!" Sasvim neoekivano, Leto se nasmejao. Zatim ree: "Da li sumnja u moje potenje, Stil?" "Naravno da ne." "Na pravo koje mi pripada po roenju?" "Ti si onaj koji si." "I ako inim ono to se od mene oekuje, onda je to mera mog potenja, a?" "Takav je slobodnjaki obiaj." "Dakle, ja ne mogu da imam unutranja oseanja koja bi upravljala mojim ponaanjem?" "Ne shvatam ta..." "Ako se uvek ponaam kako dolikuje, bez obzira na to koliko me kota to potiskujem vlastite elje, onda je to mera za mene." "To je sutina samokontrole, deae." "Deae!" Leto je zavrteo glavom. "Ah, Stil, pribavio si mi klju za racionalnu etiku vladavine. Moram da budem postojan i da mi svako delanje vue korene iz tradicija prolosti." "To je ispravno." "Ali moja prolost dosee dalje od tvoje!" "Kakva razlika..." "Kod mene ne postoji prvo lice jednine, Stil. Ja sam mnogostruka linost sa pamenjima tradicija koje su starije no to moe da zamisli. To je moje breme, Stil. Upravljen sam ka prolosti. Ja sam abrim sa uroenim znanjem koje odoleva novini i promeni. Pa ipak, Muad'Dib je sve ovo promenio." Pokazao je prema pustinji, maui rukom kao da je hteo da obuhvati Zatitni Zid iza sebe. Stilgar se okrenuo i zagledao se u Zatitni Zid. Jedno selo bilo je sagraeno podno zida jo za Muad'Dibovog vremena; tamo su se nalazile kue koje su sluile kao skrovita grupi planetologa koji su doprinosili da se biljni svet rairi pustinjom. Stilgar je netremice posmatrao ovo delo ovekovog bespravnog remeenja predela. Promena? Da. U tom selu je postojala ustrojenost, tanost koja ga je vreala. Stajao je mirno, ne obraajui panju na svrab peanih estica ispod svog pustinjskog odela. Selo je predstavljalo uvredu onoga to je ova planeta nekada bila. Stilgar je 67

odjedanput poeleo da se podigne silan ciklon koji bi preskoio dine i zbrisao to mesto. Njegovo telo uzdrhta od snanog unutranjeg doivljaja. Leto ree: "Jesi li primetio, Stil, da se nova pustinjska odela aljkavo izrauju? Gubitak vode je previsok." Stilgar se u poslednjem trenutku suzdrao od pitanja: Zar ja to nisam rekao? Umesto toga ree: "Nai ljudi postaju sve zavisniji od pilula." Leto klimnu glavom. Pilule su menjale telesnu temperaturu, smanjujui gubljenje vode. Bile su jeftinije i lagodnije od pustinjskih odela. Ali one su korisniku zadavale tekoe druge vrste, izmeu ostalog sklonost ka usporavanju brzine reagovanja i povremeno zamagljenje vida. "Jesmo li zato doli ovamo?" upitao je Stilgar. "Da raspravljamo o izradi pustinjskih odela?" "Zato da ne?" upitao je Leto. "Kad ve ti nee da se suoi sa stvarima o kojima ja moram da govorim." "Zbog ega moram da se uvam tvoje tetke?" U njegovom glasu se oseao prizvuk srdbe. "Zato to se ona koristi drevnom slobodnjakom eljom da se odupire promeni, a s druge strane se sprema da donese promenu koja je jezivija no to moe da zamisli." "Od maloga pravi veliko? Ona je primeran Slobodnjak." "Ah, onda se taj primeran Slobodnjak pridrava obiaja iz prolosti, a ja posedujem prastaru prolost. Kada bih pustio na volju toj sklonosti, zahtevao bih zatvorena drutva, potpuno zavisna od svetih obiaja iz prolosti. Morao bih da nadzirem raseljavanja, obrazlaui da to podstie nove ideje, a nove ideje su pretnja celokupnom ustrojstvu ivota. Svaki mali planetni grad bi krenuo svojim vlastitim putem, postajui ono to eli. Carstvo bi se najposle raspalo pod teinom svojih razliitosti." Stilgar je pokuao da proguta pljuvaku suvim grlom. Ovo su bile rei koje je Muad'Dib svojevremeno mogao da izusti. U njima se mogao uti njegov zvon. Bile su paradoksalne, zastraujue. Ali ako bi se dozvolila ma kakva promena... Zavrteo je glavom. "Prolost moe da ukae na ispravan nain ponaanja ukoliko ivi u prolosti, Stil, ali okolnosti se menjaju." Stilgar je jedino mogao da se sloi da su se okolnosti zaista promenile. Kako je, dakle, valjalo, ponaati se? Gledao je preko Leta, posmatrajui pustinju, a ne videi je. Muad'Dib je tuda koraao. Ravnica je, sada kada se sunce visoko uspelo, postala pozornica zlatastih i purpurnih senki i peanih potoia okrunjenih parom praine. Pranjava magla koja se obino nadvijala nad Habanija Grebenom sada se videla na velikoj udaljenosti, a pustinja koja se donde prostirala nudila je njegovim oima prizor dina koje su se smanjivale, previjajui se jedna u drugu. Kroz dimljivo svetlucanje vreline nazirao je biljke kako se gmizavo prostiru od ivice pustinje. Muad'Dib je uinio da ivot nikne na tom pustom mestu. Mogli su se videti bakarni, zlatni, crveni, uti, rii i ukastomrki cvetovi, zatim sivozeleno lie, bodlje i otre senke ispod bunja. Pomeranje letnje ege inilo je da senke trepu i podrhtavaju u vazduhu. Stilgar posle dueg utanja ree: "Ja sam samo voa Slobodnjaka; ti si Vojvodin sin." "Ne znajui ta govori, rekao si to", obrati mu se Leto. Stilgar se smre. Jednom pre mnogo vremena Muad'Dib ga je na ovaj nain pokudio. "Sea se toga, zar ne, Stil?" upita Leto. "Nalazili smo se ispod Habanija Grebena i sardaukarski stareina - pamti ga: Aramam? Ubio je svog prijatelja da bi spasao sebe. Ti si nekoliko puta tog dana upozoravao na opasnost opratanja ivota Sardaukarima koji su videli nae tajne metode. Najzad si izjavio da e oni zasigurno odati ono to su videli; moraju biti ubijeni. A moj otac ti je na to kazao: 'Ne znajui ta govori, rekao si to.' I ti si se uvredio. Odgovorio si mu da si samo prost voa Slobodnjaka. Vojvode su dune da znaju vanije stvari." Stilgar je piljio nanie u Leta. Nalazili smo se ispod Habanija Grebena! Mi! Ovo... ovo dete, koje u to vreme nije bilo ak ni zaeto, znalo je, tano do sitnice, ta se zbilo, podrobnosti koje su mogle da budu poznate jedino onom koji je tamo bio prisutan. Bio je to samo jo jedan dokaz da o ovoj atreidskoj deci nije valjalo suditi prema obinim merilima. "Sada me sasluaj", ree Leto. "Ako umrem ili nestanem u pustinji, ti treba da pobegne iz Sie Tabra. Nareujem ti to. Duan si da povede Gani i..." 68

"Ti jo nisi moj Vojvoda! Ti si jedno... jedno dete!" "Ja sam odrastao ovek u dejem telu", ree Leto. Pokazao je na uzanu pukotinu na stenama ispod njih. "Ako ovde umrem, to e biti na onom mestu. Videe krv. Po tome e znati. Povedi moju sestru i..." "Udvostruiu tvoju strau", ree Stilgar. "Ovde vie nee dolaziti. Idemo sad i..." "Stil! Ne moe me zadrati. Priseti se jo jednom onog asa kod Habanija Grebena. Sea li se? Vetaki gmizavac je leao na pesku, a veliki Tvorac se pribliavao. Nije postojao nain da se gmizavac spase od crva. A moj otac je bio ljut to nije mogao da spase gmizavca. Meutim, Gurni je bio u stanju da misli samo na ljude koje je izgubio u pesku. Sea se ta je rekao: 'Tvoj otac bi bio pre zabrinut za ljude koje nije mogao da spase.' Stil, nalaem ti da spase ljude. Oni su vaniji od stvari. A Gani je najdragocenija od svih jer, bez mene, ona je jedina nada za Atreide." "Neu vie ni re da ujem", ree Stilgar. Okrenuo se i poeo da se sputa niz stene u pravcu oaze na drugoj strani peska. uo je kako ga Leto sledi. Ba u tom trenutku Leto ga je prestigao i osvrnuvi se rekao: "Jesi li primetio, Stil, kako su mlade ene lepe ove godine?" 18. ivot pojedinog ljudskog bia, kao i ivot jedne porodice ili celog naroda produava da postoji kao pamenje. Moj narod mora da sagleda ovo kao deo procesa svog sazrevanja. Oni su narod u smislu organizma i u ovom postojanom pamenju, oni nagomilavaju sve vie iskustava u podsvesni rezervoar. Ljudski rod se nada da e potraiti ovu grau ako to bude potrebno za menjanje vaseljene. Ali mnogo toga to je uskladiteno moe biti izgubljeno u onoj nepredvidljivoj igri sluaja koju nazivamo 'sudbinom'. Mnogo toga moe da se utelotvori u evolucione odnose i stoga moe da ne bude procenjeno i ukljueno u delovanja od strane bivajuih promena spoljanjih uslova ivota koje ostavljaju traga na ivoj jedinki. Ljudski rod moe da zaboravi! U tome je posebna vrednost Kvizac Haderaha na koju Bene Geserit nikad nije pomiljao: Kvizac Haderah ne moe da zaboravi. Letova knjiga prema Hark al-Ada Stilgar to nije umeo da objasni, ali otkrio je da ga je Letova uzgredna opaska duboko uznemirila. Tokom celog povratka preko peska u Sie Tabr vrtelo mu se u svesti, zasenjujui, sve ono drugo to mu je Leto rekao gore na uvaru. Zaista, mlade ene Arakisa bile su veoma lepe ove godine. Mladi mukarci, takoe. Njihova lica, obogaena vodom, vedro su sijala. Njihove oi bile su okrenute prema napolje i u daljinu. Izlagali su svoje crte esto bez ikakvih varki u vidu obrazina pustinjskog odela i vijugavih linija creva za prikupljanje vlage. Neretko se deavalo da ne nose pustinjska odela na otvorenom, pretpostavljajui novu odeu koja je, dok su se kretali, budila treperavu predstavu o gipkim mladim telima ispod nje. Ovakva ljudska lepota bila je protivtea novoj lepoti predela. U suprotnosti sa starim Arakisom, oko je moglo da bude oarano sudarom sa prizorom malih grupa ibljika iikljalih izmeu crvenomrkih stena. A stare sieke nastambe koje su bile inioci kulture peinske metropole, sa svojim sloenim zaptivaima i kapcima za zadravanje vlage na svakom ulazu, ustupale su mesto otvorenim selima esto sagraenim od blatnih cigala. Blatne cigle! Zato sam poeleo da ono selo bude uniteno? upita se Stilgar, saplevi se u istom trenutku. Znao je da pripada umiruem soju. Stari Slobodnjaci koji izdiu u uenju zbog rasipnitva koje je zavladalo na njihovoj planeti - voda nemarno preputena vazduhu samo zbog njenog svojstva da uobliava zidarske cigle. Voda iskoriena u izgradnji boravita za jednu porodicu, bila bi dovoljna da se itav jedan sie odri u ivotu godinu dana. Nove graevine su ak imale providne prozore da bi proputali sunevu toplotu i unutra suili tela. Takvi prozori otvarali su se prema spolja.

Slobodnjaci novog kova mogli su iz kua od blata da posmatraju svoj prirodni okvir. Oni nisu vie bili zatvoreni i natrpani u sieu. Pomeranje vidika, znailo je, takoe, pomeranje mate. Stilgar je to mogao da oseti. Nov vidik pripojio je Slobodnjake ostatku carske vaseljene, odredio ih prema neokovanom prostoru. Nekada su bili privezani za vodom siromani Arakis, robujui njegovoj gorkoj oskudici. Oni nisu delili onu netesnogrudost koja je odlikovala stanovnike veine planeta u Carstvu. Stilgar je mogao da vidi kako te promene stoje u jakoj suprotnosti sa njegovim sumnjama i strahovima. U stara vremena, redak je bio Slobodnjak koji je makar i uzimao u obzir mogunost naputanja Arakisa i zapoinjanja novog ivota na jednom od vodom bogatih svetova. Nije im ak bilo dozvoljeno da sanjaju o bekstvu. Posmatrao je Letova lea dok je mladi izmicao napred. Leto je govorio o zabrani odlaenja sa planete. Pa, to je uvek bila stvarnost za veinu itelja drugih svetova, ak i tamo gde su snovi bili doputeni kao vrsta sigurnosnog ventila. No ipak je planetsko ropstvo dostiglo svoj vrhunac ovde na Arakisu. Slobodnjaci su se okrenuli ka unutranjosti, zabarikadirali u svoje svesti ba kao to su bili zabarikadirani u svoje peinske nastambe. Sutinsko znaenje siea - sveto mesto u vremenima nedaa - izopailo se u udovinu tamnicu za celokupno stanovnitvo. Leto je kazao istinu: Muad'Dib je sve to promenio. Stilgar se osetio izgubljen. Mogao je da opazi kako se njegova stara verovanja raspadaju. Nov, ka spoljanjosti okrenut vidik proizveo je ivot koji je udeo za izlaenjem iz ogranienog prostora. 'Kako su lepe mlade ene ove godine.' Stari naini (Moji naini! - priznao je) prisiljavali su njegove ljude da se ne osvru ni na kakvu istoriju osim na onu koja se odnosila na njihovo vlastito stradanje. Stari Slobodnjaci uili su istoriju iz vlastitih uasnih raseljavanja, svojih bekstava, od progona do progona. Stara planetarna vlada sledila je metode dravne uprave starog Carstva. Suzbijala je stvaralatvo i svaki smisao za napredak i evoluciju. Blagostanje je bilo opasno za staro Carstvo i njegove vlastodrce. U jednom neoekivanom trenutku zaprepaenosti, Stilgar je shvatio da su ove stvari bile podjednako opasne i za cilj koji je Alija sebi odredila. Ponovo se Stilgar sapleo i sruio podalje iza Leta. U starim nainima i starim religijama, nije postojala budunost, ve samo jedno beskrajno sada. Pre Muad'Diba Slobodnjaci su, Stilgar je shvatio, bili uslovljeni da veruju u neuspeh, nikada u mogunost ispunjenja. Dodue, oni su verovali u Liet Kinesa, ali on je bio postavio vremensku skalu od etrdeset pokolenja. To nije bilo ispunjenje; to je bio jedan san koji se, sada mu je postalo jasno, takoe okrenuo prema unutranjosti. Muad'Dib je sve to promenio! Za vreme Dihada, Slobodnjaci su nauili mnogo toga o starom Padiahu, caru, adamu IV. Osamdeset prvi Padiah Kue Korino koji je zauzeo presto Zlatnog Lava i vladao carstvom nebrojenih svetova iskoristio je Arakis kao ogledno mesto onih politikih mera koje je nameravao da primeni i u ostalim delovima svoje carevine. Njegovi planetarni upravitelji na Arakisu razvijali su postojan pesimizam da bi poduprli temelje svoje moi. Oni su se uverili da je svako na Arakisu, pa ak i slobodno lutajui Slobodnjaci, postao naviknut na brojne sluajeve nepravde i nereive probleme; bili su vaspitavani da o sebi razmiljaju kao o bespomonim ljudima za koje niotkuda nije bilo nikakve potpore. "Kako su lepe mlade ene ove godine!" Posmatrajui Letova lea koja su izmicala, Stilgar je poeo da se udi kako je mladi uspeo da pokrene ovakav tok misli - naprosto izricanjem naizgled jednostavnih iskaza. Zbog tog iskaza, Stilgar je uvideo da na potpuno drugaiji nain sagledava Aliju i svoju vlastitu ulogu u Savetu. Alija je volela da kae kako stari naini polako odstupaju. Stilgar je priznavao da ga je ovaj iskaz uvek nejasno umirivao. Promena je bila opasna. Pronalazatvo se mora suzbiti. Individualna snaga volje mora se porei. Kojoj drugoj svrsi je svetenstvo sluilo, ako ne poricanju individualne volje? 70

69

Alija je esto ponavljala da se prilike za otvoreno nadmetanje moraju svesti u granice kojima se moe rukovoditi. Ali to je znailo da se opasno povratno dejstvo tehnologije moglo iskoristiti samo za obuzdavanje stanovnitva - ba kao to je sluilo starim gospodarima. Bilo koja dozvoljena tehnologija morala je da uhvati koren u ritualu. Inae... inae... Ponovo se Stilgar spotakao. Sada je bio kod kanata i mogao je da primeti Leta kako ga eka ispod vonjaka kajsija koji je rastao uzdu tekue vode. Stilgar je oslukivao probijanje svojih stopala kroz nepokoenu travu. Nepokoena trava! U ta mogu da verujem? pitao se Stilgar. Za jednog Slobodnjaka iz njegovog pokoljenja bilo je prikladno da veruje da je individui potrebno duboko oseanje vlastitih omeenosti. Tradicionalna verovanja su svakako bila najvie obuzdavajui inilac bezbednog drutva. Ljudi su morali da poznaju granice svog vremena, svog drutva i svoje teritorije. Zato bi sie bio rav kao model za svekoliko razmiljanje? Oseanje ograenosti trebalo je da prome svaki individualni izbor - trebalo je da okrui porodicu, zajednicu i svaki korak preduzet od strane jedne valjane vlade. Stilgar se za trenutak zaustavio i pogledavi kroz vonjak potraio Leta. Mladi je stajao tamo posmatrajui ga sa osmejkom. Da li zna kakvo se komeanje dogaa u mojoj glavi, pitao se Stilgar. I stari Naib Slobodnjak pokuao je da pribegne tradicionalnom katehizmu svog naroda. Svaki vid ivota zahtevao je samo jedan oblik, svoju bitnu zaokruenost zasnovanu na tajnom unutranjem znanju onoga to e uspeti i onoga to nee uspeti. Obrazac za ivot, za zajednicu, za svaki osnovni deli razgranatog drutva sve do i iza vrhova vlasti - taj obrazac morao je da bude sie i njegova kopija u pesku: ai Hulud. Dinovski peani crv je jamano bio najstravinije stvorenje, ali kada bi mu neto zapretilo, skrivao se u nedostupne dubine. Promena je opasna! ree Stilgar sebi. Istovetnost i postojanost su bili pravi ciljevi vladavine. Ali mladi mukarci i ene bili su veoma lepi. Setio se Muad'Dibovih rei poto je svrgnuo sa prestola adama IV: 'Dug ivot za Cara nije ono za im teim; to je dug ivot za Carstvo.' Nije li to ono to sebi neprestano ponavljam? pitao se Stilgar. Nastavio je da hoda, upravljajui se prema ulazu siea, drei se neto udesno od Leta. Mladi se pomerio da mu presee put. Muad'Dib je rekao i jednu drugu stvar, podsetio se Stilgar: 'Ba kao to se individua raa, sazreva, razmnoava i umire, to ine i drutva, civilizacije i vlade.' Opasno ili ne, promene e biti: lepi mladi Slobodnjaci bili su svesni toga. Oni su mogli da gledaju prema spoljanjosti, da vide to, i da se za to pripreme. Stilgar je bio primoran da se zaustavi. Da nije, naleteo bi na Leta. Mladi se sovasto upiljio u njega i rekao: "Vidi, Stil? Tradicija nije onaj neprikosnoveni vodi, kakvom si je smatrao." 19. Slobodnjak umire kada je suvie dugo odvojen od pustinje; mi to zovemo 'pustinjska bolest'. Stilgar, Komentari "Teko mi je od tebe da traim da to uini", ree Alija. "Ali... moram da obezbedim carevinu koju Polova deca treba da naslede. Za Namesnitvo ne postoji drugi razlog postojanja." Alija se okrenula u stolici na kojoj je sedela ispred ogledala dovravajui svoju jutarnju toaletu. Pogledala je svog supruga, odmeravajui kako je primio ove rei. Dankan Ajdaho je zasluivao briljivo prouavanje u ovim trenucima; nije bilo sumnje da je postao daleko otroumniji i opasniji od nekadanjeg majstora maevanja Kue Atreida. Spoljanji izgled je ostao slian - crna kludrava kosa nad otrim, tamnim crtama lica - ali tokom mnogo godina od svog buenja iz gola stanja, pretrpeo je unutranji preobraaj. 71

Pitala se sada, kao to je uinila mnogo puta, ta je gola ponovno roen - posle - smrti mogao da skrije u tamnoj usamljenosti svog bia. Pre nego to su Tlielaksi primenili svoj sloeni nauni postupak na njemu, Dankanovo ponaanje odavalo je jasna obeleja naklonosti Atreidima - odanost, fanatiku privrenost moralnom zakoniku vladanja najamnikog vojnika, naglost rasrivanja i naglost smirivanja. Bio je neumoljiv u svojoj reenosti da se sveti Kui Harkonena. I umro je spasavajui Pola. Meutim, Tleilaksi su otkupili njegovo telo od Sardaukara i, u svojim regenerativnim koritima, proizveli telo Dankan Ajdaha, lieno njegovih svesnih pamenja. Obuili su ga za mentata i poslali ovaj ljudski kompjuter kao dar Polu, prefinjeno orue opremljeno hipnotikom prinudom da pogubi svog vlasnika. Telo Dankana Ajdaha oduprlo se ovoj prinudi i kroz nepodnoljiva naprezanja, elijska prolost mu se na kraju povratila. Alija je poodavno odluila da je, u skrivenosti njenih misli, opasno razmiljati o njemu kao o Dankanu. Bolje je bilo razmiljati o njemu, drei se njegovog gola imena, Hajt. Mnogo bolje. I bilo je od sutinskog znaaja da nikako ne uhvati ni najmanji odsev starog Barona Harkonena, koji se bio ustoliio u njenoj svesti. Dankan se, opazivi da ga Alija prouava, okrenuo od nje. Ljubav nije mogla da skrije promene na njoj, niti da od njega zataji providnost njenih pobuda. Mnogopljotiaste metalne oi koje su mu Tleilaksi podarili bile su okrutne u svojoj sposobnosti da proniknu prevaru. One su je sada naslikale kao sladostrasnu, gotovo muku pojavu i on nije mogao da izdri da je takvu gleda. "Zato si se okrenuo?" upita Alija. "Moram da razmislim o ovoj stvari", ree on. "Gospa Desika je... ipak Atreid." "A ti si odan Kui Atreida, a ne meni", nadurila se Alija. "Mani se takvih nepouzdanih tumaenja mojih nedoumica", ree on. Alija je napuila usne. Da nije prenaglila? Dankan je odetao do izdubljenog otvora koji je gledao na ugao trga Hrama. Mogao je da vidi kako se dole okupljaju hodoasnici, a Arakenski trgovci grupiu oko ivice da bi jeli poput jata grabljivica nad krdom ivotinja. Usredsredio se na osobenu grupu trgovaca sa korpama punim zainskih korenova preko ramena, koje su na jedan korak rastojanja pratili slobodnjaki najamniki vojnici. Oni su se tupom silom probijali kroz rastuu gomilu. "Oni prodaju komadie nagrizenog mermera", ree on, pokazujui prstom. "Jesi li znala za to? Ostavljaju komadie u pustinji da ih nagrizu peane oluje. Ponekad pronau poneki zanimljiv uzorak kamena. To nazivaju novom umetnikom formom, koja je veoma popularna: prirodno olujom - nagrizen mermer sa Dine. Kupio sam jedan komadi prole nedelje - zlatan prut sa pet kianki. Veoma je lep, ali loman." "Nemoj da menja predmet razgovora", ree Alija. "Nisam promenio predmet razgovora", ree on. "Lepo je, ali nije umetnost. Ljudi stvaraju umetnost svojom silovitou, svojim htenjem." Poloio je desnu aku na okvir prozora. "Blizanci se gnuaju ovog grada i bojim se da shvatam ta je u pitanju." "Ne uspevam da uoim asocijaciju", ree Alija. "Odstranjenje moje majke nee biti pravo odstranjenje. Bie bezbedna kao tvoj zatoenik." "Ovaj grad su podigli slepi", ree on. "Jesi li znala da su Leto i Stilgar prole nedelje izlazili iz Sie Tabra u pustinju? Bili su odsutni itavu no." "Izvetena sam o tome", ree ona. "Ove triarije iz peska, eli li da zabranim njihovu prodaju?" "To bi bilo loe za posao", ree on, okrenuvi se. "Zna li ta mi je Stilgar odgovorio kad sam ga upitao zato su na ovakav nain otili u pustinju? Rekao mi je da je Leto poeleo da opti sa duhom Muad'Diba." Alijom proe iznenadan talas panine jeze, tako da je za trenutak morala da pogleda u ogledalo da bi se oporavila. Leto se ne bi izlagao opasnosti naputanja siea usred noi zbog takve besmislice. Moda je u pitanju bila zavera? Ajdaho je prekrio rukom oi da bi izbrisao prizor koji je ona pruala i rekao: "Stilgar mi je kazao da je poao sa Letom, jer jo veruje u Muad'Diba." "Naravno da veruje!" 72

Ajdaho se prigueno nasmejao potmulim glasom. "Rekao je da jo veruje zbog toga to se Muad'Dib uvek zalagao za male ljude." "ta si mu ti rekao na to?" upitala je Alija, glasom koji je odavao strah. Ajdaho je spustio ruku sa oiju. "Kazao sam, to mora da znai da si i ti jedan od malih ljudi." "Dankane! To je opasna igra. Razdrauj tog Naiba Slobodnjaka i moe ti se desiti da probudi zver koja e nas sve unititi." "On jo veruje u Muad'Diba", ree Ajdaho. "To nas uva." "Kakav je bio njegov odgovor?" "Rekao je da on zna ta hoe." "Shvatam." "Ne... ne verujem da shvata. Stvari koje ujedaju imaju due zube od Stilgarovih." "Ne razumem te danas, Dankane. Zatraila sam od tebe da uradi veomna vanu stvar, stvar od vitalnog... emu sve ovo udaljavanje od problema?" Kako je samo zlovoljno zvuala. Ponovo se okrenuo prema izdubljenom prozoru. "Kada sam se obuavao za mentata... Bilo je veoma teko, Alija, nauiti kako da upotrebljava vlastiti um. Prvo to naui jeste da mora umu da dozvoli da sam deluje. To je vrlo udno. Ti moe da upotrebljava svoje miie, da ih veba, ojaava, ali um radi sam od sebe. Ponekad, poto si ve ovo nauio o umu, on ti pokazuje stvari koje ne eli da vidi." "I zato si pokuao da uvredi Stilgara?" "Stilgar ne poznaje vlastiti um; on mu ne dozvoljava da slobodno tee." "Osim u zainskoj orgiji." "ak ni tamo. To je ono to ga ini Naibom. Da bi bio voa ljudi, on kontrolie i ograniava svoje postupke. On radi ono to se od njega oekuje. Kada ti to postane jasno, onda si upoznala Stilgara i moe da izmeri duinu njegovih zuba." "To je slobodnjaki nain", ree ona. "Dobro, Dankane, hoe li to da uradi ili nee? Ona mora da bude sklonjena, a sve mora da izgleda kao delo Kue Korino." Uutao je, odmeravajui ton njenog istupanja i obrazloenje na svoj mentataski nain. Ovaj plan odstranjivanja govorio je o ledenosti i okrutnosti, ije su ga razmere, do ovog stepena obelodanjene, zaprepastile. Izloiti opasnosti ivot roene majke zbog dosad iznesenih razloga? Alija je lagala. Moda su aputanja o Aliji i Javidu bila istinita. Ova misao je stvorila ledenu tvrdou u njegovom stomaku. "Ti si jedini u koga mogu da imam poverenja u vezi ovoga", ree Alija. "Znam to", ree on. Shvatila je ovo kao prihvatanje i nasmeila se svom liku u ogledalu. "Zna", ree Ajdaho, "mentat ui da na svako ljudsko bie gleda kao na niz odnosa." Alija nije odgovorila. Sedela je, utonula u svoje lino seanje od ega joj se na lice navukla bezizrazna koprena. Ajdaho je, pogledavi je preko ramena, opazio to i uzdrhtao. inilo se kao da razgovara sa glasovima koje je samo ona ula. "Odnosi", proaputao je. Pomislio je: Stare muke se odbacuju, kao to zmija odbacuje svoju kou - samo da bi proizvela nov kroj i prihvatila njegova ogranienja. Ista je stvar sa vladama - pa ak i sa ovim Namesnitvom. Starim vladama se moe ui u trag isto kao i odbaenim zmijskim kouljicama. Morau da sprovedem u delo ovaj plan, ali ne onako kako Alija nalae. U tom trenutku Alija je zatresla ramenima i rekla: "Ne bi trebalo da Leto izlazi napolje kad su ovakva vremena. Strogo u ga ukoriti." "Zar ak ni sa Stilgarom?" "ak ni sa njim." Ustala je od ogledala, prila Ajdahu koji je stajao pored prozora i poloila mu ruku na rame. Suzbio je drhtavicu, svodei ovu reakciju na mentatsko procenjivanje. Neto ga je u njoj odbijalo. Neto u njoj.

Nije bio u stanju da privoli sebe da je pogleda. Omirisao je melan njenih kozmetikih sredstava i nakaljao se. Rekla je: "Danas u biti zauzeta pregledanjem Farad'novih poklona." "One odee?" "Da. Nita to on uradi nije onako kako na prvi pogled izgleda. Ne smemo smetnuti s uma da je njegov Baar, Tiekanik, vian aumurkiju, aumasi i ostalim podmuklostima u pripremanju umorstava kraljeva." "Takva je cena vlasti", ree on, odbijajui se od nje. "No, mi smo jo pokretni, a Farad'n nije." Prouavala je njegov kao isklesan profil. Ponekad je bilo teko dokuiti proces rada njegovog uma. Da li je mislio samo na to da sloboda dejstvovanja uliva ivot vojnoj sili? Pa, ivot na Arakisu je predugo bio previe bezbedan. ula izotrena sveprisutnom opasnou, mogu da se degeneriu kada se ne koriste. "Da", ree ona, "jo imamo Slobodnjake." "Pokretljivost", ponovio je. "Mi ne moemo da se degeneriemo u peadiju. To bi bilo glupo." Ton njegovog glasa ju je ozlojedio, te ree: "Farad'n e upotrebiti ma kakvo sredstvo da nas uniti." "Ah, tu smo, znai", ree on. "To je oblik preduzimanja prvog koraka, pokretljivosti koju nismo imali u stara vremena. Imali smo jedan moral, moral Kue Atreida. Ispunjavali smo uvek svoje obaveze i dozvoljavali neprijatelju da bude pljaka. Takvo ograniavanje vie ne vai. Postali smo podjednako pokretljivi, Kua Atreida i Kua Korino." "Odstranjujemo moju majku da je sauvamo od zla, dakle iz razloga koji nije manje vaan od ostalih", ree Alija. "Jo ivimo u skladu sa moralom!" Spustio je pogled na nju. Ona je znala za opasnosti uvoenja mentata u proces proraunavanja. Zar nije shvatila ta je mogao da bude predmet njegovog prorauna? Pa ipak... jo ju je voleo. Protljao je nadlanicom oi. Kako je samo mladolika izgledala. Gospa Desika je bila u pravu: po svom izgledu, Alija nije ostarila ni dan za sve ove godine njihovog zajednikog ivota. Jo je posedovala meke crte lica svoje benegeseritske majke, ali su joj oi bile atreidske ocenjivake, tragajue, sokolove. Ali sada je neto obuzeto okrutnim sraunavanjima vrebalo iz tih oiju. Ajdaho je bio u slubi Kue Atreida premnogo godina da ne bi poznavao, kako vrline, tako i slabosti ove porodice. Ali ova stvar koju je zapaao kod Alije, bila je nova. Atreidi su umeli da se upuste u podmukle igre protiv neprijatelja, ali nikad protiv prijatelja i saveznika, a nikako protiv Porodice. Bilo je to ugraeno u temelje ponaanja Atreida: potpomagati vlastiti prost narod, najbolje to se moe; pokazati im koliko bolje ive pod Atreidima. Pokazati svoju ljubav za svoje prijatelje, estitou svog ponaanja prema njima. Ono to je Alija sada zahtevala, zaista, nije bilo u atreidskom duhu. Oseao je to svim tkivima svog tela i nervnim sistemom. Preobratio se u jedinstveno, nedeljivo oseanje ovog tueg dranja u Aliji. Iznenada, njegov mentatski senzorijum ukopao se u punu svest, a njegov um uskoio u bestrasan trans u kome vreme nije postojalo; postojalo je jedino proraunavanje. Alija je mogla da shvati ta se sa njim dogodilo, ali to nije moglo da se sprei. Predao se proraunavanju. Proraun: jedna oliena Gospa Desika proivljavala je prividan ivot u Alijinoj svesti. Video je ovo kao to je video i olienog Dankana Ajdaha iz vremena pre gole koji je ostajao nepromenjiv u njegovoj vlastitoj svesti. Alija je posedovala ovakvu svest budui da je bila roena kao formirana linost. On ju je dugovao tleilakim regeneracionim tankovima. Pa ipak, Alija se odrekla tog olienja, izlaui opasnosti ivot svoje majke. To je znailo da Alija nije u dodiru sa tom prirodnom Desikom unutar sebe. To je, opet, znailo da je Alija potpuno posednuta nekim drugim prividnim ivotom, tako da su svi ostali bili iskljueni. Posednuta! Otuena! Izrod! Mentatska navika, kojoj je dao na volju, okrenula se sada i ostalim vidovima njegovog problema. Svi Atreidi nalazili su se na ovoj planeti. Da li bi Kua Korino preuzela rizik napada iz 74

73

svemira? Njegov um je preleteo pregledom usvojenih pravila koja su proizilazila iz osnovnih oblika ratovanja: Jedan - sve planete se mogu osvojiti / napadom iz svemira; ergo: odmazdom / osvetne pogodnosti bile su smetene u krugu oko planete od strane svake Velike Kue. Farad'n je morao da zna da Atreidi nisu prenebregnuli ovu elementarnu predostronost. Dva - zatitno energetsko polje bilo je savrena odbrana protiv projektila i eksploziva neatomskog tipa i glavni razlog to je borba prsa u prsa ponovo ula kao vaan inilac u bitke ljudi. Ali peadija je imala svoja ogranienja. Kua Korino je moda mogla da borbeno stanje svojih Sardaukara dovede do one otrine iz predarakenskog vremena, ali ni tada oni ne bi bili dorasli neobuzdanoj razjarenosti Slobodnjaka. Tri - planetarni feudalizam bio je izloen neprekidnoj opasnosti od velikog tehnolokog stalea, ali su dejstva Batlerijanskog Dihada nastavljala da postoje kao priguiva tehnolokog prekoraivanja. Iksians, Tleilaksu i nekoliko razbacanih planeta na periferiji Carstva predstavljale su, u ovom pogledu, jedinu moguu pretnju, no one su bile podlone napadu ujedinjenog gneva ostalog dela Carstva. Batlerijanski Dihad nee ostati nedovren. Mehanizovano ratovanje zahtevalo je veliki tehnoloki stale. Atreidsko Carstvo kanalisalo je ovu silu u druga stremljenja. Nijedan deo velikog tehnikog stalea nije bio nenadziran. I tako je Carevina ostajala spokojno feudalistika, prirodno, s obzirom na to da je to najbolji oblik drutva za irenje preko iroko razastrtih divljih granica - do novih planeta. Dankan je osetio kako njegova mentatska svest seva dok je kao tane jurila pamenjem injenica po sebi, potpuno nepristupana prolaenju vremena. Dolaenje do ubeenja da Kua Korino nee rizikovati nezakonit atomski napad, obavio je u munjevitom izraunavanju, osnovnom razlonom putanjom, ali je bio savreno svestan inilaca koji su ulazili u ovo ubeenje: Carstvo je raspolagalo sa onoliko nuklearnog i srodnog oruja, koliko sve Velike Kue zajedno. Barem polovina Velikih Kua bi, bez razmiljanja, reagovala u sluaju da Kua Korino prekri Sporazum. Atreidski odmazdni sistem koji se nalazio van planete, pridruio bi se nadmonoj sili, bez potrebe da poziva bilo koju od njih. Strah bi to uinio. Salusa Sekundus i njeni saveznici bi nestali u vrelim oblacima. Kua Korino ne bi rizikovala da postane takva rtva paljenica. Oni su, nesumnjivo, bili iskreni pri potpisivanju dogovora da je nuklearno oruje zaliha koja se uva iskljuivo za jednu svrhu: odbranu oveanstva, ako bi se trebalo suoiti sa pretnjom 'druge inteligencije'. Proraunske misli imale su iste ivice i otar reljef. Nije bilo zamagljenih meumesta. Alija se odluila za odstranjivanje i strahovladu, zato to je postala tuin, ne-Atreid. Kua Korino je znaila pretnju, ali ne na nain koji je Alija zagovarala u Savetu. Alija je elela da ukloni Gospu Desiku zbog toga to je ta blistava benegeseritska inteligencija odmah videla ono to je i njemu tek sada postalo jasno. Ajdaho se istrgao iz mentatskog transa i ugledao Aliju kako stoji naspram njega sa izrazom hladnog odmeravanja na licu. "Zar ti ne bi vie odgovaralo da Gospa Desika bude ubijena?" upitao je. Tuinski odsev njene radosti lebdeo je pred njegovim oima za trenutak, pre nego to je bio prekriven izrazom lane uvreenosti. "Dankane!" Da, ova tuin-Alija davala je prvenstvo ubistvu majke. "Ti se boji svoje majke, a ne za nju", ree on. Odgovorila mu je bez i najmanje promene u svom odmeravajuem pogledu: "Naravno da je se bojim. Poslala je Sestrinstvu izvetaj o meni." "ta hoe da kae?" "Zar ne zna ta je najvee iskuenje za jednu Bene Geserit?" Primakla mu se zavodniki i podigla prema njemu pogled kroz trepavice. "Samo sam elela da odrim sebe u snazi i budnosti za dobro ovih blizanaca." "Pominje iskuenje", ree on, mentatski jednolinim glasom. "To je stvar koju Sestrinstvo krije u najveim dubinama, stvar koje se najvie boji. Zbog toga su me nazvale Izrodom. Znaju da njihove zabrane ne mogu mene da zadre. Iskuenje - one uvek govore sa sveanim naglaavanjem: Veliko Iskuenje. Vidi, mi koji se koristimo benegeseritskim 75

uenjima moemo da utiemo na takve stvari kao to je unutranje podeavanje enzimske ravnotee u naim telima. To produava mladost - daleko vie nego melan. Da li shvata kakve bi posledice to imalo kada bi mnoge Bene Geserit uinile isto? Bilo bi primeeno. Sigurna sam da proraunava tanost ovoga to ti govorim. Zahvaljujui melanu, mi smo meta mnogobrojnih zavera. Kontroliemo supstancu koja produava ivot. ta bi se dogodilo ako bi se otkrilo da Bene Geserit kontrolie jednu jo moniju tajnu? Razume! Nijedna asna Majka ne bi bila bezbedna. Odstranjivanje i muenje pripadnica Bene Geserita postalo bi najobinija stvar." "Ti si postigla tu enzimsku ravnoteu." Bila je to tvrdnja, ne pitanje. "Izazvala sam Sestrinstvo! Izvetaj moje majke Sestrinstvu uinie Bene Geserit nepokolebljivim saveznikom Kue Korino." Kako je to samo naizgled prihvatljivo, pomislio je on. Stavio ju je na probu: "Ali tvoja majka se, jamano, nikada ne bi okrenula protiv tebe!" "Ona je bila Bene Geserit mnogo pre nego to je postala moja majka. Dankane, ona je dopustila da se njen roeni sin, moj brat podvrgne ispitu gom dabara! Ona je to pripremila! A znala je da on moda nee preiveti! Bene Geserit su uvek bile kratke na veri, a duge na pragmatizmu. Delovae protiv mene, ako poveruje da je to u najboljim interesima Sestrinstva." Klimnuo je glavom. Kako je bila ubedljiva. Bila je to tuna misao. "Moramo da odrimo inicijativu", ree ona. "To nam je najjae oruje." "Gurni Halek je, takoe, problem", ree on. "Da li moram da ubijem svog starog prijatelja?" "Gurni je otiao po nekom naroitom pijunskom zadatku u pustinju", ree ona, znajui da je Ajdaho ve bio upoznat sa tim. "On nam, sasvim sigurno, ne stoji na putu." "Vrlo udno", ree on. "Namesnik Vladara Kaladana bavi se pijunaom, ovde na Arakisu." "Zato da ne?" zapitala je Alija. "On je njen ljubavnik - u svojim snovima, ako ne u stvarnosti." "Da, naravno." I on se zaudi kako to da nije ula neiskrenost u njegovom glasu. "Kada e da je smakne?" upita Alija. "Bolje je da to ne zna." "Da... da, shvatam. Gde e da je odnese?" "Tamo gde je niko ne moe nai. Nee biti ostavljena ovde da te ugroava." Radost u Alijinim oima nije se mogla pogreno protumaiti. "Ali gde e..." "Ako ne zna, tada e moi, ako to bude neophodno, da odgovori pred Istinozborcem kako ne zna gde je." "Ah, to je mudro, Dankane." Sada je uverena da u ubiti Gospu Desiku, pomislio je. Zatim ree: "Zbogom, voljena." Ona u njegovom glasu nije primetila da je doneo konanu odluku, pa ga je ak i blago poljubila dok je odlazio. Celim putem kroz, na sie nalik, lavirint hodnika Hrama, Ajdaho je brisao oi. Tleilake oi nisu bile otporne na suze. 20. Voleo si Kaladan I oplakao njegovu nestalu domaicu Ali patnja otkriva Da nove ljubavnice ne mogu da izbriu Te veite uspomene. Refren iz habanijske tubalice Stilgar je uetvorostruio sieku strau oko blizanaca, ali je znao da je to uzalud. Momak je bio nalik svom atreidskom imenjaku, dedi Letu. Svako ko je poznavao osobenjaka Vojvodu, opaao

76

je to. Leto je, istina, prema okolini imao odmeravajui stav i obazrivost, ali se tome morala odrediti vrednost tek u odnosu na prikrivenu plahovitost i podlonost donoenju opasnih odluka. Ganima je vie liila na majku. Imala je aninu riu kosu, anine oi i lukavost kojom je obezbeivala sebe kada je trebalo prilagoditi se tekoama. esto je govorila da ona ini ono to mora da ini, ali je bilo jasno da bi sledila Leta, ma u kom pravcu da je povede. A Leto se spremao da ih povede u opasnost. Stilgar je, ne jednom, pomislio da poveri svoj problem Aliji. Tu mogunost je iskljuila Irulan koja je u svemu i svaemu povlaivala Aliji. Donosei odluku, Stilgar je shvatio da je prihvatio mogunost da je Leto ispravno procenio Aliju. Ona koristi ljude na nehatan i bezduan nain, pomislio je. ak i Dankana koristi na taj nain. Ne bi bilo udo da se okrene protiv mene i ubije me. Ve me je odbacila. U meuvremenu straa je bila pojaana i Stilgar se, poput zaodenute utvare, unjao svojim sieom, svuda zavirujui. Sve vreme u njegovoj svesti su se komeale sumnje koje mu je Leto usadio. Ako se moglo bez tradicije, gde je onda bila ona stena na koju je njegov ivot mogao vrsto da se osloni? Popodneva na dan Saziva za Dobrodolicu Gospi Desiki, Stilgar je spazio Ganimu gde u drutvu svoje bake stoji na ulazu u veliku skuptinsku salu siea. Bilo je rano i Alija jo nije stigla, ali su ljudi ve poeli da se skupljaju u sali, pa su prolazili bacajui praznoverne poglede na ovo dete i ovu odraslu osobu. Stilgar se sklonio u senovito udubljenje po strani od matice ljudi i stao da posmatra dotini par, nesposoban da razazna njihove rei u mrmljajuem amoru iskupljajueg mnotva. Ljudi iz mnogih plemena doi e ovde da pozdrave povratak njihove nekadanje asne Majke. No, on je zurio u Ganimu. Njene oi, nain na koji su poigravale dok je govorila! Ova kretnja ga je oarala. Te duboko plave, staloene, tragajue, odmeravajue oi. I onaj nain na koji je zabacivala svoju crvenozlatastu kosu sa ramena izvijanjem glave: bila je to ani. Bilo je to avetinjsko vaskrsenje, neprirodna slinost. Stilgar se polako privukao blie i zauzeo busiju u sledeem udubljenju. Nije mogao da dovede u vezu Ganimino posmatrako dranje sa bilo kojim detetom iz svog iskustva - osim sa njenim bratom. Gde se nalazio Leto? Stilgar je upravio pogled prema zakrenom hodniku. Njegovi straari bi podigli uzbunu ako bi se bilo ta naopako dogodilo. Zavrteo je glavom. Ovi blizanci su ugroavali njegovo duevno zdravlje. Neprekidno su nagrizali njegov duevni mir. Gotovo da je mogao da ih mrzi. Srodnici nisu bili osloboeni uzajamne mrnje, ali krv (i njegova dragocena voda) nosila je sobom zahteve za pruanje potpore koji su prevazilazili veinu drugih stvari. Ovi blizanci postojali su kao njegova najvea odgovornost. Kroz prainu proceena smea svetlost doprla je iz peinske sale skuptine. Dotakla je devojicino rame i novo belo odelo koje je imala na sebi, stvarajui oreol oko njene kose ba kada se okrenula i osmotrila hodnik kroz koji su ljudi u gunguli prolazili. Zato li me je Leto kinjio onim sumnjama? pitao se. Nije bilo sumnje da je on to smiljeno uinio. Moda je Leto eleo da mi podari mali deo svog mentalnog iskustva. Stilgar je znao da su blizanci razliiti, ali je uvek nanovo otkrivao da je njihovo rasuivanje nesposobno da prihvati ono to je znao. Nikada nije doiveo matericu kao tamnicu jedne probuene svesti - svesti koja je ivela od drugog meseca trudnoe, kako se govorilo. Leto je jednom rekao da je njegovo pamenje kao 'unutranji svojeruan rukopis, koji se proiruje u podrobnostima i razmeri u odnosu na onu prvobitnu zapanjujuu probuenost, ali nikada ne menja oblik i nacrt'. Po prvi put, u ovom trenutku, dok je posmatrao Ganimu i Gospu Desiku, Stilgar je poeo da shvata kako bi morao da izgleda ivot u takvoj grabljivoj mrei pamenja, u nemogunosti da se povue ili pronae zapeaeni kutak svesti. Suoen sa ovakvom okolnou taj bi morao da vodi rauna o ludilu, da odabira i odbacuje izmeu mnotva ponuda u jednom sistemu u kome su se odgovori smenjivali istom brzinom kao i pitanja. Nije moglo da se uspostavi utvreno tradicionalno verovanje. Nisu postojali neuslovljeni odgovori na dvolina pitanja. ta uspeva? Ono to ne uspeva. ta ne uspeva? Ono to uspeva. 77

Prepoznao je taj obrazac. Bila je to stara slobodnjaka igra zagonetki. Pitanje: 'Donosi i ivot i smrt.' Odgovor: 'Koriolski vetar.' Zato je Leto eleo da ja ovo razumem? pitao se Stilgar. Iz svog smotrenog proveravanja, Stilgar je znao da blizanci imaju zajedniki pogled na svoju razliitost: oni su je smatrali nesreom. Za jednu takvu osobu, kanal roenja je obina odvodna cev, pomislio je. Neznanje smanjuje ok koji neka iskustva donose, no kod njih, u vezi sa roenjem, nije moglo biti rei o neznanju. Kako bi izgledalo iveti ivot, a poznavati sve stvari koje bi mogle da skrenu sa pravog puta? To bi znailo voenje neprekidnog rata sa sumnjama. ovek bi svakako mrzeo to se razlikuje od ostalih ljudi. Bilo bi mu prijatno da drugima priuti makar ukus tih razliitosti. "Zato ja?" bilo bi prvo pitanje bez odgovora. A ta sam ono ja sebe zapitao? pomisli Stilgar. Gorak osmeh pree mu preko usana. Zato ja? Gledajui blizance u ovom novom svetlu, razumeo je svu opasnost udesa koji su primili zajedno sa svojim nedozrelim telima. Ganima mu je, jednom, poto ju je izgrdio zbog toga to se uspentrala do vrha okomite zapadne strane iznad Sie Tabra, to jezgrovito stavila do znanja. "Zato bi trebalo da se bojim smrti? Bila sam tamo ranije - mnogo puta." Kako mogu i da se usudim da poduavam ovakvu decu? udio se Stilgar. Kako moe bilo ko da se usudi? udnovato, ali Desikine misli su se kretale slinim tokom dok je razgovarala sa svojom unukom. Razmiljala je, kako teko mora da je nositi zrele umove i nedozrelim telima. Telo je imalo da naui ono to je um ve znao da bi telo moglo da uradi - izjednaavanje impulsa i refleksa. Stari benegeseritski prana-bindu postupak mogao bi se upotrebiti u njihovom sluaju, ali ak i tada um bi stremio tamo gde telo ne bi moglo da ga prati. Gurni je imao krajnje teak zadatak da ispuni njena nareenja. "Stilgar nas posmatra iz udubljenja tamo pozadi", ree Ganima. Desika se nije okrenula. Nju je, meutim, zbunilo ono to je nazrela u Ganiminom glasu. Ganima je volela starog Slobodnjaka, kao to se voli roditelj. ak i kada je govorila o njemu sa omalovaavanjem ili ga zadirkivala, ona ga je volela. Ovo saznanje je primoralo Desiku da starog Naiba vidi u novoj svetlosti, to joj je pomoglo da kroz getalt otkrovenje shvati ono to je blizancima i Stilgaru bilo zajedniko. Ovaj novi Arakais nikako nije odgovarao Stilgaru, uvidela je Desika. Nita vie no to je ova nova vaseljena odgovarala njenim unucima. Neeljena i neprizvana, jedna benegeseritska izreka prostrujala je Desikinim umom: 'Sumnjati u vlastitu smrtnost, znailo je upoznati poetak straha; nepobitno saznati da si smrtan znailo je upoznati kraj straha.' Da, smrt nije bila teak jaram za noenje, ali je ivot za Stilgara i blizance, predstavljao laganu vatru. Svaki je otkrio da mu ovaj svet slabo odgovara i eznuo za drugim putevima ivota gde su se odstupanja mogla bez opasnosti priznati. Oni su bili Abrahamova deca, sposobna da naue vie od jastreba koji krstari nad pustinjom, nego iz bilo koje napisane knjige. Leto je zaprepastio Desiku jo onoga jutra kada su stajali pored kanata koji je tekao odmah ispod siea. Tada je rekao: "Voda nas dri u klopci, bako. Bilo bi bolje da ivimo kao praina, jer bi nas, tada, vetar mogao poneti u visine vie od najviih stena Zatitnog Zida." Iako joj je ovakva neotvorena zrelost misli iz usta ove dece, postala dobro poznata, Desika je bila veoma pogoena njegovom izjavom, tako da je jedva uspela da prozbori: "Tvoj otac je mogao to da kae." A Leto je, bacajui aku peska u vazduh da bi posmatrao kako pada, odgovorio: "Da, mogao je. Ali moj otac tada nije shvatao kolikom brzinom voda primorava da padne na zemlju sve to se sa te zemlje uzdiglo." Sada, stojei pored Ganime u sieu, Desika je osetila da su je te rei ponovo potresle. Okrenula se, osvrnula se na jo pristiuu svetinu i dopustila da joj pogled proluta po Stilgarovoj osenenoj silueti u udubljenju. Stilgar nije bio pripitomljeni Slobodnjak, vaspitan da jedino donosi granice do gnezda. Jo je bio jastreb. Kada mu je u svest izlazila crvena boja, nije pomiljao na cvee, ve na krv. "Odjedanput si postala tako utljiva", ree Ganima. "Je li neto nije u redu?" 78

Desika je zatresla glavom. "Setila sam se neega to je Leto jutros rekao, i to je sve." "Kada ste otili do sadova? ta je rekao?" Desika je pomislila na neobian izraz mudrosti odrasle osobe koji je preao preko Letovog lica tog jutra. Bio je to isti ovaj izraz koji je upravo sada poivao na Ganiminom licu. "Podsetio se onog vremena kada se Gurni vratio od krijumara i stao pod zastavu Atreida", ree Desika. "Dakle, razgovarali ste o Stilgaru", ree Ganima. Desika nije pokuala da istrai kako je dolo do ovog uvianja. Izgledalo je da su blizanci sposobni da, po volji, ponovo prikau misaoni tok onog drugog. "Da, jesmo", ree Desika. "Stilgaru se nije svialo to Gurni naziva Pola svojim Vojvodom, meutim, Gurnijevo prisustvo je to nametnulo svim Slobodnjacima. Gurni je neprekidno govorio 'Moj Vojvoda'." "Shvatam", ree Ganima. "I, naravno, Leto je primetio da on jo nije postao Stilgarov Vojvoda." "Tako je." "Ti, naravno, zna ta ti je inio", ree Ganima. "Nisam sigurna da znam", priznala je Desika, nalazei da je ovo priznavanje posebno uznemiravajue, jer joj ni na kraj pameti nije bilo da joj je Leto bilo ta inio. "Pokuavao je da podstakne tvoja seanja na naeg oca", ree Ganima. "Leto uvek eli da upozna naeg oca sa taki gledanja ostalih ljudi koji su ga poznavali." "Ali... zar Leto nema..." "Oh, on moe da oslune unutranji ivot. Svakako. Ali to nije isto. Ti si, naravno, govorila o njemu. O naem ocu, hou da kaem. Govorila si o njemu kao o svom sinu." "Da!" odrezala je Desika. Nije joj se dopadalo oseanje da su ovi blizanci mogli, po elji, da je ukljue i iskljue, izvlae na povrinu njena seanja radi posmatranja, dotiu se bilo koje emocije koja je privlaila njihovo interesovanje. Ganima je, moda, upravo sada to inila! "Leto je rekao neto to te je uznemirilo", ree Ganima. Desika je otkrila da je uzrujana zbog neophodnosti da suspregne srdbu. "Da... rekao je." "Ne svia ti se injenica to on poznaje naeg oca kakvog ga je naa majka poznavala i to poznaje nau majku kakvom ju je na otac poznavao", ree Ganima. "Ne svia ti se ono to ovo prvo podrazumeva - ono to mi moemo da saznamo o tebi." "Do sada, zaista, nikada nisam razmiljala o tome na ovakav nain", ree Desika, stegnutim glasom. "Znanje ulnih stvari je ono to obino smeta", ree Ganima. "U pitanju je tvoja uslovljenost. Za tebe je krajnje teko da nas smatra za ma ta drugo do za decu. No ne postoji nita to su nai roditelji, javno ili tajno, uradili, a da mi to ne moemo da saznamo." U jednom kratkom trenu, Desika je osetila da se pribliava onoj sustalosti koja ju je obuzela tamo pored kanata, s tim to je ona sada bila u vezi sa Ganimom. "Verovatno je govorio o uspaljenoj ulnosti tvog Vojvode", ree Ganima. "Letu je, ponekad, potrebno zauzdati usta!" Postoji li ita to ovi blizanci nisu mogli da oskrnave? pitala se Desika, kreui se od uzrujanosti, preko ljutnje do odvratnosti. Kako su se usuivali da govore o ulnosti njenog Leta? Naravno da e mukarac i ena koji se vole, uivati u zadovoljstvima svojih tela! Bila je to privatna i divna stvar, i nije je trebalo razmetljivo pokazivati u sluajnom razgovoru izmeu jednog deteta i jedne odrasle osobe. Dete i odrasla osoba! Desika je iznenada shvatila da ni Leto ni Ganima nisu to sluajno uinili. Poto je Desika utonula u utanje, Ganima ree: "Uvredili smo te. Izvinjavam ti se u ime nas oboje. Koliko poznajem Leta, on izvinjavanje ne uzima u obzir. Ponekad, dok sledi odreeni trag, zaboravlja koliko smo razliiti... od tebe, na primer." Desika pomisli: I stoga ste to, naravno, oboje uinili. Uite me pameti! Upitala se zaueno: Koga jo tako uite? Stilgara? Dankana?

"Leto pokuava da vidi stvari onako kako ih ti vidi", ree Ganima. "Pamenja nisu dovoljna. Ba onda kada najsilnije pokuava, najee ne uspeva." Desika je uzdahnula. Ganima je dotakla bakinu ruku. "Tvoj sin je mnoge stvari, koje se, ak i tebi, moraju izrei, ostavio nedoreenim. Oprosti nam, ali on te je voleo. Zar to nisi znala?" Desika se okrenula da bi sakrila suze koje su joj zablistale u oima. "Znao je za tvoje strahove", ree Ganima. "Ba kao to je znao i za Stilgarove. Dragi Stil. Na otac je bio njegov 'Doktor Zveri', a Stil nije bio vie od zelenog pua skrivenog u svoju kuicu." Poela je da pevui melodiju pesme iz koje je uzela ove rei. Muzika je, neodoljivo, zasula Desikinu svest stihovima. 'O Doktore Zveri Kuici zelenog pua to skriva straljivo udo, koje iekuje smrt, To doe kao boanstvo! ak i puevi znaju Da bogovi utiru trag, A duebrija donose patnju, Da su nebesa vidljiva Samo kroz kapiju plamena. O Doktore Zveri, Ja sam ovek-pu Koji vidi tvoje jedno oko Kako viri u moju kuicu! Zato, Muad'Dibe? Zato?' Ganima ree: "Na alost, na otac je ostavio mnogo ljudi-pueva u naoj vaseljeni." 21. Pretpostavka da ljudska bia bivstvuju u jednom promenjivom svetu, shvaena kao dejstvujui nauk, zahteva da intelekt postane potpuno svestan uravnoteavajui instrument. Ali intelekt nije u stanju ovako da deluje bez ukljuenja celokupnog organizma. Jedan takav organizam moe se prepoznati po svom vatrenom pokretakom ponaanju. Isto je tako sa drutvom posmatranim kao organizam. No, tu se susreemo sa jednom starom ustrajnou. Drutva se pokreu podstrekivana starim, nazadnim pobudama. Ona trae nepromenjivost. Svaki pokuaj isticanja promenjjivosti sveta raa primere odbacivanja, strah, srdbu i oajanje. Kako, onda, objanjavamo prihvatanje predvianja? Jednostavno: saoptavalac proroanskih vizija, budui da govori o jednom apsolutnom (nepromenjivom) ostvarenju, moe da naie na radostan pozdrav oveanstva ak i kada prorie najuasnije dogaaje. Letova knjiga prema Hark al-Adi "To je kao kad se bori u mraku", ree Alija. Ljutito je koraala po sali Saveta, kreui se od visokih svilenih zavesa na istonim prozorima koje su umekavale svetlost jutarnjeg sunca do divana grupisanih ispod ukrasnih zidnih panela na drugom kraju prostorije. Njene sandale prelazile su preko ilimova od zainskih vlakana, parketa, ploica od dinovskog granata i jo jednom, ilimova. Napokon, ona zastade iznad Irulan i Ajdaha, koji su, jedno naspram drugog, sedeli na divanima od sive kitove koe.

79

80

Ajdaho se opirao vraanju iz Tabra, ali ona je poslala bezuslovna nareenja. Odstranjivanje Desike je, u ovom trenutku, bilo vanije no ikad, ali je ipak moralo da saeka. Pojavila se potreba za Ajdahovim mentatskim moima opaanja. "Ove stvari su iseene po istom kalupu", ree Alija. "Smrde na dalekosenu zaveru." "Moda nije tako", usudila se Irulan, ali je upitnim pogledom potraila Ajdaha. Alijino lice poprimilo je izraz nepreruene podrugljivosti. Kako je Irulan mogla da bude tako edna? Sem ako ne... Alija je obuhvatila princezu otrim i ispitivakim pogledom. Irulan je imala na sebi jednostavnu crnu aba haljinu koja se slagala sa senkama u njenim, od zaina, kao indigo plavim oima. Njena plava kosa bila je svijena u gustu punu na potiljku, naglaavajui lice koje je bilo ispoeno i ogrubelo tokom godina provedenih na Arakisu. Ona je, dodue, sauvala gordost koju je stekla na dvoru svog oca, adama IV, i Alija je esto slutila da bi ovo ponosito dranje moglo da prikriva zaverenike misli. Ajdaho je bio nemarno odeven u crnozelenu uniformu straara Kue Atreida, bez oznaka. U pitanju je bila sklonost koju su potajno mrzeli mnogi iz redova Alijine sadanje strae, pogotovo amazonke koje su se ponosile oznakama svoje slube. Njima se nije dopadalo prosto prisustvo ovog gole - majstora maevanja - mentata, utoliko pre to je on bio suprug njihove gospodarice. "Dakle, plemena ele da Gospa Desiku vrate u Namesniki Savet", ree Ajdaho. "Kako se to moe..." "Sainili su jednoduan zahtev", ree Alija, pokazujui na list zainskog papira sa ispupenim arama koji je leao na divanu pored Irulan. "Farad'n je stvar za sebe, ali ovo... ovo smrdi na sasvim druge rabote!" "ta Stilgar misli o tome?" upita Irulan. "Njegov potpis je na istom papiru", ree Alija. "Ali ako on..." "Kako bi i mogao da se odrekne majke svog boga?" podrugnu se Alija. Ajdaho je podigao pogled prema njoj, razmiljajui: Ovo je strahovito pribliilo zaotravanje odnosa sa Irulan! Ponovo se zaudio zato ga je Alija pozvala ovamo kada je znala da je njegovo prisustvo u Sie Tabru bilo neophodno da bi se plan odstranjenja sproveo u delo. Je li mogue da je doznala za poruku koju mu je Propovednik poslao? Ova pomisao ispunila je njegove grudi nemirom. Odakle je taj mistiar-bojak znao za tajni znak kojim je Pol Atreid uvek pozivao svog majstora maevanja? Ajdaho je udeo da napusti ovaj bespredmetni sastanak i nastavi sa traenjem odgovora na ovo pitanje. "Nema sumnje da je Propovednik naputao ovu planetu", ree Alija. "Esnaf se ne bi usudio da nas obmane u ovakvoj stvari. Ja u ga..." "Oprezno!" ree Irulan. "Zbilja, budi obazriva", ree Ajdaho. "Pola planete veruje da je on..." Slegnuo je ramenima. "...tvoj brat." Ajdaho se nadao da je ovo izjavio u stavu koji je odavao prikladnu nezainteresovanost. Odakle je taj ovek znao za onaj znak? "Ali ako je on glasnik ili pijun..." "On nije stupao u dodir ni sa kim iz CHOAM-a ili Kue Korino", ree Irulan. "Moemo da budemo sigurni..." "Ni u ta ne moemo da budemo sigurni!" Alija se nije potrudila da sakrije svoj prezir. Okrenula je lea Irulan i stala naspram Ajdaha. Znao je zato je doveden ovamo! Zato nije izvravao ono to se od njega oekivalo? Nalazio se u Savetu zbog toga to je Irulan bila ovde. Istorija koja je dovela jednu princezu iz Kue Korino u tor Atreida nikada se nije mogla zaboraviti. Jednom promenjena lojalnost, mogla se ponovo promeniti. Dankanove mentatske moi trebalo je da pronau slabe take, tanana skretanja u Irulaninom ponaanju. Ajdaho se pomakao i zagledao u Irulan. Postojali su trenuci kad je mrzeo pravolinijske neminovnosti koje mu je nametnulo izvrenje mentatskih zadataka. Znao je ta Alija misli. I Irulan je to, nema sumnje, znala. Ali ova Princeza-supruga Pola Muad'Diba svojevremeno je prevazila teinu odluke koja ju je uinila manje znaajnom od kraljeve nalonice, ani. Nije bilo ni najmanje

sumnje u Irulaninu predanost kraljevskim blizancima. Ona se bila odrekla porodice i Bene Geserita da bi se posvetila Atreidima. "Moja majka je deo ove zavere", uporno je tvrdila Alija. "Iz kog drugog razloga bi je Sestrinstvo poslalo natrag ovamo u jednom ovakvom trenutku?" "Histerija nam nee pomoi", ree Ajdaho. Alija se besno okrenula od njega kao to je i oekivao. To mu je dalo priliku da ne mora da gleda u to nekad voljeno lice koje je sada bilo svo izopaeno tuinskom posednutou. "Pa", ree Irulan, "Esnafu se moe potpuno verovati to..." "Esnafu?" iskezila se Alija. "Mi ne moemo da donosimo konaan sud o neprijateljstvu Esnafa ili Bene Geserita", ree Ajdaho. "Ali, moramo da ih svrstamo u posebne kategorije, kao sutinski pasivne borce. Esnaf e iveti u granicama svog osnovnog pravila: nikada vladati. Oni su parazitski izrataj i to vrlo dobro znaju. Nee preduzimati nita to bi ubilo organizam koji ih odrava u ivotu." "Njihova predstava o tome koji ih organizam odrava u ivotu mogla bi da bude drugaija od nae", ree Irulan otegnutim glasom. Valjda nikada nije bila blia podsmehu no sada kada je lenjim glasom rekla: "Promaio si, mentate." Alija je izgledala zgranuta. Nije oekivala od Irulan ovakvu promenu stava. Ovde nije bila re o vrsti gledanja koje bi jedan zaverenik poeleo da ispituje. "Nema sumnje", ree Ajdaho. "Ali Esnaf nee otvoreno istupiti protiv Kue Atreida. Sestrinstvo bi, s druge strane, moglo da se upusti u odreenu vrstu politikog udara koji..." "Ako ita preduzmu, onda e to biti kroz prednji red: neki pojedinac ili neka grupa kojih se mogu odrei", ree Irulan. "Bene Geserit je istrajavao tokom svih ovih vekova zato to nije znao za vrednost povlaenja u senku. Oni vie vole da budu iza prestola nego na njemu." Povlaenje u senku? pitala se Alija. Je li to bio Irulanin izbor? "Tano ono to sam primetio i za Esnaf", ree Ajdaho. Nalazio je da mu neminovnost ove rasprave i objanjenja ide na ruku. Skretali su mu panju sa drugih problema. Alija je ponovo odetala do suncem obasjanih prozora. Znala je za Ajdahovu slepu mrlju; svaki mentat ju je imao. Oni su morali da donose proglase. Ovo je imalo za posledicu sklonost ka oslanjanju na apsolutno sagledavanje konanih granica. Bili su svesni toga. Bio je to deo njihove obuenosti. Pa ipak, nastavljali su da deluju izvan samo-ograniavajuih parametara. Trebalo je da ga ostavim u Sie Tabru, pomislila je Alija. Bilo bi bolje da sam jednostavno podvrgla Irulan Javidovom ispitivanju. Unutar lobanje Alija je zaula tutnjav glas: "Tano!" Umukni! Umukni! Umukni! pomislila je. Jedna opasna greka joj se omakla u ovim trenucima, kojoj nije mogla da sagleda konture. Sve to je mogla da oseti bila je opasnost. Ajdaho joj je morao pomoi da se izvue iz ove neprilike. Bio je mentat. Mentati su bili neophodnost. ovek kompjuter zamenjivao je mehanika sredstva unitena u Batlerijanskom Dihadu. Nee moi da napravi mainu u obliju ljudskog uma! Ali Alija je u ovom trenutku udela za poslunom mainom. One nisu mogle da pate od Ajdahovih ogranienja. U mainu si morao da ima poverenja. Aliju je prenuo Irulanin otegnuti glas. "Nejasno u nejasnom u nejasnom u nejasnom", ree Irulan. "Svima nam je poznat usvojeni obrazac napada na vlast. Ne krivim Aliju zbog njenih sumnjienja. Ona, naravno, sumnjii sve redom - ak i nas. Ipak, ostavimo to, za trenutak, na stranu. ta ostaje kao najvanije poprite pobuda, najplodniji izvor opasnosti za Namesnitvo?" "CHOAM", ree Ajdaho, svojim ravnomernim mentatskim glasom. Na Alijinom licu se ukaza svirep osmeh. The Combine Honnete Ober Advancer Mercantiles! Ali Kua Atreida je vladala CHOAM-om sa pedesetjednim procentom svojih deonica. Muad'Dibovo svetenstvo dralo je jo pet procenata, to je bio znak trezvenog prihvatanja od strane Velikih Kua da Dina kontrolie neprocenjivi melan. Ne bez razloga, zain je esto bio nazivan 'tajnim kovanim novcem'. Bez melana brodovi Svemirskog Esnafa ne bi mogli da se kreu. Melan je proizvodio 'navigacioni trans' uz pomo koga se mogla 'videti' putanja bra od svetlosti, pre nego to bi se njom krenulo. Bez melana i njegovog pojaanja imunogenskog 82

81

sistema, ivotni vek za veoma bogate opadao je za najmanje faktor etiri. ak su i iroki slojevi srednje klase Carstva jeli razblaeni melan u malim primesama uz barem jedan obrok dnevno. No Alija je prepoznala mentatsku iskrenost u Ajdahovom glasu, zvuk koji je iekivala sa oajnikom nadom. CHOAM. Combine Honnete je bio mnogo vie od Kue Atreida, mnogo vie od Dine, mnogo vie od svetenstva ili melana. To je bio inkvajn, kitova koa, siga ica, iksijanski umetniki proizvodi i zabavljai, trgovina ljudima i mestima, hadiluk, oni proizvodi koji su dolazili sa sGme granice zakonskog prava tleilake tehnologije; tu su spadale opojne droge i medicinske tehnike; to je bio prevoz (Esnaf) i sav ostali supersloeni promet jednog Carstva koje je obuhvatalo hiljade poznatih planeta plus one koje su se potajno nahodile po ivicama, to im je bilo doputeno zbog usluga koje su inile. Kada je Ajdaho rekao CHOAM, mislio je na neprekidno previranje, spletku u spletki, igru sila gde je premetanje jedne duodecimalne take u interesnom otplaivanju moglo da promeni vlasnitvo cele jedne planete. Alija je ponovo dola na ono mesto iznad njih dvoje koji su sedeli na divanima. "Ima li neto posebno u vezi sa CHOAM-om to te mui?" upitala je. "Uvek je prisutno ozbiljno pekulativno nagomilavanje zaina od strane odreenih Kua", ree Irulan. Alija se pljesnula rukama po butinama, a zatim pokazala na zainski papir sa ispupenim arama pored Irulan. "Ovaj zahtev te ne kopka onakav kakav je." "U redu!" prasnuo je Ajdaho. "Izjasni se. ta nam to uskrauje? Sposobna si ti i za neto vie nego to je puko poricanje podataka i oekivanje da ja delujem kao..." "Nedavno je zabeleen znaajan porast u trgovini ljudima sa etiri naroita svojstva", ree Alija. Pitala se da li e ovo, odista, predstavljati novost za ovaj par. "Koja naroita svojstva?" upitala je Irulan. "Majstori maevanja, izopaeni mentati sa Tleilaksa, uslovljeni lekari iz Suk kole i finkap raunovoe, pogotovo ovi poslednji. Zato bi ba sada nastala potranja za sumnjivim knjigovodstvom?" Pitanje je bilo upueno Ajdahu. Dejstvuj kao mentat, ree on sebi. Ipak, bilo je to bolje od mozganja o onom to je Alija postala. Usredotoio se na njene rei ponavljajui ih po metodu svog metatskog uma. Majstori maevanja? Nekada je to bilo njegovo zvanje. Majstori maevanja su, naravno, bili vie od fizikih boraca. Oni su bili u stanju da opravljaju zatitna energetska polja, planiraju ratne pohode, izrauju nacrte vojnih uporita, prave na brzu ruku oruja. Izopaeni mentati? Tleilaksi su oigledno uporno ostajali pri ovoj podvali. I sam mentat, Ajdaho je poznavao nepostojanu sigurnost tleilakog uvrtanja. Velike Kue koje su kupovale ovakve mentate, nadale su se da e nad njima imati apsolutnu kontrolu. Nemogue! ak je Piter de Vries koji je sluio Harkonene u napadu na Kuu Atreida, sauvao svoje sutinsko dostojanstvo, prihvativi na kraju smrt umesto da preda unutranje jezgro svoje sutastvenosti. Suk doktori? Njihova uslovljenost je, po svoj prilici jamila za njihovu odanost vlasnicima-pacijentima. Suk-doktori postali su veoma skupi. Uveana kupovina povui e za sobom zamanu razmenu kapitala. Ajdaho je odmeravao ove podatke u odnosu na poveanje finkap raunovoa. "Osnovni proraun", ree on, naglaavajui lagano odmerenu uverenost da govori o uvodnim podacima. "U poslednje vreme zabeleeno je poveanje bogatstva meu Malim Kuama. Neke se polako primiu stanju Velikih Kua. Ovakvo bogatstvo moglo je jedino da potekne iz nekih specifinih premetanja u politikim redovima." "Stigli smo, najzad, do Landsrada", ree Alija, izraavajui vlastito uverenje. "Naredna sednica Landsrada odrae se tek za otprilike dve standardne godine", podsetila je Irulan. "Ali politiko cenjkanje nikada se ne prekida", ree Alija. "I ja tvrdim da se pojedini meu ovim plemenskim potpisnicima...", uprla je prst prema papiru pored Irulan, "nalaze meu Malim Kuama koje su promenile svoje politiko opredeljenje." "Moda", ree Irulan.

"Landsrad", ree Alija. "Ima li boljeg fronta za Bene Geserit? I boljeg agenta za sestrinstvo od moje roene majke?" Alija se ukipila upravo naspram Ajdaha. "Pa, Dankane?" Zato da ne dejstvujem kao mentat? zapitao se Ajdaho. Postala mu je jasna opta tenja Alijinih sumnji u ovom trenutku. Posle svega, Dankan Ajdaho je bio lini kuni straar Gospe Desike tokom mnogih godina. "Dankane?" nastojala je Alija. "Trebalo bi da se podrobno obavesti o bilo kakvom savetodavnom zakonodavstvu koje bi moglo da bude u pripremi za sledeu sednicu Landsrada", ree Ajdaho. "Oni bi mogli da zauzmu zakonit stav da Namesnitvo nema pravo veta na odreene vrste zakonodavstva - posebice, prilagoavanje poreza i nain upravljanja kartelima. Ima i drugih, ali..." "Ne bi ba bilo mnogo trezveno kladiti se na njih, ako bi zauzeli takav stav", ree Irulan. "Slaem se", ree Alija. "Sardaukari nemaju zube, a mi jo imamo nae slobodnjake legije." "Oprezno, Alija", ree Ajdaho. "Naim neprijateljima nita bolje ne odgovara no da nas naprave udovitima. Bez obzira na to koliko legija ima pod svojom vlau, mo u jednom carstvu ratrkanom kao to je ovo, poiva na narodnom poverenju." "Narodnom poverenju?" upita Irulan. "Hoe da kae na poverenju Velikih Kua?" "A sa koliko emo se Velikih Kua u ovom novom savezu suoiti?" upitao je Ajdaho. "Novac se gomila na nepoznatim mestima!" "Po granicama?" upita Irulan. Ajdaho slee ramenima. Bilo je to pitanje bez odgovora. Svako od njih nasluivao je da e jednog dana Tleilaksi ili tehnoloki petljaroi sa granica Carstva uspeti da ponite Holcmanov Efekat. Od tog dana, energetska zatitna polja bie beskorisna. Celokupna nepouzdana ravnotea koja je podupirala planetni feudalizam doivee slom. Alija je odbila da razmatra ovu mogunost. "Radiemo sa onim to imamo", ree ona. "A to je odreeno saznanje u redovima CHOAM-ovog upravnitva da mi moemo da unitimo zain ako nas na takav in primoraju. Oni to nee staviti na kocku." "Ponovo smo kod CHOAM-a", ree Irulan. "Sem ako nekom na drugoj planeti ne poe za rukom da napravi kopiju ciklusa peana pastrmka-peani crv", ree Ajdaho. Zamiljeno je pogledao u Irulan, uzrujan ovim pitanjem. "Salusa Sekundus?" "Moje veze tamo i dalje su pouzdane", ree Irulan. "Salusa ne dolazi u obzir." "Onda moj odgovor ostaje na snazi", ree Alija, zurei u Ajdaha. "Radiemo sa onim to imamo." Ja sam na potezu, pomisli Ajdaho. Rekao je: "Zato si me odvukla od vanog posla? Do ovoga si mogla i sama da doe." "Ne razgovaraj tim tonom sa mnom!" ree Alija. Ajdahove oi se rairie. U jednom trenu, ugledao je tuina na Alijinom licu i to je bio uznemiravajui prizor. Skrenuo je pogled na Irulan, ali ona izgleda nita nije primetila - ili je bar odavala takav utisak. "Nije mi potrebno osnovno obrazovanje", ree Alija glasom koji je jo odzvanjao tuinskim besom. Ajdaho je uspeo da se bolno osmehne, ali je oseao teskobu u grudima. "Kada raspravljamo o moi nikada ne uspevamo da se udaljimo od bogatstva i svih njegovih maski", ree Irulan otegnuto. "Pol je bio drutvena mutacija i, s obzirom na to, moramo da se podsetimo da je on promenio staru ravnoteu bogatstva." "Takve mutacije nisu neoborive", ree Alija, okreui se od njih, ba kao da, malopre, nije pokazala svoju uasnu razliitost. "Gde god u ovom carstvu ima bogatstva, njegovi vlasnici to znaju." "Oni, takoe, znaju", ree Irulan, "da postoje tri osobe koje mogu da produe ivot toj mutaciji: blizanci i..." pokazala je prstom na Aliju. Jesu li ove dve lude? pitao se u udu Ajdaho. 84

83

"Oni e pokuati da me muki ubiju", kripnu zubima Alija. Ajdaho je nepomino sedeo u mukloj tiini, dok se njegova mentatska svest komeala. Da ubiju Aliju? Zato? Isuvie lako su mogli da joj srue ugled. Mogli su, po volji, da je istisnu iz slobodnjakog jata i vijaju hajkom dok ne padne. Ali blizanci, sada poto... Znao je da se ne nalazi u prikladnom mentatskom miru potrebnom za ovakva procenjivanja, ali morao je da pokua. Morao je da bude to je mogue taniji. U isto vreme, bio je svestan da tano razmiljanje sadrava neraslanjene apsolute. Priroda nije bila tana. Vaseljena nije bila tana kada bi se svodila na njegove mere: bila je maglovita i paperjasta, puna neoekivanih kretanja i promena. oveanstvo kao celina moralo je da ue u ovaj proraun kao prirodni fenomen. Ali ceo proces tane analize predstavljao je jedno odsecanje, uklanjanje iz postojeeg toka vaseljene. Morao je da prodre u taj tok i da ga pusti u pokret. "Bili smo u pravu kada smo se usredsredili na CHOAM i Landsrad", ree Irulan otegnuto. "A Dankanova sugestija nam nudi prvu liniju istrage za..." "Novac kao oblik pretvaranja energije ne moe da bude odvojen od energije koju izraava", ree Alija. "Svi to znamo. Ali moramo da odgovorimo na tri odreena pitanja: Kada? S kakvim orujem? Gde?" Blizanci... blizanci, pomislio je Ajdaho. Blizanci su u opasnosti, a ne Alija. "Ne zanima te ko ili kako?" upitala je Irulan. "Ako Kua Korino ili CHOAM ili neka druga grupa upotrebi ljudsko sredstvo na ovoj planeti", ree Alija, "imamo vie od esdeset procenata ansi da ih otkrijemo pre no to stupe u dejstvo. Znajui kada e stupiti u akciju, i na kom mestu, stiemo nadmonost u nejednakoj igri. Kako? To je kao da pita kakvim orujem?" Zato ne mogu da ovo vide kao to ja vidim? pitao se Ajdaho. "U redu", ree Irulan. "Kada?" "Kada panja bude usresreena na nekog drugog", ree Alija. "Panja je bila usredsreena na tvoju majku prilikom Saziva", ree Irulan. "Nije bilo pokuaja." "Pogreno mesto", ree Alija. ta ona radi? pitao se Ajdaho. "Gde, dakle?" upitala je Irulan. "Upravo ovde u Tvravi", ree Alija. "Ovo je mesto gde se oseam najbezbednija i gde ima najmanje straara." "Kakvim orujem?" upita Irulan. "Uobiajenim - neto to jedan Slobodnjak moe da ima uza se: otrovni kris-no, maula pitolj..." "Ve dugo nisu probali lovca-tragaa", ree Irulan. "Ne bi uspeo u guvi", ree Alija. "Morae da koriste guvu." "Bioloko oruje?" upita Irulan. "Neka zarazna supstanca?" uzvratila je Alija, ne prikrivajui svoju nevericu. Kako je Irulan mogla da pomisli da bi jedna zarazna supstanca mogla da uspe protiv imunolokih prepreka koje su titile svakog Atreida? "Mislila sam pre u vidu neke ivotinje", ree Irulan. "Mali mezimac, recimo, uveban da ujede odreenu rtvu, ubrizgavi joj otrov ujedom." "Lasice Kue e to spreiti", ree Alija. "Onda, jedna od njih?" upita Irulan. "Neizvodljivo. Lasice Kue izbacile bi uljeza, ubile ga. Poznato ti je to." "Samo sam ispitivala mogunosti u nadi da..." "Staviu moju strau u pripravnost", ree Alija. Kada je Alija izgovorila re straa, Ajdaho je postavio ruku na svoje Tleilake oi, pokuavajui da sprei neodoljiv nagon koji ga je obuzimao. Bila je to Raa, pokret Beskrajnosti, tako oznaen od strane ivota, skriven udes potpunog uranjanja u mentatsku svest koja je ekala u zasedi svakog mentata. Zavitlala je njegovu svest na vaseljenu poput mree, hvatajui, razgovetno 85

ocrtana oblija u njoj. Video je blizance uurene u mraku dok su dinovske pande vitlale vazduhom oko njih. "Ne", proaptao je. "ta?" Alija ga je pogledala kao da je iznenaena to ga jo vidi ovde. Smakao je ruku s oiju. "Odea koju je Kua Korino poslala?" upitao je. "Je li predata blizancima?" "Naravno", ree Irulan. "Potpuno je bezbedna." "Niko nee pokuati da ugrozi blizance u Sie Tabru", ree Alija. "Pogotovo nee kad se seti svih onih straara unaokolo koji su proli Stilgarovu obuku." Ajdaho je zurio u nju. Nije raspolagao ni sa jednom posebnom injenicom kojom bi mogao da potkrepi dokaz zasnovan na mentatskom proraunu, ali je znao. Znao je. Ovo to je iskusio veoma se pribliilo vizionarskoj moi koju je Pol posedovao. Ni Irulan ni Alija ne bi poverovale da je to proizilo iz njega. "Voleo bih da se upravi pristanita dG na znanje da ne dozvole uvoz bilo kakvih ivotinja spolja", ree on. "Ne uzima, valjda, Irulaninu pretpostavku ozbiljno", negodovala je Alija. "Zato sve prepustiti srei i rizikovati?" ree on. "Kai to krijumarima", ree Alija. "Ja u se pouzdati u Lasice Kue." Ajdaho je zavrteo glavom. ta su Lasice Kue mogle da uine protiv pandi onolikih razmera kakve su mu se ukazale u svesti? Ali Alija je bila u pravu. Podmiivanja na pravim mestima, uz uee jednog Esnafovog navigatora koji se preutno slae i bilo koje mesto u Praznoj etvrti moglo je da postane pristanina luka. Esnaf ne bi pristao da se nae u prvim redovima ma kakvog napada na Kuu Atreida, ali ako bi cena bila dovoljno visoka... Pa, Esnaf se jedino mogao smatrati za neto poput geoloke prepreke koja je napad inila teko izvodljivim, ali ne i nemoguim. Oni su uvek mogli da izjave da su samo 'prevozna agencija'. Otkud bi oni mogli da znaju u koju svrhu e odreeni tovar biti upotrebljen? Alija je poremetila tiinu jednim izrazito slobodnjakim gestom, podigavi pesnicu sa palcem u vodoravnom poloaju. Pokret je bio propraen tradicionalnom psovkom ije je znaenje bilo 'Objavljujem Tajfunsku Bitku'. Ona je, oito, sebe videla kao jedinu loginu metu za atentatore, i ovim gestom je ustajala protiv sveta punog najrazliitijih pretnji. Htela je da kae da e zavitlati smrtonosni vetar prema svakome ko je bude napao. Ajdaho je shvatio beznadenost ma kakvog protivljenja. Takoe je shvatio da vie ne sumnja na njega. Predstojao mu je povratak u Tabr i ona je od njega oekivala da na savren nain odstrani Gospu Desiku. Podigao se sa divana preplavljen silnim adrenalinskim talasom srdbe, razmiljajui: samo kada bi Alija bila meta! Samo kada bi ubice mogle da je se doepaju! Za trenutak, ruka mu je poinula na nou, ali nije bilo njegovo da to uini. Daleko je bolje, uostalom, da umre kao velikomuenica nego da doivi da je raskrinkaju i hajkom nagnaju u peani grob. "Da", ree Alija, pogreno tumaei izraz njegovog lica kao zabrinutost zbog nje. "Najbolje je da pouri u Tabr." Pomislila je: Kako sam bila glupa kada sam posumnjala u Dankana! On je moj, a ne Desikin! Za sve je kriv onaj zahtev plemena koji ju je pomeo, razmiljala je ona dalje. Veselo je, u znak pozdrava, mahnula Ajdahu dok je odlazio. Ajdaho je napustio Savetnu Salu sa oseanjem beznaa. Alija ne samo da je bila slepa u svojoj tuinskoj posednutosti, ve je sa svakom krizom postojala sve bezumnija. Ona je ve prela kritinu taku i vie joj nije bilo spasa. Ali ta se moglo uraditi za blizance? Koga je mogao da ubedi? Stilgara? A ta je to Stilgar mogao da uini to ve nije inio? Onda Gospu Desiku? Da, ispitivao je tu mogunost - no ona je, takoe, moda otila predaleko u krojenju planova sa svojim Sestrinstvom. On je, ini se, gajio nekoliko iluzija o toj nalonici Atreida. Bila je u stanju da uini bilo ta na zapovest Bene Geserita - ak i da se okrene protiv svojih unuka. 22.

86

Dobra vlada nikad se ne oslanja na zakone, ve na line kvalitete onih koji vladaju. Mainerija vlasti uvek je potinjena volji onih koji upravljaju tom mainerijom. Najvaniji element vladavine je, stoga, metod izabiranja voa. Zakon i Vladavina, prirunik Svemirskog Esnafa Zbog ega Alija eli da sudelujem u jutarnjem primanju? pitala se Desika. Nisu izglasali moj povratak u Savet. Desika je stajala u predsoblju Velike Dvorane Tvrave. Ovo predsoblje bi, svuda osim na Arakisu, samo po sebi bilo velika dvorana. Povodei se za primerom koji su davali Atreidi, graevine u Arakenu su, sa nagomilavanjem bogatstva i moi, postajale sve ogromnije, a ova prostorija je, u malom, predstavljala potvrdu njenih slutnji. Nije joj se dopadalo ovo predsoblje sa podom od keramikih ploica na kojima je bila naslikana pobeda njenog sina nad adamom IV. Uoila je odraz svog lika u uglaanim vratima od plastinog elika koja su vodila u Veliku Dvoranu. Povratak na Dinu nagnao ju je da pravi ovakva poreenja i Desika je opaala jedva primetne predznake starenja u svom izgledu: na ovalnom licu pojavile su se siune bore, a oi delovale krtije u svom odblesku boje indiga. Pamtila je kada su beonjae uokvirivale plavetnilo njenih oiju. Samo je jo briljiva pomo profesionalnog frizera odravala sjajnom bronzanu boju njene kose. Nos je ostao mali, usta puna, a telo i dalje vitko, ali su ak miii, uvebani kroz benegeseritske tehnike, sa prolaenjem vremena pokazivali tenju ka usporavanju. Moglo je da se desi da neko ne primeti ovo i kae: 'Nimalo se nisi promenila!' Ali obuka Sestrinstva bila je ma sa dve otrice; male promene retko su izmicale panji ovakvih osoba. Ni nedostatak malih promena kod Alije nije izmakao Desikinoj panji. Ispred velikih vrata stajao je Javid, Alijin ef protokola, drei se veoma zvanino ovog jutra. Bio je to zaodenuti zao duh sa cininim osmehom na svom okruglom licu. Javid je na Desiku ostavljao utisak paradoksa: dobro uhranjeni Slobodnjak. Opazivi da ga ona posmatra, Javid se hotimino nasmeio i slegnuo ramenima. Njegovo prisustvo u Desikinoj pratnji bilo je kratkog veka, to je on unapred znao. Mrzeo je Atreide, ali bio je Alijin ovek i to na vie naina, ako je trebalo verovati glasinama. Uoivi sleganje ramenima, Desika pomisli: Ovo je doba sleganja ramenima. On zna da sam ula sve prie koje kolaju o njemu i nije ga briga. Moglo bi se lako dogoditi da naa civilizacija umre od sopstvene unutranje ravnodunosti pre nego to podlegne napadu spolja. Straarima koje joj je Gurni dodelio pre nego to je otiao u potragu za krijumarima u pustinju nije se dopadalo to je reila da doe ovamo bez njihove pratnje. Ali Desika se oseala udnovato bezbednom. Neka neko od nje na ovom mestu naini muenicu; Alija to ne bi preivela. Ona je to svakako znala. Poto je Desika propustila da odgovori na njegovo sleganje ramenima i osmeh, Javid se nakaljao, oslobaajui se nemira koji mu je pritisnuo grkljan nainom koji je bio plod uvebanosti. Bio je to kao neki tajni jezik sa znaenjem: 'Mi shvatamo besmislenost sveg ovog sjaja, Moja Gospo. Zar nije udesno na ta se ljudi mogu navesti da veruju!' udesno! saglasila se Desika, ali njeno lice nije odalo ni najmanji znak ove misli. Predsoblje je sada bilo prilino ispunjeno, svim onim za jutarnje primanje predvienim moliocima koji su od Javidovih ljudi dobili dozvolu za ulaz. Spoljanja vrata bila su zatvorena. Molioci i sluitelji drali su se na utivom rastojanju od Desike, ali im je palo u oi da je bila odevena u zvaninu crnu abu asne Majke Slobodnjaka. To je izazivalo mnogo pitanja. Nikakvo obeleje Muad'Dibovog svetenstva nije se moglo primetiti na njenoj pojavi. Ljudi su amorili raspodeljujui svoju panju na Desiku i mala pobona vrata iz kojih je trebalo da se pojavi Alija i povede ih u Veliku Dvoranu. Desiki je bilo jasno da je stari obrazac koji je odreivao gde se nalazi mo Namesnitva bio uzdrman. Bilo je dovoljno da doem ovde, pa da to uinim, pomislila je. Ali ja sam dola zato to me je Alija pozvala.

Uoavajui znake uznemirenosti, Desika je shvatila da Alija hotimino odugovlai u ovom asu, omoguavajui tananim strujama da, ovde, pojure svojim tokovima. Alija je, naravno, motrila kroz pijunku. Prevejanosti Alijinog ponaanja teko su izmicale Desikinoj panji i ona je sa svakim proteklim minutom uviala koliko je bila u pravu to se prihvatila zadatka koji joj je Sestrinstvo nametnulo. "Ne moe se dopustiti da se stvari nastavljaju na ovaj nain", uveravala ju je voa delegacije Bene Geserita. "Znaci raspadanja, bez sumnje, nisu izmakli tebi - od svih ljudi jedino tebi! Poznato nam je zato si nas napustila, ali, takoe, znamo kako si bila obuena. Nita nije bilo zakinuto u tvom obrazovanju. Ti si Posveenica Panoplie Profetike i mora da zna trenutak kada nagrienost jedne mone religije pone da ugroava sve nas." Desika je zamiljeno napuila usne, zurei kroz prozor u blage predznake prolea oko Kaladanskog Zamka. Nije volela da razmilja na ovako logiki nain. Jedna od prvih pouka Sestrinstva bila je da se mora sauvati stav upitnog podozrenja prema svemu to se pojavljuje u vidu logike. No, lanovi delegacije su, takoe, znali za to. Kako je vlaan bio vazduh ovog jutra, pomislila je Desika, osvrui se po Alijinom predsoblju. Kako sve i vlaan. Ovde je u vazduhu postojala vlanost koja je terala na znojenje i koja je kod Desike izazivala oseanje nelagodnosti. Pomislila je: Vratila sam se slobodnjakim obiajima. Vazduh je bio previe vlaan u ovom sieu-iznad-zemlje. ta je bilo ravo kod Majstora Kapljica? Pol ne bi nikada dozvolio ovakvu rasputenost. Primetila je da Javid, odnosno njegovo sjajno, ilo i pribrano lice, izgleda nije opaalo prestup vlanosti u vazduhu predsoblja. To je predstavljalo ravo vaspitanje, kada je u pitanju neko ko je roen na Arakisu. lanovi delegacije Bene Geserita eleli su da saznaju da li ona zahteva dokaze za njihovu tvrdnju. Uzvratila im je ljutitim odgovorom iz njihovih vlastitih prirunika: 'Svi dokazi neizbeno vode do tvrdnji za koje ne postoji dokaz! Sve stvari su poznate zato to elimo da verujemo u njih.' "Ali mi smo izneli ova pitanja mentatima", digla je glas voa delegacije. Desika je zaueno zurila u ovu enu. "udi me da ste dostigli sadanji poloaj, a da jo niste upoznati sa ogranienjima mentata", rekla je Desika. Posle toga delegacija se opustila. U pitanju je, oevidno, bio ispit, koji je ona poloila. Strahovali su, prirodno, da je izgubila dodir sa onim uravnoteavajuim spsosobnostima koje su se nalazile u srcu benegeseritske obuke. U tom trenutku, Javid je napustio svoje mesto pored vrata i ona postade malo opreznija. Naklonio se. "Moja Gospo. Palo mi je na pamet da moda niste uli o najnovijem Propovednikovom podvigu." "Dobijam dnevne izvetaje o svemu to se ovde dogaa", ree Desika. Pustimo ga da prenese ovu izjavu Aliji! Javid se nasmeja. "Onda znate da on rui vau porodicu. Tek jue propovedao je u junom predgrau i niko se nije usudio da ga takne. Naravno, znate i zato." "Zato to misle da je on moj sin koji im se vratio", ree Desika, glasom u kome se oseala dosada. "Ovo pitanje jo nije izneseno pred mentata Ajdaha", ree Javid. "Moda bi to trebalo uraditi i stvar dovesti u red." Desika pomisli: evo jednog koji odista ne zna za mentatska ogranienja, iako ima drskosti da jednom takvom nabija rogove - u snu ako ne i na javi. "Mentat uestvuje u pogreivosti onih koji ga upotrebljavaju", ree ona. "ovekov um je, kao to je sluaj sa umom bilo koje ivotinje, rezonator. On odgovara na treptanja okoline. Mentat je nauio i da produava uzdu tih krivina u potrazi za dugakim lancem posledica." Pustimo ga da premilja o ovome! "Taj Propovednik vas, dakle, ne uznemirava?" upitao je Javid, glasom koji posta zvanian i zloslutan. "Nalazim da je on zdrav znak", ree ona. "Ne bih elela da mu zadajem brige."

87

88

Javid, jasno, nije oekivao ovako otvoren odgovor. Pokuao je da se osmehne, ali nije uspeo. Zatim ree: "Vladajui Savet crkve koja obogotvoruje volju vaeg sina se, naravno, klanja vaim eljama, ako tako neizostavno zahtevate. Ali neka objanjenja bi svakako..." "Moda bi radije eleli da objasnim kako se ja uklapam u vae planove", ree ona. Javid je netremice gledao u nju. "Gospo, ne vidim logian razlog zbog koga odbijate da optuite tog Propovednika. On ne moe biti va sin. Moj zahtev je razborit: optuite ga." Ovo je pripremljen komad, pomisli Desika. Alija ga je podstakla na to. Ona ree: "Ne." "Ali on skrnavi ime vaeg sina! Propoveda gnusne stvari, uzvikuje protiv vae svete keri. Podbunjuje narod protiv nas. Kada su ga upitali, rekao je da ak i vi posedujete zlu prirodu i da vi..." "Dosta je bilo ovih besmislica!" ree Desika. "Recite Aliji da ne pristajem. Od kada sam se vratila nita drugo ne sluam osim pria o tom Propovedniku. Dosadio mi je." "Da li bi vam bilo dosadno, Gospo, da saznate da je on u svom poslednjem skrnavljenju rekao da se vi neete oboriti na njega? A evo, oevidno, vi..." "Zla kakva sam, ipak ga neu optuiti", ree ona. "Stvar nije ni malo aljiva, Gospo!" Desika mu ljutito odmahnu rukom. "Odlazi!" Izgovorila je ovo dovoljno glasno kako bi i ostali uli, to ga je primoralo da poslua. U njegovim oima sevao je bes, ali je uspeo da se kruto nakloni i vrati na svoje mesto pored vrata. Ova prepirka se krasno uklapala u zapaanja do kojih je Desika jo ranije dola. Kada je govorio o Aliji, Javidov glas je otkrivao suve, tihe tonove ljubavnika; tu se nije moglo pogreiti. Glasine su nesumnjivo bile istinite. Alija je dopustila da joj se ivot degenerie na grozan nain. Imajui to u vidu, Desika je poela da gaji sumnju da je Alija bila dragovoljan sauesnik u Izrodstvu. Da li je re o izopaenoj elji za samounitenjem? Jer Alija je odista bila na putu da uniti sebe i temelj moi koja se hranila uenjima njenog brata. Jedva primetan dah nelagodnosti poeo je sve jasnije da se ispoljava u predsoblju. Poklonici ovog mesta su itekako znali da je Alija ozbiljno kasnila, a do sada su svi oni uli o Desikinom bespogovornom otputanju Alijinog miljenika. Desika je uzdahnula. Osetila je kako joj je telo ulo na to mesto, dok joj je dua gamizala pozadi. Kretnje meu dvorjanima bile su tako prozrane! Traganje za vanim ljudima pretpostavljalo je ples slian igri vetra u polju itnog klasja. Uglaeni itelji ovog mesta nabirali su vee i davali pragmatske procene o vanosti svakog od svojih blinjih. Oigledno, Javida je pogodilo to to ga je odbacila; gotovo da niko vie sa njim nije govorio. Ali ostali! Njeno izvebano oko lako je moglo da dokui procene na licima satelita koji su pratili monika. Mene ne prate zato to sam opasna, pomislila je. Smrdim na nekoga koga se Alija boji. Desika se obazrela po prostoriji i videla da oi odvraaju pogled. Ovo su bili toliko nitavni ljudi da joj je dolo da povie protiv njihove spremnosti da opravdavaju svoje besciljne ivote. Oh, kada bi Propovednik mogao samo da vidi ovu prostoriju, ovakvu kakva je sad izgledala! Odlomak oblinjeg razgovora privukao je njenu panju. Jedan visok, vitak Svetenik oslovljavao je svoj krug, bez sumnje molioce koji su bili pod njegovom zatitom. "esto moram da govorim drugaije nego to mislim", ree on. "To se zove diplomatija." Smeh koji je usledio bio je previe glasan i prebrzo je zamro. Ljudi iz grupe videli su da je Desika prislukivala. Moj Vojvoda bi nekog ovakvog otpremio do najudaljenije pristupane paklene rupe! pomislila je Desika. Uopte se nisam prebrzo vratila. Sada joj se jasno ukazalo da je ivela na dalekom Kaladanu u jednoj izdvojenoj kapsuli do koje su dopirali samo najbuniji meu Alijinim prestupima. Doprinela sam odranju vlastitog sanjarskog bitisanja, razmiljala je. Kaladan je uistinu bio neto kao ta izdvojenost, opskrbljen zbilja prvoklasnom fregatom koja je bezbedno plovila pod nadzorom jednog Esnafskog broda. Mogli su se osetiti samo najei manevri, a i oni su bili svedeni na razblaene pokrete. Kako je primamljivo iveti u miru, pomislila je. 89

to je bolje upoznavala Alijin dvor, Desika je oseala vie simpatije za rei koje je, po izvetajima, izgovarao taj slepi Propovednik. Da, Pol bi, takoe, mogao da govori na takav nain kada bi video ta je postalo od njegovog Carstva. I Desika je elela da sazna ta je Gurni otkrio meu krijumarima. Njen prvi utisak o Arakenu bio je taan, shvatila je Desika. Prilikom tog prvog obilaska grada u Javidovom drutvu, panju su joj privukle odbrambene reetke oko nastambi, jako obezbeenje po stazama i drvoredima, istrajni posmatrai na svakom oku, visoki zidovi i nagovetaji dubokih podzemnih sklonita pod debelim temeljima. Araken je postao neblagodarno mesto, zatvoreno mesto, nerazumno i licemerno ve po svojim surovim konturama. Iznenada se otvorie mala pobona vrata u predsoblju. Prethodnica sastavljena od amazonki svetenica pokulja u prostoriju. Iza njih, i njima zatiena, ila je Alija oholo se kreui sa sveu ogranienom na stvarnu i uasnu mo. Alijino lice bilo je staloeno; nijedno oseanje nije odalo svoje prisustvo u trenutku kada se njen netremian pogled susreo i zadrao na majinom. Ali obe su znale da je bitka otpoela. Na Javidovu zapovest, otvorie se dinovska vrata velike Dvorane, pokreui se tako da su izazvala tih i neizbean oseaj skrivene energije. Alija prie majci s boka, a straa ih opkoli. "Je l' vreme da uemo, majko?" upita Desiku. "Krajnje je vreme", ree Desika. Istovremeno je, opazivi svetlucanje zluradosti u Alijinim oima, pomislila: Ona misli da moe da me uniti i ostane itava! Ona je luda! I Desika se zapitala da li je to moda bilo ono to je Ajdaho eleo da joj kae. Poslao joj je poruku, ali ona nije bila u mogunosti da mu odgovori. Poruka je zaista bila zagonetna: "Opasnost. Moram da vas vidim." Bila je napisana varijantom starog akobsa jezika gde je posebna re koja je oznaavala opasnost stavljala do znanja da je re o zaveri. Potraiu ga im se vratim u Tabr, ree ona u sebi. 23. Ovo je zabluda o moi: ona, najposle, postie nameru jedino u apsolutnom, ogranienom svetu. Ali osnovna poruka koju nam daje na relativistiki svet jeste da se stvari menjaju. Bilo kakva mo mora kad-tad da susretne veu mo. Pol Muad'Dib je ovoj pouci nauio Sardaukare na Ravnicama Arakena. Njegovi potomci e tek morati sami da naue ovu lekciju. Propovednik u Arakenu Prvi molilac na jutarnjem primanju bio je jedan kadeijanski trubadur, hodoasnik koga su opljakali arakenski najamniki vojnici. Stajao je na kamenom podu prostorije vodenozelene boje u stavu u kome nije bilo ni najmanje preklinjanja. Desika se, sedei do Alije na vrhu platforme od sedam stepenika, divila njegovoj smelosti. Dva istovetna prestola bila su postavljena za majku i ker i Desika je obratila posebnu panju na injenicu da je Alija sedela na desnoj, mukoj strani. to se tie kadeijanskog trubadura, bilo je oigledno da su ga Javidovi ljudi propustili ba zbog osobine koju je sada ispoljavao, njegove smelosti. Od trubadura se oekivalo da pribavi malo zabave dvorjanima u Velikoj Dvorani; to mu je bila plata umesto novca koji vie nije posedovao. Prema izvetaju Svetenika-Advokata koji je upravo iznosio trubadurov sluaj, ispalo je da je Kadeijanac sauvao samo odeu i baliset koji mu je prebaen preko ramena visio na konom kaiu. "Kae da su ga napojili nekim tamnim piem", ree Advokat, jedva se suzdravajui da ne prsne u smeh, od ega su mu se usne grile. "Ako vaa Svetost dozvoli, to pie ga je uinilo bespomonim, ali bio je pri svesti u trenutku kada mu je kesa odseena." I dok je Advokat drobio i drobio u maniru lane poniznosti, glasom iz koga su izbijali gnusni etiki principi, Desika je prouavala trubadura. Kadeijanac je bio visok barem dva metra. Oi koje su mu lutale unaokolo zraile su intiligentnom obazrivou i humorom. Njegova zlatasta kosa 90

dosezala je do ramena u skladu sa obiajem na njegovoj planeti, i postojao je nagovetaj muevne snage u tim irokim prsima i krasno izvajanom telu koje siva hodoasnika odea nije mogla da sakrije. Reeno je da se zove Tagir Mohandis i bio je potomak inenjera trgovine, ponosan na svoje poreklo i sebe samoga. Alija je, napokon, odmahnuvi rukom presekla Advokatovo istupanje i, ne osvrnuvi se, prozborila: "Gospa Desika e doneti prvu presudu u ast njenog povratka u nau sredinu." "Hvala ti, keri", ree Desika, utvrdjujui poredak nadmonosti u svesti svih onih koji su je uli. Keri! Znai, ovaj Tagir Mohandis je bio deo njihovog plana. Ili je moda bio obina nevina budala? Ova presuda bila je zamiljena kao otpoinjanje napada na samu sebe, shvatila je Desika. Alijino dranje je to oito pokazivalo. "Svira li dobro taj instrument?" upitala je Desika, pokazujui na baliset sa devet ica na trubadurovom ramenu. "Isto kao Veliki Gurni Halek lino!" Tagir Mohandis je rekao veoma glasno kako bi ga svi u dvorani uli, i njegove rei izazvae znatieljno komeanje meu dvorjanima. "Trai da ti se podari novac za prevoz", ree Desika. "Gde bi eleo da te taj novac odvede?" "Na Salusu Sekundus i Farad'nov dvor", ree Mohandis. "uo sam da okuplja trubadure i minstrele, da pomae umetnosti i ostvaruje preporod prosveenog ivota u svojoj okolini." Desika se uzdrala da ne pogleda u Aliju. Oni su, naravno, unapred znali ta e Mohandis da trai. Otkrila je da uiva u ovoj nemoj ulozi sporednih lica na pozornici. Zar su je smatrali nesposobnom da se suprotstavi ovom prepadu? "Hoe li da sviranjem ovde zaradi za put?" upitala je Desika. "Moji uslovi su slobodnjaki uslovi. Ako mi se dopadne tvoja muzika, moda u te zadrati kod sebe da mi blai tugu; ako me tvoja muzika naljuti, moda u te poslati na prinudni rad u pustinju da tako zaradi novac za svoje putovanje. Ako budem smatrala da tvoje sviranje upravo odgovara Farad'nu, za koga kau da je neprijatelj Atreida, onda u te poslati k njemu sa svojim blagoslovom. Hoe li da svira pod ovim uslovima, Tagir Mohandie?" Zabacio je glavu uz moan grohotni smeh. Njegova plava kosa je poigravala dok je skidao baliset sa ramena i spremno ga timovao, to je znailo prihvatanje njenog izazova. Gomila u prostoriji pokuala je da se primakne blie, ali su je straari i dvorjani zadrali. Mohandis je tada izvukao iz instrumenta jedan ton, odravajui brujanje basa pokrajnih ica sa prefinjenom panjom za njihove neodoljive vibracije. Zatim je, izdigavi glas do blagog tenora, zapevao, oito improvizujui, ali sa tako umenom dirljivou da je Desika bila oarana i pre no to je uspela da se usredsredi na stihove: 'Kaete da udite za morima Kaladana, Gde nekada vladaste, Atreidi, Bez prestanka Ali izgnanici borave u zemljama tuinskim! Kaete da je to bilo gorko, ljudi tako surovi, Kad prodae vae snove o ai Huludu, Zbog bljutave hrane A izgnanici borave u zemljama tuinskim. Uiniste da Arakis oslabi, Uutkaste prolaenje crva I okonaste svoj rok Kao izgnanici u zemljama tuinskim. Alija! Nadenue ti ime Koan-Tina, Tog duha koji se nikad ne vidi Sve dok...' 91

"Dosta!" povika Alija. Bila se dopola pridigla sa prestola. "Ja u te..." "Alija!" Desika je ovo izgovorila taman toliko glasno koliko je to bilo potrebno, podesivi visinu glasa ba tako da izbegne suprotstavljanje, a istovremeno zadobije svu panju. Bila je to zapovednika upotreba Glasa i svi koji su ga uli prepoznali su, u ovom uzviku, uvebane moi. Alija se zavalila natrag u svoje sedite i Desika opazi da nije pokazala ni najblai znak poraenosti. Ovo je, takoe, bilo predvieno, pomisli Desika. Zaista veoma zanimljivo. "O ovom prvom, ja donosim presudu", podsetila ju je Desika. "Vrlo dobro." Alijine rei bile su jedva ujne. "Smatram da je on prikladan dar za Farad'na", ree Desika. "Ima jezik koji see poput krisnoa. Takvo putanje krvi koje on moe da izvri bilo bi zdravo i za na vlastiti dvor, ali sam pre za to da opsluuje Kuu Korino." Blago talasanje smeha rairilo se dvoranom. Alija je frktavo izdahnula vazduh. "Zna li kako me je nazvao?" "Nikako te nije nazvao, keri. Samo je saoptio ono to je on ili ma ko drugi mogao da uje na ulici. Tamo te zovu Koan-Tin..." "enski duh smrti koji hoda bez nogu", zareala je Alija. "Ako ukloni one koji te tano izvetavaju, preostae ti samo oni koji znaju ta eli da uje", ree Desika, ljubaznim glasom. "Ne mogu da smislim nita otrovnije od uranjanja u smrad vlastitih odblesaka." Razgovetni uzdasi doprli su od onih koji su se nalazili neposredno ispod prestola. Desika je upravila panju na Mohandisa, koji je utke stajao bez i najmanjeg znaka zastraenosti. Oekivao je da mu se donese bilo kakva presuda kao da nije mario za nju. Mohandis je bio upravo vrsta oveka kakvog bi njen Vojvoda poeleo da ima uz sebe u nemirnim vremenima: onaj koji dela sa pouzdanjem u vlastito rasuivanje, ali koji prihvata ma ta ga zadesi, pa ak i smrt, ne proklinjui svoju sudbu. Zato je, onda, izabrao ovaj put? "Zato si otpevao ba ove rei?" upitala ga je Desika. Uspravio je glavu i rekao jasnim glasom: "Sluao sam da su Atreidi asni i irokogrudi. Doao sam na pomisao da to proverim i moda stupim u vau slubu, kako bih dobio vreme da pronaem one koji su me opljakali i razraunam se s njima na svoj nain." "On se usuuje da nas proverava!" promrmljala je Alija. "Zato da ne?" upitala je Desika. Uputila je trubaduru osmeh u znak blagonaklonosti. Doao je u ovu dvoranu samo zato to mu je to pruilo priliku za jo jednu pustolovinu, jo jedno prolaenje kroz njegovu vaseljenu. Desika se nala u iskuenju da ga pripoji svojoj pratnji, ali je Alijino ponaanje predskazivalo zlo hrabrom Mohandisu. Postojala su, takoe, ona znamenja koja su govorila da je re o postupku koji se oekivao od Gospe Desike - uzimanje hrabrog i lepog trubadura u svoju slubu, kao to je nekada uzela hrabrog Gurnija Haleka. Najbolje e biti da Mohandis ode svojim putem, iako je teko bilo pomiriti se sa injenicom da e jedan ovako plemenit primerak otii na noge Farad'nu. "Otii e Farad'nu", ree Desika. "Uredite da dobije novac za put. Neka njegov jezik prolije krv Kue Korino i da vidimo kako e to da preivi." Alija je smrknuto buljila u pod da bi napokon smogla jedan odocneli osmeh. "Mudrost Gospe Desike preovlauje", ree ona, otpustivi Mohandisa pokretom ruke. Ovo se nije odigralo onako kako je elela, pomislila je Desika, ali su u Alijinom dranju postojali pokazatelji da ozbiljnija iskuenja tek predstoje. Priveli su sledeeg molioca. Desika je, zapaajui kerkine reakcije, osetila kako je nagrizaju sumnje. Valjalo je, ovde, prisetiti se pouke steene iskustvom sa blizancima. Na stranu to to je Alija bila Izrod, ona je i dalje bila jedna od onih koji su roeni kao formirane linosti. Mogla je da poznaje svoju majku ba kao i sebe samu. Nije ilo u glavu da bi Alija mogla da se prevari u proceni postupaka svoje majke u sluaju trubadura. Zbog ega je Alija udesila ovo suoavanje? Da mi odvue panju?

92

Nije bilo vie vremena za premiljanje. Drugi molilac je zauzeo svoje mesto ispod dvaju prestola. Njegov advokat je stajao pokraj njega. Ovog puta molilac je bio jedan Slobodnjak, stariji ovek sa peanim belegama na licu, koje su govorile da je roen u pustinji. Nije bio visok, ali je imao ilavo telo, a dugaka didaa koja se obino nosila preko pustinjskih odela davala mu je otmenu pojavu. Ova odea bila je u skladu sa njegovim uzanim licem, kukastim nosem, i blistavim plavim oima. Na sebi nije imao pustinjsko odelo i inilo se da se osea nelagodno bez njega. Dinovski prostor Dvorane za Primanje mora da mu je izgledao kao opasan otvoren vazduh koji je njegovo telo liavao dragocene vlage. Ispod kapuljae koja je bila delimino zabaena unazad, imao je naibovsku upletenu kefija kosu. "Ja sam Gaedan al-Fali", ree on, stupivi jednim stopalom na stepenite koje je vodilo do prestola kako bi dao na znanje da je njegov drutveni poloaj iznad rulje. "Bio sam jedan od Muad'Dibovih komandosa smrti, a doao sam ovde zbog jedne stvari od znaaja za pustinju." Alija se blago ukrutila, pomalo se odajui. Al-Falijevo ime nalazilo se u onom zahtevu da se Desika postavi u Savet. Stvar od znaaja za pustinju! pomislila je Desika. Gaedan al-Fali je progovorio pre no to je njegov Advokat uspeo da otvori raspravu. Onom zvaninom slobodnjakom frazom obznanio im je da je doneo neto to se tie svih njih na Dini - i da govori sa autoritetom Fedajkina koji je jednom, zajedno sa Polom Muad'Dibom, bio spreman da rtvuje svoj ivot. Desika je sumnjala da je Gadean al-Fali ovo spomenuo Javidu ili Glavnom Advokatu kada je traio da bude primljen. Njeno nagaanje se potvrdilo kada je jedan slubenik iz redova Svetenstva stao da se probija iz pozadine prostorije, maui crnom tkaninom posrednika. "Moje Gospe!" povika slubenik. "Ne sluajte ovog oveka. On dolazi pod lanim..." Desika je, posmatrajui Svetenika koji je jurio prema njima, uglovima oiju uhvatila jedan pokret, Alijin znak rukom na starom atreidskom reniku: "Sada!" Desika nije mogla da odredi pravac u kom je znak bio upuen, ali je instiktivno reagovala trgnuvi se u stranu, povlaei i presto za sobom. Padajui, otkotrljala se iz oburvavajueg prestola i doekala se na noge ba u trenutku kada je zaula otar pucanj maula pitolja... zatim jo jedan. Sa prvim pucnjem ona je odskoila, ali je osetila kako je neto cimnulo desni rukav. Smesta se zagnjurila u gomilu molilaca i dvorjana okupljenih ispred podijuma. Opazila je da se Alija nije ni pomakla. Okruena ljudima, Desika se zaustavi. Videla je da se Gadean al-Fali bio bacio prema drugoj strani podijuma, meutim Advokat je ostao u svom prvobitnom poloaju. Sve ovo se odigralo brzinom prepada iz zasede, ali je svako u Dvorani znao gde bi izvebani refleksi morali da sklone bilo kog, iznenaenog razvojem dogaaja. Alija i Advokat su ostali sleeni u svom stavu. Komeanje u sredinjem delu prostorije privuklo je Desikinu panju i ona stade da kri sebi put kroz gomilu prema Sveteniku-slubeniku koga su drala etiri molioca. Crna tkanina posrednika leala mu je pored stopala, a iz njenih prevoja izvirivao je maula pitolj. Al-Fali se progurao pored Desike i pogledom preao od pitolja do Svetenika. Slobodnjak je ispustio jedan jarosan krik i zadao ukruenim prstima leve ruke jedan aag udarac iz visine pojasa. Oni pogodie Svetenika u vrat i ovaj klonu, guei se. I ne pogledavi oveka koga je usmrtio stari Naib okrete svoje ljutito lice prema podijumu. "Dalal-il an-nubuwwa!" povika al-Fali, priljubivi dlanove uz elo, a zatim ih spustivi. "Kadis as-Salaf me nee spreiti da utim! Ako sGm ne pogubim one koji su umeani u ovo, drugi e to uiniti." Misli da je on bio meta, sinu Desiki. Spustila je pogled na svoj rukav i stavila prst u rupu koju je napravila kuglica maula pitolja. Otrovna, bez sumlje. Molioci ispustie Svetenika. Leao je na podu smrskanog grkljana uvijajui se, i izdiui. Desika dade znak rukom dvojici zapanjenih dvorjana koji su stajali sa njene leve strane. Rekla im je: "Hou da mi ovog oveka sauvate ivog radi sasluanja. Ako umre, ni vama nema ivota!" Kako su oklevali, pogledajui prema podijumu, bila je prinuena da opet primeni Glas: "Pokret!" Oni krenue. 93

Desika se pribi uz al-Falija i gurnu ga laktom: "Ti si budala, Naibe. Mene su ciljali, a ne tebe." Nekoliko ljudi unaokolo ulo je ove rei. U iznenadnom muku zaprepaenja, al-Fali upravi pogled prema podijumu gde je jedan presto leao preturen, dok je na drugom i dalje sedela Alija. Izraz razumevanja koji je preao preko njegovog lica i poetnik je mogao da proita. "Fedajkine", ree Desika, podseajui ga na nekadanju odanost njenoj porodici, "mi koji smo se pekli na mnogim vatrama znamo kako se stoji lea o lea." "Oslobite se na mene, Moja Gospo", ree on u tren oka shvativi smisao njenih rei. Jedan izdisaj je naterao Desiku da se brzo okrene i ona oseti kako se al-Fali pomerio i naslonio svoja lea na njena. Jedna ena u nakinurenoj odei slobodnjake graanke leala je opruena pored svetenika na podu. Od ona dva dvorjanina nije bilo ni traga. ena i ne pogleda Desiku, ve izvi glas u prastaro naricanje svog naroda - poziv onima koji su opsluivali kazane smrti, poziv da dou i prikupe vodu jednog tela u plemensku cisternu. Ova vika nikako nije bila u saglasnosti sa ovako odevenom enom. Desika je osetila da stari obiaji istrajavaju, iako je shvatila da je ova graanka licemer. Stvorenje u nakinurenoj odei oigledno je ubilo Svetenika da bi ga zasigurno uutkalo. to joj je to trebalo? udila se Desika. Mogla je jednostavno da saeka da ovek umre od guenja. U pitanju je bio oajniki in, znak dubokog straha. Alija je sedela, povijena napred, na ivici prestola, dok su joj oi svetlucale od budnosti. Jedna viljasta ena koja je nosila upletenu kosu, obeleje Alijine line strae, protra pored Desike, nae se nad Svetenikom, uspravi se i pogleda prema podijumu. "Mrtav je." "Uklonite ga!" naredi Alija. Dala je znak rukom straarima koji su stajali ispod podijuma. "Podignite stolicu Gospe Desike." Dakle, pokuae da opravda ovo na drzak nain! ree u sebi Desika. Zar je Alija mislila da moe da obmane bilo koga? Al-Fali je prozborio o Kadisu as-Saladu, pozivajui se na svete oce iz slobodnjake mitologije kao na svoje zatitnike. Ali nikakva natprirodna sila nije donela maula pitolj u ovu prostoriju u kojoj noenje oruja nije bilo dozvoljeno. Zavera u koju su bili umeani Javidovi ljudi nametala se kao jedini odgovor, a Alijina nezabrinutost za vlastitu kou svakome je govorila da je i ona deo te zavere. Stari Naib ree Desiki preko ramena: "Primite moje izvinjenje, Moja Gospo. Mi iz pustinje dolazimo k vama kao naoj poslednjoj oajnikoj nadi, a sada vidimo da smo i mi vama jo potrebni." "Materoubistvo ne prilii, bog zna kako, mojoj keri", ree Desika. "Plemena e uti o ovome", obeao je al-Fali. "Ako sam vam tako oajniki potrebna", upita Desika, "zato mi niste prili za vreme Saziva u Sie Tabru?" "Stilgar nam to ne bi dozvolio." Ahhh, pomisli Desika, Naibsko pravilo! U Tabru je Stilgarova re zakon. Prevrnuti presto bio je uspravljen. Alija mahnu rukom majci da se vrati i ree: "Neka smrt ovog Svetenika-izdajnika bude primer za sve vas. Oni koji me ugroavaju, ginu." Spustila je pogled na al-Falija. "Dugujem ti zahvalnost, Naibe." "Zahvalnost zbog greke", promrmlja al-Fali. Pogledao je Desiku. "Bili ste u pravu. Moj bes je uklonio onoga koga je trebalo podvri sasluavanju." Desika proaputa: "Obrati panju na onu dvojicu dvorjana i na enu u raznobojnoj odei, Fedajkine. elim da se privedu i sasluaju." "Bie uinjeno", ree on. "Ukoliko se ivi izvuemo odavde", ree Desika. "Hajde, vratimo se i doigrajmo svoje uloge." "Kako vi kaete, moja Gospo." Zajedno su otili do podijuma, odakle se Desika popela uz stepenice i zauzela preanji poloaj pored Alije, a al-Fali je ostao na mestu ispod podijuma koje je bilo predvieno za molioce. "Da ujemo", ree Alija. 94

"Samo trenutak, keri", ree Desika. Uzdigla je rukav i proturila prst kroz rupu. "Napad je bio uperen na mene. Malo je falilo da me kuglica zakai, iako sam vrdala. Svi ste svedoci da maula pitolj nije vie ovde." Pokazala je na mesto sa koga je pitolj netragom nestao. "Kod koga je?" Nije bilo odgovora. "Moda bismo mogli da mu uemo u trag", ree Desika. "Kakva besmislica!" ree Alija. "Ja sam bila..." Desika se dopola okrenula svojoj keri i napravila pokret levom rukom. "Tamo dole neko dri taj pitolj. Ne boji li se da..." "Jedan od mojih straara ga ima u posedu!" ree Alija. "Onda e mi taj straar predati oruje", ree Desika. "Ona ga je ve odnela." "Ba zgodno", ree Desika. "ta kae?" upita Alija. Desika se ljutito osmehnu. "Kaem da je dvojici tvojih ljudi bilo zapoveeno da priuvaju izdajnika-Svetenika. Upozorila sam ih da e umreti ako on umre. Oni e umreti." "Zabranjujem to!" Desika samo slee ramenima. "Pred nama je jedan hrabri Fedajkin", ree Alija, pokazujui na al-Falija. "Ova naa rasprava moe da saeka." "To moe da potraje doveka", ree Desika akobsa jezikom, koji je njenim reima davao dvostruku otrinu, dajui Aliji na znanje da nikakva rasprava nee spreiti smrtnu presudu. "Videemo!" ree Alija. Okrenula se prema al-Faliju. "Kojim dobrom si ovde, Gadeane alFali?" "Doao sam da vidim Muad'Dibovu majku", ree Naib. "Ono to je preostalo od Fejdakina, one bratske druine koja je sluila njenog sina, zajedniki je uloilo svoja bedna sredstva ne bih li se domogao ovog mesta, potkupljujui gramzive straare koji zaklanjaju Atreide od stvarnosti Arakisa." Alija ree: "Sve to Fedajkini zahtevaju, treba samo da..." "Doao je da vidi mene", upade Desika. "Kakva te nevolja pritiska, Fedajkine?" Alija ree: "Ja ovde govorim u ime Atreida! ta je..." "Umukni, ti krvoloni Izrode!" obrecnu se Desika. "Pokuala si da me ubije, keri! Neka je to na znanje svima prisutnima. Ne moe da pobije sve redom u ovoj dvorani da bi ih uutkala kao to si uutkala onog Svetenika. Da, Naibov udarac bi usmrtio tog oveka, ali on je mogao da bude privremeno spasen. Mogao je da bude sasluan! Nimalo te nije briga to je uutkan. Dii svoj glas koliko hoe protiv nas, tvoja krivica je ispisana u tvojim delima!" Alija je sedela, ubledela lica, u smrznutoj tiini. A Desika je, motrei poigravanje oseanja na licu svoje keri, ugledala zastraujue prisni pokret Alijinih ruku, jedan nesvestan odziv koji se nekada poistoveivao sa smrtnim neprijateljima Atreida. Alijini prsti su se kretali u ritmu dobovanja - mali prst dva puta, domali prst dva puta... i natrag, dobujui, istim redom. Stari Baron! Usresreenje Desikinih oiju privuklo je Alijinu panju i ona obori pogled na svoju ruku, zatim je umiri i ponovo pogleda majku susrevi se sa uasnim prepoznavanjem. Zluradi osmeh je uokvirio Alijine usne. "Znai, sveti nam se", proapta Desika. "Jesi li poludela, majko?" upita Alija. "Kamo te lepe sree", ree Desika. Proe joj kroz svest: Ona zna da u ovo preneti Sestrinstvu. Zna. Moda ak pomilja da u saoptiti Slobodnjacima i primorati je na ispit Posednutosti. Ona ne moe da me pusti ivu odavde. "Na hrabri Fedajkin eka dok se nas dve gloimo", ree Alija. Desika je nagnala sebe da se koncentrie na starog Naiba. Povrativi kontrolu nad oseanjima, ree: "Doao si da me vidi, Gadeane."

"Da, Moja Gospo. Mi iz pustinje gledamo kako se dogaaju jezive stvari. Mali Tvorci izlaze iz peska kao to je predskazano u najstarijim proroanstvima. ai-Hulud se vie nigde ne moe nai osim u dubinama Prazne etvrti. Ostavili smo na cedilu naeg prijatelja, pustinju!" Desika pree pogledom preko Alije koja joj jednostavno rukom dade znak da nastavi. Zaokruila je pogledom svetinu u Sali, opaajui zaprepaenu budnost na svakom licu. Posledice bitke izmeu majke i keri nisu iilele iz raspoloenja ove gomile, te mora da su se udili to se primanje nastavljalo. Ponovo je upravila panju na al-Falija. "Gadeane, ta znai ova pria o Malim Tvorcima i oskudici peanih crva?" "Majko Vlage", ree on, oslovljavajui je starim slobodnjaim imenon, "bili smo upozoreni na ovo u Kitab al-Ibaru. Preklinjemo te. Neka se ne zaboravi da se, onoga dana, kada je Muad'Dib umro, Arakis sam od sebe okrenuo! Mi ne moemo da se odreknemo pustinje." "Hah!" podrugnu se Alija. "Praznoverni olo iz Unutranje Pustinje strahuje od ekolokog preobraaja. Oni..." "Razumela sam te, Gadeane", ree Desika. "Ako nestane crva, nestae i zaina. Ako nestane zaina, kojim emo novcem plaati nau slobodu?" Zvuci iznenaenja: moglo se uti kako se uzdasi i apati ire Velikom Dvoranom. Prostorija je odjekivala. Alija tre ramenima. "Praznoverne gluposti!" Al-Fali podie desnu ruku i uperi je prema Aliji: "Obraam se Majci Vlagi, a ne Koan-Tinu!" Alijine ake stisnue naslone prestola, ali ona ostade u sedeem poloaju. Al-Fali pogleda Desiku. "Nekada to bee zemlja na kojoj nita nije raslo. Sada su tamo biljke. One se ire poput vaki na rani. Oblaci i kie zabeleeni su uzdu Dininog polutara! Kia, Moja Gospo! Oh, plemenita majko Muad'Diba, kao to je san brat smrti, tako je to kia na Dininom polutaru. To je smrt za sve nas." "inimo ono to su nam Lijet-Kines i Muad'Dib lino odredili da inimo", pobunila se Alija. "emu sve ovo praznoverno blebetanje? Mi duboko potujemo Liet-Kinesove rei, koji nam je poruio: 'elim da vidim celu planetu uhvaenu u mreu zelenog rastinja.' Tako e i biti." "A ta emo sa crvima i zainom?" upita Desika. "Uvek e biti neto pustinje", ree Alija. "Crv e preiveti." Ona lae, pomisli Desika. Zato lae? "Pomozi nam, Majko Vlage", zavapio je al-Fali. Uz iznenadni doivljaj dvostruke vizije, Desika je osetila kako joj je svest naglo skrenula, pokrenuta reima starog Naiba. Oevidno, bio je to adab, zahtevajue pamenje koje se u oveku samo od sebe javljalo. Dolo je bez ogranienja i dralo sva njena ula u nepokretnosti, dok se nauk prolosti utiskivao u svest. Bila je potpuno uhvaena u to, kao riba u mreu. Pa ipak, oseala je zahtev tog pamenja kao ovekov vrhunski trenutak, svaki majuni deli kao mig stvaranja. Svaki element ove poune memorije bio je stvaran, ali i nebitan u svojoj stalnoj promeni i znala je da nikada nije bila blia doivljaju one predviajue moi koja je bila dosuena njenom sinu. Alija je lagala zato to je posednuta onim koji eli da uniti Atreide. Ona je, u sebi samoj, bila pravo unitenje. Dakle, Al-Fali je govorio istinu: peani crvi su bili osueni na propast, sem ako se tok ekolokog preobraaja ne preinai. U navali otkrovenja, Desika je videla da su pokreti ljudi iz publike postali usporeni. Takoe je utvrdila i njihove uloge. Mogla je da izdvoji one kojima je bilo stavljeno u zadatak da se pobrinu da ona odavde ne izie iva! A prolaz izmeu njih nalazio se u njenoj svesti kao da je bio ocrtan blistavom svetlou - pometnja meu njima, jedan od njih je klonuo i sapleo se o drugoga, a cela grupa se poremetila. Shvatila je, takoe, da je mogla da se izbavi iz ove Velike Dvorane, ali samo da bi pala u ruke drugih. Alija nije marila da li e da stvori jednog velikog muenika. Ne - ono to ju je posednulo nije marilo. Sada, u ovom zamrznutom asu, Desika je pronala nain kako da spase starog Naiba i poalje ga kao glasnika. Prolaz kroz publiku ostajao je neizbrisivo ist. Kako je to bilo jednostavno? Oni su bili pajaci sa zabarikadiranim oima, a ramena su drali u poloaju nepokretne odbrane. Svaki od tih stubova na ogromnom podu mogao se videti kao telo napdnuto atrofijom sa kojeg je 96

95

mrtvo meso moglo da spadne i otkrije kostur. Njiohova tela, njihova odea i njihova lica doaravala su pojedinane paklove - usahle grudi skrivenih uasa; blistava kuka od dragulja postojala je zamena oklopa; usta su bila rasuivanja puna zaplaenih apsoluta, a prizmine katedrale obrva pokazivale su uzviena i religiozna oseanja koja su njihove slabine odricale. Desika je osetila raskidanje uobliavajuih sila koje su se odvajale od Arakisa. Al-Falijev glas prostrelio je njenu duu, budei zver iz njenih najdubljih slojeva. Kroz jedan treptaj oka Desika je prela iz adaba u svet pokreta, ali ovaj svet je bio drugaiji od onog koji je gospodario njenom panjom samo sekund ranije. Alija se taman spremala da progovori kad Desika ree: "Tiina!" Zatim nastavi: "Ima onih koji misle da sam se potpuno vratila Sestrinstvu. Ali od onog dana kada su Slobodnjaci meni i mom sinu poklonili ivot, ja sam Slobodnjak!" I ona posegnu za starim jezikom koji su razumeli samo oni u ovoj prostoriji koji su od njega mogli da imaju koristi: "Onsar akhaka zeliman aw maslumen." Pomogni svom bratu kada je u nevolji, bio on pravedan ili ne! Njene rei su imale eljeno dejstvo, jedva primetnu promenu rasporeda ljudi u prostoriji. Ali Desika je besno nastavila: "Ovaj Gadean al-Fali, poten Slobodnjak, doao je ovamo da mi kae ono to je trebalo drugi da mi otkriju. Neka niko ovo ne porekne! Ekoloki preobraaj postao je stihija izvan nae kontrole!" Nemuto odobravanje moglo se uoiti svuda u prostoriji. "A moja ker uiva u ovome!" ree Desika. "Mektub almellah! Urezao si rane u moje meso i tamo zapisao solju! Zato su Atreidi ovde zasnovali svoj dom? Zato to je Mohalata nama u prirodi. Za Atreide, vladavina je oduvek bila zatitniko ortatvo: Mohalata, kakvu su Slobodnjaci oduvek znali. A sada pogledajte nju!" Desika je pokazala na Aliju. "Ona se usamljena cereka u noi, sanjarei o vlastitom zlu! Proizvodnja zaina svee se na nulu, ili, u najboljem sluaju, na mrvicu u odnosu na prethodni nivo! A kada glas o tome krene napolje..." "Imaemo u posedu najdragoceniji proizvod u vaseljeni!" povikala je Alija. "Imaemo u posedu pakao!" viknu Desika pomamno. I Alija prozbori najstarijim akobsom, privatnim jezikom Atreida sa njegovim tekim glasovnim prekidima i coktanjem: "Sada, uj ti mene, majko! Zar si mislila da unuka Barona Harkonena nee biti u stanju da pravilno oceni sve one ivote koje si nabila u moju svest pre nego to sam bila i roena? Kada sam se estila zbog onoga to si mi uinila, trebalo je samo da se zapitam ta bi Baron uradio. I on mi je odgovorio! Shvati me, ti atreidska kuko! Odgovorio mi je!" Desika je ula ovu zlobu i potvrdu svojih slutnji. Izrod! Alija je bila sasvim obuzeta, posednuta tim cahueit zla, Baronom Vladimirom Harkonenom. U ovom trenutku, iz njenih usta govorio je Baron lino, ne hajui za ono to se otkrivalo. eleo je da ona vidi njegovu osvetu, eleo je da joj dG do znanja da ga nije mogue izbaciti. Od mene se oekivalo da ostanem ovde bespomona u svom saznanju, pomisli Desika. Sa tom milju, ona se ustremi putanjom koja joj se ukazala u adabu, povikavi: "Fedajkine, sledi me!" Ispostavilo se da se u prostoriji nalazilo est Fedajkina, od kojih se petorica probie za njom. 24. Kada sam slabiji od tebe, traim od tebe slobodu jer je to u skladu sa tvojim principom; kada sam jai od tebe, oduzimam ti slobodu jer je to u skladu sa mojim principom. Rei jednog starog filozofa (Pripisane izvesnom Luju Vejou od strane Hark al-Ada) Leto se nagnuo kroz prikriveni izlaz siea i ugledao omu litice koja se uzdizala iznad njegovog ogranienog vidika. Kasna popodnevna suneva svetlost bacala je duguljaste senke po vertikalnim brazdama litice. Jedan kosturasti leptir uletao je i izletao iz senke. Njegova pauinasta krila su naspram svetlosti liila na providnu poderotinu. Kako je nean ovaj leptir bio za jedno ovakvo mesto, pomisli on.

Neposredno ispred njega pruao se vonjak kajsija sa decom koja su radila u njemu, skupljajui opale plodove. Iza vonjaka nalazio se kanat. On i Ganima izmakli su svojim straarima, izgubivi se u iznenadnoj guvi pridolazeih radnika. Bilo je srazmerno lako mugnuti niz ventilacionu cev do njenog spoja sa stepenicama koje su vodile do prikrivenog izlaza. Sada im je samo ostalo da se pomeaju sa ovom decom, prokre sebi put do kanata i uskoe u tunel. Tamo su mogli da prou pored ribe grabljivice koja je spreavala peanu pastrmku da umehurava plemensku vodu za navodnjavanje. Nijedan Slobodnjak jo nije mogao da zamisli da bi se jedno ljudsko bie izloilo opasnosti sluajnog uranjanja u vodu. On istupi iz zatitnih hodnika. Litica koja se priala s obe njegove strane, obrnula se u vodoravan poloaj samim inom njegove kretnje. Ganima je ila tik iza njega. Oboje su nosili male kotarice za voe istkane od zainskih vlakana, ali je svaka kotarica sadravala zapeaen zaveljaj: fremkit, maula pitolj, kris-no... i novu odeu koju im je poslao Farad'n. Ganima je sledila svoga brata do vonjaka, gde se izmeae sa zaposlenom decom. Obrazine peanog odela skrivale su sva lica. Oni su ovde bili samo jo dva radnika vie, ali ona je osetila da ovaj poduhvat odvlai njen ivot iz zatitnikih okvira i znanih puteva. Kako je jednostavan bio taj korak, korak iz jedne opasnosti u drugu! Ona nova odela u kotarici, koja im je Farad'n poslao, izraavala su namisao koju su oboje dobro razumeli. Ganima je oznaila ovo saznanje, izvezavi oboma njihovo geslo, 'Mi sudelujemo', akobsa jezikom iznad jastrebove kreste na prsima. Uskoro je trebalo da se spusti suton i tamo, s one strane kanata koji je omeavao sieke obraene povrine, doi e posebna vrsta veeri kakvom je svega nekoliko mesta u vaseljeni moglo da se pohvali. Pojavie se onaj mekano osvetljeni pustinjski svet sa svojom postojanom osamljenou, sa svojim proimajuim oseanjem da svako stvorenje u njemu jeste usamljeno u jednoj novoj vaseljeni. "Primeeni smo", proapta Ganima, saginjui se u radu, pokraj svoga brata. "Straari?" "Ne - ostali." "Dobro." "Moramo brzo da se uklonimo odavde", ree ona. Leto se saglasio s ovim, udaljavajui se od litica kroz vonjak. Razmiljao je mislima svog oca: U pustinji sve ostaje u pokretu ili propada. Tamo u daljini na pesku, mogao je da vidi uvara koji je svojim tranjem opominjao da se treba kretati. Stene su poivale nepokretne i ukoene u svojoj budnoj zagonetnosti, venui iz godine u godinu izloene pogubnom udaru vetrom noenog peska. Jednog dana uvar e postati pesak. Dok su se pribliavali kanatu uli su muziku koja je dolazila od visokog ulaza u sie. Bila je to jedna slobodnjaka grupa starog kova - dvorupa flauta, daire, timpani napravljeni od zainsko plastinih bubnjeva sa koom zategnutom preko jednog kraja. Niko se nije zapitao koja je to ivotinja na ovoj planeti od koje se dobija ovoliko koe. Stilgar e se setiti ta sam mu ispriao o onom procepu u uvaru, pomisli Leto. Doi e po mraku, kada bude suvie kasno - i tada e saznati. Sada su ve bili kod kanata. Skliznuli su u otvoren tunel i spustili se lestvama koje su sluile za nadziravanje do ispupene ivice. U kanatu je bilo mrano, vlano i hladno i oni su mogli da uju pljuskanje ribe grabljivice. Bilo koja peana pastrmka koja bi pokuala da ukrade vodu doivela bi da ova riba napadne njenu vodom omekanu unutranju opnu. Ljudi su, takoe, morali da budu obazrivi sa njom. "Oprezno", ree Leto, pomerajui se du klizave ivice. Privezao je svoje pamenje za vremena i mesta koja njegovo telo nikada nije zapamtilo. Ganima ga je sledila. Na kraju kanata oni se svukoe i navukoe novu odeu. Ostavili su stara slobodnjaka odela za sobom, ispeli se napolje sledeim tunelom koji je sluio za nadziranje, uspuzali se na jednu dinu i skotrljali se na drugu stranu. Tamo su seli zaklonjeni od siea, pripasali maula pitolje i krisnoeve i namakli fremkit zaveljaje na ramena. Vie nisu mogli da uju muziku. 98

97

Leto se podigao i zakoraio udolinom izmeu dina. Ganima poe njegovim stopama, kreui se uvebanom neritminom smirenou preko otvorenog peska. Saginjali su se nadomak vrha svake dine i puzali preko njega dok se ne bi nali u zaklonu druge strane gde su zastajali i pogledavali unazad, tragajui za poterom. Do trenutka kada su dospeli do prvih stena nijedan progonilac se nije ukazao na pustinjskom pesku. Zaobili su uvara drei se senki stena i popeli se na jedan greben koji je gledao na pustinju. Boje su treperile tamo, u daljini na bledu. Tamnei vazduh sadravao je lomnost finog kristala. Predeo koji se nudio njihovom pogledu bio je nemilosrdan, nigde se nije prekidao - u njemu nije bilo nikakvih kolebanja. Pogled se nije zaustavljao ni na jednom jedinom mestu u svom istraivakom letu kroz ovo neizmerno prostranstvo. Ovo je horizont venosti, pomisli Leto. Ganima unu pored brata, razmiljajui: Napad e ubrzo doi. Oslukivala je i najmanji zvuk. Celo njeno telo pretvorilo se u jedinstveno oseanje napetog ispitivanja. Leto je bio podjednako napregnut. Spoznao je u ovom asu vrhunac sve one obuenosti koja je pripadala ivotima u kojima je on tako prisno sudelovao. U ovoj divljini razvijalo se pouzdanje u ula, u sva ula. ivot je postajao riznica nagomilanih opaanja, od kojih je svako bilo vezano samo za problem trenutnog opstanka. Ganima se popela na stenu i stala da kroz jedan prorez posmatra put koji su prevalili do ovog mesta. Bezbednost siea inila se vekom daleko; gomila nemog stenja koja se pomaljala iz braonpurpurne udaljenosti, prainom zamagljenih ivica po obodu gde su poslednji sunevi zraci bacali svoje srebrnaste pruge. Potere jo nije bilo na vidiku. Vratila se do mesta na kome se nalazio Leto. "Bie to neka grabljiva zver", ree Leto. "Prema mom treem proraunu." "Mislim da si suvie rano prestao da proraunava", ree Ganima. "Bie vie nego jedna ivotinja. Kua Korino nauila je da ne stavlja sve svoje nade u jednu vreu." Leto je klimnuo glavom u znak saglasnosti. Njegov um se, iznenada, osetio tekim od onog mnotva ivota koji su mu pribavljali razliitost: svi ti ivoti, njegovi jo pre roenja. Bio je zasien ivljenjem i eleo je da pobegne od vlastite svesti. Unutranji svet bio je opasna zver koja je mogla da ga prodere. Nemirno se pridigao, a zatim se popeo do onog proreza koji je Ganima prethodno koristila i zagledao se u stenje siea. Tamo pozadi, podno litica, mogao je da vidi kako kanat povlai liniju izmeu ivota i smrti. Na rubu oaze mogao je da uoi kamilju alfiju, lukovice, glavo, paperja, divlju lucerku. U poslednjim treptajima svetlosti uspeo je da razazna ptije kljuvanje u lucerki. Udaljene zrnaste rese mrekale su se pod udarima vetra koji je dovlaio senke to su se nadvijale upravo nad vonjakom. Ovaj pokret mu se urezao u svest, i on vide da senke u svom nepostojanom obliku skrivaju jednu veu promenu, a ta vea promena otvara put za nastanak varljivih duga srebrnasto-pranjavog neba. ta li e se dogoditi ovde? zapitao se. A znao je da e to biti ili smrt ili igra smrti, iji e on biti predmet. Ganima je bila ona koja e se vratiti, uverena u stvarnost smrti viene vlastitim oima tako da e, pod uticajem duboke, prisilne hipnoze, iskreno izvesti da je njen brat, zaista, bio ubijen. Nepoznanice ovog mesta mu nisu dale mira. Pomislio je kako bi lako bilo podlei zahtevu za predvianjem, izloiti se opasnosti otiskivanja sopstvene svesti u nepromenjivu, apsolutnu budunost. Ona mala vizija iz njegovog sna bila je, meutim, dovoljno rava. Bio je svestan da nema smelosti da se upusti u neku veu viziju. Vratio se do mesta na kome je stajala Ganima. "Jo nema potere", ree on. "ivotinje koje su poslali na nas e biti velike", ree Ganima. "Moda emo imati vremena da ih vidimo kako dolaze." "Ne ukoliko dou nou." "Uskoro e da padne mrak", ree ona. 99

"Da. Vreme je da se spustimo u nae mesto." Pokazao je rukom na stene koje su se nalazile sa leve strane i ispod njih, a u ijem je bazaltu pesak, noen vetrom, projeo siunu pukotinu. Bila je dovoljno iroka da propusti njih, ali dovoljno mala da zadri krupnija stvorenja. Leto je u sebi osetio otpor protiv odlaska dole, ali je znao da se to mora uiniti. To je bilo mesto koje je naznaio Stilgaru. "Oni mogu stvarno da nas ubiju", ree on. "Ovo je prilika koju nismo smeli da propustimo", ree ona. "Dugujemo to naem ocu." "Nemam nita protiv." Pomislio je: Ovo je ispravan put; inimo ispravnu stvar. Nije znao koliko je opasno biti ispravan u ovoj vaseljeni. Njihov opstanak je, u ovom asu, zahtevao snagu, pripremljenost i shvatanja ogranienosti u svakom trenutku. Slobodnjaki naini bili su njihovo najjae oruje, a znanje Bene Geserita snaga koju su uvali u rezervi. Oboje su, u ovom trenutku, razmiljali kao Atreidi - obueni ratni veterani, koji nisu imali nijedno drugo odbrambeno sredstvo osim slobodnjake vetine koja ak nije bila ni nagovetena u njihovim dejim telima i njihovoj sveanoj odei. Leto je dodirnuo balak kris-noa sa otrovnim vrhom koji mu je visio za pojasom. Ganima je nesvesno uinila isti pokret. "Hoemo li da kremeno dole?" upita Ganima. Izgovarajui ovo, opazila je dole, daleko od njih, nekakvu kretnju, jedva primetan pokret koji je zbog razdaljine delovao manje pretei. Njena nepokretnost je kod Leta probudila oprez i pre no to je uspela da izusti upozorenje. "Tigrovi", ree on. "Laza tigrovi", ispravila ga je. "Oni nas vide", ree on. "Bie bolje da pourimo", ree ona. "Maula pitolj ni u kom sluaju ne moe da zdri ta stvorenja. Oni su svakako dobro istrenirani za ovo." "Njima upravlja neko ljudsko bie koje se nalazi negde u okolini", ree on, krenuvi prvi, brzim, krupnim korakom niz stene prema levoj strani. Ganima se sloila, sli je to zadrala za sebe, tedei snagu. Negde u blizini nalazilo se neko ljudsko bie. Ovim tigrovima, sve dok ne kucne as, nije se moglo dozvoliti da slobodno tre. Tigrovi su se hitro kretali u zamiruoj svetlosti dana, skaui sa stene na stenu. To su bile ivotinje koje su se oslanjale na oi, a uskoro je trebalo da padne no, vreme onih koji su se bolje sluili uima. Sa uvarevih stena doprlo je zvonko javljanje none ptice naglaavajui menu. Nona stvorenja ve su poela da se tiskaju po tmini nagrienih pukotina. Blizanci koji su trali i dalje su mogli da vide tigrove. ivotinje su se silovito pribliavale odajui utisak okrutne sigurnosti kojom im je svaki pokret odisao. Leto je osetio da je izabrao ovo mesto da bi se oslobodio sopstvene due. Trao je u dubokom uverenju da on i Ganima mogu, na vreme, da stignu do njihovog proreza, ali je neprestano bacao pogled preko ramena, opinjen dolazeim zverima. Jedno spoticanje i gotovi smo, pomislio je. Ova pomisao smanjila je sigurnost njegovog uverenja i on potra jo bre. 25. Vi Bene Geserit nazivate svoju delatnost Panoplie Profetike 'Naukom Religije'. Vrlo dobro. Ja, tragalac za jednom drugom vrstom naunika, smatram da je to prikladna definicija. Vi, zbilja, izgraujete sopstvene mitove, ali to ine sva drutva. Vas, meutim, moram da upozorim. Vi se ponaate kao to su se ponaali drugi zavedeni naunici. Vaa dela otkrivaju da elite neto to oduzmete (liite) ivotu. Vreme je da vas podsetim na neto to tako esto ispovedate: ne moe se imati nijedna stvar bez njene suprotnosti. Propovednik iz Arakena: Poruka Sestrinstvu

100

Neposredno pred svitanje, Desika je nepomino sedela na jednoj pohabanoj ponjavi izraenoj od zainske tkanine. Oko nje se videlo golo stenje starog i siromanog siea, jedne od onih prvobitnih naseobina. Nalazila se ispod ruba Crvenog useka i bila zaklonjena od zapadnih vetrova iz pustinje. Al-Fali i njegova braa su je doveli ovamo; sada su svi zajedno iekivali vesti od Stilgara. Fedajkini su se, meutim, drali krajnje predostrono u razgovoru. Stilgar nije smeo da dozna mesto njihovog boravka. Fedajkini su ve znali da se nalaze pod procQs-verbal, zvaninom izvetaju o zloinima protiv Carstva. Alija je pribegla optubi da je njena majka potinjena neprijatelju drave, iako se Sestrinstvo nigde nije izriito pominjalo. Osiona, tiranska priroda Alijine vlasti je, ipak, izila na videlo i njeno ubeenje da gospodarei Svetenstvom gospodari i Slobodnjacima trebalo je da izdri probu. Desikina poruka Stilgaru bila je neposredna i jednostavna: "Moja ker je posednuta i mora se podvri sudskom postupku." Strahovi, dodue, unitavaju vrline, i ve je bilo poznato da bi neki Slobodnjaci vie voleli da ne veruju u ovu optubu. Njihovi pokuaji da optubu iskoriste kao putnu ispravu prouzrokovali su, tokom noi, dve bitke, ali su ornitopteri koje su al-Falijevi ljudi oteli doveli begunce u ovo nepouzdano utoite: Sie Crveni usek. Vesti su se odavde razailjale Fedajkinima, ali je njih na Arakisu preostalo manje od dve stotine. Ostali su bili razmeteni irom Carstva. Razmiljajui o ovim injenicama, Desika se pitala da li je, moda, prispela na mesto svoje smrti. Neki meu Fedajkinima su verovali u to, ali komandosi smrti su ovo sasvim lako prihvatili. Al-Fali se samo iscerio kada su neki od njegovih mladih ljudi glasno izrazili svoje bojazni. "Kada Bog jednom biu odredi da umre na naroitom mestu, on uini da to bie poeli da se uputi na to mesto", govorio je stari Naib. Zakrpljene zavese na ulazu u njene odaje zautae; al-Fali ue. Starevo uzano, vetrom opaljeno lice izgledalo je zgreno, a oi grozniave. Bilo je oigledno da nije otpoinuo. "Neko dolazi", ree on. "Od Stilgara?" "Moda." Spustio je oi i skrenuo pogled udesno po ugledu na stare Slobodnjake koji su donosili rave vesti. "O emu je re?" upita Desika odluno. "Dobili smo obavetenje iz Tabra da vai unuci nisu tamo." Govorio je ne gledajui u nju. "Alija..." "Bila je naredila da se blizanci stave pod njen nadzor, ali Sie Tabr javlja da se deca ne nalaze tamo. To je sve to znamo." "Stilgar ih je poslao u pustinju", ree Desika. "Mogue, no poznato nam je da je tragao za njima itavu no. Moda je to bilo njegovo lukavstvo..." "To nije Stilgaroiv stil", ree ona i posmisli: Sem ako ga blizanci nisu naveli na to. Ali ni to nije izgledalo verovatno. udila se u sebi: nije imala oseanje panike koje bi trebalo suzbiti, a njena strahovanja za blizance bila su ublaena onim to je Ganima obelodanila. Podigla je pogled prema al-Faliju i otkrila da je ovaj pruava sa saaljenjem u oima. Rekla je: "Otili su u pustinju po svojoj volji." "Sami? Ono dvoje dece!" Nije marila da objasni da je 'ono dvoje dece' verovatno znalo vie o opstanku u pustinji od veine ivih Slobodbnjaka. Njene misli su, umesto toga, bile uperene na Letovo udno ponaanje kada ju je nagovarao da dozvoli da je odstrane. Ona je pokuala da seanje na to ostavi po strani, ali je ovaj trenutak zahtevao drukije. Kazao je da e ona prepoznati trenutak kad treba da ga poslua. "Glasnik bi, do sada, trebalo da je u sieu", ree al-Fali. "Doveu vam ga." Nestao je kroz zakrpljenu zavesu. Desika je piljila u zavesu. Bila je to crvena tkanina od zainskih vlakana, ali su zakrpe bile plave boje. Prema prii, ovaj sie je odbio da izvlai korist od Muad'Dibove religije, izazivajui 101

neprijateljstvo Alijinog Svetenstva. Ovi ljudi su uloili svoj imetak u plan uzgajanja pasa velikih poput ponija, pasa uzdignutih do stepena inteligencije uvara dece. Psi su listom uginuli. Neko je rekao da su otrovani i krivica je pala na Svetenike. Zatresla je glavom da odagna ove misli, prepoznajui njihovu sutinu: gafla, odvraanje panje. Gde li su ta deca otila? Do Jakarutua? Imala su nekakav plan. Pokuali su da me poue do one mere do koje su pomislili da sam spremna da prihvatim, priseala se. A kada su dospeli do granica onako kako su ih oni videli, Leto joj je naredio da poslua. On je njoj naredio! Leto je pogodio ta se sa Alijom dogaa: toliko je bilo oigledno. Oboje blizanaca pominjalo je tetkinu 'nevolju', ak i kada ju je branila. Alija je igrala na kartu pravnosti svog poloaja u Namesnitvu. Traenje da se blizanci stave pod nadzor potvrivalo je ovu pretpostavku. Desika oseti kako joj promukao smeh potresa grudi. asna Majka Gaius Helen Mohijam volela je da objanjava ovu naroitu greku svojoj uenici, Desiki: 'Ako usredsredi svest iskljuivo na svoju ispravnost, tada priziva protivnike snage da te smlave. To je uobiajena greka. ak i ja, tvoja uiteljica, sam je napravila. "A ak i ja, tvoja uenica, sam je napravila", proapta Desika. Zaula je utanje tkanine u hodniku iza zavese. Uoe dva mlada Slobodnjaka, deo pratnje koju su prikupili tokom noi. Ova dvojica su, oito, oseali strahopotovanje u prisustvu Muad'Dibove majke. Desika ih je potpuno prozirala: bili su to ljudi koji ne razmiljaju, a vezuju se za bilo koju zamislivu silu zarad identiteta koji im ona pridaje. Bez odbleska koji je dolazio od nje, oni su bili prazni. Stoga su bili opasni. "Al-Fali je poslao najpre nas da vas pripremimo", ree jedan od mladih Slobodnjaka. Desika je osetila iznenadno skupljanje teskobe u grudima, ali joj je glas zadrao mirnou. "Pripremite za ta?" "Stilgar je poslao Dankana Ajdaha kao poklisara." Desika nesvesno navue svoju aba kapuljau preko kose. Dankan? Ali, on je bio Alijino orue. Slobodnjak koji je govorio istupi pola koraka napred. "Ajdaho kae da je doao da vas odvede na bezbedno mesto, ali al-Fali ne vidi kako je to mogue?" "To izgleda, zaista, odve udno?" ree Desika. "Ali u naoj vaseljeni postoje i udnije stvari. Dovedite ga." Njih dvojica se zgledae, ali posluae, odlazei u takvoj urbi da su napravili jo jednu poderotinu na ionako pohabanoj zavesi. Neposredno zatim, Ajdaho je kroio kroz zavesu praen onom dvojicom Slobodnjaka i alFalijem koji su inili zatitnicu. Ovaj poslednji drao je ruku na svom kris-nou. Ajdaho je delovao staloeno. Imao je na sebi prigodnu odeu straara Kue Atreida, uniformu koja se malo izmenila za vie od etrnaest vekova. Arakis je stari bode od plastinog elika sa zlatnom drkom zamenio kris-noem, ali to je bilo nevano. "Reeno mi je da eli da mi pomogne", ree Desika. "Ma koliko to, moda, udno izgledalo", ree on. "A zar te Alija nije poslala da me smakne?" upitala ga je. Blago izvijanje njegovih crnih obrva bio je jedini trag iznenaenosti. Mnogopljotiaste tleilaksinske oi nastavile su da zure u nju sa blistavom estinom. "Takva su bila njena nareenja", ree on. Al-Falijeva zglavak koji je poivao na drci kris-noa poblede, ali ga on nije izvukao. "Provela sam dobar deo noi razmiljajui o grekama koje sam uinila u odnosu na svoju ker", ree ona. "Bilo ih je mnogo", sloio se Ajdaho, "a ja sam uestvovao u veini." Sada je opazila da mu miii vilice podrhtavaju. "Bilo je lako sluati rasprave koje su nas skrenule s pravog puta", ree Desika. "elela sam da odem sa ovog mesta... Ti... ti... si eleo jednu devojku koju si video kao mlau verziju mene." 102

utke je ovo prihvatio. "Gde su moji unuii?" upita ona glasom koji je postajao opor. Trepnuo je oima. Zatim ree: "Stilgar veruje da su oni otili u pustinju da bi se sakrili. Moda su shvatili da se pribliava presudni obrt." Desika je uputila pogled al-Faliju, koji klimnu glavom u znak priznanja da je ona ovo predvidela. "ta radi Alija?" upita Desika. "Izlae se opasnosti izazivanja graanskog rata", ree on. "Veruje li da e doi do toga?" Ajdaho je slegnuo ramenima. "Verovatno nee. Ovo su pitomija vremena. Veina ljudi je voljna da slua lakrdijake prepirke." "Slaem se", ree ona. "Vrlo dobro, a ta je sa mojim unuiima?" "Stilgar e ih pronai - ako..." "Da, razumem." To je, dakle, zaista zavisilo od Gurnija Haleka. Okrenula se i pogledala prema kamenom zidu na levoj strani. "Alija je sada vrsto epala vlast." Vratila je pogled na Ajdaha. "Shvata? Vlast se upotrebljava kada se dri lako. Zgrabiti je suvie snano znai biti obuzet vlau i tako postati njena rtva." "Ba kao to mi je moj Vojvoda uvek govorio", ree Ajdaho. Desika je nekako bila sigurna da on misli na starijeg Leta, a ne na Pola. Upitala je: "Gde treba da budem odvedena u ovoj... akciji smaknua?" Ajdaho je odozgo piljio u nju kao da je pokuavao da vidi kroz senke koje je stvarala kapuljaa. Al-Fali istupi napred: "Moja Gospo, ne mislite ozbiljno..." "Zar nemam pravo da odluujem o vlastitoj sudbini", upita Desika. "Ali ovo..." Al-Fali pokaza glavom prema Ajdahu. "Ovo je bio moj odani straar pre nego to se Alija rodila", ree Desika. "Pre nego to je poginuo spasavajui ivot mom sinu i meni. Mi Atreidi smo uvek potovali odreene obaveze." "Dakle, poi ete sa mnom?" upita Ajdaho. "Gde misli da je odvede?" upita al-Fali. "Najbolje je da ne zna", ree Desika. Al-Fali se smrkao ali je ostao kao zaliven. Njegovo lice je odavalo neodlunost; razumevanje mudrosti u njenim reima, ali i nesigurnu sumnju u Ajdahovu pouzdanost. "ta emo sa Fejdakinima koji su mi pomogli?" upita Desika. "Imae Stilgarovu naklonost ukoliko mogu da stignu do Tabra", ree Ajdaho. Desika stade naspram al-Falija: "Nareujem ti da ode tamo, moj prijatelju. Stilgar moe da iskoristi Fajdekine u potrazi za mojim unucima." Stari Naib je oborio pogled: "Kako Muad'Dibova majka zapoveda." On se jo pokorava Polu, pomisli ona. "Trebalo bi da, to pre, izmaknemo odavde", ree Ajdaho. "Pretraivanje e sigurno ukljuiti i ovo mesto i to ubrzo." Desika se zanjiha napred i podie se sa onom gipkom ljupkou koja nikada potpuno ne iili iz jedne Bene Gaserit, ak i kada oseaju more starosti. A ona se u ovom asu osetila starom posle noi beanja. ak i dok se kretala, um joj je ostajao prikovan za onaj udnovat razgovor sa njenim unukom. Kakva mu je zapravo bila namera? Zatresla je glavom, prikrivajui taj pokret doterivanjem kapuljae. Bilo je lako pasti u zamku potcenjivanja Leta. ivot sa obinom decom uslovljavao je pogrean sud o nasleu koje su blizanci imali. Panju joj je skrenuo Ajdahov telesni stav. Stajao je u oputenoj pripravnosti za odbranu od nasilja, s jednim stopalom napred, u poloaju kojem ga je ona lino nauila. Oinula je pogledom dva mlada Slobodnjaka i al-Falija. Sumnje su jo opsedale starog slobodnjakog Naiba i dvojica mladia su to oseala. "Poveravam ovom oveku svoj ivot", ree ona, obraajui se al-Faliju. "I to nije prvi put."

"Moja Gospo", usprotivio se al-Fali. "To je samo..." Prostrelio je oima Ajdaha. "On je KoanTinin suprug!" "A vaspitali smo ga moj Vojvoda i ja", ree ona. "Ali on je gola!" Ove rei su se otrgle al-Faliju. "Gola mog sina", podsetila ga je. Bilo je to previe za jednog biveg Fedajkina koji se svojevremeno zakleo da e podravati Muad'Diba do smrti. Uzdahnuo je i mahnuo dvojici mladia da razgrnu zavesu. Desika proe kroz nju, a Ajdaho za njom. Na izlazu ona se okrete i ree al-Faliju: "Otii ete Stilgaru. Njemu se moe verovati." "Da..." Jo je razaznavala sumnje u starevom glasu. Ajdaho joj dotae rame. "Trebalo bi smesta da krenemo. Postoji li neto to elite da ponesete?" "Jedino zdrav razum", ree ona. "Zato? Plaite li se da inite greku?" Podigla je pogled prema njemu. "Bio si uvek najbolji pilot toptera u naoj slubi, Dankane." Ovo ga nije razveselilo. Koraknuo je ispred nje, a zatim hitro krenuo vraajui se putem kojim je doao. Al-Fali je sledio Desiku u stopu. "Kako ste znali da je stigao topterom?" "Ne nosi pustinjsko odelo", ree Desika. Al-Fali je bio postien ovako oiglednim opaanjem. Ipak, nije ga bilo lako uutkati. "Na glasnik ga je doveo ovamo pravo od Stilgara. Mogli su da budu vieni." "Jesu li vas videli, Dankane?" upita Desika Ajdaha s lea. "Znate vi vrlo dobro", ree on. "Leteli smo nie od vrhova dina." Skrenuli su u jedan boni prolaz koji je spiralnim stepenicama vodio nanie, izbivi na kraju u otvorenu prostoriju dobro osvetljenu sjajnim kuglama postavljenim visoko u mrkoj steni. Jedan jedini ornitopter poivao je naspram daljeg zida, uuren poput kakvog insekta koji se sprema da poleti. Zid je naravno bio napravljen od vetake stene i predstavljao je u stvari - izlazna vrata u pustinju. Bez obzira na svoje siromatvo, ovaj sie je ipak sauvao sredstva tajnosti i pokretljivosti. Ajdaho je otvorio vrata ornitoptera i pomogao joj da se smesti u desno sedite. Promiui pokraj njega opazila je graku znoja na njegovom elu na mestu na kome je jedan pramen crne jaree kose leao razbaruen. Sasvim spontano, Desikinu svest ispuni seanje na tu glavu iz koje je ikljala krv u meteu bune peine. elina neosetljivost tleilakih oiju povratila ju je iz priseanja. Nita vie nije bilo onakvo kakvo je izgledalo. Ona uze da privruje svoj sigurnosni pojas. "Prolo je dugo vremena otkada si me vozio", ree ona. "Dugo i daleko vreme", ree on. Ve je proveravao komande. Al-Fali i dva mlada Slobodnjaka ekali su pored komandnih ureaja za lani zid, pripravni da ga otvore. "Misli li da gajim sumnje prema tebi?" upita Desika Ajdaha blagim glasom. Ajdaho je zadrao panju na jednom instrumentu, ukljuio pogone i pogledom ispratio pomeranje igle. Osmeh mu je dotakao usne. Bila je to brza i opora mena u njegovim otrim crtama koja je nestala isto onako naglo kao to se i pojavila. "Ja sam jo Atreid", ree Desika. "Alija nije." "Ne bojte se", ree on hrapavim glasom. "Jo sluim Atreide." "Alija vie nije Atreid", ponovila je Desika. "Ne morate da me podseate!" zareao je. "A sada uutite i pustite me da na miru pokrenem ovu stvaricu." Oaj u njegovom glasu bio je potpuno neoekivan, u neskladu sa Ajdahom kakvog je poznavala. Obuzdavajui obnovljeno oseanje straha, Desika upita: "Gde smo se uputili, Dankane? Sada mi to moe rei." Ali on samo klimnu glavom al-Faliju i lani zid se rasklopi otkrivajui blistavu srebrnastu sunevu svetlost. Ornitopter iskoi napolje i poskoi uvis, uz naporno lupanje krila i grmljavinu

103

104

mlaznih motora i oni stadoe da se uspinju u prazno nebo. Ajdaho je odredio jugozapadni kurs prema Sahaja Grebenu koji se mogao nazreti kao tamna linija u pesku. On ree: "Nemojte surovo da sudite o meni, Moja Gospo." "Nisam surovo sudila o tebi jo od one noi kada si pijan od zainskog piva urlajui doao u nau arakensku Veliku Dvoranu", ree ona. No njegove rei osveie njene sumnje i ona utonu u oputenu pripravnost potpune prana-bindu, odbrane. "Dobro se seam te noi", ree on. "Bio sam vrlo mlad... neiskusan." "Ali najbolji majstor maevanja u pratnji mog Vojvode." "Nije ba tako, Moja Gospo. Gurni je mogao da me nadbije u est od deset puta." Okrznuo ju je pogledom. "Gde je Gurni?" "Ispunjava moju zapovest." Zavrteo je glavom. "Da li ti zna gde smo krenuli?" upita ona. "Da, Moja Gospo." "Onda mi reci." "U redu. Obeao sam da u skovati verodostojnu zaveru protiv Kue Atreida. Postoji, zaista, samo jedan nain da se to uradi." Pritisnuo je jedno dugme na komandnom upravljau i aurni zatvarai iskoie iz Desikinog sedita i omotae je neprobojnom mekotom, ostavljajui joj samo glavu na videlu. "Vodim vas na Salusu Sekundus", ree on. "Kod Farad'na." U stranom, neobuzdanom gru, Desika se oduprla zatvaraima, osetila kako se steu, a zatim olabavljuju kada se opustila, ali tek poto je napipala smrtonosnu siga icu skrivenu u zatitnoj oblozi. "Osigura siga ice je otkopan", ree on, ne gledajui je. "Oh, ne pokuavajte da upotrebite Glas protiv mene. Proao sam sito i reeto od onih dana kada ste na taj nain mogli da utiete na mene." Bacio je pogled na nju. "Tleilaksi su me naoruali protiv takvih smicalica." "Ti se pokorava Aliji", ree Desika, "a ona..." "Ne Aliji", ree on. "Mi ispunjavamo Propovednikove zapovesti. On eli da vi poduite Farad'na kao to ste nekad poduili... Pola." Desika je utonula u ledenu tiinu, priseajui se Letovih rei da e se suoiti sa jednim zanimljivim uenikom. Najzad prozbori: "Taj Propovednik - je li on moj sin?" Izgledalo je kao da Ajdahov glas dopire iz ogromne udaljenosti: "eleo bih da to znam." 26. Vaseljena je upravo tamo; to je jedini nain na koji Fedajkin moe da je posmatra i da ostane godpodar svojih ula. Vaseljena niti preti niti obeava. Ona sadri stvari koje su izvan nae vlasti: pad meteora, erupciju zainskog mehura, starenje i umiranje. To su stvarnosti ove vaseljene koje se moraju sagledati bez obzira na to ta vi oseali prema njima. Takve stvarnosti ne moete izbei reima. One e vas se dokopati na svoj nem nain i tada, tada ete razumeti ta se misli pod 'ivot i smrt'. Razumevi ovo biete ispunjeni radou. Muad'Dib svojim Fedajkinima "I to su stvari koje smo pokrenuli", ree Vensicija. "Te stvari su uraene za tvoje dobro." Farad'n je ostao nepokretan, sedei preko puta svoje majke u njenoj jutarnjoj sobi. Suneva zlatasta svetlost dopirala mu je iza lea bacajui njegovu senku na pod prekriven belim tepihom. Svetlost koja se odbijala od zida iza njegove majke ocrtavala je sjajan krug oko njene kose. Nosila je uobiajenu belu odedu opervaenu zlatom - spomen na kraljevske dane. Njeno srcasto lice izgledalo je staloeno, ali je on znao da ona motri svaki njegov pokret. Osetio je prazninu u stomaku iako je upravo doao sa doruka. "Ne odobrava?" upita Vensicia. "ta ima tu da se odobri?" upita on. 105

"Pa... to smo sve do sada krili to od tebe?" "Ah, to." Prouavao je majku, pokuavajui da razmilja o sloenosti svog poloaja u ovom sluaju. No njegova misao se vrzmala samo oko onoga to je nedavno opazio, da je Tiekanik vie ne zove 'Moja Princeza'. Kako ju je onda zvao? Kraljica majka? Otkud mi ovo oseanje gubitka? pitao se u uenju. ta to gubim? Odgovor je bio oigledan: gubio je svoje bezbrine dane, vreme za ona umna traganja koja su ga toliko privlaila. Ako zavera koju mu je majka izloila omane, ta zadovoljstva e biti zauvek izgubljena. Nove odgovornosti bi zaposele njegovu panju. Otkrio je da ga ovo duboko vrea. Kako su se usudili da tako slobodno raspolau njegovim vremenom? A nisu ak ni zatraili njegovo miljenje! "Na videlo s tim", ree njegova majka. "Neto nije u redu." "ta ako ovaj plan propadne?" upitao je, izrekavi prvu stvar koja mu je pala na pamet. "Kako moe da propadne?" "Ne znam... Svaki plan moe da propadne. Kakva je uloga Ajdaha u svemu ovom?" "Ajdaho? Zato te zanima... Oh, da - onaj mistini drukan koga je Tiek doveo ovamo ne posavetovavi se sa mnom. To mu je bila greka. Taj mistiar je govorio o Ajdahu, zar ne?" Bila je to nezgrapna la sa njene strane i Farad'n uhvati sebe kako zaueno zuri u svoju majku. Znala je za Propovednika od poetka! "To je stoga to nikada nisam video nijednog golu", ree on. Prihvatila je ovo i rekla: "uvamo Ajdaha za neto vano." Farad'n se utke ujeo za gornju usnu. Vensicija zatee sebe kako misli na njegovog pokojnog oca. Dalak je umeo da bude ovakav s vremena na vreme, veoma povuen u sebe i zamren, teko itljiv. Dalak je, setila se, bio u srodstvu sa Grofom Hazimirom Fenringom a i u jednom i u drugom postojalo je neto od dendija i fanatika u isto vreme. Da li e i Farad'n slediti istu stazu? Poinjala je da se kaje to je naterala Tieka da mladia uvede u arakensku religiju. Ko je znao na ta je to moglo da izie? "Kako te Tiek sada zove?" upita Farad'n. "U emu je stvar?" Bila je zapanjena ovim obrtom. "Primetio sam da te vie ne zove 'Moja Princeza'." Kako je samo pomnjiv, pomisli ona, udei se to ju je ovo ispunilo nemirom. Da li pomilja da sam uzela Tieka za ljubavnika? Besmislica, to ni u kom sluaju ne bi imalo znaaja. Otkud onda ovo pitanje? "Zove me 'Moja Gospa'", ree ona. "Zato?" "Zato to je takav obiaj u svim Velikim Kuama." Ukljuujui tu i Atreide, pade mu na pamet. "Manje nagovetavaj u sluaju da neko prislukuje", objasnila je. "Moglo bi da se pomisli da smo odustali od naih zakonitih tenji." "Ko bi bio toliko glup?" upitao je. Napuila je usne i reila da se ne kai oko ovoga. U pitanju je bila malenkost, ali velike borbe bile su sazdane od mnotva malenkosti. "Gospa Desika nije trebalo da naputa Kaladan", ree on. Naglo je trgla glavu. ta je sad ovo? Njegov um je leteo tamo-amo kao pomahnitao! Ona ree: "ta hoe da kae?" "Nije trebalo da se vraa na Arakis", ree on. "To je pogrena strategija. Da se ovek zaudi. Bilo bi mnogo bolje da je udesila da je njeni unuci posete na Kaladanu." U pravu je, pomislila je poraena injenicom da joj to nikada nije palo na pamet. Tiek bi odmah morao to da ispita. Ponovo je zavrtela glavom. Ne! ta je to Farad'n priao? Morao je znati da Svetenstvo nikada ne bi izloilo oboje blizanaca opasnosti putovanja svemirom. Rekla mu je to. "Je li u pitanju Svetenstvo ili Gospa Alija?" zapitao je zapaajui da su se njene misli stekle tamo gde je on eleo. Otkrio je da ga uveseljava ovo novo pridavanje znaaja njegovoj linosti, ove

106

igre uma upotrebljive u politikom spletkarenju. Prolo je mnogo vremena otkada ga je um njegove majke poslednji put zainteresovao. Bilo je isuvie lako izii s njom na kraj. "Misli li da Alija eli svu vlast za sebe?" upitala je Vensicija. Odvratio je pogled sa nje. Naravno da je Alija elela vlast za sebe! Svi izvetaji sa te uklete planete govorili su tome u prilog. Njegove misli skrenue drugim tokom. "itao sam o njihovom Planetologu", ree on. "Mora da i ovde negde postoji klju za peane crve i haploide, samo kada..." "Ostavi to sada drugima!" ree ona, poinjui da gubi strpljenje. "Je li ovo sve to ima da kae o stvarima koje smo uinili za tebe?" Kao da su njene rei navalile breme na njega, on oseti teinu svih onih nada i snova koji su pratili Kuu Korino. "Da", ree on, "razumem ih, ali nalazim da su neke stvari koje su uraene u moje ime ogavne." "Oga... Kako moe da kae tako neto? Radimo ono to bi bilo koja Velika Kua uradila za unapreenje svoje sree!" "Zaista? Mislim da ste bili malko grubi! Ne! Ne prekidaj me! Ako ja treba da budem Car, onda bi vam bolje bilo da nauite kako da me sluate. Misli li da ne umem da itam izmeu redova? Na koji nain su oni tigrovi bili uvebani?" Ostala je bez rei posle ove uvredljive demonstracije njegovih opaajuih sposobnosti. "Jasno mi je", ree on. "Pa, zadrau Tieka poto znam da si ga ti navela na ovo. On je dobar oficir u veini okolnosti, ali e se za svoje principe boriti samo u blagonaklonoj areni." "Njegove... principe?" "Razlika izmeu dobrog i loeg oficira jeste u snazi karaktera i otprilike pet otkucaja srca", ree on. "On mora da ostane veran svojim principima ma gde oni bili izazvani." "Tigrovi su bili neophodni", ree ona. "Poverovau u to ukoliko ispune zadatak", ree on. "Ali neu oprostiti ono to je moralo da se uradi u sklopu njihove obuke. Ne protivi se. To je oigledno. Oni su bili uslovljeni. Sama si to rekla." "ta e da uini?" upitala je. "ekau i videu", ree on. "Moda u da postanem Car." Poloila je ruku na grudi i uzdahnula. Za nekoliko trenutakla bila je uasnuta njegovim dranjem. Umalo je poverovala da bi mogao da je prijavi. Principi! No, sada se prepustio; mogla je to da vidi. Farad'n je ustao, otiao do vrata i pozvonio majinim sluiteljima. Pogledao je preko ramena: "Zavrili smo, zar ne?" "Da." Podigla je ruku kada je krenuo. "Kuda e?" "U biblioteku. U poslednje vreme sam opinjen istorijom Korina." Potom ju je napustio, oseajui kako sa sobom nosi svoju novu obavezu. Prokleta bila! No, on je bio svestan da se prepustio. Bilo mu je jasno da postoji duboka emocionalna razlika izmeu istorije zabeleene na siga ici i itane u trenucima dokolice i istorije koja se proivljava. Ova nova iva istorija koju je oseao kako se zbira oko njega donosila je oseanje uranjanja u neponitivu budunost. Farad'n se sada oseao noen eljama svih onih ije su se sudbine kretale u korak s njim. Nalazio je da je udno to nije u stanju da i vlastite elje udene u ovo. 27. Pria se da je jednom Muad'Dib videvi biljicu koja je pokuavala da izraste izmeu dva kamena, uklonio jedan od njih. Docnije, kada je biljka zateena u cvetanju, preklopio ju je preostalim kamenom. 'Takva je bila njena sudbina' objasnio je. Komentari 107

"Sad!" povika Ganima. Leto, naavi se dva koraka ispred nje, a nadohvat uzanog proreza u steni, nije oklevao. mugnuo je u pukotinu i puzao napred sve dok nije bio obavijen tminom. uo je kako je Ganima pala iza njega, zatim iznenadan muk i njen glas koji nije bio ni uurban ni uplaen: "Prikljetena sam." Uspravio se, znajui da bi ta kretnja mogla dovesti njegovu glavu u domaaj grabljivih kandi, okrenuo se u uzanom procepu i otpuzao natrag, sve dok nije napipao Ganiminu ispruenu ruku. "Moja odea", ree ona. "Uhvaena je." uo je kako kamenje pada ba ispod njega, povukao njenu ruku i osetio tek mali napredak. Ispod njih se ulo dahtanje, a zatim i reanje. Leto se napregao, zaglavio kukove u steni i jako povukao Ganiminu ruku. Odea se razderala i on oseti kako se ona cimnu prema njemu. Zaitala je i on bi svestan da ona trpi bol, ali je ponovo, jo jae povukao. Ona, prvo, ue jo malo u rupu, a zatim celom duinom i tada klonu pokraj njega. No nalazili su se suvie blizu kraju procepa. Okrenuo se, spustio se na sve etiri i pobauljke otpuzao u dubinu. Ganima se provukla za njim. Njeni pokreti bili supropraeni dahuim naporom to mu je govorilo da je ozleena. Dospeo je do zavretka pukotine, prevrnuo se i uputio pogled navie prema uzanom prorezu njihovog sklonita. Otvor se pruao otprilike dva metra iznad njega i bio ispunjen zvezdama. Neto glomazno tada je zamrailo zvezde. Jedan rogoboran urlik ispunio je vazduh oko blizanaca. Bio je to dubok, pretei, prastari zvuk: lovac koji se obraa svojoj rtvi. "Koliko ozbiljno si ranjena?" upitao je Leto jednolinim glasom. Odgovorila mu je istim tonom: "Jedan od njih me je dohvatio kandama. Razderao mi je pustinjsko odelo du leve noge. Krvarim." "Je li ozbiljno?" "Vena. Mogu da je zaustavim." "Stegni je", ree on. "Ne pomeraj se. Ja u se pobrinuti za nae prijatelje." "Oprezno", ree ona. "Vei su nego to sam oekivala." Leto je izvadio iz kanija svoj kris-no i posegao njim navie. Znao je da e tigar pretraivati prostor ispod sebe, grabuljajui kandama uzanim prosekom gde njegovo telo nije moglo da prodre. Lagano, veoma lagano, on isprui no. Iznenada neto se nabode na vrh seiva. Udarac se preneo celom duinom njegove ruke i on umalo ne ispusti no. Krv kuljnu niz ruku, pokropi mu lice i istovremeno se zau urlik koji ga je zagluio. Ponovo se ukazae zvezde. Neto se zabatrgalo i bacaknulo sa stena prema pesku uz divlje mjaukanje. Zvezde nanovo iezoe i on zau lovaki zov. Drugi tigar je zauzeo mesto, ravnoduan prema sudbini svog parnjaka. "Uporni su", ree Leto. "Jednog si, zasigurno, sredio", ree Ganima. "Osluni!" Urlici i batrgajui grevi ispod njih postepeno su slabili. Drugi tigar je, meutim, ostao kao zavesa izmeu njih i zvezda. Leto je vratio no u korice i dotakao Ganiminu ruku. "Dodaj mi tvoj no. Treba mi sve iljak kako bih bio siguran da u srediti i ovog drugog." "Misli li da imaju i treeg u rezervi?" upitala je. "Malo verovatno. Laza tigrovi love u parovima." "Ba kao i mi", ree ona. "Ba kao i mi", sloio se. Oseti kako drka njenog noa skliznu u njegov dlan i on je vrsto stee. Ponovo je otpoeo sa onim obazrivim napipavanjem iznad sebe. Seivo je nailazilo jedino na prazan vazduh ak i kada je dospeo do visine opasne po njegovo telo. Povukao se, razmiljajui o ovome. "Zar ne moe da ga nae?" "Ne ponaa se na isti nain kao onaj prvi." 108

"Jo je tamo. Pomirii ga." Progutao je knedlu. Smrdljivi dah, vlaga pomeana sa mousnim mirisom make ispuni mu nozdrve. Zvezde su i dalje bile zaklonjene. Prva maka nije vie davala glasa od sebe; otrov krisnoa obavio je svoj posao. "Mislim da u morati da ustanem", ree on. "Ne!" "Mora se namamiti na domaaj noa." "Da, ali dogovorili smo se da jedno od nas, ukoliko je mogue, izbegne ranjavanje..." "A poto si ti ranjena, vratie se nazad", ree on. "Ali ako ti bude teko ranjen, neu biti u stanju da te napustim", ree ona. "Ima li bolju ideju?" "Vrati mi moj no." "Ali tvoja noga!" "Mogu da se oslonim na ovu zdravu." "Ono gore bi moglo da ti otkine glavu jednim zamahom. Moda maula..." "Ako ima nekog napolju da uje, tada e znati da smo doli pripremljeni za..." "Ne svia mi se to se izlae ovakvoj opasnosti!" ree on. "Ko god da je napolju, ne sme da sazna da posedujemo maule - jo ne." Dotakla mu je ruku. "Biu oprezna, drau glavu nisko." Budui da je on utao ona ree: "Zna da je na meni da to uinim. Vrati mi moj no." Nedragovoljno, on stade da pipa svojom slobodnom rukom, nae njenu i dodade joj no. Bilo je logino uraditi ovako, ali logika se, u ovom trenutku, sukobljavala sa svim oseanjima njegovog bia. Osetio je kako se Ganima odvukla, uo je struganje njene odee o stenu. Duboko je udahnula i njemu postade jasno da se ve sigurno ispravila. Budi vrlo oprezna! pomislio je. Gotovo da ju je povukao nazad da bi je nagovorio da upotrebe maula pitolj. Ali to je moglo da upozori onog ko je bio napolju da imaju takvo oruje. Jo gore, moglo je da se dogodi da isteraju tigra izvan domaaja, a tada bi ovde bili uhvaeni u klopku dok bi ih ranjeni tigar ekao napolju na nekom nepoznatom mestu meu stenama. Ganima je duboko udahnula vazduh i leima se priljubila uz jedan zid pukotine. Moram da budem brza, pomisli. Posegnula je navie vrhom bodea. Leva noga joj je podrhtavala na mestu gde su je kande zaparale. Osetila je kako se tamo krv zgruava, a zatim i vrelinu novog liptanja. Veoma brza! Uronila je svoja ula u spokojnu gotovost za presudne trenutke po pravilima benegeseritskog naina, iskljuivi bol i sva ostala odvraanja panje iz svesti. Maka je morala da bude tu negde! Prela je polagano otricom noa du otvora. Gde se dela ta prokleta ivotinja? Ponovo je zaparala vazduh. Nita. Bila je prinuena da namami tigra u napad. Stade paljivo da ispituje okolinu svojim ulom mirisa. Vreo dah je dopro sa njene leve strane. Ona zauze uravnoteen stav, duboko udahnu vazduh i povika: "Takva!" Bio je to stari slobodnjaki borbeni pokli, ije se znaenje moglo pronai u najstarijim legendama: "Cena slobode!" S ovim krikom usmerila je seivo i zarila ga uzdu mranog otvora pukotine. Kande su pronale njen lakat pre no to je no dosegao meso i imala je tek toliko vremena da izvrne zglob nasuprot bolu pre no to joj je ruka obamrla od lakta do zgloba. Osetila je, kroz bol, kako je otrovni vrh prodro u tigra. Seivo je ispalo iz njenih utrnulih prstiju. No, uzani prorez pukotine, ponovo je bio obasjan zvezdama, a cvilei glas umirue make ispunio je no. Ubrzo su usledili samrtniki grevi, bacakajue strmoglavljivanje niz stene. Napokon, zavladala je mrtva tiina. "Dohvatila mi je ruku", ree Ganima, pokuavajui da svee razderane krpe svoje odee oko rane. "Ozbiljno?" "Mislim da jeste. Ne oseam ruku." "ekaj da upalim svetlo i..." "Nemoj pre no to se pokrijemo!" "Brzo u ja." 109

ula je kako se izvrnuo da dohvati svoj fremkit i ubrzo osetila tamnu glatkou nonog zastora koji je skliznuo iznad njene glave i bio podvijen iza nje. On nije mario da ga uini nepropustljivim za vlagu. "Moj no je na ovoj strani", ree ona. "Mogu da napipam drku kolenom." "Pusti to sada." Upalio je malu kuglu. Njen sjaj ju je naterao da muri. Leto je postavio kuglu na peano tle pokraj nje i zaustavio dah ugledavi njenu ruku. Jedna kanda je otvorila dugaku, zjapeu ranu koja se uvijala od ramena du spoljnog dela podlaktice, gotovo do samog zgloba. Rana je ocrtavala pokret kojim je ona iskrenula ruku da bi sjurila vrh bodea u tigrovu apu. Ganima je samo jednom pogledala ranu, zaklopila oi i poela da recituje molitvu protiv straha. Leto je otkrio da osea istu potrebu, ali je odgurnuo u stranu mete svojih oseanja, prionuvi na zavijanje rane. Ovo je moralo paljivo da se uradi kako bi se zaustavilo isticanje krvi, a istovremeno sauvao izgled nezgrapnog rada kao da ga je Ganima obavila bez iije pomoi. Nagovorio ju je da zavee vor slobodnom rukom, drei drugi kraj zavoja u zubima. "A sada, da pogledamo nogu", ree on. Obrnula se da bi pokazala drugu ranu. Nije bila tako strana: dve kande plitko su zaorale du lista. Ove dve brazde su, meutim, prethodno otvoreno krvarile u peano odelo. Oistio ga je to je bolje mogao i povezao ranu ispod njega. Zatim je zapeatio odelo iznad zavoja. "Uneo sam pesak u nju", ree on. "Postaraj se o tome im se vrati." "Pesak u naim ranama", ree ona. "Tako se zove jedna stara slobodnjaka pria." Uspeo je da se osmehne i sedne natrag. Ganima je duboko udahnula vazduh. "Izvukli smo se." "Jo ne." Progutala je pljuvaku, trudei se da se oporavi od posledica oka. Njeno lice je izgledalo bledo u svetlosti sjajne kugle. Pomislila je: Da, sada moramo brzo da delamo. Ko god da je upravljao ovim tigrovima mogao bi ba sada da bude tamo napolju. Leto je netremice posmatrajui svoju sestru, bio iznenada preplavljen bolnim oseanjem gubitka. On i Ganima se sada moraju rastati. Za sve ove godine od roenja oni su bili kao jedno bie. Ali njihov plan je u ovom asu zahtevao da se podvrgnu preobraaju, odlazei odvojenim putevima u jedinstvenost i gde deljenje svakodnevice nee nikada moi da ih ponovo ujedini. Vratio se ovozemaljskim nunostima. "Evo ti moj fremkit. Izvadio sam zavoje iz njega. Neko bi mogao da pogleda." "Da." Razmenili su torbe. "Neko, tamo napolju, poseduje predajnik za ove make", ree on. "On e nas, najverovatnije, ekati u blizini kanata da bi bio siguran da e nas smaknuti." Dodirnula je maula pitolj koji je leao na vrhu fremkita, uzela ga i gurnula za pojas, ispod odee. "Odelo mi je poderano." "Da." "Tragai bi mogli uskoro da se pojave ovde", ree on. "Meu njima bi mogao da se nae izdajnik. Bolje je da se sama odunja nazad. Neka te Hara titi." "Pa... Poeu da traim izdajnika im se vratim", ree ona. Zagledala se u bratovljevo lice, delei njegovo bolno saznanje da e od ovog asa njih dvoje gomilati obilje razliitosti. Nikada vie nee biti kao jedno, sudelujui u znanju koje niko drugi nije mogao da razume. "Otii u u Jakarutu", ree on. "Fondak", ree ona. Klimnuo je u znak slaganja. Jakarutu/Fondak - morali su da budu isto mesto. Bio je to jedini nain na koji je legendarno mesto moglo da bude skriveno. Krijumari su, naravno, to uinili. Nita lake za njih od pretvaranja jednog naziva u drugi, delajui pod okriljem nezvaninog sporazuma koji im je doputao da postoje. Vladajua porodica na jednoj planeti uvek je morala da ima zadnja vrata za bekstvo u krajnjim sluajevima. A malo uee u krijumarskim zaradama dralo je kanale

110

otvorene. U Fondaku/Jakarutu, krijumari su preuzeli potpuno upotrebljiv naseljen sie. A Jakarutu su se uvali ba na otvorenom, sigurni u tabu koga su se Slobodnjaci klonili. "Nijednom Slobodnjaku nee pasti na pamet da me potrai ba na takvom mestu", ree on. "Oni e se raspitivati meu krijumarima, naravno, ali..." "Uradiemo onako kako smo se dogovorili", ree ona. "To je samo..." "Znam." uvi vlastiti glas, Leto je shvatio da oteu poslednje trenutke istovetnosti. Iskrivljen osmeh pree preko njegovih usana, dodajui godine njegovom izgledu. Ganima je shvatila da ga vidi kroz veo vremena, da gleda jednog starijeg Leta. Suze joj grunue na oi. "Ne mora ba sad da daje vodu mrtvima", ree on, prevlaei prst po njenim ovlaenim obrazima. "Otii u dovoljno daleko da me niko ne moe uti i pozvau crva." Pokazao joj je obeene Tvoreve kuke privezane za spoljanjost svog fremkita. "Biu u Jakarutu kroz dva dana, i to pre zore." "Jai brzo, moj stari prijatelju", proaputala je. "Vratiu ti se, moj jedini prijatelju", ree on. "Ne zaboravi na opreznost kod kanata." "Izaberi dobrog crva", ree ona, opratajui se sa njim slobodnjakim reima. Levom rukom je utrnula sjajnu kuglu, a noni zastor zauta kad ga je povukla na stranu, smotala i gurnula u svoju torbu. Osetila je da je otiao, ujui jedino najblae zvuke koji su brzo iezavali u tiini dok je on puzao niz stene prema pustinji. Ganima je potom pokuala da oelii sebe za ono to je morala da uini. Leto mora da bude mrtav za nju. Morala je da natera sebe da poveruje u to. U njenoj svesti nije smelo da bude Jakarutua, ni brata tamo napolju koji je tragao za mestom iezlim u slobodnjakoj mitologiji. Od sada pa nadalje nije mogla da misli o Letu kao o ivom. Mora da uslovi sebe da njeni odgovori proistiu iz potpunog uverenja da je njen brat mrtav, da su ga ubili Laza tigrovi. Nije bilo mnogo ljudskih bia koja su mogla da obmanu Istinozborca, ali ona je znala da je mogla to da uradi... moda morala to da uradi. Mnogobrojni ivoti koje su ona i Leto delili nauili su ih kako: hipnotiki proces star jo i u vreme ebe, premda je ona moda bila jedino ivo ljudsko bie koje je moglo da se podseti ebe kao stvarnosti. Duboko prisiljavanje bilo je briljivo smiljeno i, dugo vremena poto je Leto otiao, Ganima je preraivala svoju samosvest, gradei od sebe usamljenu sestru, preivelu blizankinju, sve dok nije postala verovatna celovitost. Kada je uinila ovo, otkrila je da je unutranji svet uutao, odustao od bespravnog uvlaenja u njenu svest. Bio je to sporedan efekat koji nije oekivala. Kada bi samo Leto bio iv da sazna ovo, pomislila je, ne nalazei da je ta misao paradoksalna. Stojei, zurila je dole u pustinju gde je tigar odneo Leta. Tamo u pesku nestajao je jedan zvuk dobro poznat Slobodnjacima: prolaenje crva. Iako su postali retki u ovim predelima, crvi su jo dolazili. Moda je samrtniki ropac prve make... Da, Leto je ubio jednu maku pre no to ga je druga epala. Bilo je udnovate simbolike u tome to se crv pojavio. Njena prinuda je bila toliko duboka da je videla tri tamne take tamo daleko na pesku: dva tigra i Leta. Zatim je naiao crv i na kraju je ostao samo pesak sa povrinom razbijenom u nove talase prolaskom ai Huluda. Crv nije bio veoma velik... ali dovoljno velik. I njena prinuda joj nije dozvolila da vidi malu priliku koja je jahala na prstenastim leima. Suzbijajui tugu, Ganima je zakopala svoj fremkit i obazrivo se izvukla iz sklonita. Sa rukom na maula pitolju podrobno je ispitala teren. Ni traga od oveka sa predajnikom. Prokrila je sebi put uz stene i preko do druge strane, puzei meseevim senkama, ekajui da bi se uverila da nema ubice koji je eka u zasedi na njenom putu. Mogla je, preko otvorenog prostranstva, da vidi baklje u Tabru, treperavu ivost potrage. Jedna mrana mrlja kretala se preko peska prema uvaru. Odluila se za putanju koja e je odvesti daleko na sever od pribliavajue spasilake ekipe, sila je do peska i utonula u senke dine. Obrativi panju da joj koraci padaju u neravnomernom ritmu kako ne bi privukli crva, otisnula se u pravcu pustog prostranstva koje je odvajalo Tabr od mesta na kome je Leto umro. Morae da bude obazriva kad se nae kod kanata, znala je to. Nita ne sme da je sprei da saopti kako je njen brat poginuo spasavajui je od tigrova.

28. Vladavine, ukoliko istrajavaju, obavezno sve vie naginju ka aristokratskim oblicima. Nije poznato da je i jedna vladavina u istoriji izbegla ovaj obrazac. A sa razumevanjem aristokratije, vladavina je sve vie sklona da deluje iskljuivo u interesu vladajue klase - bilo da je ta klasa nasleeno kraljevstvo, oligarhija, finansijsko carstvo ili uvrena birokratija. Politika kao fenomen ponavljanja: Prirunik za obuku Bene Geserit "Zbog ega nam to nudi?" upitao je Farad'n. "To je najbitnije." On i Baar Tiekanik stajali su u predsoblju Farad'novih privatnih odaja. Vensicija je sedela na jednom kraju niskog plavog divana, vie kao slualac, a manje kao uesnik razgovora. Znala je svoj poloaj i mrzela ga, ali Farad'n se zastraujue promenio od onog jutra kada mu je otkrila njihovu zaveru. Bilo je kasno popodne u Zamku Korino i niski sunevi zraci naglaavali su spokojnu udobnost ovog predsoblja - prostorije ispunjene pravim knjigama proizvedenim u plastinu, sa policama koje su otkrivale mnotvo muzikih kalemova, enciklopedija, koturova siga ice, mnemonikih pojaala. Na sve strane postojali su znaci da je ova prostorija bila mnogo koriena pohabana mesta na knjigama, sjajan metal na pojaalima, iskrzani okovi na enciklopedijama. Tu je bio samo jedan divan, ali mnogo stolica - sve su bile lebdilice promenjivog oblika, zamiljene za nenametljivu udobnost. Farad'n je stajao leima okrenut prozoru. Imao je na sebi jednostavnu sivocrnu sardaukarsku uniformu sa simbolima kande zlatnog lava na stranama okovratnika kao jedinim ukrasom. Odluio je da primi Baara i svoju majku u ovoj sobi, nadajui se da e to stvoriti atmosferu oputenije razmene misli od one koja bi se mogla postii u zvaninijem okviru. Ali Teikanikovo neprestano 'moj gospodar ovo' i 'moja gospa ono' zadralo ih je na razdaljini. "Moj gospodaru, mislim da on ne bi uinio ovu ponudu da je nesposoban da je ispuni", ree Teikanik. "Naravno da ne!" uskoi Vensicija. Farad'n je samo skrenuo pogled ka majci da bi je uutkao, a zatim upita: "Nismo izvrili nikakav pritisak na Ajdaha, uinili bilo kakav pokuaj da traimo isporuku na osnovu Propovednikovog oseanja?" "Nikakav", ree Tiekanik. "Zato onda Dankan Ajdaho, celog svog veka poznat po fanatinoj vernosti Atreidima, sada nudi da preda Gospu Desiku u nae ruke?" "Ove glasine o neprilikama na Arakisu... ", usudila se Vensicija. "Nepotvrene", ree Farad'n. "Je li mogue da je Propovednik prenaglio sa ovim?" "Mogue je", ree Tiekanik, "samo ne uspevam da shvatim pobudu." "On govori o traenju azila za nju", ree Farad'n. "To bi moglo da ima smisla ako su te glasine..." "Tano", ree njegova majka. "Ili bi to mogla biti neka vrsta lukavstva", ree Tiekanik. "Moemo da napravimo vie pretpostavki i da ih istraimo", ree Farad'n. "ta ako je Ajdaho pao u nemilost kod gospe Alije?" "To bi moglo da objasni stvari", ree Vensicija, "ali on..." "Jo nemamo nikakvih vesti od krijumara?" prekinuo ju je Farad'n. "Zato ne moemo da..." "Dostavljanje je uvek slabo u ovo doba godine", ree Tiekanik, "i nunosti obezbeenja..." "Da, naravno, ali ipak..." Farad'n je zavrteo glavom. "Ne dopada mi se naa pretpostavka." "Nemoj prebrzo da je odbacuje", ree Vensicija. "Sve te prie o Aliji i onom Sveteniku, ma kako se zvao..." "Javid", ree Farad'n. "Ali taj ovek je oigledno..." 112

111

"On nam je vaan izvor obavetenja", ree Vensicija. "Imao sam nameru da kaem da je on oigledno dvostruki agent", ree Farad'n. "Kako je mogao da se kompromituje u takvoj stvari. Njemu ne treba verovati. Ima suvie znakova..." "Ne uspevam da ih vidim", ree ona. Njena glupost ga je odjedanput rasrdila. "Veruj mi na re, majko! Znaci su tu; objasniu ti kasnije." "Bojim se da moram da se sloim", ree Tiekanik. Vensicija je utonula u uvreeno utanje. Kako su se usudili da je na ovakav nain izguraju iz Saveta? Kao da je ona bila neka lakoumna ena sklona miljenu bez i... "Ne smemo da zaboravimo da je Ajdaho jednom bio gola", ree Farad'n. "Tleilaksi..." Pogledao je iskosa Tiekanika. "Taj put emo istraiti", ree Tiekanik. Nalazio je da mu se dopada nain na koji je Farad'nov um dejstvovao: hitar, ispitivaki, otar. Da, Tleilaksi su, obnavljajui ivot Ajdahu, mogli u njega da usade neko mono sredstvo za vlastitu svrhu. "No nisam u stanju da shvatim pobudu Tleilaksa", ree Farad'n. "Ulaganje u nau dobrobit", ree Tiekanik. "Malo osiguranje za budue usluge?" "Veliko ulaganje, rekao bih", ree Farad'n. "Opasno", ree Vensicija. Farad'n je morao da se sloi sa njom. Soposobnosti Gospe Desike bile su optepoznate u Carstvu. Najzad, ona je bila ta koja je obuila Muad'Diba. "Ukoliko se sazna da je u naim rukama", ree Farad'n. "Da, to bi bio ma sa dve otrice", ree Tiekanik. "Ali to ne mora da se sazna." "Pretpostavimo", ree Farad'n, "da prihvatimo ovu ponudu. Kakva je njena vrednost? Moemo li je razmeniti za neto od veeg znaaja?" "Ne javno", ree Vensicija. "Naravno da ne!" Upiljio se u Tiekanika sa izrazom iekivanja. "To ostaje da se vidi", ree Tiekanik. Farad'n je klimnuo glavom. "Da. Mislim da ako prihvatimo, Gospu Desiku shvatimo kao novac uloen u banku za neodreenu upotrebu. Najposle, bogatstvo ne mora neophodno da se utroi na neku posebnu stvar. Ono je samo... potencijalno korisno." "Ona bi bila veoma opasan zatoenik", ree Tiekanik. "To, zaista, mora da se uzme u obzir", ree Farad'n. "Reeno mi je da joj njeni benegeseritski naini omoguavaju da utie na oveka jednostavno istananom upotrebom svog glasa." "Ili tela", dodade Vensicija. "Irulan mi je jednom prilikom otkrila neke od stvari koje je bila nauila. U to vreme ona se time hvalila, tako da nisam videla dokaze. Pa ipak postoji prilino ubedljivo svedoansrtvo da Bene Geseriti imaju svoje metode kojima postiu svoje ciljeve." "Navodi li na misao", upita Farad'n, "da bi mogla da me zavede?" Vensicija samo slee ramenima., "Rekao bih da je malo prestara za to, zar ne?" upita Farad'n. "Sa jednom Bene Geserit, nikad se ne zna", ree Tiekanik. Farad'n je iskusio drhtaj uzbuenja obojenog strahom. Prihvatanje ove igre koja je za cilj imala vraanje visokog trona vlasti Kui Korino, istovremeno ga je privlaila i odbijala. Kako je i dalje ostajala privlana, ona tenja za povlaenjem iz ove igre i njegova prevashodna zanimanja - istorijsko istraivanje i savladavanje oitih obaveza neophodnih za vladavinu ovde, na Salusi Sekundus. Obnavljanje njegovih sardaukarskih snaga bio je, po sebi, jedan zadatak... a za taj posao, Tiek je jo bio dobro orue. Jedna planeta je, najposle, predstavljala ogromnu odgovornost. No, Carstvo je predstavljalo jo veu, i bilo je daleko privlanije kao instrument vlasti. to je vie itao o Muad'Dibu/Polu Atreidu, postajao je sve oaraniji upotrebom vlasti. Za titularnu glavu Kue Korino, naslednika adama IV, kako bi samo veliko dostignue bilo da vrati svoju lozu na Lavlji Presto. eleo je to! eleo je. Farad'n otkri da bi, ponavljajui ovo primamljivo molepstvije vie puta, mogao da prevazie trenutne sumnje.

Tiekanik je govorio: "...i naravno, Bene Geserit ui da mir odobrava prepade i tako podstie rat. Paradoks..." "Kako smo doli na ovaj predmet?" upita Farad'n vraajui panju sa poprita teorijskog razmiljanja. "Zato", upita Vensicija umilnim glasom, poto je primetila sanjarei izraz na licu svoga sina, "samo sam pitala da li je Tieku poznata pokreua filozofija koja stoji iza Sestrinstva." "Filozofiji treba prilaziti sa nepotovanjem", ree Farad'n, okreii se prema Tiekaniku. "to se tie Ajdahove ponude, mislim da bi trebalo jo da je prouimo. Kada nam se uini da neto znamo, upravo tada je trenutak kada je potrebno dublje pogledati stvar." "Uiniemo to", ree Tiekanik. Sviala mu se ova ica obazrivosti kod Farad'na, ali se nadao da se nije protezala na one vojne odluke koje su zahtevale brzinu i tanost. Sa izrazom beznaajnosti na licu Farad'n upita: "Znate li ta je, prema mom miljenju, najzanimljivije u istoriji Arakisa? Bio je to obiaj iz primitivnog doba da Slobodnjak ubije svakog ko nije obuen u pustinjsko odelo sa njegovom lako uoljivom i karakteristinom kapuljaom." "Otuda vaa opinjenost pustinjskim odelom?" upita Tiekanik. "Dakle, primetili ste, a?" "Kako smo mogli da ne primetimo?" upita Vensicija. Farad'n uputi majci razdraen pogled. Zato ga je ovako prekidala? Ponovo se usresredi na Tiekanika. "Pustinjsko odelo je klju karaktera te planete, Tiek. To je Dinin ig. Ljudi su skloni da usredotouju panju na fizike karakteristike: pustinjsko odelo uva telesnu vlagu, obezbeuje njeno kruenje i omoguava da se preivi na jednoj takvoj planeti. Znate, prema slobodnjakom obiaju na jednog lana porodice dolazilo je jedno pustinjsko odelo sa izuzetkom za skupljae hrane. Oni su imali i rezervna. Ali molim vas obratite panju, oboje..." Pomerio se da bi ukljuio i majku u ovo. "...kako je odea koja je liila na pustinjska odela, to, u stvari, nije bila, postala visoka moda irom Carstva. Takva je pretena osobina ljudskih bia da podraavaju osvajaa!" "Nalazite li, zbilja, da je takva injenica vana?" upitao je Tiekanik, zbunjenim tonom. "Tiek, Tiek - bez znanja takvih stvari, ne moe se vladati. Rekao sam da je pustinjsko odelo klju njihovog karaktera i tako jeste. To je konzervativna stvar. Greke koje e oni napraviti bie konzervativne greke." Tiekanik je pogledao Vensiciju koja je zurila u svog sina sa brinim neodobravanjem. Farad'nove osobine su u isti mah privlaile i zabrinjavale Baara. Bilo je to veoma razliito od starog adama. Tamo smo imali jednog sutog Sardaukara: vojnika-ubicu sa nekoliko psihikih konica. Ali adam je pao pred Atreidima koje je predvodio avolski Pol. Zaista, ono to je itao o Polu Atreidu otkrivalo je upravo ovakve osobine kakve je Farad'n sada pokazao. Mogue je da bi Farad'n manje od Atreida oklevao u sluajevima surovih nunosti, ali to je dugovao svojoj sardaukarskoj obuci. "Mnogi su vladali, ne upotrebljavajui tu vrstu znanja", ree Tiekanik. Farad'n ga je samo za trenutak odmerio. Zatim ree: "Vladali i propali." Tiekanikova usta se skupie u stegnutu crtu na ovo oigledno smeranje na adamov poraz. To je, takoe, bio poraz Sardaukara i nijedan Sardaukar ga se nije rado seao. Uinivi ovu primedbu, Farad'n ree: "Vidi, Tiek, uticaj jedne planete na masovnu svest njenih stanovnika, nikada nije bio do kraja tano razmotren. Da bismo porazili Atreide, moramo da razumemo ne samo Kaladan ve i Arakis: jednu blagu planetu i drugu koja je poligon za stroge odluke. Bio je to jedinstven sluaj, to venanje Atreida i Slobodnjaka. Moramo da znamo kako je to ostvareno inae neemo biti u stanju da im se suprotstavimo, a da i ne govorimo o tome da ih porazimo." "Kakve to veze ima sa Ajdahovom ponudom?" upitala je Vensicija. Farad'n saaljivo pogleda svoju majku. "Zainjemo njihov poraz unoenjem odreenih napetosti u njihovo drutvo. To je vrlo mono oruje: napetost. Nedostatak toga, takoe je vaan. Da li ste zapazili kako su Atreidi doprineli da se ovde stvari razmekaju i olabave?"

113

114

Tiekanik dade oduka svom slaganju odlunim klimanjem glave. To je bila dobra opaska. Nije se moglo dopustiti da Sardaukari postanu suvie meki. Pa ipak, ova Ajdahova ponuda i dalje ga je muila. Rekao je: "Moda bi bilo najbolje da odbijemo ponudu." "Jo ne", ree Vensicija. "Otvoren nam je itav spektar mogunosti. Na zadatak je da sagledamo to je mogue vei deo spektra. Moj sin je u pravu: potrebno nam je vie podataka." Farad'n ju je netremice posmatrao, ocenjujui i njenu nameru i povrinsko znaenje njenih rei. "Ali, da li emo znati kada smo proli taku posle koje nema izbora?" upitao je. Tiekanik se kiselo nasmei. "Ako me pitate, odavno smo proli taku posle koje nema povratka." Farad'n zabaci glavu unazad, glasno se nasmejavi. "Ali mi jo imamo izbora, Tiek! Kada dospemo do kraja naeg konopca, onda je vano da to mesto prepoznamo!" 29. U ovo doba kada sredstva ovekovog prevoza ukljuuju naprave koje mogu da premoste dubine kosmikog prostora u transvremenu kao i druge koje mogu brzo da prenose ljude preko gotovo neprohodnih povrina planeta, ini se udnim pomiljati na preduzimanje dugakih putovanja peice. Pa ipak, ovo ostaje osnovno sredstvo putovanja na Arakisu, injenica koja se delimino pripisuje davanju prvenstva, a delimino grubom postupanju koje je ova planeta zadrala prema bilo emu mehanikom. U ustrojstvima Arakisa, ljudsko telo ostaje najpostojanije i najpouzdanije sredstvo za hodoae. Moda je podrazumevajua svest o ovoj injenici ono to Arakis ini poslednjim ogledalom due. Prirunik hodoasnika Polako i oprezno Ganima se vraala Tabru, drei se najdubljih senki dina, nepomino uei dok je tragaka grupa prolazila juno od nje. Bila je obuzeta uasnom svesnou: crv koji je odvukao tigrove i Letovo telo, opasnosti koje su je ekale. On je iezao; njen brat blizanac je iezao. Uklonila je na stranu svaku alost i pothranila bes. Po ovome, bila je isti Slobodnjak. I znala je to, uivala je u tome. Razumela je ono to se govorilo o Slobodnjacima. Smatralo se da nemaju savesti, poto su je izgubili u gorenju za osvetom prema onima koji su ih gonili od planete do planete u dugo lutanje. Bila je to, naravno, besmislica. Samo najsiroviji praljudi nemaju nikakve savesti. Slobodnjaci su posedovali visoku razvijenu savest koja je bila usredsreena na njihovu vlastitu dobrobit kao naroda. Doimali su se zverskim jedino ljudima iz spoljneg sveta - ba kao to su se ljudi iz spoljneg sveta njima inili zverskim. Svaki Slobodnjak je vrlo dobro znao da je mogao da uini surovu stvar, a da ne oseti krivicu. Slobodnjaci nisu oseali krivicu za iste stvari koje su kod drugih raale takva oseanja. Njihovi obredi su im pribavili slobodu od krivica koje bi inae mogle da ih unite. U dubini svoje svesti znali su da se svaki prekraj moe, barem delom, pripisati potpuno priznatim olakavajuim okolnostima: 'nedostatak autoriteta', ili prirodna naklonjenost ravom, koja je bila zajednika za sva ljudska bia, ili 'loa srea', koju je svaki osetljiv stvor mogao da raspozna kao sukob izmeu smrtnog tela i spoljanjeg haosa vaseljene. U sklopu ovoga Ganima se osetila kao isti Slobodnjak, briljivo pripremljen produetak plemenske surovosti. Bila joj je potrebna samo meta - a to je, oigledno, bila Kua Korino. udela je da vidi Farad'novu krv prosutu po tlu ispred njenih nogu. Nikakav neprijatelj je nije oekivao kod kanata. ak su i tragake grupe otile na druga mesta. Prela je vodu preko jednog zemljanog mosta, i prounjala se kroz visoku travu do skrivenog ulaza u sie. Odjednom svetlost zasja ispred nje i Ganima pljotimice polee po tlu. Provirila je izmeu stabljika dinovske lucerke. Jedna ena je spolja ula u skriveni prolaz, a neko se bio dosetio da taj prolaz pripremi na na nain na koji bi svi ulazi u sie trebalo da budu pripremljeni. U nemirna vremena bilo ko da je ulazio u sie bio je doekivan sjajnom svetlou, koja je privremeno zaslepljivala pridolicu i davala vremena straarima da se odlue. Ali ovakav doek nikad nije 115

trebalo da se iri pustinjom. Svetlost koja se odavde videla znaila je da su spoljanji zaptivai bili otvoreni i ostavljeni na stranu. Ganima je osetila navalu gorine zbog ovog izdajstva sieke bezbednosti: izlevajua svetlost. Obiaji rasputenih Slobodnjaka mogli su se nai na svakom koraku! Svetlost je produila da baca svoju lepezu po zemlji u podnoju litice. Jedna mlada devojka istrala je iz tame vonjaka u svetlost, odajui svojim kretnjama nekakvu bojaljivost. Ganima je mogla da vidi svetao krug sjajne kugle unutar prolaza i kolo insekata oko njega. Svetlost je obasjavala dve tamne siluete u prolazu: jednog oveka i mladu devojku. Drali su se za ruke, zurei jedno drugom u oi. Ganima je osetila da neto u vezi sa ovim mukarcem i ovom enom nije u redu. Oni nisu bili samo dvoje ljubavnika koji su ugrabili trenutak nasamo u optoj potrazi. Svetiljke su bile okaene iznad i iza njih u prolazu. Razgovarali su naspram arkog, zasvoenog ulaza, koji je bacao njihove senke napolje u no gde je svako mogao da posmatra njihove pokrete. S vremena na vreme mukarac bi oslobaao ruku. Ruka bi zatim zaplovila kroz svetlost otrim, lupekim pokretom koji ju je, jednom okonan, ponovo vraao senkama. Usamljeni zvuci nonih stvorenja ispunjavali su pomrinu oko Ganime, ali ona je odagnala takvo odvraanje panje. ta je bilo po sredi u vezi sa ovo dvoje. Mukareve kretnje su bile tako umerene, tako obazrive. Okrenuo se. Odblesak sa enine odee ga je osvetlio, pokazujui surovo, crveno lice sa krupnim bubuljiavim nosem. Duboko i neujno je udahnula vazduh u iznenaenju prepoznavanja. Palimbaa! On je bio unuk jednog Naiba iji su sinovi izginuli sluei Atreide. Lice - i jo jedna stvar koja se ukazala njihanjem njegove razdreene odee kada se okrenuo - uinila je Ganimi sliku potpunom. Ispod odee nosio je opasa, a za opasa je bila privrena jedna kutija koja je blistala od brojanika i dirki. To je izvesno bio neki tleilaki ili iksijanski instrument. U pitanju je, nema sumnje, bio predajnik koji je bio pustio tigrove u lov. Palimbaa. Ovo je znailo da je jo jedna naibska porodica prela na stranu Kue Korino. Ko je, onda, bila ova ena? To nije imalo znaaja. Bila je neko koga je Palimbaa iskoristio. Jedna benegeseritska misao nepozvana je prodrla u Ganiminu svest: Svaka planeta ima svoje razdoblje kao i svaki ivot. Lako se prisetila svega to je bilo u vezi sa Palimbaom, posmatrajui ga ovde sa tom enom, gledajui predajnik i one potajne pokrete. Palimbaa je predavao matematiku u siekoj koli. Matematiku. Ovaj ovek je bio matematika seljaina. Bio se poduhvatio da matematikom objasni Muad'Diba, no Svetenstvo ga je ukorilo zbog toga. On je bio porobljiva uma i njegov postupak podjarmljivanja dao se razumeti sa krajnjom jednostavnou: prenosio je tehniko znanje bez prenoenja odgovarajuih vrednosti. Trebalo je ranije da posumnjam u njega, pomislila je. Svi znaci su bili tu. Zatim, uz oporo stezanje u stomaku, doe joj: On je ubio mog brata! Naterala je sebe da se smiri. Palimbaa bi, svakako, ubio i nju, ukoliko bi pokuala da proe pored njega tamo u skrivenom prolazu. Sada je shvatila razlog za ovo ne-slobodnjako izlaganje svetlosti, za ovo izdavanje skrivenog ulaza. Oni su uz pomo te svetlosti posmatrali ne bi li videli da li je koja od njihovih rtava umakla. Mora da su provodili uasno vreme ekajui ovako, u neznanju. I sada, poto je Ganima videla predajnik, mogla je neposredno da objasni one pokrete ruke. Palimbaa je esto pritiskivao jednu dirku predajnika, ljutitom kretnjom. Prisustvo ovog para mnogo je kazivalo Ganimi. Verovatno da je svaki ulaz u sie u svojim dubinama skrivao sline posmatrae. Poeala se po nosu na mestu gde ju je praina zagolicala. Damari su joj jo udarali u ranjenoj nozi, a ruka koja je prethodno drala no, bolela ju je, tamo gde je nije pekla. Prsti su ostali neosetljivi. Ako bi se pojavila potreba za korienje noa, morala bi da dri seivo levom rukom. Ganima pomisli na upotrebu maula pitolja, ali njegov karakteristian zvuk bi, zasigurno, privukao neeljenu panju. Trebalo je pronai neki drugi nain. Palimbaa se jo jednom okrenuo od ulaza. Predstavljao je taman predmet naspram svetlosti. ena je, neto govorei, upravila panju napolje u mrak. U njoj je postojala nekakva uvebana 116

opreznost, odavala je oseanja da zna kako se gleda u senke, koristei kutove oiju. Bila je, dakle, vie od samo podesnog orua. Bila je deo dublje zavere. Ganima se ovog asa prisetila da je Palimbaa eznuo da postane Kaimakam, politiki upravitelj pod Namesnitvom. On je, to je bilo jasno, bio deo veeg plana. Uz njega, svakako su postojali i mnogi drugi. ak i ovde u Tabru. Ganima je istraila otre ivice ovako ukazanog problema, a zatim se udubila u njega. Kada bi mogla da uhvati ivog samo jednog od ovih straara, mnogi drugi bili bi kanjeni. Zviduk neke male ivotinje koja se napajala na kanatu iza nje prodro je u njenu svest. Prirodni zvuci i prirodne stvari. Njeno pamenje je tragajui prelazilo udnovate neme prepreke njenog uma dok nije nailo na jednu svetenicu pripadnicu Jofa, zatoenu u Asiriji od strane Senaheriba. Pamenja te svetenice saoptila su Ganimi ta je ovde valjalo initi. Palimbaa i ova ena bila su obina deca, jogunasta i opasna. Oni nisu nita znali o Jofu, nisu znali ak ni ime planete gde su se Senaherib i ta svetenica davno pretvorili u prah. Stvar koja se spremala da se dogodi ovom paru zaverenika, ako bi im se objanjavala, mogla je da se objasni jedino u izrazima poinjanja ovde. I zavravanja ovde. Obrnuvi se na bok, Ganima je otkopala svoj femkit i izvukla pumpu za ubacivanje vazduha iz poveza. Skinula je kapicu sa pumpe i izvadila iz nje dug filter. Sada je dobila otvorenu cev. Izdvojila je jednu iglu iz zaveljaja za opravke, izvukla kris no iz kanija i umetnula iglu u upljinu za otrov na vrhu bodea, na mesto koje je nakad odgovaralo debljini ivca jednog crva. Ranjena ruka joj je oteavala posao. Pravila je paljive i polagane pokrete, oprezno rukujui otrovnom iglom dok je vadila vatu od zainskih vlakana iz njenog odeljka u torbi. Vrat igle vrsto je ulegao u vlaknastu vatu, inei tako projektil koji je tesno uao u cev za uvlaenje peska. Drei oruje pljotimice, Ganima se priunjala blie svetlosti, kreui se polagano da bi izazvala to manje talasanje lucerke. Dok se prikradala, prouavala je insekte oko svetlosti. Da, u tom lelujavom roju bilo je i piume muica. One su bile ozloglaene po svojoj sklonosti da ujedaju ljudsko meso. Otrovna strelica mogla je da proe neprimeena, propraena pokretom odagnavanja muice koja ujeda. Ostajalo je da odlui koga od ovo dvoje da izabere - mukarca ili enu! Muric. Ime je samo od sebe dolo u Ganiminu svest. To je bilo enino ime. Sa njim su prispela seanja na sve to se o toj eni prialo. Bila je jedna od onih koje su se vrtele oko Palimbae ba kao to su se oni insekti vrteli oko svetlosti. Nju kao slabu linost, bilo je lako pokolebati. Vrlo dobro. Palimbaa je ove noi odabrao pogrenog sauesnika. Ganima je prislonila cev na usta i, sa jasno ocrtanim pamenjem svtenice Jofa u svojoj svesti, duboko udahnula, a zatim ispustila vazduh u jednom silovitom trzaju. Palimbaa se pljesnuo po obrazu, otro ga rukom na kojoj se ukazala krvava mrljica. Od igle nije bilo ni traga, jer ju je odstranio pokretom ruke. ena je rekla neto neno i Palimbaa se nasmejao. Dok se smejao, noge su poele da ga izdaju. Skljokao se na nju, a ona je pokuala da ga podupre. Jo se povodila sa mrtvim teretom kad joj Ganima prie s lea i prisloni iljak isukanog kris-noa na struk. Ganima prozbori obinim tonom: "Bez naglih pokreta, Muric. Moj no je otrovan. Moe slobodno da pusti Palimbau sada. Mrtav je." 30. U svim vanijim drutvenim snagama nai ete jednu utemeljenu tenju za sticanjem i odravanjem vlasti putem upotrebe rei. Od vraa preko svetenika do birokrate uvek je re o istoj stvari. Podvlaeno stanovnitvo mora da bude uslovljeno da prihvata rei vlasti kao injenice, da brka sistem simbola sa pojavnom vaseljenom. Zaradi ouvanja jednog ovakvog ustrojstva vlasti, odreeni simboli se dre van domaaja obinog razumevanja - simboli kao to su oni koji se odnose na ekonomsko rukovoenje ili oni koji odreuju lokalno tumaenje duevnog zdravlja. Tajnost simbola u ovom obliku vodi do razvijanja vie razbacanih pod-jezika, i svaki od njih doznaava da 117

njegovi korisnici nagomilavaju neki vid vlasti. Sa ovim uvidom u proces stvaranja vlasti, nae Carske Snage Bezbednosti moraju uvek da budu na oprezu kada je re o pojavljivanju pod-jezika. Predavanje princeze Irulan na Arakenskoj ratnoj koli "Moda je izlino da vam ovo govorim", ree Farad'n, "ali da bi se izbegla svaka greka, dajem vam do znanja da sam vam dodelio jednog nemog straara sa nareenjima da vas oboje ubije, ukoliko pokaem znake podleganja vradbinama." Nije oekivao da vidi ma kakvo dejstvo ovih rei. I Gospa Desika i Ajdaho zadovoljili su njegova oekivanja. Farad'n je s panjom izabrao okvir za prvo ispitivanje ovog para - adamovu staru Sveanu Odaju za Primanje. Ono to joj je nedostajalo u velianstvenosti bilo je nadoknaeno egzotinom opremljenou. Napolju je bilo zimsko poslepodne, ali je osvetljenje u ovoj odaji bez prozora podraavalo veiti sunan dan okupan u zlatnoj svetlosti veto razmetenih sjajnih kugli izraenih od najistijeg iksijanskog kristala. Novosti sa Arakisa ispunile su Farad'na spokojnom nadmenou. Leto, muki blizanac, bio je mrtav; ubio ga je tigar-ubica. Ganima, preivela sestra, nalazila se u pritvoru kod svoje tetke i po optoj pretpostavci bila je talac. Potpun izvetaj mnogo je doprineo objanjenju Ajdahovog i Gospa Desikinog prisustva. Oni su eleli utoite. Korinski pijuni javljali su o munom zatiju na Arakisu. Alija je pristala da se podvrgne ispitu zvanom 'Ogled Posednutosti', ija svrha nije bila sasvim objanjena. Meutim, datum ovog ispita nije bio odreen i dva korinska pijuna su smatrala da do njega nee nikad doi. No, ove stvari su bile izvesne: dolo je do bitke izmeu pustinjskih Slobodnjaka i Slobodnjaka iz Carske Vojske, neuspeo graanski rat koji je doveo vladu do privremenog zastoja. Stilgar se za sada drao nepristrasno i bio je, posle razmene talaca, imenovan za naroitu dunost. Ganima je, oito, smatrana za jednog od talaca, iako je smisao ovog ostajao nejasan. Desika i Ajdaho su bili dovedeni na sasluanje bezbedno uvezani u utene stolice. Oboje su pokorno mirovali zbog smrtonosnih tankih niti siga ice koje bi se usekle u meso i pri najmanjem opiranju. Dopremila su ih dva sardaukarska konjanika koji su proverili veze i neujno se udaljili. Upozorenje je, odista, bilo izlino. Desika je videla naoruanog nemog straara kako stoji naspram zida sa njene desne strane drei u ruci jedno staro, ali delatno oruje. Dopustila je svom pogledu da proluta po egzotinim ukrasima ove sobe. iroki listovi retkog gvozdenog buna bili su protkani okastim biserima i tako isprepletani da su obrazovali sredinji polumeseasti srp kupolaste tavanice. Pod ispod nje bio je sazdan od naizmeninih ploa dijamantskog drveta i kabuzu koljke rasporeenih unutar pravougaonog bordura od kostiju pasaketa. One su bile postavljene uspravno, laserom izrezane i uglaane. Odabrani tvrdi materijali ukraavali su zidove u naglaeno izatkanim arama koje su ocrtavale etiri stava Lavljeg simbola na koji su polagali pravo potomci pokojnog adama IV. Lavovi su bili izraeni u neobraenom zlatu. Farad'n se odluio da doeka zarobljenike u stojeem poloaju. Na sebi je imao kratke pantalone i lak zlatan koporan sa majunim svilenim otvorom na vratu. Njegov jedini ukras bila je kneevska lenta, obeleje njegove kraljevske porodice, koju je nosio na levoj strani grudi. Nalazio se u pratnji Baara Tiekanika obuenog u utomrku odeu i teke izme sa kitnjastim lasganom u prednjoj futroli, pored kope opasaa. Tiekanik ije je natmureno lice Desiki bilo znano iz benegeseritskih izvetaja, stajao je tri koraka na levo i neto iza Farad'na. Jedan presto od mrkog drveta poivao je na podu blizu zida, upravo iza ove dvojice. "Dela", ree Farad'n, oslovljavajui Desiku, "imate li ta da izjavite?" "Pitala bih zato smo ovako vezani?" ree Desika, pokazujui na siga icu. "Upravo smo dobili izvetaje sa Arakisa koji objanjavaju vae prisustvo ovde", ree Farad'n. "Moda u vas sada odvezati." Nasmejao se. "Ako vi..." Prekinuo je kada se njegova majka pojavila na vratima odaje, iza zarobljenika. Vensicija je pourila pored Desike i Ajdaha, ne udostojivi ih ni pogleda i predala Farad'nu malu obavetavalaku kocku, pustivi je prethodno u rad. On stade da prouava usijanu povrinu, 118

pogledujui katkad Desiku, a zatim ponovo kockicu. Usijana povrina utrnu i on je vrati majci, naznaivi joj da bi trebalo da je pokae Tiekaniku. Dok je ona to inila, on je namrgoeno posmatrao Desiku. Vensicija je zatim stala sa Farad'nove desne strane, drei zamraenu kocku u ruci, delom skrivenu prevojem njene bele haljine. Desika je pogledala na desno prema Ajdahu, ali je on odbio da susretne njen pogled. "Bene Geserit su ljute na mene", ree Farad'n. "Veruju da sam ja odgovoran za smrt vaeg unuka." Desika je zadrala izraz bezoseajnosti na licu, dok je razmiljala: Znai Ganiminoj prii valja verovati, sem ako... Nije volela sumnjive nepoznanice. Ajdaho je zatvorio oi, a onda ih ponovo otvorio pogledavi Desiku. Ona je nastavila da zuri u Farad'na. Ajdaho joj je govorio o ovom Raa pogledu, ali ona nije izgledala zabrinuta. Nije znao kako da protumai ovaj njen nedostatak oseanja. Ipak je oigledno znala neto to nije otkrivala. "Evo kako stoje stvari", ree Farad'n, i stade da objanjava sve to je saznao o dogaajima na Arakisu, nita ne izostavljajui. Zakljuio je: "Vaa unuka je iva, ali se, prema optem sudu, nalazi pod nadzorom Gospe Alije. Ovo bi trebalo da vas zadovolji." "Jesi li ti ubio mog unuka?" upita Desika. Farad'n je istinito odgovorio: "Nisam. Tu skoro sam saznao za zaveru, no ona nije moje delo." Desika pogleda Vensiciju i opazivi nasladan izraz na tom srcastom licu, pomisli: njeno maslo! Lavica kroji planove za svoje mladune. Ovo je bila igra zbog koje je lavica jednog dana mogla da zaali. Vraajui panju na Farad'na ree: "Ali Sestrinstvo veruje da si ga ti ubio." Farad'n se okrete prema svojoj majci. "Pokai joj poruku." Poto je Vensicija oklevala, on joj se obrati sa prizvukom besa to je Desika primila k znanju kao neto to se u budunosti moe upotrebiti. "Rekao sam, pokai joj to!" Ubledela lica, Vensicija prinese lice kocke Desici i ukljui je. Rei su potekle licem kocke, izazivajui odgovarajue pokrete Desikinog oka: "Savet Bene Geserita na Valahu IX ulae zvanian protest protiv Kue Korino zbog ubistva Leta Atreida II. Dokazi i svedoenja dostavljeni suod strane Landsradove Komisije za Unutranju Bezbednost. Bie odreeno neutralno tlo i imena sudija bie podnesena na odobrenje svim strankama. Zahteva se va neodloan odgovor. Sabit Reku u ime Landsrada." Vensicija se vratila na staro mesto pored sina. "Kakav odgovor nameravate da date?" upita Desika. Vensicija ree: "Poto moj sin jo nije zvanino postavljen za glavu Kue Korino, ja u... Gde si poao?" Ovo poslednje bilo je namenjeno Farad'nu koji se, dok je ona govorila, okrenuo i uputio ka pobonim vratima pokraj kojih je budno motrio nemi straar. Farad'n zastade i napola se okrenu. "Vraam se mojim knjigama i ostalim sklonostima koje me daleko vie zanimaju." "Kako se usuuje?" upita uno Vensicija. Tamno crvenilo joj se rairilo od vrata preko obraza. "Usudiu se na sasvim malo stvari u svoje vlastito ime", ree Farad'n. "Donosila si odluke u moje ime, odluke koje nalazim krajnje odvratnim. Ili u, od ovog trenutka ja da donosim odluke u svoje ime, ili slobodno moe da potrai drugog naslednika Kue Korino!" Desika je hitro prelazila pogledom od jednog do drugog uesnika ovog sukoba, opaajui kod Farad'na istinski bes. Baarski oficir je kruto stajao u stavu mirno, pokuavajui da izgleda kao da nita nije uo. Vensicija se kolebala na rubu vritee jarosti. Farad'n se inio savreno spreman da prihvati bilo kakav ishod svog bacanja kockice. Desika je bila donekle zadivljena njegovim dranjem, otkrivajui u ovom sukobu mnoge stvari koje bi joj mogle biti od koristi. Izgledalo je da je odluka da se tigrovi ubice poalju na njene unuke donesena bez Farad'nova znanja. Teko se moglo posumnjati u njegovu izjavu da je za zaveru saznao tek poto je bila izvedena. Bes u njegovim oima nije se mogao pogreno protumaiti dok je stajao tamo, spreman da prihvati ma kakvu odluku. 119

Vensicija duboko, drhtavo udahnu vazduh. Zatim ree: "Vrlo dobro. Zvanino postavljenje e se obaviti sutra. Zasad moe da se unapred vlada u skladu sa tim." Uputila je pogled Tiekaniku, ali je on izbegao da ga susretne. Kada se majka i sin nau napolju bie cike i vriske, pomisli Desika. Ali ja zbilja verujem da je on pobedio. Dopustila je svojim mislima da se vrate na Landsradovu poruku. Bene Geserit su procenile svoje glasnike sa majstorstvom koje je uveravalo u sposobnost benegeseritskog planiranja. U zvaninoj objavi protesta nalazila se skrivena poruka za Desikine oi. Stvarnost poruke je kazivala da uhode Sestrinstva znaju za Desikin poloaj i da su procenili Farad'na sa izvanrednom istananou kada su pogodile da e je on pokazati svojoj zarobljenici. "elela bih da mi se odgovori na pitanje", ree Desika, oslovljavajui Farad'na kada je ponovo stao pred nju. "Rei u Landsradu da nemam nita sa ovim ubistvom", ree Farad'n. "Dodau da delim oseanje odvratnosti Sestrinstva za nain na koji je izvreno, iako ishodom ne mogu da budem sasvim nezadovoljan. Primite moja izvinjenja zbog alosti koju je ovo moglo da vam prouzrokuje. Srea svuda prolazi." Srea svuda prolazi! pomisli Desika. Bila je to omiljena izreka njenog Vojvode, a u Farad'novom ponaanju postojalo je neto to je govorilo da je on znao za to. Prisilila je sebe da odbaci mogunost da su oni odista ubili Leta. Morala je da pretpostavi da je Ganimin strah za Leta potpuno razotkrio plan blizanaca. Krijumari e dovesti Gurnija u priliku da susretne Leta i zamisao Sestrinstva e biti sprovedena u delo. Leto je morao da proe kroz ispit. Morao je. Bez ispitivanja on je bio osuen na propast kao to je Alija bila osuena na propast. A Ganima... Pa, o tom potom. Nije bilo naina da se onaj koji je roen kao formirana linost dovede pred asnu Majku Gaius Helen Mohijam. Desika duboko uzdahnu. "Ranije ili kasnije", ree ona, "nekom e pasti na um da biste ti i moja unuka mogli da ujedinite nae dve Kue i izleite stare rane." "To mi je ve spomenuto kao mogunost", ree Farad'n, okrznuvi pogledom svoju majku. "Moj odgovor je bio da bih radije saekao ishod nedavnih dogaaja na Arakisu. Nema potrebe za naglom odlukom." "Postoji uvek mogunost da si ti igraka u rukama moje keri", ree Desika. Farad'n se ukrutio. "Objasnite!" "Stvari na Arakisu nisu onakve kakve ti moda izgledaju", ree Desika. "Alija igra svoju igru. Igru Izrodstva. Moja unuka je u opasnosti, sem ako Alija ne iznae nain da je upotrebi." "Oekujete li od mene da poverujem da vi i vaa ker stojite jedna protiv druge, da se Atreid bori protiv Atreida?" Desika je pogledala u Vensiciju, pa ponovo u Farad'na. "Korino se bori protiv Korina." Iskrivljen osmeh je zatitrao na Farad'novim usnama. "Dobro zapaeno. Kako bih ja mogao da budem igraka u rukama vae keri?" "Ako si upleten u smrt moga unuka, i ako odstrani mene." "Odstranim..." "Ne veruj ovoj vetici", upozorila ga je Vensicija. "Sam u da odluim kome u da verujem, majko", ree Farad'n. "Oprostite mi, Gospo Desika, ali ne razumem ovu stvar oko odstranjivanja. Shvatio sam da ste vi i va verni pratilac..." "Koji je Alijin suprug", ree Desika. Farad'n je skrenuo odmeravajui pogled na Ajdaha, a zatim upitno pogledao Baara. "ta ti misli, Tiek?" Baar je oito imao misli sline onima koje je Desika iskazala. Rekao je: "Dopada mi se njeno rasuivanje. Oprezno!" "On je gola-mentat", ree Farad'n. "Mogli bismo da ga do smrti ispitujemo, a da ne dobijemo siguran odgovor." "Ali to je pouzdana radna pretpostavka da smo moda obmanuti", ree Tiekanik.

120

Desika je znala da je kucnuo as da stupi u dejstvo. Kada bi samo alost Ajdaha zadrala u okviru uloge koju je izabrao. Nije joj se svialo da ga koristi na ovaj nain, ali u pitanju su bile stvari od veeg znaaja. "Za poetak", ree Desika, "mogu javno da oglasim da sam dola ovamo po svom slobodnom izboru." "Zanimljivo", ree Farad'n. "Morao bi da mi pokloni poverenje i da mi da potpunu slobodu na Salusi Sekundus", ree Desika. "Ne bi smelo da izgleda da govorim iz prinude." "Ne!" usprotivila se Vensicija. Farad'n nije obratio panju na nju. "Koji razlog bi navela?" "Da sam opunomoenik Sestrinstva poslata ovamo da preuzme tvoj odgoj." "Ali Sestrinstvo optuuje..." "To zahteva tvoje odluno delanje", ree Desika. "Ne veruj joj!" ree Vensicija. Krajnje ljubazno, Farad'n upravi pogled prema njoj i ree: "Ako me jo jednom prekine, narediu Tieku da te ukloni. uo je tvoj pristanak na zvanino postavljenje. To ga sada ini odgovornim meni." "Ona je vetica, kaem ti!" Pogledala je gluvonemog straara koji je stajao uz boni zid. Farad'n je oklevao. A onda ree: "Tiek, ta ti misli? Jesam li zaaran?" "Ne prema mom miljenju. Ona..." "Obojica ste zaarani!" "Majko." Ton njegovog glasa bio je ravan i bespogovoran. Vensicija je stisnula pesnice, pokuala da govori, brzo se okrenula i odjurila iz sobe. Ponovo se obrativi Desiki, Farad'n upita: "Da li bi Bene Geserit odobrile ovo?" "Odobrile bi." Farad'n se udubio u sve to je ovo podrazumevalo, a onda se jetko nasmeja. "ta hoe Sestrinstvo u svemu ovom?" "Tvoje venanje sa mojom unukom." Ajdaho prostreli Desiku jednim ispitivakim pogledom, naini se kao da e da prozbori, ali ostade nem. "eleo sam da kaem da Bene Geserit hoe ono to su oduvek htele: vaseljenu koja nee da ih remeti." "To je oigledna pretpostavka", ree Farad'n, "ali teko mogu da shvatim zato si upao sa tim." Ajdaho je uspeo da slegne obrvama kad ve siga ica to nije doputala njegovom telu. Zbunjeno se nasmejao. Farad'n je opazio ovaj osmeh i hitro se obrnuo prema Ajdahu. "Smean sam ti?" "Cela ova situacija mi je smena. Neko iz vae porodice doveo je u nepriliku Svemirski Esnaf iskoristivi ih da mu prenesu orua ubistva na Arakis, orua ija svrha nije mogla da bude zatajena. Ogreili ste se o Bene Geserit, umorivi mukarca koji im je bio potreban za njihov uzgojni pro..." "Naziva me laovom, gola?" "Ne. Verujem da niste znali za zaveru. Ali mislim da je situacija zahtevala da se naete u centru panje." "Ne zaboravi da je on mentat", upozorila je Desika. "Upravo sam to pomislio", ree Farad'n. Jo jednom se okrenuo prema Desiki. "Uzmimo da vas oslobodim i izdam taj va proglas. Jo ostaje pitanje smrti vaeg unuka. Mentat je u pravu." "Je li to bila tvoja majka?" upita Desika. "Moj Gospodaru!" opomenuo ga je Tiekanik. "Sve je u redu, Tiek." Farad'n blago odmahnu rukom. "A ta ako kaem da je to bila moja majka?" Stavljajui sve na kocku iskuavanja ovog unutranjeg razdora meu Korinima, Desika ree: "Mora je optuiti i prognati." 121

"Moj Gospodaru", ree Tiekanik. "Ovo bi mogla da bude prevara nad prevarama." Ajdaho ree: "A Gospa Desika i ja smo oni koji su prevareni." Farad'n stegnu vilice. A Desika pomisli: Ne meaj se, Dankane! Ne sada! Ali Ajdahove rei stavie njene vlastite benegeseritske logike sposobnosti u pokret. Uzdrmao ju je. Poela je da se pita postoji li mogunost da je bila upotrebljena na nain koji nije razumela. Ganima i Leto... Roeni kao oformljene linosti mogli su da se oslone na bezbroj unutranjih iskustava, skladite obavetenja daleko prostranije od onog koje je posedovala jedna iva Bene Geserit. Nametalo se jo jedno pitanje: da li je Sestrinstvo bilo potpuno iskreno prema njoj? Moda jo nisu imali poverenja u nju. Najposle, ona ih je jednom izneverila... zbog Vojvode. Farad'n je gledao Ajdaha sa zgranutom namrtenou. "Mentate, treba da znam ta je tebi onaj Propovednik." "On je sredio dolazak ovamo. Ja... Mi nismo izmenili deset rei. Drugi delaju za njega. On bi mogao da bude... Mogao bi da bude Pol Atreid, ali nemam dovoljno podataka da bih bio siguran. Sve to pouzdano znam jeste da je za mene bilo vreme da krenem, a on je imao sredstvo." Desika je zatvorila oi, koncentriui se. Bio je u pravu! Mogla je da razazna mentatsku vrstinu u njegovom glasu, onu duboku iskrenost izjave. Sve se glatko uklopilo. Dvaput je duboko udahnula vazduh i skliznula u mnemoniki trans, proturila podatke kroz svoj um, izala iz transa i otvorila oi. Sve je ovo bilo gotovo za vreme dok se Farad'n pomerio sa mesta ispred nje do poloaja na pola koraka od Ajdaha - udaljenost ne vea od tri koraka. "Ni rei vie, Dankane", ree Desika, snudeno se setivi kako ju je Leto upozoravao na benegeseritske uslovljenosti. Ajdaho, koji se upravo spremao da progovori, zatvori usta. "Ja zapovedam ovde", ree Farad'n. "Nastavi, mentate." Ajdaho je utao. Farad'n se napola okrenu da bi osmotrio Desiku. Ona je zurila u jednu taku na suprotnom zidu, razmatrajui u pojedinostima ono to su Ajdaho i trans napravili. Bene Geserit nisu, naravno, odustale od atreidske loze. No one su elele vlast nad Kvizac Haderahom i uloile su premnogo u dugaak uzgojni program. elele su otvoren sukob izmeu Atreida i Korina, stanje gde bi one mogle da uskoe kao sudija. A Dankan je bio u pravu. Iskrsle bi sa predlogom o istovremenoj kontroli i Ganime i Farad'na. To je bio jedini mogui kompromis. Bilo je udno da Alija to nije shvatila. A Desika proguta pljuvaku stegnutim grlom. Alija... Izrod! Ganima ju je s pravom saaljevala. Ali ko je ostao da saaljeva Ganimu? "Sestrinstvo je obealo da e te dovesti na presto dajui ti Ganimu za enu", ree Desika. Farad'n ustuknu korak. Je li ova vetica itala misli? "Radili su iz potaje i to ne preko tvoje majke", ree Desika. "Rekli su ti da ja nisam posveena u njihove planove." Desika je itala otkrie na Farad'novom licu. Kako je samo bio prostoduan. Ali to je bila istina, itav sklop. Ajdaho je ispoljio vrhunsku mentatsku sposobnost prozrevi ovaj sklop kroz ogranien broj podataka koji su mu stajali na raspolaganju. "Oni su, dakle, igrali dvostruku igru i rekli vam", ree Farad'n. "Nita mi nisu rekli od svega ovoga", ree Desika. "Dankan je imao pravo: prevarili su me." Klimnula je glavom u znak potvrde. Bio je to klasian postupak za dobijanje u vremenu izveden u tradicionalnom stilu Sestrinstva - razborita pria koja je bila lako prihvatljiva jer se podudarala sa onim to se dalo verovati u pogledu njihovih pobuda. No, oni su eleli da se ree Desike nepouzdane sestre koja im je jednom otkazala poslunost. Tiekanik prie Farad'nu. "Moj Gospodaru, ovo dvoje su suvie opasni da..." "Priekaj malo, Tiek", ree Farad'n. "Postoji ovde neka skrivena zamisao." Okrenuo se prema Desiki. "Imamo razloga da verujemo da bi Alija mogla da ponudi sebe za moju nevestu." Ajdaho je nainio jedan nehotian trzaj i gotovo odmah se pribrao. Krv je procurela iz njegovog levog runog zgloba na mestu gde se siga-ica usekla.

122

Desika je propratila ove rei jedva primetnim irenjem oiju. Ona, koja je poznavala prvog Leta kao ljubavnika, oca njene dece, poverenika i prijatelja, nazrela je njegov ton hladnog razmiljanja, proceenog, u ovom trenutku, kroz izopaenosti jednog Izrodstva. "Hoete li prihvatiti?" upitao je Ajdaho. "Uzeto je u obzir." "Dankane, rekla sam ti da uti", ree Desika. Obratila se Farad'nu. "Njena cena su bile dve smrti koje nisu u skladu sa takvom ponudom - tvoja i moja." "Pomiljali smo na prevaru", ree Farad'n. "Nije li to bio va sin koji je rekao 'prevara raa prevaru'?" "Pokazuje se da Sestrinstvo dri u vlasti i Atreide i Korine", ree Desika. "Zar to nije oigledno?" "Sada se igramo milju da prihvatimo vau ponudu, Gospo Desika, ali Dankana Ajdaha bi valjalo poslati natrag njegovoj ljubljenoj supruzi." Bol je delatnost nerava, podsetio se Ajdaho. Bol dolazi kao to svetlost dolazi oima. Napor dolazi od miia, ne od nerava. Bila je to stara mentatska veba i on ju je obavio u toku jednog udisaja. Zatim je savio desni runi zglob i presekao arteriju siga icom. Tiekanik je priskoio stolici, lupnuo po njenoj trostrukoj bravi da bi razdreio veze i povikao za lekarsku pomo. Ispostavilo se da su pomonici smesta povrveli kroz vrata skrivena u zidnim panelima. Uvek je bilo malko ludosti u Dankanu, pomisli Desika. Farad'n je za trenutak posmatrao Desiku dok su lekari ukazivali pomo Ajdahu. "Nisam kazao da u prihvatiti njegovu Aliju." "Nije posekao zglob zbog toga", ree Desika. "Oh? Mislio sam da je jednostavno reio da se ubije." "Nisi ti tako glup", ree Desika. "Prekini da se pretvara preda mnom." Nasmejao se. "Potpuno sam svestan da bi me Alija unitila. ak ni Bene Geserit ne bi mogle da oekuju od mene da je prihvatim." Desika je prikovala za Farad'na teak, netremian pogled. ta je bio ovaj mladi izdanak Kue Korino? Nije dobro igrao ulogu budale. Ponovo se setila Letovih rei da e susresti jednog zanimljivog uenika. A po Ajdahovim reima i Propovednik je tako eleo. elela je da upozna tog Propovednika. "Hoe li da progna Vensiciju?" upita Desika. "To lii na razumnu pogodbu", ree Farad'n. Desika pogleda Ajdaha. Lekari su bili zavrili sa njim. Manje opasne veze drale su ga u pokretnoj stolici. "Mentati bi trebalo da se uvaju apsoluta", ree ona. "Umoran sam", ree Ajdaho. "Nemate pojma koliko sam umoran." "Kada se preterano iskoriava, ak se i odanost na kraju istroi", ree Farad'n. Ponovo ga je Desika oinula onim odmeravajuim pogledom. Farad'n, opazivi ovo, pomisli: Vremenom e me zasigurno upoznati i to bi moglo da bude dragoceno. Moja lina benegeseritska otpadnica! To je jedina stvar koju je njen sin imao, a da je ja nemam. Neka zasad stekne samo letimian utisak o meni. Ostalo e moi da upozna kasnije. "Potena razmena", ree Farad'n. "Prihvatam vau ponudu pod vaim uslovima." Signalizirao je gluvonemom straaru koji je stajao uza zid zamrenim treperenjem prstiju. Gluvonemi klimnu glavom. Farad'n se nae do upravljaa stolice i odrei Desiku. Tiekanik upita: "Moj Gospodaru, jeste li sigurni?" "Zar to nismo ve raspravili?" upita Farad'n. "Da, ali..." Farad'n se prigueno nasmeja, a onda se obrati Desiki. "Tiek sumnja u moje izvore. Ali iz knjiga i svitaka se jedino saznaje da izvesne stvari mogu biti uraene. Postojee saznanje zahteva da vi uradite te stvari."

Desika je razmiljala o ovom dok se pridizala iz stolice. Njen um se potom vratio Farad'novim runim signalima. Sluio se ratnim jezikom atreidskog stila! To je ukazivalo na briljivu analizu. Neko je ovde svesno podraavao Atreide. "Naravno", ree Desika, "eli da te pouim onako kako pouavaju Bene Geserit." Farad'novo lice se ozarilo. "To je ponuda kojoj ne mogu da odolim", ree on. 31. Lozinku mi je dao ovek koji je umro u tamnicama Arakena. Vidi, tamo sam dobio ovaj prsten u obliku kornjae. Bilo je to u suku izvan grada gde su me skrivali pobunjenici. Lozinka? Oh, mnogo puta se promenila od tada. Glasila je 'Istrajnost'. A odziv je bio 'Kornjaa'. To mi je iznelo ivu glavu odande. Zato sam kupio ovaj prsten: uspomena. Tagir Mohandis: Razgovor sa jednim prijateljem Leto je uveliko izmakao peskom kada je zauo crva iza sebe. Dolazio je privuen njegovom udaraljkom i uzvitlanou zaina koju je podigao oko mrtvih tigrova. Bilo je to dobro znamenje za poetak njihovog plana: crvi su oduvek bili prilino retki u ovim predelima. Ovaj crv nije bio neophodan, ali im je iao na ruku. Nee biti potrebno da Ganima objanjava odsustvo jednog lea. Znao je da je Ganima, do sada, dovela sebe u uverenje da je on mrtav. Preostae joj samo siuna, izdvojena aura svesti, zazidano pamenje koje se moglo prizvati reima izgovorenim jednim prastarim jezikom koji su jedino njih dvoje znali u celoj vaseljeni. Secher Nbiw. Tek ako bi ula te rei: Zlatna Staza... ona bi ga se setila. Do tada, bio je mrtav. Leto se, u ovom asu, osetio stvarno usamljen. Kratao se nasuminim hodom koji je stvarao samo one zvuke prirodne za pustinju. U njegovom kretanju nije bilo nieg to bi onom crvu pozadi reklo da ovuda prolazi jedno ljudsko telo. U pitanju je bio nain hoda tako duboko usaen u njega da nije bilo potrebno ni da razmilja o njemu. Stopala su se pomicala sama od sebe u nemerljivom ritmu koraka. Bilo koji zvuk izazvan njihovim kretanjem mogao se pripisati vetru ili gravitaciji. Ljudsko bie nije prolazilo ovuda. Kada je crv obavio svoj posao tamo pozadi, Leto se uurio iza odronjavajue strane jedne dine i pogledao unatrag prema uvaru. Da, nalazio se dovoljno daleko. Usadio je udaraljku u pesak i pozvao svoje prevozno sredstvo. Crv je brzo doao, ostavivi mu jedva dovoljno vremena da zauzme povoljan poloaj pre no to je ovaj progutao udaraljku. Dok je prolazio, on se uspentra uz njegov bok do tvorevih kuka, otvori osetljivu ivicu jednog prstena i upravi bezumnu ivotinju prema jugoistoku. Crv je bio mali, ali snaan. Mogao je da oseti snagu u njegovom uvijanju dok je siktao preko dina. Pratio ih je lahor i on oseti vrelinu koju je njihovo kretanje proizvodilo, tanije trenje koje je crv pretvarao u poetak stvaranja zaina unutar sebe. Kako se crv pokrenuo, tako se pokrenula i njegova svest. Stilgar je bio taj koji ga je poveo na njegovo prvo putovanje na crvu. Bilo je dovoljno da Leto pusti svoje pamenje u tok i ve je mogao da zauje Stilgarov glas: smiren i jasan, pun uglaenosti iz jednog drugog vremena. Nisu Stilgaru pristajala pretea povoenja Slobodnjaka pijanog od zainskog alkohola. Nije Stilgaru odgovarao povien glas i pomama sadanjice. Ne - Stilgar je imao svoj poziv. On je bio uitelj lanova kraljevske porodice: U staro doba, ptice su bile krtene po svojim pesmama. Svaki vetar imao je svoje ime. Vetar sa est kriputa zvao se Pastaca, sa dvadeset Kuesma, a onaj sa sto Heinali-Heinali, ovekov tera. Zatim, postojao je demonski vetar u otvorenoj pustinji: Hulasikali Vala, vetar koji jede meso. A Leto, koji je ve znao sve ove stvari, klimao je glavom u znak zahvalnosti zbog mudrosti ovakvih pouka. Ali Stilgarove rei su umele da budu ispunjene mnogim korisnim podacima. "Postojala su u staro doba izvesna plemena koja su bila poznata kao lovci na vodu. Zvali su se Iduali, to je znailo 'vodeni insekti', ti ljudi se nisu ustezali da ukradu vodu od drugih Slobodnjaka. 124

123

Ako bi te uhvatili samog u pustinji, ne bi ti ostavili ak ni vodu tvog tela. Postojalo je mesto u kome su iveli: Sie Jakarutu. I tada su se druga plemena udruila i zbrisala Iduale sa lica planete. Bilo je to pre mnogo vremena, ak i pre Kinesa - u vreme mog pra-pra dede. Od toga dana do danas, nijedan Slobodnjak nije otiao u Jakarutu. To je tabu." Tako se Leto podsetio znanja koje je poivalo u njegovom pamenju. Bila je to vana pouka o nainu rada pamenja. Pamenje neeg nije bilo dovoljno, ak ni za onog ija je prolost bila mnogostruka poput njegove, sem ako se nije znala njegova upotrebljivost i ako njegova vrednost nije bila pristupana rasuivanju. Jakarutu je morao imati vodu, sabirnicu vetra, sva obeleja slobodnjakog siea i jednu neuporedivu vrednost kao pride - da nijedan Slobodnjak nije imao hrabrosti da ode tamo. Mnogi od mlaih, po svoj prilici, nisu ni znali da je takvo mesto kao Jakarutu ikad postojalo. Oh, oni su, naravno, znali za Fondak, ali to je bilo stecite krijumara. Bilo je to savreno mesto za mrtvog da se sakrije - meu krijumare i mrtve koji su pripadali jednom drugom dobu. Hvala ti, Stilgare. Crv se izmorio pred zoru. Leto je skliznuo niz njegovu stranu i stao da posmatra kako se ovaj ukopava u dinu, polagano se pomerajui kako su to obino inili ovi stvorovi. Otii e duboko i poinuti. Moram da saekam dan , pomislio je. Stajao je na vrhu dine i motrio unaokolo: praznina, praznina, praznina. Jedino je lelujavi trag iezlog crva naruavao ovaj prizor. Slabaan krik none ptice osporio je prvu zelenu crtu svetlosti du istonog horizonta. Leto se ukopao u peano skrivalite, naduvao pustinjski ator oko svog tela i proturio vrh cevi kroz pesak tragajui za vazduhom. Za dugo, pre no to mu se san spustio na oi, leao je u prinudnoj pomrini razmiljajui o odluci koju su on i Ganima doneli. Nije to bila laka odluka, pogotovo za Ganimu. Nije joj rekao sve o svojoj viziji, niti o zakljucima koji su iz nje prositicali. Prema njegovom sadanjem miljenju to je bila vizija, a ne san. Ali neobinost ove stvari sastojala se u tome to ju je on video kao viziju vizije. Ako je postojao i jedan dokaz koji bi ga ubedio da je njegov otac jo iv, onda se on nalazio u toj viziji vizije. ivot proroka nas zatvara u njegovu viziju, pomislio je Leto. A prorok bi mogao da razori viziju prouzrokujui svoju smrt koja odstupa od te vizije. Eto kako je to izgledalo u Letovoj udvojenoj viziji i on je o tome sudio na osnovu izbora koji je bio napravio. Siroti Jovan Krstitelj, pomislio je. Da je samo imao hrabrosti da umre na neki drugi nain... Ali moda je njegov izbor bio najsmeliji. Kako da znam sa kojim mogunostima je bio suoen? Ipak znam sa kojim mogunostima je bio suoen moj otac. Leto uzdahnu. Okrenuti lea svom ocu bilo je ravno izdajstvu boga. Ali atreidskom carstvu bio je neophodan potres. Ono se spustilo u Polovu najgoru viziju. Kako je samo nehatno unitavalo ljude. Bilo je sazdano bez zadnje misli. Opruga religioznog ludila bila je vrsto navijena i putena da kuca. I mi smo zatvoreni u viziju mog oca. Izlaz iz ovog ludila pruao se du Zlatne staze, Leto je to znao. Njegov otac je to video. Ali moglo je da se desi da oveanstvo istupi sa Zlatne staze i pogleda unazad u Muad'Dibovo vreme, videi ga kao bolje doba. oveanstvo je, ipak, moralo da iskusi izbor koji je postojao pored Muad'Dibovog, ili nikada nee razumeti svoje vlastite mitove. Sigurnost... mir... napredak... Dajui ovaj izbor, bilo je manje sumnje u pogledu toga ta bi veina graana carstva odabrala. ak i da me mrze, pomislio je. ak i da me Ganima zamrzi. Desna ruka ga je zasvrbela i on se seti uasne rukavice iz svoje vizije-vizije. To e biti, pomislio je. Da, to e biti. Arakise, daj mi snage, molio je. Njegova planeta je ostajala snana i iva ispod njega. Njen pesak je gusto pritiskao pustinjski ator. Dina je bila din kada se imaju u vidu njena nagomilana bogatstva. Bila je lukavo bie, u isti mah lepo i skaredno runo. Jedini novac za koji su njeni trgovci 125

stvarno znali bio je krvni puls njihove sopstvene moi, bez obzira na to kako je ta mo bila nagomilana. Posedovali su ovu planetu na nain na koji mukarac moe da poseduje zarobljenu ljubavnicu, ili na nain na koji je Bene Geserit posedovao svoje Sestre. Nije udo da je Stilgar mrzeo trgovce svetenike. Hvala ti Stilgare. Leto se, zatim, podsetio lepota starih siekih obiaja, ivota koji se odvijao pre dolaska carske tehnokratije i njegov um zaplovi kao to su, znao je, plovili Stilgarovi snovi. Pre sjajnih kugli i lasera, pre ornitoptera i zainskog puzavca, postojala je jedna druga vrsta ivota: majke preplanule koe sa bebama na svojim bedrima, lampe koje su gorele zainsko ulje usred tekog mirisa cimeta, Naibi koji su ubeivali svoje ljude, znajui da nikoga ne mogu da prisile. Bila je to mrana ivotna vreva u stenovitim jazbinama... Uasna rukavica e ponovo uspostaviti ravnoteu, pomisli Leto. U tom trenutku, on utonu u san. 32. Video sam njegovu krv i komad njegove odee koja je bila razderana otrim kandama. Njegova sestra jasno izvetava o tigrovima, o izvesnosti njihovog napada. Ispitali smo jednog od zaverenika, a ostali su mrtvi ili u tamnici. Sve ukazuje na zaveru Korina. Istinozborac je potvrdio ovo uverenje. Stilgarov Izvetaj Landsradskoj Komisiji Farad'n je prouavao Dankana Ajdaha preko sistema za uhoenje, tragajui za kljuem udnog ponaanja ovog oveka. Podne tek to je bilo prolo i Ajdaho je ekao ispred odaja koje su bile dodeljene Gospi Desiki, traei da bude primljen kod nje. Hoe li ona pristati da ga vidi? Ona je, naravno, znala da ih uhode. Ali, hoe li pristati da ga vidi? Oko Farad'na se prostirala soba iz koje je Tiekanik rukovodio obukom Laza Tigrova - u stvari, protivzakonita prostorija, ispunjena zabranjenim instrumentima tleilake i iksijanske izrade. Pokretima prekidaa koji mu se nalazio u levoj ruci, Farad'n je mogao da posmatra Ajdaha iz est razliitih uglova ili da se ukljui u unutranjost Gospa Desikinih odaja gde su mogunosti za uhoenje bile podjednako veto iskoriene. Ajdahove oi su zadavale brigu Farad'nu. Te bezdane metalne loptice koje su Tleilaksi podarili svom goli u tankovima vaskrsenja, oznaavale su njihovog vlasnika kao duboko razliitog od ostalih ljudskih bia. Farad'n je dotakao svoje one kapke, oseajui pod prstima tvrde povrine trajnih kontaktnih soiva koja su skrivala potpuno plavetnilo uivaoca zaina. Mora da su Ajdahove oi beleile drugaiju vaseljenu. Kako je mogla da izgleda drugaije? Farad'n se gotovo naao u iskuenju da potrai tleilake hirurge i sam odgovori na ovo pitanje. Zato je Ajdaho pokuao da se ubije? Da li je, zaista, ba to pokuao? Morao je znati da to ne bismo dozvolili. Ajdaho je ostajao opasan znak pitanja. Tiekanik je traio ili da ga zadre na Salusi ili da ga ubiju. Moda bi to bilo najbolje. Farad'n ukljui prednji plan. Ajdaho je sedeo na jednoj tvrdoj klupi ispred vrata Gospa Desikine odaje. Bilo je to predsoblje bez prozora sa svetlim drvenim zidovima ukraenim kopljanikim zastavicama. Ajdaho se nije micao sa ove klupe vie od jednog sata i inilo se da je spreman da ovde eka doveka. Farad'n se nae blie ekranu. Sa vernim majstorom maevanja Atreida, Muad'Dibovim uiteljem, lepo se postupalo svih ovih godina na Arakisu. Stigao je sa mladalakom gipkou u koraku. Postojana zainska ishrana mu je, naravno, morala biti od pomoi. A onda i ta udesna metabolika ravnotea koju su tleilaki tankovi redovno davali. Da li se Ajdaho zaista seao svoje prolosti pre tankova? Nijedan drugi koga su Tleilaksi oiveli nije mogao da polae pravo na to. Kakva je samo zagonetka ovaj Ajdaho bio!

126

Izvetaji o njegovoj smrti nalazili su se u biblioteci. Sardaukar koji ga je ubio svedoio je o njegovom junatvu: Ajdaho je smakao devetnaestoricu iz njihovih redova pre no to je i sam pao. Devetnaest Sardaukara. Njegovo telo je itekako bilo vredno otpremanja u tankove oivljavanja. Ali Tleilaksi su od njega napravili mentata. udno li je bie ivelo u ovom obnovljenom telu! Kako je doivljavao injenicu da je ljudski kompjuter pored svih drugih svojih talenata? Zato je pokuao da se ubije? Farad'n je bio svestan svojih vlastitih talenata i u pogledu na njih gajio je nekoliko iluzija. On je bio istoriar-arheolog i znalac ljudi. Nuda ga je naterala da postane strunjak za one koji bi mu bili potinjeni - nuda i paljivo prouavanje Atreida. Shvatao je to kao cenu koja se oduvek traila od aristokratije. Vladavina je zahtevala tano i otro procenjivanje onih koji su izvravali vlast. Ne jedan vladalac je propao zbog greaka i prestupa svojih podanika. Briljivo prouavanje Atreida otkrilo je sjajan talenat u izabiranju slubenika. Oni su znali kako da odre odanost, kako da sauvaju tananu otricu revnosti svojih ratnika. Ajdaho se nije ponaao u skladu sa ovim. Zato? Farad'n je razrogaio oi, pokuavajui da prozre ovog oveka. Ajdaho je odavao utisak postojanosti, oseanje da ga nije mogue iznuriti. Odavao je utisak samovoljne, uobliene i vrsto ujedinjene celine. Tleilaki tankovi stavili su u pokret neto to je bilo vie od ljudskog. Farad'n je to oseao. U ovom oveku postojalo je neko samoobnavljajue kretanje, kao da je delovao u skladu sa nepromenjivim zakonima, nanovo zapoinjui posle svakog zavretka. Kretao se utvrenom orbitom sa istrajnou poput one kojom se neka planeta okretala oko neke zvezde. Na pritisak bi odgovorio nesalomivou - samo se premestivi u drugu orbitu, ali ne menjajui, u stvari, nita u osnovi. Zato je posekao runi zglob? Ma ta bila njegova pobuda, uinio je to za Atreide, za svoju vladajuu Kuu. Atreidi su bili zvezda njegove orbite. On, na neki nain, veruje da moje zadravanje Gospe Desike na ovom mestu ojaava Atride. I Farad'n se podseti: Jedan mentat tako misli. Ovo je njegovom sudu dalo dodatnu dubinu. Mentati su pravili greke, ali ne esto. Doavi do ovog zakljuka, Farad'n je gotovo pozvao svoje podanike da bi im naloio da oteraju Gospu Desiku zajedno sa Ajdahom. Uravnoteio se na samoj taki delanja i povukao nameru. Ova ljudska bia - gola-mentat i arobnica Bene Geserita - predstavljali su etone nepoznatih naziva u ovoj igri moi. Ajdaho se mora poslati nazad, jer bi to, izvesno, izazvalo pometnju na Arakisu. Desika se mora zadrati ovde i liiti svog neobinog znanja za dobrobit Kue Korino. Farad'n je znao da se upustio u prefinjenu i smrtonosnu igru. Ali on je pripremao sebe za ovu mogunost tokom godina, jo od trenutka kada je shvatio da je inteligentniji i osetljiviji od ljudi iz svoje okoline. Bilo je to zastraujue otkrie za jedno dete i znao je da je biblioteka njemu podjednako bila i pribeite i uitelj. Ipak, u ovom asu, razjedale su ga sumnje i pitao se da li je sasvim dorastao ovoj igri. On se odbio od svoje majke, izgubio njeno poverenje, ali su njene odluke ionako bile uvek opasne po njega. Tigrovi! Njihova obuka je bila gnusnost, a njihovo korienje glupost. Kako je samo lako bilo ui im u trag! Trebalo bi da bude zahvalna ako ne pretrpi nita vie od progonstva. Gospa Desikin savet se u ovom sluaju podudarao sa njegovom potrebom sa divnom tanou. Ona mora biti naterana da mu otkrije ovaj nain atreidskog miljenja. Njegove sumnje poele su da kopne. Pomislio je na svoje Sardaukare koji su ponovo postajali vrsti i snalaljivi kroz strogu obuku i uskraivanje raskoi koje im je on nametnuo. Njegove sardaukarske legije ostajale su male, ali su ponovo u svakom pogledu bili ravne Slobodnjacima. Od toga je bilo malo koristi sve dok su ogranienja proizala iz Arakenskog Sporazuma odreivala meusoban odnos obeju snaga. Slobodnjaci su mogli da ga savladaju zahvaljujui svojoj brojnosti sem ako ne bi bili sputani i oslabljeni graanskim ratom.

Jo je bilo rano za bitku izmeu Sardaukara i Slobodnjaka. Bili su mu potrebni novi saveznici meu Velikim Kuama i od nedavno ojaalim Malim Kuama. Bio mu je potreban pristup u finansiranje CHOAM-a. Bilo mu je potrebno vreme da njegovi Sardaukari ojaaju, a Slobodnjaci oslabe. Farad'n ponovo pogleda put ekrana koji je pokazivao ovog strpljivog golu. Zato je Ajdaho ba sad eleo da vidi Gospa Desiku? On je morao znati da ih uhode, da e svaka re, svaki pokret biti zabeleeni i podvrgnuti analizi. Zato? Farad'nov pogled skliznu sa ekrana do jedne ispupene ivice pored njegove kontrolne konzole. U bledoj elektronskoj svetlosti mogao je da razabere kalemove koji su sadravali najnovije vesti sa Arakisa. Njegovi pijuni bili su izvrsni: morao je da im oda priznanje. U ovim izvetajima nalazilo se mnogo toga to mu je davalo nadu i zadovoljstvo. Zatvorio je oi i najvanije take ovih izvetaja potekoe kroz njegovu svest u udno ureenom rasporedu do kojeg je sveo kalemove zarad svojih vlastitih potreba: Poto je planeta uinjena plodnom, Slobodnjaci su osloboeni pritiska tla i njihove nove zajednice gube tradicionalni sieom utvreni karakter. Od ranog detinjstva, u staroj siekoj kulturi, Slobodnjak se uio na poslovici: 'Kao i znanje tvog vlastitog bia, sie obrazuje vrstu osnovu sa koje se otiskuje u svet i u vaseljenu.' Tradicionalni Slobodnjak veli: 'Pogledaj prema Masivu', sa znaenjem da je Zakon najvea nauka. Ali nova drutvena struktura razlabavljuje ova stara zakonska ogranienja: disciplina poputa. Nove voe Slobodnjaka poznaju samo svoj Nizak Katehizam predatva i istoriju koja je preruena u mitsku strukturu njihovih pesama. Ljudi iz novih zajednica su lakomisleniji i otvoreniji; ee se svaaju i manje se odazivaju glasu vlasti. Stari sieki narod bio je disciplinovaniji, skloniji grupnim poduhvatima i upuen da vredno radi; vodili su vie rauna o svojim izvorima. Stari narod jo veruje da je ureeno drutvo ispunjenje elje individue. Novi se odvaja od ovog verovanja. Oni ostaci starije kulture koji su se zadrali gledaju mlae i kau: 'Vetar smrti odgrizao je njihovu prolost.' Farad'nu se dopadala otrina vlastitog saetog pregleda. Nove razliitosti na Arakisu mogle su da donesu samo nasilje. Posedovao je sutastvene ideje postojano urezane na kalemovima: Muad'Dibova religija je vrsto zasnovana na staroj siekoj kulturnoj tradiciji dok se nova kultura sve vie udaljava od takvih stega. Ne po prvi put, Farad'n se upitao zato je Tiekanik prigrlio ovu religiju. Tiekanik se udno ponaao u svojoj novoj moralnosti. Izgledao je potpuno iskren ali se drao kao da radi protiv svoje volje. Bio je poput onog koji je uskoio u vrtlog da bi ga ispitao, a bio zahvaen silama izvan svoje kontrole. Tiekanikovo preobraenje jedilo je Farad'na svojom beskarakternom potpunou. Bilo je to okretanje protiv veoma starih sardaukarskih obiaja. On je upozoravao da bi mladi Slobodnjaci jo mogli da se vrate starim obiajima, da bi uroene, ukorenjene tradicionalne crte mogle da prevladaju. Farad'nove misli se ponovo vratie na one obavetajne kalemove. Govorili su o jednoj uznemirujuoj stvari: istrajnost jednog kulturnog zaostatka iz najstarijih slobodnjakih vremena 'Voda Zaea'. Tenost vodenjaka bi se sauvala po roenju novoroeneta i destilisala se u prvu vodu kojom je to dete hranjeno. Tradicionalni obred je zahtevao da kuma poslui vodu izgovarajui: 'Evo vode tvog zaea.' ak su i mladi Slobodnjaci jo sledili ovaj obiaj prilikom roenja svoje dece. Voda tvog zaea. Farad'n je nalazio da mu je ideja o ispijanju vode destilisane iz tenosti vodenjaka sa kojom je doao na svet odvratna. Pomislio je na preivelu blizankinju, Ganimu, na trenutak kada je uzimala tu vodu, a njena majka bila mrtva. Da li se ikada kasnije u mislima vratila na tu udnu vezu sa svojom prolou? Verovatno ne. Bila je vaspitavana kao Slobodnjak. Ono to je bilo prirodno i prihvatljivo za Slobodnjake, bilo je prirodno i prihvatljivo i za nju. Farad'n je zaas zaalio zbog smrti Leta II. Bilo bi zanimljivo razmotriti ovu stvar sa njim. Moda e iskrsnuti prilika da je razmotri sa Ganimom. 128

127

Zato je Ajdaho posekao runi zglob? Ovo pitanje se uporno nametalo svaki put kada bi pogledao pijunski ekran. Sumnje nanovo skolie Farad'na. eznuo je za sposobnou da uroni u tajanstveni zainski trans kao to je to inio Pol Muad'Dib, da u njemu otkrije budunost i sazna odgovore na svoja pitanja. Bez obzira na to koliko zaina je unosio, njegova obina svest istrajavala je u jedinstvenom toku sadanjeg trenutka, odraavajui jednu vaseljenu neodreenosti. pijunski ekran je prikazao kako slukinja otvara Gospa Desikina vrata. ena je pozvala rukom Ajdaha na ta on ustade sa klupe i proe kroz vrata. Slukinja je bila duna da kasnije podnese potpun izvetaj, ali Farad'n, ija se radoznalost jo jednom probudila, dotae drugi prekida na svojoj konzoli, pratei kako Ajdaho stupa u dnevnu sobu Gospa Desikinih odaja. Kako je samo mentat izgledao miran i staloen. I kako su nedokuive bile njegove gola oi. 33. Iznad svega drugog, mentat mora da bude uoptavalac, a ne specijalista. Mudro je posavetovati se sa uoptavaocima pri donoenju odluka u sudbonosnim trenucima. Strunjaci i specijalisti zaas vas odvedu u haos. Oni su izvor beskorisnog trebljenja vaki, unog preganjanja reima oko jedne zapete. Mentat-uoptavalac bi, s druge strane, trebalo da u odluivanje unese zdrav razum. On ne sme da se odvoji od irokog uvida u ono to se deava u njegovoj vaseljeni. Mora da ostane sposoban da kae: 'U vezi sa ovim u ovom trenutku nema prave tajne. To je ono to sada elimo. Moda e se kasnije pokazati pogrenim, ali to emo ispraviti kada doemo do takvog zakljuka.' Mentat-uoptavalac mora da razume da sve to moemo da raspoznamo kao nau vaseljenu jeste samo deo ireg fenomena. Strunjak gleda unazad; on gleda u uska pravila svoje struke. Uoptavalac gleda prema spolja; on traga za zakonima ivljenja, s punim saznanjem da se takvi zakoni menjaju, da se razvijaju. Upravo su svojstva promene ono to mentat-uoptavalac mora da gleda. Ne moe da postoji stalna lista takve promene, prirunik ili udbenik. Morate da gledate na nju sa to je mogue manje predrasuda, pitajui se: 'A ta sad ova stvar predstavlja?' Mentatski prirunik Bio je dan Kvizac Haderaha, prvi Sveti Dan za sledbenike Muad'Diba. On je slavio obogotvorenog Pola Atreida kao linost koja se istovremeno svuda nalazila, mukog Bene Geserita u kome je i muko i ensko predatvo bilo smeteno u jednu nerazluivu mo da postane Jedno-saSvim. Vernici su ovaj dan zvali Ajil, rtva, u spomen smrti koja je uinila njegovo prisustvo 'stvarnim na svim mestima'. Propovednik je izabrao rano jutro ovog dana da se jo jednom pojavi na trgu Alijinog hrama, prkosei naredbi o njegovom hapenju za koju su svi znali da je izdata. Nesigurno primirje bilo je uspostavljeno izmeu Alijinog Svetenstva i pustinjskih plemena koja su se bila pobunila, ali prisustvo ovog primirja moglo se osetiti kao opipljiva stvar koja je svakog na Arakisu ispunjavala nelagodnou. Propovednik nije odagnavao takvo raspoloenje. Bio je dvadeset osmi dan zvanine alosti za Muad'Dibovim sinom, est dana po memorijalnom obredu u Starom Prolazu koji je bio odloen zbog pobune. Pa ipak, ak ni borba nije prekinula hadiluk. Propovednik je znao da e trg na ovaj dan biti prepunjen gomilom. Veina vernika pokuavala je da vremenski podesi svoj boravak na Arakisu tako da on obuhvati Ajil, 'da tad oseti Sveto prisustvo Kvizac Haderaha na Njegov dan'. Propovednik je stupio na trg u prvo svitanje, otkrivi da je mesto ve bilo pritisnuto vernicima. Ovla je drao ruku na ramenu svog mladog vodia, oseajui cininu gordost u momkovom hodu. Sada, kada se Propovednik pribliio, ljudi su obratili panju na sve potankosti njegovog ponaanja. Ovakva panja nije bila mladom vodiu sasvim neprijatna. Propovednik je to jednostavno prihvatio kao nunost. Zauzevi poloaj na treem stepeniku Hrama, Propovednik je saekao da zavlada muk. Kada se tiina poput talasa rairila gomilom i kada su se sa ivica trga mogli uti urni koraci onih koji su 129

dolazili da ga sasluaju, on proisti grlo. Oko njega se i dalje oseala jutarnja studen, a sunevi zraci sa vrhova zgrada jo se nisu spustili na trg. Sumorna utihlost trga ga je zapahnula u trenutku kada je poeo da govori. "Doao sam da odam potu i propovedam u spomen Leta Atreida II", ree on, kliknuvi onim snanim glasom koji je toliko podseao na glas gonia crva iz pustinje. "inim to iz samilosti prema svima koji pate. Kaem vam ono to je pokojni Leto shvatio, da se sutra jo nije dogodilo i da se moda nikad nee dogoditi. Ovaj trenutak ovde, za nas je jedino vreme i mesto koje u naoj vaseljeni treba da posmatramo. Velim vam da se odate ovom trenutku i shvatite emu vas on ui. Velim vam da nauite da su rast i smrt jedne vladavine vidljivi u rastu i smrti njenih graana." agor uznemirenja rairio se trgom. Da li se on to rugao smrti Leta II? Pitali su se da li e sada dojuriti straari Svetenstva i uhapsiti Propovednika? Alija je znala da do takvog prekidanja Propovednika nee doi. Naredila je da ga ovog dana ostave na miru. Bila se preruila u valjano pustinjsko odelo sa maskom za prikupljanje vlage, da bi sakrila nosi i usta, i u obinu gornju odeu sa kapuljaom, da bi sakrila kosu. Stajala je u drugom redu ispod Propovednika, paljivo ga posmatrajui. Je li ovo Pol? Godine su mogle ovako da ga izmene. A on je uvek bio sjajan u korienju Glasa, injenica koja je oteavala prepoznavanje po govoru. Pa ipak, ovaj Propovednik je od svog glasa radio ta je hteo. Pol to ne bi mogao bolje da ini. Oseala je da mora da otkrije njegov identitet pre no to ma ta preduzme protiv njega. Kako su je samo njegove rei zasenile! Osetila je da nema ni trunke ironije u Propovednikovom izlaganju. Koristio se zavodljivom privlanou nedvosmislenih reenica izgovorenih sa pokretakom iskrenou. Ljudi su mogli trenutno da se zbune u pogledu znaenja njegovih rei, shvatajui da je on imao nameru da ih zbuni, uei ih na taj nain. Uistinu, naao je odziv gomile, rekavi: "Ironija esto prikriva nesposobnost da se razmilja preko granica neke postavke. Nisam ironian. Ganima vam je rekla da krv njenog brata ne moe biti sprana. Slaem se." "Rei e se da je Leto otiao tamo gde je njegov otac otiao, da je uradio ono to je njegov otac uradio. Muad'Dibova Crkva kae da je on, u ime svog oveanstva, izabrao put koji moe izgledati apsurdan i nepromiljen, ali kome e istorija potvrditi vrednost. Ta istorija se ak i u ovom asu prerauje. Velim vam da postoji jedan drugi nauk koji valja izvui iz ovih ivota i njihovih zavretaka." Alija, budna za svaku potankost, zapitala se zato je Propovednik rekao zavreci umesto smrti. Da li je hteo da kae da jedan ili obojica nisu stvarno mrtvi? Kako je to moglo biti? Istinozborac je potvrdio Ganiminu priu. ta je onda ovaj Propovednik inio? Da li se njegovo izlaganje odnosilo na mit ili na stvarnost? "Dobro primite k znanju ovaj drugi nauk!" Propovednik je zagrmeo, podiui ruke. "Ako hoete da posedujete svoje ovetvo, manite se vaseljene!" Spustio je ruke i okrenuo svoje prazne one duplje pravo prema Aliji. Izgledalo je da se lino njoj obraa. Ova radnja je do te mere bila oigledna da se nekolicina oko nje okrenula i znatieljno upiljila u njegovom pravcu. Alija je uzdrhtala od snage koja se u njemu nalazila. Ovo je mogao da bude Pol. Mogao je! "Ali ja shvatam da ljudska bia ne mogu da podnesu veoma mnogo stvarnosti", ree on. "Veina ivota je bekstvo od samosvojnosti. Veina vie voli stvarnost tale. Gurnete glavu u jasle i zadovoljno preivate dok ne umrete. Drugi vas koriste za svoje ciljeve. Zar nikada da poivite izvan tale, da uzdignete glavu i budete svoje sopstveno bie? Muad'Dib je doao da vam to objasni. Bez razumevanja njegove poruke, ne moete da ga duboko potujete." Neko iz mnotva, verovatno neki prerueni Svetenik, vie nije mogao da istrpi. Njegov promukli glas izvio se u uzvik: "Ti ne ivi ivotom Muad'Diba! Kako se usuuje da drugima govori na koji nain moraju da ga duboko potuju!" "Zato to je mrtav!" razdrao se Propovednik. Alija se okrenula da vidi ko je izazvao Propovednika. ovek je ostajao skriven od njenih oiju, ali njegov glas doe preko naikanih glava u jo jednom uzviku: "Ako veruje da je stvarno mrtav, onda si ti, od ovog asa nadalje, sam!" 130

To je svakako bio neki Svetenik, pomisli Alija. Ali nije uspela da prepozna glas. "Dolazim jedino da postavim jedno prosto pitanje", ree Propovednik. "Da li Muad'Dibovu smrt treba da sledi moralno samoubistvo svih ostalih ljudi? Je li to neizbena posledica Mesije?" "Znai, priznaje ga za Mesiju!" povikao je glas iz gomile. "Zato da ne, kada sam prorok njegovih vremena?" upitao je Propovednik. U tonu njegovog glasa i njegovom dranju bilo je takve spokojne uverenosti da je ak i izaziva umukao. Gomila se odazvala amorom uznemirenja, priguenim ivotinjskim zvukom. "Da", ponovio je Propovednik. "Ja sam prorok ovih vremena." Alija je, usredsredivi se na njega, otkrila utanano izvijanje Glasa. Pouzdano je vladao gomilom. Da li je bio obuen kod Bene Geserita? Da li je ovo bila jo jedna smicalica Misionarije Protektive? Ne Pol, ve jedan deo beskrajne igre moi? "Tumaim mit i san!" povikao je Propovednik. "Ja sam lekar koji poraa dete i obznanjuje da je dete roeno. Pa ipak, doao sam k vama u vreme smrti. Zar vas to ne uznemirava? Trebalo bi da vam uzdrma due!" Iako je osetila srdbu u njegovim reima, Alija je razumela kuda cilja ovaj govor. Zajedno sa ostalima, jedva primetno se uspinjala stepenicama, tiskajui se prema ovom visokom oveku u pustinjskoj odei. Njegov mlad vodi uhvatio joj je panju: kako je samo imao svetle oi i kako je drsko izgledao! Da li bi Muad'Dib uzeo u slubu ovako cininog momka? "Hou da vas uznemirim!" povikao je Propovednik. "To mi je namera! Doao sam ovde da se borim protiv podvala i obmana vae konvencionalne, institucionalizovane religije. Kao to je sluaj sa svim takvim religijama, vae ustanove se pomeraju prema kukaviluku, pomeraju se prema osrednjosti, inerciji i samozadovoljstvu." Ljutito gunanje poelo je da se podie iz sredine gomile. Alija je osetila napetost i zlurado se pitala da li e se moda izroditi bunt. Da li je Propovednik mogao da izie na kraj sa ovim napetostima? Ako nije, moglo je da mu se desi da umre na licu mesta! "Onaj Svetenik koji me je izazvao!" uzviknuo je Propovednik uprevi prst u gomilu. On zna! pomisli Alija. Proe je nekakvo drhtavo uzbuenje, gotovo seksualno u svojoj priguenosti. Ovaj Propovednik je igrao opasnu igru, ali ju je igrao savreno. "Ti, Svetenie u svom civilnom odelu", povikao je Propovednik, "ti si svetenik samozadovoljnih. Nisam doao da osporim Muad'Diba, ve tebe! Je li tvoja religija prava ako te nita ne kota i ne nosi sa sobom nikakvu opasnost? Je li tvoja religija prava ako se na njoj goji? Je li tvoja religija prava ako u njeno ime ini gnusna dela? Otkud doe tvoja niska izopaenost iz prvobitnog otkrovenja? Odgovori mi, Svetenie!" Ali izaziva je utao. Alija je opazila da gomila opet sa udnom pokornou slua svaku Propovednikovu re. Napavi Svetenstvo, on je zadobio njihovu naklonost! A ako su njene uhode bile u pravu, veina hodoasnika i Slobodnjaka na Arakisu verovala je da je ovaj ovek Muad'Dib. "Muad'Dibov sin se izloio opasnosti!" viknuo je Propovednik, a Alija je zaula grcanje u njegovom glasu. "Muad'Dib se izloio opasnosti! Oni su platili svoju cenu. A ta je Muad'Dib ostvario? Religiju koja se zavrava sa njim!" Koliko bi razliite bile ove rei kada bi dolazile od Pola lino, pomislila je Alija. Moram da otkrijem! Popela se jo koji stepenik blie, a ostali se pomerie sa njom. Probijala se kroz gomilu sve dok gotovo nije mogla da dosegne ovog tajanstvenog proroka. Osetila je miris pustinje na njemu, meavinu zaina i kremena. I Propovednik i njegov mladi vodi bili su pranjavi, kao da su tek nedavno doli iz bleda. Mogla je da primeti Propovednikove ruke, duboko izbrazdane venama na isturenom delu koe poev od zaptivaa pustinjskog odela koji su se nalazili na runim zglobovima. Mogla je da primeti da je jedan prst na njegovoj levoj aci nekada nosio prsten; useenost je ostala. Pol je nosio prsten na tom prstu: atreidskog jastreba koji je sada poivao u Sie Tabru. Leto bi ga poneo da je poiveo... pod uslovom da bi mu ona u tom sluaju dozvolila da se popne na presto. Ponovo je Propovednik usmerio svoje prazne one duplje prema Aliji i obratio joj se lino, ali ipak glasom koji se razlegao gomilom. 131

"Muad'Dib vam je pokazao dve stvari: sigurnu budunost i nesigurnu budunost. Sa punom sveu suoio se sa krajnjom nesigurnou ire vaseljene. Slepo je istupio sa svog poloaja u ovom svetu. Pokazao nam je da ljudi uvek moraju ovo da ine, birajui nesigurno umesto sigurnog." Alija je primetila da je njegov glas na kraju iskaza poprimio preklinjui ton. Alija se osvrnula oko sebe i spustila ruku na balak svog kris-noa. Ako bih ga sad ubila, ta bi oni uradili? Ponovo je osetila kako je podilazi drhtavica. A ako bih ga ubila i otkrila se, optuivi Propovednika kao varalicu i jeretika? Ali ta ako dokau da je to bio Pol? Neko je gurnuo Aliju jo blie k njemu. Osetila se oarana njegovim prisustvom dok se borila da stia svoj gnev. Je li ovo bio Pol? Blagi Boe! ta joj je valjalo initi? "Zato je ovaj drugi Leto bio otrgnut od nas?" upitao je Propovednik. Istinski bol se zauo u njegovom glasu. "Odgovorite mi ako moete! Ah, njihova poruka je jasna: 'Napustite sigurnost!' To je najdublja ivotna zapovest. To je sutina ivota. Mi smo provera nepoznatog, nesigurnog. Zato ne moete da ujete Muad'Diba? Ako je sigurnost apsolutno poznavanje jedne apsolutne budunosti, onda je to samo preruena smrt. Takva budunost nastaje sada! To vam je on pokazao!" Sa zastraujuom neposrednou Propovednik posegnu i zgrabi Alijinu ruku. Uinio je to bez imalo pipanja ili oklevanja. Pokuala je da se iupa, ali ju je on grevito drao, govorei pravo u njeno lice, tako da su oni oko njih ustuknuli u pometnji. "ta ti je Pol Atreid rekao, eno?" upitao je. Kako zna da sam ena? pitala se. elela je da utone u svoje unutranje ivote i potrai njihovu zatitu, ali ceo taj svet unutar nje ostajao je zastraeno nem, opinjen ovom prilikom iz svoje prolosti. "Rekao ti je da je dovrenje jednako smrti!" zagrmeo je Propovednik. "Apsolutno predvianje je dovrenje... a to je smrt!" Pokuala je da se oslobodi bolnog gra njegovih prstiju. elela je da trgne no i da ga raspori, ali nije imala smelosti. Nikada se u svom ivotu nije osetila ovako svladanom. Propovednik je podigao bradu da bi se preko njene glave obratio svetini i povikao: "Prenosim vam Muad'Dibove rei! On je rekao: 'Natrljau vaa lica stvarima koje pokuavate da izbegnete. Ne nalazim da je udno da se sve to elite da verujete sastoji samo u onom to vam prua utehu. Kako bi inae ljudska bia izumela zamke koje nas predaju osrednjosti? Kako bismo inae jasno pokazali kukaviluk?' To vam je Muad'Dib rekao!" Odjednom on pusti Alijinu ruku i gurnu je u gomilu. Zasigurno bi pala da nije bilo pritiska ljudskih tela koja su joj pruila oslonac. "Postojati znai istupiti iz zalea", rekao je Propovednik. "Niste svesna bia, niti istinski postojite sve dok niste voljni da rizikujete ak i zdrav razum u ime svog postojanja." Sputajui se niz stepenice, Propovednik jo jednom pronae Alijinu ruku - bez nesigurnosti ili kolebanja. Ipak, ovog puta bio je neniji. Nagnuvi se sasvim do nje, podesio je glas samo za njene ui i rekao: "Okani se pokuaja da me jo jednom potisne u pozadinu, sestro." A zatim, sa rukom na ramenu svog mladog vodia, zakoraio je u svetinu. Bio je napravljen prolaz za ovaj neobian par. Ruke posegnue da dodirnu Propovednika, ali su ih ljudi pruali sa usrdnom lomnou, uplaenio od onog to bi mogli da otkriju ispod pranjave slobodnjake odee. Alija je stajala usamljena u svojoj preneraenosti dok se svetina udaljavala pratei Propovednika. Ispunilo ju je oseanje izvesnosti. To je bio Pol. Nije ostao ni traak sumnje. To je bio njen brat. Osetila je ono to je osetila gomila. Nalazila se u svetom prisustvu i sada je ceo njen svet leao ispreturan oko nje. Poelela je da pojuri za njim, da ga preklinje da je spase od same sebe, ali nije mogla da se pomeri. Dok su ostali pohrlili da slede Propovednika i njegovog vodia, ona je stajala opijena u potpunom beznau, u tako dubokom duevnom bolu da je mogla jedino da drhti u njemu, nesposobna da vlada vlastitim miiima. ta da radim? ta da radim? pitala se.

132

Sada nije bilo ak ni Dankana, ni njene majke da joj prue podrku. Unutranji ivoti ostajali su nemi. Imala je Ganimu, bezbedno uvanu pod straom u Kipu, ali Alija nije bila u stanju da primora sebe da iznese ovaj bol preiveloj bliznakinji. Svi su se okrenuli protiv mene. ta mogu da uradim? 34. Jednooko vienje nae vaseljene govori nam da ne moramo predaleko traiti probleme. Takvi problemi se moda nikada nee pojaviti. Umesto toga, pozabavimo se vukom u sopstvenom toru. opori koji napolju tumaraju moda ak ni ne postoje. Azar Knjiga; amra I:4 Desika je ekala Ajdaha pokraj prozora u svojoj dnevnoj sobi. Bila je to udobna prostorija sa mekanim divanima i starinskim stolicama. Vealica se nije mogla nai ni u jednoj od njenih soba, a sjajne kugle od kristala poticale su iz jednog drugog doba. Prozor je sa prvog sprata gledao na dvorini vrt. ula je kako je sluga otvorio vrata, zatim zvuk Ajdahovih koraka na drvenom podu, a potom i na tepihu. Sluala je ne okreui se, pogleda prikovanog na senkama proaranu svetlost zelenog travnjaka u vrtu. Nemi, straan rat njenih oseanja morao je da se u ovom asu suzbije. Nekoliko puta je duboko uzela vazduh po pravilima prana-bindu obuke i osetila priliv nametnute mirnoe. Visoko uzdignuto sunce bacalo je svoju reflektorsku svetlost niz zrake praine u dvorite, istiui srebrnaste krugove paukove mree razapete u granama lipe koje su dosezale gotovo do njenog prozora. U njenim odajama bilo je svee, ali iza ovog zaptivenog prozora vazduh je treperio u okamenjenoj vrelini. Zamak Korina je poivao u ustajalom stanju koje nije bilo u skladu sa zelenilom njenog vrta. ula je kako se Ajdaho zaustavio tik iza nje. Ne okreui se, ona ree: "Darivanje rei je darivanje prevare i obmane, Dankane. Zato eli da razmeni rei sa mnom?" "Mogue je da e samo jedno od nas uspeti da preivi", ree on. "A ti eli da sainim povoljan izvetaj o tvojim pregnuima?" Okrenula se i ugledala ga kako spokojno stoji, posmatrajui je onim sivim metalnim oima koje nisu bile usredsreene u iu. Kako su samo u ovom trenutku prazne bile! "Dankane, je li mogue da si zabrinut za svoje mesto u istoriji?" Govorila je optuujui ga i setila se kako je govorila onda kada je prvi put srela ovog oveka. Tada je bio pijan i imao je zadatak da je uhodi. Bio je rastrzan izmeu protivrenih obaveza. Ali, to je bio Dankan pre no to je postao gola. Ovaj ovde uopte nije bio isti ovek. Ovaj nije bio u nedoumici u pogledu svojih akcija, nije bio rastrzan. Podneo je njenu procenu sa osmehom. "Istorija poseduje vlastiti sud i donosi vlastite presude", ree on. "Sumnjam da e se traiti moje miljenje kada se bude donosio sud o meni." "Zato si ovde?" upitala je. "Iz istog razloga zbog koga ste vi ovde, moja gospo." Nijedan spoljanji znak nije odavao potresnu mo ovih jednostavnih rei, ali njene misli krenue besomunom brzinom: Zna li on stvarno zato sam ja ovde? Kako bi mogao? Jedino je Ganima znala. A onda, da li je imao dovoljno podataka za mentatski proraun? To je bilo mogue. A ta ako je izrekla neto to je moglo da je oda? Morao je znati da Farad'n i njegovi ljudi prate svaki njihov pokret, svaku re. "Kua Atreida je stigla do gorke raskrsnice", ree ona. "Porodica se okrenula protiv same sebe. Ti si spadao meu Vojvodine najodanije ljude, Dankane. Kada je Baron Harkonen..." "Bolje da ne govorimo o Harkonenima", ree on. "To je bilo drugo vreme i va Vojvoda je mrtav." Upitao se sa uenjem: Zar nije u stanju da nasluti da mu je Pol obelodanio prisustvo harkonenske krvi u venama Atreida? Time se Pol izloio velikoj opasnosti, ali je jo vre vezao 133

Dankana za sebe. Posveenje u ovo otkrie bio je toliko veliki ulog da se to jedva dalo zamisliti. Pol je znao ta su Baronovi ljudi uinili Ajdahu. "Kua Atreida nije mrtva", ree Desika. "ta je Kua Atreida?" upitao je on. "Jeste li vi Kua Atreida? Je li to Alija? Ganima? Jesu li to ljudi koji slue toj Kui? Gledam te ljude i vidim da nose ig stradanja koje se ne dG izraziti reima! Kako oni mogu da budu Atreidi? Va sin je ispravno rekao: 'Stradanje i proganjanje su sudbina svih koji me slede.' elim da se otrgnem od toga, moja gospo." "Jesi li zaista preao k Farad'nu?" "Zar to nije ono to ste vi uradili, moja gospo? Zar niste doli ovamo da ubedite Farad'na kako bi njegov brak sa Ganimom reio sve nae probleme?" Da li zbilja tako misli? pitala se u nedoumici. Ili je ova pria namenjana uima budnih pijuna? "Kua Atreida je uvek sutinski bila ovaploenje jedne ideje", ree ona. "Zna li to, Dankane? Kupovali smo odanost odanou." "Sluenje narodu", podrugljivo se nasmejao Ajdaho. "Ah, mnogo puta sam uo vaeg Vojvodu da to kae. Mora da se prevre u grobu, moja gospo." "Zar stvarno misli da smo tako nisko pali?" "Moja gospo, zar niste znali da postoje pobunjeni Slobodnjaci - sebe zovu 'Markizi Unutranje Pustinje' - koji proklinju Kuu Atreida, pa ak i Muad'Diba." "ula sam Farad'nov izvetaj", ree ona, pitajui se kuda je vodio ovaj razgovor i sa kakvom svrhom. "Vie od toga, moja gospo. Vie od onoga to stoji u Farad'novom izvetaju. Lino sam uo njihovu kletvu. Evo kako izgleda: 'U venom ognju se prili, vi Atreidi! Ne imali ni dua, ni duhova, ni tela, ni senki, ni arolija, ni kostiju, ni kose, ni govora, ni rei. Ne imali ni groba, ni doma, ni rake ni groba. Ne imali ni vrta, ni drveta, ni buna. Ne imali ni vode, ni hleba, ni svetlosti, ni vatre. Ne imali ni poroda, ni porodice, ni naslednika, ni plemena. Ne imali ni glave, ni ruku, ni nogu, ni hoda ni semena. Ne imali mesta ni na jednoj planeti. Neka vaim duama ne bude dozvoljeno da se ispnu iz dubina, i neka nikad ne budu meu onima kojima je dozvoljeno da ive na zemlji. Ni na jedan dan ne ugledali ai-Huluda, ali bili vezani i okovani u najnie Izrodstvo, i vae due nikada ne ule u velianstvenu svetlost za vek vekova.' Tako izgleda kletva, moja gospo. Moete li da zamislite takvu mrnju Slobodnjaka? Oni su predali sve Atreide levoj ruci prokletih, eni-Suncu koja je puna ognja." Desiki se oteo jedan drhtaj. Ajdaho je nesumnjivo izgovorio ove rei istim glasom kojim je izreena prava kletva. Zato je ovo izneo pred Kuu Korino? Mogla je da zamisli estokog Slobodnjaka, uasnog u svom besu, kako stojei ispred svog plemena kazuje ovu prastaru kletvu. Zato je Ajdaho eleo da Farad'n to uje? "Izloio si jak razlog u prilog venanja Ganime i Farad'na", ree ona. "Uvek ste imali prostoduan pristup problemima", ree on. "Ganima je Slobodnjak. Ona se moe udati jedino za onog koji ne plaa Fai, porez na zatitu. Kua Korino je predala svu svoju CHOAM-sku imovinu vaem sinu i njegovim naslednicima. Farad'n postoji uz doputenje Atreida. A setite se kada je va Vojvoda pobo zastavu jastreba na Arakis, setite se ta je rekao: 'Ovde sam; ovde ostajem!' Njegove kosti su jo tamo. A Farad'n bi morao da ivi na Arakisu zajedno sa svojim Sardaukarima." Ajdaho je zavrteo glavom ve na samu pomisao o takvom savezu. "Ima jedna stara izreka koja veli da se problem ljuti kao luk", rekla je ona, hladnim glasom. Kako se usuuje da se ponaa pokroviteljski prema meni? Osim ako ne izvodi sve ovo za Farad'nove budne oi... "Nekako ne mogu da zamislim da Slobodnjaci i Sardaukari dele planetu", ree Ajdaho. "To je ljuska koja se ne skida sa luka." Nisu joj se sviale pomisli koje su Ajdahove rei mogle izazvati kod Farad'na i njegovih savetnika te ree otro: "Kua Atreida je jo zakon u Carstvu!" Pri tom je pomislila: Da li Ajdaho eli da Farad'n poveruje da moe da povrati presto bez Atreida? 134

"Oh, da", ree Ajdaho. "Gotovo sam zaboravio. Atreidski zakon! Tumaen kao takav, naravno, od strane Svetenika Zlatnog Eliksira. Dovoljno je da zatvorim oi i zaujem Vojvodu kako mi govori da se pravi imetak uvek stie i odrava nasiljem ili pretnjom nasilja. Srea pripada svakom, kao to je Gurni imao obiaj da pevui. Cilj opravdava sredstvo? Ili sam, moda, izmeao poslovice? No, nije vano da li gvozdenom pesnicom otvoreno vitlaju slobodnjake legije ili Sardaukari, ili da li je ona skrivena u Atreidskom zakonu - ta pesnica je ipak tamo. A ona ljuska luka nee se skinuti, moja gospo. Znate, pitam se koju e pesnicu Farad'n potraiti?" ta on to ini? udila se Desika. Kua Korino e primiti k znanju ove podatke i naslaivati se njima! "Ti, dakle, smatra da Svetenici nee dozvoliti da se Ganima uda za Farad'na?" drznula se Desika, pokuavajui da ispita kuda su smerale Ajdahove rei. "Dozvoliti joj! Blagi boe! Svetenici e dozvoliti Aliji da uradi ta god ona odlui. Moglo bi se dogoditi da se i sama uda za Farad'na!" U tome li eli da ulovi neto? pitala se Desika. "Ne, moja gospo", ree Ajdaho. "To nije izlaz. Narod ovog carstva nije u stanju da vidi razliku izmeu vladavine Atreida i vladavine Zveri Rabana. Ljudi svakog dana umiru u tamnicama Arakisa. Otiao sam jer nisam mogao da svoju maevalaku ruku ni asa vie ostavim u slubi Atreida! Zar ne razumete ta govorim, zato sam doao ovde k vama kao najbliem predstavniku Atreida? Atreidsko carstvo je izdalo vaeg Vojvodu i vaeg sina. Voleo sam vau ker, ali je ona krenula jednim, a ja drugim putem. Ako ba doe do toga, savetovau Farad'na da prihvati Ganiminu ruku - ili Alijinu - jedino pod njegovim uslovima." Ah, priprema pozornicu za zvanino, ali asno povlaenje iz atreidske slube, pomislila je. Ali, da li je mogao da zna koliko su one druge stvari o kojima je govorio napravile dobar posao u njenu korist? Smrknuto ga je pogledala. "Zna da pijuni prislukuju svaku re, zar ne?" "pijuni?" Prigueno se nasmejao. "Prislukuju kao to bih i ja prislukivao da sam na njihovom mestu. Zar ne znate kako je moja odanost krenula drugim putem? Mnoge sam noi probdeo sGm u pustinji, i Slobodnjaci su u pravu u pogledu tog mesta. U ogromnom prostranstvu pustinje, posebno nou, suoavate se esto sa opasnostima tekog razmiljanja." "Jesi li tamo uo kako nas Slobodnjaci proklinju?" "Da. Meu al-Ouroubama. Pridruio sam im se na Propovednikov zahtev, moja gospo. Zovemo sebe Zar Sadus, oni koji odbijaju da se pokore Svetenicima. Ovde sam da bih jednom Atreidu zvanino prijavio da sam preao na neprijateljsku teritoriju." Desika ga je prouavala, tragajui za nekom pojedinou koja bi ga izdala, ali Ajdaho nijednim migom nije odao da govori pritvorno ili sa skrivenim namerama. Je li zaista bilo mogue da je preao k Farad'nu. Prisetila se maksime Sestrinstva: U ljudskim delima, nita nije trajno; sva ljudska dela okreu se po zavojnici, kreui se ukrug i prema spolja. Ako je Ajdaho zaista napustio atreidski tor, to je moglo da objasni njegovo sadanje ponaanje. Kretao se ukrug i prema spolja. Morala je da razmotri ovu mogunost. Ali zato je naglasio da je postupio prema Propovednikovom zahtevu? Desikin um se dao u razmiljanje vrtoglavom brzinom i poto je uzela u obzir mogunosti, shvatila je da e morati moda da ubije Ajdaha. Plan u koji je uloila sve svoje nade bio je do te mere osetljiv da se nije moglo dopustiti da ga bilo ta poremeti. Bilo ta. A Ajdahove rei su nagovetavale da mu je njen plan poznat. Procenila je njihove meusobne poloaje u ovoj prostoriji, pomerajui se i okreui se da bi se postavila u najpovoljniji poloaj za smrtonosan udarac. "Uvek sam smatrala utvrujue dejstvo fauf-reluchesa za potporni stub nae snage", ree ona. Neka se zamisli zato je skrenula razgovor na sistem klasnog razlikovanja. "Landsradov Savet Velikih Kua, regionalni Siselradi, svi oni zasluuju nau..." "Niste mi odvratili panju", ree on. I Ajdaho se udio kako su njeni postupci postali providni. Da li je postala nemarnija u pogledu prikrivanja ili je konano probila zidove svoje benegeseritske obuke? Ovo drugo, zakljuio je, ali neto od toga postojalo je i u njoj - menjala se starei. Rastuivalo ga je da posmatra skromne sposobnosti po kojima su se novi Slobodnjaci razlikovali od starih. Nestajanje pustinje bilo je 135

nestajanje neeg dragocenog za ljudska bia i on nije bio u stanju da opie tu stvar, kao to nije bio u stanju da opie ono to se dogodilo sa gospom Desikom. Desika je zurila u Ajdaha sa otvorenom zapanjenou, ne pokuavajui da sakrije svoju reakciju. Zar je tako lako mogao da je ita? "Neete me ubiti", ree on. Upotrebio je stare slobodnjake rei upozorenja: "Nemoj da svojom krvlju poprska moj no." Pri tom je pomislio: Postao sam dobrim delom Slobodnjak. Ovo mu je izazvalo jedno nastrano oseanje bliskog odnosa koje mu je pomoglo da shvati koliko je duboko bio prihvatio obiaje planete koja je pruila utoite njegovom drugom ivotu. "Mislim da je bolje da ode", ree ona. "Ne dok ne prihvatite moje istupanje iz atreidske slube." "Prihvaeno je", odsekla je ona. I tek poto je izustila ove rei, shvatila je koliko je mnogo istih nekontrolisanih misli otilo u ovom razgovoru. Bilo joj je potrebno vreme da razmisli i sve ponovo razmotri. Otkud je Ajdaho znao ta je nameravala da uini? Nije verovala da je sposoban da prelazi Vremenom na zainski nain. Ajdaho se unatrake odmicao od nje sve dok nije osetio vrata iza sebe. Zatim se naklonio. "Jo jednom vas nazivam 'moja gospo' i potom nikad vie. Moj savet Farad'nu bie da vas otpravi natrag na Vala, tiho i brzo, u najskorijem pogodnom trenutku. Suvie ste opasna igraka da bi se ovde vrtela. Iako ne verujem da on o vama misli kao o igraki. Vi radite za Sestrinstvo, a ne za Atreide. Sada se pitam da li ste ikada radili za Atreide. Vi, arobnice, kreete se suvie dubokim i tajanstvenim stazama da bi se ikad oslonile na obine smrtnike." "Jedan gola sebe smatra obinim smrtnikom", tre se ona. "U poreenju sa vama", ree on. "Odlazi", naredila je. "To mi je i namera." mugnuo je kroz vrata, prolazei pored radoznalih pogleda slugu koje su oigledno sve vreme prislukivali. To je obavljeno, pomislio je. A oni to mogu da protumae samo na jedan nain. 35. Samo se u stvarnosti matematike moe razumeti Muad'Dibov taan pogled u budunost. Ovako: prvo, postuliramo bilo koji broj usmerenih dimenzija u prostoru. (U pitanju je klasian nslojni proireni skup n dimenzija.) U takvom okviru, Vreme shvaeno u obinom smislu postaje skup jednodimenzionalnih svojstava. Primenjujui ovo na Muad'Dibov fenomen, otkrivamo da smo suoeni ili sa novim svojstvima Vremena ili (redukcijom kroz beskonano raunanje) imamo posla sa odvojenim sistemima koji sadre n grupa svojstava. U Muad'Dibovom sluaju, pretpostavimo ovo drugo. Kao to se pokazuje redukcijom, usmerene dimenzije jednog n sloja mogu imati zasebno postojanje jedino u razliitim okvirima Vremena. Tako se pokazuje da odvojene dimenzije Vremena postoje istovremeno. Ovo je neizbena okolnost koju Muad'Dibovo predvianje zahteva da bi posmatrao n-sloj ne kao proireni skup ve kao jednu operaciju unutar jednog jedinog okvira. U stvari on je zaledio svoju vaseljenu u taj jedan okvir to je predstavljalo njegov pogled na budunost. Palimbaa: Predavanje u Sie Tabru Leto je leao na vrhu dine, piljei preko otvorenog peska u zmijoliku stenu koja je poivala na povrini. Stena je leala poput ogromnog crva na pesku, pljosnata i pretea u jutarnjoj svetlosti. Tamo se nita nije pomeralo. Ptice nisu kruile iznad glave; nijedna ivotinja nije skakutala izmeu stena. Mogao je da primeti proreze sabirnice vetra gotovo na sredini 'crvovih' lea. Tu je moralo da bude vode. Stena-crv imala je poznat izgled siekih sklonita, ako se izuzme odsustvo ivih stvari. Leao je spokojno uvaljen u pesak i motrio. Jedna od Gurni Halekovih pesama, postojana u svojoj jednolinosti, potekla je njegovom sveu: 136

Ispod brda gde lisica tri lako, areno sunce sija jako. Gde moja jedina ljubav poiva. Ispod brda u estaru divlje miroije uhodim moju ljubav koja se ne moe probuditi. Skriva se u grobu Ispod brda. Gde je ulaz u ovo mesto? pitao se Leto. Sa izvesnou je osetio da ovo mora biti Jakarutu/Fondak, ali neto ovde nije bilo u redu, a to je bilo u vezi sa odsustvom ivotinjskog kretanja. Neto je treperilo po ivicama svesnog opaanja, upozoravajui ga. ta se krilo ispod brda? Nedostatak ivotinja bio je zabrinjavajui. To je probudilo njegovo slobodnjako oseanje opreza: Odsustvo kazuje vie od prisustva kada je re o opstanku u pustinji. Ali tamo se nalazila sabirnica vetra. Trebalo je da ima vode i ljudi koji bi je koristili. Ovo mesto je bilo tabu koji se krio iza imena Fondaka, a njegov drugi identitet nije bio zabeleen u pamenjima ak ni veine Slobodnjaka. A ipak se ptice i ivotinje nisu mogle videti tamo. Ni ljudska bia - pa ipak je ovde zapoinjala Zlatna Staza. Njegov otac je jednom rekao: 'Nepoznato se nalazi svuda unaokolo, u svakom trenutku. Tu treba traiti znanje.' Leto je pogledao nadesno du dinine kreste. Majka oluja nedavno je prola ovuda. Jezero Azrak, gipsana ravnica, pokazivala se ispod peanog pokrivaa. Po slobodnjakom praznoverju svako ko je ikad video Bian, Bele Zemlje, bio je nagraen dvoseklom eljom, eljom koja je mogla da vas uniti. Leto je video samo gipsanu ravnicu koja mu je govorila da je ovde na Arakisu nekada postojala otvorena voda. Kao to e, verovatno, jo jednom postojati. Upiljio se navie, njiui pogledom svuda unaokolo u potrazi za nekim pokretom. Nebo je bilo porozno posle oluje. Svetlost koja je prolazila kroz njega, izazivala je oseanje mlenog prisustva nekog srebrnog sunca izgubljenog negde iznad koprene praine koja je opstajala u velikim visinama. Leto je jo jednom vratio pogled na vijugavu stenu. Izvukao je dogled iz svoje slobodnjake bale za opremu, podesio pokretljiva soiva i zagledao se u goletno sivilo, ovu izboinu gde su nekad ljudi Jakaratua iveli. Uvelianje je otkrilo jedan trnov bun, poznat pod imenom Kraljica Noi. bun se ugnezdio u procepu koji je mogao da bude ulaz u stari sie. Odmerio je duinu izboine. Srebrnasto sunce pretvaralo je crveno u sivo, bacajui rasplinutu jednolikost zamanim prostranstvom stene. Prevrnuo se, okreui lea Jakaratuu i podrobno istraio okolinu dogledom. U ovoj divljini obeleja ovekovog prolaenja nisu se mogla sauvati. Vetar je ve izbrisao njegove tragove, ostavivi jedino nejasnu okruglinu na mestu na kome je sjahao sa crva prole noi. Ponovo je pogledao prema Jakaratuu. Osim sabirnice vetra nije bilo nikakvog znaka da su ljudi ikada proli ovim putem. A sa izuzetkom vijugavog prostiranja stene, ovde nije bilo nieg to bi se izdvojilo iz belasavog peska, iz divljine to se pruala od horizonta do horizonta. Leto je odjednom osetio da se nalazi na ovom mestu zbog toga to je odbio da se zatvori u sistem koji su mu njegovi preci zavetali. Pomislio je na to kako su ljudi gledali na njega, na onu zajedniku greku u svaijem pogledu izuzev u Ganiminom. Osim za onu pomamnu rulju drugih pamenja, to dete nikada nije bilo dete. Moram da prihvatim odgovornost za odluku koju smo doneli, pomislio je. Jo jednom je odmerio duinu stene. Po svim opisima ovo je morao da bude Fondak, a nijedno drugo mesto nije moglo da bude Jakarutu. Osetio je udnovatu povezanost sa tabuom ovog mesta. Na Nain Bene Geserita, otvorio je svoj um prema Jakaratuu, teei da nita ne zna o njemu. 137

Obavetenost je bila prepreka saznavanju. Nekoliko trenutaka dopustio je sebi da jedino zadrhti, ne zahtevajui nita, ne postavljajui pitanja. Problem je leao u nedostatku ivotinjskog sveta, ali mu je jedna naroita stvar budila oprez. Napokon ju je opazio: nije bilo ptica strvodera - orlova, leinara, jastrebova. ak i kada je ceo ostali ivot bio skriven, oni su ostajali vidljivi. Svako mesto sa vodom u ovoj pustinji sadravalo je svoj lanac oblika ivota. Na kraju lanca nalazili su se sveprisutni strvoderi. Nita nije dolo da ispita njegovo prisustvo. I te kako dobro je poznavao te 'pse uvare siea', onaj stroj zgurenih ptica na rubu stene Tabra, iskonske pogrebnike koji su ekali na meso. Slobodnjaci su imali obiaj da kau: "Nai suparnici." Ali oni su to govorili bez oseanja surevnjivosti jer su ih ove ptice-tragai esto obavetavale o pribliavanju stranaca. ta ako su ovaj Fondak napustili ak i krijumari? Leto je zastao da ugasi e iz jednog od svojih creva za sakupljanje vlage. ta ako ovde stvarno nema vode? Ponovo je razmotrio svoj poloaj. Na putu dovde, sjurio je dva crva u pesak, gonei ih svojim mlatilom kroz no, ostavljajui ih polumrtve. Ovo je bila Unutranja Pustinja gde je trebalo da se nalazi utoite krijumara. Ako je ivot ovde postojao, ako je mogao da postoji, to bi moralo da bude u neposrednoj blizini vode. ta ako ovde nema vode? ta ako ovo nije Fondak/Jakarutu? Jo jednom je uperio dogled prema sabirnici vetra. Njegove spoljne ivice bile su nagriene peskom, bilo im je potrebno odravanje, ali je dovoljno toga ostalo. Tamo je trebalo da bude vode. A ta ako je nema? Voda naputenog siea mogla je da ispari u vazduh u nekoj od katastrofa. Zato ovde nije bilo ptica strvodera? Ubijene zbog njihove vode? Ko je mogao to da uini? Kako su mogle sve od reda da budu unitene? Otrov? Zatrovana voda. Legenda o Jakarutu nije sadravala priu o zatrovanoj cisterni, ali je to mogla da bude istina. Ako je prvobitno jato bilo ubijeno, zar se do danas ne bi obnovilo? Iduali su bili zbrisani sa lica zemlje pre mnogo pokoljenja, a prie nikada nisu pomenule otrov. Ponovo je paljivo ispitao stenu dogledom. Kako je ceo jedan sie mogao da nestane? Neko je svakako morao da umakne. Retko su kad svi stanovnici siea boravili kod kue. Druine su tumarale pustinjom, putovale u gradove. Leto je odloio dogled sa uzdahom odustajanja. Skliznuo je niz zaklonjenu stranu dine i obazrivije nego inae ukopao svoj pustinjski ator, a zatim prikrio sve znake svog prisustva, pripremajui se da provede vrelo doba dana. Troma strujanja umora prikrala su se njegovim udovima kada se zatvorio u pomrinu. Unutar znojave ogranienosti atora, proveo je vei deo dana dremajui, premiljajui o grekama koje je moda nainio. Njegovi snovi bili su odbrambeni, ali nije moglo biti samoodbrane u poduhvatu za koji su se on i Ganima odluili. Neuspeh bi saegao njihove due. Pojeo je zainske biskvite i zaspao, probudio se da bi jo jednom utolio glad i ugasio e, a zatim ponovo utonuo u san. Dug je bio put do ovog mesta, estok ispit za miice jednog deteta. Predvee se probudio okrepljen i poslunuo ne bi li uo znake ivota. Ispuzao je iz svog peanog pokrova. Visoko u nebu vetar je nosio prainu u jednom pravcu, ali on je mogao da oseti kako ga pesak ujeda za obraz dolazei iz drugog pravca - pouzdan znak da e doi do promena u vremenu. Oseao je da se pribliava oluja. Obazrivo se uspuzao do vrha dine i jo jednom se upiljio u one zagonetne stene. Vazduh koji ga je razdvajao od njih bio je ute boje. Predznaci su govorili da se pribliava Koriolis oluja, vetar koji je nosio smrt u svom duvanju. Naii e ogromni spiralni plat vetrom gonjenog peska koji je mogao da se rairi preko etiri stepena geografske irine. Pusta praznina gipsanog anka sada je bila uta po povrini, ogledajui oblake praine. Obavio ga je varljivi mir veeri. Potom se dan ugasio i nastala je no, brza no Unutranje Pustinje. Stene su se preobratile u rogljaste iljkove kao zamrznute svetlou Prvog Meseca. Oseao je kako mu peani trnovi bodu kou. Prasak suve grmljavine zvuao je kao odjek udaljenih bubnjeva, i u prostoru izmeu meseeve svetlosti i

138

pomrine on ugleda iznenadnu kretnju: slepi mievi. Mogao je da uje pokretanje njihovih krila, njihove jedva ujne piskute. Slepi mievi. Namerno ili sluajno ovo mesto prualo je oseaj naputene pustoi. Ovde je trebalo da je polulegendarno uporite krijumara: Fondak. Ali ta ako ovo nije bio Fondak? ta ako je tabu i dalje vladao, a ovo bila samo koljka avetinjskog Jakaratua? Leto se uurio u zavetrini dine i ekao da se no ustali u svojim ritmovima. Strpljenje i opreznost - opreznost i strpljenje. Neko vreme zabavljao se podseajui se oserovog putovanja od Londona za Kenterberi, reajui u pamenju mesta od Saudvarka: dve milje do pojila Sent Tomas, pet milja do Deptvorda, est milja do Grinia, trideset milja do Roestera, etrdeset milja do Sitinbarna, pedeset i pet milja do Boutona pod Blinom, pedeset osam milja do Harbledona i ezdeset milja do Kenterberija. Saznanje da samo nekolicina u njegovoj vaseljeni mogu da se sete osera ili da znaju za neki London, osim za selo na Gansridu, dalo mu je oseanje vanvremenskog poleta. Sent Tomas je bio sauvan u Oranjskoj Katolikoj Bibliji i Azar Knjizi, ali je Kenterberi iezao iz pamenja ljudi ba kao i planeta na kojoj se nalazio. Tamo je lealo breme njegovih pamenja, svi oni ivoti koji su pretili da ga progutaju. Ve je jednom preao taj put do Kenterberija. Njegov sadanji put bio je dui i, uostalom, opasniji. Upravo se prebacio preko dininog vrha i uputio ka meseinom obasjanim stenama. Drao se senki i prebacivao se preko vrhova ne proizvodei zvuke koji bi mogli da odaju njegovo prisustvo. Praine je nestalo kako to esto biva neposredno pred oluju i no je bila blistava. Dan nije otkrio nijedan pokret, ali sada je uo kako se mala stvorenja muvaju u tami dok se pribliavao stenama. U jednoj dolini izmeu dve dine nabasao je na porodicu skoimia, koji strugnue kada im se primakao. Preao je polaganije preko sledeeg vrha jer su mu oseanja bila obuzeta slankastom bojazni. Prosek koji je ranije uoio - da li je vodio do ulaza? Javile su se i druge brige: starovremenski siei uvek su bili zatieni zamkama - otrovnim bodljama u jamama, otrovnim trnovima na biljkama. Osetio se uhvaenim u slobodnjaku agrafu: No slune svesti. Oslukivao je i najslabiji zvuk. Sive stene su se sada uzdizale nad njim, postavi dinovske kada im se pribliio. Oslukujui, zauo je ptice nevidljive u toj litici, blago dozivanje ranjene rtve. Bili su to zvuci dnevnih ptica ali su se irili u no. ta je okrenulo njihov svet naopako? ovekova grabljivost? Odjednom Leto se sledio u pesku. Tamo na litici videla se vatra, balet blistavih i tajanstvenih dragulja na pozadini crne, prozirne tkanine noi, vrsta signala koju je sie slao moda putnicima preko bleda. Ko su bili posednici ovog mesta? Otpuzao je napred do najdubljih senki u podnoju litice i stao da pipa rukom du stene, postupno pomerajui telo za rukom u potrazi za pukotinom koju je video za dana. Pronaao ju je posle osmog koraka, izvukao pumpu za izbacivanje vazduha iz bale i poeo da ispituje tminu. Tek to se pomerio neto vrsto i svezujue pade mu na ramena i ruke, uinivi ga nepokretnim. Zamka od puzavice! Odupro se nagonu za borbom; to je samo doprinosilo da se puzavica vre stegne. Ispustio je pumpu i previo prste desne ruke, pokuavajui da dosegne no za pojasom. Osetio se kao praznoglavo nevinace zbog toga to prvo nije bacio neto iz daljine u pukotinu da proveri kakve se opasnosti kriju u tami. Njegov um je bio potpuno zaokupljen vatrom na litici. Svaki pokret je pritezao puzavicu, pa ipak njegovi prsti na kraju dodirnue drku noa. Kradomice je obavio aku drke i poeo da izvlai no. Plamsavo svetlo ga je zapljusnulo, ukoivi mu svaki pokret. "Ah, lep ulov u naoj mrei." Zauo se hrapav muki glas iza Letovih lea koji je imao neto poznato, mada nedovoljno jasno, u svom tonu. Leto je pokuao da okrene glavu, svestan opasnog svojstva puzavice da smrvi telo koje se previe slobodno kretalo. Jedna ruka mu ote no pre no to je mogao da vidi svog zarobljivaa. Ruka je znalaki vrljala po njegovom telu, uklanjajui ona mala sredstva koja su on i Ganima nosili za sluaj da se nau u 139

borbi za goli opstanak. Nita nije izmaklo pretresau, ak ni garota od siga ice skrivena u njegovoj kosi. Leto i dalje nije mogao da vidi ovog oveka. Prsti poradie neto sa zamkom od puzavice i on otkri da moe lake da die, ali ovek ree: "Ne pruaj otpor, Leto Atreid. Tvoja voda je u mojoj ai sree." Krajnjim naporom Leto je ostao miran i ree: "Zna moje ime?" "Naravno! Kada se postavlja zamka, onda je to sa namerom. Ima se na umu odreeni ulov, zar ne?" Leto je zamukao, ali su mu se misli kovitlale. "Osea se izdanim!" ree sipljivi glas. Ruke su ga obrnule blago, ali sa oitim prisustvom snage. Odrasli mukarac davao je do znanja jednom detetu u emu se sastojala njegova nadmo. Leto se upiljio u blesak koji je dolazio od dve jednake lebdee buktinje i nazreo tamne konture lica maskiranog kapuljaom pustinjskog odela. Navikavi oi razaznao je tamno pare koe i potpuno osenene oi uivaoca melana. "Pita se to nam je bio potreban sav ovaj trud", ree ovek. Njegov glas je izvirao iz donjeg, zastrtog dela lica i imao je udnu priguenu boju kao da je pokuavao da prikrije naglasak. "Odavno sam prestao da se udim odreenom broju ljudi koji ele da vide atreidske blizance mrtve", ree Leto. "Njihovi razlozi su oigledni." Dok je govorio Letov um se bacakao na nepoznanice kao na reetke kaveza, divlje tragajui za odgovorima. Postavljena klopka? Ali ko je znao osim Ganime? Nemogue! Ganima ne bi izdala roenog brata. Da li ga je, onda, neko tako dobro poznavao, da je mogao da predvidi njegove postupke? Ko? Njegova baba? Kako je ona mogla? "Nije ti se moglo dopustiti da nastavi kako si zapoeo", ree ovek. "Vrlo loe. Pre nego to se popne na presto, neophodno je da se obrazuje." Oi bez beonjaa zurile su odozgo u njega. "Pita se kako neko moe da zamisli da se prihvati obrazovanja takve linosti kakva si ti? Tebe, sa znanjem mnotva sadranim u tvojim pamenjima? A ba je tako, vidi! Misli da si obrazovan, a samo si skladite mrtvih ivota. Jo nema vlastiti ivot. Ti si samo pokretna pretovarenost drugima, sve sa jednim ciljem - traenjem smrti. Slab vladalac biva trailac smrti. Prekrio bi svoju okolinu leevima. Tvoj otac, na primer, nikada nije razumeo..." "Usuuje se na takav nain da govori o njemu?" "Odavno se usuujem. Najposle, on je bio samo Pol Atreid. Pa dobro, deko, dobrodoao u svoju kolu." ovek je izvukao ruku ispod odee i udario Leta po obrazu. Leto oseti trzaj od ovog udarca i u sledeem trenutku shvati da krivuda nanie u tminu gde se leprala jedna zelena zastava. Bio je to zeleni barjak Atreida sa svojim simbolima dana i noi, svojim znamenjem Dine olienim u cevi za vodu. uo je klokotanje vode dok je tonuo u nesvest. Ili se to neko cerekao? 36. Jo moemo da se setimo zlatnih dana pre Hajzenberga, koji je ljudskim biima ukazao na zidove koji opkoljavaju nae unapred odreene rasprave. ivoti unutar mene nalaze da je ovo zabavno. Od znanja, shvatate, nema koristi ukoliko ne postoji svrha, ali svrha je ono to podie opkolne zidove. Leto Atreid II, Njegov Glas Alija se nala u poloaju da grubo govori straarima koje je susrela u predvorju hrama. Bilo ih je devetoro u pranjavim, zelenim uniformama prigradske patrole i jo jo su dahtali i znojili se od napora. Svetlost kasnog popodneva dopirala je od vrata iza njihovih lea. Prostor je bio oien od hodoasnika. "Dakle, moja nareenja vam nita ne znae?" otro je upitala Alija.

140

udila se sopstvenom besu, ali nije pokuaavala da ga zadri, ve je putala da se izliva. Telo joj je podrhtavalo od osloboene napetosti. Ajdaho je otiao... gospa Desika... nema izvetaja... jedino glasine da se nalaze na Salusi. Zato Ajdaho nije poslao poruku? ta je uinio? Da li je konano saznao za Javida? Alija je nosila utu odeu kao znak alosti koja je vladala u Arakenu, boju saiueg sunca iz slobodnjake istorije. Kroz nekoliko minuta trebalo je da povede drugu i poslednju pogrebnu povorku do Starog Klanca i tamo osveti spomenik svom pokojnom bratancu. Trebalo je da se posao okona ove noi, odgovarajuim davanjem pote onom koji je bio predodreen da vodi Slobodnjake. Sveteniki straari prkosno su primili izliv njenog gneva, nimalo se ne sramei. Stajali su naspram nje uokvireni svetlou sunevih zraka na izmaku. Miris njihovog znojenja lako se otkrivao kroz tanka i nefunkcionalna pustinjska odela gradskih stanovnika. Njihov voa, visoki plavi Kaza, sa simbolima porodice Kadelam na burki, svukao je obrazinu svog pustinjskog odela na stranu da bi mogao jasnije da govori. Glas mu je bio pun prizvuka ponosa koji se mogao oekivati od potomka porodice koja je nekada vladala Sie Abirom. "Naravno da smo pokuali da ga zarobimo!" Ovaj ovek je oigledno bio ljuto uvreen njenim napadom. "On bogohuli! Znamo vaa nareenja, ali smo ga uli i sopstvenim uima!" "I niste uspeli da ga uhvatite", ree Alija tihim i optuujuim glasom. Jedan od straara, mlada ena niskog rasta, pokuala je da ih opravda. "Gomila je bila veoma gusta tamo! Kunem se da su nas ljudi spreili!" "Draemo ga na oku", ree Kadelam. "Sledei put ga neemo ispustiti." Alija ih smrknuto pogleda. "Zato neete da me razumete i posluate?" "Moja gospo, mi..." "ta bi ti uradio potome Kade Lamba, ako bi ga zarobio i otkrio da je on, odista, moj brat?" On je oito preuo poseban naglasak koji je stavila na njegovo ime, premda nije mogao da postane sveteniki straar bez odreenog obrazovanja i otroumnosti koja je ila uz to. Zar je eleo da rtvuje sebe? Straar proguta pljuvaku, a potom ree: "Moramo ga sami ubiti jer stvara nered." Ostale je ovo skamenilo od zaprepaenja, ali su i dalje izgledali prkosno. Bili su svesni onog to su uli. "On pokree plemena da se udrue protiv vas", ree Kadelam. Alija je sada znala kako da postupa s njim. Obratila mu se mirnim, trezvenim tonom: "Shvatam. Pa ako mora da se rtvuje na ovaj nain, liavajui ga slobode javno tako da svi vide ko si i ta ini, onda pretpostavljam da stvarno mora." "rtvujem se..." Zastao je i preao pogledom preko svojih drugova. Kao Kaza ove grupe, njihov neimenovani voa, imao je pravo da govori u njihovo ime, ali je pokazao znake da eli da ostane nem. Ostali straari nelagodno su se mekoljili. U zajapurenosti od potere oni su izazvali Aliju. Sada se moglo samo aliti zbog takvog prkoenja 'Materici Nebesa'. Sa oitom nelagodnou straari su napravili malo odstojanje izmeu sebe i svog Kaze. "Za dobro crkve, nae zvanino reagovanje moralo bi da bude strogo", ree Alija. "Razume to, zar ne?" "Ali on..." "ula sam ga svojim uima", ree ona. "Ali ovo je izuzetan sluaj." "To ne moe biti Muad'Dib, moja gospo!" Kako malo on zna! pomislila je. Zatim ree: "Ne moemo da se izlaemo opasnosti njegovog javnog hapenja, nanevi mu uvredu tamo gde bi to ostali mogli da vide. Ukoliko se, naravno, jo jedna prilika ukae." "U poslednje vreme stalno je okruen gomilom!" "Bojim se da u tom sluaju morate da budete strpljivi. Naravno, ako ostajete pri tome da mi prkosite..." Ostavila je zakljuke da vise u vazduhu, neizgovorene, ali dobro shvaene. Kadelam je bio ambiciozan, sa sjajnom karijerom u izgledu. 141

"Nismo imali nameru da prkosimo, moja gospo." ovek je ponovo vladao sobom. "Radili smo brzopleto; sada mi je to jasno. Oprostite nam, ali on..." "Nita se nije dogodilo, nita to bi zahtevalo oprotaj", rekla je, koristei uobiajenu slobodnjaku frazu. Bio je to jedan od mnogih naina da pleme ouva mir u svojim redovima, a ovaj Kadelam je bio jo dovoljno star Slobodnjak da to pamti. Njegova porodica je imala dugaku tradiciju komandovanja. Oseanje krivice bilo je bi za Slobodnjaka koji je valjalo vrlo retko koristiti. Slobodnjaci su najbolje sluili kada su bili slobodni od krivice i ozlojeenosti. Pokazao je da razume njeno prosuivanje klimnuvi glavom i rekavi: "Za dobro plemena; shvatam." "Idite i osveite se", ree ona. "Povorka kree kroz nekoliko minuta." "Da, moja gospo." urno su se udaljili svakom kretnjom odajui olakanje zbog toga to su se olako izvukli. Jedan bas je zagrmeo u Alijinoj glavi: "Ah, veoma si umeno postupila. Jedno ili dvoje meu njima i dalje veruje da eli da vidi Propovednika mrtvog. Pronai e nain." "Umukni!" prosiktala je. "Umukni! Nikada nije trebalo da te sluam! Pogledaj ta si mi uinio..." "Postavio te na put besmrtnosti", odgovorio je bas. Osetila je kako odjekuje u njenoj lobanji poput udaljenog bola i pomislila: Gde da se sakrijem? Nema mesta na koje bi moglo da se ode! "Ganimin no je otar", ree Baron. "Seti se toga." Alija trepnu. Da, to je bilo neto to je trebalo imati na umu. Ganimin no je otar. Taj no je mogao da ih otcepi od njihovih sadanjih nevolja. 37. Ako verujete u odreene rei, vi verujete u njihove skrivene sadrine. Kada verujete da je neto ispravno ili pogreno, istinito ili lano, vi verujete u pretpostavke u reima koje izraavaju te sadrine. Takve pretpostavke su obino pune rupa, ali ostaju najdragocenije za ubeenog. Beskrajan dokaz iz Panoplije Profetike Letov um je lebdeo u pari estokih mirisa. Prepoznao je teak cimet melana, teskoban znoj trudnih tela, ljutinu nepoklopljene mrtvake cedionice, prainu raznih vrsta od kojih je kremena preovlaivala. Mirisi su ocrtavali trag kroz peani san, stvarali maglovita oblija u zemlji smrti. Znao je da bi ovi mirisi trebalo neto da mu kau, ali jedan deo njega jo nije bio u stanju da saslua. Misli su kao utvare lebdele njegovim umom: U ovom asu ja ne posedujem konane odluke; sav sam od svojih predaka. Sunce koje zalazi u pesak jeste sunce koje zalazi u moju duu. Nekad je ovo mnotvo unutar mene bilo sjajno, ali sad je svreno s tim. Ja sam Slobodnjak i doiveu slobodnjaki kraj. Zlatna staza se zavrila pre nego to je poela. To nije nita do vetrom oduvan trag. Mi, Slobodnjaci, znamo sva lukavstva skrivanja: ne ostavljamo ni izmet, ni vodu, ni tragove... A sad, pogledaj kako moj trag iezava. Jedan muki glas je govorio tik uz njegovo uvo: "Mogao bih da te ubijem, Atreide. Mogao bih da te ubijem, Atreide." Ovo se ponavljalo nanovo i nanovo sve dok nije izgubilo znaenje i postalo nema stvar preneta u Letova sanjarenja molepstvija od slova: "Mogao bih da te ubijem, Atreide." Leto je proistio grlo i osetio kako je stvarnost ovog prostog ina razdrmala njegova ula. Pokuao je da prozbori suvim grlom: "Ko..." Onaj glas pokraj njega ree: "Ja sam obrazovan Slobodnjak i ubio sam svog oveka. Vi ste nam oduzeli nae bogove, Atreidi. to se nas tie va smrdljivi Muad'Dib? Va bog je mrtav!" Je li ovo bio stvarni Uruba glas ili jo jedan deli njegovog sna? Leto je otvorio oi i otkrio da sedi na tvrdom krevetu. Podigao je pogled prema steni, mutnim sjajnim kuglama i spazio jedno otkriveno lice koje je zurilo u njega iz takve blizine da je mogao da mu oseti dah sa njegovim 142

poznatim mirisima sieke hrane. Lice je bilo slobodnjako; nije se moglo pogreiti pri pogledu na tamnu put, te otre crte i vodom posno telo. Ovo nije bio ugojeni gradski stanovnik. Ovo je bio pustinjski Slobodnjak. "Ja sam Namri, Javidov otac", ree Slobodnjak. "Poznaje li me, Atreide?" "Znam Javida", proitao je Leto. "Da, tvoja porodica dobro poznaje mog sina. Ponosim se njim. Vi Atreidi uskoro ete moda i bolje da ga upoznate." "ta..." "Ja sam jedan od tvojih uitelja, Atreide. Imam samo jednu dunost: ja sam onaj koji bi mogao da te ubije. Rado bih to uinio. U ovoj koli, poloiti ispit znai iveti; pasti znai biti predan u moje ruke." Leto je uo neumoljivu iskrenost u ovom glasu. Postade mu hladno oko srca. Ovo je bio ljudski gom dabar, osion neprijatelj koji je imao pravo da proveri njegovo pravo ulaska u ljudski skup. Leto je naslutio da je ruka njegove babe umeana u ovo, a iza nje, bezline mase Bene Geserita. Zgrio se pri ovoj pomisli. "Tvoje obrazovanje poinje sa mnom", ree Namri. "To je ispravno. To je prikladno. Jer, moglo bi i da se zavri sa mnom. A sad me sluaj paljivo. Svaka moja re nosi u sebi tvoj ivot. Sve to je u vezi sa mnom sadri tvoju smrt u sebi." Leto je preleteo pogledom po prostoriji: kameni zidovi, pusto - samo ovaj krevet, mutne sjajne kugle i jedan mraan hodnik iza Namrija. "Nee proi pored mene", ree Namri. I Leto mu je verovao. "Zato ovo inite?" upitao je Leto. "To ti je ve bilo objanjeno. Razmisli o tome kakve planove ima u glavi! Ti si ovde i ne moe da stavi budunost u tvoje sadanje okolnosti. To dvoje ne ide zajedno: sadanjost i budunost. Ali ako zaista poznaje svoju prolost, ako pogleda unazad i shvati gde si bio, moda e se jo jedared iznai razlog. Ako ne, zbie se tvoja smrt." Leto je primetio da ton Namrijevog glasa nije bio neljubazan, ali je bio nepokolebljiv i nije odricao prisustvo smrti u sebi. Namri se zanjihao na petama, pogleda upravljenog prema kamenoj tavanici. "U staro doba Slobodnjaci su se u zoru okretali prema istoku. Eos, zna. Tako se kae zora na jednom od starih jezika." Sa ogorenim ponosom u glasu Leto ree: "Ja govorim taj jezik." "Onda me nisi sluao", ree Nimri glasom u kome se oseala britkost seiva. "No je bila vreme haosa. Dan je bio vreme reda. Eto kako je bilo u doba tog jezika za koji veli da ga govori: tama-nered, svetlost-red. Mi Slobodnjaci smo to promenili, Eos je bila svetlost u koju nismo imali poverenja. Vie smo voleli svetlost meseca ili zvezda. Svetlost je znaila suvie reda, a to moe da bude kobno. Shvata ta ste vi Eos - Atreidi uinili? ovek je stvor samo one svetlosti koja ga titi. Sunce je na Dini bilo na neprijatelj." Namri je spustio pogled na visinu Letovih oiju. "Koju svetlost ti vie voli, Atreide?" Leto je, po Namrijevom staloenom dranju, osetio da ovo pitanje nosi dubok znaaj. Da li bi ga ovaj ovek ubio, ukoliko ne bi uspeo ispravno da odgovori? On je to mogao da uini. Leto je video da Namrijeva ruka mirno poiva odmah do uglaanog balaka kris-noa. Prsten u obliku magine kornjae blistao je na Slobodnjakovoj aci. Leto se udobno oslonio na laktove i odaslao svoj um u istraivanje slobodnjakih verovanja. Ovi stari Slobodnjaci su se uzdali u Zakon i voleli da sluaju njegove pouke izlagane u analogijama. Svetlost meseca? "Vie volim... svetlost Lisanu L'aka", ree Leto, motrei Namrija u oekivanju njegovih tananih razotkrivanja. ovek je izgledao razoaran, ali mu se ruka odmae od noa. "To je svetlost istine, svetlost savrenog oveka u kojoj se jasno moe videti uticaj al-Mutakalima", nastavio je Leto. "Kojoj drugoj svetlosti bi ovek mogao da dG prvenstvo?" "Govori kao onaj koji deklamuje, a ne kao onaj koji veruje", ree Nimri.

Leto pomisli: I jesam deklamovao. No, on je poinjao da nasluuje smer Namrijevih misli, nain na koji su njegove rei bile preiene tokom obuke u ranom detinjstvu kroz prastaru igru zagonetki. Na hiljade ovih zagonetki ulazile su u slobodnjako vaspitanje, i Letu je bilo dovoljno da usredsredi panju na taj obiaj pa da mu svest namah bude preplavljena primerima. 'Pitanje: Tiina? Odgovor: Prijateljica progonjenih.' Namri je klimnuo glavom kao da je delio ovu misao a onda ree: "Postoji jedna peina koja je za Slobodnjake peina ivota. To je stvarna peina koju pustinja skriva. ai-Hulud, pra-pra deda svih Slobodnjaka zapeatio je tu peinu. Moj ujak Ziamad mi je priao o tome, a on me nikada nije lagao. Postoji takva peina." Kada je Namri prestao da govori, Leto je zauo izazivaku tiinu. Peina ivota? "Moj ujak Stilgar takoe mi je priao o toj peini", ree Leto. "Bila je zapeaena da se kukavice ne bi skrivale u njoj." Odblesak sjajne kugle zablistao je u Namrijevim osenenim oima. Upitao je: "Da li bi vi Atreidi otvorili tu peinu? Vi pokuavate da upravljate ivotom preko svetenike slube: vae Centralne Svetenike slube za Informacije, Aukafa i Hada. Ovlaeni Maulana se zove Kauzar. On je preao dug put od poetka svoje porodice u rudnicima soli Niacia. Reci mi, Atreide, ta nije u redu sa vaom svetenikom slubom?" Leto se ispravio na seditu, sada svestan da je potpuno u igri zagonetki sa Namrijem i da je kazna bila smrt. Ovaj ovek je svim znacima davao do znanja da e upotrebiti kris-no pri prvom pogrenom odgovoru. Namri, prepoznavi ovu svesnost kod Leta, ree: "Veruj mi, Atreide. Ja sam drobilac glupaka. Ja sam Gvozdeni eki." Sada je Letu postalo jasno. Namri je video sebe kao Mirzabaha, Gvozdeni eki koji je namrtvo tukao one koji nisu bili u stanju da daju zadovoljavajue odgovore na pitanja koja su morali da odgonetnu pre no to uu u raj. ta nije bilo u redu sa vladom koju su Alija i njeni svetenici stvorili? Leto pomisli zbog ega je doao u pustinju i opet mu se pojavi mala nada da e se Zlatna Staza moda ipak ukazati u njegovoj vaseljeni. Ono to je Namri posredno izrazio svojim pitanjem, nije bilo nita vie do pobuda koja je Muad'Dibovog roenog sina nagnala u pustinju. "Bog je onaj koji treba da pokae put", ree Leto. Namrijeva brada se cimnu nadole i on otro pogleda Leta. "Moe li biti istina da veruje u to?" upitao je. "Zato sam ovde", ree Leto. "Da pronae put?" "Da ga pronaem za sebe." Leto je spustio noge preko ivice kreveta. Kameni pod bio je nezastrt, hladan. "Svetenici su sazdali vladu da bi skrili taj put." "Govori kao istinski pobunjenik", ree Namri, protrljavi prsten u obliku kornjae na prstu. "Videemo. Jo jednom me posluaj paljivo. Znan ti je Zatitni Zid Dalalul-Din? Taj zid nosi obeleja moje porodice urezana tamo jo od prvih dana. Javid, moj sin, video je ta obeleja. Abedi Dalal, moj sinovac, video ih je. Muadahid afkat od Onih Drugih, takoe je video naa obeleja. U doba oluja u blizini Sukara, doao sam sa mojim prijateljem Jakupom Abadom nadomak tog mesta. Vetrovi su bili toliko vreli da su stvarali plikove i slini vihorima od kojih smo nauili nae plesove. Nismo stigli da vidimo obeleja jer nam je oluja zatvorila put. Ali kada je oluja prola ugledali smo prizor Tate nad nanosima peska. Za trenutak se ukazao lik akira Alija sa pogledom upravljenim dole na njegov grad grobova. Prizor je u trenu iezao, ali smo ga svi videli. Reci mi, Atreide, gde mogu da pronaem taj grad grobova?" Vihori od kojih smo nauili nae plesove, pomisli Leto. Prizor Tate i akir Alija. Ovo su bile rei Zensunija Lutalice, onih koji su sebe smatrali jedinim pravim ljudima pustinje. A Slobodnjacima je bilo zabranjeno da imaju grobove. "Grad grobova se nalazi na kraju staze koju svi ljudi slede", ree Leto. Zatim prosu zensunijevske rei blaenstva: "Nalazi se u vrtu od hiljadu kvadratnih koraka. Poinje krasnim ulaznim tremom dvesta trideset i tri koraka dugakim i sto koraka irokim, skroz poploanim 144

143

mermerom iz drevnog Dajpura. Tamo boravi ar-Razak, onaj koji pribavlja hranu svima koji trae. A na Dan Stranog Suda, svi koji se podignu i potrae grad grobova nee ga nai. Jer zapisano je: one koje si poznavao u jednom svetu nee nai u drugom." "Ponovo deklamuje bez verovanja", podsmehnu se Namri. "Ali za sada u to prihvatiti, jer mislim da zna zato si ovde." Hladan osmeh pree preko njegovih usana. "Dajem ti privremenu budunost, Atreide." Leto je smotreno prouavao ovog oveka. Je li ovo bilo jo jedno pitanje, samo prerueno? "Dobro!" ree Namri. "Tvoja svest je pripremljena. Izvukao sam je. Poto je tako, evo jo jedne stvari. Jesi li uo da nose imitacije pustinjskih odela u gradovima dalekog Kadria?" Dok je Namri iekivao, Leto je u svom umu tragao za skrivenim znaenjem. Imitacije pustinjskih odela? Nose se na mnogim planetamna. Rekao je: "Kicoki obiaji Kadria stara su i esto ponavljana pria. Pametna ivotinja se prilagoava svojoj okolini." Namri je blago klimnuo glavom. Zatim ree: "Sada e te videti onaj koji te je ulovio i doveo ovamo. Ne pokuavaj da napusti ovo mesto. Bila bi to tvoja smrt." Ustavi dok je izgovarao poslednje rei, Namri se izgubi u mranom hodniku. Dugo poto je ovaj otiao, Leto je zurio u hodnik. Mogao je da uje zvuke koji su dopirali odatle, tihe glasove ljudi na straarskoj dunosti. Namrijeva pria o viziji-opseni ostala je prisutna. Prizvala mu je u svest dugo putovanje pustinjom do ovog mesta. Nije vie bilo vano da li je ovo Jakarutu/Fondak. Namri nije bio krijumar. On je bio neto mnogo monije. A igra koju je Namri vodio mirisala je na gospu Desiku: smrdela je na Bene Geserit. Shvativi to, Leto je osetio da je okruen opasnou. Ali mrani hodnik kojim je Namri otiao bio je jedini izlaz iz ove prostorije. Izvan nje leao je udan sie - iza njega, pustinja. Surova otrina te pustinje, njen ureen haos sa opsenama i beskrajnim dinama, priinio se Letu kao deo klopke u koju je bio uhvaen. Mogao je opet da pree taj pesak, ali gde bi ga taj beg odveo. Ova misao bila je kao ustajala voda. Nije mogla da ugasi njegovu e. 38. Zbog svesti o jednomernom Vremenu u koju obian um ostaje zagnjuren, ljudska bia su sklona da o svemu razmiljaju u okvirima uzastopnosti i upuenosti na rei. Ova mentalna klopka proizvodi vrlo kratkorone predstave o delotvornosti i posledicama, stanje stalnog, nesmiljenog odziva preokretima. Liet Kines: Arakiski prirunik Rei i pokreti istovremneno, podsetila se Desika i vezala svoje misli za one neophodne mantalne pripreme za predstojei susret. Bilo je doba dana neposredno posle doruka i zlatasto sunce Saluse Sekundus tek to je poinjalo da dotie dalji zid ograenog vrta koji se mogao videti sa njenog prozora. Bila se briljivo odenula: crni plat sa kapuljaom asne Majke, ali koji je nosio atreidski grb u zlatu izraen unutar izvesnog kruga oko poruba i jo jednom na manetama oba rukava. Desika je paljivo doterala tkaninu svoje odee kada je okrenula lea prozoru, drei levu ruku preko struka da bi istakla motiv jastreba u grbu. Farad'n je uoio atreidske simbole, glasno izrazivi svoje zapaanje dok je ulazio, ali niim nije pokazao ljutnju ili iznenaenje. Otkrila je tananu veselost u njegovom glasu to ju je zaudilo. Videla je da se obukao u sivi leotard koji mu je ona predloila. Seo je na niski zeleni divan na koji mu je pokazala rukom, oputajui se i drei desnu ruku iza lea. Zato joj verujem? pitao se. Ovo je Bene Geserit vetica. Desika, itajui mu misao na osnovu suprotnosti izmeu njegovog oputenog tela i izraza na njegovom licu, nasmeja se i ree: "Veruje mi jer zna da je naa pogodba valjana, a eli ono emu mogu da te nauim."

Primetila je kako je gr namrtenosti dodirnuo njegovu obrvu, te odmahnu levom rukom da bi ga primirila. "Ne, ne itam misli. itam lice, telo, osobenosti u pokretima, boju glasa, poloaj ruku. Svako moe to da ini kada jednom naui Bene Geserit Nain." "A vi ete me nauiti?" "Sigurna sam da si prouavao izvetaje o nama", ree ona. "Da li igde postoji izvetaj da smo propustili da ispunimo neposredno obeanje?" "Ne izvetaji, ali..." "Delom se odravamo zbog potpunog poverenja koje ljudi mogu da imaju u nau istinoljubivost. To se nije promenilo." "Nalazim da je to razumno", ree on. "udim da ponemo." "Iznenaena sam da nikako nisi traio uitelja od Bene Geserit", ree ona. "Oni bi jedva doekali priliku da te uvrste u svoje dunike." "Moja majka nikad nije htela da me saslua kada sam je nagovarao da to uini", ree on. "Ali sada..." Slegao je ramenima, reito protumaivi Vensicijino progonstvo. "Hoemo li otpoeti?" "Bilo bi bolje da si ovo zapoeo kada si bio znatno mlai", ree Desika. "Sada e ti biti tee i trajae mnogo due. Morae da pone sa uenjem strpljivosti, krajnje strpljivosti. Usrdno se nadam da to nee biti previsoka cena za tebe." "Ne za nagradu koju nudite." Zaula je iskrenost, breme oekivanja i prizvuk strahopotovanja u njegovom glasu. Ovo je obrazovalo polaznu taku. Rekla je: "Umetnost strpljenja, potom - poinjemo sa nekim osnovnim prana-bindu vebama za noge i ruke, za tvoje disanje. ake i prste ostaviemo za kasnije. Jesi li spreman?" Posadila se na jednu stolicu naspram njega. Farad'n klimnu glavom, zadravajui na licu izraz iekivanja da bi prikrio iznenadan nalet straha. Tiekanik ga je upozorio da mora biti neke prevare u gospa Desikinoj ponudi, neto to je Sestrinstvo zakuvalo. "Ne moete verovati da ih je ona ponovo napustila ili da su se oni odrekli nje." Farad'n je prekinuo raspravu jednim ljutitim ispadom zbog koga je odmah zaalio. Njegova emocionalna reakcija naterala ga je da se bre saglasi sa Tiekanikovim merama predostronosti. Farad'n prelete pogledom po uglovima sobe, uoavajui tanane odsjaje jems u svodu. Nije sve to je blistalo bilo jems: sve to se dogaalo u ovoj sobi bie zabeleeno, a vrli umovi e potom ispitati svaku potankost, svaku re, svaki pokret. Desika se nasmejala, primetivi pravac njegovog pogleda, ali nije pokazala da je znala gde je njegova panja odlutala. Rekla je: "Da bi se nauio strpljenju na Bene Geserit Nain, mora da pone sa usvajanjem stava o sutinskoj, sirovoj nepostojanosti nae vaseljene. Mi zovemo prirodu uzimajui ovu potpunost u svim njenim ispoljavanjima - Krajnji Ne-Apsolut. Da bi oslobodio svoju mo vida i dopustio sebi da upozna uslovljene naine menjanja u prirodi, drae obe ake potpuno ispruene ispred sebe. Netremice posmatraj ispruene ake, prvo dlanove a potom nadlanice. Ispitaj prste sa spoljne i unutranje strane. Uradi to." Farad'n je pristao ali se oseao glupo. Ovo su bile njegove vlastite ake. Poznavao ih je. "Zamisli kako ti ake stare", ree Desika. "Moraju postati veoma stare u tvojim oima. Veoma, veoma stare. Primeuje kako je suva koa..." "Moje ake se ne menjaju", ree on. Ve je mogao da oseti kako mu miii gornjeg dela ruku podrhtavaju. "Nastavi da gleda u svoje ake. Uini ih starim, onoliko starim koliko moe da zamisli. Moda e to potrajai. Ali, kada ih bude video kao stare obrni proces. Uini ih ponovo mladim onoliko mladim koliko je to u tvojoj moi. Potrudi se da ih po volji provede od detinjstva do kasne starosti, nazad i napred, nazad i napred." "Ne menjaju se!" usprotivio se. Ramena su ga bolela. "Ako to zatrai od svojih ula, ake e se promeniti", ree ona. "Usredsredi se na zamiljanje toka vremena koje eli: od detinjstva do starosti, od starosti do detinjstva. Moda e ti biti potrebni sati, dani, meseci. Ali to se moe postii. Obrtanje tog toka promene nauie te da svaki sistem vidi kao neto to se vrti u relativnoj nepostojanosti... jedino relativnoj." 146

145

"Mislio sam da u se uiti strpljenju." Zaula je srdbu u njegovom glasu, otricu oseanja osujeenosti. "I relativnoj postojanosti", ree ona. "Ovo je perspektiva koju stvara vlastitim uverenjem, a na uverenja se moe uticati uobraziljom. Ti si nauio samo ogranien nain gledanja na vaseljenu. Sada tu vaseljenu mora uiniti vlastitom tvorevinom. Ovo e ti dozvoliti da bilo koju relativnu postojanost upregne za svoje koristi, za ma kakve koristi koje si u stanju da zamisli." "Koliko dugo, rekoste, e to potrajati?" "Strpljenja", podsetila ga je. Nehotino cerenje pree preko njegovih usana. Njegove oi se zanjihae prema njoj. "Gledaj u svoje ruke!" odbrusi ona. Iscerenosti nestade. Njegov pogled se tre natrag u utvrenu usredsreenost na ispruene ruke. "ta da inim kada mi se ruke zamore?" upitao je. "Prestani da pria i usredsredi se", ree ona. "Ako postane suvie umoran, prekini. Ponovo nastavi posle nekoliko minuta oputanja i telesne vebe. Mora da istrajava dok ne uspe. Na tvom sadanjem stupnju, ovo je vanije no to verovatno moe da pojmi. Naui ovu lekciju ili druge nee ni uslediti." Farad'n je duboko udahnuo vazduh, stisnuo usne i upiljio se u ake. Polako ih je okretao: spreda, pozadi, spreda, pozadi... Ramena su mu podrhtavala od sustalosti. Spreda, pozadi... Nita se nije promenilo. Desika ustade i krenu ka jednim vratima. Progovorio je ne skidajui panju sa ruku: "Gde ide?" "Bolje e da radi na ovom ako ostane sam. Vratiu se za otprilike jedan as. Strpljenja." "Znam!" Prouila ga je za trenutak. Kako je samo izgledao napet. Podsetio ju je, sa srceparajuom iznenadnou, na njenog pokojnog sina. Dopustila je sebi jedan uzdah, a onda ree: "Kad se vratim nauiu te jednoj vebi za oputanje miia. Sve u svoje vreme. Bie iznenaen onim to tvoje telo i tvoja ula mogu da postignu." Izila je. Svuda prisutni straari zauzeli su tri koraka rastojanja iza nje dok je koraala niz hodnik. Njihovo strahopotovanje i strah bili su oigledni. Oni su bili Sardaukari, nekoliko puta upozoreni na njeno junatvo, vaspitani na priama o njihovom porazu od Slobodnjaka na Arakisu. Ova arobnica bila je slobodnjaka asna Majka, Bene Geserit i Atreid. Desika je, osvrnuvi se, videla njihova ozbiljna lica kao potporne stubove svoje namisli. Kada je dola do stepenica, okrenula se, sila niz njih i kroz jedan kratak hodnik stupila u vrt podno njenih prozora. Sada kada bi samo Dankan i Gurni mogli da obave svoje delove posla, pomislila je oseajui ljunak staze pod nogama i gledajui zlatastu svetlost proputenu kroz zelenilo. 39. Nauiete metode integrisanog miljenja kada zavrite sledei korak u vaem mentalnom vaspitanju. Re je u gestalten funkciji koja e zastrti puteve podataka u vaoj svesti, razluujui zamrenosti i nagomilavanja priliva podataka od mentatskih tehnika indeks-kataloga koje ste ve usavrili. Va poetni problem sastojae se u razbijanju napetosti koje nastaju od razilaznog skupa podataka, sitnica o posebnim predmetima. Budite upozoreni. Bez mentatske sposobnosti integrisanja, mogli biste da zapadnete u Babelov Problem, koji predstavlja obeleje koje dajemo sveprisustnim opasnostima postizanja pogrenih kombinacija od tanih podataka. Mentatski prirunik

Zvuk trljanja tkanina jedne o drugu poslao je varnice svesnosti kroz Leta. Bio je iznenaen da je njegova osetljivost dola do take gde je mahinalno prepoznao tkanine po njihovom zvuku: kombinacija je poticala od trljanja slobodnjake odee o rapavu tkaninu zavesa na vratima. Okrenuo se u pravcu zvuka. Dolazio je iz hodnika u kome se izgubio Namri pre nekoliko minuta. Tek to se okrenuo Leto je ugledao kako njegov tamniar ulazi. Bio je to isti ovek koji ga je zarobio: isti taman pojas koe iznad obrazine pustinjskog odela, iste sjaktave oi. ovek podie ruku prema obrazini, smae cev sabirnice sa nozdrva, spusti obrazinu i zabaci kapuljau, sve ovo u jednom pokretu. Jo pre no to se usredsredio na oiljak preko usta od inkvajn bia, Leto ga je prepoznao. Prepoznavanje je bilo potpuno u njegovoj svesti i pratilo ga je traenje potvrujuih pojedinosti koje su dole kasnije. Nije se moglo pogreiti, ova kotrljajua panjina ljudskog roda, ovaj ratniktrubadur, bio je Gurni Halek. Leto je stegao ake u pesnice, trenutno savladan okom prepoznavanja. Nikada nije postojao odaniji atreidski pratilac. Nijedan nije bio bolji u borbi pod titnicima. On je bio Polova verna uzdanica i uitelj. On je bio sluga gospe Desike. Ova prepoznavanja i jo mnogo toga drugog navree u Letovu svest. Gurni je bio njegov zarobljiva. Gurni i Namri bili su zajedno u ovoj zaveri. A Desikina ruka je preko njih bila umeana u ovo. "ujem da ste upoznali naeg Namrija", ree Halek. "Molim vas, verujte mu, mladi gospodine. On ima jednu dunost i samo jednu dunost. On je onaj koji je kadar da vas ubije ukoliko se za to ukae potreba." Leto je mahinalno uzvratio tonom svog oca: "Znai pridruio si se mojim neprijateljima, Gurni! Nikada nisam mislio..." "Ne pokuavajte ni sa jednim od svojih avolskih trikova, mladiu", ree Halek. "Neprobojan sam za sve njih. Ja sledim nareenja vae babe. Vae vaspitanje je isplanirano do poslednje sitnice. Ona je bila ta koja je odobrila moj izbor Numrija. Sve to sledi, ma koliko bolno izgledalo, jeste po njenoj zapovesti." "A ta ona zapoveda?" Halek je izvukao ruku iz prevoja svoje odee i pokazao jedan slobodnjaki pric, prost ali delatan. Njegova providna cev bila je napunjena plavom tenou. Leto se izvio natrag na krevetu, ali ga je zaustavio kameni zid. im se pokrenuo, Namri ue i stade pokraj Haleka sa rukom na kris-nou. Njih dvojica, zajedno, zapreie jedini izlaz. "Vidim da ste prepoznali zainsku esenciju", ree Halek. "Treba da krenete na kratko putovanje crva, mladiu. Morate da proete kroz to. Inae e vam ono za ta je va otac imao hrabrosti, a vi ne, visiti nad glavom do kraja vaeg ivota." Leto je nemo zavrteo glavom. Ovo je bila stvar za koju su on i Ganima znali da bi ih mogla upropastiti. Gurni je bio neuka budala! Kako je Desika mogla... Leto je osetio oevo prisustvo u svojim pamenjima. Navrelo je u njegovu svest pokuavajui da ga lii odbrane. Leto je eleo da vrisne pogrdu, ali nije bio u stanju da pomeri usne. No ovo je bila nema stvar koje se njegova svest formirana pre roenja najvie plaila. Ovo je bio trans predvianja, itanje nepromenjive budunosti sa svim njenim utvrenostima i uasima. Desika, jamano, nije mogla da naredi jedno ovako teko iskuenje za svog roenog unuka. Pa ipak njeno prisustvo nerazgovetno se pojavljivalo u njegovoj svesti, ispunjavajui ga dokazima za prihvatanje onog to je sledilo. ak ga je i molepstvije protiv straha pritislo svojom monotonijom ponavljanja: "Ne smem da se plaim. Strah je ubica uma. Strah je mala smrt koja donosi potpuno utamnjenje. Dopustiu mu da pree preko mene i kroz mene. A kad mine..." Sa zakletvom koja je ve bila stara u vreme kada je Haldeja bila mlada, Leto je pokuao da se pokrene, pokuao da skoi na ova dva oveka to su stajali nad njim, ali njegovi miii odbie da ga posluaju. Kao da se ve nalazio u transu, Leto vide kako se Halekova ruka pokree, a pric primie. Svetlost sjajne kugle zaiskrila je u plavoj tenosti. pric dotae Letovu levu ruku. Bol ga skroz probode, pogaajui najvie miie njegove glave.

147

148

Odjednom Leto ugleda neku mladu enu kako sedi ispred jedne skromne kolibe u praskozorje. Sedela je ba ispred njega i prila zrnevlje kafe dok ne bi postalo rumenosmee boje, dodajui zatim kardamon i melan. Zvuk troinog emaneta odjekivao je odnekuda iza njega. Muzika je odjekivala dok se nije uvukla u njegovu glavu, i dalje odjekujui. Oblila je njegovo telo i on se oseti velikim, veoma velikim, ni nalik na neko dete. I njegova koa nije bila njegova vlastita. Poznavao je taj oseaj! Toplota se rairila njegovim telom. Iznenada, kao i prilikom prve vizije, nae se kako stoji u pomrini. Bila je no. Zvezde su poput kie eravica padale u razbuktavanjima iz blistavog kosmosa. Deo njega je znao da nema beanja, pa ipak je pokuao da se bori sve dok mu se prisustvo njegovog oca nije nametnulo. "Pruiu ti zatitu u transu. Ostali unutar tebe nee te zauzeti." Vetar je tumbao Leta, kotrljao ga, ikljajui, zasipajui ga prainom i peskom, rasecajui mu ruke, lice, derui mu odeu, ibajui otrgnutim, iscepanim krajevima u ovom asu beskorisne tkanine. No on nije oseao bol i video je kako posekotine zarastaju isto onako brzo kao to su se pojavljivale. I dalje se kotrljao sa vetrom. A njegova koa nije bila njegova vlastita. Dogodie se! pomislio je. Ali ova misao bila je udaljena i dola je kao da nije bila njegova vlastita, zaista ne kao njegova vlastita; nimalo vie od njegove koe. Vizija ga je potpuno obuzela. Razvila se u stereologiko pamenje koje je razdvajalo prolost i sadanjost, budunost i sadanjost, budunost i prolost. Svako razdvajanje skupljalo se u trovidnu iu koju je oseao kao viedimenzionalnu reljefnu kartu sopstvenog budueg postojanja. Pomislio je: Vreme je sredstvo za odreivanje mere prostora, ba kao to je daljinomer sredstvo za odreivanje mere prostora, ali merenje nas zatvara u mesto koje merimo. Osetio je kako se trans produbljuje. To je dolo kao poveanje unutranje svesnosti kojom se natopila njegova samoistovetnost i kroz koju je osetio kako se menja. Bilo je to tekue vreme i on nije mogao da zadri nijedan njegov trenutak. Preplavie ga delii pamenja, budunost i prolost. Ali oni su postojali kao montaa u pokretu. Njihovi odnosi bili su potinjeni stalnom plesu. Njegovo pamenje bilo je soivo, osvetljavajui reflektor koji je odabirao delie, izdvajao ih, ali nikad nije uspevao da zaustavi neprestano kretanje i preinaavanje koje je izbijalo na njegov vidik. Ono to su on i Ganima bili namislili dolo je kroz ovaj reflektor, potinjavajui sve, ali ga je sada prestravilo. Stvarnost vizije bolela je u njemu. Nekritika neminovnost uinila je da se njegov ego gri. A njegova koa nije bila njegova vlastita! Prolost i sadanjost survavale su se kroz njega i bujajui prelivale preko brana njegovog straha. Nije bio u stanju da ih razdvoji. U jednom trenutku osetio je kako se postavlja na elo Batlerijanskog Dihada, udan da uniti bilo koju mainu koja je podraavala ovekovu svest. To je morala da bude prolost - minula, zavrena stvar. Pa ipak, njegova ula naprosto su pratala za vreme ovog doivljaja, upijajui najmajunije sitnice. uo je svetenika-sadruga kako govori sa predikaonice: "Moramo se odrei maina koje misle. Ljudska bia moraju da zacrtaju sopstvene linije vodilje. To je neto to maine ne mogu da urade. Rasuivanje zavisi od pravljenja programa, a ne od gvourije, a mi smo krajnji program!" Jasno je uo glas i bio svestan svoje okoline - ogromne drvene dvorane sa tamnim prozorima. Svetlost je dolazila od pucketavih plamenova. A njegov svetenik-sadrug ree: "Na Dihad je 'program ubrita'. Mi sklanjamo na ubrite stvari koje nas unitavaju kao ljudska bia!" U Letovoj svesti stajalo je da je govornik nekada bio posluitelj kompjutera, onaj koji ih je poznavao i opsluivao. Ali ta scena nestala je i pred njim se ukaza Ganima u stojeem poloaju, kako govori: "Gurni zna. Rekao mi je. Ono su Dankanove rei i Dankan je govorio kao mentat." 'U injenju dobrog, izbegni optepoznatost; u injenju zlog, izbegni samosvesnost.' To bi morala da bude budunost - daleka budunost. Ali on je oseao stvarnost. Bila je jednako intenzivna kao bilo koja prolost iz njegovog mnotva ivota. Proaptao je: "Zar to nije istina, oe?" Ali oevo prisustvo upozoravajue je prozborilo u njemu: "Ne prizivaj propast! Upravo sada ui stroboskopsku svesnost. Bez nje moglo bi da se desi da pregazi sebe, izgubi svoje mestoznak u Vremenu." 149

Bareljefne slike su i dalje trajale. Nametanja su ga obasipala udarcima. Prolost-sadanjosttrenutna sadanjost. Nije bilo istinskog razdvajanja. Znao je da mora da tee zajedno sa ovom stvari, ali ga je to proticanje uasavalo. Kako je mogao da se vrati ma kom prepoznatljivom mestu? A ipak, oseao se prinuen da obustavi svaki pokuaj otpora. Nije bio u stanju da epa svoju novu vaseljenu preko nepokretnih, oznaenih delia. Nijedan deli nije hteo da miruje. Stvari nisu mogle da budu zanavek ureene i izraene. Morao je da pronae ritam promene i izmeu promena sagleda menjanje po sebi. Ne znajui gde je to otpoelo, otkrio je da se kree unutar dinovskog moment bienheureux, kadar da vidi prolost u budunosti, sadanjost u prolosti, trenutnu sadanjost i u prolosti i u budunosti. Bila je to nagomilanost stolea doivljena izmeu dva otkucaja srca. Letova svest je slobodno plovila, bez stvarnog duha koji bi nadoknaivao svesnost, bez prepreka. Namrijeva 'privremena budunost' ostala je tako zabeleena u njegovom pamenju, ali je delila svest sa mnogim budunostima. A u ovoj svesti koja je sve rastrojavala, cela njegova prolost, svaki unutranji ivot postao je njegov vlastiti. Uz pomo najveeg meu njima, on je vladao. Oni su bili njegovi. Pomislio je: Kada prouava neki objekt iz daljine, moe da uoi samo njegov princip. On je uspeo da ostvari razdaljinu i sada je mogao da sagleda svoj vlastiti ivot: mnogo-prolost sa svojim pamenjima bila je njegovo breme, radost i njegova nunost. Ali putovanje crva pridodalo je jo jednu dimenziju i njegov otac nije vie uvao strau unutar njega, jer takva potreba vie nije postojala. Leto je sa razdaljine jasno video - prolost i sadanjost. I ta prolost prikazala mu je praizvornog pretka - onog koji se zvao Harum i bez koga ne bi bilo daleke budunosti. Ove jasne razdaljine pribavile su nove principe, nove dimenzije sudelovanja. Koji god ivot on sada odabrao, iiveo bi ga u samostalnu sferu masovnog iskustva, jednu putanju ivota tako zavojitu i dugaku da se za itav jedan ivotni vek ne bi mogla prebrojati sva pokoljenja u njoj. Probueno, ovo masovno iskustvo posedovalo je mo da pobedi njegovu samosvojnost. Ona je mogla da se odrazi na pojedinca, narod, drutvo ili itavu civilizaciju. To je, naravno, razlog to je Gurni bio pouen da se pribojava; to je Namrijev no ekao. Nije im se smelo dopustiti da vide tu mo u njemu. Niko nije smeo da je vidi u njenoj potpunosti - ak ni Ganima. U tom trenutku Leto ustade i vide da je u prostoriji ostao samo Namri koji ga je posmatrao. Leto prozbori glasom starijeg oveka: "Ne postoji jedno ustrojstvo granica za sve ljude. Apsolutno predvianje je besmislen mit. Mogu se predskazati samo najmonije lokalne struje Vremena. Ali u beskonanoj vaseljeni, lokalno moe da bude do te mere ogromno da um uzdrhti od toga." Namri je zavrteo glavom ne shvatajui. "Gde je Gurni?" upita Leto. "Otiao je iz straha da ne bi posmatrao kako te ubijam." "Hoe li me ubiti, Namri?" Bilo je to gotovo nagovaranje ovog oveka da izvri svoj naum. Namri skide ruku sa noa. "Poto trai od mene da to uinim, neu. Da si bio ravnoduan, uostalom..." "Bolest ravnodunosti je ono to unitava mnoge stvari", ree Leto. Klimnuo je za sebe glavom. "Da... ak i civilizacije umiru od toga. Kao da je to bila cena koja se traila za dostizanje novih nivoa sloenosti ili svesnosti." Podigao je pogled prema Namriju. "Dakle, rekli su ti da traga za ravnodunou u meni?" I on vide da je Namri bio vie od ubice - Namri je bio podmukao. "Kao znakom neobuzdane moi", ree Namri, no to je bila la. "Ravnodune moi, da." Leto ustade i duboko uzdahnu. "U ivotu mog oca nije bilo nikakve moralne uzvienosti, Namri; samo jedna lokalna klopka koju je sam za sebe napravio." 40. O Pole, ti Muad'Dibe, Mahdij svih ljudi, Tvoj isputen dah odailjao je vihor. 150

Pesme o Muad'Dibu "Nikad!" ree Ganima. "Ubila bih ga na nau svadbenu no." Govorila je jetkom tvrdoglavou koja je koliko do sada odolevala svim nagovaranjima. Alija i njeni savetnici proveli su pola noi radei na tome, drei kraljevske odaje u stanju uznemirenosti, aljui po nove savetnike, po hranu i pie. Ceo hram i njegova susedna Tvrava komeali su se u razoarenju zbog nedonesene odluke. Ganima je pribrano sedela na jednoj zelenoj pokretnoj stolici u svom prebivalitu, prostranoj sobi sa rapavim zidovima utomrke boje koji su podraavali sieku stenu. Tavanica je, meutim, bila od imbar kristala koji je treperio plavom svetlou, a pod je bio prekriven crnim keramikim ploicama. Nametaj je bio proreen: mali pisai sto, pet pokretnih stolica i uzan lak krevet, smeten u udubljenje, prema slobodnjakom obiaju. Ganima je na sebi imala odeu ute boje, kao znak duboke alosti. "Ti nisi slobodna linost koja po svojoj volji moe da ureuje svaku stranu svog ivota", ree Alija moda po stoti put. Mala budala e, ranije ili kasnije, ovo morati da prihvati. Ona mora da pristane na veridbu sa Farad'nom. Mora! Neka ga kasnije i ubije, ali veridba je zahtevala otvoreno pristajanje slobodnjake zarunice. "Ubio mi je brata", ree Ganima, drei se jedine stvari koja joj je predstavljala potporu. "To svako zna. Slobodnjaci bi pljunuli ve i pri pomenu mog imena ako bih pristala na tu veridbu." A to je jedan od razloga zbog kojih mora da pristane, pomislila je Alija. Rekla je: "Njegova majka je to uinila. On ju je prognao zbog toga. ta jo trai od njega?" "Njegovu krv", ree Ganima. "On je Korino." "Optuio je roenu majku", usprotivila se Alija. "I zato bi se brinula zbog one rulje Slobodnjaka? Oni e prihvatiti ma ta im mi naloili da prihvate. Gani, mir u carstvu zahteva da..." "Neu pristati", ree Ganima. "Ti ne moe da objavi veridbu za mene." Irulan, ulazei u sobu dok je Ganima govorila, ispitivaki je osmortrila Aliju i dva enska savetnika koja su snudeno stajala pored nje. Irulan vide kako je Alija odmahnula rukama sa gnuanjem i skljokala se u jednu stolicu naspram Ganime. "Ti razgovaraj sa njom, Irulan", ree Alija. Irulan povue pokretnu stolicu na svoje mesto i sede pored Alije. "Ti si Korino, Irulan", ree Ganima. "Ne okuavaj svoju sreu sa mnom." Ganima ustade, ode do kreveta i sede na njega prekrtenih nogu, upiljivi se u ove ene. Irulan je, uoila je, obukla crnu abu koja je u svemu bila ravna Alijinoj; kapuljaa je stajala zabaena da bi otkrila njenu zlaanu kosu. Ta kosa je, pod utim plamsanjem lebdeih sjajnih kugli koje su osvetljavale prostoriju, predstavljala znamenje alosti. Irulan okrznu pogledom Aliju, ustade i doe do mesta gde je stajala licem u lice sa Ganimom. "Gani, sama bih ga ubila kada bi to bio nain da se razree problemi. A Farad'n je moja roena krv, kao to si ti to ljubazno naglasila. Ali ti ima dunosti koje su daleko vanije od tvojih obaveza prema Slobodnjacima..." "Ne zvui nimalo bolje kad dolazi od tebe nego to je zvualo iz usta moje plemenite tetke", ree Ganima. "Bratovljeva krv se ne moe sprati. To je vie od nekog malog slobodnjakog aforizma." Irulan stisnu usne. Zatim ree: "Farad'n dri tvoju baku u zatoenitvu. On, takoe, dri Dankana i ako mi..." "Nisam zadovoljna tvojim priama o tome kako se sve to dogodilo", ree Ganima, zurei pored Irulan u Aliju. "Dankan je jednom radije umro no dozvolio da neprijatelji zarobe mog oca. Moda to novo gola-telo nije vie isto kao..." "Dankan je bio zaduen da titi ivot tvoje bake!" ree Alija, vrpoljei se u stolici. "Uverena sam da je izabrao jedini nain da to uini." U sebi je pomislila: Dankane! Dankane! Nije trebalo da to uradi na ovaj nain.

Ganima, itajui prenaglaene tonove izmiljanja u Alijinom glasu, gledala je svoju tetku popreko, ukoenim oima. "Lae, O Nebeska Materice. ula sam za tvoju svau sa mojom bakom. ta je to to se boji da nam kae o njoj i tvom dragom Dankanu?" "Sve si ula o tome", ree Alija, ali je osetila probod straha od ove proste optube i onog to je ona u sutini znaila. Zamor ju je, shvatila je, uinio neopreznom. Ona ustade i ree: "Sve to znam, zna i ti," Zatim se okrenula prema Irulan: "Utii na nju. Ona se mora nagovoriti da..." Ganima je prekide grubom slobodnjakom psovkom koja je delovala zaprepaujue dopirui sa usana nezrelog deteta. U iznenadnom muku koji je zavladao, ona ree: "Smatra me za obino dete, misli da si dovoljno stara da utie na mene, da u na kraju prihvatiti. Razmisli jo jednom, o Nebeska Vladarko. Zna bolje od svih za godine koje postoje u meni. Njih u ja posluati, a ne tebe." Alija je jedva suzdrala besan odgovor i samo je ljutito piljila u Ganimu. Izrod? Ko je bilo ovo dete? Nov strah od Ganime poeo je da raste u Aliji. Da li je ona pristala na vlastite pogodbe sa ivotima koji su se nali u njoj jo pre roenja. Alija ree: "Jo ima vremena za tebe da uvidi razlog." "Moda e jo biti vremena za mene da vidim Farad'novu krv kako trcka oko mog noa", ree Ganima. "Zavisi. Ako ikad ostanem nasamo sa njim, jedno od nas dvoje e svakako umreti." "Misli da si vie volela svog brata nego ja?" upitala je Irulan. "Grdno se vara! Bila sam mu kao majka, ba kao i tebi. Bila sam..." "Nikada ga nisi upoznala", ree Ganima. "Svi vi, sem ponekad moje voljene tetke, uporno ste razmiljali o nama kao o deci. Vi ste budale! Alija zna! Pogledaj je kako bei od..." "Ne beim ni od ega", ree Alija, ali je okrenula lea Irulan i Ganimi i netremino se zagledala u one dve amazonke koje su se pretvarale da ne uju ovu raspravu. One bi oigledno dale za pravo Ganimi. Moda su saoseale sa njom. Alija ih srdito otpusti iz sobe. Posluale su je sa vidljivim izrazom olakanja na licima. "Bei", uporno je tvrdila Ganima. "Odabrala sam nain ivota koji mi odgovara", ree Alija, okrenuvi se i zaustavivi pogled na Ganimi koja je skrtenih nogu sedela na krevetu. Da li je mogue da je ona napravila onu uasnu unutranju pogodbu? Alija je pokuavala da uoi znake toga u Ganimi, ali nije bila u stanju da proita ma i mig odavanja. Alija se potom upita: Da li je ona videla to u meni? Ali kako bi mogla? "Plai se da bude prozor mnotvu", optuivala je Ganima. "Ali mi smo roeni kao oformljene linosti i mi znamo. Bie njihov prozor, svesno ili nesvesno. Ne moe da ih porekne." A pomislila je: Da, znam te - Izrode. I moda u ja proi kao to si ti prola, ali za sada mogu samo da te alim i prezirem. Tiina je lebdela izmeu Ganime i Alije, jedna gotovo opipljiva stvar koja je stavila u pripravnost Irulaninu benegeseritsku pripremljenost. Prela je pogledom sa jedne na drugu, a onda ree: "Zato ste odjednom tako tihe?" "Upravo mi je sinula jedna ideja koja zahteva prilino razmiljanja", ree Alija. "Razmiljaj u svojoj dokolici, draga tetko", podrugnula se Ganima. Alija, stiavajui u sebi umorom rasplamsalu srdbu, ree: "Dosta je bilo za sada! Ostavimo je da razmilja. Moda e se osvestiti." Irulan ustade i dodade: "U svakom sluaju, skoro je zora. Gani, pre nego to odemo, da li bi elela da uje najnoviju poruku od Farad'na? On..." "Ne bih", ree Ganima. "I od sada, prestani da me zove tim smenim deminutivom. Gani! To prosto pothranjuje pogrenu pretpostavku da sam ja dete koje ti moe..." "Zato ste ti i Alija tako iznenada postale tihe?" upitala je Irulan, vraajui se na svoje prethodno pitanje, ali, ovaj put, uobliavajui ga u prefinjenoj tonskoj skali Glasa. Ganima je zabacila glavu, prsnuvi u smeh. "Irulan! Ti bi da iskua Glas na meni?" "ta?" Irulan je bila zapanjena. "Ti bi da pile ui koko", ree Ganima. "Ja bih ta?" 152

151

"injenica da se ja seam izreke za koju ti nikad nisi ula, trebalo bi da te natera da se zamisli", ree Ganima. "Bio je to jedan stari izraz ruganja u vreme kada su tvoje Bene Geserite bile mlade. Ali ako ti to nije dovoljan ukor, upitaj se na ta su tvoji kraljevski roditelji mogli da misle kad su ti nadenuli ime Irulan? Ili je to Ruinal (Trona)?" Uprkos svojoj uvebanosti, Irulan je pocrvenela. "Pokuava da me izazove, Ganima." "A ti pokuava da upotrebi Glas na meni. Na meni! Pamtim prve ovekove napore u tom pravcu. Pamtim to vreme, trona Irulan. A sada, gubite se odavde, svi koliko vas ima." Ali sada je Alija postala zainteresovana, zateena jednim unutranjim predlogom koji je odagnao njen zamor. Rekla je: "Moda imam predlog koji bi mogao da promeni tvoje miljenje, Gani." "I dalje Gani!" Loman smeh oteo se Ganimi, a onda ree: "Razmislite za trenutak: ako elim da ubijem Farad'na, potrebno je samo da se sloim s vaim planovima. Pretpostavljam da ste razmiljale o tome. uvaj se od Gani kad je u popustljivom raspoloenju. Vidite, krajnje sam iskrena sa vama." "To je ono emu sam se iskreno i nadala", ree Alija. "Ako ti..." "Bratovljeva krv se ne moe sprati", ree Ganima. "Neu se pojaviti pred mojim voljenim Slobodnjacima kao izdajnik u toj stvari. Nikad ne oprataj, nikad ne zaboravljaj. Nije li to naa veronauka? Upozoravam vas na ovom mestu, a kazau to i javno: ne moete da me zaruite sa Farad'nom. Ko bi, znajui me, poverovao u to? Ni sam Farad'n ne bi mogao da poveruje u tako neto. Slobodnjaci bi se, uvi za takvu veridbu, smejali u sebi i govorili: 'Vidi! Mami ga u klopku.' Ako vi..." "Shvatam to", ree Alija, prilazei Irulan sa druge strane. Irulan je, opazila je, stajala u zapanjenom utanju, ve svesna kuda je ovaj razgovor smerao. "I tako bih ga namamila u klopku", ree Ganima. "Ako je to ono to eli, ja se slaem, ali on moda nee upasti u nju. Ako eli ovu lanu veridbu kao laan novac kojim e da otkupi moju baku i tvog dragog Dankana, neka bude tako. Ali to ide na tvoju odgovornost. Otkupi ih. Farad'n je, u tom sluaju, moj. Njega u ja da ubijem." Irulan se naglo okrenula i suoila se sa Alijom pre no to je ova mogla da progovori. "Alija! Ako bismo povukli re..." Pustila je da ovo lebdi za trenutak u vazduhu dok je Alija smeei se razmiljala o moguem gnevu meu Velikim Kuama i Faufrelukoj Skuptini, o razornim posledicama po verovanje u atreidsku ast, gubitku religioznog poverenja, o svim velikim i malim blokovima graevine koji bi se ispreturali. "To bi odluilo protiv nas", pobunila se Irulan. "Sva verovanja u Polovo prorotvo bila bi unitena. To... carstvo..." "Ko bi mogao da se usudi da dovede u pitanje nae pravo da odluujemo ta je loe, a ta dobro?" upita Alija blagim glasom. "Mi posredujemo izmeu dobra i zla. Potrebno je samo da proglasim ..." "Ne moe to da uini!" usprotivila se Irulan. "Seanje na Pola ..." "To je samo jo jedno orue u rukama crkve i drave", ree Ganima. "Ne govori gluposti, Irulan", Ganima je dotakla kris-no za pojasom i podigla pogled prema Aliji. "Pogreno sam ocenila moju umnu tetku, vladarku svega to je sveto u Muad'Dibovom carstvu. Zaista sam te pogreno ocenila. Namami Farad'na u svoje odaje, ako ti je volja." "To je bezobzirnost", izjavila je Irulan. "Pristaje na ovu veridbu, Ganima", upita Alija, ne obazirui se na Irulan. "Pod mojim uslovima", ree Ganima, i dalje drei ruku na svom kris-nou. "Perem ruke od ovoga", ree Irulan, bukvalno krei ake. "Bila sam voljna da zagovaram pravu veridbu kako bi se zaleile..." "Alija i ja emo ti zadati ranu koja je mnogo tea za vidanje", ree Ganima. "Dovedi ga brzo, ukoliko hoe da doe. A moda hoe. Da li bi zbog mojih nezrelih godina mogao da posumnja da sam dete? Hajde da smislimo takvu zvaninu ceremoniju veridbe koja e zahtevati njegovo prisustvo. Neka tu bude jedna prilika da ostanem nasamo sa njim... samo minut ili dva..."

Irulan je uzdrhtala pred ovim dokazom da je Ganima, najposle, bila Slobodnjak od glave do pete, dete koje se po ovoj groznoj krvoednosti nije razlikovalo od odraslih. Najzad, slobodnjaka deca bila su naviknuta da ubijaju ranjenike na bojnom polju, oslobaajui ene od ovog posla kako bi one mogle da skupljaju telesa i odvlae ih do mrtvake cedionice. Ganima je, govorei glasom slobodnjakog deteta, slagala uas na uas promiljenom zrelou svojih rei, drevnim oseanjem krvne osvete koje je poput kakve aure lebdelo oko nje. "Dogovoreno", ree Alija, borei se da joj glas i lice ne odaju radost. "Pripremiemo zvanian ugovor za veridbu. Potrudiemo se da potpisivanju zbog svedoenja prisustvuje pristojan skup ljudi iz Velikih Kua. Farad'n nee moi da posumnja..." "Posumnjae, ali e doi", ree Ganima. "I povee sa sobom uvare. Ali da li e njima pasti na um da ga uvaju od mene?" "Za ljubav svega to je Pol pokuao da uini", podigla je glas Irulan, "hajde makar da udesimo da Farad'nova smrt lii na nesrean sluaj, ili na rezultat osvetoljubivosti spolja..." "Uivau u pokazivanju svog okrvavljenog noa svom bratstvu", ree Ganima. "Alija, molim te", ree Irulan. "Mani se ovog plahog bezumlja. Obznani kanli protiv Farad'na, bilo ta da..." "Nije nam potrebna zvanina obznana krvne osvete protiv njega", ree Ganima. "Celokupno carstvo zna kako mora da se mi oseamo." Pokazala je na rukav svoje odee. "Nosimo uto zbog alosti. Kada ga zamenimo crnim - obelejem slobodnjakog verenitva, hoe li to obmanuti bilo koga?" "Moli se da obmane Farad'na", ree Alija, "i predstavnike Velikih Kua koje emo pozvati kao svedoke..." "Svaki od tih predstavnika e se okrenuti protiv vas", ree Irulan. "Znate vi to dobro!" "Izvrsna stvar", ree Ganima. "Paljivo odaberi te predstavnike, Alija. To moraju da budu oni koje emo kasnije bez brige da odstranimo." Irulan je odmahnula rukama u oajanju, okrenula se i izila. "Stavi je pod otar nadzor, inae e pokuati da upozori svog neaka", ree Ganima. "Ne trudi se da me ui kako se sprovodi zavera", ree Alija. Okrenula se i pola za Irulan, ali sporijim korakom. Tamo napolju straari i iekujue pomono osoblje svrtelo se na njenu pojavu poput peanih estica povuenih u vrtlog iznicanjem nekog crva. Ganima je, poto su se vrata zatvorila, tuno klimnula glavom sa strane na stranu, pomislivi: Upravo je onako kako smo siroti Leto i ja zamiljali. Blagi Boe! to ja nisam bila ta koju je tigar ubio, a ne on. 41. Mnoge snage pokuale su da uspostave mo nad atreidskim blizancima i kada je Letova smrt bila objavljena, ova aktivnost zavera i protivzavera se pojaavala. Navedimo te saodnosne pobude: Sestrinstvo se plailo Alije, odraslog Izroda, ali je i dalje elelo one genetske odlike koje su Atreidi nosili. Crkvena hijerarhija Aukafa i Hada bila je zainteresovana jedino za vlast koja se sadravala u nadzoru Muad'Dibove naslednice. CHOAM je traio pristup bogatstvima Dine. Farad'n i njegovi Sardaukari teili su povratku slave Kui Korino. Svemirski Esnaf bojao se jednaine Arakis jednako melan; bez zaina oni nisu bili u stanju da upravljaju brodovima. Desika je elela da izgladi ono to je njena neposlunost prema Bene Geseritu uinila. Mali broj je pomiljao da zapita blizance kakve bi njihove namere mogle da budu, sve dok nije postalo prekasno. Kreosova knjiga Ubrzo posle veernjeg obroka, Leto je spazio jednog oveka koji je prolazio pored zasvoenog ulaza u njegovu sobu i njegov um krenu sa tim ovekom. Hodnik je bio ostavljen otvoren i Leto je mogao da vidi znake odreene aktivnosti tamo napolju - korpe sa zainima provozile su se pored ulaza, tri ene u neobinoj odei, oito ne sa ove planete, koja ih je 154

153

obeleavala kao krijumare. Onaj ovek koji je poveo Letov um u etnju moda se i nije razlikovao od njih, osim to se kretao kao Stilgar, mnogo mlai Stilgar. etnja u koju je njegova svest krenula bila je neobina. Vreme je ispunilo Letovu svesnost kao zvezdanu loptu. Mogao je da vidi beskonane vremenske prostore, ali je morao da se utisne u sopstvenu budunost pre no to e da sazna u kom trenutku se njegovo telo nalazilo. Njegovi mnogopljotiasti ivoti-pamenja nadolazili su i uzmicali, ali su sada bili sasvim njegovi. Bili su kao talasi na alu, i ako bi narasli previsoko, mogao je da im zapovedi i oni bi se povukli, ostavljajui kraljevskog Haruma u pozadini. Katkad bi osluhnuo ove ivote-pamenja. Jedan bi se ukazao kao sufler, isturajui glavu iz bine i doaptavajui uputstva kako da se ponaa. Njegov otac se pomoli za vreme etnje uma i ree: "Ti si dete koje tei da bude ovek. Kada bude ovek uzalud e tragati za detetom koje si bio." Sve to vreme oseao je da mu telo kinje buve i vai jednog starog, slabo odravanog siea. Izgledalo je da nijedan od posluitelja koji su mu donosili teku, zainom nadevenu hranu, nije mario za ova stvorenja. Da li su ovi ljudi bili otporni na ovakve stvari, ili je to bilo samo zbog toga to su iveli sa njima toliko dugo pa su mogli da se ne obaziru na neugodnosti? Ko su bili ovi ljudi okupljeni oko Gurnija? Kako su doli na ovo mesto? Je li ovo bio Jakarutu? Njegova multi-pamenja davala su odgovore koji mu se nisu sviali. Ovi ljudi bili su runi, a Gurni je bio najruniji. Uprkos tome, savrenstvo je ovde lebdelo u vazduhu, spavajui i ekajui ispod rune povrine. Deliem svesti znao je da je vezan za zain, dran u ropstvu velikim dozama melana u svakom obroku. Njegovo deje telo elelo je da se pobuni, dok je njegova linost besnela u neposrednom prisustvu pamenja prenesenih hiljadama eona. Njegova svest se vratila iz etnje, i on se pitao da li je njegovo telo zaista ostalo pozadi. Zain je zbunjivao ula. Oseao je pristisak samoogranienja koja su se taloila uz njega kao to dugake baraanske dine bleda lagano grade navozite prema nekoj pustinjskoj steni. Jednog dana nekoliko kapljica peska e zasuti vrh te stene, a potom sve vie, vie i vie... i jedino e pesak ostati izloen nebu. Ali stena e i dalje biti ispod toga. Jo sam u transu, pade mu na um. Znao je da e uskoro doi na mesto ravanja ivota i smrti. Njegovi tamniari su ga uvek nanovo slali u ropstvo zainu, nezadovoljni njegovim odgovorima po svakom povratku. I vazda ga je ovde iekivao podmukli Namri sa svojim noem. Leto je poznavao bezbrojne prolosti i budunosti, ali je tek morao da dozna ono to bi zadovoljilo Namrija... ili Gurni Haleka. Oni su eleli neto izvan ovih vizija. Ravanje ivota i smrti mamilo je Leta. Njegov ivot, znao je, morao bi svakako da poseduje neko unutranje znaenje koje ga je stavljalo iznad stanja vizije. Razmiljajui o ovom zahtevu, osetio je da je njegova unutranja svest bila njegovo istinsko bitisanje, a njegovo spoljanje postojanje trans. Ovo ga je uasnulo. Nije eleo da se vraa u sie sa njegovim buvama, Namrijem i Gurni Halekom. Ja sam kukavica, pomislio je. Ali kukavica, ak i kukavica, mogao je hrabro da umre i to samo kroz podvig. Gde je bio taj podvig koji je od njega jo jednom mogao da naini celinu? Kako je on mogao da se probudi iz transa i vizije u vaseljeni koju je zahtevao Gurni? Bez tog preokreta, bez tog buenja iz besciljnih vizija, znao je da mu se moglo desiti da umre u zatvoru koji je sam izabrao. U ovom je naposletku doao do toga da sarauje sa svojim tamniarima. Negde je morao da pronae mudrost, unutranju ravnoteu koja bi se odrazila u vaseljeni i vratila mu se kao predstava mirne snage. Tek tada je mogao da potrai svoju Zlatnu Stazu i sauva kou koja nije bila njegova vlastita. Neko je svirao baliset tamo napolju u sieu. Leto je nasluivao da njegovo telo verovatno uje muziku u sadanjem vremenu. Oseao je krevet ispod lea. Mogao je da uje muziku. Za balisetom je bio Gurni. Nijedni drugi prsti nisu mogli da se mere sa njegovim majstorstvom na tom veoma sloenom instrumentu. Izvodio je jednu staru slobodnjaku pesmu koja se zvala hadit zbog svog unutranjeg pripovedanja i glasa koji je prizivao one obrasce neophodne za opstanak na Arakisu. Pesma je kazivala priu o zanimanjima ljudi u sieu. 155

Leto je osetio kako ga muzika provodi kroz udesnu drevnu peinu. Video je ene koje su skupljale ostatke zaina za gorivo, kiselile zain pripremajui ga za vrenje, izraivale zainske tkanine. Melan je bio svuda prisutan u sieu. Ti trenuci su naili kada Leto nije bio u stanju da pravi razliku izmeu muzike i ljudi u peini. Cviljenje i treskanje monog razboja bilo je cviljenje i treskanje baliseta. Ali njegove unutranje oi posmatrale su vlasi ljudske kose, dugu dlaku mutantnih pacova, vlakna pustinjskog pamuka, kaieve zguljene sa koe ptica. Eko-jezik Dine buao je kroz njegov um na svojim krilima od muzike. Video je kuhinju koja je radila na sunevu energiju, dugaku prostoriju u kojoj su izraivana i odravana pustinjska odela. Video je prognozere vremena kako tumae tapove izvuene iz peska. U jednom trenutku ovog putovanja, neko mu je doneo hranu i kaikom mu je sipao u usta, drei mu glavu, uspravno vrstom rukom. Prepoznao je ovo kao iskustvo stvarnog vremena, ali udesna igra pokreta nastavila je da se odvija unutar njega. Kao da je dolo u sledeem trenutku posle uzimanja zainom zasiene hrane, video je kovitlanje peane oluje. Pokretne slike u peanoj magli postajale su zlatasti odblesci leptiriinih oiju, a njegov vlastiti ivot sveo se na lepljiv rep puzeeg insekta. Rei iz Panoplije Profetike besnele su njegovom sveu: 'Reeno je da ne postoji nita vrsto, nita uravnoteeno, nita trajno u celoj vaseljeni - da nita ne ostaje u svom stanju, da svaki dan, ponekad svaki sat, donosi promenu.' Stara Miaionarija Protektiva znala je ta ini, pomislio je. Znale su za Strane Svrhe. Znale su kako se veto postupa sa ljudima i religijama. ak im ni moj otac nije izmakao, bar ne na kraju. Tu je leao klju za kojim je on tragao. Leto je razmiljao o tome. Osetio je kako snaga struji natrag u njegovo telo. Njegovo celokupno mnogopljotiasto bie preobratilo se i zagledalo u vaseljenu. Pridigao se i otkrio da se nalazi sam u mranoj eliji u koju je dopirala svetlost jedino iz spoljanjeg hodnika kuda je onaj ovek ranije promakao i poveo njegov um jedan eon u prolost. "Dobra srea za sve nas!" nazvao je po tradicionalnom slobodnjakom obiaju. Gurni Halek se pojavio u zasvoenom ulazu; njegova glava bila je crna silueta naspram svetlosti iz spoljanjeg hodnika. "Upali svetlost", ree Leto. "eli da bude jo iskuan?" Leto se nasmejao. "Ne. Sada je na meni red da vGs iskuam." "Videemo." Halek se okrenuo i u sledeem trenutku se vratio sa svetlom, plavom sjajnom kuglom u pregibu levog lakta. Stavio ju je u pogon u eliji, putajui je da zrai iznad njihovih glava. "Gde je Namri?" upita Leto. "Odmah tu napolju gde mogu da ga dozovem." "Ah, stari Otac Venost uvek strpljivo eka", ree Leto. Oseao se udnovato oputen, odmeren na rubu otkria. "Zove Namrija imenom namenjenim ai-Huludu?" upitao je Halek. "Njegov no je crvov zub", ree Leto. "Prema tome, on je stari Otac Venost." Halek se namrgoeno osmehnuo, ali nije nita rekao. "Jo ekate da donesete zakljuak o meni", ree Leto. "Priznajem da nema naina za razmenu saznanja bez pravljenja zakljuaka. S druge strane, ne moete da traite od vaseljene da bude tana." utav zvuk iza Haleka upozorio je Leta da se Namri pribliava. Zaustavio se na pola koraka sa Halekove leve strane. "Ahh, leva ruka prokletog", ree Leto "Nije mudro zbijati ale s beskonanim i apsolutnim", promrmljao je Namri. Bacio je pogled sa strane na Haleka. "Jesi li ti Bog, Namri, pa da se poziva na apsolute?" upitao je Leto. Ali njegova panja bila je prikovana za Haleka. Presuda je trebalo da doe odatle. Oba oveka su samo zurila u njega ne dajui odgovor. 156

"Svaki zakljuak se koleba na ivici pogreke", objasnio je Leto. "Polagati pravo na apsolutno znanje znai postati udovian. Znanje je beskrajna pustolovina na rubu neizvesnosti." "U kakvu si se to igru rei upustio?" otro je upitao Halek. "Pusti ga da govori", ree Namri. "To je igra koju je Namri u meni pokrenuo", ree Leto i spazi staro slobodnjako klimanje glavom u znak saglasnosti. On je jamano prepoznao igru zagonetki. "Naa ula uvek poseduju barem dve ravni", ree Leto. "Obinost i poruku", ree Namri. "Odlino!" ree Leto. "Vi ste meni pruili obinost; ja vama dajem poruku. Ja vidim, ujem, otkrivam mirise, dotiem; oseam promene u temperaturi, ukusu. Oseam proticanje vremena. Mogu da uzmem uzorke oseanja. Ahhhh! Ja sam srean. Shvatate, Gurni? Namri? Ne postoji nikakva tajna u pogledu ovekovog ivota. To nije problem koji bi trebalo reiti, ve stvarnost koju treba doiveti." "Igra se naim strpljenjem, mome", ree Namri. "Je li ovo mesto na kome eli da umre?" Ali Halek je isturio ruku obuzdavajui Namrija. "Pre svega ja nisam mome", ree Leto. Nainio je znak broja jedan na svom desnom uhu. "Nee me ubiti; stavio sam breme vode na tebe." Namri isuka svoj kris-no do pola iz korica. "Ja tebi nita ne dugujem!" "Ali Bog je stvorio Arakis da podie vernike", ree Leto. "Ne samo da sam vam pokazao svoju veru, ve sam vas uinio svesnim vlastitog postojanja. ivot zahteva raspravu. Vi ste sazdani da znate - mojim posredstvom! - da se vaa stvarnost razlikuje od svih ostalih; prema tome, vi znate da ste ivi." "Nepotovanje je opasna igra kada sam ja u pitanju", ree Namri. I dalje je drao svoj kris-no do pola izvuen. "Nepotovanje je najneophodniji sastavni deo religije", ree Leto. "Da ne govorimo o njegovom znaaju u filozofiji. Nepotovanje je jedini nain koji nam je ostavljen za ispitivanje nae vaseljene." "Dakle, ti misli da razume vaseljenu?" upita Halek i pri tom se okrete prema Namriju. "Da...", ree Namri. U njegovom glasu obitavala je smrt. "Vaseljena se moe razumeti jedino uz pomo vetra", ree Leto. "Ne postoji nikakvo mono sedite razuma koji se nahodi u mozgu. Stvaranje je otkrivanje. Bog nas je otkrio u Praznini jer smo se kretali naspram pozadine koju je On ve poznavao. Zid je bio beo. Zatim se zbio pokret." "Igra se murke sa smru", opomenuo ga je Namri. "Ali vas dvojica ste moji prijatelji", ree Leto. Okrenuo se prema Namriju. "Kad nudi kandidata za Prijatelja tvog Siea, zar ne ubija jastreba i orla kao rtvu? I zar ovo nije odziv: 'Bog alje svakom oveku na njegovom zavretku takve jastrebove, takve orlove i takve prijatelje'?" Namrijeva ruka skliznu sa noa. Seivo utonu u korice. Razrogaeno je zurio u Leta. Svaki sie je uvao svoju tajnu rituala uspostavljanja prijateljstva, a evo ovo je bio odabran deo iz tog obreda. Halek je, meutim, upitao: "Je li ovo mesto tvoj kraj?" "Znam ta ti je potrebno da uje od mene, Gurni", ree Leto, posmatrajui igru nade i sumnje na tom runom licu. Leto je poloio ruku na prsa. "Ovo dete nikad nije bilo dete. Moj otac ivi unutar mene, ali on nije ja. Ti si ga voleo i on je zbilja bio otmen ovek ija su dela zapljusnula visoke obale. Njegova namera bila je da zavri krug ratova, ali je raunao bez pokretanja beskonanosti onako kako je izraena ivotom. To je Raa! Namri zna. Svaki smrtnik moe da vidi to pokretanje. uvaj se staza koje suavaju budue mogunosti. Takve staze odvraaju te od beskonanosti i navode te u klopke smrtnosti." "ta je to to je meni potrebno da ujem od tebe?" upita Halek. "On se samo igra reima", ree Namri, ali je njegov glas sadravao duboke nedoumice, sumnje. "Sklopio sam savez sa Namrijem protiv mog oca", ree Leto. "A moj otac unutar mene sklopio je savez sa nama protiv onog to je napravljeno od njega." 157

"Zato?" upita Halek. "Zato to je to amor fati koji ja donosim oveanstvu, akt krajnjeg samoispitivanja. U ovoj vaseljeni, odluujem da se udruim protiv bilo koje sile koja donosi ponienje oveanstvu. Gurni! Gurni! Ti nisi roen i odrastao u pustinji. Tvoje telo ne poznaje istinu o kojoj govorim. Ali Namri zna. Na otvorenoj zemlji jedan pravac je jednako dobar kao i drugi." "Jo nisam uo ono to moram da ujem", progunao je Halek. "On zagovara rat, a protiv mira", ree Namri. "Ne", ree Leto. "Ni moj otac nije govorio protiv rata. Ali pogledajte ta je napravljeno od njega. Mir ima samo jedno znaenje u ovom carstvu. Ono se sastoji u odravanju jednog jedinog naina ivota. Zapoveda vam se da budete zadovoljni. ivot mora da bude jednoobrazan na svim planetama po uzoru na ivot u vladi carevine. Glavni predmet svetenikog prouavanja je da pronau ispravne oblike ljudskog ponaanja. Radi toga oni se pozivaju na Muad'Dibove rei! Reci mi, Namri, jesi li ti zadovoljan?" "Ne." Rei su izletele kao tupo, spontano odbijanje. "Da li, onda, huli na boga?" "Naravno da ne!" "Ali ti nisi zadovoljan. Shvata, Gurni? Namri nam to potvruje. Svako pitanje, svaki problem nema samo jedan ispravan odgovor. Razliitost se mora dopustiti. Jednolinost je nepouzdana. Zato onda traite od mene jedno ispravno tvrenje? Da li to treba da bude merilo za vau udovinu presudu?" "Hoe li da me natera da naredim tvoje pogubljenje?" upitao je Halek glasom u kome se oseala borba. "Ne, saaliu se na vas", ree Leto. "Javite mojoj baki da hou da saraujem. Sestrinstvo e moda doi u situaciju da zaali zbog moje saradnje, ali jedan Atreid daje svoju re." "Istinozborac bi trebalo ovo da proveri", ree Namri. "Ovi Atreidi..." "Imae priliku da izgovori pred svojom bakom ono to mora da bude reeno", ree Halek. Dao je mig glavom prema hodniku. Namri je zastao pre no to e otii i bacio pogled na Leta. "Nadam se da smo dobro uinili to smo ga ostavili u ivotu." "Idite, prijatelji", ree Leto. "Idite i razmiljajte." Kada su ova dvojica otila, Leto se bacio na lea, oseajui hladan krevet naspram kimenog stuba. Ova kretnja odaslala je njegovu glavu u vrenje po rubu zainom optereene svesnosti. U tom trenutku video je celu planetu - svako selo, svaki grad, svaku varo, pustinjske predele i zasaene predele. Sva ova oblija koja su se razbijala o njegovu viziju sadravala su bliske veze sa meavinom elemenata unutar i izvan njega. Video je strukture drutva carstva odraene u fizikim strukturama njegovih planeta i njihovih drava. Kao neko dinovsko odvijanje unutar njega, on je ovo otkrovenje video onakvo kakvo je ono moralo da bude: prozor u nevidljive delove drutva. Videi ovo, Leto je shvatio da svaki sistem ima svoj prozor. ak i sistem njegovog bia i njegove vaseljene. Stao je da zuri kroz prozore kao neki kosmiki voajer. Ovo je bilo ono to su njegova baka i Sestrinstvo traile. Znao je to. Njegova svest je tekla novom, viom ravni. Oseao je prolost koju je nosio u svojim elijama, u svojim pamenjima, u arhetipovima koji su esto pohaali njegove pretpostavke, u mitovima koji su ga opkoljavali, u njegovim jezicima i njihovim preistorijskim krevima. Sva je bila sazdana od oblija iz njegove ljudske i neljudske prolosti, sva od ivota kojima je sada on zapovedao, konano ujedinjenim u njemu. I on spoznade sebe kao stvar uhvaenu u mreu i struju nukleotida. Prema pozadini beskonanosti on je bio praivotinjski stvor u kome su roenje i smrt bili bitno istovremeni, ali on je bio i beskonaan i praivotinjski, bie sa molekularnim pamenjima. Mi, ljudska bia, smo oblik kolonijskog organizma! pomislio je. Oni su eleli njegovu saradnju: obeavanje saradnje donelo mu je jo jednu potedu od Namrijevog noa za neko vreme. Pozivajui na saradnju oni su teili da u njemu prepoznaju iscelitelja. Palo mu je na um: ali ja im neu doneti drutveno ureenje na nain koji oni to oekuju! 158

Grimasa je iskrivila Letova usta. Znao je da ne bi mogao da bude tako nesvesno neprijatan kakav je bio njegov otac - despotizam na jednom kraju, a ropstvo na drugom - ova vaseljena je moda preklinjala za onim 'starim dobrim danima'. Njegov otac ga je tada iznutra oslovio, obazrivo pokuavajui, nesposoban da zahteva panju, ve molei da ga saslua. A Leto je odgovorio: "Ne. Pruiemo im zamrenost koja e im zaposesti umove. Postoji mnogo naina bekstva od opasnosti. Kako e znati da sam opasan, osim ako me ne doive hiljadama godina? Da, oe-unutar-mene, zadaemo im znak pitanja." 42. Nema ni krivice ni nevinosti u vama. Sve u vezi sa tim je prolost. Krivica mlati mrtve, a ja nisam Gvozdeni Malj. Vi mnotvo mrtvih ste samo ljudi koji su uradili odreene stvari i seanja na te stvari osvetljavaju moju stazu. Leto II svojim ivotima-pamenjima Prema Hark al-Adu "Samo od sebe se kree!" ree Farad'n glasom koji je jedva bio apat. Stajao je iznad kreveta gospe Desike sa dva straara tik iza njega. Gospa Desika se pridie u krevetu. Na sebi je imala parasvileni ogrta svetlucavobele boje sa odgovarajuom trakom oko kose boje bakra. Farad'n je burno banuo u njenu sobu nekoliko trenutaka ranije. Nosio je sivi leotard i bio sav u znoju od uzbuenja i naporne jurnjave hodnicima palate. "Koliko je sati?" upitala je Desika. "Sati?" Farad'n je ozgledao zbunjen. Jedan od straara prozbori: "Tri sata je posle ponoi, moja gospo." Straar je bojaljivo okrznuo pogledom Farad'na. Mladi princ naiao je jurei kroz nonim icima osvetljene hodnike, skupljajui usput zaprepaene straare. "Ali kree se", ree Farad'n. Isturio je svoju levu ruku, a zatim desnu. "Video sam kako se moje vlastite ruke smanjuju u debeljune pesnice i setio sam se. To su bile moje ruke kad sam bio dete. Ja se i inae seam vremena kad sam bio dete, ali ovo je bilo... jasnije pamenje. Ponovo sam ustrojio svoja stara pamenja!" "Vrlo dobro", ree Desika. Njegovo uzbuenje bilo je zarazno. "A ta se dogodilo kad su ti ruke postale stare?" "Moj... um je bio... trom", ree on. "Osetio sam bol u leima. Evo, ba ovde." Dotakao je mesto iznad levog bubrega. "Nauio si najvaniju lekciju", ree Desika. "Zna li koje je njeno znaenje?" Spustio je ruke niz bokove i stao da zuri u nju. Zatim ree: "Moj um gospodari mojom stvarnou." Oi su mu blistale i on ponovi, ovog puta glasnije: "Moj um gospodari mojom stvarnou!" "To je poetak prana-bindu ravnotee", ree Desika. "Dodue, samo poetak." "ta je sledee to treba da radim?" upitao je. "Moja gospo", straar koji je malopre odgovorio na njeno pitanje sada se usudio da upadne u razgovor. "Dockan je", ree on. Zar se u ovom satu ne odvija smena strae na njihovim pijunskim mestima? pitala se Desika. Rekla je: "Odlazite. Mi moramo da radimo." "Ali, moja gospo", ree straar i bojaljivo pree pogledom od Farad'na na gospu Desiku i natrag. "Misli da u da ga zavedem?" upita Desika. ovek se ukruti. Farad'n se nasmeja u izlivu radosti. Mahnuo je rukom u znak otputanja. "uli ste je. Odlazite." 159

Straari se pogledae, ali posluae. Farad'n sede na ivicu njenog kreveta. "eleo sam da vam verujem, pa ipak vam nisam verovao. A onda... bilo je kao da mi se um topi. Bio sam umoran. Moj um je prestao da se bori protiv vas. Dogodilo se. Tek tako!" Pucnuo je prstima. "Tvoj um se nije borio protiv mene", ree Desika. "Naravno da nije", priznao je. "Ja sam se borio protiv samog sebe, protiv svih onih besmislica koje sam nauio. ta sad sledi?" Desika se nasmejala. "Priznajem da nisam oekivala da e ovako brzo uspeti. Prolo je otada svega osam dana i..." "Bio sam strpljiv", ree on cerei se. "Poeo si da se ui strpljenju, takoe", ree ona. "Sada si odista dete. Ranije... bio si samo mogunost, ak nisi bio ni roen." Uglovi njegovih usana se opustie. "Ne budi toliko utuen", ree ona. "Uspelo ti je. To je vano. Koliko njih moe da kae da su se ponovo rodili?" "ta sledi?" nastojao je on da sazna. "Vebae ovo to si nauio", ree ona. "elim da se osposobi da to radi po volji, lako. Kasnije e popuniti nov prostor u svojoj svesti koju je ovo otvorilo. On e biti ispunjen sposobnou da proveri bilo koju stvarnost u suprotnosti sa tvojim vlastitim zahtevima." "Je li to sve to sada treba da radim... vebam..." "Ne. Sada moe da pone sa uvebavanjem miia. Reci mi, moe li da pomeri mali prst na levoj nozi bez micanja i jednog drugog miia tvog tela?" "Moj ..." Spazila je kako mu se na lice navlai nekakav dalek izraz dok je pokuavao da pomeri prst. Potom je spustio oi prema svom stopalu i stao da zuri u njega. Znoj mu je probio elo. Oteo mu se dubok uzdisaj. "Ne mogu to da uinim." "I te kako moe", ree ona. "Nauie to da uradi. Nauie svaki mii svog tela. Poznavae te miie na nain na koji poznaje svoje ruke." ustro je progutao pljuvaku pod utiskom veliine ove perspektive. A onda ree: "ta mi to inite? Kakav plan imate sa mnom?" "Nameravam da te oslobodim u odnosu na vaseljenu", ree ona. "Postae ono to najdublje eli, pa ma ta to bilo." Za trenutak je mozgao o ovome. "Ma ta da elim?" "Da." "To je nemogue!" "Osim ako ne naui da gospodari svojim eljama na nain na koji gospodari svojom stvarnou", ree ona. Istovremeno je pomislila: Dobro! Neka njegovi analitiari istrae ovo. Oni e savetovati smotrenu ocenu, ali e Farad'n napraviti korak blie ostvarenju onog to sam zbilja naumila. Dokazao je svoj dar nasluivanja, rekavi: "Jedna je stvar rei nekoj osobi da e da ostvari elju svog srca. Druga je stvar doista ponuditi to ostvarenje." "Stigao si dalje no to sam mislila", ree Desika. "Vrlo dobro. Obeavam ti: ako dovri ovaj program uenja, bie svoj ovek. to god da ini, bie zbog toga to je to ono to ti eli da ini." I neka Istinozborac pokua da to ispita, pomislila je. Ustao je, ali je izraz lica sa kojim se nadvio nad nju bio topao, sa oseanjem drugarstva u sebi. "Znate, verujem vam. Proklet bio ako znam zbog ega, ali je tako. I neu rei nijednu re o ostalim stvarima o kojima razmiljam." Desika je promatrala njegova lea koja su se udaljavala poto ga je poslala iz svoje spavae sobe. Ugasila je sjajne kugle i ponovo legla. Ovaj Farad'n je bio nedokuiv. On joj je takorei saoptio da poinje da prozire njen naum, ali da se pridruuje njenoj zaveri po sopstvenom htenju. ekaj samo dok pone da ui svoja oseanja, pomislila je. S ovom milju, pripremila je sebe za povratak u san. Jutro e biti okueno 'sluajnim' susretima sa osobljem palate koje e postavljati naoko bezazlena pitanja. 160

43. oveanstvo periodino prolazi kroz ubrzanje svojih dogaaja i u vezi sa tim doivljava trku izmeu obnovljive vitalnosti oivljujueg i primamljive oteenosti dekadencije. U ovoj periodinoj trci, svaki zastoj postaje rasko. Tek tada se moe razmiljati da je sve doputeno; sve je mogue. Muad'Dibov Apokrif Dodir peska je vaan, ree Leto sebi. Mogao je da oseti krupan pesak pod sobom na mestu gde je sedeo ispod blistavog nebeskog svoda. Bili su ga prinudno nahranili jo jednom tekom dozom melana i Letov um se okrenuo oko sebe poput vrtloga. Jedno neodgovoreno pitanje lealo je duboko u levku tog vrtloga. Zato su oni neizostavno zahtevali da im to kaem? Gurni je bio bandoglav; u to nije bilo sumnje. A i imao je nareenje od svoje gospa Desike. Za ovu 'lekciju', izveli su ga iz siea na dnevnu svetlost. Imao je udan oseaj da je dozvolio svom telu da ode na kratak izlet iz siea, dok je njegovo unutranje bie posredovalo izmeu Vojvode Leta I i starog Barona Harkonena. Oni su se tukli unutar njega, preko njega, jer on nije hteo da im dopusti da neposredno stupe u dodir. Ova borba ga je nauila ta se dogodilo sa Alijom. Sirota Alija. Bio sam u pravu to sam zazirao od zainskog putovanja, pomislio je. Obuzela ga je snana ogorenost prema gospi Desiki. Njen prokleti gom dabar! Sukobi se sa njim i pobedi, ili umri u pokuaju. Nije mogla da stavi otrovnu iglu uperenu u njegov vrat, ali je mogla da ga poalje u dolinu opasnosti koja je polagala pravo na njenu roenu ker. mrktavi zvuci prodree u njegovu svest. Treperili su, postajui glasniji, zatim tii, glasniji... tii. Nije bilo naina da utvrdi jesu li oni predstavljali sadanju stvarnost ili su proizali iz zaina. Letovo telo se oklembesilo preko njegovih svijenih ruku. Oseao je zadnjicom vrelinu peska. Jedan ilim leao je odmah ispred njega, ali on je sedeo na golom pesku. Jedna senka pruala se preko ilima: Namri. Leto je zurio u mutnu aru ilima, nazirui tamo mrekanje mehuria. Njegova svest zaplovila je vlastitom strujom kroz predeo koji se rasprostirao sve do horizonta razbaruenog zelenila. U lobanji su mu dobovali bubnjevi. Osetio je vruinu, groznicu. Groznica je bila pritisak gorenja koje je ispunilo njegova ula, pritenjujui svesnost tela sve dok nije bio u stanju da oseti pokretne senke svoje ivotne opasnosti. Namri i njegov no. Pritisak... pritisak... Leto je na kraju leao lebdei izmeu neba i peska; njegov um bio je izgubljen za sve sem za groznicu. Sada je ekao da se neto desi, slutei da bi bilo koji dogaaj bio prva-i-jedina stvar. Vrua-prevrua suneva svetlost blistavo se stropotavala oko njega, ne dajui mira, ni predaha. Gde je moja Zlatna Staza? Svuda su gmizale stenice. Svuda. Moja koa nije moja vlastita. Odaslao je poruke du svojih nerava, oekujui odugovlaee odzive druge linosti. Gore glavu, naredio je svojim nervima. Glava koja je moda bila i njegova vlastita milei se uzdigla i zagledala u mrlje praznine u sjajnoj svetlosti. Neko je proaputao: 'Sada je duboko u tome.' Nije bilo odgovora. Saiue vatreno sunce dodavalo je vrelinu na vrelinu. Polagano, odmotavajui se, struja njegove svesti ponela ga je maticom kroz poslednji zaklon zelene praznine i tamo, preko niskih krivudavih dina, na udaljenosti ne veoj od jednog kilometra, iza protegnute krenjake linije grebena, tamo je leala zelena pupea budunost, ustremljena navie, plovei u beskrajnom zelenom, zeleno nabujalom, zeleno-zelenom kretanju beskonano napolje. U svem tom zelenom nije bilo nijednog ogromnog crva. Bogatstva neobuzdanog rastinja, ali nigde ai-Huluda. 161

Leto je osetio da se usudio da kroi preko starih granica u novu zemlju iji je svedok dosad bila jedino uobrazilja i da je u ovom asu gledao pravo kroz sasvim bliski veo koji je sanjivo oveanstvo zvalo Nepoznatim. Bila je to krvoedna stvarnost. Osetio je kako se crveni plod njegovog ivota njie na jednoj grani, kako tenost istie iz njega, a ta tenost bila je zainska esencija koja je tekla njegovim venama. Bez ai-Huluda, nema vie zaina. Video je budunost bez Dininog ogromnog crva-zmije. Znao je ovo, pa ipak nije mogao da se istrgne iz transa da bi izgradio ovakvo prihvatanje dogaaja. Njegova svest je odjednom jurnula nazad, nazad, nazad, daleko od ovako kobne budunosti. Njegove misli uoe u njegovu utrobu, postajui primitivne, sposobne da se pokrenu samo jakim oseanjima. Otkrio je da nije u stanju da se usredsredi ni na jedan vid svoje vizije ili svoje okoline, ali se u njemu javio jedan glas. Govorio je starim jezikom i on ga je savreno razumeo. Glas je bio muzikalan, ali su ga njegove rei batinale. "Nije sadanjost ono to utie na budunost, ti budalo, ve je budunost ta koja uobliava sadanjost. Sve ti je to obrnuto unazad. Poto je budunost odreena, odvijanje dogaaja e moi da posvedoi da je budunost utvrena i neizbena." Ove rei su ga zapanjile. Osetio je kako se uas usauje u gustu tvar njegovog tela. Po ovom je znao da je njegovo telo jo postojalo, ali nehajna priroda i ogromna snaga njegove vizije uinili su da se osea okuen, bez odbrane, nesposoban da signalizira i jednom miiu i postigne njegovu poslunost. Znao je da sve vie podlee napadu onih skupnih ivota ija su ga pamenja jednom nagnala da poveruje da je stvaran. Strah ga je ispunio. Pomislio je da moda gubi unutranju komandu i konano dopada Izrodstvu. Leto je osetio kako mu se telo izvija od strave. Doao je dotle da zavisi od svoje pobede i nanovo izvojevane blagonaklone saradnje tih pamenja. Okrenuli su se protiv njega, svi oni - ak i kraljevski Harum na kojeg se ranije oslanjao. Leao je mirkajui na povrini koja nije imala korenove, nesposoban da dG bilo kakav izraz vlastitom ivotu. Pokuao je da se usredsredi na mentalnu sliku samog sebe i naao se suoen sa preklapajuim ramovima, od kojih je svaki pripadao razliitom dobu: od dejeg do drhtave starosti. Prisetio se jedne vebe svog oca iz ranog detinjstva: Neka ti ruke postanu mlade, a zatim ostare. Ali celokupno njegovo telo je sada bilo zaronjeno u ovu izgubljenu stvarnost i itav ovaj progresivan niz predstava stapao se sa ostalim likovima, crtama onih koji su mu bili podarili svoja pamenja. Protresao ga je dijamantski grom. Leto je osetio kako se delovi njegove svesti raznose, a ipak je zadrao oseanje samog sebe negde izmeu bitisanja i nebitisanja. Nada je oivljavala i on oseti da njegovo telo die. Unutra... Napolje! Duboko je uvukao vazduh: jin. Ispustio ga je: jang. Negde odmah iza njegovog domaaja lealo je mesto najvie nezavisnosti, pobeda nad svim zbrkama nerazluno vezanim za njegovo mnotvo ivota - ne lano oseanje komande, ve istinska pobeda. Sada su mu postale jasne njegove prethodne greke: tragao je za snagom u stvarnosti svog transa, birajui radije to no da pogleda u oi strahovima koje su on i Ganima hranili jedno u drugom. Strah je porazio Aliju! Ali traganje za snagom razapelo je novu zamku, skreui ga prema mati. Sagledao je obmanu. Ceo proces obmane okretao se za pola kruga i sada je spoznao sredinu taku sa koje je bez namisli mogao da posmatra prolaenje svojih vizija, svojih unutranjih ivota. Preplavio ga je talas ushienja. Ovo ga je nateralo da poeli da se nasmeje, ali je uskratio sebi to uivanje, znajui da bi to zamandalilo kapije pamenja. Ahhh, moja pamenja, pomislio je. Uvideo sam vau obmanu. Vie neete da izmiljate sledei trenutak za mene. Samo ete da mi pokazujete kako da stvaram nove trenutke. Neu sebe da zatvaram u stare utabane staze. Ova misao prola je kroz njegovu svest kao da isto brie neku povrinu i u njenom buenju osetio je itavo svoje telo, jedan Ajfale, koji je izvetavao o najsitnijim pojedinostima u svakoj 162

eliji, svakom nervu. Uao je u stanje duboke mirnoe. U ovoj mirnoi, uo je glasove, za koje je znao da dolaze sa velike udaljenosti, ali ih je uo jasno kao da su odjekivali u bezdanu. Jedan od glasova bio je Halekov. "Moda smo mu dali previe toga." Namri je odgovorio. "Dali smo mu tano ono to nam je ona naloila da mu damo." "Moda bi trebalo da se vratimo tamo i jo jednom ga osmotrimo", ree Halek. "Sabiha je dobra u takvim stvarima; pozvae nas ako neto krene loe", ree Namri. "Ne dopada mi se ovaj Sabihin posao", ree Halek. "Ona je neophodan sastavni deo", ree Namri. Leto je osetio blistavu svetlost izvan sebe i tamu iznutra, ali je ta tama bila prikrivaka, zatitnika i topla. Svetlost je poela da se rasplamsava i on oseti da ona dopire iz tame unutar njega, kovitlajui se poput blistavog oblaka. Njegovo telo je postalo prozrano, i vuklo ga je navie, pa ipak je zadrao onu ajnfale vezu sa svakom elijom i nervom. Mnotvo njegovih unutranjih ivota svrstalo se u stroj i nita nije ostalo zbrkano ili pomeano. Postali su veoma tihi udvostruavajui njegovu vlastitu unutranju tiinu; svaki ivot-pamenje bio je odvojen u jedno netelesno i nerazjedinjeno bie. Leto im tada prozbori: "Ja sam va duh. Ja sam jedini ivot koji moete da shvatite. Ja sam stanite vaeg duha u zemlji koje nigde nema, zemlji koja je va jedini preosatali dom. Bez mene, pojmljiva vaseljena vraa se haosu. Tvorako i nedokuivo su nerazmrsivo povezani u meni; jedino ja mogu da posredujem izmeu njih. Bez mene, ljudski rod e utonuti u prljavtinu i tatinu saznavanja. Kroz mene, vi i oni ete nai jedini put koji vodi iz haosa: razumevanje ivljenjem." Izrekavi ovo, on odustade od sebe i postade on sam, svoja vlastita linost koja je zaokruavala celokupnost svoje prolosti. Nije to bila pobeda, niti poraz, ve jedna nova stvar koju je valjalo podeliti sa bilo kojim ivotom koji bi on izabrao. Leto je uivao u ovoj novini, doputajui joj da zaposedne svaku eliju, svaki nerv, naputajui ono to mu je ajfale bio pruio, i ponovo zadobijajui tu celokupnost u istom trenutku. Posle izvesnog vremena probudio se u beloj pomrini. U jednom blesku svesti shvatio je gde se njegovo telo nalazilo: sedelo je na pesku na otprilike kilometar od stenovitog zida koji je oznaavao severnu granicu siea. Ovaj sie mu je sada bio znan: Jakarutu zasigurno... i Fondak. Ali on je bio mnogo drugaiji od mitova, legendi i glasina koje su krijumari putali. Neka mlada ena sedela je na ebetu odmah naspram njega sa blistavom sjajnom kuglom privrenom vrpcom za levi rukav, koja joj je lebdela odmah iznad glave. Kada je Leto odvratio pogled sa sjajne kugle, ukazale su se zvezde. Poznavao je ovu mladu enu: bila je jedna od onih iz njegove vizije od ranije, priteljka kafe. Ona je bila Namrijeva neakinja, isto tako brza na nou kao Namri. No joj je leao u krilu. Na sebi je imala jednostavnu zelenu odeu preko svog pustinjskog odela. Sabiha, tako je glasilo njeno ime. Namri je sa njom imao posebne planove. Sabiha je opazila razbuivanje u njegovim oima, te ree: "Skoro je zora. Proveo si celu no ovde." "I dobar deo dana", ree on. "Pravi dobru kafu." Ova izjava ju je zaudila, no ona pree preko nje sa prostodunou koja je govorila o strogoj obuenosti i izriitim uputstvima dobijenim za sadanje ponaanje. "Ovo je as ubica", ree Leto. "Ali tvoj no vie nije potreban." Pogledao je na kris-no u njenom krilu. "Namri e da izrekne sud o tome", ree ona. Dakle, ne Halek. Samo je potvrdila njegovo unutranje saznanje. "ai-Hulud je veliki skuplja ubreta i brisa nepoeljne dokazne grae", ree Leto. "Lino sam ga na taj nain iskoristio." Ovla je poloila ruku na drku noa. "Koliko mnogo se otkriva po ovom gde sedimo i kako sedimo", ree on. "Ti sedi na ebetu a ja na pesku." Njene ake sklopie se oko drke noa. Leto zevnu, tako da ga od razjapljivanja i istezanja zabolee eljusti. "Imao sam viziju u koju si i ti bila ukljuena", ree on. 163

Ramena joj se lako opustie. "Bili smo jednostrani u pogledu na Arakis", ree on. "Divljaki sa nae strane. Postoji odreen zamah u onome to smo dosad inili ali sada se moramo reiti jednog dela naeg rada. Terazije se moraju dovesti u bolju ravnoteu." Zbunjena namrtenost dotakla je Sabihino lice. "Moja vizija", ree on. "Ukoliko ponovo ne uspostavimo igru ivota ovde na Dini, zmaja na dnu pustinje vie nee biti." Zbog toga to je upotrebio stari slobodnjaki naziv za velikog crva, ona ga je za trenutak razumela. Zatim ree: "Crvi?" "Nalazimo se u mranom hodniku", ree on. "Bez zaina Carstvo e se raspasti. Esnaf se nee kretati. Planete e lagano izgubiti jasno seanje jedne na druge. Okrenue se unutra prema sebi. Svemir e postati granica kada Esnafovi navigatori izgube svoju vetinu. Pripiemo se uz vrhove naih dina i neemo nita znati o stvarima iznad i ispod nas." "Govori vrlo udno", ree ona. "Kako si mene video u svojoj viziji?" Osloni se na slobodnjako praznoverje! pomislio je. Zatim ree: "Postao sam pasigrafian. Ja sam ivi glif koji ispisuje promene koje se moraju dogoditi. Ako ih ja ne ispiem, sukobie se sa takvim veljim jadima kakve ljudsko bie ne bi trebalo da iskusi." "Kakve su ovo rei?" upitala je, i dalje ovla drei aku na nou. Leto je obrnuo glavu prema stenama Jakarutua, i ugledao zaetak sjaja koji je po svoj prilici dolazio od Drugog Meseca na njegovom putu iza stena pred zoru. Samrtni ropac pustinjskog zeca skroz ga je razdrmao. Video je kako Sabiha uzdrhta. Usledilo je klepetanje krila - ptica grabljivica, noni stvor ovde. Video je tinjajui sjaj mnogih oiju dok su preletale iznad njega, stremei ka pukotinama u stenju. "Moram da sledim zapovesti mog novog srca", ree Leto. "Gleda na mene isto kao na dete, Sabiha, ali kad bi..." "Savetovali su me da budem oprezna sa tobom", ree Sabiha i sada su joj ramena bila ukruena od pripravnosti. Zauo je strah u njenom glasu i rekao: "Ne boj me se, Sabiha. Proivela si osam godina due od ovog mog tela. Zbog toga ti odajem ast. Ali ja imam nebrojeno hiljada vie drugih ivota, daleko vie no to ti zna. Ne gledaj na mene kao na dete. Premostio sam mnoge budunosti i, u jednoj, video nas upletene u ljubavi. Ti ja, Sabiha." "ta si... To ne moe..." Zastala je u pometnji. "Ova ideja bi mogla da te pridobije", ree on. "A sada mi pomozi da se vratim u sie, jer sam pohodio daleka mesta i slab sam i iznuren od mojih putovanja. Namri mora da uje gde sam bio." Videvi kod nje neodlunost, on ree: "Zar ja nisam Gost Peine? Namri mora da sazna ono to sam ja saznao. Moramo da uinimo mnoge stvari da ova naa vaseljena ne bi propala." "Ne verujem ono... za crve", ree ona. "Ni ono o nama upletenim u ljubavi?" Zavrtela je glavom. No mogao je da primeti kako misli proleu njenim umom kao perje noeno vetrom. Njegove rei su je i privlaile i odbijale. Biti saputnica moi, svakako je sadravalo veliku ar. A ipak, tu su bila nareenja njenog ujaka. Ali jednog dana ovaj sin Muad'Diba e moda vladati ovde na Dini i do najudaljenijih domaaja njihove vaseljene. Potom se sukobila sa jednim krajnje slobodnjakim, peinsko-skrivakim gnuanjem prema takvoj budunosti. Letova saputnica bila bi svakom na oku, bila bi predmet ogovaranja i uhoenja. Dodue, mogla bi da ima bogatstvo i... "Ja sam Muad'Dibov sin, sposoban da vidim budunost", ree on. Smestila je polagano no u korice, lako se podigla sa ebeta, prila mu sa strane i pomogla da stane na noge. Leto je otkrio da ga zabavlja ono to je zatim uradila: uredno je smotala ebe i prebacila ga preko desnog ramena. Opazio je kako odmerava razliku u veliini njihovih tela, mislei na njegove rei: Upleteni u ljubavi! Veliina je jo jedna stvar koja se menja, pade mu na um.

164

Potom je poloila aku na njegovu ruku da ga pridri i kontrolie njegov hod. Sapleo se i ona ree otro: "Predaleko smo od siea za to!" Mislila je na nepoeljni zvuk koji bi mogao da privue nekog crva. Leto je osetio da je njegovo telo postalo suva ljutura poput one koju je insekt napustio. Ova ljutura mu je bila poznata: bila je jedno sa drutvom koje je bilo izgraeno za trgovinu melanom i njegovoj religiji Zlatnog Eliksira. Bila je ispranjena sopstvenim neumerenostima. Muad'Dibovi visoki ciljevi srozali su se do arobnjatva koje je bilo nametnuto vojnikom silom Aukafa. Muad'Dibova religija je sada imala drugo ime; bio je to ein-san-ao, jedan iksijanski naziv koji je oznaavao estinu i ludilo onih koji su mislili da vaseljenu mogu da dovedu do raja na iljku krisnoa. Ali to bi se, takoe, promenilo poto se Iks bila promenila. Jer oni su bili samo deveta planeta njihovog sunca i ak su zaboravili jezik koji im je podario njihovo ime. "Dihad je bio vrsta masovnog ludila", promrmljao je. "ta?" Sabiha se usredsredila na zadatak da ga natera da hoda bez ritma, trudei se da prikrije njihovo prisustvo ovde na otvorenom pesku. Za trenutak je zadrala panju na njegovim reima, a zatim ih je protumaila kao jo jedan proizvod njegovog oiglednog zamora. Oseala je slabost u njemu, nain na koji je bio iscpljen transom. Sve ovo joj se inilo beskrajnim i surovim. Ako mu je bilo sueno da bude ubijen, kao to je Namri govorio, onda je to trebalo uraditi brzo, bez sve ove glume sporednih lica na pozornici. Leto je, dodue, stalno govorio o nekom udesnom otkrovenju. Moda je to bilo ono to je Namri traio. To je, zacelo, morala da bude pobuda koja je stajala iza postupaka roene bake ovog deteta. Zato bi inae Naa Gospa Dine dala svoje odobrenje za ova uasna dela protiv jednog deteta. Deteta? Ponovo je porazmislila o njegovim reima. Sada su se nalazili u podnoju grebena i ona zaustavi ovo bie koje joj je bilo povereno, dozvoljavajui mu da za trenutak predahne ovde gde je bilo bezbednije. Gledajui dole na njega u mutnoj svetlosti zvezda, upitala je: "Kako bi moglo da se desi da ne bude vie crva?" "Jedino ja to mogu da izmenim", ree on. "Ne boj se. Ja sve mogu da izmenim." "Ali to je..." "Neka pitanja nemaju odgovore", ree on. "Video sam tu budunost, ali bi te njene protivrenosti samo zbunile. Ovo je promenjiva vaseljena, a mi smo najneobinija promena od svih. Mi treperenjem odgovaramo na mnoge uticaje. Nae budunosti zahtevaju stalno utvrivanje vremena. A sad, postoji prepreka koju moramo da uklonimo. Ovo iziskuje da uinimo svirepe stvari, da idemo protiv naih najosnovnijih, najdraih elja... Ali to mora biti uinjeno." "ta mora biti uinjeno?" "Jesi li ikad ubila prijatelja?" upitao ju je okrenuvi se i prvi se uputivi prema rupi koja se koso pela do skrivenog ulaza u sie. Kretao se onoliko brzo koliko mu je to iznurenost od transa doputala, no ona je stupala odmah iza njega, hvatajui ga za odeu i povlaei ga da se zaustavi. "ta znai ovo o ubistvu prijatelja?" "On e umreti u svakom sluaju", ree Leto. "Ne moram ja to da uinim, ali bih mogao to da spreim. Ako ne spreim, zar to nije isto kao da sam ga ubio?" "Ko je to... taj to e umreti?" "Izbor mi nalae da utim", ree on. "Moda u morati da dam svoju sestru udovitu." Ponovo se okrenuo od nje i kada je ovog puta povukla njegovu odeu on se odupro, odbijajui da odgovori na njena pitanja. Najbolje je da ne zna dok za to ne kucne as, pomislio je. 44. Prirodno odabiranje bilo je opisano kao odabirno ouvanje u prirodnoj sredini onih koji e imati potomstvo. Kada su, meutim, ljudska bia u pitanju, ovo je do krajnosti ograniavajua taka gledanja. Spolno rasploavanje tei eksperimentu i novini. To izaziva mnoga pitanja, ukljuujui i ono prastaro da li je prirodna sredina odabirni inilac tek proto su se varijacije dogodile, ili sredina igra pred-selektivnu ulogu u odreivanju varijacija kojima prua okrilje. Dina u stvari nije 165

odgovorila na ova pitanja; ona je samo iznela nova pitanja na koja e Leto i Sestrinstvo moda pokuati da odgovore tokom sledeih pet stotina pokoljenja. Dinina katastrofa, prema Hark al-Adu Goletne mrke stene Zatitnog Zida nazirale su se u daljini, prikazujui se Ganimi kao otelovljenje one slabosti koja je ugroavala njenu budunost. Stajala je na rubu krovnog vrta, na vrhu Tvrave, dok je sunce zalazilo iza njenih lea. Sunce je imalo zagasito narandast sjaj od oblaka koji su lebdeli izmeu, boje jednako raskone kao ona na obodu crvovih usta. Uzdahnula je, razmiljajui: Alija... Alija... Je li sueno da tvoja sudbina zadesi i mene? Unutranji ivoti su sve vie pretili u poslednje vreme. Bilo je neeg u vezi sa enskom uslovljenou u slobodnjakom drutvu - moda je re o stvarnoj seksualnoj razlici, no ma ta da je u pitanju - ene su bile podlonije toj unutranjoj plimi. Njena baba ju je, dok su krojile planove, upozorila na to, oslanjajui se na nagomilanu mudrost Bene Geserita ali i budui pretnje toj mudrosti u Ganimi. "Izrodstvo", govorila je gospa Desika, "na izraz za roene kao formirane linosti, ima dugu istoriju gorkih iskustava iza sebe. ini se da do toga dolazi tako to se unutranji ivoti dele. Razdvajaju se u dobroudne i zloudne. Dobroudni ostaju posluni i korisni. Zloudni se, izgleda, ujedinjuju u jednu monu duu, pokuavajui da preuzmu ivo telo i njegovu svest. Zna se da ovaj proces zahteva znatno vreme, ali su njegovi znaci dobro poznati." "Zato si napustila Aliju?" upitala je Ganima. "Pobegla sam u strahu od onog to sam stvorila", rekla je Desika tihim glasom. "Odustala sam. A teret koji sad nosim na dui je da... sam moda prerano odustala." "ta hoe da kae?" "Jo ne mogu da objasnim, ali... moda... ne! Neu da ti dajem lane nade. Gafla, poremeaj izroavanja, ima dugu istoriju u ovekovoj mitologiji. Nosio je mnogo imena, ali je uglavnom nazivan posednutou. Izgleda da tako i jeste. Izgubi svoj put u zloudnosti i ona te zaposedne." "Leto... se bojao zaina", ree Ganima, otkrivi da je bila u stanju da smireno govori o njemu. Uasna cena se zahtevala od njih! "I pametno", rekla je Desika. Vie od toga nije elela da kae. Ali Ganima se izloila opasnosti razbuktavanja svojih unutranjih pamenja, piljei kroz udnovat zamrljan veo i uzaludno proirujui strahove Bene Geserita. Objasniti ono to je zadesilo Aliju nije nimalo olakavalo stvar. Benegeseritska nagomilanost iskustva ukazivala je ipak na mogui izlaz iz klopke i kada se Ganima usudila na unutranju deobu, prvo je prizvala Mohalatu, ortatvo dobroudnih koje je moglo da je zatiti. Prisetila se te deobe dok je stajala u rumenilu sunevog zalaska na ivici Tvravinog krovnog vrta. Istog trena osetila je pamenje-prisustvo svoje majke. ani je stajala tamo kao utvara izmeu Ganime i udaljenih stena. "Ui ovamo i okusie plod Zakuma, hranu pakla!" ree ani. "Zaboravi ova vrata, keri, to ti je jedina sigurnost." Unutranja graja uzdigla se oko ove vizije i Ganima pobee, utapajui svoju svesnost u Kredo Sestrinstva, reagujui tako vie iz oajanja nego iz vere. Hitro je odrecitovala Kredo, pomerajui usne, doputajui da joj glas naraste do apata: "Religija je nadmetanje deteta sa odraslim. Religija je uaurivanje prolih verovanja: mitologija, koja je nagaanje, skrivena gordost o dunosti u vaseljeni, ona izricanja koja ljudi ine u tenji za linom moi, sve je to pomeano sa trunkama prosveenja. A poslednja neizgovorena zapovest uvek glasi: 'Ne ispituj!' Ali mi ispitujemo. Za nas je krenje zapovesti prirodna stvar. Cilj koji smo sebi postavili jeste oslobaanje uobrazilje, uprezanje uobrazilje u korist najdubljeg smisla za stvaralatvo oveanstva." Oseanje reda se polako vratilo Ganiminim mislima. Osetila je, ipak, kako joj telo podrhtava i znala je koliko je loman ovaj mir to ga je postigla - a onaj zamuen veo i dalje je poivao u njenoj svesti. 166

"Leb Kamai", proaputala je. "Srce mog neprijatelja, nee biti moje srce." Prizvala je seanje na Farad'nov izgled, mrzovoljno mlado lice sa gustim veama i vrstim ustima. Mrnja e me uiniti snanom, proe joj kroz glavu. U mrnji mogu da se oduprem Alijinoj sudbini. Ali drhtava krhkost njenog stava nije se promenila, i sve o emu je mogla da misli bilo je u kojoj je meri Farad'n liio na svog ujaka, pokojnog adama IV. "Ah, ovde si!" Bila je to Irulan koja je dolazila sa Ganimine desne strane, koraajui du ograde pokretima koji su podseali na muke. Okreui se, Ganima pomisli: A ona je adamova ki. "Zato se uporno sama iunjava napolje?" otro upita Irulan, zaustavivi se ispred Ganime i nadnevi se nad nju smrknutog lica. Ganima se suzdrala od izjave da nije bila sama, da su je straari videli kada je izila na krov. Irulanina srdba dala se objasniti injenicom da su se ovde nalazile na otvorenom i da ih je moglo pogoditi neko oruje velikog dometa. "Ne nosi pustinjsko odelo", ree Ganima. "Zna li da je u staro doba, bilo ko, uhvaen bez pustinjskog odela izvan siea, bio smesta ubijen. Traiti vodu znailo je dovesti u opasnost pleme." "Vodu! Vodu!" obrecnu se Irulan. "Hou da znam zato ti sebe dovodi u opasnost na ovaj nain. Vraaj se unutra! Svima nam zadaje neprilike." "Kakva opasnost sada postoji ovde?" upita Ganima. "Stilgar je istrebio izdajnike. Alijini straari su svuda." Irulan je podigla oi prema zamraujuem nebu. Zvezde su ve bile vidljive naspram sivoplavog sutona. Vratila je panju na Ganimu. "Ne elim da se raspravljam. Poslana sam da ti saoptim da smo dobili poruku od Farad'na. On prihvata, ali iz nekog razloga eli da odgodi sveanost." "Koliko dugo?" "Jo ne znamo. Pregovaramo oko toga. Ali Dankan je poslan kui." "A moja baka?" "Ona je zasad odluila da ostane na Salusi." "Ko moe da joj zameri zbog toga?" upitala je Ganima. "Ta budalasta svaa sa Alijom!" "Ne pokuavaj da mi podvali, Irulan! To nije bila budalasta svaa. ula sam prie." "Bojazni Sestrinstva..." "Stvarne su", ree Ganima. "Pa prenela si mi poruku. Hoe li da iskoristi ovu priliku za jo jedan pokuaj da me odvrati?" "Odustala sam." "Trebalo bi da zna i neto bolje od pokuavanja da me lae", ree Ganima. "Tako, dakle! Nastaviu sa pokuajima da te odvratim. Put koji si izabrala predstavlja ludost." I Irulan se u uenju zapitala zato je dozvolila da Ganima postane tako razdraujua po nju. Jednu Bene Geserit ne bi smelo nita da razdrai. Rekla je: "Zabrinuta sam zbog krajnje opasnosti koja ti preti. Zna to. Gani, Gani... Ti si Polova ker. Kako moe..." "Zato to sam njegova ker", ree Ganima. "Mi Atreidi proteemo se unazad sve do Agamemnona i svesni smo ta se nalazi u naoj krvi. Nikad to nemoj da zaboravi, jalova suprugo mog oca. Mi Atreidi imamo krvavu istoriju i jo nismo zavrili sa krvoproliima." Zbunjena, Irulan upita: "Ko je Agamemnon?" "Kako se tankim tvoje podrugljivo Bene Geserit obrazovanje pokazuje", ree Ganima. "Stalno zaboravljam da vi skraujete istoriju. Ali moja pamenja seu unazad do..." Prekinula je; najbolje je ne buditi one seni iz njihovog lakog sna. "Ma ega da se sea", ree Irulan, "morala bi da zna kako je ovaj put opasan da ..." "Ubiu ga", ree Ganima. "Duguje mi jedan ivot." "A ja u to spreiti ako mogu."

"To ve znamo. Nee dobiti priliku. Alija te alje na jug u jedan od novih gradova dok se sve ne svri." Irulan je prestravljeno zavrtela glavom. "Gani, poloila sam zakletvu da u te tititi od bilo kakve opasnosti. Uiniu to vlastitim ivotom ako je neophodno. Ako misli da u amiti u nekoj bednoj jedidi ciglenih zidova dok ti..." "Uvek postoji Juanui", ree Ganima blagim glasom. "Imamo mrtvaku cedionicu kao izbor. Sigurna sam da odatle ne bi mogla da se mea." Irulan je pobledela, poklopila akom usta, zaboravljajui za trenutak na svoju uvebanost. Ovo gotovo potpuno naputanje svega osim ivotinjskog straha bilo je merilo koliko je mnogo briga uloila u Ganimu. Progovorila je iz dubine oseanja skrhanosti, doputajui mu da zatitra na njenim usnama. "Gani, ne bojim se za sebe. Bacila bih se crvu u usta za tebe. Da, ja sam ono, kako si me nazvala, jalova supruga tvog oca, ali ti si dete koje nisam mogla da imam. Molim te..." Suze zablistae u uglovima njenih oiju. Ganima je s mukom progutala knedlu u grlu i rekla: "Postoji jo jedna razlika izmeu nas. Ti nikad nisi bila Slobodnjak. Ja nisam nita drugo do to. To je ponor koji nas razdvaja. Alija zna. Ma ta ona osim toga moda jeste, ovo zna." "Ne moe da bude sigurna ta Alija zna", ree Irulan sa gorinom u glasu. "Kad ne bih znala da je Atreid, zaklela bih se da je stavila sebi u zadatak da uniti svoju roenu Porodicu." A otkud zna da je ona jo Atreid, pomisli Ganima udei se Irulaninoj zaslepljenosti. Ovo je bila jedna Bene Geserit, a ko je bolje od njih znao istoriju Izrodstva? Ona izgleda ne bi dopustila sebi ni da pomisli na to, a kamoli da poveruje u tako neto. Mora da je Alija izvela neku vradbinu na ovoj sirotoj eni. Ganima ree: "Dugujem ti dug vode. Zbog toga u ti tititi ivot. Ali tvoj roak je zloinac. Ni rei vie o tome." Irulan je smirila drhtanje svojih usana i obrisala oi. "Zaista sam volela tvog oca", proaptala je. "Nisam to ak ni znala dok nije umro." "Moda on nije mrtav", ree Ganima. "Ovaj Propovednik ..." "Gani! Ponekad te ne razumem. Zar bi Pol napadao vlastitu porodicu?" Ganima slee ramenima i zagleda se u nebo koje je tamnelo. "Moda nalazi zabavu u takvim ..." "Kako moe tako olako da govori o ovom..." "Da bi drala na odstojanju mrane dubine", ree Ganima. "Ne podsmevam ti se. Bogovi znaju da to ne inim. Ali ja sam samo kerka svog oca. Ja sam svaka osoba koja je svojim semenom imala udela u Atreidima. Ti nee da razmilja o Izrodstvu, ali ja ni o emu drugom ne mogu da razmiljam. Ja sam roena kao oformljena linost. Znam ta se nalazi u meni." "Ta glupava stara praznoverica o..." "Nemoj!" Ganima je posegnula rukom prema Irulaninim ustima. "Ja sam svaka Bene Geserit iz njihovog prokletog uzgojnog programa od poetka do kraja, ukljuujui tu i moju baku. I ja sam mnogo mnogo vie od toga." Razderala je levi dlan, putajui krv noktom. "Ovo je mlado telo, ali njegovo iskustvo ... Oh, bogovi, Irulan! Moje iskustvo! Ne!" Ponovo je isturila ruku kada se Irulan primakla. "Poznate su mi sve one budunosti koje je moj otac istraio. Posedujem mudrost tolikih mnogih ivotnih doba i sve neznanje, takoe ... sve slabosti. Ako eli da mi pomogne, Irulan, prvo uvidi ko sam ja." Irulan se instinktivno nagla i uzela Ganimu u ruke, drei je vrsto, obraz uz obraz. Samo da ne budem prinuena da ubijem ovu enu, pomisli Ganima. Samo da se to ne dogodi. Dok je ova misao strujala kroz nju, cela pustinja utonu u no. 45. Jedna mala ptica te pozva Iz kljuna prugastog, zagasitocrvene boje. Jednom se oglasi iznad Sie Tabra 168

167

I ti otide u ravnicu pogreba. Tubalica za Letom II Leta je probudio zveket vodenih prstenova u eninoj kosi. Pogledao je prema otvorenom ulazu svoje elije i tamo ugledao Sabihu u sedeem poloaju. U svesti poluutonuloj u zain, video ju je ocrtanu svim onim to mu je njegova vizija otkrila o njoj. Imala je dve godine vie od starosnog doba u kome je veina slobodnjakih ena udata ili barem zaruena. Prema tome njena porodica ju je uvala za neto... ili nekog. Bila je stasala za udaju... oigledno. Njegove vizijom zaodenute oi videle su je kao bie iz zemaljske prolosti oveanstva: crna kosa i svetla put, duboke one duplje to je njenim potpuno plavim oima pridavalo zelenkasto osenenje. Imala je mali nos i iroka usta iznad otre brade. I bila je za njega ivo obeleje da se za planove Bene Geserit znalo - ili pomiljalo na njih - ovde u Jakarutu. Oni su se, dakle, nadali da kroz njega oive faraonski imperijalizam, zar ne? ta je onda bilo sa njihovom zamilju da ga primoraju da oeni roenu sestru? Sabiha to jamano nije mogla da sprei. Njegovi tamniari su ipak znali za ovaj plan. Ali kako su saznali? Oni nisu sudelovali u njegovoj viziji. Oni nikada nisu poli sa njim tamo gde je ivot postajao pokretna opna drugih dimenzija. Povratna i kruna subjektivnost vizije koja je otkrila Sabihu bila je njegova i samo njegova. Ponovo su vodeni prstenovi zazveali u Sabihinoj kosi i taj zvuk je uskomeao njegove vizije. Znao je gde je ranije bio i ta je tada nauio. Nita nije moglo to da izbrie. Nije se, sada, vozio u palankinu na leima velikog Tvorca, a zveket vodenih prstenova meu putnicima nije bio ritam njihovih putnikih pesama. Ne... nalazio se ovde u eliji u Jakarutuu, ukrcan za ono najopasnije od svih putovanja: daleko od i natrag do Al as-sunna val-jamas, od stvarnog sveta ula i natrag u taj svet. ta je radila tamo sa vodenim prstenovima u svojoj kosi? Oh, da. Spravljala je jo onog variva za koje su mislili da ga dri u zatoenitvu: hrana nadevena zainskom esencijom koja je imala da ga odrava pola unutra, a pola izvan stvarne vaseljene, sve dok ili umre ili plan njegove babe uspe. I svaki put kada je pomislio da je pobedio, oni su ga vraali natrag. Gospa Desika je bila u pravu, naravno - ta stara vetica! Ali ta su samo zamislili. Potpuno uskrsavanje svih onih ivota unutar njega nije bilo od koristi sve dok nije mogao da ustroji podatke i pamti ih po volji. Ti ivoti bili su sirova graa anarhije. Jedan ili svi oni zajedno mogli su da ga savladaju. Zain i njegova naroita funkcija ovde u Jakarutuu predstavljali su beznadenu igru. Sada Gurni eka na znak, a ja odbijam da mu ga dam. Koliko dugo e njegovo strpljenje potrajati? Zurio je u Sabihu. Zabaena kapuljaa otkrivala je istetovirane plemenske are na njenim slepoonicama. Leto nije od prve prepoznao ove are, ali se onda setio gde se nalazio. Da, Jakarutu je jo iveo. Leto nije znao da li da bude zahvalan svojoj baki ili da je mrzi. Ona je elela da on poseduje instikte na nivou svesti. Ali instikti su bili samo rasna pamenja koja su upuivala na to kako da se izae na kraj sa krizama. Njegova neposredna pamenja onih drugih ivota kazivala su mu mnogo vie od toga. Sva ona su sada bila ustrojena, i mogao je da vidi u kakvoj opasnosti bi se naao ako bi se otkrio pred Gurnijem. Nije bilo naina da sakrije to stanje od Namrija. Namri je predstavljao drugaiji problem. Sabiha je ula u eliju sa inijom u rukama. Voleo je nain na koji je svetlost dolazei spolja pravila dugine krugove po rubu njene kose. Neno mu je podigla glavu i stala da ga hrani iz inije. Tek tada je shvatio koliko je onemoao. Pustio ju je da ga hrani dok je njegov um nastavio da krstari, oivljavajui sednicu sa Gurnijem i Namrijem. Verovali su mu. Namri vie nego Gurni, ali ak ni Gurni nije mogao da porekne ono to su mu njegova ula ve saoptila o ovoj planeti. Sabiha mu obrisa usta porubom svoje odee. Ahhh, Sabiha, pomislio je, podseajui se one druge vizije koja mu je ispunila srce bolom. Mnoge noi prosanjao sam pokraj otvorene vode, sluajui vetrove koji su hujali iznad glave. 169

Mnoge noi je moje telo lealo pored zmijske jazbine i ja sam snevao o Sabihi u vrelini leta. Video sam je kako slae zainski hleb ispeen na usijalo vrelim ploama od plastinog elika. Video sam bistru vodu u kanatu, krotku i sjajnu, ali je oluja hujala kroz moje srce. Pijuckala je kafu i jela. Njeni zubi su blistali u tami. Video sam je kako uplie moje vodene prstenove u svoju kosu. ilibarska mirisnost njenih nedara probijala se do mojih najunutarnjijih oseanja. Kinjila me je i ugnjetavala samim svojim postojanjem. Pritisak njegovih mnogobrojnih pamenja rasprsnuo je vremenski zamrznuto zaokrugljenje kome se ranije pokuavao da odupre. Osetio je sjedinjena tela, seksualne zvuke, ritmove utkane u svaki ulni utisak: usne, disanje, vlano dahtanje, jezike. Negde u njegovoj viziji pomolie se zavojita oblija, boje uglja, i on oseti otkucaje ovih oblija dok su se obrtala unutar njega. Jedan glas je zavapio u njegovoj lobanji: "Molim te, molim, molim, molim..." Dolo je do silnog nabreknua odraslog mukarca u njegovim slabinama i on oseti da su mu usta otvorena, drei se, pripijajui se uz spoljni oblik ekstaze. Zatim je usledio uzdah, rasplinuta ustalasana slast, propadanje. Oh, kako je slatko pustiti to da doe u ivot! "Sabiha", proaptao je. "Oh, moja Sabiha." Kada je postalo oigledno da je njen hranjenik posle svog obroka pao u trans, Sabiha podie iniju i krenu, zastavi na ulazu da bi rekla Namriju: "Ponovo je nazvao moje ime." "Vrati se i ostani s njim", ree Namri. "Moram da pronaem Haleka i razmotrim ovo s njim." Sabiha ostavi iniju pored ulaza i vrati se u eliju. Sela je na ivicu kreveta, netremice posmatrajui Letovo oseneno lice. U tom trenutku on otvori oi, isturi ruku i dotae joj obraz. Zatim je poeo da joj govori, priajui joj o viziji u kojoj je bila ivela. Dok je govorio prekrila je svojom akom njegovu. Kako je sladak bio... kako veoma sladak skljokala se na krevet pridrana njegovom rukom, van svesti jo pre nego to je izvukao ruku ispod nje. Leto sede, oseajui dubinu svoje iznurenosti. Zain i njegove vizije bili su ga iscrpli. Tragao je u elijama svoga tela za svakom uteenom iskrom energije, a onda se spustio na krevet ne uznemiravajui Sabihu. Morao je da ode, ali je znao da nee daleko dospeti. Polagano je zakopao svoje peano odelo, odgurnuo odeu i odunjao se hodnikom do izlaznog okna. Tamo se nahodilo nekolliko ljudi, zauzetih svojim poslovima. Oni su ga poznavali, ali on nije spadao u njihovu odgovornost. Namri i Halek su valjda znali ta je on radio; Sabiha nije mogla da bude daleko. Otkrio je neku vrstu bonog prolaza i smelo krenuo niz njega. Tamo pozadi, Sabiha je spokojno spavala sve dok je Halek nije probudio. Pridigla se, protrljala oi, ugledala prazan krevet, ugledala svog ujaka kako stoji iza Haleka i videla srdbu na njihovim licima. Namri je dao odgovor izrazu na njenom licu: "Da iezao je." "Kako si mogla da mu dozvoli da pobegne?" razbesneo se Halek. "Kako je ovo mogue?" "Opazili su ga kad se uputio prema donjem izlazu", ree Namri, glasom koji je bio udnovato miran. Sabiha drhtavo ustuknu pred njima, priseajui se. "Kako?" zahtevao je objanjenje Halek. "Ne znam. Ne znam." "No je, a on je slab", ree Namri. "Nee daleko dospeti." Halek se brzo okrete prema njemu. "Ti eli da deak umre!" "To me ne bi raalostilo." Ponovo se Halek uneo u lice Sabihi. "Kai mi ta se dogodilo." "Dotakao mi je obraz. Nije prestajao da mi pria o svojoj viziji... nas dvoje zajedno." Spustila je pogled na prazan krevet. "Uinio je da zaspim. Omaijao me je." Halek okrznu pogledom Namrija. "Da li bi mogao da se krije negde unutra?" "Nigde unutra. Bio bi otkriven, vien. Stremio je ka izlazu. Napolju je." "Magija", promrmljala je Sabiha.

170

"Nije magija", ree Namri. "Hipnotisao te je. Gotovo je i sa mnom to uinio, sea se? Rekao je da sam mu ja prijatelj." "On je vrlo slab", ree Halek. "Samo u telu", ree Numri. "Ipak, nee otii daleko. Onesposobio sam petne pumpe na njegovom peanom odelu. Umree zbog nedostatka vode, ako ga ne pronaemo." Halek se zamalo nije okrenuo i udario Namrija, ali je zadrao sebe pod krutom kontrolom. Desika ga je upozorila da e Namri moda morati da ubije momka. Blagi Boe! U kakav kripac su doli. Atreid protiv Atreida. Rekao je: "Mogue je da je tek tako odlutao u zainskom transu?" "Kakve tu ima razlike?" upitao je Namri. "Ako nam umakne, mora umreti." "Krenuemo u potragu u prvo svitanje", ree Halek. "Da li je poneo slobodnjaku balu sa opremom?" "Ima ih uvek nekoliko pokraj ulaznih zaptivaa", ree Namri. "Bio bi budala da ne uzme jednu. Na neki nain, ni u jednom trenutku nije na mene ostavio utisak budale." "Onda poalji poruku tvojim prijateljima", ree Halek. "Kai im ta se dogodilo." "Nee biti poruke ove noi", ree Namri. "Pribliava se oluja. Plemena ve tri dana prolaze kroz nju. Do ponoi e biti ovde. Veze su nam se ve ugasile. Sateliti su naznaili ovaj sektor pre dva asa." Dubok uzdah protresao je Haleka. Deak e zacelo umreti tamo napolju ako ga uhvati oluja peanih mlazova. Pojee mu meso sa kostiju i iscepati kosti u delie. Dovitljivo zamiljena lana smrt mogla bi da postane prava. ljepio je pesnicom po otvorenom dlanu. Oluja je mogla da ih zarobi u sieu. Moglo je ak da se dogodi da onemogui potragu. Pribliavanje oluje ve je izolovalo sie. "Distrans poruka", ree on, pomiljajui da bi mogli da utisnu poruku na glas slepog mia i odaalju je sa alarmom. Namri je zavrteo glavom. "Slepi mievi nee leteti u oluji. Ta idi ovee. Oni su osetljiviji od nas. uurie se u stenama dok ne proe. Najbolje je da saekamo da nas satelit opet potrai. Tada moemo da pokuamo da pronaemo njegove ostatke." "Ne ako je uzeo fremkit i sakrio se u pesak", ree Sabiha. Psujui sebi u bradu, Halek se odvoji od njih, i krenu krupnim koracima u sie. 46. Mir zahteva reenja, ali mi nikad ne postiemo iva reenja; mi se samo upinjemo da ih dostignemo. Utvrena reenja su, prema definiciji, mrtva reenja. Nevolja sa mirom je u tome to tei da kanjava greke umesto da nagrauje blistavost uma. Rei mog oca: opis Muad'Diba rekonstruisan od strane Hark al-Ada "Ona obuava njega? Ona obuava Farad'na?" Alija je zurila u Dankana Ajdaha sa hotiminom meavinom ljutine i neverice. Esnafov svemirski brod uplovio je u orbitu oko Arakisa u podne po lokalnom vremenu. Jedan as kasnije brod je spustio Ajdaha u Araken, nenajavljeno, ali sasvim slobodno i javno. U roku od nekoliko minuta topter ga je dopremio do vrha tvrave. Izvetena o njegovom predstojeem dolasku, Alija ga je pozdravila ovde, hladno zvanina pred svojom straom, ali sada su se nalazili u njenim odajama, ispod severnog venca. Upravo joj je predao svoj izvetaj, verno, tano, podvlaei na mentatski nain svaku injenicu. "Ona nije pri sebi", ree Alija. Gledao je na ovaj iskaz kao na mentatski problem. "Svi pokazatelji govore da je ona i dalje uravnoteena i pri zdravom razumu. Rekao bih da je indeks njene razboritosti bio..." "Dosta s tim!" odsekla je Alija. "ta bi mogla da bude njena namera?" Ajdaho, koji je znao da njegova vlastita emocionalna ravnotea sada zavisi od povlaenja u mentatsku hladnou, ree: "Proraunao sam da razmilja o veridbi svoje unuke." Smotreno je davao 171

blag izraz crtama svog lica, masku za pomamni jad koji je pretio da ga potpuno obrva. Ovde vie nije bilo Alije. Alija je bila mrtva. Za neko vreme je uspevao da pred svojim ulima zadri predstavu mita-Alije, nekog koga je proizveo iz vlastitih potreba, ali jedan mentat je samo na ogranieno vreme mogao da opstaje u takvom samoobmanjivanju. Ovaj stvor u ljudskoj pojavi bio je posednut; njega je gonila demonska dua. Ajdahove eliaste oi sa svojim neizmernim brojem ploica bile su sposobne da po volji u njegovim vizuelnim centrima proizvedu mnotvo mitovaAlija. Ali kada ih je spajao u jedinstvenu sliku, od Alije nije ostajao ni trag. Crte njenog lica pokretale su se prema drugim zahtevima. Ona je bila ljutura unutar koje je bio poinjen zloin. "Gde je Ganima?" upitao je. Odmahnula je rukom na ovo pitanje. "Poslala sam je sa Irulan da ostane pod Stilgarovom zatitom." Neutralna teritorija, pomislio je. Dolo je do jo jednog pregovaranja sa buntovnim plemenima. Ona gubi tlo pod nogama, a nije svesna toga... ili da li je tako? Postoji li neki drugi razlog? Da li je Stilgar preao na njenu stranu? "Veridba", mozgala je Alija. "Kakve su prilike u Kui Korino?" "Salusa vrvi od bliskih i daljih srodnika i svi se trude da utiu na Farad'na, nadajui se udelu u njegovom povratku na vlast." "A ona ga obuava u Bene Geseritu..." "Zar to ne pristaje Ganiminom suprugu?" Alija se nasmeja u sebi, pomislivi na Ganimin nepokolebljiv bes. Neka se samo Farad'n obuava. Desika je obuavala le. Sve bi trebalo da se ostvari na najbolji nain. "Moram ovo iscrpno da razmotrim", ree ona. "Vrlo si tih, Dankane." "Oekujem tvoja pitanja." "Shvatam. Zna, bila sam veoma ljuta na tebe. Da je ti odvede Farad'nu!" "Naredila si mi da to ostvarim." "Bila sam primorana da pustim glasine da su vas oboje zarobili", rekla je. "Posluao sam tvoje naredbe." "Ponekad si tako prozaian, Dankane. Gotovo me plai. Ali ako nisi imao, pa..." "Gospa Desika je van opasnosti", ree on. "A za Ganimino dobro trebalo bi da budemo zahvalni to..." "Izvanredno zahvalni", sloila se. Istom je pomislila: On vie nije pouzdan. Poseduje tu prokletu odanost Atreidima. Moram da naem neki izgovor da ga poaljem odavde... i uklonim ga s puta. Nesrean sluaj, naravno. Dotakla je obraz. "Dankane, Dankane, kako je to tuno", ree ona. "Ali ne mogu da te zadrim ovde sa mnom. Previe toga se dogaa, a samo je nekolicina u koju imam potpuno poverenje." Pustio je njenu ruku, iekujui. "Bila sam prinuena da poaljem Ganimu u Tabr", ree ona. "Ovde vlada duboko nespokojstvo. Pljakai iz Neravnih Zemalja probili su kanate u Kaga Bazenu i prolili svu njihovu vodu u pesak. Araken je bio na ogranienim dnevnim sledovanjima. Bazen je jo pun peanih pastrmki koje anju vodenu etvu. Preduzimamo, naravno, korake protiv njih, ali smo se istanjili." Ve je opazio da je veoma malo amazonki iz Alijine pratnje moglo da se uoi u Tvravi. Palo mu je na um: Partizani Unutranje Pustinje e nastaviti da stavljaju na probu njene odbrambene snage. Zar ona toga nije svesna? "Tabr je jo neutralna teritorija", ree ona. "Upravo sada tamo se odvijaju pregovori. Tamo je Javid sa predstavnicima Svetenstva. Ali elela bih da i ti bude u Tabru i da obrati panju na njih, pogotovo na Irulan." "Ona je Korino", sloio se. No u njenim oima je video da ga je odbacivala. Kako je proziran ovaj Alija-stvor postao! Mahnula je rukom. "Sad idi, Dankane, pre no to se razneim, i zadrim te pored sebe. Nedostajao si mi toliko..." "I ti si meni nedostajala", ree on, doputajui svom jadu da se pretoi u glas. 172

Zurila je u njega zaprepaena ovom alou. Zatim ree: "Za moje dobro, Dankane." Pri tom joj proe kroz svest: Propala stvar, Dankane. Dodala je: "Zia e te odvesti u Tabr. Potrebno je da se topter vrati ovamo." Njena ljubimica meu amazonkama, pomislio je. Morau da budem oprezan sa njom. "Razumem", ree on, ponovo uzevi njenu ruku i poljubivi je. Netremice je gledao to drago telo koje je nekad pripadalo Aliji. Nije mogao da podnese da je pogleda u lice dok je odlazio. Neko drugi je piljio u njega iz njenih oiju. Dok se uspinjao na krovni plato Tvrave, Ajdaho je preispitivao bujajue oseanje neodgovorenih pitanja. Susret sa Alijom bio je izuzetno zamoran za mentatski deo njega koji je sve vreme tumaio znake injenica. ekao je pored toptera u drutvu jedne od amazonki Tvrave, natmureno zurei prema jugu. Uobrazilja je prenela njegov pogled iza Zatitnog Zida do Sie Tabra. Zato me Zia vozi u Tabr? Vraanje toptera je zadatak sluge. Otkud ovo zakanjenje? Da li Zia dobija posebna uputstva? Ajdaho je preao pogledom preko opreznog straara i popeo se na pilotsko mesto u topteru. Nagnuo se napolje i rekao: "Reci Aliji da u joj odmah poslati topter nazad po jednom od Stilgarovih ljudi." Pre no to je straarka uspela da se usprotivi, zatvorio je vrata i pokrenuo topter. Video ju je kako neodluno stoji. Ko je mogao da ispituje Alijinog supruga? Vinuo se topterom u vazduh, pre no to je mogla da se odlui ta da ini. Sada, sGm u topteru, dopustio je svom bolu da se izlije u tekim potresnim jecajima. Alija je iezla. Zauvek su se razdvojili. Suze potekoe iz njegovih tleilakih oiju i on proapta: "Neka sva voda Dine utee u pesak. Nee biti ravna mojim suzama." Ovo je zaista bilo nementatsko prekoraenje, to je on odmah kao takvo priznao i prisilio se da trezveno oceni trenutne nunosti. Topter je zahtevao njegovu panju. Oseanje da leti mu je donelo izvesno olakanje i on ponovo povrati kontrolu nad sobom. Ganima sa Stilgarom opet. I Irulan. Zato je Zia bila odreena da mu se pridrui? Uinio je od toga mentatski problem i od odgovora je jeza prostrujala njegovim telom. Bilo je predvieno da doivi smrtni udes. 47. Ovaj kameni oltar uz lobanju vladara ne prima nikakve molitve. Postao je grobnica naricanja. Samo vetar uje glas ovog mesta. Krici nonih stvorenja i zauenost dva meseca koji prolaze tuda, sve to govori da je njegov dan zavren. Ponizni molioci vie ne dolaze. Posetioci su otili sa svetkovine. Kako je pusta staza niz ovu planinu. Redovi pisani na oltaru atreidskog vojvode Anona Ta stvar je za Leta imala izgled varljive jednostavnosti: izbegavajui viziju, initi ono to nije bilo vidljivo. Znao je zamku u svojoj misli, za to kako su se sluajne niti neke utvrene budunosti zajedno upredale sve dok te ne bi vrsto drale, ali je nanovo uspostavio kontrolu nad tim nitima. Ranije ni na koji nain nije mogao da zamisli sebe kako bei iz Jakarutua. Nit sa Sabihom je morala prva da se presee. Sada, u smiraj dana, uao je na istonom rubu stene koja je titila Jakarutu. Njegova slobodnjaka bala ga je opskrbila energetskim tabletama i hranom. Sada je ekao da dobije snagu. Na zapadu se prualo jezero Azrak, gipsana ravnica gde se nekad, u vreme pre crva, nalazila nepokrivena voda. Nevidljiv, na istoku leao je Bene erk, ratrkanost novih naseobina koje su zahvatale otvoren bled. Na jugu je leao Tanzeruft, Zemlja Uasa: trideset osam stotina kilometara pustoi naruene jedino pegama travom zasaenih dina i sabirnica vetra za njihovo navodnjavanje delo ekolokog preobraaja kojim se prepravljao izgled predela na Arakisu. Njih su opsluivale vazduhoplovne ekipe, a niko se tu nije zadravao zadugo.

Krenuu na jug, rekao je sebi. Gurni e oekivatio da to uradim. Ovo nije bio trenutak da se uini neto potpuno neoekivano. Uskoro je trebalo da padne mrak i on je mogao da napusti svoje privremeno skrovite. Pogled mu se prikovao za juni deo horizonta. Du tog dela horizonta ukazivao se kovitlac zagasitosmeeg neba, valjajui se poput dima, gorua linija talasave praine - oluja. Posmatrao je kako se visoko sredite oluje uzdie iz Velike Ravni kao neki crv koji ispituje okolinu. Pun minut je posmatrao sredite, i zapazio da se nije pomerilo ni levo ni desno. Stara slobodnjaka poslovica prolete mu umom: Kada se sredite ne pomera na njegovoj si putanji. Ta oluja je menjala stvari. Za trenutak je ponovo pogledao prema zapadu u pravcu Tabra, oseajui varljivi sivomrki mir pustinjske veeri, videi belo gipsano udubljenje oivieno vetrom zaobljenim kamicima, sumornu prazninu sa svojom nestvarnom povrinom bletave beline u kojoj su se ogledali oblaci praine. Nigde, ni u jednoj od svojih vizija, nije video sebe kako preivljava nalet sive zmije majke oluje, ili se zakopava odve duboko u pesak da bi preiveo. Postojala je samo ona vizija o kotrljanju u vetru... ali to je trebalo da se desi docnije. No, oluja je bila tu, vitlajui preko mnogo stepeni geografske irine, naterujui ibanjem svoj svet u pokornost. Mogla je da se okua srea sa tim. Postojale su stare prie, koje su se uvek dale uti od prijateljevog prijatelja, o tome kako je bilo mogue ukoiti na na povrini nekog iznemoglog crva dranjem Tvoreve kuke ispod jednog od njegovih irokih prstenova i tako ga uinivi nepokretnim, izjahati oluju u senci postavljenog niz vetar. Postojala je jedna linija izmeu smelosti i razuzdane nehajnosti koja ga je mamila. Ova oluja, ni u najranijem sluaju, ne bi trebalo da prispe pre ponoi. Bilo je vremena. Koliko niti je moglo da se presee ovde? Sve, ukljuujui i onu poslednju? Gurni e oekivati da krenem prema jugu, ali ne i u oluju. Ukoeno je gledao prema jugu, tragajui za stazom i spazio glatku abonosnu prugu duboke klisure koja je krivudala kroz stene Jakarutua. Ugledao je namrekanost peska u utrobi klisure privienje peska. Klisura je ishodila bujne potoie u ravnici kao da je u pitanju bila voda. Peani ukus ei zautao je u njegovim ustima dok je zabacivao balu na rame i poeo da se sputa stazom koja je vodila u kanjon. Jo je bilo dovoljno vidno, tako da je mogao da bude primeen, ali je znao da se nalazi u trci sa vremenom. Kada je dospeo do ruba kanjona oko njega je pala brza no sredinje pustinje. Ostao je samo usahnuli glisando meseevog ara da mu osvetljava put prema Tanzeruftu. Osetio je kako se otkucaji njegovog srca mnoe sa svim strahovima koje je obilje njegovog pamenja pribavljalo. Bio je svestan da se moda uputio u Huanui-naa, kako su slobodnjaki strahovi oznaavali najvee oluje: Zemljina mrtvaka cedionica. Ali ma ta se dogodilo trebalo bi da bude bez vizije. Svakim korakom ostavljao je dalje iza sebe zainom izazvani dianu, razastirui svesnost svoje intuitivnostvaralake prirode sa njenim otvaranjem prema nepokretnom lancu uzronosti. Na svakih sto koraka koje je u ovom asu pravio, morao je da bude barem jedan korak u stranu, s onu stranu rei i ka dubokom samoposmatranju njegove iznova dokuene unutranje stvarnosti. Na ovaj ili onaj nain, oe, dolazim k tebi. Nevidljive u stenama oko njega bile su ptice, objavljujui svoje prisustvo tankim zvucima. Slobodnjaki prepreden oslukivao je njihove odjeke i njima se rukovodio tamo gde nije mogao da vidi. Poesto, dok je promicao pored pukotina, obraao je panju na zlokobno zelenilo oiju stvorenja koja su se uurila u skrovitima jer su znala da se oluja pribliava. Izronio je iz klisure u pustinju. ivi pesak se micao i disao pod njim, kazujui o delovanjima u dubini i skrivenim pukotinama. Pogledao je unatrag i navie prema meseinom ocrtanim poklopcima lave na bregovima Jakarutua. Cela struktura bila je metamorfina, uglavnom oblikovana pritiskom. Arakis je imao jo poneto da kae o sopstvenoj budunosti. Posadio je udaraljku da prizove crva i kada je ova poela da bije o pesak, zauzeo je pogodan poloaj za motrenje i sluanje. Njegova desna ruka nesvesno je posegla za atreidskim prstenom u obliku jastreba, skrivenim u zamrenom naboru njegove diae. Gurni ga je bio otkrio, ali ga je ostavio. ta li je pomislio videvi Polov prsten? 174

173

Oe, oekuj me uskoro. Crv je naiao s juga. Dolazio je izlomljenom putanjom da bi izbegao stenje. Nije bio onoliko veliki koliko se Leto nadao, ali tu nije bilo leka. Procenio je brzinu njegovog kretanja, zario kuke i hitro se uspentrao uz ljuspast bok dok je ovaj prelazio preko udaraljke u piskavom raspravanju praine. Crv se lako okrenuo pod pritiskom kuka. Vetar od njihovog jezdenja poeo je da mu iba odeu. Usredsredio je pogled na june zvezde, mutne kroz oblak praine i upravio crva u tom pravcu. Pravo u oluju. Kada se prvi Mesec uzdigao, Leto je odmerio visinu oluje, izveo proraun vremena njenog dolaska. Ne pre svitanja. irila se, skupljajui jo energije za ogroman skok. Bie, po svoj prilici, puno posla za ekipe koje su radile na ekolokom preobraaju. Izgledalo je da se planeta ovde bori protiv njih sa svesnim besom, besom koji je rastao to je preobraaj zahvatao vie tla. Celu no je gonio crva prema jugu, oseajui zalihe njegove energije u pokretima koji su se prenosili preko njegovih stopala. Povremeno bi doputao ivotinji da jurne prema zapadu, to je ona stalno pokuavala da ini, vuena nevidljivim granicama svoje teritorije ili duboko usaenom sveu o nadolazeoj oluji. Crvi se ukopavaju da bi izbegli vetrove sa peanim mlazevima, ali ovaj nije mogao da uroni pod pesak sve dok su Tvoreeve kuke drale otvoren makar i jedan od njegovih prstenova. Oko ponoi crv je pokazivao mnoge znake iscrpljenosti. Leto se pomerio nazad du njegove glomazne hrbati i latio se mlatila, doputajui mu da uspori, ali nastavljajui da ga tera prema jugu. Oluja je stigla tik posle praskozorja. Prvo je zavladala iroka napeta nepominost pustinjske zore koja je sabijala dine jedne u druge. Zatim ga je prethodea praina naterala da zatvori titnike lica. U zgunjavajuoj praini, pustinja je postala sivosmea slika bez oblija. Potom su peane iglice poele da zasecaju njegove obraze, ubadaju one kapke. Osetio je grub, krupan pesak na jeziku i shvatio da je doao trenutak odluke. Da li je trebalo da iskua stare prie, uinivi nepokretnim gotovo iscrpljenog crva? Bio mu je dovoljan svega jedan otkucaj srca da odbaci ovaj izbor. Probio se natrag do crvovog repa i olabavio kuke. Sada ve jedva miui, crv je poeo da rije pesak. Ali vikovi sistema za prenoenje toplote ovog bia i dalje su razbuktavali ciklonsku pe iza njega u oluji koja se pojaavala. Slobodnjaka deca su saznavala za opasnosti poloaja u blizini crvovog repa jo u priama iz najranijeg detinjstva. Crvi su bili fabrike kiseonika; vatra je pomamno gorela tokom njihovog kretanja, hranjena preobilnim isparavanjima od hemijskih prilagoavanja trenju unutar njih. Pesak je poeo da iba oko njegovih nogu. Leto je otkaio kuke i skoio u stranu da bi izbegao vulkan oko repa. Sada je sve zavisilo od brzine ukopavanja u pesku na mestu koje je crv prethodno rastresao. Dokopavi statiki kompresor levom rukom, stao je da rije glatku stranu dine, znajui da je crv suvie umoran da bi se vratio i progutao ga svojim ogromnim belonarandastim ustima. Dok je rio levom rukom, desnom je izvadio pustinjski ator iz bale i pripremio ga za naduvavanje. Sve je to bilo uraeno za manje od minuta: komora je bila postavljena u peani dep tvrdih zidova na strani dine zaklonjenoj od vetra. Naduvao je komoru i uvukao se u nju. Pre no to je zatvorio steza, pruio je kompresor i obavio obrnutu radnju. Glatka strana se pokrenula i stala da se sulja na komoru. Svega nekoliko trunica peska prodrlo je unutra dok je zatvarao otvor. Sada je morao jo bre da dela. Nikakva cev za pesak ne bi dosegla toliko daleko da ga trajno snabdeva vazduhom. Ovo je bila ogromna oluja, od onih koje je malo njih preivelo. Svakako e prekriti ovo mesto tonama peska. Jedino je meki klobuk pustinjskog atora sa svojim vrstim spoljanjim omotaem mogao da ga zatiti. Leto se opruio na lea, skrstio ruke na grudima i utonuo u trans uspavanosti u kome e mu se plua pomerati jedanput na sat vremena. Uradivi tako, on se predao nepoznatom. Oluja e proi i ako ne razgoliti njegov troni vazduni dep, moglo je da se desi da izroni odavde... ili je moglo da se dogodi da ue u Madinata assalam, Boravite Mira. Ma ta se dogodilo, znao je da mora da presee niti, jednu po jednu, da bi mu na kraju ostala samo Zlatna Staza. To je moralo da bude tako, ili vie nee moi da se vrati kalifatu naslednika svog oca. Nije vie eleo da ivi la onog 175

Desposinia, onog uasnog kalifata, pojui tvorakom duhu svog oca. Nije vie eleo da uti kad svetenik izvetaeno govori sablanjive besmislice: "Njegov kris-no e rasterati demone!" Sa ovim uverenjem Letova svest je skliznula u mreu vanvremenskog dao. 48. Postoje oigledni uticaji vieg reda u svakom planetarnom sistemu. Ovo se esto pokazuje prilikom uvoenja zemaljskih formi ivota na novootkrivene planete. U svim takvim sluajevima, ivot u slinim zonama razvija upeatljive slinosti prilagodljive forme. Ova forma oznaava mnogo vie od spoljanjeg oblika; ona pretpostavlja ustrojstvo nadivljavanja i odanost takvih ustrojstava. ovekova tenja za ovim meusobno zavisnim redom i nae utoite unutar toga predstavljaju duboku nunost. Ova tenja moe, meutim, da se izopai u nazadno, grevito pribegavanje istovetnosti. Ovo se uvek potvrivalo kao smrtonosno za itav sistem. Katastrofa Dine, prema Hark al-Adu "Moj sin nije u stvari video budunost; on je video proces stvaranja i njegove povezanosti sa motivima u kojima ljudi dremaju", ree Desika. Govorila je brzo, ali nije izgledalo da uri s predmetom svog govora. Znala je da e skriveni posmatrai pronai nain da je prekinu im prepoznaju ta je inila. Farad'n je sedeo na podu ocrtan u oknu popodnevne suneve svetlosti koja se okomito sputala sa prozora iza njega. Desika je mogla da vidi samo vrh jednog drveta u batenskom vrtu kada bi bacila letimian pogled sa mesta gde je stajala pored daljeg zida. Ovo to je sada gledala bio je nov Farad'n: vitkiji, ilaviji. Meseci obuke obavili su svoju neumitnu aroliju na njemu. Njegove oi blistale su dok je netremice gledao u nju. "Video je oblija koja bi postojee sile stvorile da nisu bile odvraene", ree Desika. "Radije no da se okrene protiv svojih blinjih, okrenuo se protiv samog sebe. Odbio je da prihvati jedino ono to mu je prualo utehu jer bi to bio moralni kukaviluk." Farad'n je nauio da utke slua ispitujui, proveravajui, zadravajui svoja pitanja sve dok ih ne bi uobliio u britku otricu. Upravo mu je govorila o Bene Geserit vienju molekularnog pamenja prikazanom kao obred i, sasvim prirodno, odstupila je od naina na koji je Sestrinstvo analiziralo Pola Muad'Diba. Farad'n je ipak primetio igru senke u njenim reima i kretnjama, projekciju nesvesnih obrisa koji se nisu slagali sa povrinskom namerom njenih iskaza. "Od svih naih zapaanja, ovo je najpresudnije", rekla je. "ivot je obrazina kroz koju se vaseljena ispoljava. Mi pretpostavljamo da celokupno oveanstvo i njegovi potporni ivotni oblici predstavljaju prirodnu zajednicu i da je sudbina sveg ivota stavljena na kocku u sudbini jedinke. Otuda, kada doe do krajnjeg samoispitivanja, prestajemo da se igramo boga i vraamo se uenju. krguui zubima, izabiramo jedinke i oslobaamo ih onoliko koliko smo za to sposobni." Sada je shvatio kuda je, po svemu sudei, morao da stremi i znajui dejstvo toga na one koji su motrili kroz pijunke, uzdrao se da ne baci zabrinut pogled prema vratima. Samo je izvebano oko moglo da otkrije njegovu trenutnu neuravnoteenost, ali Desika je to opazila i nasmejala se. Jedan osmeh je, najposle, mogao da znai bilo ta. "Ovo je neka vrsta sveanosti proglaenja svrenog ispita", ree ona. "Veoma sam zadovoljna tobom, Farad'ne. Hoe li da ustane, molim te." Posluao je, zaklanjujui joj vidik vrha drveta kroz prozor iza njegovih lea. Desika je, ukrueno drei ruke niz bokove, rekla: "Duna sam da ti kaem ovo. Stojim u svetom ovekovom prisustvu. Kao to ja inim sada, trebalo bi da i ti stoji jednog dana. Molim se u tvom prisustvu da to tako bude. Budunost ostaje neodreena i tako treba da bude, jer ona je platno na kome mi slikamo nae elje. Na ovaj nain ovekova priroda je svagda okrenuta prema divnom, praznom platnu. Mi posedujemo samo ovaj trenutak u kome treba da posveujemo sebe svetom prisustvu u kome sudelujemo i koje stvaramo."

176

Ba kada je Desika zavravala govor, Tiekanik ue na vrata sa njene leve strane, kreui se sa pritvornom nezainteresovanou koje je njegov tmuran izgled lica izneveravao. "Moj gospodaru", ree on. Ali ve je bilo prekasno. Desikine rei i sva ona priprema koja im je prethodila uinili su svoje. Farad'n vie nije bio Korino. On je sada bio Bene Geserit. 49. Ono to vi iz CHOAM-ovog upravnitva izgleda niste sposobni da shvatite jeste da se u trgovini retko nailazi na istinsku odanost. Kada ste poslednji put uli da je neki inovnik dao svoj ivot za kompaniju? Moda va nedostatak poiva u pogrenoj pretpostavci da moete da nareujete ljudima da misle i sarauju. Ovo je bio nedostatak svih, od religija do generaltabova kroz istoriju. Generaltabovi imaju dugu istoriju unitenja vlastitih naroda. to se religija tie, preporuujem vam da ponovo proitate Tomu Akvinskog. Kada je o vama iz CHOAM-a re, u kakvu besmislicu vi verujete! Ljudi moraju da ele da ine stvari iz svojih najunutranjih pobuda. Ljudi, a ne trgovake organizacije ili lanci vlasti, su ono to ini da velike civilizacije dejstvuju. Svaka civilizacija zavisi od kvaliteta jedinki koje proizvodi. Ako ljude preterano ustrojite, ako ih preopteritete zakonima, suzbijete njihovu tenju za uzvienou - oni nisu u stanju da delaju i njihova civilizacija propada. Pismo CHOAM-u pripisano Propovedniku Leto je iziao iz transa sa blagou prelaza koji nije razgovetno ocrtao razliku izmeu jednog i drugog stanja. Jedna ravan svesti jednostavno se prelila u drugu. Znao je gde se nalazi. Obnovljena energija bujala je u njemu, ali je registrovao i poruku druge vrste o smrtonosnosti ustajalog vazduha sa smanjenom koliinom kiseonika unutar komore. Ako bi odbio da se pomeri, znao je da bi ostao uhvaen u vanvremensku mreu, veno sada, gde su svi dogaaji postojali zajedno u istom trenutku. Ova mogunost ga je mamila. Video je Vreme kao sporazum stvoren kolektivnom sveu svih oseaja. Vreme i Prostor bile su kategorije nametnute vaseljeni od strane njegovog Uma. Sve to je morao da uradi bilo je da se istrgne na slobodu iz te viestrukosti u koju su ga mamile proroke vizije. Smeo izbor je mogao da izmeni privremene budunosti. Kakvu smelost je ovaj trenutak zahtevao? Stanje transa ga je mamilo. Leto je osetio da je iz alam al-mitala preao u vaseljenu stvarnosti da bi otkrio da su istovetni. eleo je da zadri Raihani aroliju ovog otkrovenja, ali je opstanak od njega traio odluku. Njegova nepopustljiva sklonost ka ivotu odaslala je signale du njegovih nerava. Naglo je posegao desnom rukom prema mestu gde je ranije ostavio orue za kopanje peska. Zgrabio ga je, obrnuo se na stomak i otvorio komorni sfinkter. Podriveni pesak pocureo je niz njegovu ruku. Radei u tmini, gonjen ustajalim vazduhom, hitro je delao kopajui tunel pod strmim uglom. Preao je est duina svog tela dok se nije probio iz tame do istog vazduha. Izmigoljio se na meseinom obasjanu vetrovitu stranu dugake zavojite dine, naavi se otrpilike na treini puta do dininog vrha. Iznad njega je sijao Drugi Mesec. Kretao se brzo iznad njegove glave, iezavajui iza dine, a zvezde su leale gore kao svetle kamenice pokraj staze. Leto je potraio oima sazvee Lutalice, pronaao ga i pustio svom pogledu da sledi ispruenu ruku sve do blistavog svetlucanja Foum alHouta, june polarne zvezde. Tamo je ta tvoja prokleta vaseljena, pomislio je. Gledano izbliza bilo je to teskobno mesto kao i ovaj pesak svuda oko njega, mesto promene, jedinstvenosti koja se slagala na jedinstvenost. Gledano izdaleka, samo su obrasci leali otkriveni i ti obrasci navodili su na verovanje u apsolute. U apsolutima, moe nam se desiti da izgubimo put. Ovo ga je navelo da pomisli na poznato upozorenje iz jedne slobodnjake pesmice: 'Ko izgubi put u Tanzeruftu izgubio je ivot.' Obrasci su mogli da pokazuju put, a mogli su i da namame u klopku. Moralo se imati na umu da se obrasci menjaju. 177

Duboko je udahnuo vazduh i krenuo u akciju. Skliznuvi natrag niz tunel, skupio je ator, izneo ga napolje i ponovo spakovao slobodnjaku balu. Crvenkasti sjaj poeo je da se razvija du istonog horizonta. Stavio je zaveljaj na lea, ispentrao se do vrha dine i ostao tamo stojei u prohladnom vazduhu pred svitanje sve dok nije na desnom obrazu osetio toplotu izlazeeg sunca. Tada je obojio one duplje da bi smanjio odsjaje svetlosti svestan da se mora pre dodvoriti ovoj pustinji, no boriti se protiv nje. Poto je vratio boju u zaveljaj, srknuo je iz jedne od svojih cevi za prikupljanje vlage, uvukao par prskavih kapljica, a potom udahnuo malo vazduha. Spustivi se na pesak poeo je da ispituje svoje pustinjsko odelo, doavi na kraju do petnih pumpi. Bile su spretno raseene iglastim noem. Izvukao se iz odela i opravio ga, ali je teta ve bila uinjena. Bar polovina njegove telesne tenosti bila je izgubljena. Da nije bilo prikupljaa vlage atora... Mozgao je o tome dok je oblaio odelo, razmiljajui o tome kako je udno da ovo nije predvideo. Bio je to primer oigledne opasnosti koja je leala u odsustvu vizija budunosti. Leto se zatim uurio na vrhu dine, utiskujui se u osamljenost ovog mesta. Dopustio je pogledu da luta, lovei u pesku zvideu rupu, bilo kakvu nepravilnost dina koja bi mogla da nagovesti prisustvo zaina ili delovanja crva. Ali oluja je utisnula jednoobraznost ovom predelu. Izvadio je udaraljku iz torbe i pustio je da se okree kako bi prizvala ai-Huluda iz njegovih dubina. Zatim se sklonio u stranu da saeka. Dugo je trebalo da se crv pojavi. uo ga je pre nego to ga je video, okrenuo se prema istoku gde je od zemljotresnog amorenja vazduh podrhtavao, iekujui prvi prizor narandastih usta kako se podiu iz peska. Crv je izronio iz dubina u silnom itanju praine koja je zamaglila njegove bokove. Krivudavi sivi zid se protegnuo pored Leta i on mu zari svoje kuke i pope se uz bok lakim koracima. Okrenuo je crva prema jugu u velikoj zavojitoj putanji dok se peo na njega. Pod njegovim podbadajuim kukama crv je dostigao eljenu brzinu. Vetar je ibao njegovu odeu. Osetio se podstaknutim, ba kao to je i crv bio podstaknut; mono strujanje stvaranja proticalo je njegovim slabinama. Svaka planeta ima, podsetio se, svoj svretak kao i svaki ivot. Crv je bio od one vrste koju su Slobodnjaci zvali 'mumlalo'. esto je ukopavao svoje prednje ploe dok je repom gonio napred. Ovo je proizvodilo tutnjav zvuk i inilo se da se deo njegovog tela jasno izdie nad peskom u obliku pokretne grbe. Bio je to, ipak, brz crv i kada su pronali vetar koji je duvao u istom pravcu, vulkansko isparavanje njegovog repa slalo je vreli lahor preko Leta. Bio je zasien otrim mirisima koje je razvijala bujica kiseonika. Dok je crv jurio prema jugu, Leto je pustio na volju svom umu. Pokuavao je da o ovom putovanju razmilja kao o novoj svetkovini svog ivota, neemu to ga je uvalo od razmatranja cene koju je imao da plati za svoju Zlatnu Stazu. Kao Slobodnjak od starina, znao je da je morao da prihvati mnogo novih svetkovina da bi sauvao svoju linost od razlaganja u delove pamenja, da bi zauvek zadrao grabljive lovce njegove due u zalivu. Protivrene slike, koje se nisu mogle ujediniti, morale su sada da se uaure u ivu napetost, polarizujui silu koja ga je gonila iznutra. Uvek novina, pomislio je. Uvek moram da iznalazim nove niti u mojim vizijama. U rano popodne panju mu je privukla jedna izboina koja se ukazala napred i malo udesno od njegovog pravca kretanja. Polagano, izboina je postala malen usamljen strmi breg, stenovito uzdignue tano na mestu na kome ga je oekivao. A sada Namri... A sada Sabiha, da vidimo kako se vaoj brai dopada moje prisustvo, pomislio je. Napred se nalazila najosetljivija nit, opasnija zbog svojih drai no zbog svojih otvorenih pretnji. Breg je dugo vremena menjao veliinu. I neko vreme je izgledalo da se breg pribliava njemu, umesto on bregu. Crv je, sada ve malaksavajui, stao da vue na levo. Leto je skliznuo niz njegovu ogromnu kosinu da ponovo namesti kuke i zadri kolosa na pravom kursu. Blaga oporost melana dospela mu je u nozdrve, znak da su se nalazili u oblasti bogate ice. Prelazili su preko ljubiastih, kao gubavih, mrlja peska na mestu gde je ranije izbila eksplozija zaina i morao je vrsto da pritegne crva dok nisu dobro poodmakli od tog mesta. Povetarac koji je odisao ljutim mirisom cimeta, pratio

178

ih je jo neko vreme sve dok Leto nije okrenuo crva u novom pravcu, usmerivi ga ravno prema brdu koje se uzdizalo ispred njega. Odjednom zatreperie boje tamo daleko na junom bledu: neoekivano plamsanje duginih boja koje je poticalo od neke sprave ovekove izrade u ovom neizmernom prostranstvu. Izvadio je dogled, podesio uljana soiva i ugledao u daljini rairena krila letelice-izviaa za otkrivanje zaina koja je blistala na sunevoj svetlosti. Ispod nje jedna velika etelica otresala je svoja krila kao aura pred raspuknue. Kada je Leto spustio dogled etelica se pretvorila u mrlju i on oseti da ga je obuzeo hadhdhab, neizmerna sveprisutnost pustinje. To mu je pruilo predstavu o tome kako je on mogao da izgleda lovcima na zain, taman predmet izmeu pustinje i neba, to je bio slobodnjaki simbol za oveka. Oni e ga, svakako, videti i biti oprezni. ekae. Slobodnjaci su oduvek bili podozrivi jedni prema drugima u pustinji, sve dok ne bi prepoznali pridolicu ili zasigurno uvideli da on ne predstavlja opasnost. ak i pod finom patinom civilizacije carstva i njegovih patvorenih pravila ponaanja, oni su i dalje bili poluukroeni divljaci, stalno drei na umu da se kris-no rastvara prilikom smrti svog vlasnika. To je ono to moe da nas spase, pomisli Leto. Ta sirovost. U daljini, izviaka letelica uzdigla je prvo desnu a zatim levu stranu, signalizirajui onima na zemlji. Pretpostavio je da posednici letelice podrobno ispituju pustinju iza njega tragajui za znakom da je on moda neto vie od jahaa na crvu. Leto je savio crva na levo, drei ga tako dok se ovaj nije obrnuo u tom pravcu, spustio se niz njegov bok i skoio na pesak. Crv, osloboen od podbadanja, mrzovoljno je zastao na povrini da nekoliko puta udahne, a zatim je zaronio u pesak prednjom treinom tela i ostao u tom poloaju, oporavljajui se, to je bio siguran znak da je predugo jahan. Udaljio se od crva; on e zasad ostati tamo. Izvia je kruio iznad svoje etelice, i dalje signalizirajui krilima. Ovo su, izvesno, bili odmetnici, plaenici krijumara, obazrivi u pogledu korienja elektronskih veza. Lovci su tamo, po svoj prilici, bili na tragu zaina. To je kazivalo prisustvo etelice. Izvia je napravio jo jedan krug, nagnuo krila, iziao iz kruga i uputio se pravo prema njemu. Vidio je da je re o tipu lakog toptera koji je njegov deda uveo u upotrebu na Arakisu. Letelica je napravila jedan krug iznad njega, proletela naporedo sa dinom na kojoj je stajao i obruila se prema tlu nasuprot vetru. Spustila se na deset metara od njega podiui oblaie praine. Bona vrata su se tek toliko otvorila da propuste jednu priliku u glomaznoj slobodnjakoj odei sa simbolom koplja na desnoj strani grudi. Slobodnjak je polagano priao, dajui obojici vremena da proue jedan drugog. Ovaj ovek bio je visokog rasta i imao je potpuno indigoplave oi od zaina. Obrazina pustinjskog odela skrivala je donji deo njegovog lica, a kapuljaa je bila nisko navuena titei mu obrve. Pokretanje odee otkrivalo je da se ispod nje nalazi ruka koja dri maula pitolj. ovek se zaustavio dva koraka od Leta i spustio pogled na njega, zaueno nabravi koicu oko oiju. "Dobra srea za sve nas", ree Leto. ovek se obazreo unaokolo, pretraujui prazninu, a zatim se ponovo usredsredio na Leta. "ta e ti ovde, dete?" upitao je odluno. Obrazina pustinjskog odela mu je priguivala glas. "Kani li da bude zapua u crvovoj duplji?" Leto je ponovo upotrebio tradicionalnu slobodnjaku frazu: "Pustinja je moj dom." "Venn?" upitao je ovek. Kojim putem ide? "Putujem od Jakarutua na jug." Iznenadan smeh provalio je iz oveka. "Dobro, Batig! Ti si najudnovatija stvar koju sam ikad video u Tanzeruftu." "Ja nisam tvoj Mali Bostan", ree Leto, uzvraajui na ono Batig. Bilo je to obeleje sa stranim prizvucima. Mali Bostan na ivici pustinje nudio je svoju vodu bilo kom nalazau. "Neemo te popiti, Batig", ree ovek. "Ja sam Muric. Ja sam arifa ovog taifa." Pokazao je pokretom glave na upaljenu etelicu zaina.

Leto je primio k znanju to to je ovaj ovek nazvao sebe Sudijom svoje grupe i odnosio se prema drugima kao taifu, druini ili zajednici. Oni nisu bili ivan, bratska druina. Odmetniciplaenici, zacelo. Ovde je poivala nit koja mu je bila potrebna. Budui da je Leto ostao nem, Muric upita: "Ima li ime?" "Batig je dovoljno." Priguen smeh je potresao Murica. "Nisi mi rekao ta radi ovde?" "Traim crvove otiske stopala", ree Leto, upotrebivi religioznu frazu koja je kazivala da je on na hadiluku za svojim umma, svojim linim otkrivenjem. "Zar tako mlad?" upita Muric. Zavrteo je glavom. "Ne znam ta da radim s tobom. Video si nas." "ta sam video?" upita Leto. "Govorim o Jakarutuu, a ti se ne odaziva." "Igre zagonetki", ree Muric. "Poto je tako, ta je ono?" Klimnuo je glavom prema brdu u daljini. Leto je prozborio iz svoje vizije: "Samo uloh." Muric se ukoio, a Leto je osetio kako mu se bilo ubrzava. Nastalo je dugo utanje i Leto je mogao da opazi kako ovek pretresa i odbacuje razliite odgovore. uloh! U mirnodopsko doba, posle obeda u sieu, esto su se ponavljale prie o karavanskom svratitu uloh. Sluaoci su uvek uzimali zdravo za gotovo da je uloh mit, mesto na kome su se dogaale zanimljive stvari i to samo radi prie. Leto se prisetio jedne prie o ulohu: neki siromah bio je pronaen na rubu pustinje i doveden u sie. U poetku siromah je odbijao da odgovara svojim spasiocima, a onda kad je progovorio niko nije mogao da razume njegove rei. Dani su prolazili a on je ostajao ravnoduan, odbijajui da se odene ili da sarauje na bilo kakav nain. Svaki put kada bi ostao sGm pravio je udne pokrete rukama. Svi specijalisti u sieu bili su pozvani da proue ovog siromaha ali niko nije umeo da dG odgovor. Jednom je neka vrlo stara ena prola pored otvorenog ulaza, videla ruke u pokretu i nasmejala se. "On samo oponaa svog oca kako upreda zainska vlakna u ue", objasnila je. "Oni jo tako rade u ulohu. On samo pokuava da se oseti manje usamljen." A pouka glasi: 'U starim obiajima uloha, postoji spokojstvo i oseanje pripadanja zlatnoj niti ivota.' Poto je Muric i dalje utao, Leto ree: "Ja sam siromah iz uloha koji jedino zna da pokree svoje ruke." Po hitrom pokretu ovekove glave, Leto je shvatio da Muric zna ovu priu. Muric je polako odgovorio, tihim glasom ispunjenim pretnjom. "Jesi li ti ljudsko bie?" "Ba kao i ti", ree Leto. "Isuvie neobino govori za jedno dete. Podseam te da sam ja sudija koji moe da izie na megdan takvi." Ah, da, pomislio je Leto. U ustima ovakvog sudije, takva je sadravala neposrednu pretnju. Takva je bila opasnost prizvana prisustvom demona, veoma stvarno verovanje meu starijim Slobodnjacima. Arifa je poznavao naine da pogubi demona i bio uvek izabran 'jer je posedovao mudrost da bude nemilosrdan ne bivajui surov, da zna kada je blagost, u stvari, put do vee surovosti'. Ali ova situacija dospela je do take kojoj je Leto teio, te ree: "U stanju sam da se podvrgnem Maadu." "Biu sudija bilo koje Duhovne Probe", ree Muric. "Prihvata li to?" "Bi-lal kaifa", ree Leto. Bez osposobljenosti. Prepreden izraz promakao je Muricovim licem. Rekao je: "Ne znam zato ovo doputam. Najbolje bi bilo da te odmah pogubim, ali ti si mali Batig, a ja sam imao sina koji je mrtav. Doi, otii emo u uloh gde u sazvati Isnad da odlui o tebi." Leto se, primetivi da svaki usiljen pokret ovog oveka odaje smrtnu presudu, pitao kako bi bilo ko ovim mogao da bude zavaran. Rekao je: "Znam da je uloh Ahl as-sunna val-jamas." "ta jedno dete zna o stvarnom svetu?" upitao je Muric, dajui Letu znak rukom da proe ispred njega ka topteru.

179

180

Leto je posluao, ali je paljivo oslukivao Slobodnjakove korake. "Najsigurniji nain da se sauva tajna je da uini da ljudi poveruju da ve znaju odgovor", ree Leto. "Ljudi tada ne postavljaju pitanja. Bilo je to pametno od vas koje su izgnali iz Jakarutua. Ko bi poverovao da je uloh, mesto iz mitolokih pria, stvarno? I kakva povoljnost za krijumare ili bilo kog drugog ko eli da ima pristup Dini." Muricovi koraci se zaustavie. Leto se okrenuo, oslonivi se leima na bok toptera, dok mu je njegovo krilo ostalo sa leve strane. Muric je stajao na pola koraka udaljenosti sa izvuenim maula pitoljem i ciljao pravo u Leta. "Dakle, ti nisi dete", ree Muric. "Prokleti kepec je doao da nas pijunira! Mislio sam da govori suvie mudro za jedno dete, ali ti govori previe i to preuranjeno." "Ipak ne previe", ree Leto. "Ja sam Leto, dete Pola Muad'Diba. Ako me ubije, ti i tvoji ljudi ete propasti u pesak. Ako me potedi, odveu vas do veliajnosti." "Ne igraj se sa mnom, kepecu" zareao je Muric. "Leto se nalazi u pravom Jakarutuu odakle ti kae..." Presekao se. Ruka sa pitoljem se malko spustila u trenutku kad su mu se od namrtene zbunjenosti oi razrogaile. Bilo je to oklevanje koje je Leto oekivao. Svakim svojim miiem nagovestio je pokret u levu stranu i, ne skrenuvi svoje telo vie od milimetra, izazvao je da Slobodnjakov pitolj silovito mlatne o ivicu krila. Maula pitolj mu je ispao iz ruke i, pre no to je mogao da doe k sebi, Leto je bio pored njega sa Muricovim vlastitim noem pritisnutim uz njegova lea. "Vrh je otrovan", ree Leto. "Reci svom prijatelju u topteru da ostane tano tamo gde je, bez i jednog pokreta. Inae u biti prinuen da te ubijem." Muric, gladei svoju povreenu ruku, mahnu glavom prilici u topteru i ree: "Moj drugar Behalet te je uo. Bie nepomian kao stena." Znajui da ima vrlo malo vremena pre no to ova dvojica smisle plan akcije ili njihovi prijatelji ne dou da ispitaju ta se dogaa, Leto brzo ree: "Potreban sam ti, Murice. Bez mene, crvi i njihov zain ieznue sa Dine." Osetio je da se Slobodnjak ukrutio. "Ali kako zna za uloh?" upita Muric. "Znam da nisu nita rekli u Jakaratuu." "Dakle, priznaje da sam ja Leto Atreid?" "ta bi drugo mogao da bude? Ali kako si..." "Zato to si ti ovde", ree Leto. "uloh postoji, prema tome ostalo je preispoljna jednostavnost. Ti si Izgnanik koji je pobegao kada je Jakaratu bio razoren. Video sam da signalizira krilima, prema tome ne koristi sredstva koja bi mogla da budu prislukivana izdaleka. Sakuplja zain, prema tome ti trguje. Moe da trguje jedino sa krijumarima. Ti si krijumar, a ipak si Slobodnjak. Mora da bude iz uloha." "Zato si me izazvao da te odmah ubijem?" "Zato to bi u svakom sluaju pokuao da me ubije kad bismo se vratili u uloh." Muricovo telo se silovito ukrutilo. "Paljivo, Muric", upozorio ga je Leto. "Znam ja tebe. U tvojoj istoriji stoji da ste uzimali vodu neopreznih putnika. Do sada je to, naravno, postao obian obred za tebe. Kako biste drugaije mogli da uutkate one kojima se dogaalo da nabasaju na vas? Kako drugaije da sauvate vau tajnu? Batig! eleo si da me zavede otmenim epitetima i ljubaznim reima. Zato da se i malo moje vode protrai na pesku? A ako bih nestao, kao to se mnogima dogodilo - pa, Tanzeruft me je progutao." Muric je desnom rukom nainio Rogovi-Crva znak da bi odagnao Rihani kojeg su Letove rei prizvale. A Leto je, znajui koliko su stariji Slobodnjaci sumnjali u mentate ili bilo ta to je mirisalo na razvijenu logiku, jedva suzdravao smeh. "Namri je priao o nama u Jakarutuu", ree Muric. "Doi u mu do vode kad..." "Ni do ega nee doi osim do praznog peska ako nastavi da izigrava budalu", ree Leto. "ta e da radi, Muric, kada cela Dina postane zelena trava, drvee i nepokrivena voda?" "To se nikad nee dogoditi!" "To se dogaa pred tvojim oima."

Leto je zauo kako Muric kripi zubima od besa i nemoi. Najzad ree nabusito: "A kako bi ti to spreio?" "Poznat mi je itav plan preobraaja", ree Leto. "Znam u njemu svaku slabost, svaki oslonac. Bez mene, ai-Hulud e zauvek nestati." Sa obnovljenim prizvukom lukavstva u glasu, Muric upita: "Dobro, zato ovde da raspravljamo o tome? Stanje je nereeno. Ima no. Mogao bi da me ubije, ali bi Behalet tebe ustrelio." "Ne, pre no to doem do tvog pitolja", ree Leto. "Zatim bih uzeo va topter. Da, umem da upravljam njim." Namrtenost je naborala Muricovo elo ispod kapuljae. "ta ako nisi onaj za koga se izdaje?" "Zar me moj otac nee prepoznati?" upitao je Leto. "Ahhhh", ree Muric. "A, tako si doznao, a? Ali..." Re mu je zastala u grlu i zavrteo je glavom. "Moj roeni sin mu je vodi. On kae da vas dvojica nikad niste... Kako je moglo..." "Znai vi ne verujete da Muad'Dib ita budunost", ree Leto. "Naravno da verujemo! Ali on za sebe kae da..." Muric je ponovo zamukao. "I ti si mislio da on nije svestan tvog nepoverenja", ree Leto. "Doao sam tano na ovo mesto, tano u ovo vreme da te sretnem, Muric. Znam sve o tebi, jer sam te video... tebe i tvog sina. Znam koliko veruje da si bezbedan, kako se ruga Muad'Dibu, kako kroji planove da sauva svoje malo pare pustinje. Ali tvoje malo pare pustinje je osueno na propast bez mene, Muric. Zauvek izgubljeno. Ovde na Dini se otilo predaleko. Moj otac je gotovo istroio svoje vizije i tebi jedino ostaje da se prikloni meni." "Taj slepi...", Muric prekide, progutavi pljuvaku. "Uskoro e se vratiti iz Arakena", ree Leto, "i tada emo ustanoviti koliko je slep. Koliko si se otuio od starih slobodnjakih obiaja, Muric?" "ta?" "On je Vadkuias sa vama. Tvoji ljudi su ga pronali usamljenog u pustinji i doveli ga u uloh. Kakvo je to bogato otkrie bilo! Bogatije od zainske ice. Vadkuias! iveo je sa vama; njegova voda se pomeala sa vodom tvog plemena. On je deo vae Duhovne Reke." Leto je snano pritisnuo no na Muricovu odeu. "Oprezno Muric." Podigao je levu ruku, razreio Slobodnjakovu obrazinu i spustio je. Znajui ta Leto namerava, Muric ree: "Gde e otii ako nas obojicu ubije?" "Natrag u Jakarutu." Leto je pritisnuo jagodicu svog palca o Muricova usta. "Ugrizi i pij, Muric. Uradi tako ili e umreti." Muric je oklevao, a onda je krvniki zagrizao u Letovo meso. Leto je posmatrao ovekovo grlo, opazio greve gutanja, na to je povukao no i vratio ga. "Vadkuias", ree Leto. "Da bi mogao da mi uzme vodu, prethodno moram da uvredim ovo pleme." Muric klimnu glavom. "Pitolj ti je tamo", Leto je nainio pokret bradom. "Sada mi veruje?" upitao je Muric. "Kako bih drugaije mogao da ivim sa izgnanim?" Ponovo je Leto primetio onaj lukav izraz u Muricovim oima, no ovog puta to je bila stvar odmeravanja, procena ekonomskih interesa. ovek se okrenuo sa naglou koja je kazivala o skrivenim odlukama, ponovo uzeo svoj maula pitolj i vratio se do krilnih stepenica. "Doi", ree on. "Predugo si se zadrao u crvovoj jazbini." 50. Budunost predvianja ne moe uvek da bude utvrena pravilima iz prolosti. Niti bitisanja upliu se u skladu sa mnogim nepoznatim zakonima. Predvianje budunosti neizostavno zahteva 182

181

sopstvena pravila. Ono nee da se saobrazi propisima Zensunija, niti propisima nauke. Predvianje gradi relativnu celinu. Ono zahteva dejstvo ovog trenutka koji protie, uz stalno opominjanje da se ne moe svaka nit utkati u tkaninu prolosti. Kalima: Rei Muad'Diba, ulohski komentar Muric je sa uvebanom lakoom doveo ornitopter iznad uloha. Leto je, sedei pored njega, oseao prisustvo naoruanog Behaleta iza njih. Od sad pa nadalje sve je poivalo na poverenju i tankoj niti njegove vizije koje se on tako vrsto drao. Ako je bila pogrena Alahu akbar. Ponekad se moralo pokoriti dubljoj zapovesti. Usamljeni strmi breg uloha delovao je upeatljivo u ovoj pustinji. injenica, da je njegovo prisustvo ovde na ovoj planeti ostalo neobeleeno govorila je o mnogim podmiivanjima i mnogim ubistvima, o mnogim zatitnicima na uticajnim poloajima. Leto je, u srcu uloha, mogao da vidi jedno udubljenje uokvireno stenovitim zidom sa slepim kanjonima koji su vodili nanie do njega. Gusto rastinje slanog bunja ocrtavalo je donje ivice kanjona. Odmah iza toga prostirao se unutranji krug lepezastih palmi, to je govorilo o obilju vode na ovom mestu. Proste graevine od prua zelenog bunja i zainskih vlakana bile su podignute podalje od lepezastih palmi. Graevine su liile na zelenu dugmad rasutu po pesku. Ovde su, po svoj prilici, iveli izgnani meu Izgnanima, oni koji nisu mogli nie da padnu osim u smrt. Muric se prizemljio u udubljenje u blizini podnoja jednog od kanjona. Jedna zgrada stajala je izdvojena na pesku pravo ispred toptera: krovinjara od pustinjske puzavice i bejato lia, sva ipartana nalemljenim zainskim materijalom. Bila je to iva kopija prvih neotesanih pustinjskih atora i svedoila je o ponienju izvesnih itelja uloha. Leto je znao da je ovo mesto moralo da proputa vlagu i po svoj prilici bilo puno nonih krvoednih insekata iz oblinjeg estara. Ovako je, znai, njegov otac iveo. I sirota Sabiha. Ovde je imala da iskusi svoju kaznu. Po Muricovoj naredbi, Leto se izvukao iz toptera, skoio na pesak i uputio se prema kolibi. Dalje, prema kanjonu, video je ljude koji su radili meu palmama. Delovali su otrcano, bedno, a injenica da su jedva obratili panju na njega i topter mnogo je kazivala o potlaenosti koja je ovde vladala. Leto je uspeo da zapazi kamenu ivicu kanata iza radnika, a oseaj vlage u vazduhu nije se mogao pogreno protumaiti: nepokrivena voda. Prolazei pored kolibe, Leto je video da je bila gruba ba koliko je i oekivao. Produio je do kanata, pogledao dole i primetio kovitlanje ribe grabljivice u tamnoj struji. Radnici su, izbegavajui njegov pogled, nastavili da odnose pesak sa linije pukotina u steni. Muric je priao Letu sa lea i rekao: "Stoji na granici izmeu ribe i crva. Svaki od ovih kanjona ima svog crva. Ovaj kanat je otvoren i upravo se spremamo da uklonimo ribe da bismo privukli peane pastrmke." "Naravno", ree Leto. "Drite farmu. Prodajete peane pastrmke i crve izvan planete." "To je bio Muad'Dibov savet!" "Znam. Ali nijedan od vaih crva ili bilo koja od peanih pastrmki ne moe dugo da se odri u ivotu izvan Dine." "Ne, zasad", ree Muric. "Ali jednoga dana..." "Ni za deset hiljada godina", ree Leto. Okrenuo se da bi osmotrio pometnju na Muricovom licu. Pitanja su tuda proticala kao voda u kanatu. Da li je ovaj Muad'Dibov sin zaista mogao da ita budunost? Neki su jo verovali da je Muad'Dib to inio, ali... kako je jedna takva stvar mogla da se utvrdi? Uto se Muric obrnuo i poveo ga natrag prema kolibi. Otvorio je prost ulazni zatvara i pokazao rukom Letu da ue. Naspram daljeg zida gorela je lampa na zainsko ulje, a jedna majuna prilika uala je ispod nje, leima okrenuta vratima. Sagorevajue ulje je odavalo teak miris cimeta. "Poslali su novu robinju da se stara o Muad'Dibovom sinu", podsmehnuo se Muric. "Ako bude valjano sluila, mogla bi da, za neko vreme, sauva svoju vodu." Stao je oi u oi sa Letom. "Neki misle da je loe uzimati ovakvu vodu. Ti rasputeni Slobodnjaci sada gomilaju hrpe ubreta u 183

svojim gradovima! Hrpe ubreta! Kada je ikada ranije Dina videla hrpe ubreta! Kada nam u ruke dopadnu ovakvi poput ove..." Nainio je pokret u pravcu prilike ispod lampe. "...obino su poludivlji od straha, izgubljeni za svoj soj, a nikada prihvaeni od strane pravih Slobodnjaka. Razume li me Leto-Batig?" "Razumem te." Zgurena figura se nije pomerila. "Govori o tome da bi nas vodio", ree Muric. "Slobodnjake vode ljudi koji su ogrezli u krv. U ta bi ti mogao da nas povede?" "Kralizec", ree Leto, ne skidajui oi sa zgurene prilike. Muric je zinuo u njega, nabravi obrve iznad svojih oiju boje indiga. Kralizec? To nije bio samo rat ili revolucija; to je bila tajfinska bitka. Re je poticala iz najstarijih slobodnjakih legendi: bitka na kraju vaseljene. Kralizec? Visoki Slobodnjak je grevito stiskao grlo. Ovaj vrag je bio nepredvidljiv poput nekog gradskog dendija! Muric se okrenuo prema zgurenoj figuri. "eno! Liban vahid!" naredio je. Donesi nam zainskog pia! Oklevala je. "Uini kako ti je naloio, Sabiha", ree Leto. Skoila je na noge, u pometnji. Zurila je u njega, nemona da skine pogled sa njegovog lica. "Poznaje ovu?" upitao je Muric. "Ona je Namrijeva neakinja. Ogreila se o Jakarutu i oni su je poslali tebi." "Namri? Ali..." "Liban vahid", ree Leto. Projurila je pored njih, provalila ulazni zatvara i oni zaue zvuk stopala koja su trala. "Nee daleko stii", ree Muric. Dotakao je prstom ivicu nosa. "Namrijev rod, a? Zanimljivo. ta je to zgreila?" "Dozvolila je da pobegnem." Rekavi to, okrenuo se i poao za njom. Naao ju je kako stoji na rubu kanata. Stao je uz nju i spustio pogled na vodu. Ptice su se nahodile u oblinjim lepezastim palmama i uo je njihove poklike, lepet krila. Radnici su, pomerajui pesak, proizvodili zvuke struganja. Meutim, on je, kao i Sabiha, gledao dole, duboko u vodu i njene odbleske. Uglovima oiju video je male plave dugorepe papagaje u kronjama palmi. Jedan od njih je preleteo kanat i on opazi njegov odblesak u srebrnastom kovitlanju ribe, to se sve zajedno slilo kao da su ptice i ribe plivale po istom nebeskom svodu. Sabiha je proistila grlo. "Mrzi me", ree Leto. "Osramotio si me. Osramotio si me pred mojim narodom. Odrali su Isnad i poslali me ovde da izgubim svoju vodu. Sve zbog tebe!" Muric se nasmejao odmah iza njihovih lea. "Sad ti je jasno, Leto-Batig da naa Duhovna Reka ima mnogo pritoka." "Ali moja voda tee vaim venama", ree Leto, okreui se. "To nije pritoka. Sabiha je suenica iz moje vizije i ja je pratim. Pobegao sam preko pustinje da bih pronaao svoju budunost ovde u ulohu." "Ti i..." Pokazao je na Sabihu i zabacio glavu grohotom se nasmejavi. "Nee biti onako kako bi i jedan od vas mogao da poveruje", ree Leto. "Zapamti to, Muric. Pronaao sam otiske stopala mog crva." U tom trenutku je osetio kako mu suze naviru na oi. "Daruje vodu mrtvima", proapta Sabiha. ak je i Muric sa strahopotovanjem zurio u njega. Slobodnjaci nikad nisu plakali sem ako u pitanju nije bilo najdublje darivanje due. Gotovo zbunjen, Muric je zaepio usta, i navukao svoju debala kapuljau nisko preko obrva. Leto je, netremice gledajui preko njega, rekao: "Ovde u ulohu jo se mole za rosu na ivici pustinje. Idi, Muric, i moli se za Kralizec. Obeavam ti da e doi." 51.

184

Slobodnjaki govor sadri veliku jezgrovitost, smisao za tano izraavanje. Uronjen je u obmanu koju stvaraju apsoluti. Njegove pretpostavke su plodno tlo za apsolutistike religije. Osim toga, Slobodnjaci su skloni moraliziranju. Oni protivstavljaju zastraujuu nepostojanost svih stvari ustanovljenim postavkama. Oni kau: "Znamo da ne postoji ukupna suma dostinog znanja; to je ostavljeno Bogu. Ali ono to ljudi mogu da naue, ljudi mogu da sadre." Iz ovog britkog pristupa vaseljeni, oni rezbare fantastino verovanje u znamenje i predskazanja kao i u vlastitu sudbinu. To je jedan istonik njihove legende o Kralizecu: ratu na kraju vaseljene. Tajni izvetaji Bene Geserita / strana 800881 "Bezbedno ga uvaju na sigurnom mestu", ree Namri, osmehujui se Gurniju Haleku koji je stajao na drugom kraju etvrtaste kamene sobe. "Moe to da prenese svojim prijateljima." "Gde je to sigurno mesto?" upita Halek. Nije mu se dopadao Namrijev ton i oseao se sputan Desikinim nareenjima. Prokleta vetica! Njena objanjenja nisu imala nikakvog smisla sem u pogledu upozorenja na ono to je moglo da se dogodi ako Leto ne bi uspeo da ovlada svojim uasnim pamenjima. "Mesto je sigurno", ree Namri. "To je sve to mi je dozvoljeno da ti kaem." "Otkud zna za to?" "Dobio sam distrans. Sabiha je sa njim." "Sabiha! Ona e ga jednostavno pustiti..." "Ne ovog puta." "Ima li nameru da ga ubije?" "To vie nije moja stvar." Halek je napravio grimasu. Distrans. Koliki je bio domet tih prokletih peinskih slepih mieva? esto ih je viao kako lete tamo-amo po pustinji sa tajnim porukama ubeleenim u njihove ciktave glasove. Ali koliko daleko su mogli da dosegnu na ovoj paklenoj planeti? "Moram lino da ga vidim", ree Halek. "To nije dozvoljeno." Halek je duboko udahnuo vazduh da bi se primirio. Proveo je dva dana i dve noi ekajui na izvetaje iz siea. Sada je prolazilo jo jedno jutro i on je oseao kako se njegova uloga topi ostavljajui ga golog. U svakom sluaju nikada nije voleo ulogu zapovednitva. Zapovednik je uvek ekao dok su drugi inili zanimljive i opasne stvari. "Zbog ega nije dozvoljeno?" upitao je. Krijumari koji su preuredili ovaj bezbedni ise, ostavili su previe neodgovorenih pitanja i nije eleo da mu jo i Namri peva istu pesmu. "Neki smatraju da si previe video kad si video ovaj sie", ree Namri. Halek je razaznao pretnju, opustio se u udoban stav izvebanog borca, s rukom ne na nou, ali blizu njega. eznuo je za jednim titom, ali su oni bili povueni iz upotrebe zbog svog dejstva na crve i kartkovenosti u uslovima statikih napona koje je izazivala oluja. "Ovo tajenje nije deo naeg dogovora", ree Halek. "Da sam ga ubio da li bi to bio deo naeg dogovora?" Ponovo je Halek osetio podvaljivanje nevidljivih sila na koje ga gospa Desika nije upozorila. Taj njen prokleti plan! Moda je bilo ispravno nemati poverenja u Bene Geserit. Istog trena se osetio nevernim. Objasnila je problem i on je prihvatio njen plan sa oekivanjem da e kao i svi planovi i ovaj zahtevati naknadna prilagoavanja. Nije bila re o bilo kojoj Bene Geserit; ovo je bila Desika iz roda Atreida koja njemu nikada nije bila nita drugo do prijatelj i zatitnik. Znano je da bi bez nje u ivotu bio preputen okolnostima u nekoj vaseljeni opasnijoj od ove u kojoj je sada obitavao. "Nisi u stanju da odgovori na moje pitanje", ree Namri. "Bio si ovlaen da ga ubije jedino u sluaju da se pokae da je... posednut", ree Halek. "Izrod." Namri je prineo pesnicu desnom uhu. "Tvoja gospa je znala da mi umemo da stavljamo takve na probu. Mudro je bilo od nje to mi je prepustila da donesem sud." 185

Halek je stisnuo usne, obuzdavajui se. "uo si rei koje mi je asna Majka kazala", ree Namri. "Mi Slobodnjaci razumemo takve ene, ali vi doljaci sa drugih svetova ih nikada ne razumete. Slobodnjake ene esto alju svoje sinove u smrt." Halek je procedio kroz zube: "Veli li ti to meni da si ga ubio?" "On ivi. Na sigurnom je mestu. Nastavie da prima zain." "Ali ja sam duan da ga sprovedem do njegove bake, ukoliko preivi", ree Halek. Namri je samo slegnuo ramenima. Halek je shvatio da je ovo sav odgovor koji je dobio. Do avola! Nije mogao da se vrati Desiki sa ovako neodgovorenim pitanjima! Zavrteo je glavom. "Zato ispituje ono to ne moe da promeni?" upita Namri. "Dobro si plaen." Halek smrknuto pogleda ovog oveka. Slobodnjaci! Oni veruju da su svi stranci prvenstveno zainteresovani za novac. Ali iz Namrija je govorilo neto vie od slobodnjake predrasude. Druge sile su ovde bile umeane i to je bilo oigledno onom koga je jedna Bene Geserit uvebala u posmatranju. Cela ova stvar smrdela je na pritvorstvo u pritvorstvu, pritvorstvo... Prelazei na uvredljivo prisno ponaanje, Halek ree: "Gospa Desika e biti gnevna. Mogla bi da poalje trupe na..." "Zanadik!" opsova Namri. "Ti slubeni kuriru! Ti stoji izvan Mohalate! Nalazim zadovoljstvo u tome to raspolaem, tvojom vodom namenjenom Otmenim Ljudima!" Halek je poloio ruku na no i pripremio svoj levi rukav odakle je napadae uvek vrebalo malo iznenaenje. "Ne vidim da je ovde prosuta voda", ree on. "Moda si zaslepljen svojim ponosom." Namri je, iskezivi se, pokazao bele zube. "Tvoja gospa je zatoenik na Salusi Sekundus. Obavetenja za koja si mislio da potiu od nje, dolazila su od njene kerke!" Krajnjim naporom, Halek je uspeo da odri ravan glas. "Nije vano. Alija e..." Namri je izvukao svoj kris-no. "ta ti zna o Nebeskoj Materici? Ja sam njen sluga, ti muka kurvo. Uiniu joj ponudu kada ti uzmem vodu!" I on jurnu preko sobe u nepromiljenoj pravoj liniji. Halek, ne dajui da ga obmane ova prividna nezgrapnost, tre navie levi rukav svoje odee, oslobodivi dodatni komad teke tkanine koju je ranije tu zaio, pustivi je da zarobi Namrijev no. Sve u jednom pokretu Halek je prevukao prevoje tkanine preko Namrijeve glave i posegao odozdo svojim noem kroz tkaninu ciljajui pravo u lice. Osetio je kako se iljak zabo u metu u trenutku kada ga je Namrijevo telo udarilo tvrdom povrinom metalnog oklopa koji se nalazio ispod odee. Slobodnjak je ispustio jedan silovit vrisak, trgnuo se unazad i pao. Leao je dok mu je krv ikljala na usta sa oima koje su zurile u Haleka, a onda se polagano zamutile. Halek je odahnuo. Kako je ovaj glupi Namri mogao da oekuje da bilo ko previdi prisustvo oklopa ispod odee? Halek se obratio leu dok je vraao u preanji poloaj svoj varljivi rukav, brisao no i stavljao ga u korice. "Kako si mislio da smo mi atreidske sluge uvebane, budalo?" Duboko je udahnuo vazduh, razmiljajui: A sad da vidimo. ija sam ja igraka? U Namrijevim reima odzvanjala je istina. Desika, zarobljenik Korina, i Alija koja je radila na svojim avolskim planovima. Desika je upozoravala na mnoge sluajeve do kojih je moglo doi u vezi sa Alijom kao neprijateljem, ali nikad za sebe nije predvidela da e postati zarobljenik. Ipak, on je imao nareenja koja je valjalo ispuniti. Pre svega tu je bila nuda da se skloni sa ovog mesta. Sreom, jedan odeveni Slobodnjak je mnogo liio na svakog drugog Slobodnjaka. Otkotrljao je Namrijevo telo u ugao, nabacao jastuke preko njega, pomerio zastirku da pokrije krv. Obavivi to, Halek je namestio usno i nosno crevo svog peanog odela, navukao obrazinu poput svakog ko se priprema za odlazak u pustinju, povukao napred kapuljau i iziao u dugaak hodnik. Nevini se kreu bez zebnje, pomislio je, podeavajui korak do laganog geganja. Oseao se neobino slobodno, kao da je iziao iz opasnosti, a ne stupao u nju. Nikad mi se nisu dopadali njeni planovi za onog deka, pomislio je. I kazau joj to ako je budem video. Jer, ako je Namri rekao istinu, najopasniji od moguih planova stupao je u dejstvo.

186

Alija mu ne bi dala da dugo ivi kad bi ga uhvatila, ali tu je uvek bio Stilgar - dobar Slobodnjak sa dobrim slobodnjakim sujeverjem. Desika je to jednom objasnila. "Postoji tanak sloj civilizovanog ponaanja preko Stilgarove prave prirode. A evo kako se taj sloj skida sa njega..." 51. Slobodnjaki govor sadri veliku jezgrovitost, smisao za tano izraavanje. Uronjen je u obmanu koju stvaraju apsoluti. Njegove pretpostavke su plodno tlo za apsolutistike religije. Osim toga, Slobodnjaci su skloni moraliziranju. Oni protivstavljaju zastraujuu nepostojanost svih stvari ustanovljenim postavkama. Oni kau: "Znamo da ne postoji ukupna suma dostinog znanja; to je ostavljeno Bogu. Ali ono to ljudi mogu da naue, ljudi mogu da sadre." Iz ovog britkog pristupa vaseljeni, oni rezbare fantastino verovanje u znamenje i predskazanja kao i u vlastitu sudbinu. To je jedan istonik njihove legende o Kralizecu: ratu na kraju vaseljene. Tajni izvetaji Bene Geserita / strana 800881 "Bezbedno ga uvaju na sigurnom mestu", ree Namri, osmehujui se Gurniju Haleku koji je stajao na drugom kraju etvrtaste kamene sobe. "Moe to da prenese svojim prijateljima." "Gde je to sigurno mesto?" upita Halek. Nije mu se dopadao Namrijev ton i oseao se sputan Desikinim nareenjima. Prokleta vetica! Njena objanjenja nisu imala nikakvog smisla sem u pogledu upozorenja na ono to je moglo da se dogodi ako Leto ne bi uspeo da ovlada svojim uasnim pamenjima. "Mesto je sigurno", ree Namri. "To je sve to mi je dozvoljeno da ti kaem." "Otkud zna za to?" "Dobio sam distrans. Sabiha je sa njim." "Sabiha! Ona e ga jednostavno pustiti..." "Ne ovog puta." "Ima li nameru da ga ubije?" "To vie nije moja stvar." Halek je napravio grimasu. Distrans. Koliki je bio domet tih prokletih peinskih slepih mieva? esto ih je viao kako lete tamo-amo po pustinji sa tajnim porukama ubeleenim u njihove ciktave glasove. Ali koliko daleko su mogli da dosegnu na ovoj paklenoj planeti? "Moram lino da ga vidim", ree Halek. "To nije dozvoljeno." Halek je duboko udahnuo vazduh da bi se primirio. Proveo je dva dana i dve noi ekajui na izvetaje iz siea. Sada je prolazilo jo jedno jutro i on je oseao kako se njegova uloga topi ostavljajui ga golog. U svakom sluaju nikada nije voleo ulogu zapovednitva. Zapovednik je uvek ekao dok su drugi inili zanimljive i opasne stvari. "Zbog ega nije dozvoljeno?" upitao je. Krijumari koji su preuredili ovaj bezbedni ise, ostavili su previe neodgovorenih pitanja i nije eleo da mu jo i Namri peva istu pesmu. "Neki smatraju da si previe video kad si video ovaj sie", ree Namri. Halek je razaznao pretnju, opustio se u udoban stav izvebanog borca, s rukom ne na nou, ali blizu njega. eznuo je za jednim titom, ali su oni bili povueni iz upotrebe zbog svog dejstva na crve i kartkovenosti u uslovima statikih napona koje je izazivala oluja. "Ovo tajenje nije deo naeg dogovora", ree Halek. "Da sam ga ubio da li bi to bio deo naeg dogovora?" Ponovo je Halek osetio podvaljivanje nevidljivih sila na koje ga gospa Desika nije upozorila. Taj njen prokleti plan! Moda je bilo ispravno nemati poverenja u Bene Geserit. Istog trena se osetio nevernim. Objasnila je problem i on je prihvatio njen plan sa oekivanjem da e kao i svi planovi i ovaj zahtevati naknadna prilagoavanja. Nije bila re o bilo kojoj Bene Geserit; ovo je bila Desika iz roda Atreida koja njemu nikada nije bila nita drugo do prijatelj i zatitnik. Znano je da 187

bi bez nje u ivotu bio preputen okolnostima u nekoj vaseljeni opasnijoj od ove u kojoj je sada obitavao. "Nisi u stanju da odgovori na moje pitanje", ree Namri. "Bio si ovlaen da ga ubije jedino u sluaju da se pokae da je... posednut", ree Halek. "Izrod." Namri je prineo pesnicu desnom uhu. "Tvoja gospa je znala da mi umemo da stavljamo takve na probu. Mudro je bilo od nje to mi je prepustila da donesem sud." Halek je stisnuo usne, obuzdavajui se. "uo si rei koje mi je asna Majka kazala", ree Namri. "Mi Slobodnjaci razumemo takve ene, ali vi doljaci sa drugih svetova ih nikada ne razumete. Slobodnjake ene esto alju svoje sinove u smrt." Halek je procedio kroz zube: "Veli li ti to meni da si ga ubio?" "On ivi. Na sigurnom je mestu. Nastavie da prima zain." "Ali ja sam duan da ga sprovedem do njegove bake, ukoliko preivi", ree Halek. Namri je samo slegnuo ramenima. Halek je shvatio da je ovo sav odgovor koji je dobio. Do avola! Nije mogao da se vrati Desiki sa ovako neodgovorenim pitanjima! Zavrteo je glavom. "Zato ispituje ono to ne moe da promeni?" upita Namri. "Dobro si plaen." Halek smrknuto pogleda ovog oveka. Slobodnjaci! Oni veruju da su svi stranci prvenstveno zainteresovani za novac. Ali iz Namrija je govorilo neto vie od slobodnjake predrasude. Druge sile su ovde bile umeane i to je bilo oigledno onom koga je jedna Bene Geserit uvebala u posmatranju. Cela ova stvar smrdela je na pritvorstvo u pritvorstvu, pritvorstvo... Prelazei na uvredljivo prisno ponaanje, Halek ree: "Gospa Desika e biti gnevna. Mogla bi da poalje trupe na..." "Zanadik!" opsova Namri. "Ti slubeni kuriru! Ti stoji izvan Mohalate! Nalazim zadovoljstvo u tome to raspolaem, tvojom vodom namenjenom Otmenim Ljudima!" Halek je poloio ruku na no i pripremio svoj levi rukav odakle je napadae uvek vrebalo malo iznenaenje. "Ne vidim da je ovde prosuta voda", ree on. "Moda si zaslepljen svojim ponosom." Namri je, iskezivi se, pokazao bele zube. "Tvoja gospa je zatoenik na Salusi Sekundus. Obavetenja za koja si mislio da potiu od nje, dolazila su od njene kerke!" Krajnjim naporom, Halek je uspeo da odri ravan glas. "Nije vano. Alija e..." Namri je izvukao svoj kris-no. "ta ti zna o Nebeskoj Materici? Ja sam njen sluga, ti muka kurvo. Uiniu joj ponudu kada ti uzmem vodu!" I on jurnu preko sobe u nepromiljenoj pravoj liniji. Halek, ne dajui da ga obmane ova prividna nezgrapnost, tre navie levi rukav svoje odee, oslobodivi dodatni komad teke tkanine koju je ranije tu zaio, pustivi je da zarobi Namrijev no. Sve u jednom pokretu Halek je prevukao prevoje tkanine preko Namrijeve glave i posegao odozdo svojim noem kroz tkaninu ciljajui pravo u lice. Osetio je kako se iljak zabo u metu u trenutku kada ga je Namrijevo telo udarilo tvrdom povrinom metalnog oklopa koji se nalazio ispod odee. Slobodnjak je ispustio jedan silovit vrisak, trgnuo se unazad i pao. Leao je dok mu je krv ikljala na usta sa oima koje su zurile u Haleka, a onda se polagano zamutile. Halek je odahnuo. Kako je ovaj glupi Namri mogao da oekuje da bilo ko previdi prisustvo oklopa ispod odee? Halek se obratio leu dok je vraao u preanji poloaj svoj varljivi rukav, brisao no i stavljao ga u korice. "Kako si mislio da smo mi atreidske sluge uvebane, budalo?" Duboko je udahnuo vazduh, razmiljajui: A sad da vidimo. ija sam ja igraka? U Namrijevim reima odzvanjala je istina. Desika, zarobljenik Korina, i Alija koja je radila na svojim avolskim planovima. Desika je upozoravala na mnoge sluajeve do kojih je moglo doi u vezi sa Alijom kao neprijateljem, ali nikad za sebe nije predvidela da e postati zarobljenik. Ipak, on je imao nareenja koja je valjalo ispuniti. Pre svega tu je bila nuda da se skloni sa ovog mesta. Sreom, jedan odeveni Slobodnjak je mnogo liio na svakog drugog Slobodnjaka. Otkotrljao je Namrijevo telo u ugao, nabacao jastuke preko njega, pomerio zastirku da pokrije krv. Obavivi to, 188

Halek je namestio usno i nosno crevo svog peanog odela, navukao obrazinu poput svakog ko se priprema za odlazak u pustinju, povukao napred kapuljau i iziao u dugaak hodnik. Nevini se kreu bez zebnje, pomislio je, podeavajui korak do laganog geganja. Oseao se neobino slobodno, kao da je iziao iz opasnosti, a ne stupao u nju. Nikad mi se nisu dopadali njeni planovi za onog deka, pomislio je. I kazau joj to ako je budem video. Jer, ako je Namri rekao istinu, najopasniji od moguih planova stupao je u dejstvo. Alija mu ne bi dala da dugo ivi kad bi ga uhvatila, ali tu je uvek bio Stilgar - dobar Slobodnjak sa dobrim slobodnjakim sujeverjem. Desika je to jednom objasnila. "Postoji tanak sloj civilizovanog ponaanja preko Stilgarove prave prirode. A evo kako se taj sloj skida sa njega..." 52. Duh Muad'Diba je vie od rei, vie od slova Zakona koji se uzdie u njegovo ime. Muad'Dib mora uvek da bude ona unutranja pogrda uperena protiv samozadovoljnih monika, protiv arlatana i dogmatinih fanatika. To je ona unutranja pogrda koja mora da se iskae jer nas je Muad'Dib iznad svega uio jednoj stvari: da ljudska bia mogu da opstanu jedino u zajednici drutvene pravde. Fedajkinska pogodba Leto je sedeo leima oslonjen o zid kolibe, panje prikovane za Sabihu, posmatrajui kako se niti njegove vizije odvijaju. Bila je spravila kafu i odloila ju je na stranu. Sada je uala preko puta njega meajui njegov veernji obrok. Bila je to neka kaa koja je odisala melanom. Njene ruke su hitro pokretale kutlau i ivice zdele se umrljae tenim indigom. Svila je svoje uzano lice nad zdelu, meajui koncentrat. Gruba opna koja je sazdavala zidove kolibe bila je zakrpljena svetlijim materijalom ba iza nje i to je oblikovalo sivi oreol naspram koga je njena senka poigravala u trepravoj svetlosti kuhinjskog plamena i jedne jedine lampe. Ta lampa je kopkala Leta. Ovi ljudi u ulohu bili su raskalani u pogledu zainskog ulja: lampa, a ne sjajna kugla. Drali su porobljene izgnanike unutar njihovih zidova u uslovima koji su zabeleeni u najstarijim slobodnjakim predanjima. A ipak su koristili ornitoptere i najnovije etelice zaina. Bili su surova meavima starog i modernog. Sabiha gurnu zdelu kae prema njemu, gasei plamen u ognjitu. Leto se ni ne osvrte na zdelu. "Biu kanjena ako ovo ne pojede", ree ona. Zurio je u nju, razmiljajui: Ako je ubijem, to e unititi jednu viziju. Ako joj saoptim Muricove planove, to e unititi drugu viziju. Ako budem ovde ekao mog oca, ova vizija-nit postae moan konopac. Njegov um je razvrstao te niti. Neke su sadravale slast koja mu nije davala mira. Jedna budunost sa Sabihom nosila je primamljivu sigurnost unutar njegove proroke svesti. Pretila je da zaprei sve druge dok je nije ispratio do njenih zavrnih agonija. "Zato tako bulji u mene?" upitala je. Gurnula je zdelu blie njemu. Leto je pokuao da proguta pljuvaku suvim grlom. Podsticaj da ubije Sabihu kljuao je u njemu. Otkrio je da drhti od toga. Kako bi lagodno bilo unititi jednu viziju i dozvoliti da nemir slobodno istee! "Muric zapoveda ovo", ree ona dodirnuvi zdelu. Da, Muric to zapoveda. Praznoverje sve potinjava. Muric je eleo da za sebe ima jednog vizionara koji bi mu tumaio. On je bio zastareli divljak koji je od vraa traio da baca volovske kosti i tumai njihov raspored. Muric je oduzeo svom zarobljeniku peano odelo 'iz predostronosti'. U toj opasci je bilo skrivenog podsmeha Namriju i Sabihi. Samo budale doputaju da im zatvorenik umakne. 189

Muric je, meutim, imao dubok emocionalni problem: Duhovnu Reku. Zatvorenikova voda tekla je Muricovim venama. Muric je tragao za nekim znakom koji bi mu dozvolio da odri smrtnu pretnju nad Letovom glavom. Kakav otac, takav sin, pomislio je Leto. "Zain e ti samo dati vizije", ree Sabiha. Osetila se nelagodno zbog njegovog dugog utanja. "Mnogo puta sam imala vizije u orgiji. One nita ne znae." To je ono! pomislio je, dok mu se telo koilo u nepokretnost to je njegovu kou inilo hladnom i vlanom. Bene Geseritova gotovost zaposela je njegovu svest, prosvetljenje u obliku iode koje se lepezasto irilo izvan njega da bi bacilo bletavu svetlost vizije na Sabihu i sve njene drugove i Izgnanike. Drevno Bene Geserit uenje bilo je izriito: Jezici se izgrauju tako to se u njima ogledaju uposebljavanja u nainu ivota. Svako uposebljavanje moe se prepoznati po svojim reima, svojim postulatima i reeninim strukturama. Traga za zastojima. Uposebljavanja predstavljaju mesta gde se ivot zaustavlja, gde je kretanje zajaeno i zamrznuto. Video je Sabihu kao tvorca vizija na osnovu njenog prava, a i to da je svako ljudsko bie posedovalo tu istu mo. Pa ipak, ona je prezirala svoje vizije iz zainske orgije. One su uzrokovale nemir i stoga su morale da budu ostavljene na stranu, hotimino zaboravljene. Njen narod se molio ai-Huludu jer je taj crv proimao mnoge od njenih vizija. Oni su se molili za rosu na ivici pustinje, jer je vlaga ograniavala njihove ivote. Pa ipak valjali su se u bogatstvu zaina i mamili peane pastrmke otvorenim kanatima. Sabiha je pothranjivala njegove proroke vizije sa nehatnom oguglalou, pa ipak je on u njenim reima nazirao osvetljene znakove: ona se oslanjala na apsolute, traila konane granice, i sve to zbog toga to nije mogla da izie na kraj sa otrinom stranih odluka koje su se ticale njenog vlastitog tela. Ona se vrsto drala svoje jednooke vizije vaseljene, zaokruene i vremenski zaleene kakva je mogla da bude, jer su je druge mogunosti uasavale. Nasuprot tome Leto je sebe oseao kao suto kretanje. Bio je opna koja je zbirala beskonane dimenzije, mogao je da donosi strane odluke. Kao to je moj otac inio. "Mora da pojede ovo!" ree Sabiha zlovoljnim glasom. Leto je sada imao ceo pregled vizija i znao je koju nit mora da sledi. Moja koa nije moja vlastita. Ustao je i ogrnuo se svojom odeom. Ostavljala je udan utisak prileui na telo bez peanog odela koje bi ga titilo. Njegova bosa stopala su stajala na stopljenoj zainskoj tkanini poda, oseajui estice peska u njoj. "ta si naumio?" upita Sabiha. "Ovde je vazduh ustajao. Idem napolje." "Ne moe pobei", ree ona. "Svaki kanjon ima svog crva. Ako pree kanat, crvi e te osetiti po tvojoj vlazi. Ovi zarobljeni crvi su veoma budni - ni nalik na one iz pustinje. Pored toga...", kako joj je glas postao nasladan! "...nema pustinjsko odelo." "Zato onda brine?" upitao je, elei da zna da li jo moe da izazove iskrenu reakciju kod nje. "Zato to nisi jeo." "I ti e biti kanjena." "Da!" "Ali ja sam ve zasien zainom", ree on. "Svaki trenutak je jedna vizija." Ukazao je golim stopalom na zdelu. "Prospi to na pesak. Ko e saznati?" "Oni motre", proaptala je. Zavrteo je glavom odvajajui se od svoje vizije, oseajui kako ga obavija nova sloboda. Nije bilo potrebno ubiti ovog jadnog piona. Ona je igrala prema drugoj muzici, ne poznajui ak ni korake, verujui da e moda ipak uzeti uea u podeli vlasti koja je mamila gladne gusare uloha i Jakarutua. Leto je priao ulaznom zaptivau i poloio ruku na njega. "Kad Muric doe", ree ona, "bie veoma ljut na..." "Muric je trgovac prazninom", ree Leto. "Moja tetka ga je iscrpla." Podigla se na noge. "Idem s tobom." 190

Palo mu je na um: Ona pamti kako sam joj umakao. Sada osea krhkost svoje moi nada mnom. Njene vizije su se komeale unutar nje. Ali ona nije htela da slua te vizije. Bilo je dovoljno da se zapita: kako bi mogao da nadmudri zarobljenog crva u njegovom uzanom kanjonu? Kako bi mogao da preivi u Tanzeruftu bez pustinjskog odela ili slobodnjake bale? "Moram da budem sam da bih razmotrio svoje vizije", ree on. "Ti e ostati ovde." "Gde si krenuo?" "Do kanata." "Peane pastrmke izlaze u rojevima nou." "Nee me pojesti." "Ponekad se crv spusti s one strane sasvim do vode", ree ona. "Ako pree kanat..." Prekinula je, trudei se da svoje rei naotri pretnjom. "Kako bih mogao da zajaem crva bez kuka?" upitao je, elei da sazna da li je bila u stanju da spase jo koji deli svojih vizija. "Hoe li jesti kad se vrati?" upitala je, a onda jo jednom unula pored zdele, ponovo uzela kutlau i stala da mea orbu boje indiga. "Sve u svoje vreme", ree on, znajui da nee biti sposobna da otkrije tananu upotrebu Glasa, nain na koji je krijumario svoje elje u njeno donoenje odluka. "Muric e doi i videti da li si imao viziju", upozorila je. "Postupiu sa Muricom na svoj nain", ree on, primeujui kako su joj pokreti postali teki i spori. Osnovni bioloki obrazac svih Slobodnjaka prirodno je potpomagao nainu na koji je on sada njome upravljao. Slobodnjaci su bili ljudi izuzetne energije u zoru, ali ih je u sumrak esto obuzimala duboka i letargina melanholija. Ve je imala elju da zaspi i utone u snove. Leto je sam iziao napolje u no. Nebo je blistalo od zvezda i mogao je da razazna veliinu okolnog brega naspram njihove svetlucave are. Poao je ispod palmi prema kanatu. Dugo vremena Leto je uao na rubu kanata, sluajui neprestano itanje peska unutar kanjona s one strane. Sudei po zvuku u pitanju je bio mali crv; izabran, nema sumnje, ba iz toga razloga. Malog crva je bilo lake transportovati. Razmiljao je o njegovom hvatanju: lovci bi ga omamili vodenom maglom, upotrebljavajui tradicionalan slobodnjaki nain lovljenja crva za obred orgije/preobraaja. Ali ovom crvu nije bilo sueno da ga ubiju zagnjurivanjem. Ovaj e, po svoj prilici, otii Esnafovim teretnjakom do nekog kupca punog nade ija e pustinja verovatno biti suvie vlana. Malo je ljudi sa drugih svetova shvatalo smisao i ulogu sasuenosti koju su peane pastrmke nekada odravale na Arakisu. Nekada odravale. Jer ak i ovde u Tanzeruftu u vazduhu je bilo mnogo puta vie vlage no to je i jedan crv ikada ranije upoznao, ako izuzmemo njegovu smrt u slobodnjakoj cisterni. uo je kako se Sabiha mekolji u kolibi iza njega. Bila je nemirna, podbadana svojim potisnutim vizijama. Pitao se kako bi izgledalo iveti sa njom izvan vizije, delei svaki trenutak onako kako je sam po sebi nailazio. Ova misao ga je privukla daleko jae nego bilo koja zainska vizija. Bilo je izvesne istote u suoavanju sa nepoznatom budunou. 'Jedan poljubac u sieu je vredan dva poljupca u gradu.' Tako je govorila stara slobodnjaka maksima. Tradicionalan sie sadravao je uoljivu surovost pomeanu sa stidljivou. Postojali su tragovi te stidljivosti u ljudima Jakarutua/uloha, ali samo tragovi. Raalostilo ga je otkrivanje onog to je bilo izgubljeno. Polagano, toliko polagano da ga je saznanje potpuno obuzelo pre no to je prepoznao njegove zaetke, Leto postade svestan tihog ukanja mnogih stvorenja svuda unaokolo. Peane pastrmke. Uskoro je trebalo da doe vreme da se prebaci iz jedne vizije u drugu. Oseao je kretanje peanih pastrmki kao neko kretanje unutar sebe. Slobodnjaci su pokoljenjima iveli sa ovim neobinim stvorenjima, znajui da se, ako se rizikuje deo vode kao mamac mogu privui na dohvat ruke. Mnogi je Slobodnjak, umirui od ei, stavio na kocku poslednjih nekoliko kapljica svoje vode, znajui da bi slatki zeleni sirup istisnut iz peane pastrmke mogao da mu donese malu dobit

u energiji. No, peane pastrmke su bile uglavnom predmet igre dece koja su ih hvatala za Huanui. I ale radi. Leto se stresao na pomisao ta je ta ala znaila za njega u ovom asu. Osetio je kako je jedno od ovih stvorenja skliznulo preko njegove bose noge. Oklevalo je, a zatim produilo, privueno veom koliinom vode u kanatu. Za trenutak je, meutim, osetio stvarnost svoje strahotne odluke. Rukavica od peanih pastrmki. To je bila jedna deja igra. Ako je neko drao peanu pastrmku u ruci, glaajui je preko svoje koe, obrazovala bi se iva rukavica. Stvorenja su mogla da osete tragove krvi u kapilarima koe, ali ih je neto to je bilo pomeano sa krvnom vodom odbijalo. Ranije ili kasnije, rukavica bi spala u pesak odakle su je podizali i stavljali u kotaricu od zainskih vlakana. Zain ih je umirivao i na kraju su bile baene u mrtvaku cedionicu. Mogao je da uje peane pastrmke kako se stropotavaju u kanat i kovitlanje grabljivica koje su ih prodirale. Voda je razmekavala peane pastrmke, inei ih gipkim. Deca su to rano saznavala. Malko pljuvake istiskivalo je slatki sirup. Leto je oslukivao pljuskanje. Ovo je bila seoba peanih pastrmki koje su stigle do otvorene vode, ali one nisu mogle da savladaju tekui kanat u kojem su straarile ribe grabljivice. Pa ipak su nadolazile; pa ipak su pljuskale. Leto je pipao po pesku svojom desnom akom sve dok mu se prsti nisu sreli sa glatkom koom peane pastrmke. Bila je krupna ba kao to se i nadao. Stvorenje nije pokualo da ga izbegne, ve je udno prionulo za njegovo meso. Ispitao je njene konture slobodnom akom priblino dijamanstkog oblika. Nije imala ni glavu, ni udove, ni oi, pa ipak je nepogreivo mogla da pronae vodu. Mogla je da se spaja sa svojim srodnicima telo na telo; prikopavale su se jedna na drugu prostim preplitanjem isturenih treplji sve dok celina ne bi postala jedan veliki pljakaki organizam koji je zatvarao vodu, odvajajui zidom 'otrov' od grdosije u koju je peana pastrmka vremenom trebalo da se preobrazi: ai-Huluda. Peana poastrmka se uvijala na njegovoj aci, izduujui se i isteui. Kako se pomerala tako je on oseao odgovarajue izduivanje i tegljenje vizije koju je izabrao. Ova nit, a ne ona. Osetio je kako peana pastrmka postaje tanja, prekrivajui sve veu povrinu njegove ruke. Nijedna peana pastrmka nikada ranije nije susrela ruku poput ove, gde je svaka elija bila prezasiena zainom. Nikada ranije nijedno drugo ljudsko bie nije ivelo i rasuivalo u ovakvom stanju. Leto je briljivo podesio svoju enzimsku ravnoteu, oslanjajui se na prosvetljenu sigurnost koju je stekao u zainskom transu. Znanje koje je crpeo iz ovih nebrojenih ivota koji su se meali unutar njega, davalo mu je pouzdanost sa kojom je odabirao podeavanja, spreavajui smrt od suvie jake doze koja bi ga progutala ako bi dozvolio da mu popusti panja makar za jedan otkucaj srca. A u isto vreme on se saivljavao sa peanom pastrmkom, hranei se njom, hranei je, spoznajui je. Vizija iz njegovog transa pribavila mu je model i on ga je tano sledio. Leto je oseao kako se peana pastrmka tanji, irei se sve vie preko njegove podlaktice, doseui mu do miice. Pronaao je jo jednu i postavio je iznad prve. Dodir je izazvao mahnito uvijanje ovih stvorenja. Njihove treplje su se zakvaile i one postadoe jedinstvena opna koja ga je prekrivala do lakta. Peane pastrmke su obrazovale ivu rukavicu iz one detinje igre, samo tanju i osetljiviju, s obzirom na to da ih je namamio u ulogu simbioze sa koom. Posegao je nadole sa ivom rukavicom i osetio pesak, svako zrnce jasno drugaije u odnosu na njegova ula. Ovo vie nisu bile peane pastrmke; ovo je bilo neto ilavije i snanije. I bilo je izvesno da e sve vie dobijati u snazi... Njegova pipajua ruka naila je na jo jednu peanu pastrmku koja se bacaknula u jedinstvo sa prve dve i prilagodila novoj ulozi. Koasta mekoa prokrala se navie njegovom miicom sve do ramena. Strahovitom istotom koncentracije ostvario je sjedinjenje svoje nove koe sa svojim telom, spreavajui odbacivanje. Nijedan kutak njegove panje nije bio ostavljen da premilja o uasavajuim posledicama ovog to je ovde poinio. Samo su nunosti njegove transovske vizije bile od znaaja. Samo je Zlatna Staza mogla da proizie iz ovog tekog iskuenja. Leto se otarasio odee i legao nag na pesak, opruivi ruku u rukavici preko staze kojom su, gamiui, peane pastrmke prolazile. Setio se kako su on i Ganima jednom uhvatili peanu 192

191

pastrmku i trljali je o pesak dok se nije zgrila u dete-crva, krutu cev ija je unutranjost bila bremenita zelenim sirupom. Jedno od njih je blago zagrizlo njen zavretak i brzo posisalo pre nego to je rana zarasla, stekavi nekoliko kapljica slatkosti. Sada ih je bilo svuda po njegovom telu. Mogao je da oseti pulsiranje svoje krvi naspram ive opne. Jedna je pokuala da mu prekrije lice, ali ju je on odmah poeo energino da premeta tamoamo dok se nije izduila u tanku oblicu. Ova stvar je narasla mnogo dua od deteta crva, zadravi savitljivost. Leto je zagrizao u njen zavretak, okusio tanak mlaz slatkosti koja je potrajala mnogo due no to je ikada ranije ijedan Slobodnjak iskusio. Mogao je da oseti kako energija iz te slatkosti struji kroz njega. Neobino uzbuenje oblilo je njegovo telo. Neko vreme je bio zauzet odvaljivanjem opne sa lica sve dok nije sazdao kruti venac, koji je inio krug prenika od vilice do ela, ostavljajui ui izloene. Kucnuo je as da se ova vizija proveri. Podigao se na noge, okrenuo se u nameri da potri natrag prema kolibi i, tek to se pokrenuo, otkrio je da mu se noge prebrzo pomeraju da bi odrao ravnoteu. Stropotao se u pesak, otkotrljao i ponovo skoio na noge. Taj skok ga je odbacio dva metra iznad peska a, kada se ponovo doekao i pokuao da hoda, opet se prebrzo kretao. Stani! naredio je sebi. Utonuo je u prana-bindu prinudno oputanje, zbirajui svoja ula u zajedniki spoj svesnosti. Ovo je dovelo u iu unutranja mrekanja trajnog-sada kroz koji je on doiveo Vreme i dopustio da ga ushienost vizije obodri. Opna je dejstvovala tano onako kako je vizija predvidela. Moja koa nije moja vlastita. Ali njegovim miiima bilo je potrebno neto malo vebe da se saive sa ovim preteranim kretnjama. Kada je teio da hoda, padao je i kotrljao se. Napokon je seo. U tom mirovanju venac ispod ivice je pokuao da postane opna koja bi mu prekrila usta. On pljunu u nju i zagrize je, kuajui slatki sirup. Skoturala se nadole pod pritiskom njegove ruke. Bilo je prolo dovoljno vremena da obrazuje jedinstvo sa svojim telom. Leto se pruio koliko je dug i okrenuo licem prema tlu. Poeo je da puzi struui opnom po pesku. Jasno je mogao da oseti pesak, ali pri tom nita nije greblo njegovo vlastito telo. Sa svega nekoliko plivakih pokreta prevalio je pedeset metara peska. Telesna reakcija odrazila se u oseaju zagrevanja izazvanog trenjem. Opna nije vie teila da mu pokrije usta i nos, ali sada je bio suoen sa drugim, veim korakom na svojoj Zlatnoj Stazi. Ulaui napore prebacio se na drugu stranu kanata u kanjon u kojem je boravio zarobljeni crv. Zauo je kako ovaj ikti u njegovom pravcu, privuen njegovim pokretima. Leto je skoio na noge, u nameri da stoji i eka, ali ga je preterana kretnja odbacila, u bespomonom koprcanju, dvadeset metara dublje u kanjon. Kontroliui svoje reakcije uz uasno naprezanje, seo je na karline kosti, a potom se uspravio. U tom asu odmah ispred njega pesak je poeo da kljua, izdiui se u udovinu, zvezdama osvetljenu krivulju. Pesak se rastvorio na dve duine tela od njega. Kristalni zubi blesnue u mutnoj svetlosti. Ugledao je zjapee grotlo eljusti sa zaokrunim titranjem kiljvog plamena daleko pozadi. Zapahnuo ga je neodoljiv miris zaina. Meutim, crv se bio zaustavio. Stajao je tako ispred njega dok se Prvi Mesec uzdizao iznad brega. Svetlost odbijena od crvovih zuba ocrtavala je vilinski sjaj hemijskih vatri duboko unutar ovog stvorenja. Njegov uroeni slobodnjaki strah bio je toliko dubok, da je uhvatio sebe kako cepti od elje da pobegne. Ali vizija ga je drala nepokretnog, opinjenog ovim produenim trenutkom. Niko, nikad ranije nije stajao ovako blizu usta ivog crva i to preiveo. Leto je blago pomerio desno stopalo, nabasao na peanu brazdu i, reagujui prenaglo, bio poteran prema crvovim ustima. Nekako se zaustavio na kolenima. Pa ipak, crv se nije pomerio. On je opaao samo peane pastrmke, a nikad ne bi napao duboki peani vektor vlastite vrste. Jedan crv bi napao drugog crva na njegovoj teritoriji da bi doao do nebranjenog zaina.

Jedino ga je vodena prepreka zaustavljala - a peane pastrmke, poto su uaurivale vodu, bile su vodena prepreka. Provere radi, Leto je mahnuo rukom prema uasnim ustima. Crv je izmakao za itav metar. Povraenog samopouzdanja, Leto se okrenuo od crva i poeo da poduava svoje miie kako da ive sa novosteenom snagom. Krenuo je oprezno natrag prema kanatu. Crv je ostao nepomian iza njega. Kada se Leto naao sa druge strane vodene prepreke, radosno je poskoio, zaplovio desetak metara preko peska, praaknuo se, skotrljao i glasno nasmejao. Svetlost je blesnula na pesku kada se rastvorio ulazni zaptiva kolibe. Sabiha je stajala ocrtana u utom purpurnom sjaju svetiljke i zurila u njega. Smejui se, Leto je pretrao preko kanata, zaustavio se ispred crva, okrenuo se i pogledao u nju rairenih ruku. "Pogledaj!" uzviknuo je. "Crv izvrava moju zapovest!" Dok je ona stajala u ledenom oku, on se brzo okrenuo, strelovito zaobiao crva i odjurio u kanjon. Stiui iskustvo sa svojom novom koom, otkrio je da je mogao da tri uz najlake sagibanje miia. Za to nije bio potreban gotovo nikakav napor. Kada je ulagao napor u tranje, jurio je iznad peska dok mu je vetar nagrizao izloeni krug lica. Na kraju kanjona, umesto da se zaustavi, skoio je uvis punih petnaest metara, grevito se uhvatio za stenu, zagrebao uz nju, pentrajui se poput nekog insekta i izbio na vrh Tanzerufta. Pustinja se pruala ispred njega, kao neizmerna srebrnasta talasavost okupana u meseini. Letova mahnita veselost je iilela. unuo je, opaajui kako se lakim njegovo telo osealo. Naprezanje je proizvelo glatku pokoicu znoja koju bi pustinjsko odelo upilo i sprovelo do predajnog isteka gde se odstranjivala so. Upravo dok se odmarao ta pokoica je sada nestala upijena od strane opne bre no da je na njenom mestu bilo pustinjsko odelo. Leto je smiljeno smotao deo opne ispod usana, povukao ga u usta i ispio slatkost. Njegova usta, meutim, nisu bila pokrivena obrazinom. Slobodnjaki mudar, osetio je da se njegova telesna vlaga rasipa sa svakim dahom. Leto je delom membrane prekrio usta, valjajui je natrag kad je pokuala da mu zapui nozdrve, nastavljajui to da radi sve dok se urolana brana nije ustalila na jednom mestu. Po pustinjskom obiaju, utonuo je u automatski obrazac disanja: udisaj kroz nos, izdisaj kroz usta. Opna preko njegovh usta je isturila mali klobuk, ali se zadrala na istom mestu. Nimalo vlage koja se skupljala na njegovim usnama nije ostalo nepokriveno. Prilagoavanje se potom nastavilo. Jedan topter je proleteo izmeu Leta i meseca, nakrivio se i odluio za sletanje sa otvorenim krilima na brdo, stotinak metara sa njegove leve strane. Leto ga je okrznuo pogledom, okrenuo se i obratio panju na put kojim se popeo iz kanjona. Dole, s one strane kanata, mogla su se videti mnoga svetla, komeanje mnotva. uo je slabe povike i osetio histeriju u tim zvucima. Dva oveka su mu se pribliavala iz pravca toptera. Meseina je svetlucala na njihovom oruju. Maad, pomisli Leto i to je bila alosna misao. U ovom se sastojao veliki skok na Zlatnu Stazu. Bio se zaodenuo ivim, samoobnavljajuim pustinjskim odelom od opne peanih pastrmki, stvari od neizmerne vrednosti na Arakisu... sve dok se ne shvati cena. Vie nisam ljudsko bie. Legende o ovoj noi e rasti i uveavati se izvan svega po emu bi je uesnici mogli prepoznati. Ali on e postati istina, ta legenda. Gvirnuo je nanie sa brda i procenio da pustinjski plato lei dve stotine metar ispod. Mesec je na strmoj padini isticao grebene i pukotine, ali ne i povezanu stazu. Leto je stao mirno, duboko udahnuo vazduh, bacio pogled na ljude koji su se pribliavali a zatim koraknuo do ivice stene i vinuo se u prazan prostor. Nekih trideset metara nie njegove savijene noge su se sudarile sa uzanim grebenom. Pojaani miii podneli su udar i opet se odbili pravei skok u stranu do drugog grebena, gde se rukama uhvatio za jednu malu izboinu, stropotao se dvadeset metara, odskoio od sledeeg ispupenja i ponovo se strmeknuo, odskaui, ipajui i hvatajui se za siune ispupene ivice. Poslednjih etrdeset metara prevalio je u jednom skoku. Mogao je da uje promukle povike sa vrha stene ali nije obraao panju na njih, usredsreujui se na skokovite korake sa vrha na vrh dine. 194

193

Navikavajui se na ojaane miie, otkrio je ulno zadovoljstvo u tome to nije bio predvideo ovo kretanje koje je gutalo razdaljinu. Bio je to balet po pustinji, prkoenje Tanzeruftu kakvo nikada niko nije doiveo. Kada je prosudio da se posada ornitoptera dovoljno oporavila od oka da bi preduzela novu poteru, pohitao je do osenene strane dine i ukopao se u nju. Pesak je na njegovu novu snagu delovao kao gusta tenost, ali temperatura se opasno pela kad se kretao previe brzo. Probio se do donje strane dine i otkrio da mu je opna prekrila nozdrve. Uklonio ju je, oseajui kako mu nova koa pulsira preko tela teei da upije njegov znoj. Leto je oblikovao jednu cev kod usta i poeo da pije sirup, istovremeno piljei navie u zvezdano nebo. Procenio je da je odmakao petnaest kilometara od uloha. U tom trenutku jedan topter se ocrtao na pozadini zvezda, veliki pticoliki oblik za kojim je sledio jo jedan, pa jo jedan. uo je muklo utanje njihovih krila, um njihovih priguenih mlaznih motora. ekao je, pijuckajui iz ive cevi. Prvi Mesec minuo je svojom putanjom, a potom i Drugi. Jedan as pre svitanja, Leto se iunjao napolje i ispentrao do vrha dine, istraujui nebo. Nije bilo ni traga progoniteljima. Postalo mu je jasno da je sada krenuo putem bez povratka. Ispred njega leala je zamka u Vremenu i Prostoru koja je bila pripremljena kao nezaboravna poruka za njega i celo oveanstvo. Leto se obrnuo prema severoistoku i krupnim koracima prevalio sledeih pedeset kilometara, pre no to se ukopao u pesak za taj dan, ostavljajui na povrini samo siunu rupu, koju je drao otvorenu uz pomo cevi od peanih pastrmki. Opna se uila kako da ivi s njim kao to je on uio kako da ivi s njom. Pokuavao je da ne razmilja o drugim stvarima koje je ona inila njegovom telu. Sutra u izvriti prepad na Gara Rulen, pomislio je. Smrskau njihov kanat i prosuti vodu u pesak. Zatim u produiti do Vindsaka, Old Gapa i Harga. U roku od mesec dana ekoloki preobraaj e biti unazaen za itavo pokoljenje. To e nam dati vremena da sainimo nov raspored dogaaja. Krivica e, naravno, pasti na divljatvo pobunjenih plemena. Neko e oiveti seanja na Jakarutu. Alija e imati pune ruke posla. to se tie Ganime... Leto je utke u sebi izgovorio rei koje su trebale da uspostave njeno pamenje. O tom potom... ako preive ovo strahotno mrenje niti. Zlatna Staza ga je mamila napolje u pustinju, gotovo kao fizika stvar koju je mogao da vidi otvorenim oima. Razmiljao je kako je to u sutini bilo: kao to ivotinje moraju da se kreu zemljom jer je njihov opstanak zavisio od tog kretanja, tako je i dui oveanstva, eonima sputanoj, bila potrebna putanja po kojoj bi mogla da se kree. Pomislio je zatim na svog oca, rekavi u sebi: 'Uskoro emo razgovarati kao ovek sa ovekom i samo jedna vizija e proizii.' 53. Granice opstanka odreene su klimom, tim dugim nanoenjima promene koju jedno pokoljenje moe da propusti da primeti. A krajnosti klime su ono to postavlja obrazac. Usamljena, ograniena ljudska bia mogu da zapaze klimatske oblasti, kolebanje godinjih vremenskih prilika i, ponekad, mogu da zapaze takve stvari kao na primer 'Ovo je najhladnija godina koju znam'. Takve stvari su osetne. Ali ljudska bia su retko svesna normalnog menjanja tokom dugog vremenskog perioda. A upravo kroz tu svesnost ljudska bia ue kako da opstanu na bilo kojoj planeti. Ona moraju da upoznaju klimu. Arakis, Preobraaj prema Hark al-Adu Alija je sedela skrtenih nogu na krevetu, pokuavajui da se pribere, recitujui Molepstvije Protiv Straha, ali je cerekavo ruganje odjekivalo njenom lobanjom ometajui svaki pokuaj. Mogla je da uje onaj glas; kontrolisao je njene ui, njenu svest. 195

"Kakva je to besmislica? ega ima da se boji?" Miii njenih listova su se zgrili kada su njena stopala nainila kretnju kao da e da pobegnu. Nije se imalo gde pobei. Nosila je samo zlatnu odoru od najistije palianske svile i ona je otkrivala punou koja je poela da obrazuje ispupenja na njenom telu. as Ubica tek to je proao; zora je bila blizu. Izvetaji koji su se odnosili na poslednja tri meseca leali su ispred nje na crvenom krevetskom pokrivau. Mogla je da uje zujanje erkondina, a blagi povetarac pomicao je natpise na kalemovima siga ice. Sluge su je bojaljivo probudile dva asa ranije, donevi joj novosti o poslednjem zloinu i Alija je poslala po kalemove sa izvetajima, u tenji da pronae shvatljivo objanjenje. Odustala je od Molepstvija. Ovi napadi morali su da budu delo pobunjenika. Oigledno. Sve vie njih okretalo se protiv Muad'Dibove religije. "A ta ima loe u tome?" upitao je podrugljiv glas u njoj. Alija je besno zatresla glavom. Namri ju je izneverio. Bila je budala kad je mogla da ukae poverenje tako opasnom dvostrukom oruu. Njeni podanici su joj doapnuli da treba okriviti Stilgara, da je on potajni buntovnik. I ta se dogodilo sa Halekom. Otiao u jazbinu meu svoje prijatelje krijumare? Mogue. Uzela je jedan od kalemova sa izvetajima. A Muric! Taj ovek je bio histerian. To je jedino mogue objanjenje. Inae bi morala da poveruje u uda. Nijedno ljudsko bie, a kamoli dete (pa ak i takvo dete kao to je Leto) nije moglo da skoi sa brda u ulohu i ostane ivo, a potom jo pobegne preko pustinje u skokovima koji su ga nosili sa vrha na vrh dine. Alija je osetila hladnou siga ice pod rukom. Gde je onda bio Leto? Ganima nije prihvatala da veruje u bilo ta drugo osim da je mrtav. Istinozborac je potvrdio njenu priu: Leta je ubio Laza tigar. Ko je onda bilo to dete o kome su je izvestili Namri i Muric? Stresla se. etrdeset kanata je bilo razoreno, a njihova voda prosuta u pesak. Napadnuti su odani Slobodnjaci pa ak i pobunjenici, sujeverni klipani, svi od reda! Njeni izvetaji bili su preplavljeni priama o misterioznim dogaajima. Peane pastrmke skakale su u kanate i rasturale se da bi postale vojske malih kopija. Crvi su se hotimino utapali. Krv je kapala sa Drugog Meseca i padala na Arakis, gde je izazivala velike oluje. A uestalost ovih oluja bila je u porastu! Pomislila je na Dankana koji je tavorio u Tabru, jedui se zbog pritvora u kome se nalazio, zahvaljujui odluci koju je ona iznudila od Stilgara. On i Irulan su o malo emu drugom razgovarali osim o stvarnom znaenju ovih predskazanja. Budale! ak su i njeni pijuni odavali uticaj koji su na njih inile ove gnusobne prie! Zato je Ganima uporno ostajala pri svojoj prii o Laza trigru? Alija uzdahnu. Samo jedan meu izvetajima na kalemovima od siga ice ju je umirio. Farad'n je poslao deo svoje dvorske strae 'da pomognu u nevoljama i obave pripreme za zvanian obred Zaruenja'. Alija se nasmejala u sebi pridruivi se cerekanju koje je rogoborilo u njenoj lobanji. Barem je taj plan ostajao netaknut. Trebalo je pronai logina objanjenja da se odagnaju sve ove praznoverne besmislice. U meuvremenu je nameravala da upotrebi Farad'nove ljude kao pomo u zatiranju uloha i hapenju znanih otpadnika, pogotovu meu Naibima. Premiljala je da li da udari i na Stilgara, ali ju je unutranji glas upozorio da to ne ini. "Ne jo." "Moja majka i Sestrinstvo jo imaju neke planove na svoju ruku", proaputala je Alija. "Zato obuava Farad'na?" "Moda je uzbuuje", ree stari Baron. "Ne taj neosetljivac." "Ne razmilja o tome da trai od Farad'na da je vrati?" "Poznate su mi opasnosti toga." 196

"Dobro! U meuvremenu, onaj mladi pomonik, Zia, ga je nedavno dovela, mislim da je njegovo ime Agar-ves-Buer Agarves. Ako bi ga pozvala ovde noas..." "Ne!" "Alija..." "Skoro e zora, ti nezasita stara ludo! Ujutro je sastanak Vojnog Saveta i svetenici e..." "Ne veruj im, draga Alija." "Naravno da ne." Stari Baron je utihnuo, ali je ona poela da osea glavobolju. Mukli bol mileo je navie od levog obraza u lobanju. Jednom ju je ovakvom smicalicom nagnao da kao pomamna juri hodnicima. Sada je vrsto reila da mu se odupre. "Ako produi, uzeu sredstvo za umirenje", rekla je. Shvatio je da je mislila ozbiljno. Glavobolja je poela da se povlai. "Vrlo dobro", ree mrzovoljno. "Onda, nekom drugom prilikom." "Nekom drugom prilikom", sloila se. 54. Ti jesi razdvojio pesak svojom snagom; lomio si glave zmajevima u pustinji. Da, vidim te kao zver koja se pomalja iz dine; ima dva roga jagnjeta, ali besedi kao zmaj. Revidirana Oranjska Katolika Biblija Aran II:4 Bilo je to postojano prorotvo, niti su postajale konopac, stvar koju je, kako se Letu sad inilo, poznavao ceo svoj ivot. Bacio je pogled preko veernjih senki na Tanzeruft. Stotinu sedamdeset kilometara prema severu leao je Stari Klanac, dubok i vijugav prolom u Zatitnom Zidu kuda su se prvi Slobodnjaci iselili u pustinju. Nimalo sumnje nije ostalo u Letu. Znao je zbog ega je usamljen stajao ovde u pustinji, a ipak ispunjen oseanjem da je posedovao itavu ovu zemlju, da ona mora da se pokorava njegovoj zapovesti. Oseao je ilu koja ga je povezivala sa celim oveanstvom, i onu duboku potrebu za vaseljenom znanja koja su imala logino znaenje, vaseljenom prepoznatljivih pravilnosti unutar svojih veitih promena. Poznajem ovu vaseljenu. Crv koji ga je doneo ovde, bio je doao na topotanje njegovog stopala, i izdiui se ispred njega zaustavio se poput neke poslune ivotinje. Skoio mu je na vrh i, samo uz pomo ruka ojaanih membranom, otkrio usnicu vodilju crvovih prstenova da bi ga zadrao na povrini. Crv se izmodio jurei celu no prema severu. Njegova silicijumsko-sumporna unutranja 'fabrika' radila je punim kapacitetom, odajui preobilne mlazeve kiseonika koje je pratei vetar slao u obmotavajue vrtloge oko Leta. Ovi vreli udari su ga povremeno oamuivali, ispunjavajui njegovu svest udnim predstavama. Povratna i kruna subjektivnost njegovih vizija okrenula se unutra prema njegovom predatvu, primoravajui ga da oivljava delove svoje zemaljske prolosti, uporeujui potom te delove sa svojim promenjivim biem. Ve je mogao da oseti koliko se mnogo udaljio od neeg prepoznatljivo ljudskog. Omamljena zainom koji je on gutao svuda gde bi ga pronaao, opna koja ga je prekrivala nije vie bila sazdana od peanih pastrmki, ba kao to ni on nije vie bio ljudsko bie. Treplje su se uvukle u njegovo meso, obrazujui novo stvorenje koje e, izvesno, u buduim eonima teiti svojim metamorfozama. Shvatio si ovo, oe, i odbacio, pomislio je. Stvar je bila suvie strana da bi se sa njom suoio. Leto je znao ta se verovalo za njegovog oca, i zbog ega. Muad'Dib je umro zbog predskazanja. Ali Pol Atreid je jo za ivota preao iz vaseljene stvarnosti u alam al-mital, beei od ove stvari koju se njegov sin usudio da uini. Sada je ostao samo Propovednik.

Leto se uurio na pesku i usredsredio panju u pravcu severa. Jedan crv je trebalo da doe otuda, a na njegovim leima bi morala da jau dva oveka: mladi Slobodnjak i slepac. Jato bezbojnih slepih mieva preletelo je iznad Letove glave, drei se jugoistonog smera. Liili su na brze, pokretne mrlje na pozadini tamneeg neba, a znalako oko Slobodnjaka moglo je da odredi pravac kojim su doli i tako sazna za skrovite koje je lealo na toj putanji. Propovednik e, po svoj prilici, izbei to skrovite. Njegovo odredite je bio uloh, gde pristup divljim slepim mievima nije bio doputen, osim ako nisu vodili strance u ovo tajno mesto. Crv se ukazao prvo kao taman pokret izmeu pustinje i neba na severnoj strani. Matar, kia peska koju je sa velikih visina spustio zamirui olujni vetar, zamraila je vidik za nekoliko minuta, da bi se potom ponovo uspostavio, sada istiji i jasniji. Hladna ila u podlozi dine na kojoj je Leto uao poela je da proizvodi svoju nonu vlagu. Osetio je slabanu vlanost u nozdrvama i namestio mehurasti kapak od opne preko usta. Nije vie imao nikakve potrebe da pronalazi namoenja i vlane rupe za srkutanje. Geni njegove majke su ga opskrbili onim duim irim slobodnjakim velikim crevom sposobnim da preuzme vodu iz bilo ega to bi u njega dospelo. ivo pustinjsko odelo grabilo je i zadravalo svaku esticu vlage na koju bi nailo. Upravo dok je sedeo ovde, opna koja je dodirivala pesak isturila je pseudopodne treplje lovei delove energije koje je mogla da uskladiti. Leto je prouavao crva koji se pribliavao. Znao je da ga je mladi vodi ve do sada primetio, uoavajui jednu taku na vrhu dine. Jaha crva nije bio u stanju da primeti bilo ta bitno na predmetu vienom iz daljine, ali to je bio problem koji su Slobodnjaci odavno nauili da reavaju na sasvim odreen nain. Svaki nepoznat predmet bio je opasan. Postupci mladog vodia trebalo je da budu sasvim predvidivi, ak i bez vizije. Shodno tom predvianju, crv je promenio pravac kretanja malko ulevo i ustremio se pravo na Leta. Dinovski crvi bili su oruje koje su Slobodnjaci mnogo puta upotrebili. Crvi su pomogli da se potue adam u Arakenu. Ovaj crv je, meutim, otkazao poslunost svom jahau. Zaustavio se na deset metara udaljenosti i nikakav nain podbadanja nije mogao da ga natera da pree jo makar i jedno zrnce peska. Leto se podigao, oseajui kako se treplje pucketajui ponovo pripajaju opni iza njega. Oslobodio je usta i nazvao: "Ahlan, vasahlan!" Dobrodoli, dvaput dobrodoli! Slepi ovek je stajao iza svog vodia na vrhu crva, drei jednu ruku na mladievom ramenu. Njegovo lice bilo je visoko podignuto, sa nosem koji je ciljao iznad Letove glave kao da je pokuavao da onjui ovo ometanje. Zalazee sunce obojilo je njegovo elo narandastom bojom. "Ko je to?" upita slepac, drmusajui rame svog vodia. "Zato smo se zaustavili?" Glas mu je bio unjkav dopirui kroz zapuae pustinjskog odela. Momak je straljivo pogledao dole na Leta i rekao: "Ovo je tek neko usamljen u pustinji. Po izgledu se ini da je dete. Pokuao sam da nateram crva preko njega, ali crv nee da to uini." "Zato me nisi obavestio?" otro je upitao slepac. "Mislio sam da je to tek neko usamljen u pustinji!" usprotivio se momak. "Ali ovo je demon." "Izgovoreno dostojno pravog sina Jakarutua", ree Leto. "A ti, premilostiovi gospodaru, ti si Propovednik." "Ja sam taj, da." Strah je lebdeo u Propovednikovom glasu jer je, konano, susreo svoju vlastitu prolost. "Ovo nije vrt", ree Leto, "ali si dobrodoao da podeli ovo mesto sa mnom noas." "Ko si ti?" upita Propovednik: "Kako si zaustavio naeg crva?" Postojao je nekakav ton zloslutnog prepoznavanja u Propovednikovom glasu. Sada je prizvao seanja na ovu alternativnu viziju... znajui da je ovde mogao da skona. "To je demon!" tvrdio je mladi vodi. "Moramo da pobegnemo sa ovog mesta ili e nae due..." "Tiina!" grmnu Propovednik. "Ja sam Leto Atreid", ree Leto. "Va crv se zaustavio zato to sam mu tako naredio." Propovednik je stajao u ledenom muku.

197

198

"Hajde, oe", ree Leto. "Sjai i provedi no sa mnom. Dau vam slatki sirup da siete. Vidim da imate slobodnjake bale sa hranom i upovima vode. Podeliemo nae bogatstvo ovde na pesku." "Leto je jo dete", izjavio je Propovednik. "A kau da su ga Korino ubili na prevaru. U tvom glasu nema ni traga deatvu." "Poznaje me, premilostivi gospodaru", ree Leto. "Mali sam zbog svojih godina ivota kao to si i ti bio, ali moje iskustvo je prastaro, a moj glas nauen." "ta e ovde u unutranjoj pustinji?" upita Propovednik. "Bu ji", ree Leto. Iz nieg nita. Bio je to odgovor jednog zensuni lutalice, onog koji je delao jedino iz stanja poinka, bez naprezanja i u harmoniji sa svojom okolinom. Propovednik je prodrmao rame svog vodia. "Je li ovo dete, istinsko dete?" "Aija", ree momak, ne skidajui bojaljiv pogled s Leta. Veliki drhtavi uzdah protresao je Propovednika. "Ne", ree on. "To je demon u dejem obliku", ree vodi. "Proveete no ovde", ree Leto. "Uradiemo kako kae", ree Propovednik. Smakao je ruku sa vodia, skliznuo niz crvov bok, suljnuo se nanie du jednog prstena do peska i odskoio u stranu u trenutku kada su mu ga stopala dotakla. Okrenivi se, ree: "Odvedi crva i poalji ga natrag u pesak. Iscrpljen je i nee nas uznemiravati." "Crv nee da ide", pobunio se mladi. "Ii e", ree Leto. "Ali ako pokua da pobegne na njemu, pustiu ga da te pojede." Pomakao se na jednu stranu izvan osetnog dometa crva, i pokazao u pravcu iz koga su doli. "Idi tim putem." Momak je lupnuo badljem po prtsenu iza sebe i mrdnuo kukom tamo gde je drala jedan drugi prsten otvoren. Crv je polagano poeo da klizi preko peska, okreui se kako je momak pomicao kuku niza stranu. Propovednik se, sledei zvuk Letovog glasa, uzverao kosinom dine i zastao na dva koraka udaljenosti. To je bilo uraeno sa hitrom sigurnou koja je kazivala Letu da ovo nee biti laka borba. Ovde su se vizije razdvajale. Leto ree: "Skini obrazinu, oe." Propovednik je posluao, spustivi prevoj kapuljae i povukavi poklopac sa usta. Svestan svog vlastitog izgleda, Leto je prouavao ovo lice, videi crte slinosti kao da su bile izvuene iz svetlosti. Ove crte obrazovale su neko neodredljivo izravnanje, putanju gena bez otrih granica, i u pogledu njih nije se moglo pogreiti. Te crte doprle su Letu iz onih opojnih dana, iz dana curenja vode, iz kaladanskih mora-uda. Ali sada su stajali ovde u taki razdvajanja na Arakisu dok je no ekala da zaogrne dine. "Tako, oe", ree Leto, bacivi pogled nalevo gde je mogao da vidi mladog vodia kako se klancajui vraa k njima od mesta gde je ostavio crva. "Mu zein!" ree Propovednik, odmahnuvi desnom rukom reskim pokretom. Ovo nije dobro! "Kooli zein", ree Leto, blagim glasom. Ovo je svo dobro koje uopte moemo da imamo. A onda je dodao, govorei akobsom, ratnikim jezikom Atreida: "Ovde sam; ovde ostajem! Ne moemo da zaboravimo to, oe." Propovednikova ramena se opustie. Poloio je obe ruke na svoje prazne one jame pokretom koji, nema sumnje, dugo nije upotrebio. "Dao sam ti jednom vid svojih oiju i uzeo tvoja pamenja", ree Leto. "Znane su mi tvoje odluke i bio sam na mestu na kome se skriva." "Znam", Propovednik je spustio ruke. "Ti e ostati." "Naimenovao si me za oveka koji e to da stavi u svoj grb", ree Leto. "Jy suis, ju reste!" Propovednik je duboko uzdahnuo. "Koliko daleko je otila ta stvar koju si sebi uradio?" "Moja koa nije moja vlastita, oe." Propovednik uzdrhta. "Onda znam kako si me ovde pronaao." 199

"Da, prizvao sam pamenje za mesto koje moje telo nikada nije upoznalo", ree Leto. "Potrebno mi je da provedem jedno vee sa mojim ocem." "Ja nisam tvoj otac. Ja sam samo bedna imitacija, ostatak." Okrenuo je glavu prema zvuku vodia koji se pribliavao. "Vie ne pribegavam vizijama svoje budunosti." Dok je govorio, tama je prekrila pustinju. Zvezde su odskoile iznad njih i Leto se, takoe, okrenuo u pravcu vodia koji je dolazio. "Vubak ul kuhar!" Leto je nazvao mladiu. "Zdravo da si!" Vratio mu se odgovor: "Subak un nar!" Zborei promuklim apatom, Propovednik ree: "Taj mladi Asan Tarik je opasan." "Svi izgnani su opasni", ree Leto. "Ali ne i za mene." Govorio je tihim razgovornim tonom. "Ako je to tvoja vizija ne elim da je podelim sa tobom", ree Propovednik. "Moda nema izbora", ree Leto. "Ti si fil-hakuika, Stvarnost. Ti si Abu Dur, Otac Neodreenih Puteva Vremena." "Nisam nita vie od slepog mia u klopci", ree Propovednik, a u glasu mu je bilo gorine. "A Alija je ve pojela tog slepog mia", ree Leto. "Ali meni se ne svia njegov ukus." "Ne moe to da uini", proita Propovednik. "Ve sam uinio. Moja koa nije moja vlastita." "Moda nije prekasno za tebe da..." "Prekasno je", Leto je nagnuo glavu na jednu stranu. Mogao je da uje kako Asan Tarik ipi uz kosinu prema njima, dolazei na zvuk njihovih glasova. "Zdravo da si Asane Tarik iz uloha", ree Leto. Momak se zaustavio na kosini, odmah ispod Leta, nalik na tamnu sen u svetlosti zvezda. Bilo je neodlunosti u poloaju njegovih ramena, u nainu na koji je iskrenuo glavu. "Da", ree Leto, "ja sam onaj koji je pobegao iz uloha." "Kad sam uo..." zapoeo je Propovednik. A onda ponovio: "Ne moe to da uini!" "inim to. ta mari ako jednom oslepi?" "Misli da se plaim toga?" upitao je Propovednik. "Zar ne vidi kakvog izvrsnog vodia su mi obezbedili?" "Vidim ga." Leto se ponovo okrenuo prema Tariku. "Zar me nisi uo, Asane? Ja sam onaj koji je pobegao iz uloha." "Ti si demon", ree momak drhtavim glasom. "Tvoj demon", ree Leto. "Ali ti si moj demon." I Leto oseti kako raste napetost izmeu njega i njegovog oca. Bila je to igra senki svuda oko njih, projekcija nesvesnih oblija. Leto je osetio pamenje svog oca, u vidu proroanstva okrenutog unazad koje je odabiralo vizije iz dobro poznate stvarnosti ovog trenutka. Tarik je naslutio ovo, ovu bitku vizija. Skliznuo je nekoliko koraka natrag niz kosinu. "Ne moe da kontrolie budunost", proaptao je Propovednik i zvuk njegovog glasa bio je ispunjen naporom kao da je podizao neki veliki teret. Leto je tada osetio nesaglasnost izmeu njih dvojice. Bio je to jedan od osnovnih sastojaka vaseljene sa kojom se itav njegov ivot dohvatio ukotac. Ili on ili njegov otac ubrzo e biti primorani da delaju, donevi odluku tim inom, odabravi jednu viziju. A njegov otac je bio u pravu: stremei za krajnjom kontrolom vaseljene, samo si pravio oruje kojim e te vaseljena konano poraziti. Izabrati i upravljati vizijom zahtevalo je od tebe da odrava ravnoteu na jednoj jedinoj, tanunoj niti - igrajui Boga na visokoj, zategnutoj ici sa kosmikom usamljenou na obe strane. Nijedan od suparnika nije mogao da se povue u smrt-kao-svetenik-paradoksa. Svaki je poznavao vizije i njihova pravila. Sve stare iluzije bile su na umoru. A kada se jedan suparnik pokretao drugi je mogao da naini protivudarni pokret. Jedina stvarna istina koja im je u ovom trenutku znaila, bilo je to da su odvojeni od pozadine vizije. Bezbednog mesta nigde nije bilo, samo je postojalo prelazno menjanje odnosa snaga, oznaenih unutar granica koje su oni sad postavili i spremali za neminovne promene. Svaki od njih mogao je da se osloni samo na oajniku i usamljenu hrabrost, ali Leto je posedovao dva preimustva: on se obavezao za stazu sa koje nije bilo povratka i prihvatio je strahovite posledice po samog sebe. Njegov otac se jo nadao da put natrag postoji i nije bio uinio poslednji korak opredeljivanja. 200

"Ne sme! Ne sme!" kripao je zubima Propovednik. Uvia moja preimustva, pomisli Leto. Leto je prozborio razgovornim tonom, maskirajui sopstvene napetosti, uravnoteavajui napor koji je borba na ovoj drugoj ravni zahtevala. "U meni nema strasnog verovanja u istinu, ni druge vere sem u ono to stvaram", ree on. Nakon toga je osetio kretnju izmeu sebe i svog oca, neto sa zrnastim svojstvom to je dotaklo samo Letovo vlastito strasno subjektivno verovanje u sebe. Prema tom uverenju Leto je znao da je postavio smernice Zlatne Staze. Jednoga dana takve smernice mogle su da ukau drugima kako da budu ljudska bia, neobian dar od stvorenja koje na taj dan izvesno vie nee biti ljudsko bie. Ali ove smernice su uvek postavljali kockari. Leto ih je video rasute svuda po predelu svojih unutranjih ivota i, oseajui ovo, doveo je sebe u ravnoteu nunu za poslednju igru. Blago je umrknuo vazduh, tragajui za znakom za koji su obojica, i on i njegov otac, znali da e doi. Jedno pitanje je ostalo otvoreno: da li e njegov otac upozoriti uasnutog mladog vodia koji je tu ispod njih iekivao. U istom trenutku Leto je osetio ozon u nozdrvama, miris koji je odavao prisustvo titnika. U skladu sa naredbama Izgnanih, mladi Tarik se poduhvatio da usmrti oba opasna Atreida, ne znajui kakve bi uase ovo stavilo u pokret. "Nemoj", proapta Propovednik. Ali Leto je znao da je znak pravi. Osetio je ozon, ali se u vazduhu oko njega nije ulo nikakvo brujanje. Tarik je u pustinji koristio lani titnik, oruje koje je bilo napravljeno iskljuivo za Arakis. Holcmanov Efekt bi pozvao crva istovremeno ga razjarivi. Nita nije moglo da zadri crva u takvom stanju - ni voda, ni prisustvo peanih pastrmki... nita. Da, mladi je pobo to sredstvo u kosinu dine i stao da bei iz opasne zone. Leto se vinuo u vazduh sa vrha dine, uvi oca kako vriti u znak protesta. Ali strahovita sila Letovih ojaanih miia izbacila je njegovo telo kao projektil. Jedna isturena ruka zgrabila je okovratnik Tarikovog pustinjskog odela, dok je druga zaoijala da epa odeu zlosrenog mladia oko pojasa. Usledilo je samo krckanje u trenutku kada se vrat slomio. Leto se zakotrljao, podigavi svoje telo kao neki fino uravnoteen instrument koji je zaronio u pesak tano na mestu gde je lani titnik bio skriven. Prsti su napipali stvar i izvukli je iz peska, da bi je zatim u velikom luku bacili daleko od njih prema jugu. Odmah potom veliko iktanje-buktanje zagrmelo je pustinjom na mestu gde je lani titnik pao, zatim se smirilo i tiina se opet uspostavila. Leto je pogledao prema vrhu dine na kome je njegov otac stajao jo prkosan, ali poraen. Tamo gore je bio Pol Muad'Dib, slep, srdit, na ivici oaja kao posledice svog bekstva od vizije koju je Leto prihvatio. Polov um je, svakako, razmiljao o Zensunijevom Long Koanu: 'U in predskazivanja tane budunosti, Muad'Dib je uneo element razvoja i rasta u potpuno predvianje kroz koje je video ljudsko bitisanje. Ovim je kod sebe izazvao nesigurnost. Traei apsolutno od sreenog predskazivanja, uveao je nered, iskvario predskazivanje.' Vrativi se na vrh dine u jednom skoku, Leto ree: "Sada sam ja tvoj vodi." "Nikad!" "Da li bi eleo da se vrati u uloh? ak i ako bi te pozdravili dobrodolicom kad bi stigao bez Tarika. Zna li gde se uloh sada deo? Da li tvoje oi to vide?" Pol je tada istupio pred svoga sina, zverajui praznim onim jamama u njega. "Da li stvarno poznaje vaseljenu koju si ovde stvorio?" Leto je zapazio naroito naglaavanje. Vizija za koju su obojica znali da je ovde bila stavljena u stravian pokret, zahtevala je in stvaranja u odreenoj taki vremena. U tom trenutku, itava osetna vaseljena delila je linearno vienje vremena koje je posedovalo svojstva pravilne progresije. Oni su ulazili u ovo vreme kao to bi stupali na neko pokretno vozilo, a mogli su da ga napuste samo na isti nain. Naspram ovog, Leto je drao uzde od mnotva niti poravnane u njegovom, vizijom obasjanom, vienju vremena kao mnogolinijskog i mnogoomastog. On je bio ovek obdaren vidom u vaseljeni slepih. Samo je on mogao da poseje valjane razlone postavke, jer njegov otac 201

vie nije drao uzde. Prema Letovom vienju, sin je bio promenio prolost. A misao dosad nezamisliva ni u najdaljoj budunosti mogla je da se odrazi na sada i pokrene njegovu ruku. Samo njegovu ruku. Pol je bio svestan ovoga, jer vie nije bio sposoban da vidi kako Leto moe da upravlja uzdama, jedino je mogao da prepozna neljudske posledice koje je Leto prihvatio. Pomislio je: Evo promene za koju sam molio. Zato se plaim toga? Zato to je to Zlatna Staza! "Ovde sam da dGm smisao evoluciji i, prema tome, da dGm smisao naim ivotima", ree Leto. "eli li da ivi te hiljade godina, menjajui se kao to sada zna da e se menjati?" Leto je shvatio da njegov otac ne govori o fizikim promenama. Obojica su znala za fizike posledice; Leto e se prilagoavati i prilagoavati; koa-koja-nije-bila-njegova-vlastita e se prilagoavati i prilagoavati. Razvojni proboji svakog dela e se stapati da drugim i pojavie se jedinstven preobraaj. Kada najzad doe do metamorfoze, ako do nje doe, nad vaseljenom e se pojaviti misaono stvorenje strahotnih razmera - i ta vaseljena e ga oboavati. Ne... Pol je ukazivao na unutranje promene, misli i odluke koje e, izvesno, biti zadate oboavaocima. "Oni koji misle da si mrtav", ree Leto, "zna li ta vele za tvoje poslednje rei?" "Naravno." "Sada inim ono to sav ivot mora da uini u slubi ivota", ree Leto. "Nikada to nisi rekao, ali je Svetenik koji je mislio da se vie ne moe vratiti i nazvati ga laovom stavio te rei u tvoja usta." "Ne zovem ga laovom." Pol je duboko uzdahnuo vazduh. "To su valjane poslednje rei." "Hoe li da ostane ovde ili da se vrati do one kolibe u kotlini uloha?" upita Leto. "Ovo je sad tvoja vaseljena", ree Pol. Rei ispunjene oseanjem poraza prostrelile su Leta. Pol je bio pokuao da zadri kontrolu nad poslednjim koncima line vizije, donevi tu odluku mnogo godina ranije u Sie Tabru. U ime toga, prihvatio je ulogu orua osvete Izgnanih, ostataka Jakarutua. Oni su ga zatvorili, ali on je i to radije prihvatio nego svoje vienje vaseljene koje je Leto izabrao. Letova alost bila je toliko golema da nekoliko minuta nije bio u stanju da progovori. Kada je ovladao glasom, ree: "I tako si namamio Aliju, zaveo je i zbunivi je doveo je do nedelanja i donoenja pogrenih odluka. I sada ona zna ko si ti." "Ona zna... Da, ona zna." Polov glas je zatim postao staraki i ispunjen skrivenim protestima. U njemu je, ipak, bilo zalihe prkosa. Rekao je: "Oduzeu ti tu viziju, ako budem mogao." "Huljade godina ispunjenih mirom", ree Leto. "To je ono to u im podariti." "Uspavanost! Uspavanost!" "Naravno. I one oblike nasilja koje ja dozvolim. Bie to lekcija koju oveanstvo nikada nee zaboraviti." "Pljujem na tvoju lekciju!" ree Pol. "Misli da nisam video stvari sline ovima za koje si se ti opredelio?" "Video si ih", sloio se Leto. "ta mogu onda da uinim do da ti se oduprem?" upitao je Pol. "Da me ubije moda?" "Toliko naivan nisam. Znam ta si stavio u pokret. Znam za razorene kanate i nemire." "Asan Tarik se nikada nee vratiti u uloh. Mora da se vrati sa mnom ili da se vie uopte ne vraa jer ovo je sad moja vizija." "Biram da se vratim." Kako mu glas staraki zvui, pomislio je Leto i ta misao se pretvorila u dubok bol. Kazao je: "U mojoj didai skriven je atreidski prsten u obliku jastreba. eli li da ti ga vratim?" "to nisam umro", proaputao je Pol, "Istinski sam eleo da umrem kad sam otiao u pustinju one noi, ali sam znao da nisam mogao da napustim ovaj svet. Morao sam da se vratim i..."

202

"Obnovi legendu", ree Leto. "Znam. A akali Jakarutua ekali su na tebe te noi to si vrlo dobro znao. Oni su eleli tvoje vizije! Znao si to..." "Odbio sam. Nikad im nisam dao nijednu viziju." "Ali su te zatrovali. Hranili su te zainskom esencijom i zaokupili te enama i snovima. I ti jesi imao vizije." "Ponekad." Kako je lukavo njegov glas zvuao. "Hoe li da primi natrag svoj prsten u obliku jastreba?" upitao je Leto. Pol je iznenada seo na pesak, nalik na tamnu mrlju u svetlosti zvezda. "Ne!" Dakle on zna uzaludnost te staze, pomisli Leto. Ovo je dosta otkrivalo, ali ne dovoljno. Borba vizija srozala se sa svoje osetljive ravni mogunosti izbora do grubog odbacivanja alternativa. Pol je znao da nije mogao da pobedi ali se jo nadao da poniti tu jedinu viziju koje se Leto vrsto drao. U tom trenutku Pol ree: "Da, bio sam zatrovan od strane Jakarutua. Ali ti si se sam zatrovao." "To je istina", priznao je Leto. "Ja sam tvoj sin." "A da li si dobar Slobodnjak?" "Jesam." "Hoe li dozvoliti slepom oveku da ode konano u pustinju? Hoe li mi dopustiti da pronaem mir prema vlastitom nahoenju?" Lupkao je po pesku pored sebe. "Ne, to ti neu dozvoliti", ree Leto. "Ali tvoje je pravo da padne na sopstveni no ako vrsto ostaje pri svom." "I ti bi dobio moje telo!" "Tano." "Ne!" On dakle zna tu stazu, pomislio je Leto. Stavljanje u koveg Muad'Dibovog tela od strane njegovog sina moglo je da bude udeeno kao oblik cementiranja Letove vizije. "Nikad im nisi rekao, zar ne oe?" upitao je Leto. "Nikad im nisam rekao." "Ali ja sam im rekao", ree Leto. "Rekao sam Muricu. Kralizec, Tajfunska bitka." Polova ramena se oklembesie. "Ne moe", proaptao je. "Ne moe." "Ja sam sada stvor ove pustinje, oe", ree Leto. "Da li bi ti tako govorio korioliskoj oluji?" "Smatra me kukavicom to odbijam tu stazu", ree Pol, suvim i drtavim glasom. "Oh, dobro te razumem, sine. Predskazanje i proricanje su uvek bili sami sebi muitelji. Ali ja nikada nisam bio izgubljen u moguim budunostima, jer ova je neizreciva!" "Tvoj Dihad e biti letnji izlet na Kaladanu u poreenju", sloio se Leto. "Sada u te odvesti do Gurni Haleka." "Gurni! On slui Sestrinstvu preko moje majke." Sada je Leto shvatio obim vizije svoga oca. "Ne, oe. Gurni vie nikome ne slui. Znam mesto na kome ga mogu nai i mogu da te odvedenm tamo. Vreme je da nova legenda bude stvorena." "Vidim da ne mogu da te poljuljam. Dopusti mi, onda, da te dodirnem, jer ti si moj sin." Leto je ispruio desnu aku u susret pipajuim prstima, osetio njihovu snagu, odgovorio ravnom merom i odupro se svakom guranju Polove ake. "ak ni otrovan no ne moe vie da mi naudi", ree Leto. "Ve sam drugaija hemija." Suze skliznue iz slepih oiju i Pol odustade od svog grevitog zahvata i spusti ruke niz bokove. "Da sam ja izabrao tvoj put, postao bih bicouros of shaitan. ta e ti postati?" "Jedno vreme e me takoe nazivati ejtanovim misionarom", ree Leto. "Zatim e poeti da se pitaju i najposle e razumeti. Nisi svoju viziju izveo dovoljno daleko, oe. Tvoje ruke su uinile dobre stvari i zle." "Ali zlo se pokazalo posle dogaaja!" "to je sudbina mnogih velikih zala", ree Leto. "Preao si samo deo moje vizije. Zar tvoja snaga nije bila dovoljno velika?"

"Zna da nisam mogao da ostanem tamo. Nikada nisam mogao da poinim zlo delo ako mi je to bilo poznato pre dela. Ja nisam Jakarutu." Podigao se na noge. "Smatra li me za jednog od onih koji se sami smeju u noi?" "alosno je da nikada istinski nisi bio Slobodnjak", ree Leto. "Mi Slobodnjaci znamo kako da postavljamo arifu. Nae sudije umeju da izaberu izmeu zala." "Slobodnjaci, je li? Robovi sudbine ijem stvaranju si ti potpomogao?" On je koraknuo prema Letu, posegnuo rukom jednim udnovato stidljivim pokretom, dodirnuo Letovu obloenu ruku, stao da ispituje dok nije naiao na mesto gde je opna ostavila izloeno jedno uvo, zatim obraz i, konano, usta. "Ahhh, to je jo tvoje meso", ree on. "Gde e te to meso odvesti?" spustio je ruku. "Na mesto gde ljudska bia mogu da stvaraju svoju budunost iz trenutka u trenutak." "Tako veli. Neki Izrod bi mogao isto da kae." "Nisam Izrod, iako je moglo da se desi da postanem", ree Leto. "Video sam kako je Alija prola. Demon ivi u njoj, oe. Gani i ja znamo tog demona: to je Baron, tvoj deda." Pol je zaronio glavu u ruke. Ramena su mu se za trenutak zatresla. Zatim je spustio ruke i na ustima se ukazao okrutan izraz. "Postoji prokletstvo na naoj Kui. Molio sam se ne bi li bacio taj prsten u pesak, odrekao me se i odjurio da stvori... drugi ivot. Lako si mogao to da uini." "Po koju cenu?" Posle dugog utanja Pol ree: "Ishod dovodi u red stazu iza sebe. Samo sam jednom propustio da se borim za svoje principe. Samo jednom. Primio sam se Mahdinata. Uradio sam to zbog ani, ali me je to uinilo loim voom." Leto je otkrio da nije mogao da odgovori na ovo. Pamenje te odluke je bilo unutar njega. "Ne mogu da te laem nita vie no to mogu da laem sebe", ree Pol. "Znam ovo. Svaki ovek bi trebalo da ima jednog ovakvog sluaoca. Hou da te upitam samo ovu stvar: je li Tajfunska bitka neophodna?" "Ili tako ili e se ljudska rasa zatrti." Pol je zauo istinu u Letovim reima i prozborio tihim glasom to je predvialo veu naklonost viziji svog sina. "Nisam to video izmeu mogunosti." "Verujem da Sestrinstvo isto to sluti", ree Leto. "Ne mogu da prihvatim nijedno drugo objanjenje odluka moje babe." Noni vetar je, tada, dunuo hladan vazduh oko njih. Umotao je Polovu odeu oko njegovih nogu. Ovaj zadrhta. Videvi to, Leto ree: "Ima balu sa opremom, oe. Naduvau pustinjski ator i moi emo udobno da provedemo ovu no." Ali Pol je mogao samo da zavrti glavom, znajui da za njega od ove noi pa nadalje nee sigurno biti nikakvih udobnosti. Muad'Dib, Heroj, mora biti uniten. Sam je sebi to rekao. Od sada je mogao da postoji jedino Propovednik. 55. Slobodnjaci su bili prva ljudska bia koja su razvila svesnu/nesvesnu simbologiju da bi kroz nju doivljavali kretanja i odnose svog planetarnog sistema. Oni su bili prvi ljudi koji su igde izrazili klimu u terminima polu-matematikog jezika iji su pisani simboli ovaploivali (i internalizovali) spoljanje odnose. Sam jezik bio je deo sistema koji je opisivao. Duboko usaeno lokalno saznanje onog to je upotrebljivo za podravanje ivota bilo je sadrano u ovom razvoju. Obim uzajamnog delovanja ovog jezik/sistem fenomena moe se oceniti u svetlosti injenice da su Slobodnjaci prihvatili sebe kao pustoijaste brstee ivotinje. Pria o Liet-Kinesu Hark al-Ada "Kaven Vahid", ree Stilgar. Donesi kafu. Dao je znak podignutom rukom sluitelju koji je stajao pored jednih vrata u prostoj sobi kamenih zidova gde je proveo ovu besanu no. Ovo je bilo mesto na kome je stari slobodnjaki Naib obino jeo svoj spartanski doruak, a sada je skoro bilo vreme doruku; meutim, posle ovakve noi on nije oseao glad. Ustao je, proteui miie. 204

203

Dankan Ajdaho je sedeo na niskom jastuku u blizini vrata, pokuavajui da suzbije zevanje. Upravo je shvatio da su, u razgovoru, on i Stilgar probdeli itavu no. "Oprosti mi, Stil", ree on. "Zadrao sam te itavu no." "Ostati budan celu no, znai dodati jedan dan svom ivotu", ree Stilgar, preuzevi posluavnik sa kafom kada se ovaj pomolio na vratima. Gurnuo je nisku klupu ispred Ajdaha, poloio na nju posluavnik i seo preko puta svog gosta. Oba oveka nosila su utu odeu alosti, ali na Ajdahu je bilo pozajmljeno pohabano odelo jer su ljudi u Tabru ozlojeeno gledali na zelenu, atreidsku boju njegove radne uniforme. Stilgar je nasuo tamni napitak iz pune bakarne boce, prvo gucnuo, a zatim podigao olju dajui znak Ajdahu - bio je to stari slobodnjaki obiaj: "Bezbedno je, okusio sam ga." Ova kafa bila je Harino delo, spravljena onako kako je Stilgar najvie voleo: zrnevlje ispeeno do rumeno-smee boje, samleveno u fini prah u kamenom avanu jo dok je vrue i odmah skuvano: bio je dodat komadi melana. Ajdaho je udahnuo miris bogat zainom, obazrivo ali umno srknuo. Jo nije znao da li je ubedio Stilgara. Njegove mentatske moi poele su tiho da dejstvuju u ovim ranim jutarnjim asovima, da bi se svi njegovi prorauni na kraju suoili sa neizbenim podatkom sadranim u poruci Gurnija Haleka. Alija je znala o Letu! Znala je. A Javid je morao da bude zasluan za to. "Mora me osloboditi ovih ogranienja", ree napokon Ajdaho, jo jednom zapoinjui raspravu. Stilgar je odolevao: "Sporazum o nepodravanju jedne ili druge strane zahteva da donosim vrste odluke. Gani je ovde bezbedna. Ti i Irulan ste bezbedni ovde. Ali ne smete da aljete poruke. Da primate poruke, to moe, ali ne smete da ih aljete. Dao sam svoju re." "Ovakvo postupanje obino nije primereno kada je re o gostu i starom prijatelju sa kojim si delio mnoge opasnosti", ree Ajdaho, znajui da je ovaj adut ve upotrebio. Stilgar je spustio olju, paljivo je postavio na njeno mesto na posluavniku i nije skinuo oka sa nje dok je govorio. "Mi Slobodnjaci ne oseamo krivicu zbog istih stvari koje takva oseanja izazivaju kod drugih", rekao je. Premestio je panju na Ajdahovo lice. On se mora privoleti da uzme Gani i napusti ovo mesto, pomisli Ajdaho: "Nije mi bila namera da izazovem bujicu krivice." "To mi je razumljivo", ree Stilgar. "Potegao sam to pitanje da bih ti pruio predstavu o naem slobodnjakom stavu, jer to je ono ime se bavimo: Slobodnjaci. ak i Alija misli slobodnjaki." "A svetenici?" "Oni su druga stvar", ree Stilgar. "Oni ele da ljudi gutaju sivi vetar greha, uzimajui to kao veito. To je velika mrlja uz pomo koje oni pokuavaju da spoznaju vlastitu pobonost." Govorio je ravnim glasom, ali Ajdaho je u njemu uo gorinu i pitao se zato ta gorina nije mogla da pokoleba Stilgara. "To je stari, stari trik samodrake vladavine", ree Ajdaho. "Alija to dobro zna. Valjani podanici moraju da se oseaju krivim. Krivica se zainje kao oseanje neuspeha." "Primetio sam to", ree Stilgar oporim glasom. "Ali mora mi oprostiti to u jo jednom da pomenem da je osoba o kojoj govori tvoja supruga. To je sestra Muad'Diba." "Ona je posednuta, kaem ti." "Mnogi to kau. Ona e jednog dana morati da se podvrgne probi. U meuvremenu postoje druge, daleko vanije stvari." Ajdaho je alostivo zavrteo glavom. "Sve to sam ti rekao moe se proveriti. Veza sa Jakarutuom uvek je ila preko Alijinog hrama. Sauesnici zavere protiv blizanaca tamo se nalaze. Novac za prodaju crva izvan planete tamo ide. Svi konci vode u Alijino nadletvo, do Namesnitva." Stilgar je zavrteo glavom i duboko udahnuo vazduh. "Ovo je neutralna teritorija. Dao sam svoju re." 205

"Stvari ne mogu dalje da idu na ovaj nain!" usprotivio se Ajdaho. "Slaem se." Stilgar je klimnuo glavom. "Alija je uhvaena u krug koji se iz dana u dan smanjuje. To je nalik onom naem starom obiaju posedovanja vie ena. On istie muku jalovost." Spustio je ispitivaki pogled na Ajdaha. "Kae da te je prevarila sa drugim mukarcem 'upotrebivi svoj seks kao oruje' ini mi se da si se na taj nain izrazio. U tom sluaju tebi je na raspolaganju jedan sasvim zakonit put. Javid je ovde u Tabru sa Alijinim porukama. Treba samo da..." "Na tvojoj neutralnoj teritoriji?" "Ne, ve napolju u pustinji..." "A ako iskoristim tu priliku da pobegnem?" "Takva prilika ti se nee pruiti." "Stil, kunem ti se, Alija je posednuta. ta moram da uradim da bih te ubedio u ..." "To je stvar koju je teko dokazati", ree Stilgar. Mnogo puta tokom protekle noi upotrebio je ovaj razlog. Ajdaho je, priseajui se Desikinih rei, rekao: "Ali ima naina da to dokae." "Naina, da", ree Stilgar. Ponovo je zatresao glavom. "Bolan, neopoziv. Zbog toga te i podseam na na stav prema krivici. Mi moemo sebe, u svemu, da razreimo krivice koje bi mogle da nas unite osim u sluaju Ispita Posednutosti. Za to, sud, to e rei itav narod, prima na sebe potpunu odgovornost." "inili ste to i ranije, zar niste?" "Sirugan sam da asna Majka nije, u svom kazivanju, izostavila nau istoriju", ree Stilgar. "Vrlo dobro zna da smo to i ranije inili." Ajdaho je izaao u susret razdraenosti u Stilgarovom glasu. "Nisam kanio da te ulovim u neistinitom tvrenju. To je samo..." "No je duga, a pitanja su bez odgovora", ree Stilgar. "Sada je jutro." "Mora mi dozvoliti da poaljem poruku Desiki", ree Ajdaho. "To bi mogla da bude poruka Salusi", ree Stilgar. "Ja ne dajem prazna obeanja. Kad dam re onda je se drim; iz tog razloga Tabr jeste neutralna teritorija. uvau te ovde uutkanog. U zalog za to sam stavio itav svoj imetak." "Alija mora da bude dovedena na tvoj ispit!" "Moda. Prvo moram da istraim ima li olakavajuih okolnosti. Nedostatak autoriteta, moda. Ili ak loa srea. To bi mogao da bude sluaj prirodne tenje ka ravom koja je zajednika za sve ljude, a nikako posednutost." "eli da se uveri da nisam samo prevareni mu, koji eli da drugi ispune njegovu osvetu", ree Ajdaho. "Ta pomisao je drugima pala na pamet, a ne meni", ree Stilgar. Osmehnuo se da bi uklonio aoku iz svojih rei. "Mi Slobodnjaci imamo svoju nauku od predanja, na hadit. Kada se plaimo mantata ili asne Majke, mi se obraamo haditu. Kae se da je jedini strah koji se ne moe izleiti, strah od vlastitih greaka." "Gospa Desika mora biti upoznata sa ovim", ree Ajdaho. "Gurni kae..." "Poruka moda nije dola od Gurnija Haleka." "Ni od koga drugog. Mi Atreidi imamo svoje naine proveravanja poruka. Stil, zar nee barem da ispita neke od..." "Jakarutua vie nema", ree Stilgar. "Uniten je pre mnogo pokoljenja." Dotakao je Ajdahov rukav. "U svakom sluaju, ne mogu da se liim ljudi sposobnih za borbu. Ovo su tegobna vremena, kanati su ugroeni... razume li?" Zavalio se u jastuke. "A sad, kad Alija..." "Alije nema vie", ree Ajdaho. "Tako ti kae", Stilgar je srknuo jo malo kafe i odloio olju. "Ostavimo tu stvar na miru, prijatelju Ajdaho. esto nije potrebno odsei ruku da bi se izvadio trn." Nije mogue da je tako naivan, pomislio je Ajdaho. Ali Stilgar je ustajao dajui do znanja da je razgovor zavren.

206

Ajdaho se podigao na noge, oseajui ukoenost u kolenima. Listovi su mu bili utrnuli. Ba kada je Ajdaho ustajao, jedan sluitelj je uao i stao sa strane. Javid je stupio u sobu za njim. Ajdaho se okrenuo. Stilgar je stajao na etiri koraka udaljenosti. Ne oklevajui, Ajdaho je isukao no i munjevitim pokretom ga sjurio u grudi Javida koji nita nije slutio. ovek se zateturao unazad svukavi se s noa. Obrnuo se i pao licem prema podu. Noge mu se zabatrgae i ve je bio mrtav. "Tek toliko da uutkamo ogovaranja", ree Ajdaho. Sluitelj je stajao s izvuenim noem, ne znajui ta da ini. Ajdaho je ve bio vratio svoj no u korice, koji je ostavio trag krvi na rubu njegove ute odee. "Ukaljao si mi ast!" povika gnevno Stilgar. "Ovo je neutralna..." "Umukni!" Ajdaho se uneo u lice zaprepaenom Naibu. "Nosi oglav, Stilgare!" Bila je to jedna od tri smrtne uvrede koje su se mogle naneti Slobodnjaku. Stilgarovo lice preblede. "Ti si slugeranja", ree Ajdaho. "Prodao si Slobodnjake zbog njihove vode." Bila je to druga smrtna uvreda, ona zbog koje je uniten prvobitni Jakarutu. Stilgar je zakripao zubima i dohvatio svoj kris-no. Sluitelj je odstupio dva koraka od lea u ulaznim vratima. Okrenuvi lea Naibu, Ajdaho je koraknuo do okvira vrata, i prolazei uzanim prolazom pored Javidovog tela, nastavio da govori ne osvrui se, da bi mu skresao i treu uvredu. "U tebi nema ni trunke veitosti, Stilgare. Nijedan od tvojih potomaka ne nosi tvoju krv u svojim venama!" "Gde si sad krenuo, mentate?" Stilgar viknu poto je Ajdaho nastavio da izlazi iz sobe. Stiolgarov glas bio je hladan kao polarni vetar. "Da pronaem Jakarutu", ree Ajdaho i dalje se ne okreui. Stilgar je izvukao no. "Moda mogu da ti pomognem." Ajdaho se u tom asu nalazio na spoljnoj ivici hodnika. Ne zastavi, on ree: "Ako hoe da mi pomogne svojim noem, kradljive vode, molim te uradi to sa lea. To je prikladan nain za onog koji nosi oglav demona." U dva skoka Stilgar je proleteo kroz sobu, zgazio Javidov le i uhvatio Ajdaha u spoljanjem prolazu. Jednom vornovatom rukom okrenuo je Ajdaha i zaustavio ga. Stilgar je stajao naspram Ajdaha iskeenih zuba i sa isukanim noem. Toliki je bio njegov gnev, da ak nije ni primetio udnovat osmeh na Ajdahovom licu. "Izvuci svoj no, ti mentatska pogani!" urliknuo je Stilgar. Ajdaho se nasmejao. Otro je oamario Stilgara - levom rukom, desnom rukom - dve duboko uvredljive pljuske po glavi. Uz isprekidan krik, Stilgar je sjurio svoj no u Ajdahov trbuh, proburazivi ga nagore kroz dijafragmu do srca. Ajdaho se skljokao na no, i cerei se pogledao prema Stilgaru, iji se bes pretvorio u iznenadan ledeni ok. "Dve smrti za Atreide", ree Ajdaho hrapavim glasom. "Druga iz nimalo boljeg razloga no prva." Posrnuo je u stranu i pao licem na kameni pod. Krv se irila iz njegovih rana. Stilgar je zurio dole preko noa sa kojeg je kapala krv na Ajdahovo telo, zatim je duboko, drhtavo udahnuo vazduh. Javid je leao mrtav iza njega. A suprug Nebeske Materice leao je ubijen Stilgarovom vlastitom rukom. Moglo se dokazivati da Naib nije nita drugo uinio do branio ast svog imena, kanjavajui ugroavanje neutralnosti koju je obeao. Ali ovaj ubijeni ovek bio je Dankan Ajdaho. Bez obzira na mogue dokazivanje, bez obzira na 'olakavajue okolnosti' nita nije moglo da izbrie ovakav in. ak i ako bi ga Alija lino odobrila, bila bi prinuena da javno osvetniki postupi. Ona je, najposle, bila Slobodnjak. Da bi vladala Slobodnjacima, nije mogla da bude nita drugo, ak ni u najmanjem stepenu. Tek tada je Stilgaru sinulo da je ovo tano ona situacija koju je Ajdaho nameravao da izazove svojom 'drugom smru'. Stilgar je podigao pogled i ugledao zapanjeno lice Hare, svoje druge ene, koja je zurila u njega iz okruujueg mnotva ljudi. Gde god da se Stilgar okrenuo, nailazio je na lica sa istovetnim izrazom: zaprepaenost i razumevanje posledica. 207

Stilgar se polagano uspravio, obrisao no o rukav i vratio ga u korice. Obraajui se licima, svojim uobiajenim tonom, rekao je: "Oni koji ele da pou sa mnom neka se odmah spreme. Poaljite ljude da prikupe crve." "Gde e da poe , Stilgare?" upitala je Hara. "U pustinju." "Poi u s tobom", ree ona. "Naravno da e sa mnom. Sve moje ene e poi sa mnom. I Ganima. Dovedi je Hara. Smesta." "Da, Stilgare... smesta." Oklevala je. "A Irulan?" "Ako eli." "Da, muu." I dalje je oklevala. "Vodi Ganimu kao taoca?" "Taoca?" Bio je iskreno zgranut ovom milju. "eno..." Blago je prstom dodirnuo Ajdahovo telo. "Ako je ovaj mentat bio u pravu, ja sam Ganimina jedina nada." Tek tada se setio Letovog upozorenja: "uvaj se Alije. Mora da uzme Ganimu i pobegne." 56. Posle Slobodnjaka, svi planetolozi shvataju ivot kao izraze energije i tragaju za njenim viim ravnima odnosa. Preko komadia, estica i delia koji su prerasli u opte razumevanje, rasna mudrost Slobodnjaka preobrazila se u nove sigurne injenice. Stvar koju su Slobodnjaci posedovali kao narod, svaki narod moe da ima. Potrebno im je samo da razviju oseanje za energijske odnose. Potrebno im je samo da primete da energija natapa obrasce stvari i prilagoava se tim obrascima. Arakenska katastrofa, prema Hark al-Adu Bio je to Tuekov Sie na unutranjem rubu Lanog Zida. Halek je stajao u senci stenovitih breuljaka koji su titili visoki ulaz u sie, ekajui da oni unutra odlue da li da mu prue utoite. Usmerio je pogled napolje ka severnoj pustinji a potom se zagledao u sivoplavo jutarnje nebo. Ovdanji krijumari bili su zaueni saznavi da je on, ovek sa drugog sveta ulovio crva i jahao na njemu. Ali Halek je bio podjednako zauen njihovim reagovanjem. Bila je to prosta stvar za bistrog oveka koji je mnogo puta video kako se to radi. Halek je ponovo usredsredio panju na pustinju, srebrnastu pustinju blistavog stenja i sivozelenih polja gde je voda uinila svoju aroliju. Iznenada je sve ovo doiveo kao neizmerno troan sadraj energije, ivota - sve to ugroeno iznenadnim preokretanjem obrasca promene. Bio mu je poznat izvor ovakve reakcije. U pitanju je bio prizor uurbanosti u pustinjskoj ravnici ispod njega. Sanduci mrtvih peanih pastrmki gurani su u sie zbog destilacije i preuzimanja njihove vode. Bilo je na hiljade tih stvorenja. Stekla su se ovamo privuena izlivanjem vode. I upravo je to izlivanje stavilo Halekov um u pokret. Halek je zurio nanie preko siekih polja i mea kanata kojima vie nije tekla dragocena voda. Zapaao je rupe u kamenom zidu kanata, iskidanost kamene poplate kuda se voda izlila u pesak. ta je napravilo te rupe? Neke su se protezale du dvadeset metara najranjivijih odeljaka kanata, na mestima gde se mekan pesak, upijajui vodu, povlaio napolje, stvarajui ugnua. Ta ugnua su upravo vrvela od peanih pastrmki. Sieka deca su ih lovila i ubijala. Ekipe za opravku radile su na razbijenim zidovima kanata. Drugi su raznosili minimalne koliine vode za zalivanje najugroenijih biljaka. Istonici vode u gigantskoj cisterni ispod tuekske sabirnice za vetar bili su zatvoreni da bi se spreilo izlivanje u razvaljeni kanat. Crpke koje su radile na sunevu energiju bile su iskljuene. Voda za navodnjavanje uzimala se iz lokvi koje su ilele na dnu kanata i s mukom iz cisterne unutar siea. Metalni okvir ulaznog zaptivaa iza Haleka pucketao je sa porastom dnevne temperature. Kao da je taj zvuk pokrenuo njegove oi, Halek uhvati sebe kako pogledom ara oko najudaljenije krivine kanata, na mestu gde je voda najdrskije zala u pustinju. Sieki graditelji vrtova - optimisti, zasadili su tamo jedno posebno drvo koje je bilo osueno na propast ako se vodeni tok ubrzo ne 208

uspostavi. Halek je zurio tamo u kukavno, puzavo perje vrbinog drveta, izreckanog peskom i vetrom. Za njega, to drvo je simbolizovalo novu stvarnost, kako njegovu, tako i Arakisa. Obojica smo ovde stranci. Mnogo je vremena ovim ljudima u sieu bilo potrebno da donesu odluku, ali im je ovek valjano osposobljen za borbu oito mogao biti od koristi. Krijumarima su uvek bili potrebni sposobni ljudi. Halek ipak nije gajio nikakve iluzije u pogledu njih. Krijumari ovog vremena nisu bili oni krijumari koji su mu pruili utoite pre toliko mnogo godina kada je pobegao po rasturanju feuda njegovog Vojvode. Ne, ovo je bio nov soj, eljan brzog bogaenja. Ponovo se usredsredio na alosnu vrbu. Haleku je u tom trenutku palo na um da bi olujni vetrovi njegove nove stvarnosti mogli da iskidaju u paramparad ove krijumare i sve njihove prijatelje. Mogli su da unite Stilgara sa njegovom krhkom neutralnou i zajedno sa njim odnesu sva plemena koja su ostala odana Aliji. Svi bi oni postali naseljenici. Halek je video kako se to ranije deava, upoznavi gorak ukus toga u vlastitoj domovini. Video je jasno, priseajui se ponaanja gradskih Slobodnjaka, njihovog modela predgraa, i nepogreivih obiaja seoskog siea koji su ileli ak i ovde u krijumarskom skrovitu. Seoske oblasti su bile kolonije urbanih centara. Bili su nauili da nose postavljen jaram, navedeni na to ili pohlepom ili praznoverjem. ak i ovde, pogotovu ovde, narod je imao dranje potinjene svetine, a nikako stav slobodnih ljudi. Bili su odbrambeni, pritajeni, dvosmisleni. Svako ispoljavanje autoriteta bilo je predmet ozlojeenosti bilo kog autoriteta: Namesnitva, Stilgarovog, njihovog vlastitog Saveta... Ne mogu da imam poverenja u njih, pomislio je Halek. Mogao je jedino da ih upotrebi i pothrani njihovo nepoverenje prema drugima. Bilo je to alosno. Iezao je stari daj i uzmi obiaj slobodnog oveka. Stari obiaji su se sveli na obredne rei, a njihovo poreklo je izgubljeno u seanju. Alija je dobro obavila svoj posao, kanjavajui opoziciju i nagraujui pomagae, premetajui snage carstva nasumice, skrivajui glavne inioce sile svog Carstva. pijune! Boe blagi, pijune koje je ona morala da ima! Halek je gotovo mogao da vidi kobni ritam pokreta i odgovarajuih protiv pokreta za koji se nadala da njene protivnike dri van ravnotee. Ako Slobodnjaci ostanu pospani, ona e pobediti, pomislio je. Ulazni zaptiva iza njegovih lea krcnu dok se otvarao. Pomolio se sieki uvar po imenu Melides. Bio je to ovek niskog rasta sa telom u obliku tikve koje se sakupljalo u vretenaste noge, ija je runoa bila samo naglaena pustinjskim odelom. "Primljen si", ree Melides. Halek je zauo prepredenu dvolinost u ovekovom glasu. Ono to je taj glas otkrivao kazivalo je Haleku da e mu ovo utoite biti utoite samo na ogranieno vreme. Samo dok ne ukradem jedan od njihovih toptera, pomislio je. "Moja zahvalnost vaem Savetu", ree on. Pri tom je pomislio na Esmara Tueka, po kome je ovaj sie dobio ime. Esmar, ve dugo pokojnik, rtva neije prevare, na prvi pogled bi rasporio guu ovog Melidesa. 57. Bilo koja staza koja suava mogunosti u budunosti moe da postane smrtnosna klopka. Ljudska bia ne kre sebi put kroz lavirint; ona pretrauju irok horizont ispunjen jedinstvenim prilikama. Suavajua taka gledanja lavirinta moe da privlai samo stvorenja iji su nosevi zagnjureni u pesak. Seksualno proizale jedinstvenosti i razliitosti su spasonosna zatita zaina. Prirunik Svemirskog Esnafa "Zato ne oseam alost?" Alija je uputila ovo pitanje tavanici svoje male odaje za primanje, sobe koju je mogla po irini da pree sa deset koraka i sa petnaest po duini. Soba je imala dva visoka i uzana prozora koji su preko arakenskih krovova gledali na Zatitni Zidd. 209

Bilo je skoro podne. Sunce je estoko peklo udubljenje u kome je grad bio sazidan. Alija je spustila pogled na Buer Agarvesa, biveg Tabrita, a sada Zijinog pomonika koji je komandovao straom u Hramu. Agarves joj je doneo vest da su Javid i Ajdaho mrtvi. Rulja potkazivaa, pomonika i straara ula je zajedno sa njim, a jo vie ih se guvalo u spoljanjim holovima, pokazujui da su ve znali za sadraj Agarvesove poruke. Rave vesti su brzo putovale Arakisom. Ovaj Agarves bio jeovek niskog rasta sa, za jednog Slobodnjaka, okruglim licem, gotovo detinjim u svojoj zaokrugljenosti. Bio je jedan od onih iz novog soja koje je odlikovala vodena debljina. Alija ga je videla kao da je bio podeljen u dva lika: jedan sa ozbiljnim licem i neprozirnim oima boje indiga uz zabrinut izraz oko usta i drugi ulan i ranjiv, uzbuujue ranjiv. Posebno joj se dopadala punoa njegovih usana. Iako jo nije bilo podne, Alija je u tegobnoj teini oko sebe osetila neto to je kazivalo o zalasku sunca. Ajdaho je trebalo da umre o zalasku sunca, rekla je u sebi. "Kako to, Bueru, da si ti glasnik ovih vesti?" upitala je zapaajui opreznu hitrost koja se pomolila u njegovom izrazu. Agarves je pokuao da proguta pljuvaku, a onda je prozborio hrapavim glasom koji jedva da je bio jai od apata. "Poao sam sa Javidom, seate se? I kad me je... Stilgar poslao k vama, naloio mi je da vam kaem da vam donosim izraz njegove poslednje odanosti." "Izraz poslednje odanosti", odazvala se ona. "ta je time eleo da kae?" "Ne znam, gospo Alija", izgovarao se on. "Objasni mi jo jednom ta si video", naredila je i zaudila se to joj je koa postala tako hladna. "Video sam..." Nervozno je gore-dole klatio glavom, a onda je spustio pogled na pod ispred Alije. "Video sam Svetog Supruga mrtvog na podu centralnog hodnika i Javida kako lei mrtav nedaleko u bonom prolazu. ene su ih ve pripremale za Huanui." "I Stilgar te je pozvao da vidi taj prizor?" "Tano, moja gospo. Stilgar me je pozvao. Poslao je Modiba, Pokornog, njegovog kurira u sieu. Modibo mi nije dao nikakvo upozorenje. Samo mi je saoptio da Stilgar eli da me vidi." "I ti si tamo video telo moga mua na podu?" Susreo je njene oi u jednom leteem pogledu, i ponovo vratio panju na pod ispred nje pre nego to je klimnuo glavom. "Da, moja gospo. I Javidovo telo u neposrednoj blizini. Stilgar mi je rekao... rekao mi je da je Sveti Suprug ubio Javida." "A mog mua, veli Stilgar..." "Svojim ustima mi je to rekao, moja gospo. Stilgar je rekao da je to on uinio. Rekao mi je da mu je Sveti Suprug izazvao bes." "Bes", ponovila je Alija. "Kako se to dogodilo?" "Nije rekao. Niko nije rekao. Pitao sam, ali niko nije rekao." "I tada su te poslali meni sa ovom veu?" "Da, moja gospo." "Zar nita nisi mogao da uini?" Agarves je ovlaio usne jezikom a onda izjavio: "Stilgar je naredio, moja gospo. A to se deavalo u njegovom sieu." "Shvatam. A ti si uvek sluao Stilgara." "Uvek sam ga sluao, moja gospo, dok me nije oslobodio obaveze." "Dok te nisu poslali u moju slubu, hoe da kae?" "Sada se samo vama pokoravam, moja gospo!" "Je li tako? Reci mi, Buer, ako ti naredim da ubije Stilgara, tvog starog Naiba, da li bi to uinio?" Susreo je njen netremian pogled sa vrstinom koja je rasla. "Ako tako naredite, moja gospo." "To ti i nareujem. Ima li neku predstavu gde je otiao?" 210

"U pustinju; to je sve to znam, moja gospo." "Koliko je ljudi poveo sa sobom?" "Valjda polovinu ivlja." "I Ganimu i Irulan!" "Da, moja gospo. Oni koji su otili optereeni su enama, decom i prtljagom. Stilgar je svakom ponudio izbor - da krene s njim ili da bude osloboen svoje obaveze. Mnogi su izabrali da budu osloboeni. Oni e izabrati novog Naiba." "Ja u izabrati njihovog novog Naiba! A to e biti ti, Buer Agarves, na dan kad mi donese Stilgarovu glavu." Agarves je mogao da prihvati izbor kroz bitku. Bio je to slobodnjaki nain. Rekao je: "Kako zapovedate, moja gospo. Na koje snage mogu..." "Vidi to sa Zijom. Ne mogu da ti dam mnogo toptera za poteru. Potrebni su mi na drugom mestu. Ali e dobiti dovoljno ratnika. Stilgar je pogazio svoju ast. Mnogi e se rado staviti u slubu." "Onda idem da se pobrinem za to, moja gospo." "ekaj!" Odmerila ga je za trenutak, razmatrajui koga bi mogla da poalje da nadzire ovo ranjivo dete. Bie mu potrebno paljivo uvanje dok se ne dokae. Zia e, verovatno, znati koga valja poslati. "Da li sam slobodan da odem, moja gospo?" "Nisi slobodan. Moram nasamo i iscrpno da se posavetujem s tobom o planovima hvatanja Stilgara." Stavila je ruke na lice. "Neu da jadikujem dok ne ispuni moju osvetu. Daj mi nekoliko minuta da se saberem." Spustila je ruku. "Jedna od mojih sluiteljki e ti pokazati put." Dala je jedva primetan znak rukom jednoj od svojih sluiteljki i doapnula alus, svojoj novoj autantkinji: "Okupaj ga i namirii pre no to ga dovede. Smrdi na crve." "Da, gospodarice." Alija se, potom, okrenula, izigravajui alost koju nije oseala i povukla se u svoje odaje. Tamo u svojoj spavaoj sobi, zalupila je vrata, opsovala i tresnula nogom. Taj prokleti Dankan! Zato? Zato? Zato? Razumela je da je to bio hotimian Ajdahov izazov. Ubio je Javida i izazvao Stilgara. To je govorilo da je znao o Javidu. Cela stvar se morala shvatiti kao poruka od Dankana Ajdaha, njegov poslednji stav. Ponovo je tresnula nogom, pa jo jednom, pomamno jurei po spavaoj sobi. Proklet bio! Proklet bio! Proklet bio! Stilgar je prebegao pobunjenicima i Ganima zajedno sa njim. Irulan, takoe. Prokleti svi bili! Njena treskajua noga se sudarila sa nekom bolnom preprekom, spustivi se na neki metal. Kriknula je od bola i pogledavi dole, otkrila da je ozledila stopalo jednom metalnom ploom. Dograbila ju je i sleeno zastala pri pogledu na ovo to je drala u ruci. Bila je to jedna stara kopa, od onih srebrnoplatinastih originala sa Kaladana, prvobitno dodeljena od strane Vojvode Leta Atreida I njegovom majstoru maevanja, Dankanu Ajdahu. Mnogo puta je videla Dankana da je nosi. A on ju je bacio ovde. Alijini prsti su grevito epali kopu. Ajdaho ju je ostavio ovde kad... kad... Suze joj grunue na oi probivi se napolje uprkos velikoj slobodnjakoj uslovljenosti. Usta joj se opustie u sleenu grimasu i ona oseti kako stara borba otpoinje unutar njene lobanje, doseui do vrhova njenih prstiju na rukama i nogama. Osetila je da je postala dva bia. Jedno koje je sa uenjem gledalo na ova telesna izvijanja. Drugo je teilo da se poda neizmernom bolu koji se irio u njenim grudima. Suze su sada slobodno tekle niz njene obraze, i Zaueni je iznutra alostivo upitao: "Ko plae? Ko je to ko plae? Ko to sad plae?" Ali nita nije moglo da zaustavi suze i ona oseti muninu koja joj je plamtela u grudima da bi na kraju pokrenula njeno telo i bacila ga na krevet. I dalje je neto od te duboke zauenosti zahtevalo da sazna: "Ko plae? Ko je to..."

58. Tim delima Leto II uklonio je sebe iz evolutivnog sleda. Uinio je to kroz smiljeno bolan in, govorei: 'Biti nezavisan znai biti uklonjen.' Oboje blizanaca videlo je izvan nunosti pamenja kao proces merenja nain odreivanja njihove udaljenosti od njihovih ljudskih istonika. Ali ba je Letu II bilo sueno da uradi smelu stvar, shvativi da je pravo stvaranje nezavisno od svog tvorca. On je odbio da ponovo stavi u pogon evolucioni niz, govorei: 'To me, takoe, sve vie udaljava od oveanstva.' Video je ta je to sadravalo: da ne moe biti stvarno zatvorenih sistema u ivotu. Sveta Metamorfoza od Hark al-Ada Tu su bile ptice koje su se gojile na raun insektskog ivota od koga je vrveo predeo vlanog peska s druge strane razorenih kanata: papagaji, svrake, avke. Ovo je bila jedna dedida, poslednji od novih gradova, sagraen na podlozi od povrinskog bazalta. Sada je leao naputen. Ganima je, koristei jutarnje asove da ispita oblast iza prvobitnih sadova naputenog siea, otkrila jedan pokret i ugledala arenog gutera. Neto ranije je videla gila detlia, kako se gnezdi u zidu od blata dedide. Razmiljala je o ovome kao o sieu, ali je to u stvari bila gomila niskih zidova napravljenih od uvrenih cigli od blata, okruena sadovima koji su imali za cilj da zadre napredovanje dina. Leao je unutar Tanzerufta, est stotina kilometara juno od Sihaja Grebena. Bez ljudskih ruku da ga odravaju, sie je ve poeo da se utapa u pustinju; zidovi su bili nagrieni udarima olujnih vetrova, biljke su odumirale, a zasaene povrine ispucale od saiueg sunca. Pa ipak je pesak s druge strane razbijenog kanata ostao vlaan, potvrujui injenicu da je zdepasta masa sabirnice vetra jo funkcionisala. Tokom ovih meseci po njihovom bekstvu iz Tabra, begunci su potraili okrilje u nekoliko ovakvih mesta koje je nenastanjivim uinio Pustinjski Demon. Ganima nije verovala u tog Pustinjskog Demona iako se nije mogla porei oita izvesnost razorenosti kanata. Povremeno su dobijali vesti iz severnih naseobina, kroz susrete sa pobunjenim lovcima na zain. Nekoliko toptera - neki su rekli ne vie od est - izvrilo je izviake letove tragajui za Stilgarom, ali Arakis je bio veliki, a njegova pustinja blagonaklona beguncima. Prema izvetajima postojala je pronai-i-uniti jedinica zaduena da otkrije Stilgarovu druinu, ali ta jedinica na ijem elu se nalazio bivi Tabrit Buer Agarves imala je i druge zadatke, tako da se esto vraala u Araken. Pobunjenici su govorili da je dolo do manjih okraja izmeu njih i Alijinih trupa. Nasumina pustoenja od strane pustinjskog demona uinila su da dunost uvanja domaih utvrenja postane glavna briga Alije i Naiba. ak i krijumari nisu bili poteeni, ali se za njih govorilo da krstare pustinjom u potrazi za Stilgarom, elei da dobiju nagradu za njegovu glavu. Stilgar je doveo svoju druinu u ovu dedidu neposredno pre mraka prethodnog dana, sledei nepogreivo ulo za vlagu svog starog slobodnjakog nosa. Bio je obeao da e ih uskoro povesti na jug ka palmama, ali je odbijao da odredi taan datum pokreta. Iako mu je glava bila ucenjena na iznos kojim bi se nekad mogla kupiti cela jedna planeta, Stilgar je odavao utisak najsrenijeg i najbezbrinijeg oveka. "Ovo je dobro mesto za nas", rekao je on, istakavi da je sabirnica vetra jo funkcionisala. "Nai prijatelji su nam ostavili neto vode." Sada je to bila mala grupa, ezdesetak ljudi sve u svemu. Stari, bolesni i veoma mladi bili su protureni na jug u podruje palmi i tamo prihvaeni od strane poverljivih porodica. Ostali su samo najvri, a i oni su imali mnogo prijatelja na severu i jugu. Ganima se pitala zato je Stilgar odbijao da razgovara o onom to se deavalo na ovoj planeti. Zar nije mogao to da vidi? Poto su kanati bili razoreni, Slobodnjaci su se povukli do severnih i junih linija koje su nekad oznaavale opseg njihovih poseda. Ova selidba je samo oznaavala ono to je moralo da se dogaa u celom carstvu. Jedno stanje bilo je ogledalo drugog.

211

212

Ganima je provukla ruku ispod okovratnika svog pustinjskog odela i otkopala ga. Uprkos njenim brigama ovde se oseala naroito slobodna. Unutranji ivoti je vie nisu kinjili, iako je povremeno oseala kako se njihova pamenja umeu u njenu svest. Iz tih pamenja znala je kakva je ova pustinja bila nekad, pre uinka ekolokog preobraaja. Bila je suvlja, na primer. Ova neopravljena sabirnica vetra je jo funkcionisala jer je postupku podvrgavala vlaan vazduh. Mnoga stvorenja koja su se nekad klonila ove pustinje sada su se usuivala da ive ovde. Mnogi u druini zapazili su kako su se dnevne sove namnoile. Ganima je, ak i sada, mogla da vidi mravlje ptice. Poskakivale su i igrale du redova insekata koji su se rojili u vlanom pesku pri kraju razvaljenog kanata. Svega nekoliko jazavaca dalo se videti tamo, ali je zato kengurastih mieva bilo nebrojeno mnogo. Praznoveran strah vladao je ovim novim Slobodnjacima, a Stilgar tu nije bio bolji od ostalih. Ova dedida bila je vraena pustinji poto je njen kanat peti put razoren u ciglih jedanaest meseci. etiri puta popravljali su pusto koju je za sobom ostavio Pustinjski Demon, a onda vie nisu imali rezervi vode da bi mogli da se izloe jo jednom gubitku. Isti je sluaj bio sa svim dedidama, a i sa mnogim starim sieima. Osam od devet naseobina bilo je naputeno. Mnoge od starih siekih zajednica bile su pretrpanije nego ikad ranije. I dok je pustinja ulazila u svoju novu fazu, Slobodnjaci su se vratili svojim starim obiajima. Viali su predskazanja u svemu. Zar crvi nisu postajali sve rei svuda osim u Tanzeruftu? Bila je to aiHuludova kazna! Viali su se mrtvi crvi, a da nita nije ukazivalo na uzrok njihove smrti. Oni bi posle smrti brzo potonuli u pustinjski prah, ali su one smrvljene glomazne mase na koje su Slobodnjaci sluajno nailazili, ispunjavale posmatrae uasom. Stilgarova druina nabasala je na jednu takvu trupinu, prethodnog meseca, i trebalo im je etiri dana da se otresu oseanja zla. Ta stvar je vonjala na kiselu i otrovnu trule. Njegova raspadajua masa pronaena je kako lei na vrhu zainskog mehura, dok je zain uglavnom bio upropaen. Ganima je odvratila pogled od kanata i ponovo se zagledala u dedidu. Pravo ispred nje leao je razvaljen zid koji je ranije zaklanjao mutamal, malo produenje vrta. Istraila je to mesto sa jakim pouzdanjem u vlastitu ljubopitljivost i pronala zalihu pljosnatog, neukiseljenog zainskog hleba u jednoj kamenoj kutiji. Stilgar ga je unitio, govorei: "Slobodnjaci nikad ne bi ostavili dobru hranu iza sebe." Ganima je posumnjala da je pogreio, ali to nije bilo vredno rasprave ili rizika. Slobodnjaci su se menjali. Nekada su se slobodno kretali bledom, vueni prirodnim potrebama: voda, zain, trgovina. Jutarnje ivosti ivotinja bili su im budilnici. Ali sada su se i ivotinje kretale prema nekim udnim ritmovima, dok se veina Slobodnjaka tiskala u svojim starim peinskim sklonitima u okrilju severnog Zatitnog Zida. Lovci na zaine su bili retki u Tanzeruftu, i jedino se Stilgarova druina kretala po uzoru na stare naine. Verovala je Stilgaru i njegovom strahu od Alije. Irulan je sada potkrepila njegova obrazloenja, vrativi se udnovatom Bene Geserit sanjarenju. Ali na dalekoj Salusi, Farad'n je jo iveo. Jednog dana e morati da doe do obrauna. Ganima je pogledala navie u srebrnasto jutarnje nebo, prebirajui po umu. Gde se mogla nai pomo? Gde je bio neko ko bi je sasluao dok je otkrivala ono to je videla da se dogaa svuda oko njih? Gospa Desika se zdrala na Salusi, ako je trebalo verovati izvetajima. A Alija je bila stvor na pijedestalu sa jedinim ciljem da bude kolosalna, dok je istovremeno sve dalje odmicala od stvarnosti. Gurni Halek se nigde nije mogao nai, iako su obavetenja govorila da je vian svugde. Propovednik je preao u skrivanje, a njegova jeretika vika, ostala samo pamenje koje je bledelo. A Stilgar? Bacila je pogled preko razruenog zida na mesto gde je Stilgar pomagao da se popravi cisterna. Stilgar je uivao u svojoj ulozi volje-pustinje, dok je cena njegove glave svakog meseca rasla. Nita vie nije imalo smisla. Nita.

Ko je bio taj Pustinjski Demon, to bie sposobno da unitava kanate kao da su oni lani idoli koje valja survati u pesak. Je li to bio neki podivljali crv? Je li to bila trea sila u pobuni - mnogo ljudi? Niko nije verovao da to moe biti crv. Voda bi ubila svakog crva koji bi se usudio da udari na kanat. Mnogi Slobodnjaci verovali su da je Pustinjski Demon u stvari bila druina revolucionara namerena da zbaci Alijin Mahdinat i vrati Arakis starim nainima. Oni koji su u to verovali govorili su da bi to bilo dobro. Ratosiljati se te pohlepne apostolske loze koja je malo ta drugo uradila do podupirala sopstvenu osrednjost. Vratiti se istinskoj religiji koju je Muad'Dib ustanovio. Dubok uzdah potresao je Ganimu. Oh, Leto, pomislila je. Gotovo sam radosna to nisi doiveo da vidi ova vremena. Rado bih ti se pridruila, ali je moj no jo neokrvavljen. Alija i Farad'n. Farad'n i Alija. Stari Baron je njen demon, a to se ne moe dozvoliti. Hara se pomolila iz dedide, pribliavajui se Ganimi vrstim korakom koji je prosto gutao pesak. Hara se zaustavila ispred Ganime i otro upitala: "ta radi sama ovde napolju?" "Ovo mesto je udno, Hara. Trebalo bi da ga napustimo." "Stilgar eka da se susretne sa nekim ovde." "Oh? Nije mi rekao da..." "Zato bi sve trebalo da ti kae? Maku?" Hara je pljesnula vodeni meh koji je nadimao prednju stranu Ganimnine odee. "Jesi li ti zrela ena pa da bude trudna?" "Bila sam trudna toliko puta da se to ne moe ni izbrojati", ree Ganima. "Mani se tih igara odrastao-dete sa mnom!" Hara je ustuknula korak zauvi jed u Ganiminom glasu. "Vi ste druina glupaka", ree Ganima, mahnuvi rukom kao da eli da obuhvati dedidu i delatnost Stilgara i njegovih ljudi. "Nikako nije trebalo da poem sa vama." "Do sad bi bila mrtva da nisi pola." "Moda. Ali vi ne vidite ono to vam je ispred nosa! Ko je taj koga Stilgar oekuje da sretne ovde?" "Buer Agarves." Ganima je zurila u nju. "Prijatelji iz siea Crveni Bezdan tajno su ga doveli ovamo", objasnila je Hara. "Alijina mala igraka?" "Doveli su ga sa povezom na oima." "Je l' Stilgar veruje u to?" "Buer je traio da pregovara. Slae se sa svim naim uslovima." "Zato me niko nije obavestio o tome?" "Stilgar je znao da bi se ti zalagala protiv toga." "Zalagala protiv... Pa to je ludilo!" Hara se smre. "Ne zaboravi da je Buer..." "On je Porodica!" odsee Ganima. "On je unuk Stilgarovog bratanca. Znam. I Farad'n iju u krv jednog dana da prolijem je blizak roak meni. Misli li da e to zaustaviti moj no?" "Upotrebili smo distrans. Niko ne sledi njegovu grupu." Ganima je prozborila tihim glasom: "Nikakvo dobro iz toga nee izii, Hara. Trebalo bi smesta da odemo odavde." "Da li si protumaila predskazanje?" upitala je Hara. "Onaj mrtvi crv, kojeg smo videli! Je li to bio..." "Strpaj ga u matericu i rodi ga na nekom drugom mestu", razbesnela se Ganima. "Ne dopada mi se taj susret kao ni ovo mesto. Zar to nije dovoljno?" "Rei u Stilgaru ta ti..." "Sama u mu rei!" Ganima proe krupnim korakom pored Hare, koja je iza njenih lea nainila znak u obliku crvovih rogova da odagna zlo. Ali Stilgar se samo nasmejao Ganiminim strahovima i naredio joj da poe da potrai peane pastrmke kao da je i ona bila jedno od dece. Odjurila je u jednu od dedidinih naputenih kua i uurila se u uglu da pothrani srdbu. Oseanja su, ipak, brzo minula; osetila je komeanje

213

214

unutranjih ivota i setila se da je neko govorio: "Ko budemo mogli da ih uinimo nepokretnim, stvari e da teku kao to planiramo." Kakva udna misao. Nije bila u stanju da se priseti ko je izustio ove rei. 59. Muad'Dib je bio lien prava na nasledstvo i govorio je u ime svih koji su bili lieni prava na nasledstvo u svim vremenima. On je dizao glas protiv duboke nepravde koja otuuje individuu od onog to je izgledalo da joj pripada kao pravo. Mahdinat, jedna od analiza od Hark al-Ada Gurni Halek je sedeo na ulokom brdu sa svojim balisetom pored sebe na ponjavi od zainskih vlakana. Ispod njega zatvorena kotlina vrvela je od radnika koji su sadili etvu. Peana navoznica kojom su Izgnani mamili crve na zainski trag bila je zapreena novim kanatom. Zasadi su se sputali niz kosinu da bi zadrali njeno krunjenje. Bilo je skoro vreme za popodnevni obed, a Halek se nalazio na brdu vie od jednog asa pokuavajui da porazmisli u ovoj osamljenosti. Ljudi su dole ulagali veliki trud, ali sve to je on video bilo je delo melana. Prema Letovoj linoj proceni proizvodnja zaina bi uskoro trebalo da padne na jednu desetinu od svog vrhunca u doba Harkonena. Vrednost zaliha se, sa svakom narednom isporukom svuda u carstvu udvostruavala. Govorilo se da je od Porodice Metuli otkupljena polovina Novebrunskih planeta za tri stotine dvadeset i jedan litar. Izgnani su radili kao ljudi koje je avo gonio, a moda je tako i bilo. Pre svakog obroka, okretali su se ka Tanzeruftu i molili se ovaploenom ai-Huludu. Tako su oni videli Leta, a kroz njihove oi, Halek je video budunost u kojoj je veina oveanstva delila njihov pogled. Halek nije bio siguran da nu se takav ishod dopadao. Leto je zasnovao ovakav mit kada je doveo Propovednika i Haleka ovde u Halekovom ukradenom topteru. Leto je golim rukama probio uloki kanat, bacajui veliko kamenje i vie od pedeset metara. Kada su izgnani pokuali da se umeaju, Leto je odsekao glavu najbliem jedva uoljivim zamahom ruke. Pobacao je ostale natrag meu njihove drugove i glasno se narugao njihovom oruju. Riknuo je na njih demonskim glasom: "Vatra me nee dotai! Vai noevi me nee ozlediti! Na meni je ai-Huludova koa!" Izgnani su ga tada prepoznali i prisetili se njegovog bekstva, kada je skoio sa brda 'neposredno u pustinju'. Pali su niice ispred njega i Leto je izdao svoje zapovesti. "Dovodim vam dva gosta. uvaete ih i ukazivati im potovanje. Obnoviete kanat i otpoeti sa saenjem oaznog vrta. Jednog dana u se ovde nastaniti. Vi ete pripremiti moj dom. Neete vie da prodate ni trunku zaina, ve ete da uskladitite svaki deli koji sakupite." Sve dalje je iao sa svojim uputstvima, a Izgnani su upijali svaku re, gledajui ga kroz strahom zastakljene oi, kroz strahopotovanje koje je prelazilo u prestravljenost. Pred njima je stajao ai-Hulud, konano iskrsnuvi iz peska! Nije bilo nikakvog nagovetaja ove metamorfoze kada je Leto pronaao Haleka sa Gadean alFalijem u jednom malom pobunjenikom sieu kod Gare Rudena. Leto je sa svojim slepim saputnikom doao tamo iz pustinje starim zainskim putem, jaui na crvu kroz oblast u kojoj su crvi sada bili prava retkost. Priao je da je vie puta bio prinuen da skree zbog prisustva vlage u pesku, dovoljno vode da otruje crva. Stigli su tamo odmah posle podneva i straari su ih doveli u javnu odaju kamenih zidova. Seanje je sada obuzelo Haleka. "Dakle, to je Propovednik", rekao je. Koraajui oko ovog slepog oveka, prouavajui ga, Halek se prisetio pria o njemu. Tu u sieu, nikakva obrazina pustinjskog odela nije krila starako lice, i njegove crte su sluile seanju

da pravi poreenja. Da, ovaj ovek je zaista liio na starog Vojvodu po kome je Leto dobio ime. Da li je ta slinost bila sluajna? "Poznate su ti prie o ovome ovde?" upitao je Halek, obraajui se postrance Letu. "Da je on tvoj otac koji se vratio iz pustinje?" "uo sam za te prie." Halek se okrenuo da osmotri deaka. Leto je nosio neobino pustinjsko odelo sa savijenim rubovima oko lica i uiju. Pokrivalo ga je crno odelo, a noge su bile obuvene u izme za pesak. Njegovo prisustvo ovde zahtevalo je mnoga objanjenja - kako je uspeo jo jednom da pobegne. "Zato si doveo Propovednika ovamo?" upitao je Halek. "U Jakarutuu su govorili da on radi za njih." "Vie ne. Doveo sam ga zbog toga to Alija hoe da ga ubije." "Tako? Ti, znai, misli da je ovo utoite?" "Ti si njegovo utoite." Za sve to vreme Propovednik je stajao pokraj njih, nijednim migom ne odajui da ga zanima u kom se pravcu njihov razgovor kree. "Valjano me je sluio, Gurni", ree Leto. "Kua Atreida nije izgubila svako oseanje obaveze prema onima koji nam slue." "Kua Atreida?" "Ja sam Kua Atreida." "Pobegao si iz Jakarutua pre no to sam mogao da dovrim ispitivanje koje je tvoja baka naredila", ree Halek. "Kako moe da pretpostavi..." "ivot ovog oveka treba da uva kao da je tvoj vlastiti", rekao je Leto kao da nije bilo nikakve rasprave i ne prezajui susreo Halekov netremian pogled. Desika je nauila Haleka mnogim Bene Geserit potankostima opaanja ali on nije u Letu pronalazio bilo ta to bi govorilo o neem drugom do o spokojnoj sigurnosti. Ipak Desikina nareenja nisu gubila na znaaju. "Tvoja baka me je obavezala da dovrim tvoje obrazovanje i uverim se da nisi posednut." "Nisam posednut." Bila je to bezuslovna tvrdnja. "Zato si pobegao?" "Namri je imao nareenje da me ubije bez obzira na to ta ja uradio. Njegova nareenja poticala su od Alije." "Jesi li ti, u tom sluaju, Istinozborac?" "Jesam." Jo jedna bezuslovna tvrdnja ispunjena samopouzdanjem. "A Ganima takoe?" "Ne." Propovednik je u tom trenutku, prekinuo utanje, okrenuvi svoje prazne one jame prema Haleku ali pokazujui na Leta. "Misli da ti moe da ga stavi na probu?" "Ne meaj se kad ne zna nita o problemu i njegovim posledicama", zapovedio je Halek, ne gledajui oveka. "Oh, vrlo dobro poznajem, njegove posledice", ree Propovednik. "Jedna stara ena koja je mislila da zna ta radi me je pre mnogo vremena stavila na probu. Nije znala kako, kao to se pokazalo." Halek se tada obrnuo prema njemu. "Ti si jo jedan Istinozborac?" "Bilo ko moe da bude Istinozborac, ak i ti", ree Propovednik. "To je stvar samopotenja prema prirodi vlastitih oseanja. Zahteva da ima unutranje slaganje sa istinom koja dozvoljava lako prepoznavanje." "Zato se mea?" upitao je Halek, spustivi ruku na kris-no. Ko je bio ovaj Propovednik? "Uestvujem u ovim dogaajima", ree Propovednik. "Moja majka bi mogla da poloi svoju krv na oltar, ali ja imam druge pobude. I shvatam va problem." "Oh?" Halek je sada postao doista radoznao.

215

216

"Gospa Desika ti je naloila da napravi razliku izmeu vuka i psa, izmeu ze'eb i ke'leb. Prema njenoj definiciji vuk je neko ko ima mo i zloupotrebljava tu mo. Meutim, izmeu vuka i psa postoji razdoblje nastajanja kada ne moe da ih razlikuje." "To je blizu sutine", ree Halek, primeujui kako sve vie siekih ljudi ulazi u javnu odaju da bi sluali. "Otkud to zna?" "Zato to poznajem ovu planetu. Ne razume? Razmisli kako je to. Ispod povrine su stene, kal, naslage, pesak. To je planetno pamenje, slika njene istorije. Isto je i sa ljudskim biima. Pas se sea vuka. Svaka vaseljena okree se oko jezgra bitisanja i od toga jezgra prema spolja pruaju se sva pamenja sve do same povrine." "Vrlo zanimljivo", ree Halek. "Kako bi mi to pomoglo da sprovedem nareenja koja sam dobio?" "Pregledaj sliku svoje istorije koja je unutar tebe. Opti kao to bi ivotinja optila." Halek je zatresao glavom. U ovom Propovedniku bilo je neodoljive neposrednosti, osobine koju je mnogo puta uoio kod Atreida; postojali su vie nego neznatni nagovetaji da je ovaj ovek koristio moi Glasa. Halek je osetio kako mu je srce poelo bre da bije. Da li je to bilo mogue? "Desika je traila krajnji ispit, pritisak uz pomo koga bi temeljno tkivo njenog unuka izbilo na povrinu", ree Propovednik. "Ali to tkivo je stalno tu, izloeno tvom pogledu." Halek se okrenuo i zagledao se u Leta. Ovaj pokret doao je sam od sebe, iznuen neodoljivim silama. Propovednik je nastavio, kao da je pouavao svojeglavog uenika. "Ova mlada osoba te zbunjuje jer nije pojedinac. On je zajednica. Kao i u svakoj zajednici koja se nalazi pod pritiskom, bilo koji lan te zajednice moe da preuzme komandu. Ova komanda nije uvek bezazlena i tako dolazimo do naih pria o Izrodstvu. Ali, ti si ve dovoljno povredio ovu zajednicu, Gurni Halek. Zar ne moe da vidi da je ve dolo do preobraaja? Ovaj mladi je postigao unutranje sadejstvo koje je neizmerno mono, koje se ne moe podriti. Vidim to i bez oiju. Jednom sam mu se suprotstavio, ali sada sledim njegovu zapovest. On je iscelitelj." "Ko si ti?" upitao je Halek. "Nita vie od onog to vidi. Ne gledaj u mene, gledaj u ovu linost za koju ti je nareeno da je podui i isproba. On je obrazovan kroz preokrete. Preiveo je ubistvene uslove. Sad je ovde." "Ko si ti?" nastojao je da sazna Halek. "Kaem ti da gleda samo u ovog atreidskog mladia! On je poslednje vrelo snage od koje naa vrsta zavisi. On e ponovo sloiti u sistem ishode prethodnih delanja. Nijedno drugo ljudsko bie ne moe da poznaje ta prethodna delanja kao to on to zna. A ti si pomiljao na unitenje jednog takvog oveka!" "Bilo mi je nareeno da ga ispitam i nisam..." "Ali ti jesi!" "Je li on Izrod?" Tuan smeh protresao je Propovednika. "Uporno ostaje pri toj Bene Geserit besmislici. Kako stvaraju mitove koji uspavljuju oveka!" "Jesi li ti Pol Atreid?" upitao je Halek. "Pola Atreida vie nema. On je pokuao da postoji kao vrhunski moralni simbol dok je istovremeno odricao sve moralne zahteve. Postao je svetac bez boga, i svaka njegova re bila je bogohuljenje. Kako moe da pomisli..." "Zato to govori njegovim glasom." "Hoe li sad i mene da stavi na probu? uvaj se, Gurni Halek." Halek je progutao pljuvaku, silei svoju panju da se ponovo usmeri na neosetljivog Leta koji je i dalje stajao spokojno uvaavajui razgovor koji se vodio. "Ko je stavljen na probu?" upitao je Propovednik. "Nije li, moda, istina da gospa Desika tebe stavlja na probu, Gurni Halek?" Halek je otkrio da je ova misao duboko uznemirujua i pitao se zato je dopustio da ga Propovednikove rei dirnu. Ali kod atreidskih slugu bila je duboko usaena sklonost da se pokoravaju mistici samodrca. Desika je, objanjavajui ovo, stvar uinila jo tajanstvenijom. Halek je u ovom asu oseao kako se neto unutar njega menja, neto ije su ivice bile samo 217

dotaknute Bene Geserit odlukom kojoj ga je Desika podvrgla. U njemu se podigao nerazgovetan bes. Nije eleo da se menja! "Ko se to meu vama igra boga i kakvom kraju tei?" upitao je Propovednik. "Da bi odgovorio na to pitanje ne moe se osloniti samo na razum." Halek je polagano i promiljeno preneo panju sa Leta na ovog slepog oveka. Desika je stalno govorila da bi on trebalo da postigne ravnoteu kairitsa - 'hoe-nee'. Nazivala je to vladanjem umnim sposobnostima bez rei i reenica, bez pravila i dokaza. Bila je to zaotrena ivica njegove vlastite unutranje istine, sveobuzimajue. Neto je u glasu ovog slepog oveka, njegovom tonu, njegovom ponaanju zapalilo bes koji je sagoreo u zaslepljujuu mirnou unutar Haleka. "Odgovori na moje pitanje", ree Propovednik. Halek je osetio da ove rei produbljuju njegovu usredsreenost na ovo mesto, na ovaj trenutak i njegove zahteve. Njegov poloaj u vaseljeni bio je odreen jedino njegovom koncentracijom. Ni senka sumnje nije ostala u njemu. Ovo je bio Pol Atreid, ne mrtav, ve koji se vratio. A ovo ne-dete, Leto. Halek je jo jednom pogledao u Leta, stvarno ga videvi. Video je znake siline oko oiju, oseaj ravnotee u stavu, utljiva usta iji su svijeni uglovi otkrivali smisao za humor. Leto se izdvajao iz svoje pozadine kao da se nalazio u ii zaslepljujue svetlosti. Dostigao je harmoniju jednostavno je prihvatajui. "Reci mi Pol", ree Gurni Halek. "Da li tvoja majka zna?" Propovednik je uzdahnuo. "Prema Sestrinstvu, sve dostie harmoniju, jednostavno, kroz njeno prihvatanje." "Reci mi Pol", ree Halek. "Da li tvoja majka zna?" Propovednik je uzdahnuo. "Za Sestrinstvo, za sve njih, ja sam mrtav. Ne pokuavaj da me oivi." I dalje ne gledajui u njega, Halek upita: "Ali zato ona ini..." "ini ono to mora. Ona gradi svoj vlastiti ivot, mislei da upravlja mnogim ivotima. Na taj nain se svi mi igramo boga." "Ali ti si iv", proapta Halek, sada savladan sveu o tome, okrenuvi se napokon da bi se upiljio u ovog oveka, mlaeg od sebe, ali toliko ostarelog u uslovima pustinjskog ivota da je izgledalo kao da nosi dvostruko breme Halekovih godina. "ta je to?" upita Pol. "iv?" Halek je zaokruio pogledom oko njih po Slobodnjacima koji su pratili razgovor, raspetim izmeu sumnje i strahopotovanja. "Mojoj majci nikada nije bilo sueno da stekne moj nauk." Bio je to Polov glas! "Biti bog moe da postane najposle dosadno i poniavajue. Bilo je svakako dovoljno razloga da se izumi slobodna volja! Bog moe da poeli da pobegne u san i bude iv samo u nesvesnim opredmeenim predstavama bia iz svojih snova." "Ali ti si iv!" ree Halek sada ve glasnije. Pol nije obratio panju na uzbuenje u glasu svog starog drugara i upita: "Da li bi zaista protivstavio ovog momka njegovoj sestri u probi-Maad? Kakva kobna besmislica! Svako od njih bi rekao: 'Ne. Ubij me! Pusti onog drugog da ivi!' Gde bi jedna takva proba odvela? ta znai, onda, biti iv, Gurni?" "To nije bila proba", pobunio se Halek. Nije mu se dopadao nain na koji su se Slobodnjaci, tiskajui se, sve vie primicali, zagledajui Pola, ne obazirui se na Leta. Ali Leto se tada umeao. "Da li shvata ceo sklop, oe?" "Da... da..." Pol je visoko drao glavu kao da je njuio vazduh. "To je, onda, Farad'n!" "Kako je lako slediti nae misli, umesto naih oseaja", ree Leto. Halek je bio u stanju da prati ovu misao i, ba kad se spremao da upita, Leto ga je prekinuo poloivi mu aku na ruku: "Ne pitaj, Gurni. Mogao bi da se vrati sumnji kako sam ja Izrod. Ne! Pusti da se to dogodi, Gurni. Ako pokua da sili, samo e unititi sebe." Ali Halek je osetio kako ga obuzima sumnja. Desika ga je bila upozorila. "Ti, roeni kao formirane linosti, mogu da budu veoma lukavi. Imaju trikove o kojima nikada nisi ni sanjao."

218

Halek je polagano klimnuo glavom. A Pol! Blagi Boe! Pol je bio iv i u savezu sa ovim znakom pitanja koji je rodio! Slobodnjaci oko njih se vie nisu mogli zadrati. Utisnuli su se izmeu Haleka i Pola, izmeu Leta i Pola, gurajui ovu dvojicu u pozadinu. U vazduhu su pljutala promukla pitanja: "Jesi li ti Muad'Dib? Jesi li ti, stvarno, Muad'Dib? Je li istina ono to on kae? Reci nam!" "Morate da razmiljate o meni samo kao o Propovedniku", ree Pol, odgurujui se. "Ja nikada vie ne mogu da budem Pol Atreid ili Muad'Dib. Ja nisam anin mu ili car." Halek se, plaei se onog to je moglo da se dogodi ako ova udna pitanja ne dobiju logian odgovor, ba spremao da stupi u akciju, kada je Leto prvi krenuo. Bilo je to prvi put da je Halek video deli strahovite promene koja se izvrila u Letu. Jedan bikovski glas je zagrmeo: "Sklanjajte se!" i Leto je krenuo napred bacajui odrasle Slobodnjake levo i desno, obarajui ih na pod, devetajui ih rukama, istrui noeve iz njihovih ruku, hvatajui za seiva. Za manje od minut, oni Slobodnjaci koji su jo stajali na nogama bili su potisnuti uz zidove u stanju mukle preneraenosti. Leto je stajao pored svog oca. "Kad ai-Hulud govori, pokoravajte se", ree Leto. A kada je nekoliko Slobodnjaka poelo da protestuje, Leto je odvalio ugaoni kamen iz zida pokraj ulaza u prostoriju i zdrobio ga golim rukama, smejui se za sve to vreme. "Sravniu ovaj sie sa zemljom pred vaim oima", ree on. "Pustinjski Demon", proaputao je neko. "I vae kanate", priznao je Leto. "Razvaliu ih. Mi nismo bili ovde, da li me ujete?" Glave su se zaklatile sa strane na stranu u uasnutoj poniznosti. "Niko nas ovde nije video", ree Leto. "Ako ujem i jedan apat sa vae strane, vratiu se i najuriu vas u pustinju bez vode." Halek je video kako se ruke podiu kretnjom koja je znaila odagnavanje zla, pravei znak crva. "Mi emo sad poi, moj otac i ja, u drutvu naeg starog prijatelja", ree Leto. "Pripremite na topter." Leto ih je zatim poveo u uloh, objanjavajui usput da moraju hitro da se kreu jer e Farad'n vrlo brzo biti ovde na Arakisu. "A, kao to je moj otac rekao, tada e videti pravu probu, Gurni." Motrei dole sa ulokog brda, Halek se jo jednom upitao, kao to se pitao svaki dan: "Kakva proba? ta je hteo da kae?" Ali Leto nije vie bio u ulohu, a Pol je odbijao da odgovori. 60. Crkva i Drava, nauniki razum i vera, pojedinac i njegova zajednica, ak napredak i tradicija - sve to moe da bude pomireno u uenjima Muad'Diba. On nas je uio da ne postoje nepomirljive suprotnosti osim u verovanjima ljudi. Bilo ko moe da razgrne koprenu Vremena. Moete da otkrijete budunost u prolosti ili u vlastitoj uobrazilji. inei ovo, ponovo zadobijate svesnost svog unutarnjeg bia. Tada saznajete da je vaseljena povezana celina a vi neodvojivi deo nje. Propovednik u Arakenu, Prema Hark al-Adu Ganima je sedela sasvim pozadi izvan kruga svetlosti od zainskih lampi i posmatrala ovog Buera Agarvesa. Nije joj se svialo njegovo okruglo lice i uznemirene obrve, nain na koji je pomicao stopala dok je govorio, kao da su njegove rei bile neka tajanstvena muzika uz koju je igrao. On nije ovde zbog pregovora sa Stilgarom, ree u sebi Ganima, zapaajui kako se to potvruje svakom rei i pokretom ovog oveka. Pomakla se jo dalje od kruga ovog Saveta.

Svaki sie je imao jednu prostoriju kakva je bila ova, ali je dvorana za skupove u naputenoj dedidi na Ganimu inila utisak zbijenog mesta jer je bila tako niska. ezdeset ljudi iz Stilgarove druine plus devetorica koji su doli sa Agarvesom ispunili su samo jedan kraj dvorane. Svetlost lampi na zainsko ulje odbijala se o niske grede koje su podupirale tavanicu. Svetlost je bacala lelujave senke koje su plesale na zidu, a ljut dim ispunjavao je ovo mesto mirisom cimeta. Sastanak je poeo u sumrak posle molitvi za vlagu i veernjeg obeda. Do sada se odvijao ve vie od jednog asa, a Ganima je uspevala da dokui skrivene tokove u Agarvesovom izlaganju. Njegove rei su se inile sasvim jasne, ali njegovo dranje i pokreti oiju nisu bili u skladu s tim. Agarves je upravo sada govorio, odgovarajui na pitanje jedne od Stilgarovih porunica, Harine neake koja se zvala Raa. Bila je to mlada ena sumornog isposnikog izgleda ija su usta na krajevima bila povijena, to joj je davalo izraz stalnog nepoverenja. Ganima je nalazila da je takav izraz zadovoljavajui u datim okolnostima. "Naravno da verujem da e Alija dati pun i ceo oprotaj svima vama", rekao je Agarves. "Inae ne bih bio ovde sa ovom porukom." Stilgar se umeao kada je Raa pokazala elju da jo jednom progovori. "Nisam toliko mnogo zabrinut u vezi sa naim poverenjem u nju, koliko u pogledu toga da li ona tebi veruje." Stilgarov glas je sadrao mumlajue, priguene tonove. Predlog da se vrati na svoj stari poloaj bio mu je neprijatan. "Nije vano da li ona meni veruje", ree Agarves. "Da budem iskren, ne verujem da mi veruje. Predugo sam tragao za vama, a da vas nisam naao. Meutim, uvek sam oseao da nije uistinu elela da vas zarobi. Ona je bila..." "Ona je bila ena oveka koga sam ja ubio", ree Stilgar. "Priznajem ti da je on to hteo. Moglo je, isto tako, da se desi da se on sam baci na svoj no. Ali ovaj nov stav mirie na..." Agarves je skoio na noge, dok mu se bes oitovao na licu. "Ona vam oprata! Koliko puta moram to da kaem? Naterala je Svetenike da naprave veliku predstavu traenja boanskog vostva od..." "Samo si potegao jo jedno sporno pitanje." Bila je to Irulan, naginjui se napred pored Rae, sa svojom plavokosom glavom koja je odudarala od Raine zagasitosti. "Ona je tebe ubedila, ali moda ima druge planove." "Svetenstvo ima..." "Ali kolaju i sve one prie", ree Irulan, "da si ti vie od vojnog savetnika, da si ti njen..." "Dosta!" Agarves je bio izvan sebe od besa. Njegova ruka je lebdela u blizini noa. Neprijateljska oseanja proticala su odmah ispod povrine njegove koe, iskrivljujui mu crte lica. "Verujte ta hoete, ali ja ne mogu vie da izlazim na kraj s tom enom! Ona mi podvaljuje! Kalja sve to dodirne! Ja sam upotrebljen. Ja sam uprljan. Ali ja nisam podigao no na svoj rod. A sada dosta mi je svega!" Ganima je, posmatrajui ovo, pomislila: To je, barem, bila istina koja je izbila iz njega. Stilgar je, neoekivano, prasnuo u smeh. "Ahhh, roae, oprosti mi, ali u srdbi ima istine." "Onda, ti si saglasan?" "Nisam to rekao." Podigao je ruku jer je Agarves nagovetavao jo jedan izliv besa. "Nije radi mene, Buer, ali tu su ovi ostali." Pokazao je rukom oko sebe. "Oni su moja odgovornost. Hajde da za trenutak razmotrimo kakve naknade za uinjenu tetu Alija nudi." "Naknade? Nije bilo rei o naknadama. Oprotaj da, ali ne..." "ta, onda, nudi kao jemstvo za svoju re?" "Sie Tabr i tebi poloaj Naiba, punu autonomiju kao neutralno mesto. Ona sada shvata kako..." "Neu se vraati u njenu pratnju niti je snabdevati ratnicima", upozorio je Stilgar. "Je li to jasno?" Ganima je mogla da nasluti kako Stilgar poputa i pomislila je: Ne, Stil! Ne! "Nema potrebe za tim", ree Agarves. "Alija jedino eli da joj se vrati Ganima i sprovoenje u delo obeanih zaruka koje je ona..."

219

220

"Tu smo, dakle!" ree Stilgar, natutivi obrve. "Ganima je cena mog pomilovanja. Zar ona mene smatra..." "Ona te smatra razboritim", dokazivao je Agarves, ponovo sedajui na svoje mesto. Ganima je razdragano pomislila: Nee to uiniti. Ne zamaraj se. On to nee uiniti. Dok joj je ova misao prolazila kroz svest, Ganima zau lagano iketanje iza lea sa desne strane. Poela je da se okree, i osetila kako je snane ruke zgrabie. Pre no to je mogla da vikne, lice joj je prekrila jedna teka krpa namirisana uspavljujuim sredstvom. Dok joj je svest bledela, osetila je kako je nose prema vratima u najmranijem delu dvorane. Pomislila je: Trebalo je da pretpostavim! Trebalo je da budem pripravna! Ali ruke koje su je drale bile su odrasle i snane. Nije mogla da im se izmigolji. Ganimini poslednji ulni utisci bili su hladan vazduh, svetlucanje zvezda i jedno zakrabuljeno lice koje ju je odozgo posmatralo, a zatim upitalo: "Nije ozleena, je li tako?" Odgovor je iezao dok su se zvezde zavrtele i nainile pruge naspram njenog ukoenog pogleda, nestajui u blesku svetlosti koja je predstavljala unutranje jezgro njenog bia. 61. Muad' Dib nam je dao posebnu vrstu znanja o prorokom uvidu, o ponaanju koje okruuje takav uvid i njegov uticaj na dogaaje koji su vieni da dolaze 'po redu'. (To jest, dogaaji odreeni da se dese u jednom povezanom sistemu koji prorok otkriva i tumai.) Kao to je na drugom mestu bilo primeeno, takvo uvianje dejstvuje kao sopstvena zamka za samog proroka. On moe da postane rtva onoga to zna - to je relativno uobiajena ljudska slabost. Opasnost lei u tome da oni koji predviaju stvarne dogaaje mogu da predvide polarizujui efekt to je posledica preterane popustljivosti prema njihovoj vlastitoj istini. Oni su skloni da zaborave da nita u jednoj polarizovanoj vaseljeni ne moe da postoji, a da njegova suprotnost nije prisutna. Predviajua Vizija, od Hark al-Ada Vetrom noeni pesak lebdeo je iznad horizonta, pomraujui izlazee sunce. U senkama dina pesak je bio hladan. Leto je stajao izvan kruga palmi i posmatrao pustinju. Oseao je prainu i miris bodljikavih biljaka, uo jutarnje glasove ljudi i ivotinja. Slobodnjaci nisu zadrali nikakav kanat na ovom mestu. Imali su nuan minimum okunih zasada koje su ena zalivale nosei vodu u konim meinama. Njihova hvataljka vlage bila je krhka naprava, koju su olujni vetrovi lako unitavali, ali koja se lako dala obnoviti. Tegobnost, stroga zabrana trgovine zainom i pustolovnost sainjavali su ovdanji nain ivota. Ovi Slobodnjaci su jo verovali da je raj bio zvuk tekue vode, ali su negovali jedan prastari pojam Slobode koji je i Leto delio. Sloboda je stanje usamljenosti, pomislio je. Leto je doveo u red prevoje svoje bele odee koja je pokrivala njegovo ivo pustinjsko odelo. Mogao je da oseti kako ga je opna od peanih pastrmki izmenila i, kad god je imao ovaj doivljaj, bio je primoran da savlauje duboko oseanje gubitka. On vie nije bio potpuno ljudsko bie. udne stvari plivale su u njegovoj krvi. Treplje peanih pastrmki prodrle su u svaki njegov organ, podeavajui ga i menjajui. Peane pastrmke su se i same menjale i prilagoavale. Ali Leto se, znajui ovo, oseao trzan starim nitima svoje izgubljene ljudske prirode, a njegov ivot uhvaen u iskonske patnje ija je davnanja neprekidnost bila razbijena. Znao je, meutim, za klopku u povlaivanju ovakvom oseanju. Znao je to dobro. Pusti da se budunost sama po sebi dogodi, pomislio je. Jedino pravilo koje upravlja stvaralatvom jeste sam in stvaranja. Bilo je teko odvojiti pogled od peska, dina - te neizmerne praznine. Ovde na rubu peska lealo je nekoliko stena, ali su one vodile uobrazilju napolje u vetrove, prainu, do ratrkanih i usamljenih biljaka i ivotinja, do dina koje su se stapale sa dinama, a pustinje sa pustinjama.

Iza njegovih lea dopro je zvuk svirale koja je pratila jutarnju molitvu, pojanje za vlagu koje je sada spretno bilo preinaeno u serenadu novom ai-Huludu. Ovo saznanje je u Letovoj svesti muzici pridavalo oseanje vene usamljenosti. Mogao bih jednostavno da odem u tu pustinju, pomislio je. U tom sluaju sve bi se promenilo. Jedan pravac bi bio jednako dobar kao i drugi. Ve je nauio da vodi ivot slobodan od posedovanja. Uglaao je slobodnjaku mistiku do strahovite zaotrenosti: sve to je uzimao za sebe bilo je neophodno, a to je bilo sve to je uzimao. Ali on nita nije nosio osim odela na pleima, atreidskog prstena u obliku jastreba skrivenog u naborima odela i koe-koja-nije-bila-njegova-vlastita. Bilo bi lako otii odavde. Jedna kretnja visoko na nebu privukla je njegovu panju: ukoeni krajevi rastvorenih krila ukazivali su na leinara. Ovaj prizor ispunio je njegove grudi bolom. Poput divljih Slobodnjaka, leinari su iveli na ovom tlu, jer su tu bili roeni. Nisu znali ni za ta bolje. Pustinja ih je uinila onakvim kakvi su bili. Meutim, jedan drugaiji slobodnjaki soj nicao je idui za Muad'Dibovim i Alijinim tragom. Zbog njih nije mogao sebi da dozvoli da ode u pustinju kao to je njegov otac nekad uinio. Leto se podsetio Ajdahovih rei iz njegove mladosti: "Ovi Slobodnjaci! Oni su velianstveno puni ivota. Nikad nisam sreo nijednog pohlepnog Slobodnjaka." Sada je bilo mnogo pohlepnih Slobodnjaka. Talas tuge preao je Letom. Bio se obavezao pravcem koji je sve to mogao da izmeni, ali po uasnu cenu. A upravljanje tim pravcem postajalo je sve tee to su se pribliavali vrtlogu. Kralizec, Tajfunska Bitka, ekali su ih u bidunosti... ali Kralizec ili neto gore bilo bi cena pogrenog koraka. Iza Leta se zaue glasovi, a onda se izdvoji jasan, piskutav glas nekog deteta koje ree: "Evo ga ovde." Leto se okrenuo. Propovednik je predvoen detetom izlazio iza palmi. Zato i dalje razmiljam o njemu kao o Propovedniku? pitao se Leto. Odgovor je leao na istoj ploi Letovog uma: Zato to on vie nije Muad'Dib, nije vie Pol Atreid. Pustinja ga je uinila onakvim kakav je bio. Pustinja i akali Jakarutua sa svojim preteranim dozama melana i svojim stalnim izdajama. Propovednik je ostario pre vremena, ostario ne usled preziranja zaina, ve ba od njega. "Rekli su mi da eli da me vidi", ree Propovednik, progovorivi kad se njegovo dete-vodi zaustavilo. Leto se zagledao u deaka iza palmi, osobu gotovo njegove visine, kod koje je strahopotovanje bilo pomeano sa lakomom radoznalou. Mladalake oi su tajanstveno svetlucale iznad obrazine pustinjskog odela deije veliine. Leto mahnu rukom. "Ostavi nas." U stavu deakovih ramena se za trenutak moglo nazreti bunjenje, a onda su strahopotovanje i uroeno slobodnjako uvaavanje tajnosti prevagnuli. Deak ih ostavi. "Zna li da je Farad'n ovde, na Arakisu?" upitao je Leto. "Gurni mi je rekao kad me je dovezao ovamo prole noi." Propovednik je tada pomislio: Kako su hladno odmerene njegove rei. On je nalik meni iz starih dana. "Suoen sam sa tekom odlukom", ree Leto. "Mislio sam da si ve doneo sve odluke." "Znamo za tu zamku, oe." Propovednik se nakalja. Napetost mu je kazivala koliko su bili blizu razornih preokreta. Od sada se Leto nije mogao oslanjati samo na puku viziju, ve na upravljanje vizijom. "Potrebna ti je moja pomo?" upitao je Propovednik. "Da. Vraam se u Araken i elim da odem tamo kao tvoj vodi." "Sa kakvom svrhom?" 222

221

"Da li bi jo jednom propovedao u Arakenu?" "Moda. Postoje stvari koje im nisam rekao." "Nee se vratiti u pustinju, oe." "Ako krenem s tobom?" "Da." "Uradiu onako kako ti odlui." "Jesi li razmislio? Tamo e sa Farad'nom biti i tvoja majka." "Nema sumnje." Propovednik se jo jednom nakaljao. Bilo je to odavanje nervoze koju Muad'Dib nikada ne bi dozvolio. Ovo telo je predugo bilo odvojeno od starog reima samodiscipline, njegov um preesto je Jakarutu dovodio do ludila. I Propovednik je mislio da moda ne bi bilo mudro vraati se u Araken. "Ne mora da se vrati tamo sa mnom", ree Leto. "Ali moja sestra se tamo nalazi i ja moram da se vratim. Ti bi mogao da poe sa Gurnijem." "A ti bi poao sam u Araken?" "Da. Moram da sretnem Farad'na." "Poi u s tobom", uzdahnuo je Propovednik. Leto je tom trenutku osetio nijansu starog vizionarskog ludila u Propovednikovom dranju i zapitao se: Da li on to izvodi igru predvianja? Ne. Nikada vie nije mogao da krene tim putem. Znao je za klopku deliminog posveivanja. Svaka Propovednikova re potvrivala je da je on preneo vizije svom sinu, znajui da je sve u ovoj vaseljeni bilo unapred odreeno. Propovednika su sada bockale stare polarnosti. Beao je od paradoksa do paradoksa. "U tom sluaju krenuemo za nekoliko minuta", ree Leto. "Hoe li da saopti Gurniju?" "Gurni ide sa nama." "elim da Gurni preivi." Propovednik je tada popustio napetostima. One su bile u vazduhu oko njih, u zemlji pod njihovim nogama, pokretljiva stvar koja se ujedinjavala u ovom ne-detetu koje je bilo njegov sin. Tupi krik starih vizija ekao je u Propovednikovom grlu. Ta prokleta svetost! Peani sok njegovih strahova nije se mogao izbei. Znao je ta ih iekuje u Arakenu. Jo jednom e se upustiti u igru sa strahotnim i kobnim silama koje im nikad nee doneti mir. 62. Dete koje odbija da putuje u oevom oklopu jeste simbol najdivnije ovekove sposobnosti. 'Ne moram da budem ono to je moj otac bio. Ne moram da se pokoravam pravilima svoga oca pa ak ni da verujem u sve to je on verovao. Moja je snaga kao ljudskog bia da mogu da vrim vlastiti izbor onog u ta u da verujem i onog u ta neu da verujem, onog to e biti i onog to nee biti.' Leto Atreid II, Biografija Hark al-Ada ene-hodoasnice igrale su uz zvuke bubnjeva i frula na trgu Hrama, bez velova na glavama, sa grivnama na vratovima, u tankoj odei koja je otkrivala njihove obline. Duge crne kose bile su im rasputene da bi se rasturale preko lica dok bi se one obrtale. Alija je iz svog boravita u Hramu posmatrala ovaj prizor, koji ju je istovremeno privlaio i odbijao. Bila je sredina prepodneva, vreme kada je miris zainske kafe poinjao da se iri po trgu iz prodavnica ispod senovitih arkada. Uskoro je trebalo da izie i pozdravi Farad'na, da preda zvanine darove i nadzire njegov prvi susret sa Ganimom. Sve je teklo u skladu sa planom. Ganima e ga, izvesno, ubiti i, u lomu koji e uslediti samo e jedna osoba biti pripravna da pokupi komadie. Lutke su igrale onako kako su se konci povlaili. Stilgar je ubio Agarvesa, ba kao to se i nadala. A Agarves je, ne znajii to, odveo kidnapere do 223

dedide, jer je u njegovim novim izmama, koje mu je poklonila, bio skriven tajni predajnik signala. Sada su Stilgar i Irulan amili u tamnicama Hrama. Moda ih je ekala smrt, ali mogue je da su se mogli upotrebiti i na neki drugi nain. Nije bilo zgoreg saekati. Opazila je da gradski Slobodnjaci dole posmatraju igrae-hodoasnike enjivim i netreminim oima. Osnovna seksualna jednakost, doavi iz pustinje, i dalje je postojala u slobodnjakim gradovima i varoima, ali su se drutvene razlike izmeu mukaraca i ena ve mogle osetiti. To je, takoe, ilo u skladu sa planom. Podeli ih i oslabi. Alija je mogla da oseti tananu promenu u nainu na koji su gradski Slobodnjaci promatrali ove ene sa drugih planeta i njihove egzotine plesove. Neka gledaju. Neka im se umovi ispune gaflom. Kapci Alijinih prozora bili su otvoreni i mogla je da oseti nagli porast vruine, koja je u ovo doba godine poinjala ve u zoru, a dostizala vrhunac sredinom popodneva. Temperatura na kamenim ploama trga morala je biti daleko via. To je, nema sumnje, bilo neugodno ovim igraicama, ali su se one i dalje obrtale i uvijale, njihale ruke i kose u mahnitosti svog posveenja. Njihov ples bio je posveen Aliji, Nebeskoj Materici. Jedna pomonica je to doapnula Aliji, rugajui se ovim enama sa drugog sveta i njihovim udnim obiajima. Pomonica je objasnila da su ove ene bile sa Iksa, gde su se zadrali ostaci zabranjene nauke i tehnologije. Alija prezrivo mrknu. ene su bile jednako neznalake, praznoverne i nazadne kao i pustinjski Slobodnjaci... ba kao to je to podrugljiva pomonica rekla, pokuavajui da se dodvori, izvetavajui kome je posveen njihov ples. A ni pomonica, niti Iksijanci nisu znali da je Iks bio samo jedan broj davno zaboravljenog jezika. Vedro se osmehujui, Alija pomisli: Neka ih, nek' igraju. Igranje je troilo energiju koja je mogla da se upotrebi u daleko razornije svrhe. A i muzika je bila prijatna, tanko cviljenje titralo je naspram ravnomernog bubnjanja doboa od tikve i pljeskanja ruku. Muzika se odjedanput utopila u buanju mnogih glasova sa daljeg kraja trga. Igraice su izgubile ritam koraka, povratile ga posle kratkog metea, ali je nestalo one ulne iskrenosti, pa je ak i njihova panja odlutala prema dalekoj kapiji trga, odakle se rulja irila preko kamenih ploa kao kad voda jurne kroz otvoren ventil kanata. Alija pomno osmotri nadolazei talas. Sada je ula i rei, a jednu pre svih drugih: "Propovednik! Propovednik!" Potom je ugledala njega, kako koraa na pramcu prvog talasa, drei se rukom za rame svog mladog vodia. Igraice-hodoasnice odustale su od svog okretanja i povukle se na terasasto stepenite ispod Alije. Pridruila im se i publika, a Alija je mogla da oseti strahopotovanje koje je obuzelo sve posmatrae. Njeno lino oseanje bio je strah. Kako se usuuje! Okrenula se do pola da prizove straare, ali ju je jedna misao zaustavila. Gomila je ve ispunila trg. Mogli su da postanu opasni, ako bi ih spreila da uju svog slepog vizionara. Alija stisnu pesnice. Propovednik! Zato je Pol ovo radio? Za polovinu svetine on je bio 'pustinjski ludak' i, stoga, svet. Drugi su aputali po ariji i radnjama da to mora biti Muad'Dib. Zato bi mu, inae, Mahdinat dozvoljavao da govori takvu ljutu jeres? Alija je u gomili mogla da raspozna izbeglice, preostatke iz naputenih siea, ija je odea bila u ritama. To mesto dole je moglo da postane opasno, mesto gde su mogle da se naprave greke. "Gospodarice?" Glas je dopro iza Alijinih lea. Okrenula se i ugledala Ziju koja je stajala u zasvoenom ulazu u spoljnu odaju. Odmah iza nje nalazili su se naoruani straari Kue. "Da, Zia?" "Moja gospo, Farad'n eka napolju i trai da ga primite." "Ovde? U mojim odajama?" "Da, moja gospo." "Je li sam?" 224

"Dva telohranitelja i gospa Desika." Alija je poloila aku na vrat, prisetivi se poslednjeg susreta sa majkom. Vremena su se, meutim, promenila. Novi uslovi su upravljali njihovim odnosom. "Kako je samo nagao", ree Alija. "Koji razlog je naveo?" "uo je o..." Zia pokaza na prozor koji je gledao na trg. "Kae da su mu rekli da vi imate najbolji vidikovac." Alija se namrtila. "Veruje li u to, Zia?" "Ne, moja gospo. Mislim da je nauo glasine. eli da posmatra vae reakcije." "Moja majka ga je navela na to!" "Sasvim mogue, moja gospo." "Zia, draga moja, elim da sprovede u delo posebna nareenja od velikog znaaja za mene. Doi ovamo." Zia se primakla na korak od nje. "Moja gospo?" "Pusti unutra Farad'na, njegove straare i moju majku. Zatim sredi da dovedu Ganimu. Treba da bude opremljena kao slobodnjaka nevesta do u najmanju sitnicu - potpuno." "Sa noem, moja gospo?" "Sa noem." "Moja gospo, to je..." "Ganima za mene ne predstavlja opasnost." "Moja gospo, ima razloga da se veruje da je ona pobegla sa Stilgarom vie da bi zatitila njega, nego iz bilo kog drugog..." "Zia!" "Moja gospo?" "Ganima se ve zaloila za Stilgarov ivot i on e ostati iv." "Ali ona je verovatan naslednik!" "Samo ti ispuni moja nareenja. Pripremi Ganimu. Dok se ti bude brinula za to, poalji etiri uvara iz Svetenikog Hrama dole na trg. Oni treba da pozovu Propovednika ovamo. Naloi im da ulue priliku i razgovaraju s njim; nita vie od toga. Ne smeju da primene silu. elim da isporue ljubazan poziv. Potpuno bez nasilja. I Zia..." "Moja gospo?" Izgledala je veoma zlokobno. "Propovednik i Ganima treba da budu dovedeni pred mene istovremeno. Valjalo bi da uu zajedno na moj znak. Razume li?" "Jasna mi je namera, moja gospo, ali..." "Samo uradi tako! Zajedno." Klimnuvi glavom, Alija dade do znanja svojoj amazonskoj pomonici da moe da ide. Kada se Zia okrenula i pola, Alija ree: "Kad bude izlazila, poalji unutra Farad'novo drutvo, ali gledaj da im prethodi deset tvojih najpoverljivijih ljudi." Zia se osvrnula, ali je nastavila da izlazi iz sobe. "Bie uinjeno kako nareujete, moja gospo." Alija se okrenula da bi provirila kroz prozor. Kroz samo nekoliko minuta plan bi trebalo da donese svoje krvave plodove. A Pol e biti ovde kad njegova kerka bude nanela coup de grace njegovim svetim lagarijama. Alija zau kako ulazi Zijin straarski odred. Uskoro e biti svreno. Sasvim. Pogledala je nanie, sa uskipelim oseanjem triumfa, ba kad je Propovednik zauzeo stav na prvoj stepenici. Njegov mladi vodi uao je pokraj njega. Alija opazi uta odela Svetenika iz Hrama, koji su ekali sa leve strane, zadrani pritiskom gomile. Oni su, ipak, bili iskusni u postupanju sa gomilom. Moglo se oekivati da e uspeti da pronau nain da se priblie svojoj meti. Propovednikov glas zatutnja trgom, a rulja doeka njegove rei sa ushienom panjom. Neka sluaju! Uskoro e biti sreeno da njegove rei dobiju drugaije znaenje od onog koje je on imao na umu. A tada nee biti nikakvog Propovednika u blizini da protestuje. ula je kako Farad'nova grupa ulazi, a onda i majin glas: "Alija?" Ne okreui se, Alija ree: "Dobrodoli, Prine Farad'ne, majko. Uite i uivajte u predstavi." Zatim se osvrnula i ugledala krupnog Sardaukara, Tiekanika, kako smrknuto meri njene straare koji su bili zapreili put. "Ali to nije gostoljubivo", ree Alija. "Pustite ih da prou." Dvojica iz 225

njene strae, oito postupajui po Zijinim naredbama, prioe i stadoe izmeu nje i ostalih. Ostali straari se razmakoe. Alija okrenu lea desnom krilu prozora i pokaza na njega. "Ovo je zaista najbolji vidikovac." Obuena u svoju tradicionalnu crnu Aba odoru, Desika je, netremice posmatrajui Aliju, otpratila Farad'na do prozora i stala izmeu njega i Alijinih straara. "Ovo je vrlo ljubazno od vas, gospo Alija", ree Farad'n. "Toliko mnogo sam uo o tom Propovedniku." "I eno ga glavom i bradom", ree Alija. Primetila je da je Farad'n nosio sivu uniformu sardaukarskog zapovednika bez odlikovanja. Kretao se sa viljastom ljupkou koja se Aliji dopala. Moda je u ovom Korino Princu vredelo potraiti i neto vie od zaludne razonode. Propovednikov glas je zagrmeo u sobi preko pojaanih zvunika pored prozora. Alija je od njega osetila drhtanje u kostima i poela da ga slua sa rastuom opinjenou. "Otrkrio sam sebe u Pustinji Zan", vikao je Propovednik, "u toj pustoi zavijajue divljine. I Bog mi je zapovedio da to mesto oistim. Jer, mi smo bili izazvani u toj pustinji i ojaeni u toj pustinji i dovedeni u iskuenje u toj divljini da se odreknemo naih obiaja." Pustinja Zan, pomislila je Alija. Bilo je to ime dato mestu iskuenja Zensuni Lutalica od kojih su postali Slobodnjaci. Ali njegove rei! Da li on to preuzima odgovornost za razaranja izvrena u siekim utvrenjima odanih plemena? "Divlje zveri pritiskaju kao teret vau zemlju", ree Propovednik, glasom koji je grmeo trgom. "alosna bia ispunjavaju vae kue. Vi koji ste pobegli iz svojih domova vie ne umnoavate vae dane na pesku. Da, vi koji ste se odrekli naih obiaja, vi ete umreti u prljavom gnezdu, ako nastavite ovom stazom. Ali ako se obazrete na moje upozorenje, Gospod e vas provesti kroz zemlju ponora do Bojih Planina. Da, ai-Hulud e vas voditi." Muklo jeanje se podie iz gomile. Propovednik zastade, poevi da okree svoje prazne oi prema zvuku. Zatim je uzdigao ruke i iroko ih razapinjui, povikao: "Oh, Boe, moje mesto ezne za tvojim putem u suvu i ednu zemlju!" Jedna starica odmah ispred Propovednika, oito izbeglica, sudei po zakrpljenom i pohabanom izgledu njene odee, podie ruke prema njemu, zavapi: "Pomozi nam, Muad'Dibe. Pomozi nam!" U iznenadnom gru straha koji joj proe grudi, Alija se upita da li ta stara ena zaista zna istinu. Zatim uputi pogled prema majci, ali Desika ostade nepomina, delei panju izmeu Alijinih straara, Farad'na i prizora koji se video sa prozora. Farad'n je stajao kao ukopan, opinjeno posmatrajui. Alija je ponovo pogledala sa prozora, pokuavajui da razazna svoje Hramske Svetenike. Nisu bili na vidiku; nagaala je da su se probili okolinim putem, pored kapija Hrama, pohitavi niz stepenice. Propovednik je, uperivi desnu ruku iznad stariine glave, povikao: "Vi ste jedina preostala pomo! Bili ste buntovni. Vi ste doneli suvi vetar koji ne pere, niti rashlauje. Vi nosite breme nae pustinje i olujnu kometu sa tog mesta, iz te strahotne zemlje. Bio sam u toj divljini. Voda tee peskom iz razvaljenih kanata. Potoci brazdaju tlo. Voda je pala s neba u Pojas Dine! Oh, moji prijatelji, Bog mi je zapovedio. Napravite smesta u pustinji drum za naeg Gospoda, jer ja sam glas koji kao kometa dolazi k vama iz te divljine." Pokazao je na stepenice pod svojim nogama, krutim i drhtavim prstom. "Ovo nije izgubljena dedida koja e zauvek ostati nenaseljena! Ovde smo mi jeli nebeski hleb. I ovde nas galama stranaca izgoni iz naih kua! Oni nam stvaraju pusto, zemlju u kojoj nijedan ovek ne prebiva, niti bilo ko tuda prolazi." Gomila se neprijatno uskomeala. Izbeglice i gradski Slobodnjaci poee da se nelagodno obaziru oko sebe gledajui u hodoasnike koji su stajali meu njima. Mogao bi da izazove krvavu pobunu! pomisli Alija. No, dobro, pustimo ga. Moji Svetenici mogu da ga zgrabe u meteu.

226

U tom trenutku ugledala je petoricu Svetenika, zbijenu grupu utih odora koja je silazila stepenicama iza Propovednika. "Voda koju smo rairili po pustinji postala je krv", ree Propovednik, iroko maui rukama. "Krv na naoj zemlji! Pogledajte nau pustinju koja je mogla da se veseli i cveta; primamila je stranca i zavela ga u naoj sredini. Oni su doli zbog nasilja! Njihova lica su zatvorena kao za poslednji vetar Kralizeca! Oni su se nabrali plodova robovanja peska. Oni su posisali bogatstva peska, blaga skrivenog u dubinama. Pogledajte ih kako odlaze da nastave svoje zlo delo. Zapisano je: 'Ja stojah na pesku, i vide zver kako se izdie iz tog peska, a na glavi te zveri bejae ime Boga!'" Srdito gunanje podie se iz gomile. Pesnice su se uzdigle, poele da mau. "ta to radi?" proapta Farad'n. "elela bih da znam", ree Alija. Poloila je ruku na grudi, oseajui uasno uzbuenje ovog trenutka. Rulja e se baciti na hodoasnike ako on ovako produi! Ali Propovednik se do pola okrenuo, usmerio svoje mrtve one duplje prema Hramu i podigao ruku da ukae na visoke prozore Alijinog boravita. "Jedno bogohuljenje prestaje!" vrisnuo je. "Bogohuljenje! A ime tog bogohuljenja je Alija!" Sablanjivii muk zavlada trgom. Alija je stajala u nepominoj preneraenosti. Znala je da rulja nije mogla da je vidi, ali ju je ipak obuzelo oseanje izloenosti, ranjivosti. Odjeci utiavajuih rei poklopili su se sa udarima njenog srca. Jedino to je nmogla da uini bilo je da zuri dole, u tu neverovatnu sliku. Propovednik kao da se zaledio sa rukom uperenom u njene prozore. Njegove rei su, meutim, bile previe za Svetenike. Oni razbie tiinu srditim povicima i sjurie se niz stepenice gurajui ljude u stranu. Dok su se oni tako kretali, gomila je stupila u protivdejstvo, razbijajui se kao talas po stepenicama; zbrisala je prvi red gledalaca, nosei Propovednika ispred sebe. On se slepo sapleo, razdvojivi se od svog mladog vodia. U tom trenutku, jedna ruka odevena u uto, podie se iz metea ljudi; u ruci sevnu kris-no. Ona vide kako no udara dole, zarivajui se u Propovednikove grudi. Gromovit zveket dinovskih kapija Hrama koje se zatvaraju prenu Aliju iz oka. Straari su, oito zatvorili kapije da bi spreili rulju. Ali ljudi su se ve uveliko povlaili, gradei otvoren prostor oko skljokane prilike na stepenicama. Jeziva tiina spusti se na trg. Alija je videla mnoge leeve, ali je samo ovaj leao izdvojeno. A tada, jedan glas kriknu iz gomile: "Muad'Dib! Oni su ubili Muad'Diba!" "Blagi boe", ree Alija drhtavim glasom. "Blagi boe." "Malo je kasno za to, zar ne misli tako?" upita je Desika. Alija se brzo okrenu, opazivi iznenadan izraz zaprepaenja u Farad'na kad je video bes na njenom licu. "Onaj to su ga ubili bio je Pol!" vrisnu Alija. "To je bio tvoj sin! Kad to utvrde, zna li ta e se desiti?" Desika je stajala kao ukopana za jedan dug tren, mislei kako joj je upravo reeno neto to je ve znala. Farad'nova aka na njenoj ruci vrati je u stvarnost. "Moja gospo", ree on sa takvim saoseanjem u glasu da joj se uinilo da bi mogla smesta da umre od toga. Prela je pogledom sa hladnog, zverskog gneva na Alijinom licu na saoseajnu patnju koja se oitavala u Farad'novim crtama i posmisli: Moda sam suvie dobro obavila svoj posao. Nije se moglo sumnjati u Alijine rei. Desika se seala svake intonacije Propovednikovog glasa, ujui vlastite krikove u njemu, duge godine poduavanja posveene mladom oveku koji se spremao da postane Car, ali koji je sada leao kao skrhana humka krvavih dronjaka na stepenicama Hrama. Gafla me je zaslepila ,pomisli Desika. Alija mahnu jednoj od svojih pomonica i ree: "Dovedi sada Ganimu." Desika primora sebe da se usredsredi na ove rei. Ganimu. Zato Ganimu sada? Pomonica se okrenu prema spoljnim vratima, dajui znak rukom da se skine preaga, ali pre no to je re mogla da izusti, vrata se izboie. arke pukoe. Preaga prsnu, a vrata, debela konstrukcija od plastinog elika, predviena da izdri ogromnu energiju, survae se u sobu. Straari odskoie da ih izbegnu, isukae oruje. Desikini i Farad'novi telohranitelji napravie ivi zid oko Korino Princa.

Ali u otvoru su se ukazala samo dva deteta: Ganima na levoj strani, odevena u crnu nevestinsku odoru, i Leto, na desnoj, sa sivom glatkou pustinjskog odela ispod umrljane bele odee. Alija pree pogledom sa palih vrata na decu, postavi najednom svesna da nekontrolisano drhti. "Porodica je ovde da nas pozdravi", ree Leto. "Bako." On klimnu glavom Desiki, a onda upravi panju na Korino Princa. "A ovo mora biti Princ Farad'n. Dobrodoao na Arakis, Prine." Ganimine oi su izgledale prazne. Drala je ruku na ceremonijalnom kris-nou za pojasom i inilo se da je pokuavala da izvue aku iz stiska Letove ruke. Leto joj je prodrmao ruku i itavo telo joj se zatreslo od toga. "Pogledaj me, porodico", ree Leto. "Ja sam Ari, Lav Atreida. A ovo..." Ponovo je prodrmao Ganiminu ruku sa monom lakoom od koje je itavo njeno telo stalo da se trese. "...ovo je Arije, atreidska Lavica. Doli smo da vas postavimo na Seer Nbiv, Zlatnu Stazu." Ganima je, upijajui kljune re Seer Nbiv, osetila kako zabravljena svesnost utie na njen um. Uticala je sa pravolinijskom utananou, dok je unutranja svest njene majke lebdela iza toga kao uvar na kapiji. I Ganimi u tom trenutku postade jasno da je pobedila svoju preteu prolost. Posedovala je kapiju keoz koju je mogla da proviri kada joj je prolost bila potrebna. Meseci samohipnotikog suzbijanja izgradili su za nju bezbedno mesto iz kojeg je mogla da upravlja vlastitim telom. Stala je da se okree prema Letu, oseajui potrebu da mu ovo objasni, kada je postala svesna gde i sa kim se nalazi. Leto joj je pustio ruku. "Da li na plan dejstvuje?" proapta Ganima. "Sasvim dobro", ree Leto. Povrativi se iz oka, Alija je povikala na grupu straara sa njene leve strane: "Zgrabite ih!" Ali, Leto se sagnuo, dohvatio pola vrata jednom rukom i hitnuo ih preko sobe u straare. Dvojica su bila prikovana za zid, a ostali uanuti popadae nauznak. Vrata su teila pola metrike tone, a ovo dete ih je bacilo. Alija, postavi svesna da se u hodniku iza ulaznog prolaza nalaze poobarani straari, shvatila je da je Leto morao da izie na kraj sa njima, da je ovo dete smrskalo njena neosvojiva vrata. Desika je, takoe, videla ova tela, videla Letovu strahotnu snagu i napravila slinu pretpostavku, ali su Ganimine rei dotakle jezgro Bene Geserit discipline, to je nagnalo Desiku da sauva svoju staloenost. Ova unuka je govorila o nekom planu. "Kakav plan?" upitala je Desika. "Zlatna Staza, carski plan za nae Carstvo", ree Leto. Klimnuo je glavom Farad'nu. "Ne sudi otro o meni, roae. Radim i u tvoju korist. Alija se nadala da e te Ganima ubiti. A ja bih radije da ti proivi svoj ivot u odreenom stepenu sree." Alija vrisnu na svoje straare koji su se bili uurili u hodniku: "Nareujem vam da ih epate!" Ali straari su odbijali da uu u sobu. "Saekaj me ovde, sestro", ree Leto. "Imam da obavim jedan neprijatan zadatak." Krenuo je preko sobe prema Aliji. Natrake se povukla do ugla, zgurila se i izvadila no. Zeleni dragulji na njegovoj drci blesnue u svetlosti koja je dopirala kroz prozor. Leto je jednostavno nastavio da ide prema njoj, goloruk, ali pripravan. Alija je kidisala noem. Leto je odskoio gotovo do tavanice, i lupio levim stopalom. Ovlaan udarac zakaio je Alijinu glavu i ona stade da se koprca sa krvavom modricom na elu. No joj je ispao iz ruke i zakotrljao se preko poda. Alija se pobauljke ustremila za njim, ali je otkrila da Leto stoji ispred nje. Alija je oklevala, priseajui se svega to je znala od benegeseritske vetine. Ustala je sa poda, olabavljenog i uravnoteenog tela. Leto ponovo krenu prema njoj. 228

227

Alija je napravila varku na levu stranu, meutim, podigla je desno rame, a njena desna noga se munjevito izbacila u udarac vrhom nonog prsta koji je mogao da raspori utrobu oveku, ako je bio tano upuen. Leto je rukom zadrao udarac, zgrabio nogu i povukao celo njeno telo navie, a onda ju je zavitlao oko svoje glave. Brzina kojom ju je vrteo irila je laparav, itei zvuk kroz sobu od udaranja odee o njeno telo. Ostali su se odmakli u stranu. Alija je vritala i vritala, ali je i dalje nastavljala da se okree okolo i okolo i okolo. Napokon se utiala. Leto je polagano smanjivao brzinu kojom ju je obrtao, a zatim ju je blago spustio na pod. Leala je poput kakvog dahueg denjka. Leto se sagnuo nad njom. "Mogao sam da te izbacim kroz zid", ree on. "Moda bi to bilo najbolje, ali se sada nalazimo u sreditu borbe. Zasluuje da dobije priliku." Alijine oi su divlje letele s jedne strane na drugu. "Ja sam savladao te unutranje ivote", ree Leto. "Pogledaj Gani, ona, takoe, moe..." "Ne!" Ova re se istrgla iz Alije. Njene grudi su se nadimale, a glasovi poeli da sipaju iz njenih usta. Oni su bili nepovezani, proklinjui, moleivi. "Vidi? Zato nisi sluala?" I ponovo: "Zato to radi? ta se dogaa?" I neki drugi glas: "Zustavi ih! Uini neto da se zaustave!" Desika je prekrila oi, i osetila kako je Farad'nova ruka pridrava. Alija je jo buncala. "Ubiu te!" Grozne kletve izbijale su iz nje. "Napiu se tvoje klrvi!" Glasovi mnogih jezika poeli su da teku iz nje, svi pomeani i zbrkani. Zgurani straari u spoljanjem hodniku iscrtavali su znake crva, a zatim drali stisnute pesnice pored uiju. Ona je bila posednuta! Leto ustade, vrtei glavom. Otiao je do prozora i sa tri brza udarca izbio navodno nesalomivo staklo od pojaanog kristala iz njegovog rama. Jedan lukav osmeh pree preko Alijinog lica. Desika je zaula kako je neto nalik na njen vlastiti glas dolo iz tih iskrivljenih usta, podraavanje Bene Geserit kontrole. "Svi vi! Ostanite gde ste!" Desika je, sputajui ruke, otkrila da su vlane od suza. Alija se preturila na kolena i teturajui se uspravila. "Zar ne znate ko sam ja?" upitala je. Bio je to njen stari glas, sladak i pevuckav glas mlade Alije koje vie nije bilo. "Zato me svi gledate na takav nain?" Okrenula je moleive oi prema Desiki. "Majko, uini da prestanu." Desika je mogla samo da zatrese glavom s jedne strane na drugu, satrta krajnjim uasom. Sva upozorenja od Bene Geserita bila su tana. Pogledala je u Leta i Gani koji su stajali bok uz bok u blizini Alije. ta su ta upozorenja znaila za ove sirote blizance? "Bako", ree Leto i bilo je neeg usrdnog u njegovom glasu. "Moramo li da imamo Ispit Posednutosti?" "Ko si ti da govori o ispitu?" upita Alija i taj glas je pripadao nekom roptavom oveku, samodrakom i ulnom oveku koji je daleko odmakao u samopovlaivanju. I Leto i Ganima prepoznali su ovaj glas. Stari Baron Harkonen. Ganima je ula kako isti glas poinje da odjekuje u njenoj vlastitoj lobanji, ali unutranja kapija se zatvorila i ona je osetila svoju majku kako stoji tamo. Desika je ostajala nema. "Onda je na meni da odluim", ree Leto. "A izbor je tvoj, Alija. Ispit Posednutosti ili..." Klimnuo je u pravcu otvorenog prozora. "Ko si ti da odreuje izbor?" upita Alija, a to je jo bio glas starog Barona. "Demone?" ciknu Ganima. "Pusti je da sama izabere!" "Majko", preklinjala je Alija svojim glasom male devojice. "Majko, ta to oni rade? ta hoe da uinim? Pomozi mi." "Sama sebi pomozi", naredio je Leto i, samo za trenutak, ugledao rastrojeno prisustvo svoje tetke u njenim oima, unezverenu beznadenost koja je provirila i nestala. Ali njeno telo je krenulo 229

drvenastim, nesigurnim hodom. Zalelujala se, saplela, promenila pravac, i ponovo mu se vratila, sve blia otvorenom prozoru. Sada je glas Barona Harkonena besneo sa njenih usana. "Zaustavi se! Zaustavi se, kaem ti! Nareujem ti! Zaustavi se! Oseti ovo!" Alija je doepala svoju glavu rukama i spotiui se prila prozoru. Ve se butinama oslanjala na prozorski prag, ali glas je i dalje bulaznio. "Nemoj to da uini! Zaustavi se i ja u ti pomoi. Imam plan. Sasluaj me. Zaustavi se, kaem ti! ekaj!" Ali Alija je odmakla ruke od glave, i dograbila slomljeno prozorsko krilo. Jednim grevitim pokretom prebacila se preko prozorskog praga i iezla. ak nije ni kriknula dok je padala. U sobi su uli povike gomile, tup udar kad je Alija lupila o stepenice daleko dole. Leto je pogledao Desiku. "Savetovali smo ti da je saaljeva." Desika se okrenula i zagnjurila lice u Farad'nov mundir. 63. Postavka da se moe pospeiti rad jednog celog sistema kroz napad na njegove svesne elemente odaje opasno neznanje. Ovo je esto bio neznaboaki pristup onih koji sebe nazivaju naunicima i tehnolozima. Boanski Dihad od Hark al-Ada "On juri nou, roae", ree Ganima. "On juri. Jesi li ga video kako juri?" "Ne", ree Farad'n. ekao je sa Ganimom ispred male dvorane za primanje u Tvravi gde ih je Leto pozvao da dou. Tiekanik je stajao na drugoj strani, nelagodno se oseajui u prisustvu gospe Desike, koja je izgledala povuena u sebe, kao da je njen um iveo na nekom drugom mestu. Jedva da je protekao jedan as od jutarnjeg obroka, a ve su mnoge stvari bile stavljene u pokret - pozivi Esnafu, poruke CHOAM-u i Landsradu. Farad'n je otkrio da mu je teko da razume ove Atreide. Gospa Desika ga je upozorila na to, pa ipak ga je stvarnost njihovog prisustva zbunjivala. Oni su i dalje govorili o zarukama, iako je izgledalo da su glavni politiki razlozi za to iezli. Leto e se, izvesno, ustoliiti na prestolu; inilo se da u pogledu toga jedva da ima sumnje. Njegova neobina iva koa morae da bude skinuta, naravno... ali, u vreme... "On juri da bi izmorio sebe", ree Ganima. "On je otelovljeni Kralizec. Nijedan vetar nikad nije jurio onako kako on juri. On je mrlja na vrhovima dina. Videla sam ga. On juri i juri. I kada se napokon iscrpe, vraa se i odmara svoju glavu u mom krilu. 'Trai od nae majke unutra da za mene pronae nain da umrem', preklinje me." Farad'n je zurio u nju. U nedelji posle pobune na trgu, tvrava je poela da ivi neobinim ritmom, punim tajanstvenih dolaenja i odlaenja; glasine o ljutim bojevima iza Zatitnog Zida doprle su do njega preko Tiekanika, od koga je zatraen vojni savet. "Ne razumem te", ree Farad'n. "Pronai nain za njega da umre?" "Traio je od mene da te pripremim", ree Ganima. Bila je, ne prvi put, zauena neobinom bezazlenou ovog Korino Princa. Da li je to bilo Desikino delo ili neto uroeno kod njega? "Za ta?" "On vie nije ljudsko bie", ree Ganima. "Jue si pitao kada e da skine ivu kou? Nikad. Ona je deo njega i on je deo nje. Leto je izraunao da ima jo moda etiri hiljade godina pre no to ga ta metamorfoza uniti." Farad'n je pokuao da proguta pljuvaku kroz suvo grlo. "Shvata li zato juri?" upitala je Ganima. "Ali ako e on da ivi toliko dugo i bude tako..." "Jer je pamenje ljudskog bitisanja tako bogato u njemu. Pomisli na sve one ivote, roae. Ne. Ne moe sebi to da predstavi, jer to nisi iskusio. Ali ja znam. Mogu da zamislim njegov bol. On daje vie nego to je bilo ko ikad ranije dao. Na otac je otiao u pustinju pokuavi da pobegne 230

od toga. Alija je postala Izrod iz straha od toga. Naa baka od tog stanja poseduje samo umrljane pelene, pa ipak mora da upotrebi svo Bene Geserit lukavstvo da bi ivela sa tim - to je ono, dakle, u svakom sluaju, obrazovanje asne Majke dosee. Ali Leto! On je sam samcit, i nikada se nee pojaviti neko sasvim slian." Farad'n se osetio oamuen od njenih rei. Car za etiri hiljade godina? "Desika zna", ree Ganima, gledajui preko u svoju baku. "Rekao joj je sino. Nazvao je sebe prvim graditeljem velikog dometa u istoriji oveanstva." "ta... planira?" "Zlatnu Stazu. Objasnie ti kasnije." "I ima ulogu za mene u tom... planu." "Kao mog mua", ree Ganima. "On preuzima upravu nad uzgojnim programom Sestrinstva. Sigurna sam da ti je moja baka govorila o snu Bene Geserita o mukom asniku sa izvanrednim moima. On je..." "Hoe da kae da mi treba da budemo samo..." "Ne samo to." Uzela je njegovu ruku i stisnula je sa toplom prisnou. "Imam na umu mnogo vrlo odgovornih zadataka za nas oboje. Kada ne budemo vie raali decu, to je..." "Pa, ti si jo tako mlada", ree on, oslobaajui se njene ruke. "Da vie nikad nisi napravio takvu greku", ree ona. U njenom glasu bilo je neeg ledenog. Desika im prie zajedno sa Tiekanikom. "Tiek mi je saoptio da su se borbe proirile i izvan ove planete", ree Desika. "Centralni Hram na Biareku je pod opsadom." Farad'n se zaudio neobinoj mirnoi njenog stava. On je sa Tiekanikom, protekle noi, razmotrio u pojedinostima ove izvetaje. Poar pobune irio se celim Carstvom. On e, naravno, biti uguen, ali e Leto morati da obnavlja Carstvo koje e biti u alosnom stanju. "Evo sad i Stilgar dolazi", ree Ganima. "ekali su na njega." Ponovo je uzela Farad'novu ruku. Stari slobodnjaki Naib uao je na najdalja vrata u pratnji dvojice bivih Komandosa Smrti, svojih drugova iz pustinjskih dana. Svi su bili obueni u zvanine crne odore sa belim gajtanima i utim povezaama u znak alosti. Prili su vrstim korakom, ali Stilgar je sve vreme gledao u Desiku. Zaustavio se ispred nje i smotreno se naklonio. "Jo se razdire zbog smrti Dankana Ajdaha", ree Desika. Nije joj se sviala ova opreznost njenog starog prijatelja. "asna Majko", ree on. Znai, tako stvari stoje! pomislila je Desika. Sve zvanino i u skladu sa slobodnjakim propisima, prema kojima je krv teko izbrisati. Rekla je: "Po naem miljenju, ti si samo odigrao ulogu koju ti je Dankan odredio. Nije prvi put da je jedan ovek dao ivot za Atreide. Zato to oni ine, Stil? Ti si vie nego jednom bio spreman na to. Zato? Je li to zbog toga to zna koliko mnogo Atretidi daju za uzvrat?" "Drago mi je to ne traite izgovor za osvetu", ree on. "Ali postoje stvari koje moram da razmotrim sa vaim unukom. Te stvari nas mogu zauvek rastaviti od vas." "Hoe da kae da mu Tabr nee odati potu?" upitala je Ganima. "Hou da kaem da u ono to mislim o tome zadrati za sebe." Hladno je pogledao Ganimu. "Ne dopada mi se ono to su Slobodnjaci postali", promumlao je. "Mi emo se vratiti starim nainima. Bez vas, ako treba." "Moda, za neko vreme", ree Ganima. "Ali pustinja umire, Stil. ta ete raditi kada ne bude vie crva, niti pustinje?" "Ne verujem u to!" "U roku od pedeset godina", ree Ganima, "preostae manje od pedeset crva, a i oni e biti bolesni i kao takvi uvani u briljivo kontrolisanom rezervatu. Njihov zain bie namenjen samo Esnafu, a cena..." Zavrtela je glavom. "Videla sam Letove proraune. On je obiao celu planetu. On poznaje situaciju." "Je li to jo jedan trik da zadrite Slobodnjake kao svoje vazale?" 231

"Da li si ikada bio moj vazal?" upitala je Ganima. Stilgar se smre. Bez obzira na to ta rekao ili uinio, ovi blizanci su to uvek pretvarali u njegovu greku! "Prole noi priao mi je o Zlatnoj Stazi", izlanuo se Stilgar. "Ne dopada mi se!" "To je udno", ree Ganima, pogledajui na svoju babu. "Vei deo Carevine e to pozdraviti." "Unitenje svih nas", promrmljao je Stilgar. "Kako moe to da kae? Nee li nam biti potrebni vojnici i odvani ljudi da otklanjamo povremena nezadovoljstva? Ali, Stilgare, ti i Tiekovi hrabri drugovi imaete pune ruke posla." Stilgar je pogledao u sardaukarskog komandira i udna svetlost razumevanja uspostavila se izmeu njih. "A Leto e nadzirati zain", podsetila ih je Desika. "Imae apsolutnu kontrolu nad njim", ree Ganima. Farad'n je, sluajui sa novom sveu kojoj ga je Desika nauila, naslutio nameten sklop, unapred pripremljenu predstavu izmeu Ganime i njene bake. "Mir e trajati, trajati i trajati", ree Ganima. "Seanje na rat e gotovo ieznuti. Leto e voditi oveanstvo kroz taj vrt barem etiri hiljade godina." Tiekanik je upitno pogledao Farad'na i proistio grlo. "Da, Tiek?" ree Farad'n. "Hteo bih nasamo da porazgovaram sa vama, moj Prine." Farad'n se nasmejao, znajui koje pitanje poiva u Tiekanikovom vojnikom umu, svestan da je barem jo dvoje prisutnih naslutilo to pitanje. "Neu prodati Sardaukare", ree Farad'n. "Nema potrebe", ree Ganima. "Zar vi sluate ovo dete?" otro je upitao Tiekanik. Bio je ljut. Stari Naib je tada shvatio probleme koji su bili izazvani svim ovim zaverenitvom, ali niko drugi nije razumeo prokletu sutinu situacije! Ganima se smrknuto nasmejala i rekla: "Kai mu, Farad'ne." Farad'n uzdahnu. Bilo je lako smetnuti s uma neobinost ovog deteta koje nije bilo dete. Mogao je da zamisli ivotni vek proveden u braku sa njom, skrivenu uzdranost u svakoj prisnosti. To nije bila ba prijatna budunost, ali je on poinjao da shvata njenu neizbenost. Apsolutna kontrola nad nestajuim zalihama zaina! Nita se u vaseljeni ne bi moglo kretati bez zaina. "Kasnije, Tiek", ree Farad'n. "Ali..." "Kasnije, rekoh!" Farad'n je, prvi put, upotrebio Glas u odnosu na Tiekanika i video kako ovek trepe od iznenaenja i zapada u utanje. Stegnut osmeh dotakao je Desikine usne. "On govori o miru i smrti u istom dahu", promrmljao je Stilgar. "Zlatna Era!" Ganima ree: "On e provesti ljudska bia kroz kult smrti do slobodnog daha kiptavog ivota! On govori o smrti zato to je to neophodno, Stil. To je napetost pomou koje oni koji ive znaju da su ivi. Kada njegovo Carstvo padne... Oh, da, ono e pasti. Vi mislite da je ovo sada Kralizec, ali Kralizec e tek doi. A kada doe, ljudska bia e obnoviti pamenje na ono kako izgleda biti iv. To pamenje e opstati dok god i jedan ovek bude iv. Proi emo jo jednom presudan ogled, Stil. I izii emo iz njega. Mi se uvek podiemo iz vlastitog pepela. Uvek." Farad'n je, sluajui ove rei, najzad svatio ta je htela da kae kada mu je priala o Letovom jurenju. On nee biti ljudsko bie. Stilgar jo nije bio ubeen. "Vie nee biti crva", promumlao je. "Oh, crvi e se vratiti", uveravala ga je Ganima. "Svi e biti mrtvi za deset godina, ali e se vratiti." "Kako..." odvalio je Stilgar. Farad'n je osetio da mu je um zaao u sferu otkrovenja. Znao je ta e Ganima rei pre no to je progovorila.

232

"Esnaf e jedva izgurati tokom ovih mravih godina, a i to zahvaljujui samo svojim i naim zalihama", ree Ganima. "Ali posle Kralizeca e nastati obilje. Crvi e se vratiti poto moj brat ode u pesak." 64. Kao i u sluaju mnogih drugih religija, Muad'Dibov Zlatni Eliksir ivota izopaio se u spoljanje maijanje. Njegova mistika znamenja postala su prosti simboli dubljih psiholokih procesa, a ti procesi su, naravno, postali neobuzdani. Ono to je njima bilo potrebno bio je ivi bog, a takvog nisu imali; bilo je to stanje koje je Muad'Dibov sin ispravio. Izreka pripisana Lu Tung-pinu (Lu, Gost Peine) Leto je sedeo na Lavljem prestolu da bi od plemena primio zakletve na vernost. Ganima je stajala pored njega, jednu stepenicu nie. Ceremonijal u Velikoj Dvorani trajao je satima. Pleme za plemenom Slobodnjaka promicalo je ispred njega u vidu njihovih predstavnika i njihovih Naiba. Svaka grupa nosila je darove koji su bili prikladni bogu zastraujuih moi, bogu osvete koji im je obeao mir. On ih je zastraivanjem uterao u pokornost prethodne sedmice, prikazujui svoje moi sazvanoj arifi svih plemena. Sudije su videle kako hoda kroz vatrenu eljust, izlazei neozleen, a da bi pokazao da na njegovoj koi nisu ostali nikakvi oiljci, pozivao ih je da ga osmotre izbliza. Naredio im je, zatim, da ga udaraju noevima; neprobojna koa titila mu je lice dok su ga udarali bez ikakavog uspeha. Kiseline su se slivale niz njega tek uz najmanju izmaglicu dima. Jeo je njihove otrove i smejao im se. Na kraju je pozvao crva i stajao okrenut ka njima kod njegovih usta. Otiao je odatle do arakenskog vazduhoplovnog pristanita gde je prkosno preturio Esnafov brod podigavi jedno od njegovih peraja za ateriranje. Arifa je podnela izvetaj o svemu ovom sa grdnim strahopotovanjem i sada su plemenski predstavnici doli da potvrde svoju pokornost. Zasvoen prostor Velike Dvorane sa svojim akustikim sistemima na bazi vlage, sluio je za upijanje otre buke, ali se neprestano utanje pokretanja nogu ipak uvlailo u ula, jaui na praini i mirisima kremena donesenim spolja. Desika, koja je odbila da prisustvuje, posmatrala je prizor kroz visoku pijunku iza prestola. Njenu panju privukao je Farad'n i shvatila je da su oboje, i ona i Farad'n, bili nadmudreni. Leto i Ganima su, naravno, preduhitrili Sestrinstvo! Blizanci su unutar sebe mogli da se posavetuju s vojskom Bene Geserita, veom od ukupnog broja ivih lanova u Carstvu. Posebno je bila ogorena zbog naina na koji je mitologija Sestrinstva navela u klopku Aliju. Navike pokoljenja utisnule su udes Izrodstva u njen ivot. Alija nikad nije upoznala nadu. Naravno da je podlegla. Njena sudbina uinila je jo teim podnoenje Letovog i Ganiminog dostignua. Nije postojao samo jedan izlaz iz klopke, ve dva. Ganimina pobeda nad unutranjim ivotima i njeno neprestano naglaavanje da Alija zasluuje jedino saaljenje bilo je najgore od svega. Nasilno hipnotiko suzbijanje, povezano sa pridobijanjem blagonaklonog pretka spaslo je Ganimu. Oni su moda mogli da spasu Aliju. Ali, bez nade nita se nije dalo pokuati dok nije bilo prekasno. Alijina voda bila je istoena u pesak. Desika je uzdahnula i usmerila panju prema Letu na prestolu. Dinovski konopski up koji je sadravao Muad'Dibovu vodu zauzimao je poasno mesto pokraj njegovog desnog lakta. Pohvalio se Desiki da se njegov otac, unutar njega, nasmejao ovom potezu iako mu se istovremeno i dopadao. Taj up i njegovo hvalisanje utvrdili su njenu reenost da ne uestvuje u ovom ritualu. Znala je da dok god je iva nikad nee moi da prihvati da Pol govori kroz Letova usta. Radovala se, zaista, onome to je Kua Atreida postala, ali stvari-koje-su-mogle-da-budu bile su nepodnoljive.

Farad'n je skrtenih nogu sedeo pored upa sa Muad'Dibovom vodom. Bilo je to mesto Kraljevskog Pisara - nedavno data i prihvaena poast. Farad'n je osetio da se lepo prilagoavao novim okolnostima iako je Tiekanik jo besneo i proricao kobne posledice. Tiekanik i Stilgar sklopili su ortatvo nepoverenja koje je izgleda zabavljalo Leta. Tokom asova ceremonije zaklinjanja na vernost, Farad'novo raspoloenje prelazilo je iz strahopotovanja u dosadu i ponovo u strahopotovanje. Ovi ratnici bez premca promicali su kao beskrajna reka ljudskog roda. Njihova obnovljena odanost ustolienim Atreidima nije se mogla dovoditi u pitanje. Stajali su ispred njega u poniznom strahu, potpuno svladani onim to im je arifa bila saoptila. Konano se primakao kraj. Ispred Stilgara je stajao poslednji Naib - Stilgar u 'poasnom zatitnikom mestu' po redosledu. Umesto korpi natovarenih zainom, vatrenih dragulja ili bilo kakvih drugih darova koji su u gomilama leali oko prestola, Stilgar je doneo jednu povezau od opervaenih zainskih vlakana. Na njoj je u zlatu i zelenoj boji bio izvezen atreidski jastreb. Ganima je prepoznala ovu stvar i hitro postrance pogledala Leta. Stilgar je poloio povezau na drugi stepenik ispod prestola i duboko se poklonio. "Dajem vam ovu povezau koju je nosila vaa sestra kad sam je odveo u pustinju da bih je zatitio", ree on. Leto je obuzdao osmeh. "Znam da su za tebe nastala teka vremena, Stilgare", ree Leto. "Ima li neeg ovde to bi eleo za uzvrat?" Pokazao je rukom na hrpe skupocenih darova. "Ne, moj gospodaru." "Ako je tako, primam tvoj dar", ree Leto. Zaljuljao se napred, dohvatio rub Ganimine odore, i otkinuo tanku traku. "Za uzvrat ti dajem ovaj komad Ganimine odore, odore koju je nosila kada je bila ukradena iz tvog pustinjskog logora, to me je primoralo da je spasem." Stilgar je prihvatio tkaninu drhtavim rukama. "Da li mi se rugate, moj gospodaru?" "Da se rugam tebi? Tako mi sebe, Stilgare, nikad ti se ne bih rugao. Dao sam ti dar koji nema cenu. Nareujem ti da ga uvek nosi blizu srca kao podsetnik da su sva ljudska bia sklona grekama, a sve voe su ljudska bia." Jedva primetan priguen smeh oteo se Stilgaru. "Kakav biste samo Naib vi bili!" "Kakav Naib jesam! Naib Naiba. Nikad to ne zaboravi!" "Kako kaete, moj gospodaru." Stilgar je progutao knedlu priseajui se izvetaja svoje arife. Tada mu pade na um: Nekad sam pomiljao da ga ubijem. Sad je suvie kasno. Pogled mu se spustio na up, draestan predmet od neprovidnog zlata sa poklopcem zelene boje. "Ovo je voda mog plemena." "I moja", ree Leto. "Nareujem ti da proita natpis na njemu. itaj glasno da svi mogu da uju." Stilgar je bacio upitan pogled prema Ganimi, ali mu je ona uzvratila uzdizanjem brade, hladnim odgovorom od koga ga je podila jeza. Jesu li se ovi atreidski izdanci nameraili da neprekidno zahtevaju od njega da odgovara zbog svoje plahovitosti i svojih greaka? "itaj", ree Leto, pokazujui rukom. Stilgar se polagano popeo uz stepenice i povio se da osmotri up. Onda je glasno proitao: "Ova voda je krajnja sutina, izvor spoljanjeg strujeeg stvaralatva. Iako nepokretna, ova voda nije sredstvo svekolikog kretanja." "ta to znai, moj gospodaru?" proaputao je Stilgar. Oseao se zastraen ovim reima; dotakle su neto suboko u njemu to nije mogao da razume. "Muad'Dibovo telo je suva ljutura poput one koju je neki insekt napustio," ree Leto. "On je ovladao unutranjim svetom, dok je spoljanji prezirao i to je dovelo do katastrofe. Ovladao je spoljanjim svetom dok je iskljuivao unutranji i ovo je predalo njegove potomke demonima. Zlatni Eliksir e nestati sa Dine, ali e se Muad'Dibovo seme produiti i njegova voda pokretati nau vaseljenu." Stilgar je pognuo glavu. Mistine stvari uvek su ga ostavljale u pometnji.

233

234

"Poetak i kraj su jedno", ree Leto. "ivi u vazduhu ali ga ne vidi. Faza se zatvorila. Iz tog zatvaranja izrasta poetak njene suprotnosti. Zbog ovog emo imati Kralizec. Sve se kasnije vraa u izmenjenom obliku. Ti osea misli u svojoj glavi; tvoji potomci e oseati misli u svojim stomacima. Vrati se u Sie Tabr, Stilgare. Gurni Halek e ti se tamo pridruiti u svojstvu mog savetodavca u tvom Savetu." "Zar mi ne verujete, Moj Gospodaru?" Stilgarov glas je bio tih. "Potpuno, inae ti ne bih slao Gurnija. On e poeti sa regrutovanjem novih snaga koje e nam uskoro biti potrebne. Prihvatam tvoju zakletvu na vernost. Moe da ide." Stilgar se duboko poklonio, natrake siao sa stepenica, okrenuo se i poao iz dvorane. Ostali Naibi su krenuli iza njega, u skladu sa slobodnjakim naelom da 'poslednji treba da bude prvi'. Ali su se sa prestola mogle uti neke od njihovih nedoumica dok su odlazili. "O emu ste tamo gore razgovarali, Stil? ta znae one rei o Muad'Dibovoj vodi?" Leto se obratio Farad'nu. "Jesi li uhvatio sve ovo, Pisaru?" "Da, moj gospodaru." "Moja baka mi je rekla da te je valjano obuila u mnemonikim postupcima Bene Geserita. To je dobro. Ne elim da samo kraba pored mene." "Kako vi zapovedate, moj gospodaru." "Doi i stani ispred mene", ree Leto. Farad'n je posluao vie nego ikad zahvalan Desikinom poduavanju. Kada prihvati injenicu da Leto vie nije bio ljudsko bie, da vie nije mogao da misli onako kako ljudska bia misle, putanja njegove Zlatne Staze postojala je jo vie zastraujua. Leto je pogledao Farad'na. Straari su stajali pozadi dobrano izvan dometa njihovih glasova. Jedino su se savetnici Unutranjeg Prisustva zadrali na podu Velike Dvorane, a i oni su stajali ponizno u grupama podalje od prvog stepenika. "Jo se nisi saglasio da mi da svoje Sardaukare", ree Leto. "Ali hoe." "Dugujem vam mnogo, ali ne to", ree Farad'n. "Misli li da se nee dobro zdruiti sa mojim Slobodnjacima?" "Ne manje dobro od ovih novih prijatelja, Stilgara i Tiekanika." "Pa ipak odbija?" "ekam vau ponudu." "Onda moram da uinim ponudu, znajui da je nikad nee ponoviti. Molim se da je moja baka dobro obavila svoj deo posla, i da si ti pripremljen da razume." "ta moram da razumem?" "Da u bilo kojoj civilizaciji uvek postoji jedna preovlaujua mistika", ree Leto. "Ona nastaje kao brana promeni i to uvek ostavlja budua pokoljenja nepripremljena za prevare u vaseljeni. Sve mistike su iste u graenju tih brana-religijske mistike, mistike heroja-voa, mesijanske mistike, mistike nauke/tehnologije i mistike same prirode. Mi ivimo u Carstvu koje je jedna takva mistika uobliila i sada se ta vaseljena raspada, jer veina ljudi ne ume da pravi razliku izmeu mistike i svoje vaseljene. Vidi, mistika je kao posednutost demonom; tei da zauzme svest, postajui sve i svja posmatrau." "Prepoznajem mudrost tvoje bake u ovim reima", ree Farad'n. "Valjano i dobro, roae. Ona me je pitala da li sam Izrod. Odgovorio sam joj odreno. To je bila moja prva prevara. Vidi, Ganima je to izbegla, ali ja nisam. Bio sam primoran da drim u ravnotei unutranje ivote pod pritiskom prekomernih doza melana. Morao sam da traim aktivnu saradnju onih probuenih ivota unutar sebe. Radei to izbegao sam najopakije i izabrao glavnog pomagaa kojeg mi je nametnula unutranja svest u vidu mog oca. Ja nisam, uistinu, moj otac ili taj pomaga. Isto tako nisam ni Drugi Leto." "Objasnite." "Poseduje divnu neposrednost", ree Leto. "Ja sam zajednica kojom upravlja jedan koji je prastar i sve pravazilazi u moi. On je bio tvorac dinastije koja je potrajala preko tri hiljade naih godina. Njegovo ime je bilo Harum i, dok njegova loza nije iezla usled uroene slabosti i praznoverja potomaka, njegovi podanici su iveli u ritmikoj uzvienosti. Oni su se nesvesno kretali 235

sa promenama godinjih doba. Oni su uzgajali pojedince koji su bili upueni na kratkovekost, praznovernost, i lako voeni od strane kralja-boga. Uzeto kao celina oni su bili moan narod. Njihov opstanak kao vrste postao je obiaj." "Ne dopada mi se kako to zvui", ree Farad'n. "Ni meni, odista", ree Leto. "Ali to je vaseljena koju u da stvorim." "Zato?" "To je nauk steen na Dini. Mi smo zadrali smrt kao preovlaujuu sablast meu ivima ovde. Zahvaljujui tom prisustvu mrtvi su menjali ive. Ljudi jednog takvog drutva tonu u svoju pohlepnost. Ali kada doe vreme za suprotnost, kada uskrsnu, oni su uzvieni i lepi." "To ne daje odgovor na moje pitanje", pobunio se Farad'n. "Ne veruje mi, roae." "Kao ni vaa roena baka." "I s dobrim razlogom", ree Leto. "Ona se preutno slae zato to mora. Bene Geserit su, na kraju krajeva, pragmatisti. Ja delim njihov pogled na vaseljenu, zna. Ti nosi obeleja te vaseljene. Ti si zadrao navike vladanja, razvrstavajui sve oko sebe ve prema moguoj korisnosti ili opasnosti." "Sloio sam se da budem va pisar." "To te zabavlja i laska tvom istinskom talentu istoriara. Ti ima odreen stvaralaki dar za tumaenje sadanjosti polazei od prolosti. U nekoliko prilika si me predupredio." "Ne svia mi se vae skriveno laskanje", ree Farad'n. "Dobro. Doao si sa beskrajnim astoljubljem u odnosu na svoj sadanji unien poloaj. Zar te moja baka nije upozorila na beskrajnost? Ona nas privlai kao izlivanje svetlosti u noi, zaslepljujui nas do te mere da nam se moe uiniti konanom." "Bene Geserit aforizam", protestovao je Farad'n. "Ali mnogo taniji", ree Leto. "Bene Geserit veruje da mogu da predvide tok evolicije. Ali one previaju svoje vlastite promene u toku te evolucije. One pretpostavljaju da e ostati stalne dok se odvija njihov uzgojni program. Kod mene nema takvog misaonog slepila. Paljivo me pogledaj, Farad'ne, jer ja vie nisam ljudsko bie." "U to me i vaa sestra ubeuje", oklevao je Farad'n. Zatim ree: "Izrod?" "Prema definiciji Sestrinstva, moda. Harum je surov i samodralac. Prihvatio sam njegovu surovost. Dobro obrati panju: imam surovost poljoprivrednika, a ova ljudska vaseljena je moje dobro. Slobodnjaci su nekada drali pripitomljene orlove kao ljubimce, ja u drati pripitomljenog Farad'na." Farad'novo lice se smrailo. "uvaj se mojih kandi, roae. Znam dobro da e moji Sardaukari, ranije ili kasnije, pasti pred tvojim Slobodnjacima. Ali mi emo te teko raniti, a uvek ima akala koji ekaju da dotuku slabe." "Dobro u te upotrebiti, to obeavam", ree Leto. Nagnuo se napred. "Zar nisam rekao da vie nisam ljudsko bie? Veruj mi, roae. Nijedno dete nee potei iz mojih slabina, jer ja vie nemam slabine. I to iznuuje moju drugu prevaru." Farad'n je utke ekao, shvativi najzad smer Letovog dokazivanja. "Ustau protiv svakog slobodnjakog propisa", ree Leto. "Oni moraju da prihvate, jer ne mogu nita drugo da uine. Zadrao sam te ovde pod izgovorom veridbe, ali nee biti nikakve veridbe izmeu tebe i Ganime. Moja sestra e se udati za mene!" "Ali ti..." "Udati rekoh. Ganima mora da produi atreidsku lozu. To je, takoe, pitanje bene-geseritskog uzgojnog programa, koji je sad moj uzgojni program." "Odbijam", ree Farad'n. "Odbija da rodi atreidsku dinastiju?" "Kakva dinastija? Ti e zauzimati tron hiljadama godina." "I oblikovati tvoje potomke po uzoru na moj lik. Bie to najjai i najobuhvatniji program obrazovanja u itavoj istoriji. Biemo jedan eko-sistem u minijaturi. Vidi, koji god sistem ivotinje izaberu da bi preivele, on mora da se zasniva na obrascu meusobno ukopanih zajednica, 236

meusobnoj zavisnosti, istovremenom raanju prema zajednikom nacrtu to predstavlja jedan sistem. A ovaj sistem e proizvesti najumnije vladare ikad viene." "Koristi raskone rei za najodvratnije..." "Ko e preiveti Kralizec?" upitao je Leto. "Obeavam ti, Kralizec e doi." "Ti si lud ovek! Razorie Carstvo?" "Naravno da hou... i ja nisam ovek. Ali u stvoriti novu svest kod svih ljudi. Velim ti da ispod Dinine pustinje poiva tajno mesto sa najveim blagom svih vremena. Ne laem. Kada poslednji crv umre, i poslednji melan se pobere sa naeg peska, ove duboke riznice e se podii i rairiti celom vaseljenom. Kada mo monopola nad zainom izbledi i skrivene zalihe izau na videlo, irom naeg carstva pojavie se nove sile. Vreme je da ljudska bia ponovo naue da ive po svojim instinktima." Ganima skide ruku sa naslona prestola, pree na Farad'novu stranu i uze mu ruku. "Kao to moja majka nije bila supruga, tako i ti nee biti suprug", ree Leto. "Ali e moda tu biti ljubav, a to e biti dovoljno." "Svaki dan, svaki trenutak donosi svoju promenu", ree Ganima. "Saznaje se kroz prepoznavanje trenutka." Farad'n je osetio toplinu Ganimine siune ruke kao neko uporno prisustvo. Razaznavao je plimu i oseku Letovih dokazivanja, ali Glas nijednom nije bio upotrebljen. Ovo je bilo obraanje utrobi, a ne mozgu. "Da li je to ono to nudi za moje Sardaukare?" upitao je. "Mnogo, mnogo vie, roae. Nudim ti tvoje naslednike Carstva. Nudim ti mir." "ta e biti ishod tvog mira?" "Njegova suprotnost", ree Leto glasom u kome je bilo blagog podsmevanja. Farad'n je zavrteo glavom. "Nalazim da je cena za moje Sardaukare previsoka. Moram li da ostanem Pisar, tajni otac tvoje kraljevske loze." "Mora." "Hoe li me primorati da uem u sklop tvog mira?" "Hou." "Opirai ti se svakog dana svog ivota." "Ali to je dunost koju oekujem od tebe, roae. Zato sam te i izabrao. Ozvaniiu to. Dau ti novo ime. Od ovog trenutka, zvae se Razbijanje Sklopa, to na naem jeziku glasi Hark al-Ada. Hajde, roae, ne budi glup. Moja baka te je dobro poduila. Daj mi svoje Sardaukare." "Daj mu ih", odazvala se Ganima. "Dobie ih na ovaj ili onaj nain." Farad'n je u njenom glasu zauo strahovanje za njega. Prema tome, ljubav? Leto nije traio razum, ve intuitivni skok. "Uzmi ih", ree Farad'n. "Stvarno", ree Leto. Podigao se sa prestola, neobino ujednaenim pokretom kao da je drao svoje strahovite snage pod najosetljivijom kontrolom. Leto je zatim siao do Ganiminog nivoa, stao blago da je pomera dok se licem nije okrenula od njega, obrnuo se i priljubio svoja lea uz njena. "Zapamti ovo, roae Hark al-Ada. Ovako e uvek biti sa nama. Ovako emo stajati kad se budemo venali. Lea o lea, svako gledajui spolja od drugoga da zatiti jedinstvenu stvar koja smo uvek bili." Okrenuo se i, podrugljivo posmatrajui Farad'na, stiao glas: "Seti se toga, roae, kada bude licem u lice sa mojom Ganimom. Seti se toga kada bude aputao rei ljubavi i nenosti, kada bude najvie izazvan stanjima mog mira i mog zadovoljstva. Tvoja lea e ostati izloena." Okrenuvi se od njih, spustio se niz stepenice do iekujuih dvorjana i, okupljajui ih oko sebe u pokretu kao satelite, napustio je dvoranu. Ganima je jo jednom uzela Farad'novu ruku, ali je njen netremian pogled bio uperen iza drugog kraja dvorane jo dugo poto je Leto tuda izaao. "Jedno od nas je moralo da prihvati borbu sa smru", ree ona, "a on je oduvek bio jai." KRAJ

237